15. 不可能经（第一品）
1十五、非处经（初品）
15. Aṭṭhānapāḷi (paṭhamavagga)
2（十五）1. 非处经初品的注释
(15) 1. Aṭṭhānapāḷi-paṭhamavaggavaṇṇanā
268268. 在《非处经》的注释中，「非处」（aṭṭhānaṃ）是指不存在的处所，或者说“没有处所”就叫作非处。「无机会」（anavakāso）在这里也是同样的道理。因为“这处所不存在”这一说法，正是对该义理的归结。所以他说：“以两者”等等。Yaṃ（关系代词）是表示原因的为自言词（paccattavacanaṃ）。这里的原因义就是因缘义，所以他说：“yaṃ即以何种原因”。在此，通过增上说明，应知这是指见成就，所以说“成就道见”。但这个义理从何得知呢？从相状得知，这相状就是遮止执取为常。“于四地”是指：由于第四地诸行成为圣弟子的对境，所以才这么说，而不是因为对它们有执取为常的性质。因为后面将会说：“当其不存在时，第四地诸行则……”等等。由于“被造作的行”与“能造作的行”是有所指的，为了包含无所指的行，所以说“于有为诸行”；至于出世间行，其退转的原因将在后面自然说明。“这原因不存在”是指在那样执取上没有桥梁（可通）。“由于具足光力”：因为断除染污之光极为强盛。因为它们以深奥之故难见，所以不会成为不善的所缘。然而这是依本论（本经）而说的。因为在未断除颠倒者的相续中，善法也不会成为那些（不善）的所缘。
268. Aṭṭhānapāḷivaṇṇanāyaṃ avijjamānaṃ ṭhānaṃ aṭṭhānaṃ, natthi ṭhānanti vā aṭṭhānaṃ. Anavakāsoti etthāpi eseva nayo. Tadatthanigamanameva hi ‘‘netaṃ ṭhānaṃ vijjatī’’ti vacananti. Tenāha – ‘‘ubhayenapī’’tiādi. Yanti kāraṇatthe paccattavacanaṃ. Hetuattho cettha kāraṇatthoti āha – ‘‘yanti yena kāraṇenā’’ti. Ukkaṭṭhaniddesenettha diṭṭhisampatti veditabbāti vuttaṃ – ‘‘maggadiṭṭhiyā sampanno’’ti. Kuto panāyamattho labbhatīti? Liṅgato, liṅgaṃ cetassa niccato upagamanappaṭikkhepo. Catubhūmakesūti idaṃ catutthabhūmakasaṅkhārānaṃ ariyasāvakassa visayabhāvūpagamanato vuttaṃ, na pana te ārabbha niccato upagamanasabbhāvato. Vakkhati hi ‘‘tadabhāve catutthabhūmakasaṅkhārā panā’’tiādinā. Abhisaṅkhatasaṅkhāraabhisaṅkharaṇakasaṅkhārānaṃ sappadesattā nippadesasaṅkhāraggahaṇatthaṃ ‘‘saṅkhatasaṅkhāresū’’ti vuttaṃ, lokuttarasaṅkhārānaṃ pana nivattane kāraṇaṃ sayameva vakkhati. Etaṃ kāraṇaṃ natthīti tathā upagamane setughāto natthi. Tejussadattāti saṃkilesavidhamanatejassa adhikabhāvato. Tathā hi te gambhīrabhāvena duddasā akusalānaṃ ārammaṇaṃ na hontīti. Idaṃ pana pakaraṇavasena vuttaṃ. Appahīnavipallāsānañhi santānesu kusaladhammānampi te ārammaṇaṃ na honti.
269269. “于非乐为乐”的颠倒，在此是指执取为乐的处所。为了显示这一点，他说“一……乃至……依我见”，指出了首要的邪见。“粪”是指粪聚处。邪见不以涅槃为所缘，这在下面已经说过了，所以这里说“为了包含遍处等施设”。
269. Asukhe sukhanti vipallāso ca idha sukhato upagamanassa ṭhānanti dassento ‘‘ekanta…pe… attadiṭṭhivasenā’’ti padhānadiṭṭhimāha. Gūthanti gūthaṭṭhānaṃ, diṭṭhiyā nibbānassa avisayabhāvo heṭṭhā vutto evāti kasiṇādipaṇṇattisaṅgahatthanti vuttaṃ.
270270. “分齐”是指限定、划分之后而执取它。为了显示这应该只依于那些可能生起执常等的事物来做，他说“在一切场合中”等等。“在一切场合中”是指在“执为常”等所引的一切经句中。“凡夫”中的hi（确实）一词是表示原因。因为凡夫以常等方式执取任何行，圣弟子则以无常等方式执取它而如实了知，从而舍弃那执取与那邪见，所以哪里有执取，哪里就有舍弃——这就是在此“行”的执取中，不包含第四地诸行的意思。
270.Paricchedoti paricchindanaṃ paricchijja tassa gahaṇaṃ. Svāyaṃ yesu niccādito upagamanaṃ sambhavati, tesaṃ vasenayeva kātabboti dassento ‘‘sabbavāresu vā’’tiādimāha. Sabbavāresūti ‘‘niccato upagaccheyyā’’tiādinā āgatesu sabbesu suttapadesu. Puthujjano hīti hi-saddo hetuattho. Yasmā yaṃ yaṃ saṅkhāraṃ puthujjano niccādivasena gaṇhāti, taṃ taṃ ariyasāvako aniccādivasena gaṇhanto yāthāvato jānanto taṃ gāhaṃ taṃ diṭṭhiṃ vissajjeti, tasmā yattha gāho, tattha vissajjanāti catubhūmakasaṅkhārā idha saṅkhāraggahaṇena na gayhantīti attho.
271271. 基于儿子的关系，有母亲和父亲的称呼，在世间也可见到依养子等名义而称呼儿子，但这只是权宜之说。为了显示这非权宜而成立之义，所以说“生母才是母亲，生父才是父亲”。同样，由于无间业才是所指涉的，所以说“正是成为人身且漏尽的阿罗汉才是所意指的”。有人心想：“从‘这是非处’等文句，显示了圣弟子不可能杀害母亲等人的生命，那么其他圣弟子会杀害生命，这在义理上也就自然成立了”，于是提问：“那么圣弟子会杀害其他人吗？”由于经文说“这是非处、无机会：具见者故意夺取生命，这处所不存在”，所以说“这也是非处”。因此他说“如果确实”等等。既然如此，为何又特别说“母亲”等呢？他说“然而对于凡夫性”等等。其中“为了显示力”，是指为了显示信等力的和合。因为圣弟子依凭由圣道而来的信等之力，就不会造作那样的恶行。
271. Puttasambandhena mātupitusamaññā dattakittimādivasenapi puttavohāro loke dissati, so ca kho pariyāyenāti nippariyāyena siddhaṃ taṃ dassetuṃ – ‘‘janikāva mātā, janakova pitā’’ti vuttaṃ. Tathā ānantariyakammassa adhippetattā ‘‘manussabhūtova khīṇāsavo arahāti adhippeto’’ti vuttaṃ. ‘‘Aṭṭhānameta’’ntiādinā ‘‘mātuādīnaṃyeva jīvitā voropane ariyasāvakassa abhabbabhāvadassanato tadaññaṃ ariyasāvako jīvitā voropetīti idaṃ atthato āpannamevā’’ti maññamāno vadati – ‘‘kiṃ pana ariyasāvako aññaṃ jīvitā voropeyyā’’ti? ‘‘Aṭṭhānametaṃ anavakāso, yaṃ diṭṭhisampanno puggalo sañcicca pāṇaṃ jīvitā voropeyya, netaṃ ṭhānaṃ vijjatī’’ti vacanato ‘‘etampi aṭṭhāna’’nti vuttaṃ. Tenevāha – ‘‘sace hī’’tiādi. Evaṃ sante kasmā ‘‘mātara’’ntiādinā visesetvā vuttanti āha – ‘‘puthujjanabhāvassa panā’’tiādi. Tattha baladīpanatthanti saddhādibalasamannāgamadīpanatthaṃ. Ariyamaggenāgatasaddhādhibalavasena hi ariyasāvako tādisaṃ sāvajjaṃ na karoti.
275275. “以五种原因”：这是将能成就它们的因与它们的前行因，在“原因”的共通名义下合为一处而说，并非所有原因都同等堪忍结合。“以行相”即是以原因。“以劝诱”即是以随顺的告知。随顺破僧，即如破僧是如何发生的，对那些应被分裂的比丘告知自己的言语使其了知。因此他说：“你们岂不是”等等。“于耳边作离间语”：借此将破僧之事公开，这是世俗言说；在此，将自己决定的意思以秘密方式告知，才名为“劝诱”。
275.Pañcahi kāraṇehīti idamettha nipphādakāni tesaṃ pubbabhāgiyāni ca kāraṇāni kāraṇabhāvasāmaññena ekajjhaṃ gahetvā vuttaṃ, na pana sabbesaṃ samānayogakkhamattā. Ākārehīti kāraṇehi. Anussāvanenāti anurūpaṃ sāvanena. Bhedassa anurūpaṃ yathā bhedo hoti, evaṃ bhinditabbānaṃ bhikkhūnaṃ attano vacanassa sāvanena viññāpanena. Tenāha – ‘‘nanu tumhe’’tiādi. Kaṇṇamūle vacībhedaṃ katvāti etena pākaṭaṃ katvā bhedakaravatthudīpanaṃ vohāro, tattha attano nicchitamatthaṃ rahassavasena viññāpanaṃ anussāvananti dasseti.
6“只有业才是主题或衡量标准”：这是从他们达成破僧的角度而说的，其余的则是它们的资粮。因此他说“言说”等等。“在那里”即在言说中。死亡之后紧接着的果报名为“无间”；系属于那无间的、由那无间所生的、具有造作无间性质的、以及以无间为需要的业，即是无间业。
Kammameva uddeso vā pamāṇanti tehi saṅghabhedasiddhito vuttaṃ, itare pana tesaṃ sambhārabhūtā. Tenāha – ‘‘vohārā’’tiādi. Tatthāti voharaṇe. Cutianantaraṃ phalaṃ anantaraṃ nāma, tasmiṃ anantare niyuttāni, tannibbattanena anantarakaraṇasīlāni, anantarappayojanāni cāti ānantariyāni, tāni eva kammānīti ānantariyakammāni.
7「从业的角度」：指像‘这样成为无间业，这样类似无间业’这样，从业的类别来进行区分。「从门的角度」：指从身门来区分。「从劫住的角度」：指像‘这个业有持续一劫的果报，这个业没有持续一劫的果报’这样，从果报是否持续一劫来进行区分。「从异熟通塞等角度」：指像‘这个业在此处成熟果报，这个业不在此处成熟果报’这样，从果报是否成熟来区分；以及从在家众与出家众共通或不共通来区分；还有，用‘等’字来涵盖从感受等角度的区分。
Kammatoti ‘‘evaṃ ānantariyakammaṃ hoti, evaṃ ānantariyakammasadisa’’nti evaṃ kammavibhāgato. Dvāratoti kāyadvārato. Kappaṭṭhitiyatoti ‘‘idaṃ kappaṭṭhitiyavipākaṃ, idaṃ na kappaṭṭhitiyavipāka’’nti evaṃ kappaṭṭhitiyavibhāgato. Pākasādhāraṇādīhīti ‘‘idamettha vipaccati, idaṃ na vipaccatī’’ti vipaccanavibhāgato, gahaṭṭhapabbajitānaṃ sādhāraṇāsādhāraṇato, ādi-saddena vedanādivibhāgato ca.
8「首先，从业的角度来判定」，这是上下文的关联。因为只有在获得人身的状况下，善法才能达到锐利与明晰，就如同三位菩萨成就三种菩提时一样；同样地，也只有在人身的状况下，这类的不善法才能达到锐利与明晰，所以说：「正是人」。而且，普通人的善法能达到殊胜成就，这应该依照《天宫事注释》中所说的方法来理解。如前所述，伤害同类者，罪业更为严重，伤害不同类者则不会，所以说：「是人身的母亲或父亲」。在性别转变时，那仍是同一个业所引生的有分心相续流和命根相续流，而不是别的，因此说：「即使转变了性别」。达到阿拉汉果位时也同样遵循这个道理。「其果报」等语句，是在证明该业为无间业。在这里，可能存在四句分别的情况。其中第一句已经开示了，为了显示其余情况中存在的疑惑，所以说了「然而有的人……」等。即使存在这样的疑惑，但那业由于极其沉重，如同无间业一样，应当对此生起畏惧，所以说：「是沉重的……乃至……会安住」。这一番问答，是出于对智慧的好乐而展开的讨论。
Kammato tāva vinicchayo vuccatīti sambandho. Yasmā manussattabhāve ṭhitasseva kusaladhammānaṃ tikkhavisadabhāvāpatti, yathā tiṇṇaṃ bodhisattānaṃ bodhittayanibbattiyaṃ, evaṃ manussabhāve ṭhitasseva edisānaṃ akusaladhammānampi tikkhavisadabhāvāpattīti āha – ‘‘manussabhūtassevā’’ti. Pākatikamanussānampi ca kusaladhammānaṃ visesappatti vimānavatthuaṭṭhakathāyaṃ vuttanayeneva veditabbā. Yathāvutto ca attho samānajātiyassa vikopane garutaro, na tathā vijātiyassāti vuttaṃ – ‘‘manussabhūtaṃ mātaraṃ vā pitaraṃ vā’’ti. Liṅgaparivatte ca so eva ekakammanibbatto bhavaṅgappabandho jīvitindriyapabandho ca, na aññoti āha – ‘‘api parivattaliṅga’’nti. Arahattaṃ pattepi eseva nayo. Tassa vipākantiādi kammassa ānantariyabhāvasamatthanaṃ. Catukkoṭiyañcettha sambhavati. Tattha paṭhamā koṭi dassitā, itarāsu visaṅketabhāvaṃ dassetuṃ – ‘‘yo panā’’tiādi vuttaṃ. Yadipi tattha visaṅketo, kammaṃ pana garutaraṃ ānantariyasadisaṃ bhāyitabbanti āha – ‘‘bhāriyaṃ…pe… tiṭṭhatī’’ti. Ayaṃ pañhoti ñāpanicchānibbattā kathā.
9「意图」是指用意、用心。「触及无间业」是说，正是因为怀着杀人的意图，破坏了无间业的对象，所以才这样说的。「不触及无间业」是说，因为无间业的对象不存在，所以不成为无间业。总的来说，要这样看待：在先前的意图心是「无量」的，而杀害心则是以当时那个生命根为「所缘」，在判定是否构成无间业这一点上，它才是决定性的衡量标准。关于「会遇」的四句分别，应结合具体的「成就」来解说：如果有人看见敌军中另一位战士正在和自己的父亲交战，他向那位战士射箭，心想：「射中他之后，他就会去射杀我的父亲。」如果事情如愿发生，他就成了杀父者。如果他想：「那位战士被射倒后，我的父亲就会逃跑。」于是射箭，但箭没有如他所愿，反而杀死了他的父亲。按世俗的说法，他被称作杀父者，但并不构成无间业。至于「盗贼」的四句分别，则应这样解说：如果有人心想：「我要杀盗贼」，却杀死了假扮成盗贼模样的父亲，他就会触及无间业，等等。「以同样的方式」是指用同样的方法手段。「必定是杀阿拉汉者」是由于事实上杀害了「阿拉汉」而说的。而在「那供养只是给了凡夫」这句话中，有这样的含义：杀人的思心，即使以现前的事物为所缘，也是以截断相续流的方式，把生命根作为所缘而生起的；而布施的思心则不是这样。布施的思心，仅仅是以要施舍的物品为所缘而进行施舍，而所谓的施舍就是使其成为他人所有之物。因此，那物品成了谁的所有物，就是供养给了谁。
Abhisandhināti adhippāyena. Ānantariyaṃ phusatīti maraṇādhippāyeneva ānantariyavatthuno vikopitattā vuttaṃ. Ānantariyaṃ na phusatīti ānantariyavatthuabhāvato ānantariyaṃ na hoti. Sabbattha hi purimaṃ abhisandhicittaṃ appamāṇaṃ, vadhakacittaṃ pana tadārammaṇaṃ jīvitindriyañca ānantariyabhāve pamāṇanti daṭṭhabbaṃ. Saṅgāmacatukkaṃ sampattavasena yojetabbaṃ. Yo hi parasenāya aññañca yodhaṃ pitarañca kammaṃ karonte disvā yodhassa usuṃ khipati ‘‘etaṃ vijjhitvā mama pitaraṃ vijjhissatī’’ti, yathādhippāyaṃ gate pitughātako hoti. ‘‘Yodhe viddhe mama pitā palāyissatī’’ti khipati, usuṃ ayathādhippāyaṃ gantvā pitaraṃ māreti, vohāravasena pitughātakoti vuccati, ānantariyaṃ pana natthīti. Coracatukkaṃ pana yo ‘‘coraṃ māressāmī’’ti coravesena gacchantaṃ pitaraṃ māreti, ānantariyaṃ phusatītiādinā yojetabbaṃ. Tenevāti teneva payogena. Arahantaghātako hotiyevāti arahato māritattā vuttaṃ, puthujjanasseva taṃ dinnaṃ hotīti etthāyamadhippāyo – yathā vadhakacetanā paccuppannārammaṇāpi pabandhavicchedanavasena jīvitindriyaṃ ārammaṇaṃ katvā pavattati, na evaṃ cāgacetanā. Sā hi cajitabbavatthuṃ ārammaṇaṃ katvā cajanamattameva hoti, aññasantakabhāvakaraṇañca tassa cajanaṃ, tasmā yassa taṃ santakaṃ kataṃ, tasseva dinnaṃ hotīti.
10「血会汇聚」是指，由于受到击打而涌出的血液积聚在体内。「更重大的」是指（比仅是出血）更为严重的业。「如同在护理身体时一样」是指，就像在护理大师（佛陀）的色身时，会有极重的果报一样。
Lohitaṃsamosaratīti abhighātena pakuppamānaṃ sañcitaṃ hoti. Mahantataranti garutaraṃ. Sarīrappaṭijaggane viyāti satthurūpakāyappaṭijaggane viya.
11「未集合时」这句话，是在说明需要全体和合才能进行羯磨。「而成为分裂」是指僧团发生了破僧。「所谓由于想而开许」，是指他心里这样想：「做这样的事，不会导致破僧。」同样地，对于一个在不满九人（低于最低僧数）的团体中做这些事的人，也应当这样理解，即他也可因这种想而不犯无间业。这里的「同样」，引出的是「不是无间业」这个结论，而不是引出「这只是分裂」。因为按照最下限的定义，只有针对九人或以上的僧团进行的分裂活动，才构成破僧。持法说者「无过失」，因为他们并没有非法地固执己见。破僧的前行阶段，称为「僧伽诤」。
Asannipatiteti idaṃ sāmaggiyadīpanaṃ. Bhedo ca hotīti saṅghassa bhedo ca hoti. Vaṭṭatīti saññāyāti ‘‘īdisaṃ karaṇaṃ saṅghabhedāya na hotī’’ti saññāya. Tathā navato ūnaparisāyāti navato ūnaparisāya karontassa tathāti yojetabbaṃ. Tathāti ca iminā ‘‘na ānantariyakamma’’nti imaṃ ākaḍḍhati, na pana ‘‘bhedova hotī’’ti idaṃ. Heṭṭhimantena hi navannameva vasena saṅghabhedo. Dhammavādino anavajjāti yathādhammaṃ anavaṭṭhānato. Saṅghabhedassa pubbabhāgo saṅgharāji.
12「唯通过身门来达成」是指，这些业只能以「身业」的性质而被认知。「对于住满一劫……便得解脱」这段话，与《劫论》的注疏说法不一致。因为在那一部注疏中说：「‘堕地狱者’这句经文，是针对于那个将一大劫分为八十份，而只安住其中一份时长的寿量之劫而说的。」如果把「在劫灭尽时」理解为在「寿量之劫」灭尽时，在意义上就没有矛盾了。而且，这里的「安住」，也像「他即将毁灭」这样的说法一样，是基于并非真实发生的情况而作的假设性说法。他只是在地狱中受一天的苦，之后，由于不再有寿劫，也就不再有寿劫的苦了。因为没有矛盾，所以应如此理解其含义。「其余的那些」是指除破僧之外的其他无间业。
Kāyadvārameva pūrenti kāyakammabhāveneva lakkhitabbato. Saṇṭhahantehi kappe…pe… muccatīti idaṃ kappaṭṭhakathāya (kathā. 654 ādayo) na sameti. Tattha hi aṭṭhakathāya (kathā. aṭṭha. 654-657) vuttaṃ – ‘‘āpāyikoti idaṃ suttaṃ yaṃ so ekaṃ kappaṃ asītibhāge katvā tato ekabhāgamattaṃ kālaṃ tiṭṭheyya, taṃ āyukappaṃ sandhāya vutta’’nti. Kappavināseyevāti ca āyukappavināse evāti atthe sati natthi virodho. Ettha ca saṇṭhahanteti idampi ‘‘sveva vinassissatī’’ti viya abhūtaparikappavasena vuttaṃ. Ekadivasameva niraye paccati, tato paraṃ kappābhāve āyukappassapi abhāvatoti avirodhato atthayojanā daṭṭhabbā. Sesānīti saṅghabhedato aññāni ānantariyakammāni.
13如果这些业归入「无效业」的范畴，那么既然它们在死后没有立即给予果报，又如何能说它们具有「无间性」呢？如果说，在给予果报时，它们的果报时间就是死后的下一刹那，而非其他时间——即通过「果报时间的决定」来确立其决定性，而非通过「必定给予果报的决定」来确立。但即便如此，也会导致其他同样有「固定果报时间」的业，比如「来世受业」和「现法受业」，也变成决定性的问题。因此，应当这样理解：就像「有果报的法」，即使因为缺乏其他缘等而不产生果报，其自性依然是「有果报的法」；同样，无间业即使因为另一个强大的无间业已经给出了果报，导致自己不再产生果报，但它们给予果报的自性是决定的，其无间性的自性也依然存在。所以，应当明白，它们正是通过自身的自性，以「必定给予果报的决定」而成为决定性的，并成为「无间业」。而且必须承认，它们从自性上就必然具足无间业的性质，并由之具足决定性的性质；因为，在没有其他更强大的无间业存在时，它们必定会在死后的那一刹那给予果报。
Yadi tāni ahosikammasaṅkhaṃ gacchanti, evaṃ sati kathaṃ nesaṃ ānantariyatā cutianantaraṃ vipākadānābhāvato. Atha sati phaladāne cutianantaro eva etesaṃ phalakālo, na aññoti phalakālaniyamena niyatatā icchitā, na phaladānaniyamena. Evampi niyataphalakālānaṃ aññesampi upapajjavedanīyānaṃ diṭṭhadhammavedanīyānañca niyatatā āpajjeyya, tasmā vipākadhammadhammānaṃ paccayantaravikalatādīhi avipaccamānānampi attano sabhāvena vipākadhammatā viya balavatā ānantariyena vipāke dinne avipaccamānānampi ānantariyānaṃ phaladāne niyatasabhāvā ānantariyasabhāvā ca pavattīti attano sabhāvena phaladānaniyameneva niyatā ānantariyatā ca veditabbā. Avassañca ānantariyasabhāvā tato eva niyatasabhāvā ca tesaṃ pavattīti sampaṭicchitabbametaṃ, aññassa balavato ānantariyassa abhāve sati cutianantaraṃ ekantena phaladānato.
14（问：）如果是这样，那其他的「来世受业」，在没有其他业给出果报时，岂不也是死后立即在下一刹那百分之百地给出果报，从而也应该具足「决定性的自性」和「无间业的自性」吗？（答：）这不能成立。因为那些业，可以被「非同类的」心誓愿以及能摧毁此业的其它业所遮止，导致其果报不会在无间的下一刹那绝对产生。而无间业则不同，并没有能遮止其果报的「不同种类」的业，就像初禅等业，不会被第二禅等业破坏其果报一样。因为所有无间业都固定导致无间地狱的果报。而且，也不存在能遮止无间业果报的心誓愿，就像一位希望投生到更高处的持戒者，他的心誓愿能遮止投生更高处之业的果报（而转向更高）那样。因为哪怕造无间业者不愿意，他也必定会堕入无间地狱。再者，也没有任何业能够破坏无间业。因此，恰恰只有这些无间业，具有在紧接着的来生百分之百产生果报的自性。即使造作了多个无间业，因为它们在给与果报上的自性是决定的，并且没有停止、不产生果报的自性，所以从自性上来说，它们就是决定的。在这些自性相同的无间业当中，当一个业给出了果报，其余的业由于那个业已经完成了它们应完成的任务，便不会第二次、第三次地再去产生「结生」，这并非它们产生果报的能力被破坏了。所以，不存在‘已造的无间业变成无效’这回事。然而，这些业之间确实存在轻重的差别，例如破僧业可能就是最重的。因此，（论师）说：‘以哪一个业……果报就会成熟’。应理解，当一个业成熟时，其他业则成为它的助缘。从‘以结生的方式成熟果报’这句话，看起来像是允许其余的业在生命期间给与果报。‘或者母亲不是这样具戒’这句话，要这样连接：母亲可能会像父亲那样具戒，也可能不具戒。而接下来的句子应这样连接：如果母亲是具戒者，那么杀母的业会以结生的方式成熟果报。
Nanu evaṃ aññesampi upapajjavedanīyānaṃ aññasmiṃ vipākadāyake asati cutianantarameva ekantena phaladānato niyatasabhāvā ānantariyasabhāvā ca pavatti āpajjatīti? Nāpajjati asamānajātikena cetopaṇidhivasena upaghātakena ca nivattetabbavipākattā anantare ekantaphaladāyakattābhāvā, na pana ānantariyānaṃ paṭhamajjhānādīnaṃ dutiyajjhānādīni viya asamānajātikaṃ phalanivattakaṃ atthi sabbānantariyānaṃ avīciphalattā, na ca heṭṭhūpapattiṃ icchato sīlavato cetopaṇidhi viya uparūpapattijanakakammaphalaṃ ānantariyaphalaṃ nivattetuṃ samattho cetopaṇidhi atthi anicchantasseva avīcipātanato, na ca ānantariyopaghātakaṃ kiñci kammaṃ atthi, tasmā tesaṃyeva anantare ekantavipākajanakasabhāvā pavattīti. Anekāni ca ānantariyāni katāni ekantena vipāke niyatasabhāvattā uparatāvipaccanasabhāvāsaṅkattā nicchitāni sabhāvato niyatāneva. Tesu pana samānasabhāvesu ekena vipāke dinne itarāni attanā kattabbakiccassa teneva katattā na dutiyaṃ tatiyampi ca paṭisandhiṃ karonti, na samatthatāvighātattāti natthi tesaṃ ānantariyakatānivatti, garugarutarabhāvo pana tesaṃ labbhatevāti saṅghabhedassa siyā garutarabhāvoti ‘‘yena…pe… vipaccatī’’ti āha. Ekassa pana aññāni upatthambhakāni hontīti daṭṭhabbāni. Paṭisandhivasena vipaccatīti vacanena itaresaṃ pavattivipākadāyitā anuññātā viya dissati. No vā tathā sīlavatīti yathā pitā sīlavā, tathā sīlavatī no vā hotīti yojanā. Sace mātā sīlavatī, mātughāto paṭisandhivasena vipaccatīti yojanā.
15「本性比丘」(Pakatattoti) 指未被举罪、未被摒出的比丘。「同住者」(Samānasaṃvāsakoti) 指非波罗夷(apārājiko)者。「在同一界内」(Samānasīmāyanti) 指在同一个界场(sīmā)之内。
Pakatattoti anukkhitto. Samānasaṃvāsakoti apārājiko. Samānasīmāyanti ekasīmāyaṃ.
276「不能完成大师之事」(Satthu kiccaṃ kātuṃ asamatthoti) 指对于那位大师（佛陀）所应做的事情，比如教诫等，他没有能力去完成。这指的是通过舍离世尊(bhagavantaṃ paccakkhāya)。「其他的外道师」(Aññaṃ titthakaranti) 指其他的导师。如古德所说：
276.Satthu kiccaṃ kātuṃ asamatthoti yaṃ satthārā kātabbakiccaṃ anusāsanādi, naṃ kātuṃ asamatthoti bhagavantaṃ paccakkhāya. Aññaṃ titthakaranti aññaṃ satthāraṃ. Vuttañhetaṃ –
17应该知道「渡场」(tittha)，应该知道「外道师」(titthakaro)，应该知道「外道」(titthiyā)，应该知道「外道弟子」(titthiyasāvakā)。其中，所谓「渡场」，就是指六十二种恶见(diṭṭhiyo)。因为在这里，那些外道师(satthāra)们渡过、漂流、浮沉，所以这些见解被称为「渡场」。制造这些种种恶见的人，被称为「外道师」，比如富兰那迦叶(pūraṇakassapādiko)等。接受了他们的教说而出家的人，被称为「外道」(titthiyā)。因为他们生于「渡场」(titthe jātā)中，所以称为「外道」(titthiyā)。或者，按照前面说的，因为他们拥有被称为恶见的「渡场」(tittha)，所以就是「有渡场者」(titthikā)，「有渡场者」也就是「外道」(titthiyā)。应当知道，供养这些人所需的施主们，则被称为「外道弟子」。
‘‘Titthaṃ jānitabbaṃ, titthakaro jānitabbo, titthiyā jānitabbā, titthiyasāvakā jānitabbā. Tattha titthaṃ nāma dvāsaṭṭhi diṭṭhiyo. Ettha hi satthā taranti uplavanti ummujjanimujjaṃ karonti, tasmā titthanti vuccanti. Tādisānaṃ diṭṭhīnaṃ uppādetā titthakaro nāma pūraṇakassapādiko. Tassa laddhiṃ gahetvā pabbajitā titthiyā nāma. Te hi titthe jātāti titthiyā. Yathāvuttaṃ vā diṭṭhigatasaṅkhātaṃ titthaṃ etesaṃ atthīti titthikā , titthikā eva titthiyā. Tesaṃ paccayadāyakā titthiyasāvakāti veditabbā’’ti (ma. ni. aṭṭha. 1.140).
277关于生类等，以一万个轮围界为范围的，就是「生域」(jātikhetta)，这范围与在遍请天神降临等事件中所提到的、能相互贯通的十千轮围界一致。以自己威光使教令运行的地方，就是「教令域」(āṇākhetta)。作为诸佛智境界的地方，就是「境界域」(visayakhetta)。所谓的「十千世界」(Dasasahassī lokadhātūti)，是指围绕着这个世间界而安住的十千世界，连同这个世间界一起。恰好就是这些世界构成了佛的生域，这应该理解为是法尔自然的道理。有些人说：“这是根据诸佛神通所摄受的范围而说的。”也有人说：“一切诸佛的「生域」都恰好是这个大小，只有住在这范围内的天神们能证悟佛法。”举出入母胎等六种情况，这只是例示，因为在发起大精进等时刻，也能获得这种震动。「教令域」(Āṇākhetta)则指那些一起毁灭、一起生成的世界，教令在那里运行，由于教令的威力，住在其中的天神都会以头面顶戴而接受。而且，这完全只依靠诸佛的威力，而不是出于佛的意愿。如果依据佛的意愿，则如经文所说：“或复乃至如其所欲”，教令还可以在更广远的地方运行。
277. Abhijātiādīsu pakampanadevatūpasaṅkamanādinā jātacakkavāḷena samānayogakkhamaṃ dasasahassaparimāṇaṃ cakkavāḷaṃ jātikhettaṃ. Saraseneva āṇāpavattanaṭṭhānaṃ āṇākhettaṃ. Visayabhūtaṃ ṭhānaṃ visayakhettaṃ. Dasasahassī lokadhātūti imāya lokadhātuyā saddhiṃ imaṃ lokadhātuṃ parivāretvā ṭhitā dasasahassī lokadhātu. Tattakānaṃyeva jātikhettabhāvo dhammatāvasena veditabbo. ‘‘Pariggahavasenā’’ti keci, ‘‘sabbesaṃyeva buddhānaṃ tattakaṃyeva jātikhettaṃ tannivāsīnaṃyeva devatānaṃ dhammābhisamayo’’ti ca vadanti. Mātukucchi okkamanakālādīnaṃ channaṃ eva gahaṇaṃ nidassanamattaṃ mahābhinīhārādikālepi tassa pakampanassa labbhanato. Āṇākhettaṃ nāma yaṃ ekajjhaṃ saṃvaṭṭati vivaṭṭati ca, āṇā pavattati āṇāya tannivāsidevatānaṃ sirasā sampaṭicchanena, tañca kho kevalaṃ buddhānaṃ ānubhāveneva, na adhippāyavasena. Adhippāyavasena pana ‘‘yāvatā vā pana ākaṅkheyyā’’ti (a. ni. 3.81) vacanato tato parampi āṇā vatteyyeva.
19说「他们不出现」(na uppajjantīti)的意思是指：世尊住在这个世间界时，这样说：“我没有老师，没有与我相同者”等，以及法将（舍利弗）在引述“诸贤舍利弗，现在有其他沙门或婆罗门与世尊等同、同样证得正自觉的吗？大德，若我这样被问，我会说‘没有’”之后，为了显示其原因，而引述了“这是非处，没有机会：在一个世间界中，不可能有两位阿拉汉、正自觉者，不前不后地出现”这段经文，从而宣说了：除了作为佛田的这个世间界之外，在其他地方不出现，这就是它的意旨。
Na uppajjantīti pana atthīti ‘‘na me ācariyo atthi, sadiso me na vijjatī’’tiādiṃ (ma. ni. 1.285; mahāva. 11; kathā. 405) imissā lokadhātuyā ṭhatvā vadantena bhagavatā ‘‘kiṃ panāvuso, sāriputta, atthetarahi aññe samaṇā vā brāhmaṇā vā bhagavatā samasamā sambodhiyanti, evaṃ puṭṭho ahaṃ, bhante, ‘no’ti vadeyya’’nti (dī. ni. 3.161) vatvā tassa kāraṇaṃ dassetuṃ – ‘‘aṭṭhānametaṃ anavakāso, yaṃ ekissā lokadhātuyā dve arahanto sammāsambuddhā apubbaṃ acarimaṃ uppajjeyyu’’nti imaṃ suttaṃ (a. ni. 1.277; vibha. 809; ma. ni. 3.129; mi. pa. 5.1.1) āharantena dhammasenāpatinā ca buddhakhettabhūtaṃ imaṃ lokadhātuṃ ṭhapetvā aññattha anuppatti vuttā hotīti adhippāyo.
20「一起」(Ekatoti) 指同时，也就是在同一个时间。然而这个“时间”是如何限定的呢？为了说明“从最后有的结生开始，直到界般涅槃为止”，说了“在此”等。「以不稀奇故」(Anacchariyattāti)：指如果两者都出现，就没有稀奇之处。为了显示“如果两者都出现尚且不稀奇，何况众多”，说了“若两者”等。诸佛如同被从中央劈开的金块一般，彼此完全相同，因此他们的教法也是同一味、同一的，所以说“也因为在开示上无有差别”。通过这个，也成立了“以不稀奇故”。通过“会有争论故”等，显示为了避免争论，两位佛陀不会同时出现。这个原因，就是不稀奇性等的原因。“此处”指在《弥兰陀问》中。
Ekatoti saha, ekasmiṃ kāleti attho, so pana kālo kathaṃ paricchinnoti carimabhave paṭisandhiggahaṇato paṭṭhāya yāva dhātuparinibbānāti dassento, ‘‘tatthā’’tiādimāha. Anacchariyattāti dvīsupi uppajjamānesu acchariyattābhāvatoti attho. Dvīsupi uppajjamānesu anacchariyatā, kimaṅgaṃ pana bahūsūti dassento, ‘‘yadi cā’’tiādimāha. Buddhā nāma majjhe bhinnasuvaṇṇaṃ viya ekasadisāti tesaṃ desanāpi ekarasā ekadhāti āha – ‘‘desanāya ca visesābhāvato’’ti . Etenapi anacchariyattameva sādheti. Vivādabhāvatoti etena vivādābhāvatthaṃ dve buddhā ekato na uppajjantīti dasseti. Etaṃ kāraṇanti etaṃ anacchariyatādikāraṇaṃ. Tatthāti milindapañhe.
21「承载一位佛陀」就是「一位佛陀承载者」(ekabuddhadhāraṇī)。通过这个来显示：这些佛陀的功德就是这样的性质，以至于这个世间界无法承载第二位佛陀的功德。实际上，对于由特殊因缘生起的功德法，它的功德差别是非常沉重的，即使大地也无法轻易承载，这是可以理解的。正因为如此，在即将证得正等觉的时刻，菩提树在三方的方向上，大地也无法承载世间怙主的功德之重。所以，在说“不能承载”之后，又通过其他方式来说明这个“不能承载”，而说“会摇动”等。其中，「会摇动」(caleyya) 指会震动。「会震颤」(kampeyya) 指会颤抖。「会倾斜」(nameyya) 指会向一边倾斜。「会下陷」(onameyya) 指会沉没。「会偏斜」(vinameyya) 指会向各个方向歪斜。「会散坏」(vikireyyā) 指会被风吹散，像一把谷壳。「会灭坏」(vidhameyya) 指会破坏。「会全面毁灭」(viddhaṃseyyā) 指会彻底毁坏。处于这种状态时，它无法在任何地方安立，所以说「不能得立处」(na ṭhānamupagaccheyya)。
Ekaṃ eva buddhaṃ dhāretīti ekabuddhadhāraṇī. Etena evaṃsabhāvā ete buddhaguṇā, yena dutiyabuddhaguṇe dhāretuṃ asamatthā ayaṃ lokadhātūti dasseti. Paccayavisesanipphannānañhi guṇadhammānaṃ bhāriyo viseso mahāpathaviyāpi dussahoti sakkā viññātuṃ. Tathā hi abhisambodhisamaye upagatassa lokanāthassa guṇabhāraṃ bodhirukkhassa tīsupi disāsu mahāpathavī sandhāretuṃ nāsakkhi. Tasmā ‘‘na dhāreyyā’’ti vatvā tameva adhāraṇaṃ pariyāyantarehi pakāsento ‘‘caleyyā’’tiādimāha. Tattha caleyyāti paripphandeyya. Kampeyyāti pavedheyya . Nameyyāti ekapassena nameyya. Onameyyāti osīdeyya. Vinameyyāti vividhaṃ ito cito ca nameyya. Vikireyyāti vātena thusamuṭṭhi viya vippakireyya. Vidhameyyāti vinasseyya. Viddhaṃseyyāti sabbaso viddhastā bhaveyya. Tathābhūtā ca na katthaci tiṭṭheyyāti āha – ‘‘na ṭhānamupagaccheyyā’’ti.
22现在，为了对此显示一个譬喻，而说：“大王，比如……”。其中，「在一个男人」(eke purise) 指针对一个男人。「等引上」(samupādikā)：指等平地向上运行，也就是在水面上等平地行进。也读作“复合”(samuppādikā)，意思相同。「以颜色」指以形状。「以体量」指以身高。「以肥瘦」指以肥或瘦的状态，也就是体围。对于两辆车，即两辆车，或两辆车的车身重量。
Idāni tattha nidassanaṃ dassento, ‘‘yathā, mahārājā’’tiādimāha. Tattha eke puriseti ekasmiṃ purise. Samupādikāti samaṃ uddhaṃ pajjati pavattatīti samupādikā, udakassa upari samaṃ gāminīti attho. ‘‘Samuppādikā’’tipi paṭhanti, ayamevattho. Vaṇṇenāti saṇṭhānena. Pamāṇenāti ārohena. Kisathūlenāti kisathūlabhāvena, pariṇāhenāti attho. Dvinnampīti dvepi, dvinnampi vā sarīrabhāraṃ.
23「令覆藏」(Chādentanti)： 意思是令人生起喜欢、生起意乐。「由彼而厌倦」(Tandikatoti)： 意思是被那样的食物弄得身体倦怠。「成为不能弯曲的棍杖状态」(Anonamitadaṇḍajātoti)： 意思是由于吃了足量的食物，饱到根本弯不下腰，就像一根不能弯曲的棍杖一样。「一旦食已即会呕出」(Sakiṃ bhutto vameyyāti)： 意思是哪怕只吞下一口饭，也会立刻呕出来。
Chādentanti rocentaṃ ruciṃ uppādentaṃ. Tandikatoti tena bhojanena tandibhūto. Anonamitadaṇḍajātoti yāvadatthaṃ bhojanena onamituṃ asakkuṇeyyatāya anonamanadaṇḍo viya jāto. Sakiṃ bhutto vameyyāti ekampi ālopaṃ ajjhoharitvā vameyyāti attho.
24“大地因法之极重而震动”，意思是：如果大地依于法而安立，它为何又因那法而震动、毁坏呢？他是怀着这样的意图而发问的。接着，长老为了阐明这个道理——“世间所谓的宝物，能维系家庭，为世人所喜爱；因其尊贵性而成为压坏车子的极重之因，这是可见的。同样地，法能以利益、安乐等殊胜功德维系具法之人，为智者所喜爱；又因其甚深、不可测量的体性而极为尊贵沉重，所以成了大地震动的原因。”于是便说：“大王，在这里，有两辆车……”等等。应当明白，以此也正是在说明如来入母胎等时候大地震动的原因。“从一个”（Ekassāti）：即从一辆，或从一辆车的宝物，因此“取走车子”便是此义。
Atidhammabhārena pathavī calatīti dhammena nāma pathavī tiṭṭheyya. Sā kiṃ teneva calati vinassatīti adhippāyena pucchati. Puna thero ‘‘ratanaṃ nāma loke kuṭumbaṃ sandhārentaṃ abhimatañca lokena attano garusabhāvatāya sakaṭabhaṅgassa kāraṇaṃ atibhārabhūtaṃ diṭṭhaṃ. Evaṃ dhammo ca hitasukhavisesehi taṃsamaṅgīnaṃ dhārento abhimato ca viññūnaṃ gambhīrappameyyabhāvena garusabhāvattā atibhārabhūto pathavīcalanassa kāraṇaṃ hotī’’ti dassento, ‘‘idha, mahārāja, dve sakaṭā’’tiādimāha . Eteneva tathāgatassa mātukucchiokkamanādikāle pathavīkampanakāraṇaṃ saṃvaṇṇitanti daṭṭhabbaṃ. Ekassāti ekasmā, ekassa vā sakaṭassa ratanaṃ, tasmā sakaṭā gahetvāti attho.
25「已被宣说」：即已举起，此为其义。「尊」：在一切众生中为最尊。「最上」：即更年长。「最胜」：即更受赞叹。「特异」：因具足戒等殊胜功德，故为特异。「至上升」：即最上。「最上」：是它的同义词。没有与他等同者，故为「无等」。过去的诸佛已是无等，与彼等等同，故为「无等等」。没有能与他等同的补特伽罗，故为「无可匹敌者」。没有能与他相比拟者，故为「无对者」。没有能与他相提并论的补特伽罗，故为「无匹敌者」。
Osāritanti uccāritaṃ, vuttanti attho. Aggoti sabbasattehi aggo. Jeṭṭhoti vuddhataro. Seṭṭhoti pasatthataro. Visiṭṭhehi sīlādīhi guṇehi samannāgatattā visiṭṭho. Uggatatamoti uttamo. Pavaroti tasseva vevacanaṃ. Natthi etassa samoti asamo. Asamā pubbabuddhā, tehi samoti asamasamo. Natthi etassa paṭisamo paṭipuggaloti appaṭisamo. Natthi etassa paṭibhāgoti appaṭibhāgo. Natthi etassa paṭipuggaloti appaṭipuggalo.
26「自性本然」：即以自性为本然，非造作的自然。「因伟大故」：即由于因的伟大，意思是：由名为波罗蜜的伟大诸佛行法之因，产生了诸佛的功德。大地等是巨大的事物，大轮围等在各自的领域内也是各各唯一的；同样地，正自觉者也是伟大的，在他自己的领域内是唯一的。那么，他的领域是什么呢？是佛地，或者说是所知的范围。说“世尊犹如虚空般领域无边，是唯一的”，这便显示了在其他轮围界中也不存在第二位佛陀。
Sabhāvapakatikāti sabhāvabhūtā akittimā pakati. Kāraṇamahantattāti kāraṇānaṃ mahantatāya, mahantehi buddhakaradhammehi pāramisaṅkhātehi kāraṇehi buddhaguṇānaṃ nibbattitoti vuttaṃ hoti. Pathavīādīni mahantāni vatthūni, mahantā cakkavāḷādayo attano attano visaye ekekāva, evaṃ sammāsambuddhopi mahanto attano visaye eko eva. Ko ca tassa visayo? Buddhabhūmi, yāvatakaṃ vā ñeyyaṃ. ‘‘Ākāso viya anantavisayo bhagavā eko eva hotī’’ti vadanto paracakkavāḷesupi dutiyassa buddhassa abhāvaṃ dasseti.
27「即以此词」：即仅凭「在一个世界界中」这个词。取了一万轮围：是从诞生地而取的。仅以一个轮围：即仅以此一个轮围，而非任何其他的。就如说「只在此轮围中出现」时，可以限定在此轮围的阎浮提，又限定在其中的中国一样；同样地，当「在一个世界界中」意指诞生地时，也应当仅以此轮围来限定。
Imināva padenāti ‘‘ekissā lokadhātuyā’’ti iminā eva padena. Dasa cakkavāḷasahassāni gahitānīti jātikhettāpekkhāya gahitāni. Ekacakkavāḷenevāti iminā eva ekacakkavāḷena, na yena kenaci. Yathā ‘‘imasmiṃyeva cakkavāḷe uppajjantī’’ti vutte imasmimpi cakkavāḷe jambudīpe eva, tatthāpi majjhimadese evāti paricchindituṃ vaṭṭati, evaṃ ‘‘ekissā lokadhātuyā’’ti jātikhette adhippetepi imināva cakkavāḷena paricchindituṃ vaṭṭati.
30《第一品释义》结束。
Paṭhamavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.