14. 最上品

s0401t.tik11 · 静态文献页 · 328 段 · 打开交互阅读器

1第十四最上品

14. Etadaggavaggo

2（十四）1. 第一最上品

(14) 1. Paṭhamaetadaggavaggo

3最上句的注释

Etadaggapadavaṇṇanā

188在“最上”等词的解释里，因为最初品中出现了“在初”等，需要带入“最上”一词来连接。所谓“从今日起”，意思就是从今天开始。“以指尖”就是用指尖。“酸味部分”指的是酸味的那一部分。“成为终极”意思就是成为最高最终极，因为在那个位置上已经没有其他同类了。正因为这样，它也成为最殊胜的，所以称为“最上”。“最上安立”指的是安立为最上，这是通过事缘等四种理由来完成的。为了详细说明长老凭借大智慧获得最上地位的情形，才说了“如何”等语。“两句之内”是指在“甘棠巴树下”和“持双山”这两处显示两句。“秃头凳”是指那种既不是七支也不是五支、单纯就是一张光头凳的凳子，这是针对那种凳子而说的。“铺开而坐”是说凭借佛力覆盖一切后坐下。因此说：“就这样坐着”等等。“使之成为身证者”是指通过名义身接受教法，从而成为亲证者。在提到“善法、不善法、无记法”时，其中的“iti”声是表示起始，由此涵盖了一切阿毗达摩的教说。

188. Etadaggesu paṭhamavaggassa paṭhame ādimhi dissatīti ettha aggasaddoti ānetvā yojetabbaṃ. Ajjataggeti ajjadivasaṃ ādiṃ katvāti attho. Aṅgulaggenāti aṅgulikoṭiyā. Ambilagganti ambilakoṭṭhāso. Koṭibhūtāti paramakoṭibhūtā tasmiṃ ṭhāne tādisānaṃ aññesaṃ abhāvato. Tato eva seṭṭhabhūtātipi aggā. Etadaggasannikkhepoti etadagge ṭhapanaṃ aṭṭhuppattiādīhi catūhipi kāraṇehi. Mahāpaññatāya therena etadaggaṭṭhānassa laddhabhāvaṃ vitthārato dassetuṃ – ‘‘katha’’ntiādimāha. Dve padantarānīti kaṇḍambamūle yugandharapabbateti dvīsu ṭhānesu dve padāni dassetvā. Muṇḍapīṭhakanti yaṃ sattaṅgaṃ pañcaṅgaṃ vā na hoti, kevalaṃ muṇḍakapīṭhaṃ, taṃ sandhāyetaṃ vuttaṃ. Avattharitvā nisīdīti buddhānubhāvena ajjhottharitvā nisīdi. Tenāha – ‘‘evaṃ nisīdanto’’tiādi. Kāyasakkhiṃ katvāti nāmakāyena desanāya sampaṭicchanavasena sakkhibhūtaṃ katvā. Kusalā dhammā akusalā dhammā abyākatā dhammāti iti-saddo ādyattho, tena sabbaṃ abhidhammadesanaṃ saṅgaṇhāti.

2“在神变之处”是指显现双神变的地方。“你们看”这句话是针对他们众多而言的。“的”字是指人群的整体性。“行相”就是仪态风貌。“大众”指的是包含天神在内的世间所有大众。就像显示地狱是为了令人产生悚惧，显示天界也同样是为了产生悚惧，正如“在次第说法中，讲生天论时，即便天界具足一切成就，也是无常、不坚固、注定要堕落的法”所说的那样。“准备”是指如同用五十弦的各种曲调调试好，可以随心所欲弹奏那样地做好准备。

Pāṭihāriyaṭṭhāneti yamakapāṭihāriyassa kataṭṭhāne. Passathāti tesaṃ bahubhāvaṃ sandhāya vuttaṃ. Assāti manussasamūhassa ekabhāvaṃ. Ākappanti ākāraṃ. Mahājanoti sadevake loke sabbo mahājano. Yathā nirayadassanaṃ saṃvegajananatthaṃ, evaṃ devalokadassanampi saṃvegajananatthameva ‘‘anupubbikathāyaṃ saggakathā viya evaṃ sabbasampattisamupetopi saggo anicco addhuvo cavanadhammo’’ti. Sajjetvāti samapaṇṇāsāya mucchanāhi yathā kāmena nivādetuṃ sakkā, evaṃ sajjetvā.

3“凡夫五问”就是以凡夫的问题为开端，一直进行到诸漏尽者的问题为止，总共五个问题。所谓“首先……问……”意思是最先问的是关于凡夫领域的问题。所谓“无碍解”，是依各自的观修志向，就像第一地等那样现起的领域，所以说：“他们各自站在自己无碍解的领域里说明。”至于问了佛陀领域的问题——

Puthujjanapañcakaṃ pañhanti puthujjanapañhaṃ ādiṃ katvā pavattitaṃ khīṇāsavapañhapariyantaṃ pañhapañcakaṃ. Paṭhamaṃ…pe… pucchīti puthujjanavisaye pañhaṃ pucchi. Paṭisambhidā yathābhinīhāraṃ yathāsakaṃ vipassanābhinīhārena paṭhamabhūmiyādayo viya pavattitavisayāti vuttaṃ – ‘‘te attano attano paṭisambhidāvisaye ṭhatvā kathayiṃsū’’ti. Buddhavisaye pañhaṃ pucchīti –

4“那些已经了知诸法的人，以及这里众多的有学，”

‘‘Ye ca saṅkhātadhammāse, ye ca sekhā puthū idha;

5“智慧者啊，请您在被我问后，为我讲述他们的行持，尊敬的尊者！”（《经集》1044）

Tesaṃ me nipako iriyaṃ, puṭṭho pabrūhi mārisā’’ti. (su. ni. 1044) –

6世尊提出了这个问题。这里，“已知法者”指已经知道、已经了知四圣谛法的人，或者通过四道而通达了四圣谛法的人，也就是指无学。“诸多”这个词要连到两个地方：既指“诸多已知法者”，也指“诸多有学”。“他们”指的是这两种人，意思是我所问的那些有学和无学。“行道”指的是到达有学地与无学地的修行道路。“他依此行进而趋向有学地与无学地”，所以称为行道。“我问道，请宣说他们之行道，请讲说”，意思是被我所问，请你说。世尊这样在佛陀的领域提出问题之后，便说：“舍利弗，对于这简略的说法，应该如何详细了知其含义呢？”舍利弗长老观察这个问题后，对于“师长问我有学和无学比丘的行道”这件事并没有疑惑，但他对“所谓行道，是可以用蕴等许多方式来讲述的，我用哪一种方式才能把握住师长的心意呢？”这一点有所犹豫，因此才说：“法将军……不能……”。当没有能力解答所问的问题时，表示东张西望是众生的本性，所以又说：“东方……不能……”。这里，“问题生起之因”就是问题出现的原因。

Idaṃ pañhaṃ pucchi. Tattha saṅkhātadhammāti saṅkhātā ñātā catusaccadhammā, ye ca saṅkhātadhammā catūhi maggehi paṭividdhacatusaccadhammāti attho. Iminā asekkhā kathitā. Puthu-saddo ubhayatthapi yojetabbo ‘‘ye puthū saṅkhātadhammā, ye ca puthū sekhā’’ti. Tesanti tesaṃ dvinnaṃ sekkhāsekkhapuggalānaṃ me puṭṭhoti yojetabbaṃ, mayā puṭṭhoti attho. Iriyanti sekkhāsekkhabhūmiyā āgamanappaṭipadaṃ. Iriyati gacchati sekkhabhūmiṃ asekkhabhūmiñca etāyāti iriyā, taṃ tesaṃ iriyaṃ āgamanappaṭipadaṃ mayā puṭṭho pabrūhi kathehīti attho. Evaṃ bhagavā buddhavisaye pañhaṃ pucchitvā ‘‘imassa nu kho, sāriputta, saṃkhittena bhāsitassa kathaṃ vitthārena attho daṭṭhabbo’’ti āha. Thero pañhaṃ oloketvā ‘‘satthā maṃ sekkhāsekkhānaṃ bhikkhūnaṃ āgamanappaṭipadaṃ pucchatī’’ti pañhe nikkaṅkho hutvā ‘‘āgamanappaṭipadā nāma khandhādivasena bahūhipi mukhehi sakkā kathetuṃ, katarākārena nu kho kathento satthu ajjhāsayaṃ gaṇhituṃ sakkhissāmī’’ti ajjhāsaye kaṅkhi, taṃ sandhāyetaṃ vuttaṃ – ‘‘dhammasenāpati…pe… na sakkotī’’ti. Pucchitapañhaṃ vissajjetuṃ paṭibhāne asati disāvilokanaṃ sattānaṃ sabhāvoti dassento, ‘‘puratthima…pe... nāsakkhī’’ti āha. Tattha pañhuppattiṭṭhānanti pañhuppattikāraṇaṃ.

7“知长老的疲劳之态后”，意思是世尊知道“舍利弗对问题已经没有疑惑，他只是对我的心意有所犹豫才感到疲劳”之后。“以四大所成身之执取”，就是指通过蕴这一门来开示对名色的执取。因为当世尊说“舍利弗，你观察此是所造之物吗？”时，他就是借由蕴这门来显示对名色的执取。据说世尊当时是这么想的：“如果我不给出线索，舍利弗是不能说出来的；但若我给出线索，他就能把握我的心意，从而依蕴门来解说。”长老一得到这个线索，那个问题便以百计、千计的线索向他涌现出来。因此他说：“已知，世尊！已知，善逝！”

Therassakilamanabhāvaṃ jānitvāti ‘‘sāriputto pañhe nikkaṅkho, ajjhāsaye me kaṅkhamāno kilamatī’’ti therassa kilamanabhāvaṃ ñatvā. Catumahābhūtikakāyapariggahanti etena khandhamukhena nāmarūpapariggaho vutto. ‘‘Bhūtamidanti, sāriputta, samanupassasī’’ti hi vadantena bhagavatā khandhavasena nāmarūpapariggaho dassito. Evaṃ kirassa bhagavato ahosi ‘‘sāriputto mayā naye adinne kathetuṃ na sakkhissati, dinne pana naye mamajjhāsayaṃ gahetvā khandhavasena kathessatī’’ti. Therassa saha nayadānena so pañho nayasatena nayasahassena upaṭṭhāsi. Tenāha – ‘‘aññātaṃ bhagavā, aññātaṃ sugatā’’ti.

8所谓“在无色界中没有名为结生的那一回事”，是从那里没有机会积累菩提资粮的缘故而说的。因此他说：“由于不可能之处的缘故”，意思就是那些已经得到授记的菩萨们，不可能投生于那样的地方。而“在色界中投生”，是因为没有业自在的缘故，所以不在无色界投生，而只在色界投生。

Arūpāvacare paṭisandhi nāma na hotīti bodhisambhārasambharaṇassa anokāsabhāvato vuttaṃ. Tenāha – ‘‘abhabbaṭṭhānattā’’ti, laddhabyākaraṇānaṃ bodhisattānaṃ uppattiyā abhabbadesattāti attho . Rūpāvacare nibbattīti kammavasitāsambhavato arūpāvacare anibbattitvā rūpāvacare nibbatti.

9通过“超过千人”等语，开示了《超过千人本生》。其中，“即使超过千人”就是指超过一千人。“聚集起来的”是指那些聚集在一起、却不能了知所说之义的愚人。“这些无慧者即使悲泣百岁”，意思是这些如此聚集的无慧者，因为愚痴，就像兔子一样，即使悲泣百年，甚至千年，也会哭泣、哀叹。然而纵然在哭，也还是既不知道意义，也不知道原因。这是在说明这个道理。“唯独一位有慧者更优胜”，意思是比起这样的上千个愚人，单单一位有智慧的贤者更优胜、更可贵。那么，怎样才称得上有慧者呢？他说——“凡能了知言说之义者”，就像那位最年长的学童一样，凡是能了知所说内容之意义的人，像那样的有慧者，才是最可贵的。在第二个《超过百人本生》中，“他们将禅思”，意思是为了如实地了知意义，他们会在入定之后去思惟。这里其余的内容，依照前面所说的方法就可以理解了。

Parosahassantiādinā parosahassajātakaṃ dasseti. Tattha parosahassampīti atirekasahassampi. Samāgatānanti sannipatitānaṃ bhāsitassa atthaṃ jānituṃ asakkontānaṃ bālānaṃ. Kandeyyuṃ te vassasataṃ apaññāti te evaṃ samāgatā apaññā ime bālattā sasā viya vassasatampi vassasahassampi rodeyyuṃ parideveyyuṃ. Rodamānāpi pana atthaṃ vā kāraṇaṃ vā neva jāneyyunti dīpeti. Ekova seyyo puriso sapaññoti evarūpānaṃ bālānaṃ parosahassatopi eko paṇḍitapurisova seyyo varataroti attho. Kīdiso sapaññoti āha – ‘‘yo bhāsitassa vijānāti attha’’nti, ayaṃ jeṭṭhantevāsiko viya yo bhāsitassa atthaṃ jānāti, so tādiso sapañño varataroti attho. Dutiye parosatajātake jhāyeyyunti yāthāvato atthaṃ jānituṃ samāhitā hutvā cinteyyuṃ. Sesamettha vuttanayameva.

10在第三个本生中，“凡是有想者”，是指除了获得非想非非想处的有情之外，其余的有心众生。“他们也是恶趣者”，由于没有获得那种非想非非想处等至，所以他们即使生在有想生存地，也是恶趣者，陷入了苦。因为他们是视想为病、视想为痈、视想为箭(中部.3.24)而常观想过患的人。“凡是无想者”，是指生于无想有中的无心众生。他们同样因为没能获得这种等至，所以也确实是恶趣者。“无过患的禅那乐”，是说它没有过失，因为前面所说的那些过失在这里都不存在。同时也由于它拥有强力的心一境性这项特质，才被称为无过患的。“他说：‘非想非非想’”，据说是这样：在过去，波罗奈城的梵授王治理国家时，菩萨在森林中的阿兰若处临终，被弟子们询问，他便回答说“非想非非想”。依照前面本生里所讲的方式，那些苦行者并不接受最年长弟子的话。菩萨从光音天下来，站在空中，说了这一首偈。因此说——“其余诸义应当依照前面所说的方式来理解。”

Tatiyajātake ye saññinoti ṭhapetvā nevasaññānāsaññāyatanalābhino avasesacittakasatte dasseti. Tepi duggatāti tassā nevasaññānāsaññāyatanasamāpattiyā alābhato tepi duggatā dukkhaṃ upagatā saññībhave. ‘‘Saññā rogo saññā gaṇḍo saññā salla’’nti (ma. ni. 3.24) hi te saññāya ādīnavadassino. Yepi asaññinoti asaññībhave nibbatte acittakasatte dasseti. Tepi imissāyeva samāpattiyā alābhato duggatāyeva. Jhānasukhaṃ anaṅgaṇaṃ niddosaṃ yathāvuttadosābhāvato. Balavacittekaggatāsabhāvenapi taṃ anaṅgaṇaṃ nāma jātaṃ. Nevasaññī nāsaññīti āhāti atīte kira bārāṇasiyaṃ brahmadatte rajjaṃ kārente bodhisatto araññāyatane kālaṃ karonto antevāsikehi puṭṭho ‘‘nevasaññī nāsaññī’’ti āha. Purimajātake vuttanayeneva tāpasā jeṭṭhantevāsikassa kathaṃ na gaṇhiṃsu. Bodhisatto ābhassarato āgantvā ākāse ṭhatvā imaṃ gāthamāha. Tena vuttaṃ – ‘‘sesaṃ vuttanayeneva veditabba’’nti.

11在第四个本生中，“它的光芒如月，故为月光”，指的就是白遍。“它的光芒如日，故为日光”，指的就是黄遍。“凡在此以慧而立足者”，是说凡是在这个有情世间，能以慧对于这两种遍立足——也就是把它们作为所缘而深入，或者安住其上的人。“以无寻的第二禅那，而到达发光者”，是说那位修行者这样修习之后，凭借所证得的第二禅那，成为投生光音梵天界的人。“应知其余依据前面的方法”，这是在说明以下这个故事：在过去，波罗奈城的梵授王治国时，菩萨在森林中的阿兰若处临终，被弟子们询问后，回答“月光、日光”，便投生到光音天。那些苦行者不信最年长弟子的话。菩萨于是从光音天前来，站在空中，宣说了这首偈。

Catutthajātake (jā. 1.1.135) candassa viya ābhā etassāti candābhaṃ, odātakasiṇaṃ. Sūriyābhanti sūriyassa viya ābhā etassāti sūriyābhaṃ, pītakasiṇaṃ. Yodha paññāya gādhatīti yo puggalo idha sattaloke idaṃ kasiṇadvayaṃ paññāya gādhati, ārammaṇaṃ katvā anuppavisati, tattha vā patiṭṭhahati. Avitakkena dutiyajjhānena ābhassarūpago hotīti so puggalo tathā katvā paṭiladdhena dutiyena jhānena ābhassarabrahmalokūpago hoti. Sesaṃ purimanayenevaveditabbanti iminā imaṃ dasseti (jā. aṭṭha. 1.1.135 candābhajātakavaṇṇanā) – atīte bārāṇasiyaṃ brahmadatte rajjaṃ kārente bodhisatto araññāyatane kālaṃ karonto antevāsikehi pucchito ‘‘candābhaṃ sūriyābha’’nti vatvā ābhassare nibbatto. Tāpasā jeṭṭhantevāsikassa na saddahiṃsu. Bodhisatto āgantvā ākāse ṭhito imaṃ gāthaṃ abhāsi.

12在第五个本生中，“应期望”，就是不要切断希望，要对自己的业抱有期望。“不应厌倦”，就是不要生起厌离心，不要感到焦躁不安，就是这个意思。“而”只是个语气词。“如我所愿”，意思就是：我本来希望从这六十肘深的陷坑里出来，我也就如愿地那样出生了，也就是果真从那里面出来了。这是在说明这个道理。

Pañcamajātake āsīsethevāti āsācchedaṃ akatvā attano kammesu āsaṃ kareyyeva. Na nibbindeyyāti na nibbedaṃ uppādeyya, na ukkaṇṭheyyāti attho. Voti nipātamattaṃ. Yathā icchinti ahañhi saṭṭhihatthā narakā uṭṭhānaṃ icchiṃ, somhi tatheva jāto, tato uṭṭhitoyevāti dīpeti.

13据说过去，在波罗奈城由梵授王治理国家的时候，菩萨投生为獐鹿，住在森林里。国王是个喜欢打猎的人，而且身手矫健、力量强大。有一天，他出去狩猎时对大臣们说：“猎物从谁的身旁跑掉，就应当由那个人把猎物交出来。”后来有一次，一只獐鹿起身后，正好从国王所站的位置逃走了。于是大臣们便嘲笑国王。国王心想：“这些人是在笑话我，他们根本不知道我的能耐。”他就把下衣紧紧系好，只身上前，手持利剑，说道：“我一定要抓住这只獐鹿！”然后便迅猛追出。看到獐鹿之后，他一路追赶了三由旬。獐鹿跑进了森林，国王也追了进去。那林中，在獐鹿经过的路上有一个大约六十肘深的大腐臭陷阱，有三十肘深的水，里面满是水，还被野草遮盖着。獐鹿闻到水的气味，知道那里有陷阱，便稍微后退绕开了。可是国王却径直地冲过来，掉进了陷阱里。

Atīte (jā. aṭṭha. 4.13.sarabhamigajātakavaṇṇanā) kira bārāṇasiyaṃ brahmadatte rajjaṃ kārente bodhisatto sarabhamigayoniyaṃ nibbattitvā araññe paṭivasati. Rājā migavittako ahosi thāmasampanno. Ekadivasaṃ gantvā amacce āha – ‘‘yassa passena migo palāyati, teneva so dātabbo’’ti. Athekadivasaṃ sarabhamigo uṭṭhāya rañño ṭhitaṭṭhānena palāyi. Atha naṃ amaccā uppaṇḍesuṃ. Rājā cintesi – ‘‘ime maṃ parihāsanti, mama pamāṇaṃ na jānantī’’ti gāḷhaṃ nivāsetvā pattikova khaggaṃ ādāya ‘‘sarabhaṃ gaṇhissāmī’’ti vegena pakkhandi. Atha naṃ disvā tīṇi yojanāni anubandhi. Sarabho araññaṃ pāvisi. Rājāpi pāvisiyeva. Tattha sarabhamigassa gamanamagge saṭṭhihatthamatto mahāpūtipātanarakaāvāṭo atthi, so tiṃsahatthamattaṃ udakena puṇṇo tiṇehi ca paṭicchanno. Sarabho udakagandhaṃ ghāyitvāva āvāṭabhāvaṃ ñatvā thokaṃ osakkitvā gato. Rājā pana ujukameva āgacchanto tasmiṃ pati.

14獐子没听到他的脚步声，转身回头，没见到他，就知道“他一定掉进陷阱了”，于是走回来，往下看，见国王在深水中没有依靠，疲惫挣扎。獐子不计较国王先前对自己的冒犯，心中生起悲悯，想：“不能让这可怜的家伙在我眼前丧命，我要把他从这痛苦中救出来。”他站在陷阱岸边说：“大王，别怕，我会把你从痛苦中救出来。”就像要奋力救出自己爱子一样，为了救出国王，他用角在石上凿出攀附的地方，把那位持剑而来、原本心想“我要刺杀”的国王，从六十肘深的陷阱中救了出来，安慰他，让他骑到自己背上，带出森林，在离军队不远处放他下来，教导他，令他安住在五戒之中。国王由四军围绕返回城中，让人击打法鼓宣布：“从今以后，全国所有人都应守护五戒。”而菩萨没有向任何人提起自己所行的恩德。傍晚，国王享用各种珍馐美味，躺在庄严华美的床上入睡。黎明时分，他想起菩萨的恩德，起身后便在床座上结跏趺坐，内心充满喜悦，发出感兴语，诵出了“āsīsetheva puriso”等六首偈颂。

Sarabho tassa padasaddaṃ asuṇanto nivattitvā taṃ apassanto ‘‘narakaāvāṭe patito bhavissatī’’ti ñatvā āgantvā olokento taṃ gambhīre udake appatiṭṭhe kilamantaṃ disvā tena katāparādhaṃ hadaye akatvā sañjātakāruñño ‘‘mā mayi passante varāko nassatu, imamhā taṃ dukkhā mocessāmī’’ti āvāṭatīre ṭhito ‘‘mā bhāyi, mahārāja, ahaṃ taṃ dukkhā mocessāmī’’ti vatvā attano piyaputtaṃ uddharituṃ ussāhaṃ karonto viya tassuddharaṇatthāya silāya yoggaṃ katvā ‘‘vijjhissāmī’’ti āgataṃ rājānaṃ saṭṭhihatthā narakā uddharitvā assāsetvā piṭṭhiṃ āropetvā araññā nīharitvā senāya avidūre otāretvā ovādamassa datvā pañcasu sīlesu patiṭṭhāpesi. Rājā senaṅgaparivuto nagaraṃ gantvā ‘‘ito paṭṭhāya sakalaraṭṭhavāsino pañca sīlāni rakkhantū’’ti dhammabheriṃ carāpesi. Mahāsattena pana attano kataguṇaṃ kassaci akathetvā sāyaṃ nānaggarasabhojanaṃ bhuñjitvā alaṅkatasayane sayitvā paccūsakāle mahāsattassa guṇaṃ saritvā uṭṭhāya sayanapiṭṭhe pallaṅkena nisīditvā pītipuṇṇena hadayena udānaṃ udānento ‘‘āsīsetheva puriso’’tiādinā imā cha gāthā abhāsi.

15此处，「ahitā hitā ca」指不利与有利，也就是苦触与乐触，也包含死触与命触的意思。对于有情来说，死触是不利的，命触是利的。这显示了那未曾思量的死触会来到。「Acintitampī」指“未曾思量的也（遇到）”：我从未想过“我会掉进陷阱”，我原先想的是“我要杀死獐子”。可现在我所想的落空了，倒是不曾想的事情发生了——他以感兴语如此说。「Bhogā」指财富、名誉与随从，这些不是光靠思量就能获得的。因此他说，有智慧的人应当付出精进。因为对于精进者来说，未曾思量的（成果）也确实会实现。

Tattha ahitā hitā cāti dukkhaphassā sukhaphassā ca, maraṇaphassā, jīvitaphassātipi attho. Sattānañhi maraṇaphasso ahito, jīvitaphasso hito. Tesaṃ acintito maraṇaphasso āgacchatīti dasseti . Acintitampīti mayā ‘‘āvāṭe patissāmī’’ti na cintitaṃ, ‘‘sarabhaṃ māressāmī’’ti cintitaṃ. Idāni pana me cintitaṃ naṭṭhaṃ, acintitameva jātanti udānavasena vadati. Bhogāti yasaparivārā, ete cintāmayā na honti. Tasmā ñāṇavatā vīriyameva kātabbanti vadati. Vīriyavato hi acintitampi hotiyeva.

16就在他发出这感兴语的时候，天亮了。国师一早就前来问安，站在门外，听见他歌唱感兴语的声音，心想：“国王昨天去打猎，一定是在那里射伤了獐子，我想他因此正在发感兴语。”婆罗门这样听到了国王音声完整的感兴语，就像对着擦亮的镜子看脸会映出影像一样，国王和獐子之间发生的事便清楚了。他用指甲尖轻敲门。国王问：“是谁？”“王上，是我，国师。”国王便为他开门，说：“请进，老师。”他进屋后，向国王祝福，然后站在一边，说：“大王，我知道您在森林中做的事。您追赶一只獐子，掉进了陷阱。然后那只獐子用角在石上凿出攀踏的地方，把您从陷阱里救了出来。您忆念他的恩德，因而发出感兴语。”接着他说了“sarabhaṃ giriduggasmiṃ”等两首偈颂。

Tassetaṃ udānaṃ udānentasseva aruṇaṃ uṭṭhahi. Purohito pātova sukhaseyyapucchanatthaṃ āgantvā dvāre ṭhito tassa udānagītasaddaṃ sutvā cintesi – ‘‘rājā hiyyo migavaṃ agamāsi, tattha sarabhamigaṃ viddho bhavissati, tena maññe udānaṃ udānetī’’ti. Evaṃ brāhmaṇassa rañño paripuṇṇabyañjanaṃ udānaṃ sutvā sumajjite ādāse mukhaṃ olokentassa chāyā viya raññā ca sarabhena ca katakāraṇaṃ pākaṭaṃ ahosi, so nakhaggena dvāraṃ ākoṭesi. Rājā ‘‘ko eso’’ti pucchi. Ahaṃ, deva, purohitoti. Athassa dvāraṃ vivaritvā ‘‘ito ehācariyā’’ti āha. So pavisitvā rājānaṃ jayāpetvā ekamantaṃ ṭhito ‘‘ahaṃ, mahārāja, tayā araññe katakāraṇaṃ jānāmi, tvaṃ ekaṃ sarabhamigaṃ anubandhanto narake patito, atha naṃ so sarabho silāya yoggaṃ katvā narakato uddhari, so tvaṃ tassa guṇaṃ saritvā udānaṃ udānesī’’ti vatvā ‘‘sarabhaṃ giriduggasmi’’ntiādinā dve gāthā abhāsi.

17此处，「anusarī」指追随，即追逐。「Vikkantaṃ」指勇猛行，即为救度而作的勇猛努力。「Anujīvasi」指依托而活，意思是您依靠他的力量得以活命。「Samuddharī」指救出，即作了救出。「Silāya yoggaṃ sarabho karitvā」指獐子在石上作了方便：用石做成如梯阶般、便于从陷阱中爬出的条件之后。「Alīnacittaṃ」指不退缩的心，即没有趋于退缩的心。「Taṃ migaṃ vadesi」指您称赞那只鹿：您在华丽的卧床上躺着，称赞那只金獐子。听完后，国王心想：“这个人并没有跟我去打猎，却知道全部经过，他到底是怎么知道的呢？我得问问他。”这样想后，他就说出第九偈：“kiṃ tvaṃ nu tattheva（你难道就在那里吗）？”此处，「bhiṃsarūpaṃ」指可怖之貌，意思是：你的智慧难道这么强大吗，因而知道这件事——他如此问。婆罗门说明道：“我并不是一切知的佛，但根据您说出的偈颂，即使不混淆音节，其意义也显现给我了。”于是说出“na cevahaṃ（我并非）…”等第十偈。此处，「subhāsitānaṃ」指善说者，即在音节无混的情况下善巧说出的（偈颂）。「Atthaṃ tadānenti」指他们将义领来：那些偈颂的意义，是他们受持、推求而得的。那时，国师其实就是法将军，因此他说“在过去时也是如此”等。其余的意义是明白的。

Tattha anusarīti anubandhi. Vikkantanti uddharaṇatthāya kataparakkamaṃ. Anujīvasīti upajīvasi, tassānubhāvena tayā jīvitaṃ laddhanti attho. Samuddharīti uddharaṇaṃ akāsi. Silāya yoggaṃ sarabho karitvāti silāya sopānasadisāya narakato uddharaṇayoggataṃ karitvā. Alīnacittanti saṅkocaṃ appattacittaṃ. Ta migaṃ vadesīti suvaṇṇasarabhamigaṃ idha sirisayane nipanno vaṇṇesi. Taṃ sutvā rājā, ‘‘ayaṃ mayā saddhiṃ na migavaṃ āgato, sabbañca pavattiṃ jānāti, kathaṃ nu kho jānāti, pucchissāmi na’’nti cintetvā – ‘‘kiṃ tvaṃ nu tatthevā’’ti navamagāthamāha . Tattha bhiṃsarūpanti kiṃ nu te ñāṇaṃ balavajātikaṃ, tenetaṃ jānāsīti vadati. Brāhmaṇo ‘‘nāhaṃ sabbaññubuddho, byañjanaṃ amakkhetvā tayā kathitagāthāya pana mayhaṃ attho upaṭṭhātī’’ti dīpento ‘‘na cevaha’’nti dasamagāthamāha . Tattha subhāsitānanti byañjanaṃ amakkhetvā suṭṭhu bhāsitānaṃ. Atthaṃ tadānentīti yo tesaṃ attho, taṃ ānenti upadhārentīti attho. Tadā purohito dhammasenāpati ahosi. Tenevāha – ‘‘atītepī’’tiādi. Sesaṃ uttānatthameva.

21憍陈如长老事

Aññāsikoṇḍaññattheravatthu

18在「憍陈如长老」等处，所谓“依如实功德力”，即依真实自性的功德力。「久存」应知是由出家之力、证悟之力，以及由长久、极微细地了知昼夜差别之力而来。为说明此义，所以说“除却正自觉者”等语。“成为明白”，指达到念与慧的顶点，成为显著、清楚的人。「憍陈如」是指在声闻弟子中，最先了知四圣谛的憍陈如。「在最上处」是指在一切“最上”经典中，或指在所有“最上”的安立中。

Aññāsikoṇḍaññattherādayotiādīsu pana yāthāvasarasaguṇavasenāti yathāsabhāvaguṇavasena. Pabbajjāvasena paṭivedhavasena suciraṃ sunipuṇaṃ rattindivaparicchedajānanavasena ca rattaññutā veditabbāti taṃ dassento ‘‘ṭhapetvā hi sammāsambuddha’’ntiādimāha. Pākaṭova hotīti satipaññāvepullappattiko pākaṭo vibhūto hoti. Aññāsikoṇḍaññoti sāvakesu sabbapaṭhamaṃ cattāri ariyasaccāni ñātakoṇḍañño. Sabbesupi etadaggesūti sabbesupi etadaggasuttesu, sabbesu vā etadaggaṭṭhapanesu.

19「荷担叶」指作为叶中最胜的叶，也就是外部的叶。「九肘」指以中等身材的人的手肘量度，为九十肘。「莲花上」：世尊以莲花越过、超胜各个地方，所以称为莲花上佛。「以香鬘、花鬘等」：“等”字又包含了叶鬘等。其中，以香鬘制作的花鬘称为香鬘；以丁香、迦拘罗、素馨花等制作的花鬘称为花鬘；以柰树叶等制作的花鬘称为叶鬘。「在盎伽布」指在盎伽国生产的坚厚细软之布。「最上细软衣」指迦尸衣。

Dhurapattānīti pattānaṃ pamukhabhūtāni bāhirapattāni. Navutihatthānīti majjhimapurisassa hatthena navutiratanāni. Padumeneva taṃ taṃ padesaṃ uttarati atikkamatīti padumuttaro, bhagavā. Gandhadāmamālādāmādīhīti ādisaddena pattadāmādiṃ saṅgaṇhāti. Tattha gandhadāmehi katamālā gandhadāmaṃ. Lavaṅgatakkolajātipupphādīhi katamālā mālādāmaṃ. Tamālapattādīhi katamālā pattadāmaṃ. Vaṅgapaṭṭeti vaṅgadese uppannaghanasukhumavatthe. Uttamasukhumavatthanti kāsikavatthamāha.

20「在《三转法轮经》的结尾处」：这里，“此是苦圣谛”等，是依真谛之相而转；“苦圣谛应遍知”等，是依作用之相而转；“苦圣谛已遍知”等，是依已作之相而转。像这样，以三种行相辗转地宣说四圣谛，所以有三转，称为“三转”。这有三转，所以是“三转”，而这三转就是法轮的转动，因此称为“三转法轮”。这部经是“三转法轮经”，在它的结尾处——这个复合词的意思就是这样。

Teparivaṭṭadhammacakkappavattanasuttantapariyosāneti ettha ‘‘idaṃ dukkhaṃ ariyasacca’’ntiādinā saccavasena, ‘‘dukkhaṃ ariyasaccaṃ pariññeyya’’ntiādinā kiccavasena, ‘‘dukkhaṃ ariyasaccaṃ pariññāta’’ntiādinā katavasena ca tīhi ākārehi parivaṭṭetvā catunnaṃ saccānaṃ desitattā tayo parivaṭṭā etassa atthīti tiparivaṭṭaṃ, tiparivaṭṭameva teparivaṭṭaṃ, teparivaṭṭañca taṃ dhammacakkappavattanañcāti teparivaṭṭadhammacakkappavattanaṃ, tadeva suttantaṃ, tassa pariyosāneti attho.

21「破谷房而取」指弄破谷房，取出里面能获得的米浆汁液。「使相称」指我们煮出与诸佛相配的相称乳糜。「髻初」是把男子头发编成发髻的时候，称为髻初。「打谷场初」是当谷束放在打谷场上、正在集成堆的时候，称为打谷场初。「谷场初」是在稻谷被捣碎、堆成粮堆的时候，称为谷场初。「仓初」是把粮食放进仓库的时候，称为仓初。

Sāligabbhaṃ phāletvā ādāyāti sāligabbhaṃ phāletvā tattha labbhamānaṃ sālikhīrarasaṃ ādāya. Anucchavikanti buddhānaṃ anucchavikaṃ khīrapāyasaṃ pacāpema. Veṇiyo purisabhāvavasena bandhitvā kalāpakaraṇe kalāpaggaṃ. Khale kalāpānaṃ ṭhapanadivase khalaggaṃ. Madditvā vīhīnaṃ rāsikaraṇadivase khalabhaṇḍaggaṃ. Koṭṭhesu hi dhaññassa pakkhipanadivase koṭṭhaggaṃ.

22「二种趣向」就是只有两种成就，只有两种结局的意思。当那童子达到全知的状态时，便依憍陈如青年自己所执持的见解而安住，其余六人的儿子也那样去教导。「在菩提树下向东的那处不动的处所」，名为“金刚座”。因为那大座承载着大身，所以不说“面东”，而说“面向东方世界”。世尊的肉眼也是无障碍而且境域广大的。「四支具足」指如经中所说“即使只剩下皮、筋和骨头……”（《中部》2.184；《相应部》2.22,237；《增支部》2.5；《大义释》196）那样的四支具足。

Dve gatiyoti dve eva nipphattiyo, dve niṭṭhāti attho. Tasmiṃ kumāre sabbaññutaṃ patteti koṇḍaññamāṇavasseva laddhiyaṃ ṭhatvā itarepi cha janā putte anusāsiṃsu. Bodhirukkhamūle pācīnapassaṃ acalaṭṭhānaṃ nāma, yaṃ ‘‘vajirāsana’’ntipi vuccati. Mahataṃ mahatiyo vahatīti ‘‘pācīnamukho’’ti avatvā ‘‘pācīnalokadhātuabhimukho’’ti vuttaṃ. Maṃsacakkhupi lokanāthassa appaṭighātaṃ mahāvisayañcāti. Caturaṅgasamannāgatanti ‘‘kāmaṃ taco ca nhāru ca, aṭṭhi ca avasissatū’’tiādinā (ma. ni. 2.184; saṃ. ni. 2.22, 237; a. ni. 2.5; mahāni. 196) vuttacaturaṅgasamannāgataṃ.

23「然而这一切」即是从“我应当先为谁说法呢？”等开始而发起的（《中部》1.284；2.341；《大品》10）所有事情。那时还「只停留在遍寻的程度」，因为如此的真实利益还没有成就。「令花开果熟」的意思是：以六种神通和无碍解令一切盛放，以道果令它全然承载着花果的沉重，这样地令花开果熟。「想要离去的人」，是指见到两位上首弟子对自己恭敬行礼后，心想他们的功德更为殊胜，因而尊敬诸佛，想要从此处离去。「就在那里」指就在六牙湖的岸边。

Idaṃ pana sabbamevāti ‘‘kassa nu kho ahaṃ paṭhamaṃ dhammaṃ desessāmī’’tiādinayappavattaṃ (ma. ni. 1.284; 2.341; mahāva. 10) sabbameva. Parivitakkamattameva tathā atthasiddhiyā abhāvato. Pupphitaphalitaṃ katvāti abhiññāpaṭisambhidāhi sabbapāliphullaṃ, maggaphalehi sabbaso phalabhārabharitañca karonto pupphitaṃ phalitaṃ katvā. Apakkamitukāmo hutvāti dvepi aggasāvake attano nipaccakāraṃ karonte disvā tesaṃ guṇātirekataṃ bahu maññanto buddhānaṃ santikā apakkamitukāmo hutvā. Tatthevāti chaddantadahatīreyeva.

28关于舍利弗长老与目犍连长老的事。

Sāriputta-moggallānattheravatthu

189-190在第二、第三句里的「具神通者」：这里“manta”一词具有最胜义的范围，为了显示长老极为殊胜的神通力，所以说“神通已经成就的人”。「与土共戏」是指一起玩泥土的人。「唯此世之自身」就是只指现法中的自身。「十六种慧彻证而住」是指：依据中部《不断经》的开示——“诸比丘，舍利弗是大慧者，诸比丘，舍利弗是广慧者，诸比丘，舍利弗是喜慧者，诸比丘，舍利弗是速慧者，诸比丘，舍利弗是利慧者，诸比丘，舍利弗是决择慧者”（《中部》3.93），如此所说的六种大慧等，再加上同经中所说的九次第住等至的智慧，以及阿拉汉道的智慧，总共这十六种慧已经彻证、亲自作证而安住。

189-190. Dutiyatatiyesu iddhimantānanti ettha manta-saddo atisayatthavisayoti therassa atisayikaiddhitaṃ dassetuṃ – ‘‘iddhiyā sampannāna’’nti vuttaṃ. Saha paṃsūhi kīḷiṃsūti sahapaṃsukīḷitā. Idhalokattabhāvamevāti diṭṭhadhammikaattabhāvameva. Soḷasa paññā paṭivijjhitvā ṭhitoti majjhimanikāye anupadasuttantadesanāya ‘‘mahāpañño, bhikkhave, sāriputto, puthupañño, bhikkhave, sāriputto, hāsapañño, bhikkhave, sāriputto, javanapañño, bhikkhave, sāriputto, tikkhapañño, bhikkhave, sāriputto, nibbedhikapañño, bhikkhave, sāriputto’’ti (ma. ni. 3.93) evamāgatā mahāpaññādikā cha, tasmiṃyeva sutte āgatā navānupubbavihārasamāpattipaññā, arahattamaggapaññāti imā soḷasavidhā paññā paṭivijjhitvā sacchikatvā ṭhito.

25「问答之论议」是通过提问与解答而进行讨论。「为求义者所推知之道」是说明紧随其后的理由。意思是：我应该紧随此比丘之后。为什么？因为这种紧随其后的行为，名为求义者所推知之道，也就是已经了知并契入的道路。或者另一种理解：我们这些有需求的求义者，在死亡到来时也应该有“以不死而有”的观念，因此这样纯粹的存在被推知；又通过随念的智慧了知涅槃是真实存在的，他们在追寻、遍求它，也可以在这句话里如此见到意义。

Pañhasākacchanti pañhassa pucchanavasena vissajjanavasena ca sākacchaṃ karoti. Atthikehi upaññātaṃ magganti etaṃ anubandhanassa kāraṇavacanaṃ. Idañhi vuttaṃ hoti – yaṃnūnāhaṃ imaṃ bhikkhuṃ piṭṭhito piṭṭhito anubandheyyaṃ. Kasmā? Yasmā idaṃ piṭṭhito piṭṭhito anubandhanaṃ nāma atthikehi upaññātaṃ maggaṃ, ñāto ceva upagato ca maggoti attho. Atha vā atthikehi amhehi maraṇe sati amatenapi bhavitabbanti evaṃ kevalaṃ atthīti upaññātaṃ, anumānañāṇena upagantvā ñātaṃ nibbānaṃ nāma atthi, taṃ magganto pariyesantoti evampettha attho daṭṭhabbo.

26「这些的众」是指这两位作为上首弟子而拥有的那随从众。「两位上首弟子」是指舍利弗和目犍连这两位具有大神力的弟子。「于位」是指安立在那称为“上首弟子性”的位上。然而，为什么这里不说‘上首弟子’而说‘大弟子’呢？虽然其他大长老们，依靠神通等殊胜功德，也有资格被称为‘大弟子’，但为了彰显只有这两位在弟子中，拥有那种不共通的、特别应被称为‘大弟子’的资格，因此才说「两位大弟子」。

Nesaṃ parisāyāti dvinnaṃ aggasāvakānaṃ parivārabhūtaparisāya. Dve aggasāvaketi sāriputtamoggallāne dve mahānubhāve sāvake. Ṭhānantareti aggasāvakattasaññite ṭhānantare ṭhapesi. Kasmā panettha ‘‘aggasāvake’’ti avatvā ‘‘mahāsāvake’’ti vuttaṃ. Yadi aññepi mahātherā abhiññātādiguṇavisesayogena ‘‘mahāsāvakā’’ti vattabbataṃ labhanti, imeyeva pana sāvakesu anaññasādhāraṇabhūtā visesato ‘‘mahāsāvakā’’ti vattabbāti dassanatthaṃ ‘‘dvepi mahāsāvake’’ti vuttaṃ.

32大迦叶长老的事迹

Mahākassapattheravatthu

191第四偈中，因为‘头陀论、头陀法、头陀支’都以头陀为根本，所以开始那句「应知为头陀」。在此，已抖落、吹散烦恼者，即是‘头陀’，即已抖落烦恼的人；或者，那抖落烦恼的法也称为头陀。而那抖落烦恼的法，应被理解为连同其前分的圣道。他宣说那名为头陀的抖落烦恼之法，并令他人安立其中，故为‘头陀论者’。而这里存在四种情况，为了说明这点，才开始了‘然而在此……’等的解说。‘Tayidaṃ’是不变词，意思是‘那个是他的这个’。属于那头陀者的、头陀状态的法，即是‘头陀法’。少欲、知足这些，如前已说。能正确地刮除、削去烦恼，故为‘严苛’，即厌离烦恼者，其状态为‘严苛性’。从两种欲中远离，故为‘远离’，指多做如理作意的人，其状态为‘远离性’。以此仅维持身体的存在，故为‘此存’，将t音转为ṭ音后，其状态为‘此存性’；或者，凭借这些善法而有‘此存’——即依靠那种智，按照‘出家者确实应当安住在粪扫衣等诸支’的教导，既能受持也能守护头陀功德，那种智就是‘此存性’。因此说：「此存性正是智」。所谓‘头陀法’，是指这样的法：它们在修习头陀支时，以抖落那些成为对立面的恶法的运作方式，获得了‘头陀’的名称；而这类法，又成为以抖落为名的头陀思的助缘，因此称为头陀法。「随伴」是指融入其中，被它们所包含，因为这两者正是那现行状态的差异表现。「于应拒绝事」是指在修习头陀支时，所应该拒绝、应该断除的那些事。

191. Catutthe yasmā dhutavādadhutadhammadhutaṅgāni dhutamūlakāni, tasmā ‘‘dhuto veditabbo’’ti āraddhaṃ, tattha kilese dhuni dhutavāti dhuto, dhutakileso puggalo, kilesadhunano vā dhammo, kilesadhunano dhammoti ca sapubbabhāgo ariyamaggo daṭṭhabbo. Taṃ dhutasaññitaṃ kilesadhunanadhammaṃ vadati, pare tattha patiṭṭhāpetīti dhutavādo. Catukkañcettha sambhavatīti taṃ dassetuṃ – ‘‘ettha panā’’tiādi āraddhaṃ. Tayidanti nipāto, tassa so ayanti attho. Dhutabhūtassa dhutabhūtā dhammā dhutadhammā. Appicchatā santuṭṭhitā heṭṭhā vuttā eva . Kilese sammā likhati tacchatīti sallekho, kilesajegucchī, tassa bhāvo sallekhatā. Dvīhipi kāmehi viviccatīti paviveko, yonisomanasikārabahulo puggalo, tassa bhāvo pavivekatā. Iminā sarīraṭṭhapanamattena atthīti idamaṭṭhi ttha-kārassa ṭṭha-kāraṃ katvā, tassa bhāvo idamaṭṭhitā, imehi vā kusaladhammehi atthi idamaṭṭhi, yena ñāṇena ‘‘pabbajitena nāma paṃsukūlikaṅgādīsu patiṭṭhitena bhavitabba’’nti yathānusiṭṭhaṃ dhutaguṇe samādiyati ceva pariharati ca, taṃ ñāṇaṃ idamaṭṭhitā. Tenāha – ‘‘idamaṭṭhitā ñāṇamevā’’ti. Dhutadhammā nāmāti dhutaṅgasevanāya paṭipakkhabhūtānaṃ pāpadhammānaṃ dhunanavasena pavattiyā dhutoti laddhanāmāya dhutaṅgacetanāya upakārakā dhammāti katvā dhutadhammā nāma . Anupatantīti tadantogadhā tappariyāpannā honti tadubhayasseva pavattivisesabhāvato. Paṭikkhepavatthūsūti dhutaṅgasevanāya paṭikkhipitabbavatthūsu pahātabbavatthūsu.

28粪扫衣支……乃至……常坐不卧支，这里的标列也是用省略的方式来呈现的。所有应该在这里说明的内容，都已在《清净之道》中详细解说过了。仅凭借‘头陀论者’这个词，就已经包含了长老头陀状态的意思，所以说了「于头陀论者……」。这位长老之所以被称为「大」，是因为他发愿等初心的宏大，也因为他对教法的巨大护持，或者单纯是因为他功德的伟大，这都是赞叹长老的话。如同称‘大目犍连’一样，他就是「大迦叶」。

Paṃsukūlikaṅgaṃ…pe… nesajjikaṅganti uddesopi peyyālanayena dassito. Yadettha vattabbaṃ, taṃ sabbaṃ visuddhimagge (visuddhi. 1.22 ādayo) vitthārato vuttaṃ. Dhutavādaggahaṇeneva therassa dhutabhāvopi gahito hotīti ‘‘dhutavādāna’’nteva vuttaṃ. Ayaṃ mahāti abhinīhārādimahantatāyapi sāsanassa upakāritāyapi ayaṃ thero mahā, guṇamahantatāya pasaṃsāvacanameva vā etaṃ therassa yadidaṃ mahākassapoti yathā ‘‘mahāmoggallāno’’ti.

29由于他对因三种事而兴起的导师教法生起了净信，并安住在优婆塞的身份中，所以说了「受持布萨支……」等。应该这样连接：‘对于这个殊胜的地位……’。「诚信之行」是指带来诚实状态的行为，或者从不说虚妄话的角度，指能够达成那诚实目的的行为，这是它的意义。「喧哗」是指好奇的骚动。导师在第七年、第七年说法的时候，会观察适合众生听法的时间，白天会在傍晚时分说法，夜晚则持续一整夜。因此说了：‘婆罗门对婆罗门女说：“贤者，您是打算夜里听法，还是白天听法呢？”’「可信」是指值得信赖的状态。也有版本写作‘从那时起，他……’。

Satthu dhammadesanāya vatthuttaye sañjātappasādatāya upāsakabhāve ṭhitattā vuttaṃ – ‘‘uposathaṅgāni adhiṭṭhāyā’’tiādi. Etassa aggabhāvassāti yojetabbaṃ. Saccakāroti saccabhāvāvaho kāro, avisaṃvādanavasena vā tadatthasādhanoti attho. Kolāhalanti kutūhalavipphāro. Satthā sattame sattame saṃvacchare dhammaṃ kathento sattānaṃ savanayoggaṃ kālaṃ sallakkhento divā sāyanhasamayaṃ katheti, rattiyaṃ sakalayāmaṃ. Tenāha – ‘‘brāhmaṇo brāhmaṇe āha – ‘bhoti kiṃ rattiṃ dhammaṃ suṇissasi divā’’’ti. Vissāsikoti vissāsikabhāvo. ‘‘Tato paṭṭhāya so’’ti vā pāṭho.

30「圆满波罗蜜二阿僧祇劫」这句话，是他依照传承听闻后，取其含义而说的。「未异熟的果」指果报还没成熟的果。「于善时」指在适当的时机。「星宿」是指由星宿标示出的节庆。因为每逢各个星宿时应当庆祝的节日，就称为星宿，而其他的则称为节庆。「导出的」是说它能把人从完全陷落的痛苦中解救出来，由此带来出离，并且能够让人获得所希求的目标，所以叫导出。「彼等」是指那些金莲花。「垂饰」是指用各种金宝镶嵌而成的珍宝花鬘。「依福威力」是说依凭福报力量所成就的规律。那位梵天为他创造了机会，使他得以给予波罗奈城王位。「华丽车」指吉祥车。据说，白伞、顶冠、拂尘、宝剑、宝履这五种是王权的标志物。但在这里，把白伞单独列出来，而把狮子座作为第五种。「披衣的边缘」指所披衣服的布边。他被那能施予天衣的福报威力所驱使，因此说道：‘孩子，那件难道不粗糙吗？’「啊，苦行者！」意思是‘唉，我这个国王可真够可怜的啊！’「信受诸佛已」是说信受了诸佛的教法之后。「百经行处」里‘iti’这个词是‘等等’的意思。因此，它包含了火堂等其他适合出家人的处所。

Dveasaṅkhyeyyāni pūritapāramissāti idaṃ sā paramparāya sotapatitaṃ atthaṃ gahetvā āha. Adinnavipākassāti avipakkavipākassa. Bhaddake kāleti yutte kāle. Nakkhattanti nakkhattena lakkhitaṃ chaṇaṃ. Tasmiṃ tasmiñhi nakkhatte anubhavitabbachaṇāni nakkhattāni nāma, itarāni pana chaṇāni nāma. Sammāpatitadukkhato vimocanena tato niyyānāvahatāya icchitatthassa labhāpanato ca niyyānikaṃ. Tesanti suvaṇṇapadumānaṃ. Olambakāti suvaṇṇaratanavicittā ratanadāmā. Puññaniyāmenāti puññānubhāvasiddhena niyāmena. Svassa bārāṇasirajjaṃ dātuṃ katokāso. Phussarathanti maṅgalarathaṃ. Setacchattauṇhīsavālabījanikhaggamaṇipādukāni pañcavidhaṃ rājakakudhabhaṇḍanti vadanti. Idha pana setacchattaṃ visuṃ gahitanti sīhāsanaṃ pañcamaṃ katvā vadanti. Pārupanakaṇṇanti pārupanavatthassa dasantaṃ. Dibbavatthadāyipuññānubhāvacodito ‘‘nanu tātā thūla’’nti āha. Aho tapassīti aho kapaṇo ahaṃ rājāti attho. Buddhānaṃ saddahitvāti buddhānaṃ sāsanaṃ saddahitvā. Caṅkamanasatānīti iti-saddo ādyattho. Tena hi aggisālādīni pabbajitasāruppāni ṭhānāni saṅgaṇhāti.

31「善戏乐」是指应向圣者般涅槃处所作的供养。「不逸懈、无病，圣者」是显示问候的样貌。「般涅槃了，天女！」是王后作出的回答。「备办已」即奉献之后。「沙门出家」是指由平息了诸恶的圣者们所应实践的出家。因为那位国王曾见过辟支佛的威仪，心想『这才是好的』，于是采取了和他们一样的形相。「即于彼处」指就在那梵天界。应结合『于第二十年到来时』这一句来理解。因为他刚从梵天界死没而生，且长时积集了梵行的重任，所以说『切勿作如是说』。有人说二十达拉那等于一尼卡，也有人说五巴拉等于一尼卡。「女相」指女宝出生之处。「圣女」是指我们圣者的女儿，意即拔达迦比拉尼。「同等之叶」指内容相同的信函，即适合王子与公主的相配书信。那些男子从会面之地，以摩揭陀国的大渡村和末陀国的沙嘎喇城为目标分头离去，互相告别，所以说『向此及彼派遣』。

Sādhukīḷitanti ariyānaṃ parinibbutaṭṭhāne kātabbasakkāraṃ vadati. Nappamajji, nirogā ayyāti pucchitākāradassanaṃ. Parinibbutā devāti devī paṭivacanaṃ adāsi. Paṭiyādetvāti niyyātetvā. Samaṇakapabbajjanti samitapāpehi ariyehi anuṭṭhātabbapabbajjaṃ. So hi rājā paccekabuddhānaṃ vesassa diṭṭhattā ‘‘idameva bhaddaka’’nti tādisaṃyeva liṅgaṃ gaṇhi. Tatthevāti brahmaloke eva. Vīsatime vasse sampatteti āharitvā sambandho. Brahmalokato cavitvā nibbattattā, brahmacariyādhikārassa ca cirakālasambhūtattā ‘‘evarūpaṃ kathaṃ mā kathethā’’ti āha. Vīsati dharaṇāni nikkhanti vadanti, pañcapalaṃ nikkhanti apare. Itthākaroti itthiratanassa uppattiṭṭhānaṃ. Ayyadhītāti amhākaṃ ayyassa dhītā, bhaddakāpilānīti attho. Samānapaṇṇanti sadisapaṇṇaṃ sadisalekhaṃ kumārassa kumārikāya ca yuttaṃ paṇṇalekhaṃ. Te purisā samāgataṭṭhānato magadharaṭṭhe mahātitthagāmaṃ maddaraṭṭhe sāgalanagarañca uddissa apakkamantā aññamaññaṃ vissajjantā nāma hontīti ‘‘ito ca etto ca pesesu’’nti vuttā.

32「花鬘」指如象鼻大小的花环。「彼等」指那两串由两人各自编好的花鬘。「他们」指拔达与毕钵离王子这两位。「以世间染着」指以欲乐之味。「不交杂」指不混杂，犹如在瓶中燃烧的灯火一般，因为他们内心因闪耀着解脱之种而振奋。「犹如机械连接」指为了农作物的成就，在各处依门闩装置而设置的出水槽。「耕处」指从事耕作之地。「奴村」指奴隶们居住的村落。「投入已」即放进去之后。「依威仪及行为故」指根据其姿态与行为的方式。「不相称」指出家之身不相符合。「于其顶」指在道路分岔成两股的岔口处。应联系上下文理解：为了接纳他们，他才坐下。但为了说明当时导师在那里的坐姿，才又说了『然而当坐下时……』等语。在那里，佛陀那经由无量时间所积集、难思难测的福德资粮所生起，由色身威神力与佛德光辉所照耀，以三十二大人相与八十随形好为庄严，以丈光与光鬘为装饰，因法性本自成就而非造作的色身祥瑞——为了增长大迦叶那未曾亲见而生起的净信，世尊毫不压抑地坐着，因此说他『持佛威仪……而坐下』。「八十肘」是说那光芒遍满八十肘的区域而发散，故如此称呼。「百枝」指多枝、无数分枝。他之所以变成『金色』，是因为身躯不间断地被佛陀的光芒从四面八方完全散布、充满的缘故。

Pupphadāmanti hatthihatthappamāṇaṃ pupphadāmaṃ. Tānīti tāni ubhohi ganthāpitāni dve pupphadāmāni. Teti ubho bhaddā ceva pippalikumāro ca . Lokāmisenāti kāmassādena. Asaṃsaṭṭhāti na saṃyuttā ghaṭe jalantena viya padīpena ajjhāsaye samujjalantena vimokkhabījena samussāhitacittattā. Yantabaddhānīti sassasampādanatthaṃ tattha tattha dvārakavāṭayojanavasena baddhāni nikkhamanatumbāni. Kammantoti kasikammakaraṇaṭṭhānaṃ. Dāsikagāmāti dāsānaṃ vasanagāmā. Osāretvāti pakkhipitvā. Ākappakuttavasenāti ākāravasena kiriyāvasena. Ananucchavikanti pabbajitabhāvassa ananurūpaṃ. Tassa matthaketi dvedhāpathassa dvidhābhūtaṭṭhāne. Etesaṃ saṅgahaṃ kātuṃ vaṭṭatīti nisīdatīti sambandho. Sā pana tattha satthu nisajjā edisīti dassetuṃ – ‘‘nisīdanto panā’’tiādi vuttaṃ. Tattha yā buddhānaṃ aparimitakālasambhūtācinteyyāpariññeyyapuññasambhārūpacayanibbattā rūpappabhāvabuddhaguṇavijjotitā dvattiṃsamahāpurisalakkhaṇaasītianubyañjanasamujjalitā byāmappabhāketumālālaṅkatā sabhāvasiddhitāya akittimā rūpakāyasirī, taṃyeva mahākassapassa adiṭṭhapubbappasādasaṃvaddhanatthaṃ aniggūhitvā nisinno bhagavā ‘‘buddhavesaṃ gahetvā…pe… nisīdī’’ti vutto. Asītihatthappadesaṃ byāpetvā pavattiyā asītihatthāti vuttā. Satasākhoti bahusākho anekasākho. Suvaṇṇavaṇṇova ahosi nirantaraṃ buddharasmīhi samantato samokiṇṇabhāvato.

33「于三处」指在远处、不太远处和近处这三个地方。「以三教诫」指用这三种教诫：“因此，迦叶，你应当这样学：‘我应当对长老、新学和中年比丘们，让猛厉的惭与愧现前安住。’迦叶，你应当这样学。因此，迦叶，你应当这样学：‘无论我听到什么与善相应的法，我都要对它全心尊重、作意，倾尽全心去听闻法。’迦叶，你应当这样学。因此，迦叶，你应当这样学：‘与乐俱行的身至念，将不会从我这里舍离。’迦叶，你应当这样学。”（《相应部》2.154）以这三种教诫。在这里，世尊说第一种教诫，是为了断除长老身为婆罗门种姓出生的族姓慢；第二种，是为了断除仗着博学多闻而生起的我慢；第三种，是为了断除凭藉资具成就而生起的自我爱着。「你的此是柔软的」意思是你的这件（袈裟）很柔软。为什么世尊要这么说呢？因为他想和长老交换袈裟。为什么他想交换呢？因为他想把长老安立在自己的位置上。难道没有舍利弗与目犍连吗？有的。然而世尊这样想：“这两位会久住，但大迦叶的寿命有二十岁百年（一百二十岁），他会在我的般涅槃后，住在七叶窟中，结集法与律，使我的教法能够延续五千年的时间。”他把长老安立在自己的位置，这样比丘们就会想：“对于大迦叶，应当恭敬听闻。”所以他这样说。

Tīsu ṭhānesūti dūrato nātidūre āsanneti tīsu ṭhānesu. Tīhi ovādehīti ‘‘tasmātiha te, kassapa, evaṃ sikkhitabbaṃ ‘tibbaṃ me hirottappaṃ paccupaṭṭhitaṃ bhavissati theresu navesu majjhimesū’ti. Evañhi te, kassapa, sikkhitabbaṃ. Tasmātiha te, kassapa, evaṃ sikkhitabbaṃ ‘yaṃ kiñci dhammaṃ suṇissāmi kusalūpasaṃhitaṃ, sabbaṃ taṃ aṭṭhiṃ katvā manasi karitvā sabbaṃ cetasā samannāharitvā ohitasoto dhammaṃ suṇissāmī’ti, evañhi te, kassapa, sikkhitabbaṃ. Tasmātiha te, kassapa, evaṃ sikkhitabbaṃ ‘sātasahagatā ca me kāyagatāsati na vijahissatī’ti, evañhi te, kassapa, sikkhitabba’’nti (saṃ. ni. 2.154) imehi tīhi ovādehi. Ettha hi bhagavā paṭhamaṃ ovādaṃ therassa brāhmaṇajātikattā jātimānappahānatthamabhāsi, dutiyaṃ bāhusaccaṃ nissāya uppajjanakaahaṃkārappahānatthaṃ, tatiyaṃ upadhisampattiṃ nissāya uppajjanakaattasinehappahānatthaṃ . Mudukā kho tyāyanti mudukā kho te ayaṃ. Kasmā pana bhagavā evamāha? Therena saha cīvaraṃ parivattetukāmatāya. Kasmā parivattetukāmo jātoti? Theraṃ attano ṭhāne ṭhapetukāmatāya. Kiṃ sāriputtamoggallānā natthīti? Atthi, evaṃ panassa ahosi ‘‘imena ciraṃ ṭhassanti, kassapo pana vīsativassasatāyuko, so mayi parinibbute sattapaṇṇiguhāyaṃ vasitvā dhammavinayasaṅgahaṃ katvā mama sāsanaṃ pañcavassasahassaparimāṇakālappavattanakaṃ karissatīti attano ṭhāne ṭhapesi. Evaṃ bhikkhū kassapassa sussūsitabbaṃ maññissantī’’ti. Tasmā evamāha.

34「如月」指变得如同月亮一样。难道是因为形状的圆满吗？不是。而是像月亮运行于天空时，不与任何人建立亲密、情爱或执著，却仍为大众所喜爱、欢喜；同样，这位比丘也不与任何人建立亲密等，而为大众喜爱、欢喜，成为如月一般，前往刹帝利家族等四种姓的家。这是它的意思。「身远离已，心远离」指正是透过不建立亲密等，把身与心都抽离，也就是撤去。「常新」指恒常保持如新来者的状态，成为如同客人一样。这是它的意思。因为客人按次第到达所访的人家，如果屋主见了他，出于怜悯想：“我们的儿子、兄弟远游离家，也是这样游历吧。”便请坐供养，刚刚吃完，就说：“收好你们的食器”，起身便走，既不与他们建立亲密，也不替他们安排事务；同样，这位比丘也显示：按次第到达所访的人家，接受那些对其威仪生起净信的人所施之物后，就断绝亲密，不参与他们的事务，然后离去。

Candūpamoti candasadiso hutvā. Kiṃ parimaṇḍalatāya? No, apica kho yathā cando gaganatalaṃ pakkhandamāno na kenaci saddhiṃ santhavaṃ vā sinehaṃ vā ālayaṃ vā karoti, na ca na hoti mahājanassa piyo manāpo, ayampi evaṃ kenaci saddhiṃ santhavādīnaṃ akaraṇena bahujanassa piyo manāpo candūpamo hutvā khattiyakulādīni cattāri kulāni upasaṅkamatīti attho. Apakasseva kāyaṃ apakassa cittanti teneva santhavādīnaṃ akaraṇena kāyañca cittañca apakaḍḍhitvā, apanetvāti attho. Niccaṃ navoti niccanavakova, āgantukasadiso hutvāti attho. Āgantuko hi paṭipāṭiyā sampattagehaṃ pavisitvā sace naṃ gharasāmikā disvā ‘‘amhākampi puttabhātaro vippavāsaṃ gantvā evaṃ vicariṃsū’’ti anukampamānā nisīdāpetvā bhojenti, bhuttamattoyeva ‘‘tumhākaṃ bhājanaṃ gaṇhathā’’ti uṭṭhāya pakkamati, na tehi saddhiṃ santhavaṃ vā karoti, kiccakaraṇīyāni vā saṃvidahati, evamayampi paṭipāṭiyā sampattaṃ gharaṃ pavisitvā yaṃ iriyāpathe pasannā manussā denti, taṃ gahetvā chinnasanthavo tesaṃ kiccakaraṇīye abyāvaṭo hutvā nikkhamatīti dīpeti.

35「Appagabbho」指不傲慢（nappagabbho），就是远离了八种由身引起的傲慢、四种由语引起的傲慢，以及种种由意引起的傲慢。所说的八种身傲慢，是指在僧团中、在人群中、对个人、在食堂、在浴室、在沐浴的码头、在乞食行走的路上，以及进入俗人家中时，用身体做出不适当的行为。所说的四种语傲慢，是指在僧团中、在人群中、对个人及在俗人家中，说出不适当的话语。所说的种种意傲慢，是指在上面提到的那些场合，即使没有用身和语违犯，心里却思惟欲寻等不善心念。由于完全没有这一切的傲慢，所以成为不傲慢者（appagabbho）而前往各个俗家。另外，结合《迦叶相应经》，为了说明月光道长老在头陀功德中最为第一的事实，所以说‘以这迦叶相应的事迹为因缘而作’的。

Appagabbhoti nappagabbho, aṭṭhaṭṭhānena kāyapāgabbhiyena, catuṭṭhānena vacīpāgabbhiyena, anekaṭṭhānena manopāgabbhiyena ca virahitoti attho. Aṭṭhaṭṭhānaṃ kāyapāgabbhiyaṃ nāma saṅghagaṇapuggalabhojanasālajantāgharanahānatitthabhikkhācāramaggesu antaragharapavesane ca kāyena appatirūpakaraṇaṃ. Catuṭṭhānaṃ vacīpāgabbhiyaṃ nāma saṅghagaṇapuggalaantaragharesu appatirūpavācānicchāraṇaṃ. Anekaṭṭhānaṃ manopāgabbhiyaṃ nāma tesu tesu ṭhānesu kāyavācāhi ajjhācāraṃ anāpajjitvāpi manasā kāmavitakkādīnaṃ vitakkanaṃ. Sabbesampi imesaṃ pāgabbhiyānaṃ abhāvena appagabbho hutvā kulāni upasaṅkamatīti attho. Kassapasaṃyuttena ca candūpamappaṭipadāditherassa dhutavādesu aggabhāvassa bodhitattā vuttaṃ ‘‘etadeva kassapasaṃyuttaṃ aṭṭhuppattiṃ katvā’’ti.

42阿那律长老的事迹

Anuruddhattheravatthu

192在第五篇中，「bhojanapapañcamattaṃ」（仅以食物为事）是指在托钵范围的村落中为乞食而行走，被称为食物受用的、仅以食物为事。「dīparukkhānaṃ」（灯树）是指由铜、木等材料做成的大灯树。因为即使是那些铜制的灯座，也习惯称它为灯树，应该这样理解。其余的灯，像垂挂灯、圆盘灯、游行灯等。

192. Pañcame bhojanapapañcamattanti gocaragāme piṇḍāya caraṇāhāraparibhogasaññitaṃ bhojanapapañcamattaṃ. Dīparukkhānanti lohadantakaṭṭhamayānaṃ mahantānaṃ dīparukkhānaṃ. Lohamayesupi hi tesu dīpādhāresu dīparukkhakāti ruḷhiresā daṭṭhabbā. Olambakadīpamaṇḍaladīpasañcaraṇadīpādikā sesadīpā.

37「anupariyāyi」（绕行）意指为了右绕而行走。「ahaṃ tenā」的意思是：‘凡是你所需要的，我就用这个给你，因此，你让人拿来享用吧。’「suvaṇṇapātiyaṃyevassa bhattaṃ uppajjī」（饭食就出现在他的金钵中）：因天神的威力而出现，没有任何烹煮的事情。「satta mahāpurisavitakke vitakkesī」（他思惟了七种大人之思惟）是指他思惟了‘这个法是少欲者的法，不是多欲者的法’等七种大人之思惟。「aṭṭhamaṃ」（第八个）是指‘这个法是无戏论乐者的法，不是戏论乐者的法’这一大人之思惟。

Anupariyāyi padakkhiṇakaraṇavasena. Ahaṃ tenāti yena tuyhaṃ attho, ahaṃ tena pavāremi, tasmā taṃ āharāpetvā gaṇhāti attho. Suvaṇṇapātiyaṃyevassa bhattaṃ uppajjīti devatānubhāvena uppajji, na kiñci pacanakiccaṃ atthi. Satta mahāpurisavitakke vitakkesīti ‘‘appicchassāyaṃ dhammo, nāyaṃ dhammo mahicchassā’’tiādike satta mahāpurisavitakke vitakkesi. Aṭṭhameti ‘‘nippapañcārāmassāyaṃ dhammo, nāyaṃ dhammo papañcārāmassā’’ti etasmiṃ purisavitakke.

38「mama saṅkappamaññāya」（了知我的意图后）：就是知道我依据‘这个法是少欲者的法，不是多欲者的法’等大人之思惟，虽已开始修习却因无力达到究竟而中途停下的那个意图。「manomayena」（以意所成身）：意思是像意所成身那样，由心意化现而来的，即以变化出来的身体。「iddhiyā」（以神通）：是指以这样一种决意神通：‘愿这个身体如同这颗心一般’。

Mama saṅkappamaññāyāti ‘‘appicchassāyaṃ dhammo, nāyaṃ dhammo mahicchassā’’tiādinā (dī. ni. 3.358; a. ni. 8.30) mahāpurisavitakkavasena āraddhamattaṃ matthakaṃ pāpetuṃ asamatthabhāvena ṭhitaṃ mama saṅkappaṃ jānitvā. Manomayenāti manomayena viya manasā nimmitasadisena, pariṇāmitenāti attho. Iddhiyāti ‘‘ayaṃ kāyo idaṃ cittaṃ viya hotū’’ti evaṃ pavattāya adhiṭṭhāniddhiyā.

39「yadā me ahu saṅkappo」（当我有了思惟时）：意思是，在那个时候，我心里想：‘这第八大人之思惟到底是什么样的呢？’当我有了这样的思惟时，世尊就知道我的意图，以神通降临，进一步为我开示——这是文中的连接意思。「uttari desayi」（进一步开示）：就是完整地宣说这第八大人之思惟：‘这个法是无戏论者、欢喜无戏论者的法，这个法不是喜欢戏论、贪著戏论者的法。’为了显示这个所开示的法，就说：‘佛陀欢喜无戏论，开示了无戏论的法。’所谓戏论，就是指贪等烦恼；由于止息了这些烦恼，以及没有了烦恼，所以出世间法称为无戏论。世尊如实证得了此法，也就如是开示此法，即开示了自我赞叹的四圣谛教说。

Yadā me ahu saṅkappoti yasmiṃ kāle mayhaṃ ‘‘kīdiso nu kho aṭṭhamo mahāpurisavitakko’’ti parivitakko ahosi, yadā me ahu saṅkappo, tato mama saṅkappamaññāya iddhiyā upasaṅkami, uttari desayīti yojanā. Uttari desayīti ‘‘nippapañcārāmassāyaṃ dhammo nippapañcaratino , nāyaṃ dhammo papañcārāmassa papañcaratino’’ti (dī. ni. 3.358; a. ni. 8.30) imaṃ aṭṭhamaṃ mahāpurisavitakkaṃ pūrento upari desayi. Taṃ pana desitaṃ dassento āha – ‘‘nippapañcarato buddho, nippapañcamadesayī’’ti, papañcā nāma rāgādayo kilesā, tesaṃ vūpasamanatāya tadabhāvato ca lokuttaradhammā nippapañcā nāma. Yathā taṃ pāpuṇāti, tathā dhammaṃ desesi, sāmukkaṃsikaṃ catusaccadesanaṃ adesayīti attho.

40「tassāhaṃ dhammamaññāya」（我了知了那个法后）：就是我了解了老师所开示的法之后。「vihāsiṃ」（住）：意为按照教导而行持而住。「sāsane rato」（乐于教法）：指乐于涵盖三学的教法。「tisso vijjā anuppattā」（证得三明）：就是我证得并现证了宿住明、天眼明、漏尽明这三种明。由此，我完成了佛陀的教敕，遵行了教导和教诫——这就是含义。

Tassāhaṃ dhammamaññāyāti tassa satthu desanādhammaṃ jānitvā. Vihāsinti yathānusiṭṭhaṃ paṭipajjanto vihariṃ. Sāsane ratoti sikkhattayasaṅgahe sāsane abhirato. Tisso vijjā anuppattāti pubbenivāsañāṇaṃ, dibbacakkhuñāṇaṃ, āsavakkhayañāṇanti imā tisso vijjā mayā anuppattā sacchikatā. Tato eva kataṃ buddhassa sāsanaṃ, anusiṭṭhi ovādo anuṭṭhitoti attho.

48跋地亚长老的事迹

Bhaddiyattheravatthu

193在第六篇中，由于‘uccā’这个词和‘ucca’（高）意思相同，所以这样说：‘uccākulikānaṃ’的意思是「生于高贵家族的人」。‘kāḷī sā devī’（那位名为迦利的女神）：因为她肤色是黑的，所以就叫「迦利女神」。所谓‘依家族次第而得到王位的，确实是大贵族’，所以接着说：‘正是他’等。

193. Chaṭṭhe ucca-saddena samānattho uccā-saddoti āha – ‘‘uccākulikānanti ucce kule jātāna’’nti. Kāḷī sā devīti kāḷavaṇṇatāya kāḷī sā devī. Kulānukkamena rajjānuppatti mahākulinassevāti vuttaṃ – ‘‘soyeva cā’’tiādi.

50矮小跋地亚长老的事迹

Lakuṇḍakabhaddiyattheravatthu

194194. 第七句里，‘空’指的是没有可以布施的物品。‘随念功德’是说，随念着世尊的色身功德，以及威仪具足等其他功德，在知道自己的心意之后，接受芒果并受用等等，像这样去随念那些现前生起的种种功德。

194. Sattame rittakoti deyyavatthurahito. Guṇe āvajjetvāti bhagavato rūpaguṇe ceva ākappasampadādiguṇe ca attano adhippāyaṃ ñatvā ambapakkassa paṭiggahaṇaṃ paribhuñjananti evamādike yathāupaṭṭhite guṇe āvajjetvā.

52宾头卢颇罗堕长老的事迹

Piṇḍolabhāradvājattheravatthu

195195. 第八句里，因为像狮子那样毫不畏惧地发出吼声，所以称为「狮子吼」，他们就是具有这种狮子吼的人，也就是「那些有狮子吼的人」。对于应该呵责和应该赞叹的法，只有如实了知的人，他所做的呵责和赞叹才恰当，所以这么说明：‘诸佛确实名为……’等。‘生已尽’这几句，是在说明省察智所运作的范围。因为圣弟子就是用这种智来省察时，才会清楚地了知‘生已尽’等等。那么，他什么样的「生」已经穷尽，又是怎样了知的呢？并不是说他过去的生已经穷尽，因为那些过去早就灭掉了；也不是未来的生，因为对未来他并没有正在努力做什么；更不是现在的生，因为现在的生还存在着。真正已经穷尽的，是那种因为之前没有修习道，而本会在未来的一蕴有或五蕴有中生起，具有一种或五种蕴差别的那种生命；由于道已经修习圆满，那种生命就达到了不生的性质，所以称作「已尽」。圣弟子在省察到那些经由修道而断除的烦恼后，这样了知：‘在烦恼完全不存在时，即便还有旧业，未来也不会导致结生了。’他就是这样了知的。

195. Aṭṭhame abhītanādabhāvena sīhassa viya nādo sīhanādo, so etesaṃ atthīti sīhanādikā, tesaṃ sīhanādikānaṃ. Garahitabbapasaṃsitabbadhamme yāthāvato jānantasseva garahā pasaṃsā ca yuttarūpāti āha – ‘‘buddhā ca nāmā’’tiādi. Khīṇā jātītiādīhi paccavekkhaṇañāṇassa bhūmiṃ dasseti. Tena hi ñāṇena ariyasāvako paccavekkhanto ‘‘khīṇā jātī’’tiādiṃ pajānāti. Katamā panassa jāti khīṇā, kathañca pajānātīti? Na tāvassa atītā khīṇā pubbeva khīṇattā, na anāgatā anāgate vāyāmābhāvato, na paccuppannā vijjamānattā. Yā pana maggassa abhāvitattā uppajjeyya ekacatupañcavokārabhavesu ekacatupañcakkhandhappabhedā jāti, sā maggassa bhāvitattā anuppādadhammataṃ āpajjanena khīṇā. Taṃ so maggabhāvanāya pahīnakilese paccavekkhitvā ‘‘kilesābhāve vijjamānampi kammaṃ āyatiṃ appaṭisandhikaṃ hotī’’ti jānanto pajānāti.

44「已住」的意思是已经建立起、已经圆满遍住，也就是已经做了、已经实行、已经彻底完成。「梵行」这里指的是道梵行。因为连同凡夫中的善人，以及七种有学圣者，他们都正安住在道梵行中，而诸漏尽者则是已经圆满地完成了这种安住。因此，圣弟子省察自己的梵行安住时，就会了知‘梵行已住’。「所作已办」的意思是：在四圣谛上，通过四条圣道，以遍知、断除、证悟、修习这四种通达的方式，那十六种应当完成的任务，全都已经彻底完成了。凡夫中的善人等都还在做那些任务，而漏尽者则是已经把该做的都做完了。因此，圣弟子省察自己该做的事时，就会了知‘所作已办’。「不受后有」的意思是：现在为了再次进入这样的生命状态，为了再去完成那十六种任务，或者为了断尽烦恼再去修道，对我来说，已经没有这种必要了。又或者说，‘不受后有’是从这样的生命状态来说的：从当下这一堆还在延续的五蕴之外，我不再有另一堆未来的五蕴相续了；而这些现有的五蕴，虽然已经被彻底了知，但就像断了根的树一样还暂时立着，等到最后一念的识息灭时，它们就会像没有燃料的火一样，彻底熄灭。他就是这样了知的。

Vusitanti vuṭṭhaṃ parivuṭṭhaṃ, kataṃ caritaṃ niṭṭhitanti attho. Brahmacariyanti maggabrahmacariyaṃ. Puthujjanakalyāṇakena hi saddhiṃ satta sekkhā maggabrahmacariyaṃ vasanti nāma, khīṇāsavo vuṭṭhavāso. Tasmā ariyasāvako attano brahmacariyavāsaṃ paccavekkhanto ‘‘vusitaṃ brahmacariya’’nti pajānāti. Kataṃ karaṇīyanti catūsu saccesu catūhi maggehi pariññāpahānasacchikiriyābhāvanābhisamayavasena soḷasavidhaṃ kiccaṃ niṭṭhāpitanti attho. Puthujjanakalyāṇakādayo hi taṃ kiccaṃ karonti, khīṇāsavo katakaraṇīyo. Tasmā ariyasāvako attano karaṇīyaṃ paccavekkhanto ‘‘kataṃ karaṇīya’’nti pajānāti. Nāparaṃ itthattāyāti idāni puna itthabhāvāya evaṃ soḷasavidhakiccabhāvāya, kilesakkhayāya vā maggabhāvanāya kiccaṃ me natthīti pajānāti. Atha vā itthattāyāti itthabhāvato imasmā evaṃpakārā idāni vattamānakkhandhasantānā aparaṃ khandhasantānaṃ mayhaṃ natthi, ime pana pañcakkhandhā pariññātā tiṭṭhanti chinnamūlakā rukkhā viya, te carimakaviññāṇanirodhena anupādāno viya jātavedo nibbāyissantīti pajānāti.

55满慈子（曼多尼子富楼那）长老的事迹

Mantāṇiputtapuṇṇattheravatthu

196196. 第九句里，因为他在十八种学问技艺的领域中都达到了圆满成就，所以说「成为一切技艺中善巧的人」。又因为在那个地方只能学到能带来神通和胜智的法，所以说「没有看见解脱法」。因此，他才这么说：‘这称为三吠陀’等等。确实，依靠这个，就连要脱离恶趣都很困难。而他因为获得了以神通为眷属的八种等至，自身也得到了一分寂静，于是就去赞叹那位已达到最上成就、证得无上调伏与寂静、不和其他外道共通的世尊，说出了：‘这个人……’这些话。‘他们拿了钵过来’意思是，他们取了果盘，来到这个没有主人的地方。‘诸佛’是出于恭敬心而使用的复数表达。‘受用’是指他受用了天神们投入的天食，以及森林里的树根野果。其实，当钵刚一放好的时候，天神们就立刻把天食投入其中了。‘正思维后’意思是省察之后，也有人说是指反复思惟之后。‘他们证得阿拉汉果’是指，摩诃德瓦长老随着讲说随喜的话语，用循序渐进的言教亲自作证，使得他们的心相续变得极为清净，从而证得了阿拉汉果。

196. Navame aṭṭhārasasupi vijjāṭṭhānesu nipphattiṃ gatattā ‘‘sabbasippesu kovido hutvā’’ti vuttaṃ. Abhidayāabbhaññāvahasseva dhammassa tattha upalabbhanato ‘‘mokkhadhammaṃ adisvā’’ti vuttaṃ. Tenāha – ‘‘idaṃ vedattayaṃ nāmā’’tiādi . Tathā hi anena duggatiparimuccanampi dullabhaṃ, abhiññāparivārānaṃ aṭṭhannaṃ samāpattīnaṃ lābhitāya sayaṃ ekadesena upasanto paramukkaṃsagataṃ uttamadamathasamathaṃ anaññasādhāraṇaṃ bhagavantaṃ sambhāvento ‘‘ayaṃ puriso’’tiādimāha. Piṭakāni gahetvā āgacchantīti phalabhājanāni gahetvā assāmikāya āgacchanti. Buddhānanti gāravavasena bahuvacananiddeso kato. Paribhuñjīti devatāhi pakkhittadibbojaṃ vanamūlaphalāphalaṃ paribhuñji. Patte patiṭṭhāpitasamanantarameva hi devatā tattha dibbojaṃ pakkhipiṃsu. Sammasitvāti paccavekkhitvā, parivattetvāti ca vadanti. Arahattaṃ pāpuṇiṃsūti mahādevattherassa anumodanakathāya anupubbikathāsakkhikāya suvisodhitacittasantānā arahattaṃ pāpuṇiṃsu.

46「以十种论事」指少欲论、知足论、远离论、不杂住论、精进策励论、戒成就论、定具足论、慧成就论、解脱成就论、解脱智见成就论，共十种论事。「生于本地国之居民」指住在世尊出生地那个国家的人。「随视其头」指跟在前面的人身后，不断注视他的头。「注意到机会」指注意到谈话的适当时机。「问七清净的次第」指以“贤友，是否为了戒清净而于世尊处修梵行？”这样的方式，询问七种清净。因为他特别成就了这十种论事，所以被安立在说法者中最上的位置。

Dasahi kathāvatthūhīti appicchakathā santuṭṭhikathā pavivekakathā asaṃsaggakathā vīriyārambhakathā sīlasampadākathā samādhisampadākathā paññāsampadākathā vimuttisampadākathā vimuttiñāṇadassanasampadākathāti imehi dasahi kathāvatthūhi. Jātibhūmiraṭṭhavāsinoti jātibhūmivantadesavāsino, satthu jātadesavāsinoti attho. Sīsānulokikoti purato gacchantassa sīsaṃ anu anu passanto. Okāsaṃ sallakkhetvāti sākacchāya avasaraṃ sallakkhetvā. Sattavisuddhikkamaṃ pucchīti ‘‘kiṃ nu kho, āvuso, sīlavisuddhatthaṃ bhagavati brahmacariyaṃ vussatī’’tiādinā (ma. ni. 1.257) satta visuddhiyo pucchi. Dhammakathikānaṃ aggaṭṭhāne ṭhapesi savisesena dasakathāvatthulābhitāya.

58大迦旃延长老事

Mahākaccānattheravatthu

197「为略说法义者」指像在《蜜丸经》等开示中那样，对于简略说过的法义。「将彼开示广分别」指从处等角度，将那个简略的开示加以详细分别。「分析义理而解说」指将那个简略开示的义理分析后加以解说。「或以义」指能够以“这些是这个的义理”这样的方式，依义理来圆满地开示。「或以言辞」指能够以“这些是根据开示应当说的言辞”这样的方式，依言辞来圆满地开示。然而，这位大迦旃延长老两种方式都能办得到，因为他能把简略提示的法义，按照世尊的意趣作详细阐说，所以在这里被称为最上。「依照前述的方式」指按照前面说过的：“清晨用过美好的食物后，受持布萨戒……”等等。「以他人的」指用其他女人的头发，那些头发非常长，不只长，还光滑、黝黑、柔软、卷曲。「少发」指头发稀少，如同说“少女腹平”那样。

197. Dasame saṃkhittena kathitadhammassāti madhupiṇḍikasuttantadesanāsu viya saṅkhepena desitadhammassa. Taṃ desanaṃ vitthāretvāti taṃ saṅkhepadesanaṃ āyatanādivasena vitthāretvā. Atthaṃ vibhajamānānanti tassā saṅkhepadesanāya atthaṃ vibhajitvā kathentānaṃ. Atthavasena vāti ‘‘ettakā etassa atthā’’ti atthavasena vā desanaṃ pūretuṃ sakkonti. Byañjanavasena vāti ‘‘ettakāni ettha byañjanāni desanāvasena vattabbānī’’ti byañjanavasena vā pūretuṃ sakkonti. Ayaṃ pana mahākaccānatthero ubhayavasenapi sakkoti tassa saṅkhepena uddiṭṭhassa vitthārena satthu ajjhāsayānurūpaṃ desanato, tasmā tattha aggoti vutto. Vuttanayenevāti ‘‘pātova subhojanaṃ bhuñjitvā uposathaṅgāni adhiṭṭhāyā’’tiādinā heṭṭhā vuttanayeneva. Aññehīti aññāsaṃ itthīnaṃ kesehi ativiya dīghā. Na kevalañca dīghā eva, atha kho siniddhanīlamudukañcikā ca. Nikkesīti appakesī yathā ‘‘anudarā kaññā’’ti.

48「商品」指可以贩卖的货物。「思惟后」指思惟头发作为亲依止缘，以及思惟它恢复正常的状态。「以敬意」指即使自己已经剃了光头，出于对长老们的敬重，只凭一句话就赶来了。「邀请后」指邀请长老们接受明天的供养。「对此女人」指对前面提到的那位长者的女儿。「唯是现法受」这是一个绝对确定的表述，意思是：她只在现世就获得了荣盛。所谓“获得荣盛”就是获得了殊胜的成就。因为在七个速行心里，第一个速行心感得现世受的果报，最后一个速行心感得下一生受的果报，中间五个感得此后未来世的果报。所以，除了第一个思之外，其他的思在未来各自会圆满地成熟果报，而第一个思只现前成就了现世的荣盛。

Paṇiyanti vikketabbabhaṇḍaṃ. Āvajjetvāti upanissayaṃ kesānaṃ pakatibhāvāpattiñca āvajjetvā. Gāravenāti muṇḍasīsāpi there gāravena ekavacaneneva āgantvā. Nimantetvāti svātanāya nimantetvā. Imissā itthiyāti yathāvuttaseṭṭhidhītaramāha. Diṭṭhadhammikovāti avadhāraṇaṃ aṭṭhānapayuttaṃ, diṭṭhadhammiko yasapaṭilābhova ahosīti attho. Yasapaṭilābhoti ca bhavasampattipaṭilābho. Sattasu hi javanacetanāsu paṭhamā diṭṭhadhammavedanīyaphalā, pacchimā upapajjavedanīyaphalā, majjhe pañca aparāpariyavedanīyaphalā, tasmā paṭhamaṃ ekaṃ cetanaṃ ṭhapetvā sesā yathāsakaṃ paripuṇṇaphaladāyino honti, paṭhamacetanāya pana diṭṭhadhammiko yasapaṭilābhova ahosi.

61第一最上品注释结束。

Paṭhamaetadaggavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.

4914. 最上品

14. Etadaggavaggo

63（14）2. 第二最上品注释

(14) 2. Dutiyaetadaggavaggavaṇṇanā

64周利槃陀伽上座事

Cūḷapanthakattheravatthu

198-200「由意所成」：即由神通智所产生的。「意所造身」：即以神通心到达他处的身体。「由意所化之身」：如同“化现另一身”等（《长部》1.236-237；《无碍解道》3.14）中所说的，由神通意所幻化的身体。「只与自身相似」：即只类似于自己。「只以自身方式」：即只以自己造作的那种样式。因为声闻弟子的神变方式，绝大多数以这种方式为最上。之所以称为最上，是因为在部分程度上随顺了导师的神变。

198-200. Dutiyassa paṭhame manena nibbattitanti abhiññāmanena uppāditaṃ. Manena katakāyoti abhiññācittena desantaraṃ pattakāyo. Manena nibbattitakāyoti abhiññāmanasā nimmitakāyo ‘‘aññaṃ kāyaṃ abhinimminātī’’tiādīsu (dī. ni. 1.236-237; paṭi. ma. 3.14) viya. Ekasadiseyevāti attasadiseyeva. Ekavidhamevāti attanā katappakārameva. Etapparamo hi yebhuyyena sāvakānaṃ iddhinimmānavidhi. Aggo nāma jāto ekadesena satthu iddhinimmānānuvidhānato.

51「具足」：此处“具有”的“ī”音表示殊胜的意义。以此显示这位上座对四种色界禅那极为殊胜、特别地具足。对无色界禅那的具足，也是同样的道理。并不只是由于这些色界、无色界禅那的具足，就有心和想的回转善巧，而是还有如下等原因，所以才说“周利槃陀伽……”等。这里所说的“心”，是以心为首来指代定，因此把从心的定中回转称为“心回转”；即在同一所缘上，让定心从低层次提升到高层次，加以增长，所以拥有色界禅那的人名为“心回转善巧者”。超越“完全超越诸色想”等（《法集论》265）所说的想，以想为首而说“与空无边处想俱……乃至与非想非非想处想俱”（《法集论》265-268）等禅那的回转善巧；同样，从男女等想、常想等中回转心，纯粹在色法、无色法以及无为涅槃中特别运转，多修空随观的人，名为“想回转善巧者”。由于对定善巧而具足心回转善巧，因为多住于那种状态。同样，由于对观善巧而具足想回转善巧。第一个“一个”是指周利槃陀伽上座。「对于定相」，指有寻有伺等的定体性。下一个“一个”指大周利槃陀伽。「对于观相」，指七随观、十八大观等的观体性。「深入于定」：指定心沉浸、已善修习的状态。「对于支的略说」：指以四支、五支等方式略说禅支。「对于所缘的略说」：指通过破遍至虚空等而产生，来略说遍等所缘。「对于支的安立」：指安立寻等禅支。「对于所缘的安立」：指安立地遍等禅那所缘。

Lābhitāyāti ettha lābhīti īkāro atisayattho. Tena therassa catunnaṃ rūpāvacarajjhānānaṃ atisayena savisesalābhitaṃ dasseti. Arūpāvacarajjhānānaṃ lābhitāyāti etthāpi eseva nayo. Na kevalañcetā cetosaññāvivaṭṭakusalatā rūpārūpajjhānalābhitāya eva, atha kho imehipi kāraṇehīti dassetuṃ – ‘‘cūḷapanthako cā’’tiādi vuttaṃ. Cetoti cettha cittasīsena samādhi vutto, tasmā cetaso samādhissa vivaṭṭanaṃ cetovivaṭṭo, ekasmiṃyevārammaṇe samādhicittaṃ vivaṭṭetvā heṭṭhimassa heṭṭhimassa uparūpari hāpanato rūpāvacarajjhānalābhī cetovivaṭṭakusalo nāma. ‘‘Sabbaso rūpasaññāna’’ntiādinā (dha. sa. 265) vuttasaññā atikkamitvā ‘‘ākāsānañcāyatanasaññāsahagataṃ…pe… nevasaññānāsaññāyatanasaññāsahagata’’nti (dha. sa. 265-268) saññāsīsena vuttajjhānānaṃ vivaṭṭakusalo, tathā itthipurisādisaññā niccasaññādito cittaṃ vivaṭṭetvā kevale rūpārūpadhammamatte asaṅkhate nibbāne ca visesato vaṭṭanato ca suññatānupassanābahulo saññāvivaṭṭakusalo. Samādhikusalatāya cetovivaṭṭakusalatā tabbahulavihāritāya. Tathā vipassanākusalatāya saññāvivaṭṭakusalatā. Ekoti cūḷapanthakattheraṃ vadati. Samādhilakkhaṇeti savitakkasavicārādisamādhisabhāve. Puna ekoti mahāpanthakattheramāha. Vipassanālakkhaṇeti sattaanupassanā aṭṭhārasamahāvipassanādivipassanāsabhāve. Samādhigāḷhoti samādhismiṃ ogāḷhacitto subhāvitabhāvanatā. Aṅgasaṃkhitteti caturaṅgikativaṅgikādivasena jhānaṅgānaṃ saṅkhipane. Ārammaṇasaṃkhitteti kasiṇugghāṭimākāsādinibbattanena kasiṇādiārammaṇānaṃ saṃkhipane. Aṅgavavatthāpaneti vitakkādīnaṃ jhānaṅgānaṃ vavatthāpane. Ārammaṇavavatthāpaneti pathavīkasiṇādijjhānārammaṇānaṃ vavatthāpane.

52「以禅支」：即以色界禅那支，禅支也就是禅那。再次说「以禅支」：指无色界禅那支。「兄长」：指他的哥哥。「他」：指那位居士。「金花供养」：指用黄金做成的花进行供养。「在天城」：指在三十三天的善见大城中。「以最上的城门」：指在那一天，从最先开启的城门出去。

Jhānaṅgehīti rūpāvacarajjhānaṅgehi, jhānaṅgāneva jhānaṃ. Puna jhānaṅgehīti arūpāvacarajjhānaṅgehi. Bhātāti jeṭṭhabhātā. Assāti kuṭumbiyassa. Suvaṇṇapūjanti sovaṇṇamayaṃ pupphapūjaṃ katvā. Devapureti tāvatiṃsabhavane sudassanamahānagare. Aggadvārenāti tasmiṃ divase aggaṃ sabbapaṭhamaṃ vivaṭena nagaradvārena nikkhamitvā.

53「红睡莲」：是莲花的一个品种，如同叫“kokāsaka”的那种。据说它花瓣众多，颜色具足，而且极为芳香。也有人说：“名为红睡莲的，就是白莲花。”「清晨」：就是一大早。此处的意思是：就像那称为红睡莲的莲花，在清晨太阳升起的时候，灿烂绽放，不离芬芳，光辉闪耀；同样，以身香与德香而芬芳，如同秋天天空中的太阳，以自身的光辉炽燃，从肢体放射出光明，他看见了那具足火光（辉煌者）、正自觉者。

Kokanadanti padumavisesanaṃ yathā ‘‘kokāsaka’’nti. Taṃ kira bahupattaṃ vaṇṇasampannaṃ atisugandhañca hoti. ‘‘Kokanadaṃ nāma setapaduma’’ntipi vadanti. Pātoti pageva. Ayañhettha attho – yathā kokanadasaṅkhātaṃ padumaṃ pāto sūriyuggamanavelāyaṃ phullaṃ vikasitaṃ avītagandhaṃ siyā virocamānaṃ, evaṃ sarīragandhena guṇagandhena ca sugandhaṃ saradakāle antalikkhe ādiccamiva attano tejasā tapantaṃ aṅgehi niccharaṇakajutiyā aṅgīrasaṃ sammāsambuddhaṃ passāti.

54据说，周利槃陀伽在过去迦叶正自觉者的时代出家，成为智者后，对一位正在学习背诵的迟钝比丘进行了嘲弄戏弄。那位比丘因为被嘲弄而感到羞愧，既不肯接受教示，也不作诵习。由于那个业，他在今生出家后就变得迟钝。因此，他刚记住一个词句，在继续记下一个词句时，前面记住的就忘失了。世尊以神通变化出一块干净的布片给他，是因为看到了他过去的因缘，让他修习与之相应的业处，所以才给他一块干净的布。据说他过去做国王时，一次右绕城市巡行，额头流下汗水，就用一块极其干净的布擦额头，布被弄得污秽了。他因此生起无常想：“依凭这个身体，这样一块本来干净的布就失去了它的本性，变得污秽。诸行真是无常啊！”由于这个因缘，那去除尘垢（的业处）就成了他证悟的助缘。

Cūḷapanthako kira kassapasammāsambuddhakāle pabbajitvā paññavā hutvā aññatarassa dandhabhikkhuno uddesagahaṇakāle parihāsakeḷiṃ akāsi. So bhikkhu tena parihāsena lajjito neva uddesaṃ gaṇhi, na sajjhāyamakāsi. Tena kammenāyaṃ pabbajitvāva dandho jāto, tasmā gahitagahitapadaṃ upariuparipadaṃ gaṇhantassa nassati. Iddhiyā abhisaṅkharitvā suddhaṃ coḷakhaṇḍaṃ adāsīti tassa pubbahetuṃ disvā tadanurūpe kammaṭṭhāne niyojento suddhaṃ coḷakhaṇḍaṃ adāsi. So kira pubbe rājā hutvā nagaraṃ padakkhiṇaṃ karonto nalāṭato sede muccante parisuddhena sāṭakena nalāṭaṃ puñchi, sāṭako kiliṭṭho ahosi. So ‘‘imaṃ sarīraṃ nissāya evarūpo parisuddhasāṭako pakatiṃ jahitvā kiliṭṭho jāto, aniccā vata saṅkhārā’’ti aniccasaññaṃ paṭilabhi. Tena kāraṇenassa rajoharaṇameva paccayo jāto.

55「毛」：指布片纱线中的纤维。「有污垢性质的」：指本性污秽的。「它的性质就是这样」：这里显示出，心从有分的角度来说，本性是洁白清净的，只是由于与贪等相应的法，才变成了染污。「令专注星宿」：指收摄星宿，也就是加以注意、转向的含义。「为了猫」：即为了猫的觅食范围。「由从事海上工作的人」：即从事海上作业的人。「草」：指可食用的草。「真实的做法」：指导致真实的行为，也就是在说“自己取到的物品，不应给与别人”之后，再给与标记。「以第三次教导」：即通过第三次授命。「成为所有者」：即成为主人。

Lomānīti coḷakhaṇḍatantagataaṃsuke vadati. ‘‘Kiliṭṭhadhātukānī’’ti kiliṭṭhasabhāvāni. Evaṃgatikamevāti idaṃ cittampi bhavaṅgavasena pakatiyā paṇḍaraṃ parisuddhaṃ rāgādisampayuttadhammavasena saṃkiliṭṭhaṃ jātanti dasseti. Nakkhattaṃ samānetvāti nakkhattaṃ samannāharitvā, āvajjetvāti attho . Biḷārassatthāyāti biḷārassa gocaratthāya. Jalapathakammikenāti samuddakammikena. Cārinti khāditabbatiṇaṃ. Saccakāranti saccabhāvāvahaṃ kāraṃ, ‘‘attanā gahite bhaṇḍe aññesaṃ na dātabba’’nti vatvā dātabbalañjanti vuttaṃ hoti. Tatiyena paṭihārenāti tatiyena sāsanena. Pattikā hutvāti sāmino hutvā.

56「以少许」：即用微少、用少量。「有智慧者」：即有慧的人。「以货物作本钱」：即用商品作为资本。「明察者」：指善于经营交易的人。「他令自己兴起」：指产生大量的财富和名声后，令自己安立于其中、站稳脚跟。如同什么呢？如同一位聪明人，把一小点火逐步投入牛粪粉等，用嘴吹气，让它燃起、增长，最终变成一个大火堆；同样地，有智慧的人即使得到少许本钱，也能以种种方法运营，使财富和名声增长，增长之后，又令自己安立于其中。或者说，正是由于财富的巨大，他令自己兴起，也就是使自己变得知名、显赫。

Appakenapīti thokenapi parittenapi. Medhāvīti paññavā. Pābhatenāti bhaṇḍamūlena. Vicakkhaṇoti vohārakusalo. Samuṭṭhāpeti attānanti mahantaṃ dhanaṃ yasañca uppādetvā tattha attānaṃ saṇṭhapeti patiṭṭhāpeti . Yathā kiṃ? Aṇuṃ aggiṃva sandhamaṃ, yathā paṇḍito puriso parittakaṃ aggiṃ anukkamena gomayacuṇṇādīni pakkhipitvā mukhavātena dhamento samuṭṭhāpeti vaḍḍheti, mahantaṃ aggikkhandhaṃ karoti, evameva paṇḍito thokampi pābhataṃ labhitvā nānāupāyehi payojetvā dhanañca yasañca vaḍḍheti, vaḍḍhetvā puna tattha attānaṃ patiṭṭhāpeti. Tāya eva vā pana dhanassa mahantatāya attānaṃ samuṭṭhāpeti, abhiññātaṃ pākaṭaṃ karotīti attho.

72须菩提长老的事迹

Subhūtittheravatthu

201-202在第三项中，「染」指贪等烦恼，正如在“有纷争之法”等（《法集论》100 二法论母）中，贪等烦恼被称为“染”。因为众生被这些烦恼征服，就以种种方式号泣、悲叹，因此那些贪等烦恼被称为「染」。「不离开开示之规则」意思是：并未脱离、随顺开示的规则而说法，也就是说，世尊完全依照所开示的规则本身，不偏不倚地说法。「这样」指像这样，从慈心禅那出定后，在接受施食时，对于施食者将会有巨大果报，这件事应以《小弹指顷经》（增支部 1.51 等）来说明。即使只是弹指顷的时间，若有比丘修习慈心，那么布施给他的东西便会有巨大的果报、巨大的利益；而他也是不白受食，能如法享用国家的团食，这个意思在那部经中已经出现了。「取相」指留意特征。

201-202. Tatiye raṇāti hi rāgādayo kilesā vuccantīti ‘‘saraṇā dhammā’’tiādīsu (dha. sa. 100 dukamātikā) rāgādayo kilesā ‘‘raṇā’’ti vuccanti. Raṇanti etehīti raṇā. Yehi abhibhūtā sattā nānappakārena kandanti paridevanti, tasmā te rāgādayo ‘‘raṇā’’ti vuttā. Desitaniyāmato anokkamitvāti desitānokkamanato anupagantvā deseti, satthārā desitaniyāmeneva anodissakaṃ katvā dhammaṃ desetīti vuttaṃ hoti. Evanti evaṃ mettājhānato vuṭṭhāya bhikkhāgahaṇe sati. Bhikkhādāyakānaṃ mahapphalaṃ bhavissatīti idaṃ cūḷaccharāsaṅghātasuttena (a. ni. 1.51 ādayo) dīpetabbaṃ. Accharāsaṅghātamattampi hi kālaṃ mettacittaṃ āsevantassa bhikkhuno dinnadānaṃ mahapphalaṃ hoti mahānisaṃsaṃ, tena ca so amoghaṃ raṭṭhapiṇḍaṃ bhuñjatīti ayamattho tattha āgatoyeva. Nimittaṃ gaṇhitvāti ākāraṃ sallakkhetvā.

74金合欢林离婆多长老的事迹

Khadiravaniyarevatattheravatthu

203在第五项中，「同分之林」指相合的树林，所谓「同分」就是适合、适宜的意思。凡是与本性不冲突、与疾病不冲突的，便称为「同分」。在“同分之水”等说法中，也应以同样的方式理解其含义。「善业集聚时」就是善业积累的机会。「三位兄弟」指优波提舍、纯陀、优波斯那这三位兄长。「三位姊妹」指遮罗、优波遮罗、尸须波遮罗这三位姐姐。在这里，舍利弗长老自己出家后，又使遮罗、优波遮罗、尸须波遮罗这三姊妹，以及纯陀、优波斯那这两位兄弟出家，只剩下离婆多王子一人留在家里。因此说：“我们……令出家。”「更长老的」意思是更年长的。而且，这是那位少女希望他长寿而说的。据说，他的那位祖母年已一百二十岁，牙齿掉落，头发花白，皮肤起皱，身上布满斑点，身形佝偻如同椽木。「跑跳游戏」就是奔跑嬉戏。关于三种成就，他是依传闻而指着人间、天界、解脱的成就来说的，或者是指人间、天界、梵天的成就。说“我们将检验尸婆罗的福德”时，他是因为了知“这里是尸婆罗所造福业之果报交付之处”才这么说。「适宜之处」就是平坦的地方。

203. Pañcame vanasabhāganti sabhāgaṃ vanaṃ, sabhāganti ca sappāyanti attho. Yañhi pakativiruddhaṃ byādhiviruddhañca na hoti, taṃ ‘‘sabhāga’’nti vuccati. Udakasabhāgantiādīsupi imināva nayena attho veditabbo. Kalyāṇakammāyūhanakkhaṇoti kalyāṇakammūpacayassa okāso. Tiṇṇaṃ bhātikānanti upatisso, cundo, upasenoti imesaṃ tiṇṇaṃ jeṭṭhabhātikānaṃ. Tissannañca bhaginīnanti cālā, upacālā, sīsupacālāti imesaṃ tissannaṃ jeṭṭhabhaginīnaṃ. Ettha ca sāriputtatthero sayaṃ pabbajitvā cālā, upacālā, sīsupacālāti tisso bhaginiyo, cundo upasenoti ime bhātaro pabbājesi, revatakumāro ekova gehe avasissati. Tena vuttaṃ – ‘‘amhākaṃ…pe… pabbājentī’’ti. Mahallakatarāti vuddhatarā. Idañca kumārikāya cirajīvitaṃ abhikaṅkhamānā āhaṃsu. Sā kira tassa ayyikā vīsativassasatikā khaṇḍadantā palitakesā valittacā tilakāhatagattā gopānasivaṅkā ahosi. Vidhāvanikanti vidhāvanakīḷikaṃ. Tissannaṃ sampattīnanti anussavavasena manussadevamokkhasampattiyo sandhāya vadati, manussadevabrahmasampattiyo vā. Sīvalissa puññaṃ vīmaṃsissāmāti ‘‘sīvalinā katapuññassa vipākadānaṭṭhānamida’’nti ñatvā evamāha. Sabhāgaṭṭhānanti samaṃ desaṃ.

59「那块土地是土地之悦意处」意思是：虽然阿拉汉在村落附近不能获得身远离，但必定能获得心远离。因为即使如同天界现前的所缘，也不能动摇他们的心，因此，不论是在村落或是森林等任何地方，“阿拉汉所住之处，那块土地即是土地之悦意处”，那片地域是可爱的，这就是其含义。

Taṃ bhūmirāmaṇeyyakanti kiñcāpi arahanto gāmante kāyavivekaṃ na labhanti, cittavivekaṃ pana labhanteva. Tesañhi dibbappaṭibhāgānipi ārammaṇāni cittaṃ cāletuṃ na sakkonti, tasmā gāmo vā hotu araññādīnaṃ vā aññataraṃ, ‘yattha arahanto viharanti, taṃ bhūmirāmaṇeyyakaṃ’, so bhūmippadeso ramaṇīyo evāti attho.

77迦匊罗婆多长老事

Kaṅkhārevatattheravatthu

204在第六项中，“尊者，糖浆是不净的”：有一日，长老在途中跨进一座制糖厂，看见糖浆里被掺入了面粉和灰烬，因而生起疑惑，说道：“糖浆不净，是有搀杂的东西，非时食用糖浆是不允许的。”“绿豆是不净的”：又有一日，他在途中看见粪便中长出了绿豆，生起疑惑，说道：“绿豆不净，煮熟的绿豆也会生长。”这里的其余文句都是显而易见的。

204. Chaṭṭhe akappiyo, āvuso, guḷoti ekadivasaṃ thero antarāmagge guḷakaraṇaṃ okkamitvā guḷe piṭṭhampi chārikampi pakkhitte disvāna ‘‘akappiyo guḷo, sāmiso na kappati guḷo vikāle paribhuñjitu’’nti kukkuccāyanto evamāha. Akappiyā muggāti ekadivasaṃ antarāmagge vacce muggaṃ jātaṃ disvā ‘‘akappiyā muggā, pakkāpi muggā jāyantī’’ti kukkuccāyanto evamāha. Sesamettha sabbaṃ uttānameva.

79二十亿耳长老事

Soṇakoḷivisattheravatthu

205在第七项中，他因为过度精进，以致应当被减损精力。「以水泼地使之粘连」，即用水将干燥的地面溅湿，令泥土在处处聚合。「以牛粪涂地」就是用牛粪涂抹地面。他们以三种水养育，即乳水、香水和清净水，以这三种水养育、看护。「经筛选后」与所取之米连起来理解。「他心想如同天神」，就是认为像是天神一样。「依关于琵琶的开示」，即依据这样的开示：“苏那，你怎么想？当你的琵琶弦过紧时，那时你的琵琶声音和美且堪用吗？”“大德，不能。”“正是如此，苏那，过度精进会导致掉举，过度松懈的精进则会导致懈怠。因此，苏那，你应当安住于均衡的精进，并通达诸根的平衡。”（《大品》243）像这样以琵琶为比喻而展开的琵琶譬喻开示。「为将精进与止和合故」，就是为了通过止而将精进配合运用。

205. Sattame hāpetabbameva ahosi accāraddhavīriyattā. Udakena samupabyūḷheti udakena thalaṃ ussāretvā tattha tattha rāsikate. Haritūpalittāyāti gomayaparibhaṇḍakatāya. Tividhena udakenaposentīti khīrodakaṃ gandhodakaṃ kevalodakanti evaṃ tividhena udakena posenti paripālenti. Parissāvetvāti parisodhetvā gahite taṇḍuleti yojetabbaṃ. Devo maññeti devo viya . Vīṇovādenāti ‘‘taṃ kiṃ maññasi, soṇa, yadā te vīṇāya tantiyo accāyatā honti, api nu te vīṇā tasmiṃ samaye saravatī vā hoti kammaññā vāti? No hetaṃ, bhanteti. Evameva kho, soṇa, accāraddhavīriyaṃ uddhaccāya saṃvattati, atisithilavīriyaṃ kosajjāya saṃvattati. Tasmātiha tvaṃ, soṇa, vīriyasamataṃ adhiṭṭhaha, indriyānañca samataṃ paṭivijjhā’’ti (mahāva. 243) evaṃ vīṇaṃ upamaṃ katvā pavattitena vīṇopamovādena. Vīriyasamathayojanatthāyāti vīriyassa samathena yojanatthāya.

81首那古帝甘那长老的事迹。

Soṇakuṭikaṇṇattheravatthu

206在第八个偈颂里，他为什么被称作「古帝甘那」(kuṭikaṇṇa)呢？其实本来应该叫他「果帝甘那」(koṭikaṇṇo)，结果却被叫成了「古帝甘那」。所谓「良家女」(kulagharikā)，就是指在良善家庭出生长大的人。据说她是阿槃提国的良家中，一位大富豪的妻子。她在听闻了拥有十力的世尊说法之后，就安住在了入流果上，并且生起了这样的思维——这是依照鸯古答拉诵者的意见而说的。然而，在《经集注疏》里却是这样记载的：她带着随从们一起前往世尊那里听法，却没有证得任何殊胜的成就。为什么呢？因为她在听法的时候，心里一直惦记着雪山的方向，东张西望地想：‘我的那位同伴到底来了没有？’她没看到同伴，心里就散了乱，想着：‘我的同伴真是被骗了，世尊演说这么精彩的妙法，他居然不来听。’

206. Aṭṭhame kuṭikaṇṇoti vuccatīti ‘‘koṭikaṇṇo’’ti vattabbe ‘‘kuṭikaṇṇo’’ti voharīyati. Kulaghare bhavā kulagharikā. Sā kira avantiraṭṭhe kulaghare mahāvibhavassa seṭṭhissa bhariyā. Dasabalassa dhammakathaṃ sutvā sotāpattiphale patiṭṭhāya cintesīti idaṃ aṅguttarabhāṇakānaṃ matena vuttaṃ. Suttanipātaṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘sapariso bhagavantaṃ upasaṅkamma dhammadesanaṃ assosi, na ca kañci visesaṃ adhigañchi. Kasmā? So hi dhammaṃ suṇanto hemavataṃ anussaritvā ‘āgato nu kho me sahāyako, no’ti disādisaṃ oloketvā taṃ apassanto ‘vañcito me sahāyo, yo evaṃ vicittappaṭibhānaṃ bhagavato desanaṃ na suṇātī’ti vikkhittacitto ahosī’’ti vuttaṃ.

63只有在结生、诞生、出家、成佛与般涅槃的时候，那三十二种「前兆」(pubbanimittāni)才会显现，随后就消失了，并不会长久存留。然而，在转法轮时，这些前兆却更加殊胜，能够持续更久的时间才熄灭。正是因为这样，所以经文才会说：‘看见三由旬高的雪山非时开花’等等。「先锋部队」(aggabalakāyā)指的是走在队伍最前面的那些军人。问‘你是怎么知道雪山开花了呢？’意思就是：你是凭借什么理由，知道雪山开花的状况呢？再进一步说，这其实是在问：你知不知道这非时开花的神变，是什么因缘引起的？所说的‘它已经被转起了’，指的就是那个法轮已经被世尊给转起来了。‘在声音里执取了相’，是指他在声音当中察觉出了某种征兆。‘从这里接着’这个词，是接续前面所讲的内容，意思是：他之前说过‘我是为了让你也能了解这不死之法，才来到你这儿’，就在那件事发生之后，紧接着便发生了下面的事。

Yasmā paṭisandhijātiabhinikkhamanabodhiparinibbānesveva dvattiṃsa pubbanimittāni hutvāva paṭivigacchanti, na ciraṭṭhitikāni honti, dhammacakkappavattane (saṃ. ni. 5.1081; paṭi. ma. 2.30) pana tāni savisesāni hutvā cirataraṃ ṭhatvā nirujjhanti, tasmā vuttaṃ – ‘‘tiyojanasahassaṃ himavantaṃ akālapupphitaṃ disvā’’tiādi. Aggabalakāyāti sabbapurato gacchantā balakāyā. Kena pupphitabhāvaṃ jānāsīti kena kāraṇena himavantassa pupphitabhāvaṃ jānāsīti, yena kāraṇena imaṃ akālapupphapāṭihāriyaṃ jātaṃ, taṃ jānāsīti vuttaṃ hoti. Tassa pavattitabhāvanti tassa dhammacakkassa bhagavatā pavattitabhāvaṃ. Sadde nimittaṃ gaṇhīti sadde ākāraṃ sallakkhesi. Tatoti ‘‘ahaṃ ‘etaṃ amatadhammaṃ tampi jānāpessāmī’ti tava santikaṃ āgatosmī’’ti yaṃ vuttaṃ, tadanantaranti attho.

64萨达基罗向雪山告知佛陀出世后，想带他去世尊面前，于是诵出了以‘今天是十五日……’开头的偈颂。在这里，‘今天’(ajja)是指：依半月计数，今天这个昼夜是第十五日；依应持守的布萨，今天是布萨日。在三种布萨中，今天是十五日布萨，不是十四日布萨，也不是和合布萨。存在于天界的，称为‘天界的’(dibbāni)；此处具有天界之物，故称天界的。那是什么？是色相。因为那一夜，从一万世界聚集而来的诸天，以其身光、衣饰光、宫殿光，加上无云等瑕疵遮蔽的月光，以及极为清净的天人师世尊的身光，整个阎浮提被庄严得无比美丽。因此说：‘天界的夜晚已降临’。

Sātāgiro hemavatassa buddhuppādaṃ kathetvā taṃ bhagavato santikaṃ ānetukāmo ‘‘ajja pannaraso’’tiādigāthamāha. Tattha (su. ni. aṭṭha. 1.153) ajjāti ayaṃ rattindivo pakkhagaṇanato pannaraso, upavasitabbato uposatho. Tīsu vā uposathesu ajja pannaraso uposatho, na cātuddasiuposatho, na sāmaggīuposatho. Divi bhavāni dibbāni, dibbāni ettha atthīti dibbāni. Kāni tāni? Rūpāni. Tañhi rattiṃ devānaṃ dasasahassilokadhātuto sannipatitānaṃ sarīravatthābharaṇavimānappabhāhi abbhādiupakkilesavirahitāya candappabhāya ca sakalajambudīpo alaṅkato ahosīti ativiya alaṅkato ca parivisuddhidevassa bhagavato sarīrappabhāya. Tenāha – ‘‘dibbā ratti upaṭṭhitā’’ti.

65如此，他借着赞叹夜晚功德的方式令同伴心生净信，告知佛陀出世后，说道：‘那位具足无上名称的导师，来吧，我们去拜见乔达摩吧’。在这里，由于以无缺、无劣、一切行相圆满的功德而得名，故称‘无上名称者’(anomanāma)。正如依‘觉悟诸谛故为佛陀，令众生觉悟故为佛陀’等方法，佛陀以此无上功德而得名；依‘断贪故为世尊，断嗔故为世尊’等方法，世尊以此无上功德而得名。此理亦适用于‘阿罗汉、正等觉者、明行足’等。他以现法利益等义教导人天：‘应断此，应受持奉行此’，故为导师。那位即是具足无上名称的导师。‘来吧’(handa)是催促语气的助词。‘我们去拜见’(passāma)是包含自己与同伴的现在时复数。‘乔达摩’指乔达摩氏族。此句意为：‘切勿疑惑“是导师，非导师”，应决意无疑，来吧，我们去拜见乔达摩’。

Evaṃ rattiguṇavaṇṇanāpadesenapi sahāyassa cittaṃ pasādaṃ janento buddhuppādaṃ kathetvā āha – ‘‘anomanāmaṃ satthāraṃ, handa passāma gotama’’nti. Tattha anomehi alāmakehi sabbākāraparipūrehi guṇehi nāmaṃ assāti anomanāmo. Tathā hissa ‘‘bujjhitā saccānīti buddho, bodhetā pajāyāti buddho’’tiādinā (mahāni. 192; cūḷani. pārāyanatthutigāthāniddeso 97; paṭi. ma. 1.162) nayena buddhoti anomehi guṇehi nāmaṃ. ‘‘Bhaggarāgoti bhagavā, bhaggadosoti bhagavā’’tiādinā (mahāni. 84) nayena bhagavāti anomehi guṇehi nāmaṃ. Esa nayo ‘‘arahaṃ sammāsambuddho vijjācaraṇasampanno’’tiādīsu. Diṭṭhadhammikādiatthehi devamanusse anusāsati ‘‘imaṃ pajahatha, imaṃ samādāya vattathā’’ti satthā. Taṃ anomanāmaṃ satthāraṃ. Handāti vacasāyatthe nipāto. Passāmāti tena attānaṃ saha saṅgahetvā paccuppannabahuvacanaṃ. Gotamanti gotamagottaṃ. Idaṃ vuttaṃ hoti – ‘‘satthā, na satthā’’ti mā vimatiṃ akāsi, ekantabyavasito hutvāva ehi passāma gotamanti.

66听了这话，雪山心想：‘这位萨达基罗说“具足无上名称的导师”，是在表明那位导师的一切知性。而一切知者在世间极为稀有，世间又被那些自称一切知者如富兰那等所困扰。然而，若他真是一切知者，必定已证得如如不动的特相。我当以此检验他。’于是，为询问如如不动的特相，他诵出‘是否……心……’等偈。在这里，‘是否’(kacci)是提问。‘心’(mano)指心。‘善安住’(supaṇihito)指妥善安立、不动、不震荡。‘于一切众生中’(sabbesu bhūtesu)指在所有众生中。‘如如不动者’(tādinoti)指已证得如如不动特相者。或者，此问亦可理解为：‘你那位导师，于一切众生中是如如不动，还是并非如此？’‘于可爱与不可爱’(iṭṭhe aniṭṭhecāti)指面对此类所缘。‘思惟’(saṅkappāti)指寻思。‘已被调伏’(vasīkatāti)指已被掌控。此句意为：‘你所说的那位导师，已证得如如不动特相者，其心于一切众生中是否善安住？抑或仅在未遇缘时看似善安住？你那位导师，于一切众生中是否确为如如不动，抑或不然？于可爱与不可爱所缘中，因贪嗔而生起的思惟，是否已被他调伏？抑或有时亦随彼等而转？’

Evaṃ vutte hemavato ‘‘ayaṃ sātāgiro ‘anomanāmaṃ satthāra’nti bhaṇanto tassa sabbaññutaṃ pakāseti, sabbaññuno ca dullabhā loke, sabbaññupaṭiññehi pūraṇādisadiseheva loko upadduto. So pana yadi sabbaññū, addhā tādilakkhaṇaṃ patto bhavissati, tena evaṃ gahessāmī’’ti cintetvā tādilakkhaṇaṃ pucchanto āha – ‘‘kacci mano’’tiādi. Tattha kaccīti pucchā. Manoti cittaṃ. Supaṇihitoti suṭṭhu ṭhapito acalo asampavedhī. Sabbesu bhūtesu sabbabhūtesu. Tādinoti tādilakkhaṇaṃ pattasseva sato. Pucchā eva vā ayaṃ ‘‘so tava satthā sabbabhūtesu tādī, udāhu no’’ti. Iṭṭhe aniṭṭhecāti evarūpe ārammaṇe. Saṅkappāti vitakkā. Vasīkatāti vasaṃ gamitā. Idaṃ vuttaṃ hoti – yaṃ taṃ satthāraṃ vadasi, tassa te satthuno kacci tādilakkhaṇaṃ sampattassa sato sabbabhūtesu mano supaṇihito, udāhu yāva paccayaṃ na labhati, tāva supaṇihito viya khāyati. So vā te satthā kacci sabbabhūtesu sattesu tādī, udāhu no, ye ca iṭṭhāniṭṭhesu ārammaṇesu rāgadosavasena saṅkappā uppajjeyyuṃ, tyāssa kacci vasīkatā, udāhu kadāci tesampi vasena vattatīti.

67‘三年’(tīṇi vassāni)指从首那出家之日起，整整三年。据说，那时比丘们大多住在中部地区，因此那里仅有少数比丘。他们分散而住，一村一两位。长老们召集比丘时，刚召集来几位，另一些被召集者却因事离去；过些时日，再召集另一些时，先前那些又离去了。如此反复召集，僧众集会很久才得成就，而长老当时是独住者。因此说：‘花了三年寻求僧众集会’。‘三年’一词，为表达时间的持续，用业格。‘了知导师的意图’指：长老知道世尊的意图——‘世尊想与此人同住一香室’——这是世尊自己的安排。据说，世尊想与某人同住一香室时，便会吩咐阿难长老安排坐卧具。

Tīṇi vassānīti soṇassa pabbajitadivasato paṭṭhāya tīṇi vassāni. Tadā kira bhikkhū yebhuyyena majjhimadeseyeva vasiṃsu, tasmā tattha katipayā eva ahesuṃ. Te ca ekasmiṃ nigame eko dveti evaṃ visuṃ visuṃ vasiṃsu, therānañca katipaye bhikkhū ānetvā aññesu ānīyamānesu pubbaṃ ānītā kenacideva karaṇīyena pakkamiṃsu, kañci kālaṃ āgametvā puna tesu ānīyamānesu itare pakkamiṃsu, evaṃ punappunaṃ ānayanena sannipāto cireneva ahosi, thero ca tadā ekavihārī ahosi. Tena vuttaṃ – ‘‘tīṇi vassāni gaṇaṃ pariyesitvā’’ti. Tīṇi vassānīti ca accantasaṃyoge upayogavacanaṃ. Satthu adhippāyaṃ ñatvāti attano āṇāpaneneva ‘‘iminā saddhiṃ ekagandhakuṭiyaṃ vasitukāmo bhagavā’’ti satthu adhippāyaṃ jānitvā. Bhagavā kira yena saddhiṃ ekagandhakuṭiyaṃ vasitukāmo, tassa senāsanapaññattiyaṃ ānandattheraṃ āṇāpeti.

68「在露地度过」是指以在露地静坐的方式度过。因为世尊对尊者首那作款待，顺逆次第地入于一切与声闻弟子共通的等至，在露地静坐度过了大半夜，然后洗脚进入精舍；因此，据说尊者首那也了知世尊的心意，相应地顺逆次第入于那些一切等至，在露地静坐度过了大半夜，然后洗脚进入精舍。进入后，得到世尊允许，架起衣幕作遮挡，在世尊脚边静坐度过。「他请求了」意思是命令。「比丘，请让法显现吧」意思是：比丘，让法在你心中显现，让智慧之门现前，请依你所闻、所学而说法。「八偈品」指属于《八偈品》的从《欲经》等开始的十六部经。「善持」即正确地领受。「他乞求了全部五种许可」指他向以持律者为首的僧团乞求了这五种许可：具足戒、常行沐浴、皮垫、僧园用鞋、离衣宿。「如经中所说」是指《优陀那》诵本中所出的那部经所说的情形。

Ajjhokāse vītināmetvāti ajjhokāse nisajjāya vītināmetvā. Yasmā bhagavā āyasmato soṇassa samāpattisamāpajjanena paṭisanthāraṃ karonto sāvakasādhāraṇā sabbā samāpattiyo anulomappaṭilomaṃ samāpajjanto bahudeva rattiṃ ajjhokāse nisajjāya vītināmetvā pāde pakkhāletvā vihāraṃ pāvisi, tasmā āyasmāpi soṇo bhagavato adhippāyaṃ ñatvā tadanurūpaṃ sabbā tā samāpattiyo samāpajjanto bahudeva rattiṃ ajjhokāse nisajjāya vītināmetvā pāde pakkhāletvā vihāraṃ pāvisīti vadanti. Pavisitvā ca bhagavatā anuññāto cīvaratirokaraṇiyaṃ katvā bhagavato pādapasse nisajjāya vītināmesi. Ajjhesīti āṇāpesi. Paṭibhātu taṃ bhikkhu dhammo bhāsitunti bhikkhu tuyhaṃ dhammo bhāsituṃ upaṭṭhātu, ñāṇamukhaṃ āgacchatu, yathāsutaṃ yathāpariyattaṃ dhammaṃ bhaṇāhīti attho. Aṭṭhakavaggiyānīti aṭṭhakavaggabhūtāni kāmasuttādisoḷasasuttāni (mahāni. 1). Suggahitoti sammā uggahito. Sabbe vare yācīti vinayadharapañcamena gaṇena upasampadā dhuvanhānaṃ cammattharaṇaṃ gaṇaṅgaṇūpāhanaṃ cīvaravippavāsoti ime pañca vare yāci. Sutte āgatamevāti udānapāḷiyaṃ āgatasuttaṃ sandhāya vadati.

89关于「尸瓦利长老事」

Sīvalittheravatthu

207207. 第九项中，「一再讨论」是指因与国王对抗而一再进行讨论。「糖凝乳」指凝固得像糖一样的浓凝乳。「过度拉扯」即过度地拉拽。「运出酸粥」意思是把酪浆排出来，即过滤出来。也有版本写作“从凝乳中取出酸粥”。「她」指苏波瓦萨。「让她触碰到种子篮」与此关联。「乃至不拉扯」意思是直到布施时都不拉扯，即她本心是乐于布施的。她「遭受了极大痛苦」即遭受了因生产而来的巨大痛苦。「呼唤丈夫」是说，她怀胎七日处于胎位不正状态，被剧烈粗重的苦受所触，以这三种念头：“那位世尊确实是正自觉者，为了舍断这样的苦而说法；那位世尊的声闻僧团确实是善行道者，为了舍断这样的苦而修行；涅槃确实是极乐的，那里不存在这样的苦。”忍受痛苦，并出于想派人去世尊那里的意愿而呼唤丈夫。「临死前」指比死更早的时候。「相」即征兆。「活命食」指当生命垂危时应给与的食物。「成了一切业堪忍者」意思是，由于他具备了做七岁孩童所能做的一切事情的能力，所以能胜任所有的事务。正是因此，在那七日大施进行时，他从出生那天起，就拿着滤水器，为僧团滤水供养。

207. Navame sākacchitvā sākacchitvāti raññā saddhiṃ paṭivirujjhanavasena punappunaṃ sākacchaṃ katvā. Guḷadadhinti patthinnaṃ guḷasadisaṃ kaṭhinadadhiṃ. Atiañchitunti ativiya ākaḍḍhituṃ. Kañjiyaṃ vāhetvāti dadhimatthuṃ pavāhetvā, parissāvetvāti attho. ‘‘Dadhito kañjiyaṃ gahetvā’’tipi pāṭho. Nanti suppavāsaṃ. Bījapacchiṃ phusāpentīti iminā sambandho. Yāva na ukkaḍḍhantīti yāva dāne na ukkaḍḍhanti, dātukāmāva hontīti adhippāyo mahādukkhaṃ anubhosīti pasavanibandhanaṃ mahantaṃ dukkhaṃ anubhosi. Sāmikaṃ āmantetvāti sattāhaṃ mūḷhagabbhā tibbāhi kharāhi dukkhavedanāhi phuṭṭhā ‘‘sammāsambuddho vata so bhagavā, yo imassa evarūpassa dukkhassa pahānāya dhammaṃ deseti. Suppaṭipanno vata tassa bhagavato sāvakasaṅgho, yo imassa evarūpassa dukkhassa pahānāya paṭipanno. Susukhaṃ vata nibbānaṃ, yatthidaṃ evarūpaṃ dukkhaṃ na saṃvijjatī’’ti (udā. 18) imehi tīhi vitakkehi taṃ dukkhaṃ adhivāsentī satthu santikaṃ pesetukāmatāya sāmikaṃ āmantetvā. Pure maraṇāti maraṇato puretarameva. Iṅgitanti ākāraṃ. Jīvitabhattanti jīvitasaṃsaye dātabbabhattaṃ. Sabbakammakkhamo ahosīti sattavassikehi dārakehi kātabbaṃ yaṃ kiñci kammaṃ kātuṃ samatthatāya sabbassa kammassa khamo ahosi. Teneva so sattāhaṃ mahādāne dīyamāne jātadivasato paṭṭhāya dhammakaraṇaṃ ādāya saṅghassa udakaṃ parissāvetvā adāsi.

70在“Yo”开头的偈颂中，其含义是：“那位比丘超越了这贪欲的泥沼、烦恼的险道、轮回的流转，以及因未能通达四圣谛而产生的无明，他已渡越了四种暴流，抵达了彼岸；他拥有两种禅那，因为没有了渴爱，所以成为不动摇者；因为没有了疑惑，所以成为无疑惑者；因为没有了执取，所以无所执取；他以烦恼的彻底寂灭而证得般涅槃——我称这样的比丘为婆罗门。”

Yomantiādigāthāya ‘‘yo bhikkhu imaṃ rāgapalipathañceva kilesaduggañca saṃsāravaṭṭañca catunnaṃ saccānaṃ appaṭivijjhanakamohañca atīto cattāro oghe tiṇṇo hutvā pāraṃ anuppatto, duvidhena jhānena jhāyī, taṇhāya abhāvena anejo, kathaṃkathāya abhāvena akathaṃkathī, upādānānaṃ abhāvena anupādiyitvā kilesanibbānena nibbuto, tamahaṃ brāhmaṇaṃ vadāmī’’ti attho.

71然而，对所有头发的剃除和阿拉汉果的现证，这两件事是没有先后、同时实现的。借此表明了这位长老正是在剃刀的锋刃上证得了阿拉汉果。不过，也有一些阿阇梨这样说：“按照前面所讲的方式，当法将给予教诫时，他心想：‘我自己能做什么，我自己会知道。’于是他出家，取了观禅的业处，就在那一天，他看到了一间装饰华丽的小屋，便走进去，回忆起自己在母胎中所遭受的七年之苦。依着这个线索，他把智慧导向过去与未来时，三界诸有就像燃烧起来一样显现于他面前。由于智慧已经成熟，他进入了观照的修行路径，并立即按照四道的顺序，逐一断尽了一切烦恼，证得了阿拉汉果。”无论是哪种说法，阐明的都是这位长老证得阿拉汉果这件事，而这位长老则成为了辩才无碍、具足六种神通的人。

Sabbesaṃyeva pana kesānaṃ oropanañca arahattasacchikiriyā ca apacchāapurimā ahosīti iminā therassa khuraggeyeva arahattuppatti dīpitā. Ekacce pana ācariyā evaṃ vadanti ‘‘heṭṭhā vuttanayena dhammasenāpatinā ovāde dinne ‘yaṃ mayā kātuṃ sakkā, tamahaṃ jānissāmī’ti pabbajitvā vipassanākammaṭṭhānaṃ gahetvā taṃ divasaṃyeva aññataraṃ vicittaṃ kuṭikaṃ disvā pavisitvā mātukucchiyaṃ satta vassāni attanā anubhūtadukkhaṃ anussaritvā tadanusārena atītānāgate ñāṇaṃ nentassa ādittā viya tayo bhavā upaṭṭhahiṃsu. Ñāṇassa paripākaṃ gatattā vipassanāvīthiṃ otaritvā tāvadeva maggappaṭipāṭiyā sabbepi āsave khepento arahattaṃ pāpuṇī’’ti. Ubhayathāpi therassa arahattuppattiyeva pakāsitā, thero pana pabhinnappaṭisambhido chaḷabhiñño ahosi.

93关于「婆迦梨长老事」

Vakkalittheravatthu

208208. 第十项中，「饭食时」指用餐的时候。「应证得寂静迹」指应证得名为“诸行寂灭之乐”的寂静之迹，即涅槃。「仅以第一脚站于山上」意思是，仅以第一只脚站在灵鹫山上。此处其余内容容易理解。

208. Dasame āhārakaraṇavelanti bhojanakiccavelaṃ. Adhigacche padaṃ santanti saṅkhārūpasamaṃ sukhanti laddhanāmaṃ santaṃ padaṃ nibbānaṃ adhigaccheyya. Paṭhamapādena pabbate ṭhitoyevāti paṭhamena pādena gijjhakūṭe pabbate ṭhitoyeva. Sesamettha suviññeyyameva.

95第二最上品注释结束。

Dutiyaetadaggavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.

7314. 最上品

14. Etadaggavaggo

97第三最上品注释

(14) 3. Tatiyaetadaggavaggavaṇṇanā

98罗睺罗长老和赖吒和罗长老的事迹

Rāhula-raṭṭhapālattheravatthu

209-210209-210. 第三品的第一、第二项中，「三学」指增上戒学、增上心学、增上慧学这三学。「断了十四餐饭食」：因为整个七天都不进食，每天断掉两餐，加起来总共断了十四餐饭食。

209-210. Tatiyassa paṭhamadutiyesu tisso sikkhāti adhisīlaadhicittaadhipaññāsaṅkhātā tisso sikkhā. Cuddasa bhattacchede katvāti sattāhaṃ nirāhāratāya ekekasmiṃ divase dvinnaṃ bhattacchedānaṃ vasena cuddasa bhattacchede katvā.

75“对他们”是指对那些苦行者。“备办葫芦器等资具”意思是备办了葫芦器皿等苦行者的生活用具。“具有灼热之身界者”是指因为胆汁过盛，身体本性带有灼热。“十万”就是十万的数量。以十万为数量的，所以叫“十万”，这就像说“色有即是色”一样，省略了后面的词，或者可以看作在义上带有“a”音的缘（接尾词）。杀生等不善法的现行，那种像尸臭一样的腥臭味，在他们身上并不存在，因此称为“无腥臭”，意思就是没有前面所说的那些烦恼现行。在这里，烦恼的现行被叫作“腥臭”。为什么呢？因为它令人不悦，与烦恼不净相混杂，被善人所厌恶，并且会招致极端的恶臭。事实上，凡是烦恼深重的众生，身体都极其恶臭。正因为如此，那些断除烦恼的人，即使死后的身体也不会发臭。“担负布施最上重任者”是指承担起布施最上职责的人。“量谷者”是指每天根据限定支出的布施份额来称量谷物的人。

Tesanti tesaṃ tāpasānaṃ. Lābubhājanādiparikkhāraṃ saṃvidhāyāti lābubhājanāditāpasaparikkhāraṃ saṃvidahitvā. Sapariḷāhakāyadhātukoti ussannapittatāya sapariḷāhakāyasabhāvo. Satasahassāti satasahassaparimāṇā. Satasahassaṃ parimāṇaṃ etesanti satasahassā uttarapadalopena yathā ‘‘rūpabhavo rūpa’’nti, atthiatthe vā akārapaccayo daṭṭhabbo. Pāṇātipātādiakusaladhammasamudācārasaṅkhāto āmagandho kuṇapagandho natthi etesanti nirāmagandhā, yathāvuttakilesasamudācārarahitāti attho. Kilesasamudācāro hettha ‘‘āmagandho’’ti vutto. Kiṃkāraṇā? Amanuññattā, kilesaasucimissattā, sabbhi jigucchitattā, paramaduggandhabhāvavahattā ca. Tathā hi ye ye ussannakilesā sattā, te te atiduggandhā honti. Teneva nikkilesānaṃ matasarīrampi duggandhaṃ na hoti. Dānaggaparivahanaketi dānaggadhuravahanake. Māpakoti divase divase parimitaparibbayadānavasena dhaññamāpako.

76「Pāḷiyanti」意指在《律藏》中。‘他引述了《鹿本生经》而说’：据说在过去，菩萨投生于鹿胎，由鹿群围绕，住在森林中。那时他的妹妹带着自己的儿子来到他面前，说：‘兄弟，请教教我这外甥鹿的诈术吧。’菩萨答应说：‘好的’，然后说：‘去吧，孩子，你应在某某时候来学习。’那鹿犊没有超过舅父所约定的时间，前去他那里学习鹿的诈术。有一天，它在林中游荡时被绳套套住，发出了被缚的叫声。鹿群逃散后，向它的母亲报告说：‘你的儿子被绳套套住了。’母亲去到兄弟那里，问道：‘兄弟，我那外甥被你教导了鹿的诈术吗？’菩萨说：‘你不要对你的儿子有任何不好的猜疑，他已善学鹿的诈术，现在他将让你开开心心地回来。’然后说了‘那鹿，以三姿……’等语。

Pāḷiyanti vinayapāḷiyaṃ. Migajātakaṃ āharitvā kathesīti atīte kira bodhisatto migayoniyaṃ nibbattitvā migagaṇaparivuto araññe vasati. Athassa bhaginī attano puttakaṃ upanetvā ‘‘bhātika imaṃ bhāgineyyaṃ migamāyaṃ sikkhāpehī’’ti āha. Bodhisatto ‘‘sādhū’’ti paṭissuṇitvā ‘‘gaccha tāta, asukavelāyaṃ nāma āgantvā sikkheyyāsī’’ti āha. So mātulena vuttavelaṃ anatikkamitvā taṃ upasaṅkamitvā migamāyaṃ sikkhi. So ekadivasaṃ vane vicaranto pāsena baddho baddharavaṃ viravi. Migagaṇo palāyitvā ‘‘putto te pāsena baddho’’ti tassa mātuyā ārocesi. Sā bhātu santikaṃ gantvā ‘‘bhātika bhāgineyyo te migamāyaṃ sikkhāpito’’ti pucchi. Bodhisatto ‘‘mā tvaṃ puttassa kiñci pāpakaṃ āsaṅki, suggahitā tena migamāyā, idāni taṃ hāsayamāno āgacchissatī’’ti vatvā ‘‘migaṃ tipallattha’’ntiādimāha.

77在其中，「migaṃ（那鹿）」指的是外甥鹿。「Tipallatthaṃ」被称为卧姿，也就是以三种方式卧下：两胁侧卧以及正直仰卧，因此他具有‘pallatthaṃ’（卧姿），或者说具有三种‘pallatthāni’（卧姿），所以称为「tipallattho（具三姿者）」，即那具三姿者。「Anekamāyaṃ（具多种诈术的）」指有很多诈术、很多欺骗手段。「Aṭṭhakkhuraṃ（具八蹄的）」指每只脚上有两个蹄，所以具备八个蹄。「Aḍḍharattāpapāyaṃ（半夜饮水的）」：由于他在初夜过后，于中夜时分从森林出来饮水，所以他在半夜饮水，因此称为「aḍḍharattāpapāyī（半夜饮水者）」。也有读作「Aḍḍharatte āpapāyi（于半夜饮水）」。我善巧地教导了我的外甥鹿学习鹿的诈术。怎么教导的？外甥以一侧鼻孔在地上呼吸，用六种伎俩骗过猎人。这是这样说的：我如此教导了你的儿子，使得他闭住上鼻腔的气息，以下鼻腔紧贴地面，仅以一侧鼻孔在地上呼吸，以六种伎俩胜过猎人，以六种方式压倒、欺骗他。哪六种呢？伸展四腿以一侧卧下、用蹄刨起草土、伸出舌头、使腹部呈现膨胀状态、排泄大小便、以及闭住气息。或者，我如此教导了他，能以一侧鼻孔在地上呼吸。「Chahi（以六种）」是指用下面所述的六种原因。「Kalāhī（以伎俩）」：「kalāyissati」意指‘他将欺骗’，也就是将欺骗猎人的意思。「Bhoti（贤妹）」：这是呼唤他的妹妹。「Bhāgineyyo（外甥）」：这是指以这六种原因而行欺骗的外甥。

Tattha miganti bhāgineyyamigaṃ. Tipallatthaṃ vuccati sayanaṃ, ubhohi passehi ujukameva ca nipannakavasena tīhākārehi pallatthaṃ assa, tīṇi vā pallatthāni assāti tipallattho, taṃ tipallatthaṃ. Anekamāyanti bahumāyaṃ bahuvañcanaṃ. Aṭṭhakkhuranti ekekasmiṃ pāde dvinnaṃ dvinnaṃ vasena aṭṭhahi khurehi samannāgataṃ. Aḍḍharattāpapāyinti purimayāmaṃ atikkamitvā majjhimayāme araññato āgamma pānīyassa pivanato aḍḍharatte āpaṃ pivatīti aḍḍharattāpapāyī. ‘‘Aḍḍharatte āpapāyi’’ntipi pāṭho. Mama bhāgineyyaṃ migaṃ ahaṃ sādhukaṃ migamāyaṃ uggaṇhāpesiṃ. Kathaṃ? Yathā ekena sotena chamāyaṃ assasanto chahi kalāhi atibhoti bhāgineyyo. Idaṃ vuttaṃ hoti – ayañhi tava puttaṃ tathā uggaṇhāpesiṃ, yathā ekasmiṃ uparimanāsikāsote vātaṃ sannirumbhitvā pathaviyaṃ allīnena ekena heṭṭhimanāsikāsotena tatheva chamāyaṃ assasanto chahi kalāhi luddakaṃ atibhoti, chahi koṭṭhāsehi ajjhottharati vañcetīti attho. Katamehi chahi? Cattāro pāde pasāretvā ekena passena seyyāya, khurehi tiṇapaṃsukhaṇanena, jivhāninnāmanena, udarassa uddhumātabhāvakaraṇena, uccārapassāvavissajjanena, vātassa nirumbhanenāti. Atha vā tathā naṃ uggaṇhāpesiṃ, yathā ekena sotena chamāyaṃ assasanto. Chahīti heṭṭhā vuttehi chahi kāraṇehi. Kalāhīti kalāyissati, luddakaṃ vañcessatīti attho. Bhotīti bhaginiṃ ālapati. Bhāgineyyoti evaṃ chahi kāraṇehi vañcakaṃ bhāgineyyaṃ niddisati.

78菩萨这样说明了外甥已善巧掌握鹿的诈术，安慰了他的妹妹。那只小鹿被绳套套住后，自己并没有做任何挣扎，就以大胁侧卧在地，伸开四腿，在靠近脚的地方用蹄刨击，拔起草和泥土，排泄大小便，垂下头，伸出舌头，让身体被唾液弄脏，通过屏息让腹部膨胀如鼓，翻转眼睛，让气息从下鼻腔流通而闭住上鼻腔的气息，使整个身体僵硬，做出死亡的样子，青蝇也成群围绕它，乌鸦降落在它身体的各处。猎人前来，用手拍打它的腹部，说：‘这一定是清早就被套住了，已经腐烂了。’于是解开它的绑绳，心中毫无疑虑地想：‘我就在这里把它剖开，取了肉再走。’便开始去收集枝叶。小鹿立刻站起来，四足站定，抖了抖身体，伸长脖子，像被大风吹散的雨云一样，迅速地奔向母亲身边。导师（佛陀）说：‘诸比丘，并不是现在罗睺罗才乐于修学，过去世他也乐于修学。’他就这样引述了《鹿本生经》而说法。

Evaṃ bodhisatto bhāgineyyassa migamāyaṃ sādhukaṃ uggahitabhāvaṃ vadanto bhaginiṃ samassāsesi. Sopi migapotako pāse baddho anibandhitvāyeva bhūmiyaṃ mahāphāsukapassena pāde pasāretvā nipanno pādānaṃ āsannaṭṭhāne khurehi eva paharitvā paṃsuñca tiṇāni ca uppāṭetvā uccārapassāvaṃ vissajjetvā sīsaṃ pātetvā jivhaṃ ninnāmetvā sarīraṃ kheḷakilinnaṃ katvā vātaggahaṇena udaraṃ uddhumātakaṃ katvā akkhīni parivattetvā heṭṭhānāsikāsotena vātaṃ sañcarāpento uparimanāsikāsotena vātaṃ sannirumbhitvā sakalasarīraṃ thaddhabhāvaṃ gāhāpetvā matakākāraṃ dassesi, nīlamakkhikāpi naṃ samparivāresuṃ, tasmiṃ tasmiṃ ṭhāne kākā nilīyiṃsu. Luddo āgantvā udare hatthena paharitvā ‘‘pātova baddho bhavissati, pūtiko jāto’’ti tassa bandhanarajjuṃ mocetvā ‘‘ettheva dāni naṃ ukkantitvā maṃsaṃ ādāya gamissāmī’’ti nirāsaṅko hutvā sākhāpalāsaṃ gahetuṃ āraddho. Migapotakopi uṭṭhāya catūhi pādehi ṭhatvā kāyaṃ vidhunitvā gīvaṃ pasāretvā mahāvātena chinnavalāhako viya vegena mātu santikaṃ agamāsi. Satthā ‘‘na, bhikkhave, rāhulo idāneva sikkhākāmo, pubbepi sikkhākāmoyevā’’ti evaṃ migajātakaṃ āharitvā kathesi.

79‘他教导了《庵婆罗林罗睺罗教诫经》’：即世尊以‘罗睺罗，你看见这盛水器中剩下的少量水吗？’‘是的，世尊。’‘罗睺罗，对于那些在明知而妄语时没有惭愧的人，他们的沙门性就像这样少。’以此等方式开始，教导了《庵婆罗林罗睺罗教诫经》（《中部》2.107等）。‘当他正在思惟家居相关的思惟时’：据说，尊者罗睺罗当时跟在世尊后面行走，从脚底到发梢端详如来。他见到世尊的佛陀威仪庄严，心想：‘世尊的身体闪耀着光辉，被三十二大人相所庄严，由于被一丈光晕所笼罩，犹如处在撒开的金粉中央，犹如被闪电环绕的金山，犹如被机关拉出的以宝石庄严的金质祭坛，虽然被粪扫衣所覆盖，仍像被红毯围绕的金山，犹如被珊瑚蔓装饰的金瓶，犹如被中国香粉供养的金塔，犹如涂了虫胶的金质塔，犹如处在红色云层中刹那升起的满月。啊！这是由圆满三十波罗蜜的威力所成就的有身之祥瑞成就！’然后他观察自己，心想：‘我也容光焕发，如果世尊在四大洲行使转轮王权，一定会赐予我辅臣之位，那样的话，阎浮提大地将更加光芒万丈。’他缘着自己的有身，生起了家居相关的欲贪。针对此而说：‘他见到了导师与自己容貌的成就后，正在思惟家居相关的思惟。’

Ambalaṭṭhiyarāhulovādaṃ desesīti ‘‘passasi no tvaṃ, rāhula, imaṃ parittaṃ udakāvasesaṃ udakādāne ṭhapitanti? Evaṃ, bhante. Evaṃ parittakaṃ kho, rāhula, tesaṃ sāmaññaṃ, yesaṃ natthi sampajānamusāvāde lajjā’’ti evamādinā ambalaṭṭhiyarāhulovādaṃ (ma. ni. 2.107 ādayo) kathesi. Gehasitaṃ vitakkaṃ vitakkentassāti āyasmā kira rāhulo bhagavato piṭṭhito piṭṭhito gacchantova pādatalato yāva upari kesantā tathāgataṃ olokesi, so bhagavato buddhavesavilāsaṃ disvā ‘‘sobhati bhagavā dvattiṃsamahāpurisalakkhaṇavicittasarīro byāmappabhāparikkhittatāya vippakiṇṇasuvaṇṇacuṇṇamajjhagato viya vijjulatāparikkhitto kanakapabbato viya yantasamākaḍḍhitaratanavicittasuvaṇṇaagghikaṃ viya paṃsukūlacīvarappaṭicchannopi rattakambalaparikkhittakanakapabbato viya pavāḷalatāpaṭimaṇḍitasuvaṇṇaghaṭikaṃ viya cīnapiṭṭhacuṇṇapūjitasuvaṇṇacetiyaṃ viya lākhārasānulitto kanakathūpo viya rattavalāhakantaragato taṅkhaṇamuggatapuṇṇacando viya aho samatiṃsapāramitānubhāvena sajjitassa attabhāvassa sirisampattī’’ti cintesi. Tato attānampi oloketvā ‘‘ahampi sobhāmi, sace bhagavā catūsu mahādīpesu cakkavattirajjaṃ akarissa, mayhaṃ pariṇāyakaṭṭhānantaramadassa, evaṃ sante ativiya jambudīpatalaṃ atisobhissā’’ti attabhāvaṃ nissāya gehasitaṃ chandarāgaṃ uppādesi. Taṃ sandhāyetaṃ vuttaṃ – ‘‘satthu ceva attano ca rūpasampattiṃ disvā gehasitaṃ vitakkaṃ vitakkentassā’’ti.

80世尊走在前面时，也这样思惟：‘现在罗睺罗的有身皮肉饱满，血气充盈，他的心正处于容易趣向可爱色等所缘的时期，罗睺罗难道是在虚度光阴吗？’就在那时，就像在澄清的水中见到鱼、在明亮的镜面上见到面容相一样，世尊无间地见到了他生起的那个心念。见到之后，心想：‘这个罗睺罗，身为我的儿子，跟在我后面走，却缘于自己的有身生起家居相关的欲贪，想道：“我很庄严，我的光彩鲜亮。”他跳入了非渡场，走上了歧途，行于非行处，如同方向迷失的旅人般走向不应去的地方。然而，这个烦恼若在他内部增长，将使他不能如实地看见自利，也不能看见他利，以及自他两利。由此将导致他结生于地狱、畜生道、阴灵界、阿修罗身，乃至压迫狭窄的母胎中，使他在无始的轮回流转中沉沦。但是，好比满载众宝的大船，若有木板裂隙进了水，片刻也不应漠视，而应极为迅速地堵塞那漏洞；同样的，对他也绝不应漠视。在他的戒等诸宝尚未被这个内部烦恼摧毁之前，我应该立即制止他。’于是世尊召唤罗睺罗，然后开示了《大罗睺罗教诫经》（《中部》2.113等）： ‘罗睺罗，无论何种色，过去的、未来的、现在的、内的、外的、粗的、细的、低劣的、殊胜的、远的、近的，一切色都应以正慧如实地这样观察：“这不是我的，这不是我，这不是我的自我。” （罗睺罗心想：） “世尊是仅指色吗？善逝是仅指色吗？” ’（世尊继续说：）‘罗睺罗，色是如此，罗睺罗，受也是如此，罗睺罗，想也是如此，罗睺罗，行也是如此，罗睺罗，识也是如此。’为了显示这一点，这样说：‘无论何种，罗睺罗……等等……他说了。’

Bhagavāpi purato gacchantova cintesi – ‘‘paripuṇṇacchavimaṃsalohito dāni rāhulassa attabhāvo, rajanīyesu rūpārammaṇādīsu cittassa pakkhandanakālo jāto, nipphalatāya nu kho rāhulo vītināmetī’’ti. Atha sahāvajjaneneva pasanne udake macchaṃ viya parisuddhe ādāsamaṇḍale mukhanimittaṃ viya ca tassa taṃ cittuppādaṃ addasa, disvā ca ‘‘ayaṃ rāhulo mayhaṃ atrajo hutvā mama pacchato āgacchanto ‘ahaṃ sobhāmi, mayhaṃ vaṇṇāyatanaṃ pasanna’nti attabhāvaṃ nissāya gehasitaṃ chandarāgaṃ uppādeti, atitthe pakkhando, uppathaṃ paṭipanno, agocare carati, disāmūḷhaaddhiko viya agantabbaṃ disaṃ gacchati, ayaṃ kho panassa kileso abbhantare vaḍḍhanto attatthampi yathābhūtaṃ passituṃ na dassissati paratthampi ubhayatthampi, tato nirayepi paṭisandhiṃ gaṇhāpessati, tiracchānayoniyampi pettivisayepi asurakāyepi sambādhepi mātukucchisminti anamatagge saṃsāravaṭṭe paripātessati. Yathā kho pana anekaratanapūrā mahānāvā bhinnaphalakantarena udakaṃ ādiyamānā muhuttampi na ajjhupekkhitabbā hoti, vegena vegenassā vivaraṃ pidahituṃ vaṭṭati, evameva ayampi na ajjhupekkhitabbo. Yāvassa ayaṃ kileso abbhantare sīlaratanādīni na vināseti, tāvadeva naṃ niggaṇhissāmī’’ti ajjhāsayaṃ akāsi. Tato rāhulaṃ āmantetvā ‘‘yaṃ kiñci, rāhula, rūpaṃ atītānāgatapaccuppannaṃ ajjhattaṃ vā bahiddhā vā oḷārikaṃ vā sukhumaṃ vā hīnaṃ vā paṇītaṃ vā yaṃ dūre santike vā, sabbaṃ rūpaṃ ‘netaṃ mama, nesohamasmi, na meso attā’ti evametaṃ yathābhūtaṃ sammappaññāya daṭṭhabbanti. Rūpameva nu kho bhagavā rūpameva nu kho sugatāti. Rūpampi rāhula, vedanāpi rāhula, saññāpi rāhula, saṅkhārāpi rāhula, viññāṇampi rāhulā’’ti mahārāhulovādasuttaṃ (ma. ni. 2.113 ādayo) abhāsi. Taṃ dassetuṃ – ‘‘yaṃ kiñci rāhula…pe… kathesī’’ti vuttaṃ.

81而‘在相应部中的罗睺罗教诫’，则是指记载于《罗睺罗相应》中的罗睺罗教诫。在那里，尊者罗睺罗请求说：‘善哉，尊者！请世尊简要地为我说法，我听了世尊的法之后，能独自远离、不放逸、精勤、安住于致力。’世尊于是这样开始：‘罗睺罗，你对此怎么想？眼是常的还是无常的？’‘是无常的，尊者。’‘那么，无常的是苦还是乐呢？’‘是苦的，尊者。’‘那么，对于无常、苦、变易法，适宜这样观察吗：“这是我的，这是我，这是我的自我。”’以这样的方式（《相应部》2.188等），开始了罗睺罗教诫。用意是说，那教诫仅是长老的观业处，而并不是像《大罗睺罗教诫》那样是为了断除思惟而说的。

Saṃyuttake pana rāhulovādoti rāhulasaṃyutte vuttarāhulovādaṃ sandhāya vadanti. Tattha ‘‘sādhu me, bhante, bhagavā saṃkhittena dhammaṃ desetu, yamahaṃ, bhante, bhagavato dhammaṃ sutvā eko vūpakaṭṭho appamatto ātāpī pahitatto vihareyya’’nti therena yācito ‘‘taṃ kiṃ maññasi, rāhula, cakkhu niccaṃ vā aniccaṃ vāti? Aniccaṃ, bhante. Yaṃ panāniccaṃ , dukkhaṃ vā taṃ sukhaṃ vāti? Dukkhaṃ, bhante. Yaṃ panāniccaṃ dukkhaṃ vipariṇāmadhammaṃ, kallaṃ nu taṃ samanupassituṃ ‘etaṃ mama, esohamasmi, eso me attā’’’tiādinā rāhulovādaṃ (saṃ. ni. 2.188 ādayo) ārabhi. Therassa vipassanācāroyeva, na pana mahārāhulovādo viya vitakkūpacchedāya vuttoti adhippāyo.

82至于「导师知道他的智已成熟」等处：据说，世尊独处静坐时，心中生起了这样的思惟：『罗睺罗那些能令解脱成熟的法，已经成熟了。我现在何不更进一步引导罗睺罗，令他灭尽诸漏呢？』于是，在上午，世尊穿好下衣，持钵与衣，进入舍卫城乞食；午后，从乞食回来之后，便召唤具寿罗睺罗说：『罗睺罗，拿坐具来，为了日间休息，我们将前往盲林。』具寿罗睺罗回应世尊说：『是的，尊者。』便拿起坐具，紧跟在了世尊身后。而在当时，有数千的天众也来顶礼世尊，跟在后面，心想：『今天，世尊将更进一步引导具寿罗睺罗灭尽诸漏了。』接着，世尊进入盲林，在一棵树下已施设好的座位上坐下。具寿罗睺罗也顶礼世尊之后，坐在一边。然后，世尊召唤具寿罗睺罗，以『罗睺罗，你对此怎么想？眼是常的，还是无常的？』『是无常的，尊者。』『那么，无常的是苦，还是乐呢？』『是苦的，尊者。』『那么，对于无常、苦、属于变易性质的东西，适合这样去观察它吗：「这是我的，这是我，这是我的自我」』等这样的方式，开示了《罗睺罗教诫经》（《相应部》4.121）。正是针对这件事而说：『在盲林中坐下，开示了《小罗睺罗教诫经》。』

Athassa satthā ñāṇaparipākaṃ ñatvātiādīsu bhagavato kira rahogatassa paṭisallīnassa evaṃ cetaso parivitakko udapādi ‘‘paripakkā kho rāhulassa vimuttiparipācanīyā dhammā, yannūnāhaṃ rāhulaṃ uttari āsavānaṃ khaye vineyya’’nti? Athassa bhagavā pubbaṇhasamayaṃ nivāsetvā pattacīvaramādāya sāvatthiyaṃ piṇḍāya caritvā pacchābhattaṃ piṇḍapātapaṭikkanto āyasmantaṃ rāhulaṃ āmantesi – ‘‘gaṇhāhi, rāhula, nisīdanaṃ, yena andhavanaṃ tenupasaṅkamissāma divāvihārāyā’’ti. ‘‘Evaṃ, bhante’’ti kho āyasmā rāhulo bhagavato paṭissutvā nisīdanaṃ ādāya bhagavato piṭṭhito piṭṭhito anubandhi. Tena kho pana samayena anekāni devatāsahassāni bhagavantaṃ abhivanditvā anubandhitā honti ‘‘ajja bhagavā āyasmantaṃ rāhulaṃ uttari āsavānaṃ khaye vinessatī’’ti. Atha kho bhagavā andhavanaṃ ajjhogāhetvā aññatarasmiṃ rukkhamūle paññatte āsane nisīdi. Āyasmāpi rāhulo bhagavantaṃ abhivādetvā ekamantaṃ nisīdi. Atha āyasmantaṃ rāhulaṃ āmantetvā ‘‘taṃ kiṃ maññasi, rāhula, cakkhu niccaṃ vā aniccaṃ vāti? Aniccaṃ, bhante. Yaṃ panāniccaṃ, dukkhaṃ vā taṃ sukhaṃ vāti? Dukkhaṃ, bhante. Yaṃ panāniccaṃ dukkhaṃ vipariṇāmadhammaṃ, kallaṃ nu taṃ samanupassituṃ ‘etaṃ mama, esohamasmi, eso me attā’’’tiādinā rāhulovādaṃ (saṃ. ni. 4.121) adāsi. Taṃ sandhāyetaṃ vuttaṃ – ‘‘andhavane nisinno cūḷarāhulovādaṃ kathesī’’ti.

83「由百千亿天众」：这些正是当具寿罗睺罗作为大地王，在莲华上佛的足下立下誓愿时，跟随着他一起立下誓愿的天众。这些天众当中，有的生为地上之神；有的生为空中之神；有的生于四大王天等天界；有的生于梵天界。而在这一天，她们全都聚集在了同一处，也就是在这盲林之中。

Koṭisatasahassadevatāhīti āyasmatā rāhulena padumuttarassa bhagavato pādamūle pathavindhararājakāle patthanaṃ ṭhapentena saddhiṃ patthanaṃ ṭhapitadevatāyevetā. Tāsu pana kāci bhūmaṭṭhadevatā, kāci antalikkhaṭṭhakā, kāci cātumahārājikādidevaloke, kāci brahmaloke nibbattā, imasmiṃ pana divase sabbā ekaṭṭhāne andhavanasmiṃyeva sannipatitā.

84「Ābhidosikaṃ（过夜的）」：指隔夜的、已过了一夜而变质的。这「过夜的」一名称，正是针对那已过了一夜的物品所用的。而在这里，此词的词义解释是：因为变质之过而被征服、被压倒，所以称为「变质」（abhidoso）；而「变质」的本身，也就是「变质的」（ābhidosiko）。「Kummāsaṃ（麸团）」：是指大麦麸团。「他接受之后」：也就是在父亲邀请说：『那么，亲爱的赖吒和罗，请接受明天的饮食供养。』之后，他接受了明日的那一餐。在这里，长老本性上是严格行持次第乞食的，若依常理，他并不接受所谓的『明日的食事』，但他当时是出于对母亲的慈悯而接受的。据说，他的母亲反复忆念长老时，会生起很大的忧愁，因为哭泣而变得像个受苦的人。所以长老心想：『我若不见她一面就离开，她的心脏可能会碎裂。』于是出于慈悯而接受了。因为有智慧的比丘们，对于应当给予父母、戒师、亲教师的慈悯，是不会漠视不顾，而只顾头陀支分清净的。

Ābhidosikanti pārivāsikaṃ ekarattātikkantaṃ pūtibhūtaṃ. Ekarattātikkantasseva hi nāmasaññā esā, yadidaṃ ābhidosikoti. Ayaṃ panettha vacanattho – pūtibhāvadosena abhibhūtoti abhidoso, abhidosoyeva ābhidosiko. Kummāsanti yavakummāsaṃ. Adhivāsetvāti ‘‘tena hi, tāta raṭṭhapāla, adhivāsehi svātanāya bhatta’’nti pitarā nimantito svātanāya bhikkhaṃ adhivāsetvā. Ettha ca thero pakatiyā ukkaṭṭhasapadānacāriko svātanāya bhikkhaṃ nāma nādhivāseti, mātu anuggahena pana adhivāseti. Mātu kirassa theraṃ anussaritvā anussaritvā mahāsoko uppajjati, rodaneneva dukkhī viya jātā, tasmā thero ‘‘sacāhaṃ taṃ apassitvā gamissāmi, hadayampissā phaleyyā’’ti anuggahena adhivāsesi. Paṇḍitā hi bhikkhū mātāpitūnaṃ ācariyupajjhāyānaṃ vā kātabbaṃ anuggahaṃ ajjhupekkhitvā dhutaṅgasuddhikā na bhavanti.

85「在那些盛装打扮的女子中」：指的是父亲遣送来的那些女子。据说，第二天，父亲在自己的宅邸中，让人堆起一大堆金银财宝，并用草席遮盖起来，命令具寿赖吒和罗的前妻们：『来，诸位媳妇，你们以往是用什么装扮让善男子赖吒和罗喜爱、悦意的，现在就用那样的装扮打扮起来。』又让人准备了美味的嚼食和啖食之后，在时间通报时，去到坐在已施设好座位上的赖吒和罗那里，向他恳求说：『赖吒和罗，这些是你母亲的财富，另外还有你父亲的、祖父的；亲爱的赖吒和罗，能不能在享受这些财富的同时，也做种种福德呢？来吧，亲爱的赖吒和罗，舍弃禁戒的学处，还俗回家来吧；你既可以享受财富，又可以做种种福德。』被他拒绝之后，当他正在说法时，父亲心想：『我要让他舍戒还俗。』接着又想到：『现在他已经在说法了，肯定不会听我的话。』便起身离去，让人打开他那后宫的门，将她们遣去说：『这是你们的主人，去吧，无论用什么方法，努力抓住他。』那些处在三个年龄阶段的歌舞女子，就环绕了长老。在她们之中，长老生起了不净想。因此说：『他对那些盛装打扮的女子生起不净想后……』

Alaṅkatapaṭiyatte itthijaneti pitarā uyyojite itthijane. Pitā kirassa dutiyadivase sakanivesane mahantaṃ hiraññasuvaṇṇassa puñjaṃ kārāpetvā kilañjehi paṭicchādāpetvā āyasmato raṭṭhapālassa purāṇadutiyikāyo ‘‘etha tumhe vadhū, yena alaṅkārena alaṅkatā pubbe raṭṭhapālassa kulaputtassa piyā hotha manāpā, tena alaṅkārena alaṅkarothā’’ti āṇāpetvā paṇītaṃ khādanīyaṃ bhojanīyaṃ paṭiyādāpetvā kāle ārocite āgantvā paññatte āsane nisinnaṃ ‘‘idaṃ te, raṭṭhapāla, mattikaṃ dhanaṃ, aññaṃ pettikaṃ, aññaṃ pitāmahaṃ; sakkā, tāta raṭṭhapāla, bhoge ca bhuñjituṃ, puññāni ca kātuṃ? Ehi tvaṃ, tāta raṭṭhapāla, sikkhaṃ paccakkhāya hīnāyāvattitvā bhoge ca bhuñjassu, puññāni ca karohī’’ti yācitvā tena paṭikkhipitvā dhamme desite ‘‘ahaṃ imaṃ uppabbājessāmī’’ti ānayiṃ, so ‘‘dāni me dhammakathaṃ kātuṃ āraddho, alaṃ me vacanaṃ na karissatī’’ti uṭṭhāya gantvā tassa orodhānaṃ dvāraṃ vivarāpetvā ‘‘ayaṃ vo sāmiko, gacchatha, yaṃ kiñci katvāna gaṇhituṃ vāyamathā’’ti uyyojesi. Tīsu vayesu ṭhitā nāṭakitthiyo theraṃ parivārayiṃsu. Tāsu ayaṃ asubhasaññaṃ uppādesi. Tena vuttaṃ – ‘‘alaṅkatapaṭiyatte itthijane asubhasaññaṃ uppādetvā’’ti.

86在教导了‘已住立的教诫法’（Ṭhitakovadhamma）后：

Ṭhitakovadhammaṃ desetvāti –

87「看这由心所造的像，这耸立的疮身；

‘‘Passa cittakataṃ bimbaṃ, arukāyaṃ samussitaṃ;

88「病」指这个身体是多病的，总有很多「意图」，对它来说没有坚固的住立那回事。

Āturaṃ bahusaṅkappaṃ, yassa natthi dhuvaṃ ṭhiti.

89「看这由心所造的色身，依靠宝珠和耳环等装饰而显得好看；

‘‘Passa cittakataṃ rūpaṃ, maṇinā kuṇḍalena ca;

90「骨」被皮肤包裹着，再与各种衣服搭配在一起，就显得漂亮。

Aṭṭhiṃ tacena onaddhaṃ, saha vatthehi sobhati.

91「足」被紫胶涂染过，「口」也涂抹了香粉；

‘‘Alattakakatā pādā, mukhaṃ cuṇṇakamakkhitaṃ;

92这些装饰已经足够让愚痴的人产生迷惑，但对追求彼岸的修行者来说，却不足以迷惑他。

Alaṃ bālassa mohāya, no ca pāragavesino.

93「头发」被编成八支的发髻样式，「眼睛」也涂抹了眼膏；

‘‘Aṭṭhāpadakatā kesā, nettā añjanamakkhitā;

94这些装扮已经足够让愚痴的人产生迷惑，但对追求彼岸的修行者来说，却不足以迷惑他。

Alaṃ bālassa mohāya, no ca pāragavesino.

95「具眼膏色的心识」指的是具有眼膏颜色的心识，而所装饰的其实是一具终将腐烂的身体；

‘‘Añjanīvaṇṇavā cittā, pūtikāyo alaṅkato;

96这足以让愚者痴迷，却不足以让寻求彼岸的人痴迷。

Alaṃ bālassa mohāya, no ca pāragavesino.

97「猎人布下陷阱，鹿未曾靠近罗网」这两句是在说：猎人虽然布设了机关，但鹿并没有靠近罗网。

‘‘Odahi migavo pāsaṃ, nāsadā vāguraṃ migo;

98吃了诱饵之后，我将离去，任凭猎人们哭泣。

Bhutvā nivāpaṃ gacchāmi, kandante migabandhake’’ti. (ma. ni. 2.302; theragā. 769-774) –

99「以这些偈颂宣说法义之后。」指他运用这些偈颂开示了法义。

Imāhi gāthāhi dhammaṃ desetvā.

100「跃入空中」指腾空而上。然而，长老为何要从空中离去呢？据说，他身为长者的父亲让人在七处门房都安上了门闩，并命令大力士们：“如果他出来后要走，就抓住他的手脚，脱下他的袈裟，让他穿上在家人的衣服。”正因为如此，长老心想：“这些人若是抓住像我这样的大漏尽者的手脚，将会造下非福，愿他们不要那样。”于是便从空中离去。Migacīra 是一座名为“鹿皮”的园林。「以四种衰败所庄严」：也就是被老衰败、病衰败、财衰败、亲眷衰败这四种衰败所装饰；这里「衰败」的意思是减损。其余的内容此处容易理解。

Ākāsaṃuppatitvāti ākāsaṃ pakkhanditvā. Kasmā pana thero ākāsena gato? Pitā kirassa seṭṭhi sattasu dvārakoṭṭhakesu aggaḷāni dāpetvā malle āṇāpesi ‘‘sace nikkhamitvā gacchati, hatthapādesu naṃ gahetvā kāsāyāni haritvā gihivesaṃ gaṇhāpethā’’ti. Tasmā thero ‘‘ete mādisaṃ mahākhīṇāsavaṃ hatthe vā pāde vā gahetvā apuññaṃ pasaveyyuṃ, taṃ nesaṃ mā ahosī’’ti cintetvā ākāsena agamāsi. Migacīranti evaṃnāmakaṃ uyyānaṃ. Catupārijuññapaṭimaṇḍitanti jarāpārijuññaṃ, byādhipārijuññaṃ, bhogapārijuññaṃ, ñātipārijuññanti imehi catūhi pārijuññehi paṭimaṇḍitaṃ. Pārijuññanti ca parihānīti attho. Sesamettha suviññeyyameva.

126军达那长老之事

Kuṇḍadhānattheravatthu

211211. 第三偈：“取筹者”指那些取筹的人。在前往苏那巴兰答地方时，他在第一次就取了筹，这是其中的关联。“在六年间”指六年的时间范围内。“友爱”指朋友之间的情谊。“在破裂时”指当造成分裂的事情出现时。“属于丛林同类”指丛林附近，这也有另一种读法。“变成女性”指如同女性，意思是化作女人的形相。“长时随逐”指长时间的追随。“若干长时”指若干时间。“来吧，朋友”是说拿着吧，朋友。“取其义”指取其实义，这也是另一种读法。“生为衮达”指生为赌徒。

211. Tatiye salākaṃ gaṇhantīti salākagāhakā. Sunāparantajanapadaṃ gacchantepi paṭhamameva salākaṃ gaṇhīti sambandho. Chabbassantareti channaṃ vassānaṃ abbhantare. Mettīti mittabhāvo. Bhedake satīti bhedakaraṇe sati. Gumbasabhāgatoti gumbasamīpato, ayameva vā pāṭho. Itthī hutvāti itthī viya hutvā, manussitthivaṇṇaṃ māpetvāti attho. Dīgharattānugatoti dīghakālaṃ anubandho. Ettakaṃ addhānanti ettakaṃ kālaṃ. Handāvusoti gaṇhāvuso. Atthaṃ gahetvāti bhūtatthaṃ gahetvā, ayameva vā pāṭho. Koṇḍo jātoti dhutto jāto.

102「Māvoca pharusaṃ kañcīti」这句话是说：对任何一位补特伽罗，都不要说粗恶语。「Vuttā paṭivadeyyu tanti」这句话表示：如果你说别人是无道德者，别人也同样会以这话来反驳你。「Dukkhā hi sārambhakathāti」意思是：这种引发忿怒的对话，正是以理由为高、互相争执的言谈，它就是苦。「Paṭidaṇḍā phuseyyu tanti」意思是：如果你以身杖等方式去打击别人，那么同样的反击也会落到你的头上。

Māvoca pharusaṃ kañcīti kañci ekapuggalaṃ pharusaṃ mā avoca. Vuttā paṭivadeyyu tanti tayā pare dussīlāti vuttā tampi tatheva paṭivadeyyuṃ. Dukkhā hi sārambhakathāti esā kāraṇuttarā yugaggāhakathā nāma dukkhā. Paṭidaṇḍā phuseyyu tanti kāyadaṇḍādīhi paraṃ paharantassa tādisāva paṭidaṇḍā tava matthake pateyyuṃ.

103「Sace neresi attānaṃ」：如果你能引导自己，使自心不动摇。「Kaṃso upahato yathā」：如同破损的铜锣，也就是在下缘被切割后仅剩平面部分而安放的铜锣。因为那样的铜锣，即使被手、脚或棍棒敲打也不发出声音。「Esa pattosi nibbānaṃ」：如果你能成为那样的人，圆满这条道路，那么现在你虽还未实际证得涅槃，却已可称为“得般涅槃”了。「Sārambho te na vijjati」：这样的话，像“你戒行不好，我戒行良好”这类以凌驾他人言语为特征的忿怒，在你身上就不会存在，也绝不会生起。「Parikkilesena」：因为染污为因。

Sace neresi attānanti sace attānaṃ niccalaṃ kātuṃ sakkhissasi. Kaṃso upahato yathāti mukhavaṭṭiyaṃ chinditvā talamattaṃ katvā ṭhapitaṃ kaṃsatālaṃ viya. Tādisañhi hatthehi pādehi daṇḍena vā pahatampi saddaṃ na karoti. Esa pattosi nibbānanti sace evarūpo bhavituṃ sakkhissasi, imaṃ paṭipadaṃ pūrayamāno eso tvaṃ idāni appattopi nibbānaṃ pattosi nāma. Sārambho te na vijjatīti ‘‘evañca sati tvaṃ dussīlo, ahaṃ susīlo’’ti evamādiko uttarikaraṇavācālakkhaṇo sārambho te na vijjati, na bhavissatiyevāti attho. Parikkilesenāti saṃkilesahetunā.

130鹏耆舍长老之事

Vaṅgīsattheravatthu

212212. 第四偈：“具足辩才”指辩才圆满的人。偈中“他知死……一切流”——他完全明了众生的死与结生；我称他因无所执著而为“无著”，因修行善达而为“善逝”，因自觉悟四圣谛而为“佛陀”、“婆罗门”。“其趣向”：那些天等不知其趣向者，我称他因诸漏灭尽而为“诸漏尽者”，因远离烦恼而为“阿拉汉”、“婆罗门”。

212. Catutthe sampannapaṭibhānānanti paripuṇṇapaṭibhānānaṃ. Cutiṃ yo vedi…pe… sabbasoti yo sattānaṃ cutiñca paṭisandhiñca sabbākārena pākaṭaṃ katvā jānāti, taṃ ahaṃ alagganatāya asattaṃ, paṭipattiyā suṭṭhu gatattā sugataṃ, catunnaṃ saccānaṃ sambuddhattā buddhaṃ brāhmaṇaṃ vadāmīti attho. Yassa gatinti yassete devādayo gatiṃ na jānanti, tamahaṃ āsavānaṃ khīṇatāya khīṇāsavaṃ, kilesehi ārakattā arahantaṃ brāhmaṇaṃ vadāmīti attho.

132优波先那·瓦甘答子长老之事

Upasenavaṅgantaputtattheravatthu

213213. 第五偈：“一切令生净信者”指以一切方式让净信生起的人。“为何你此”：你这个是什么。“过于迅速”：太快了。对于在那生命体中，没有能让道与果生起的引发缘的人，佛陀们称他为“空虚的人”，比如阿里吒等人。即使有引发缘，但在那个时刻并没有证得道或果，也仍称“空虚的人”，像檀尼耶尊者等人那样。对于这个人，在那个时刻没有道果，所以说“空虚的人”，意思就是无用之人。“为大众”：为了僧团大众。“以种种方法”：指多种原因。

213. Pañcame sabbapāsādikānanti sabbaso pasādaṃ janentānaṃ. Kintāyanti kiṃ te ayaṃ. Atilahunti atisīghaṃ. Yassa tasmiṃ attabhāve uppajjanārahānaṃ maggaphalānaṃ upanissayo natthi, taṃ buddhā ‘‘moghapuriso’’ti vadanti ariṭṭhalāḷudāyiādike viya. Upanissaye satipi tasmiṃ khaṇe magge vā phale vā asati ‘‘moghapurisā’’ti vadantiyeva dhaniyattherādike viya. Imassapi tasmiṃ khaṇe maggaphalānaṃ abhāvato ‘‘moghapurisā’’ti āha, tucchamanussāti attho. Bāhullāyāti parisabāhullāya. Anekapariyāyenāti anekakāraṇena.

106「诸比丘，我欲……」：据说世尊在那半个月中，没有见到任何可教化觉悟的众生，因此说了这话；即使如此，依于传承仍应说法。然而，他心里这样想：“我让出机会独处之后，比丘们会制定不如法的羯磨规矩，优波先那会将它破除；我会对他生起净信，从而允许比丘们来见我。接着，许多想见我的比丘将会受持头陀支，而我因为他们所遗弃的坐卧具等因缘，将制定学处。”因此他说了这话。「尊者的」：指优波先那长老。「比丘，这些粪扫衣令你满意吗？」：这是问：“比丘，你的这些粪扫衣令你满意，是依自己的喜好与容忍而拿取的吗？”「大德，这些粪扫衣并不令我满意」：大德，我不是依自己的喜好与容忍而拿取它们；我拿取它们就像被掐着脖子、被打着头一样——他是这样表示的。「如律藏中所说的」：是指根据律藏而说的。

Icchāmahaṃ, bhikkhaveti bhagavā kira taṃ addhamāsaṃ na kañci bodhaneyyasattaṃ addasa, tasmā evamāha, evaṃ santepi tantivasena dhammadesanā kattabbā siyā. Yasmā panassa etadahosi – ‘‘mayi okāsaṃ kāretvā paṭisallīne bhikkhū adhammikaṃ katikavattaṃ karissanti, taṃ upaseno bhindissati, ahaṃ tassa pasīditvā bhikkhūnaṃ dassanaṃ anujānissāmi. Tato maṃ passitukāmā bahū bhikkhū dhutaṅgāni samādiyissanti, ahañca tehi ujjhitasanthatapaccayā sikkhāpadaṃ paññapessāmī’’ti, tasmā evamāha. Therassāti upasenattherassa. Manāpāni te bhikkhu paṃsukūlānīti ‘‘bhikkhu tava imāni paṃsukūlāni manāpāni attano ruciyā khantiyā gahitānī’’ti pucchati. Na kho me, bhante, manāpāni paṃsukūlānīti, bhante, na mayā attano ruciyā khantiyā gahitāni, galaggāhena viya matthakatāḷanena viya ca gāhito mayāti dasseti. Pāḷiyaṃ āgatamevāti vinayapāḷiṃ sandhāya vadati.

135达波长老的事

Dabbattheravatthu

214在第六（节）中：「在十八座大精舍」：指位于王舍城周围的十八座大精舍。「近住时期」：指接近雨安居的时候。「前往静处」：去到隐蔽的地方。长老想要为僧团服务而付出身体，便这样思惟——据说，长老观察到自己的所作皆已办，便这样想：“我维持这个身体，它就像立在风口上的灯一样处于无常的关口，不久就将般涅槃。在还没般涅槃之前，我何不为僧团做些服务呢？”他如此思惟并如理作意：“在边远地区有许多善男子，他们没有见过世尊就出家了。他们为了‘要见世尊、要礼拜世尊’而从远方来。在那里，有些比丘因为没有足够的坐卧具，只能在石板上过夜。然而，我可以用自己的神通力，根据那些善男子的愿望，为他们化现出殿堂、精舍、半屋等，以及床座与铺盖并给予他们吗？第二天，他们中有些人身体非常疲惫，出于对其他比丘的恭敬，站在前面，连饮食也不吩咐分配；但我却有能力为他们分配饮食。”经过这样如理作意，他想：“我不如为僧团安排坐卧具，并分配饮食。”「同类者与同类者」：是指根据各自的功德，如经师等而同类，并不是基于朋友交情。长老会把所有经师挑选出来，单独为他们安排合适的坐卧具。对于律师、论师、业处修习者，乃至身体羸弱众多的人，也采用同样的方法。因此律藏中说：“那些是经师的比丘，为他们安排同一处的坐卧具”等等。

214. Chaṭṭhe aṭṭhārasasu mahāvihāresūti rājagahassa samantato ṭhitesu aṭṭhārasasu mahāvihāresu. Upavijaññāti āsannapasūtikālā. Rahogatoti rahasi gato. Saṅghassa veyyāvaccakaraṇe kāyaṃ yojetukāmo cintesīti thero kira attano katakiccabhāvaṃ disvā ‘‘ahaṃ imaṃ sarīraṃ dhāremi, tañca kho vātamukhe ṭhitapadīpo viya aniccatāmukhe ṭhitaṃ nacirasseva nibbāyanadhammaṃ yāva na nibbāyati, tāva kiṃ nu kho ahaṃ saṅghassa veyyāvaccaṃ kareyya’’nti cintento iti paṭisañcikkhati ‘‘tiroraṭṭhesu bahū kulaputtā bhagavantaṃ adisvāva pabbajanti, te ‘bhagavantaṃ passissāma ceva vandissāmā’ti ca dūratopi āgacchanti, tatra yesaṃ senāsanaṃ nappahoti, te silāpattakepi seyyaṃ kappenti. Pahomi kho panāhaṃ attano ānubhāvena tesaṃ tesaṃ kulaputtānaṃ icchāvasena pāsādavihāraaḍḍhayogādīni mañcapīṭhattharaṇāni nimminitvā dātuṃ? Punadivase cettha ekacce ativiya kilantarūpā honti, te gāravena bhikkhūnaṃ purato ṭhatvā bhattānipi na uddisāpenti, ahaṃ kho pana tesaṃ bhattānipi uddisituṃ pahomī’’ti. Iti paṭisañcikkhanto ‘‘yaṃnūnāhaṃ saṅghassa senāsanañca paññapeyyaṃ, bhattāni ca uddiseyya’’nti cintesi. Sabhāgasabhāgānanti suttantikādiguṇavasena sabhāgānaṃ, na mittasanthavavasena. Thero hi yāvatikā suttantikā honti, te uccinitvā uccinitvā ekato tesaṃ anurūpameva senāsanaṃ paññapeti. Venayikābhidhammikakammaṭṭhānikakāyadaḷhibahulesupi eseva nayo. Teneva pāḷiyaṃ (pārā. 380) vuttaṃ – ‘‘yete bhikkhū suttantikā, tesaṃ ekajjhaṃ senāsanaṃ paññapetī’’tiādi.

108「以燃烧的手指」：先入火遍第四禅那，出定后，以神通智决意使手指燃烧，也就是由那火界等至所产生的火网，让手指熊熊燃烧。而关于「这是床」等言语：当长老说「这是床」等时，他所化现的人也在各自所在之处说「这是床」等。这就是化现者的自然法则。

Aṅguliyā jalamānāyāti tejokasiṇacatutthajjhānaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya abhiññāñāṇena aṅgulijalanaṃ adhiṭṭhahitvā teneva tejodhātusamāpattijanitena aggijālena aṅguliyā jalamānāya. Ayaṃ mañcotiādīsu pana there ‘‘ayaṃ mañco’’tiādiṃ vadante nimmitāpi attano attano gataṭṭhāne ‘‘ayaṃ mañco’’tiādiṃ vadanti. Ayañhi nimmitānaṃ dhammatā.

109当一个人说话时，所有化现的人也都说话；

‘‘Ekasmiṃ bhāsamānasmiṃ, sabbe bhāsanti nimmitā;

110当一个人静坐沉默时，他们全都变得沉默。”（《长部》2.286）

Ekasmiṃ tuṇhimāsine, sabbe tuṇhī bhavanti te’’ti. (dī. ni. 2.286);

111然而，在那些床椅等物品不完备的寺院，他凭自己的神通力使它们具足，因此化现者的话并非没有依据，因为到处都存在床椅等。他对所有寺院的往来道路，都决意为相同的尺寸。但应当知道，由于种种羯磨规矩的性质不同，他在各个寺院中分别令他们宣说羯磨规矩。因为那些未作指定的化现者，其自然法则就是如「一人说话时……」等所说的那样。确实，那些未在容貌、年龄、身体器官、资具、动作等特殊方面作指定而被化现出来的人，由于未被指定，就与施展神通者完全相似。无论是在站立、坐下、说话、沉默等方面，神通者做什么，他们也做什么。然而，如果他想化现出种种不同形态——有些是青年，有些是中年，有些是老年，以及长发、半秃、发型混合、半件红袈裟、黄袈裟，作朗诵经文、说法、唱诵、提问、解答、染衣、煮饭、缝衣、洗衣等，或者还想化现出其他种种不同形态——那时，他从基础禅出定后，作「这么多数量的比丘成为青年」等这样的预备工作，再入定，出定后决意，与决意心一起，便成为他所希望的种种形态。然后他回到自己的住处——即他与那些（化现者）一起说着地方闲聊后，不再坐下，便回到自己的住处竹林精舍。「律藏中」：指律藏中。

Yasmiṃ pana vihāre mañcapīṭhādīni na paripūrenti, tattha attano ānubhāvena pūrenti, tena nimmitānaṃ avatthukaṃ vacanaṃ na hoti sabbattha mañcapīṭhādīnaṃ sabbhāvato. Sabbavihāresu ca gamanamagge samappamāṇe katvā adhiṭṭhāti. Katikasaṇṭhānādīnaṃ pana nānappakārattā tasmiṃ tasmiṃ vihāre katikavattāni visuṃ visuṃ kathāpetīti veditabbaṃ. Aniyametvā nimmitānañhi ‘‘ekasmiṃ bhāsamānasmi’’ntiādidhammatā vuttā. Tathā hi ye vaṇṇavayasarīrāvayavaparikkhārakiriyāvisesādīhi niyamaṃ akatvā nimmitā honti, te aniyametvā nimmitattā iddhimatā sadisāva honti. Ṭhānanisajjādīsu bhāsitatuṇhībhāvādīsu vā yaṃ yaṃ iddhimā karoti, taṃ tadeva karonti. Sace pana nānappakāre kātukāmo hoti, keci paṭhamavaye, keci majjhimavaye, keci pacchimavaye, tathā dīghakese upaḍḍhamuṇḍe missakakese upaḍḍharattacīvare paṇḍukacīvare, padabhāṇadhammakathāsarabhaññapañhapucchanapañhavissajjanarajanapacanacīvarasibbanadhovanādīni karonte, aparepi vā nānappakāre kātukāmo hoti, tena pādakajjhānato vuṭṭhāya ‘‘ettakā bhikkhū paṭhamavayā hontū’’tiādinā nayena parikammaṃ katvā puna samāpajjitvā vuṭṭhāya adhiṭṭhite adhiṭṭhānacittena saddhiṃ icchiticchitappakārāyeva honti. Puna attano vasanaṭṭhānameva āgacchatīti tehi saddhiṃ janapadakathaṃ kathento anisīditvā attano vasanaṭṭhānaṃ veḷuvanameva paccāgacchati. Pāḷiyanti vinayapāḷiyaṃ.

141毕陵陀瓦差长老的事

Pilindavacchattheravatthu

215第七个偈颂中，「piyānaṃ」指应被喜爱的对象。「manāpānaṃ」指能令心生欢喜的对象。而「pilinda」是他的姓，「vaccha」是名——在此处也有相反的说法：「pilinda是名，vaccha是姓。」正因为如此，阿阇梨法护长老在《长老偈注》中说：「他们为他取名为pilinda，而vaccha是姓。因此他后来被称为毕陵达瓦洽。」「Saṃsandetvā」意为合在一起。

215. Sattame piyānanti piyāyitabbānaṃ. Manāpānanti manavaḍḍhanakānaṃ. Pilindoti panassa gottaṃ, vacchoti nāmanti ettha vuttavipariyāyenapi vadanti ‘‘pilindoti nāmaṃ, vacchoti gotta’’nti. Teneva ācariyadhammapālattherena theragāthāsaṃvaṇṇanāya (theragā. aṭṭha. 1.8 pilindavacchattheragāthāvaṇṇanā) vuttaṃ – ‘‘pilindotissa nāmaṃ akaṃsu, vacchoti pana gottaṃ. Tena so aparabhāge pilindavacchoti paññāyitthā’’ti. Saṃsandetvāti ekato katvā.

113「听闻导师的法教后，获得信心而出家」这一句，是按照增支部诵者的传述方式说的。然而另一派诵者这样说——在我们世尊尚未出世时，他于舍卫城的一个婆罗门家中出生，名为毕陵达瓦洽，由于在流转中对轮回生起强烈悚惧，便出家为游方者，成就了名为「小犍陀罗」的明咒，成为能在虚空中飞行、了知他人心念的人，住在王舍城，获得了最高的利养与恭敬。后来，当我们的世尊已正觉后，次第游行到了王舍城，从那时起，由于佛陀的威神力，他的那道明咒就不再灵验，不能办成有义利的事。他便思惟：「我曾听过师长们说：凡是有大犍陀罗明咒被持诵的地方，那里的小犍陀罗明咒便不能成就。自从沙门乔达摩到来时起，我的这个明咒便不灵验，沙门乔达摩无疑了知大犍陀罗明咒。我何不亲近他，从他那里学习此明咒呢？」于是他来到世尊跟前，这样说：「大沙门，我想从您这里学习一个明咒，请给我机会。」世尊说：「那么你就出家吧。」他心想：「出家就是明咒的准备」，便出家了。「Paravambhanavasenāti」意为由于贬低他人。

Satthu dhammadesanaṃ sutvā paṭiladdhasaddho pabbajitvāti idaṃ aṅguttarabhāṇakānaṃ kathāmaggena vuttaṃ. Apare pana bhaṇanti – anuppanneyeva amhākaṃ bhagavati sāvatthiyaṃ brāhmaṇagehe nibbattitvā pilindavacchoti paññāto saṃsāre saṃvegabahulatāya paribbājakapabbajjaṃ pabbajitvā cūḷagandhāraṃ nāma vijjaṃ sādhetvā ākāsacārī paracittavidū ca hutvā rājagahe lābhaggayasaggappatto paṭivasati. Atha yadā amhākaṃ bhagavā abhisambuddho hutvā anukkamena rājagahaṃ upagato, tato paṭṭhāya buddhānubhāvena tassa sā vijjā na sampajjati, atthakiccaṃ na sādheti. So cintesi – ‘‘sutaṃ kho pana metaṃ ‘ācariyapācariyānaṃ bhāsamānānaṃ yattha mahāgandhāravijjā dharati, tattha cūḷagandhāravijjā na sampajjatī’ti. Samaṇassa pana gotamassa āgatakālato paṭṭhāya nāyaṃ mama vijjā sampajjati, nissaṃsayaṃ samaṇo gotamo mahāgandhāravijjaṃ jānāti, yannūnāhaṃ taṃ payirupāsitvā tassa santike vijjaṃ pariyāpuṇeyya’’nti. So bhagavantaṃ upasaṅkamitvā etadavoca – ‘‘ahaṃ, mahāsamaṇa, tava santike ekaṃ vijjaṃ pariyāpuṇitukāmo, okāsaṃ me karohī’’ti. Bhagavā ‘‘tena hi pabbajā’’ti āha. So ‘‘vijjāya parikammaṃ pabbajjā’’ti maññamāno pabbajīti. Paravambhanavasenāti paresaṃ garahanavasena.

114「Akakkasaṃ」意为不粗野的。「Viññāpaniṃ」意为能使人明了含义的语言。「Saccaṃ」意为真实、如实的话。「Nābhisajeti」意为不会因那样的言语而令他人执着、恼怒；一位诸漏尽者根本不会说出那样的话，因此我说他是婆罗门，称他为婆罗门——这是此处的要义。

Akakkasanti apharusaṃ. Viññāpaninti atthaviññāpaniṃ. Saccanti bhūtatthaṃ. Nābhisajeti yāya girāya aññaṃ kujjhāpanavasena na lagāpeyya, khīṇāsavo nāma evarūpameva giraṃ na bhāseyya, tasmā tamahaṃ brūmi brāhmaṇaṃ vadāmīti attho.

115「Anuvicinitvā」的意思是反复审察后。「Caṇḍikataṃ gacchantaṃ」的意思是快速地行进。

Anuvicinitvāti anuvicāretvā. Caṇḍikataṃ gacchantanti sīghagatiyā gacchantaṃ.

146婆醯·达鲁茨利亚长老事

Bāhiyadārucīriyattheravatthu

216216. 第八个偈颂中，“花了一夜赶到”是指依靠天神的神通力赶到。也有说是“依靠佛陀的神通力”。他这样到达后，走进精舍，看到许多比丘吃完早餐后，为了消除身体的疲倦在露天处经行，便问道：“导师现在在哪里？”比丘们回答：“世尊进舍卫城乞食了。”接着反问他：“你从哪里来？”他说：“我从苏帕拉卡来。”“什么时候出发的？”“昨天傍晚出发。”“你远道而来，先洗洗脚，涂上油，稍微休息一下，等导师回来的时候就能拜见了。”他说：“大德，我不知道导师或我的生命会有什么障碍。我用一夜的时间，没有停下、没有坐下，走了一百由旬的路，见到导师之后我再休息。”说完，他急急忙忙地进入舍卫城，看见世尊正以无与伦比的佛陀威仪在乞食，心想：“啊，过了这么久，我终于见到正自觉者了！”从见到的地方开始，他就弯着身子走上前去，就在路中间，五体投地顶礼，紧紧抓住世尊的脚踝，这样说道：“请世尊为我说法，大德！请善逝为我说法，这将会长夜带给我利益和安乐！”

216. Aṭṭhame ekarattivāsena gantvāti devatānubhāvena gantvā. ‘‘Buddhānubhāvenā’’tipi vadanti. Evaṃ gato ca vihāraṃ pavisitvā sambahule bhikkhū bhuttapātarāse kāyālasiyavimocanatthāya abbhokāse caṅkamante disvā ‘‘kahaṃ etarahi satthā’’ti pucchi. Bhikkhū ‘‘sāvatthiyaṃ piṇḍāya paviṭṭho’’ti vatvā taṃ pucchiṃsu – ‘‘tvaṃ pana kuto āgato’’ti? Suppārakā āgatomhīti. Kadā nikkhantosīti? Hiyyo sāyaṃ nikkhantomhīti. Dūrato āgato, tava pāde dhovitvā telena makkhetvā thokaṃ vissamāhi, āgatakāle satthāraṃ dakkhissatīti. Ahaṃ, bhante, satthu vā attano vā jīvitantarāyaṃ na jānāmi, ekarattenevamhi katthaci aṭṭhatvā anisīditvā vīsayojanasatikaṃ maggaṃ āgato, satthāraṃ passitvāva vissamissāmīti. So evaṃ vatvā taramānarūpo sāvatthiṃ pavisitvā bhagavantaṃ anopamāya buddhasiriyā piṇḍāya carantaṃ disvā ‘‘cirassaṃ vata me diṭṭho sammāsambuddho’’ti diṭṭhaṭṭhānato paṭṭhāya oṇatasarīro gantvā antaravīthiyameva pañcapatiṭṭhitena vanditvā gopphakesu daḷhaṃ gahetvā evamāha – ‘‘desetu me, bhante, bhagavā dhammaṃ, desetu me sugato dhammaṃ, yaṃ mamassa dīgharattaṃ hitāya sukhāyā’’ti.

117于是导师拒绝他说：“婆醯，现在还不是时候，我已经进入村落间的街道，正在乞食。”听了这话，婆醯说：“大德，在流转中不断流转时，我从来不曾得到过一口食物。我不知道您或我会有怎样的生命障碍，请您为我说法吧！”导师第二次又拒绝了。据说导师心里这样考虑：“这人从见到我的那一刻起，全身就被不间断的喜悦所遍满，如果凭着一股强烈的喜悦冲动来听法，反而无法通达。先让他安住在中舍心比较好。又因为他一夜之间赶了一百由旬的路，身上的疲劳也很重，这也得先让它平息下来。”所以，在拒绝了两次之后，到第三次被请求时，世尊就站在街道中间，以“婆醯，因此你应当这样学：在看的时候，只是看……”等方法为他说法。为了简要地显示这个意义，才说了“导师入城乞食”等语句。其中，「antaraghare」就是指在街道之间。

Atha naṃ satthā ‘‘akālo kho tāva, bāhiya, antaragharaṃ paviṭṭhomhi piṇḍāyā’’ti paṭikkhipi . Taṃ sutvā bāhiyo, ‘‘bhante, saṃsāre saṃsarantena kabaḷīkārāhāro na no laddhapubbo, tumhākaṃ vā mayhaṃ vā jīvitantarāyaṃ na jānāmi, desetha me dhamma’’nti. Satthā dutiyampi paṭikkhipiyeva. Evaṃ kirassa ahosi ‘‘imassa maṃ diṭṭhakālato paṭṭhāya sakalasarīraṃ pītiyā nirantaraṃ ajjhotthaṭaṃ hoti, balavapītivegena dhammaṃ sutvāpi na sakkhissati paṭivijjhituṃ, majjhattupekkhā tāva tiṭṭhatu, ekaratteneva vīsayojanasataṃ maggaṃ āgatattā darathopissa balavā, sopi tāva paṭippassambhatū’’ti. Tasmā dvikkhattuṃ paṭikkhipitvā tatiyaṃ yācito antaravīthiyaṃ ṭhitova ‘‘tasmātiha te, bāhiya, evaṃ sikkhitabbaṃ diṭṭhe diṭṭhamattaṃ bhavissatī’’tiādinā (udā. 10) nayena dhammaṃ deseti. Imamatthaṃ saṃkhipitvā dassento ‘‘satthāraṃ piṇḍāya paviṭṭha’’ntiādimāha. Tattha antaraghareti antaravīthiyaṃ.

118“由于钵和衣不齐全而寻找钵和衣”：据说他修习沙门法两万年，一直抱着这样的观念：“所谓比丘，得到自己的资具后，就不该顾及别人，而应当自己受用。”因此，他对任何一位比丘都不曾用钵或衣去关照帮助过。导师知道“神变所成的钵和衣对他不会生起”，所以没有用“善来比丘”的方式度他出家。当他立即请求出家时，导师问他：“你的钵和衣齐全了吗？”他回答：“不齐全。”导师便说：“那你就去寻找钵和衣吧。”说完就走了。因此，他为了寻找钵和衣，从垃圾堆里捡拾碎布片。

Aparipuṇṇapattacīvaratāya pattacīvaraṃ pariyesantoti so kira vīsativassasahassāni samaṇadhammaṃ karonto ‘‘bhikkhunā nāma attano paccaye labhitvā aññaṃ anoloketvā sayameva bhuñjituṃ vaṭṭatī’’ti ekabhikkhussapi pattena vā cīvarena vā saṅgahaṃ nākāsi. Tenassa ‘‘iddhimayapattacīvaraṃ na uppajjissatī’’ti ñatvā ehibhikkhubhāvena pabbajjaṃ na adāsi. Tāvadeva ca pabbajjaṃ yācito ‘‘paripuṇṇaṃ te pattacīvara’’nti pucchitvā ‘‘aparipuṇṇa’’nti vutte ‘‘tena hi pattacīvaraṃ pariyesāhī’’ti vatvā pakkāmi. Tasmā so pattacīvaraṃ pariyesanto saṅkāraṭṭhānato coḷakhaṇḍāni saṃkaḍḍhati.

119「Sahassamapi」是表示分际的用词。意思是：如果有被一千、两千这样数量分际出的偈颂，而它们却是由无意义的话所组成，宣扬如同虚空的颜色、山的形状等这一类不能指向涅槃、没有意义的话，那么，即使数量非常多，也都是低劣的——这就是它的义理。而「Ekaṃ gāthāpadaṃ seyyo」的意思是“一个偈颂的语句是更好的”，是指像“不放逸是不死之道……放逸如同死亡”（《法句》21）这样的一个偈颂，哪怕只有一首，也更为殊胜——这就是它的义理。

Sahassamapīti paricchedavacanaṃ. Ekasahassaṃ dvesahassānīti evaṃ sahassena ce paricchinnā gāthā honti, tā ca anatthapadasaṃhitā ākāsavaṇṇapabbatavaṇṇādīni pakāsakehi anibbānadīpakehi anatthakehi padehi saṃhitā yāva bahukā honti, tāva pāpikā evāti attho . Ekaṃ gāthāpadaṃ seyyoti ‘‘appamādo amatapadaṃ…pe… yathā matā’’ti (dha. pa. 21) evarūpā ekagāthāpi seyyoti attho.

151童子迦叶长老事

Kumārakassapattheravatthu

217217. 第九个偈颂中，“在一佛间隔中享受成就”是指：因为他已经在声闻菩提上决定，而且所累积的福德资粮特别殊胜，所以不会堕入恶趣，而是整整一个佛间隔期间，在天界和人界里享受种种成就。为了说明他出生的情形，便从头说起，于是讲了“那个女子……”等内容。其中，“那个女子”指那位良家女子。「Ca」字表示差别之义，用来显示所要说的区别。“夫家”指丈夫的家。“胎相”指怀孕的征状。虽然毗舍佉也属于舍卫城的家族，但为了表明她是其中主要的，便说“毗舍佉也……”等，就像说“婆罗门们来了，婆私吒也来了”一样。正是由于这个缘故，世尊这样为他取名（所以有这样的联结）。因为王子在世间被称为“童子”，而这位是国王的养子，所以才说“国王……他们知道了”等。

217. Navame ekaṃ buddhantaraṃ sampattiṃ anubhavamānoti sāvakabodhiyā niyatatāya puññasambhārassa ca sātisayattā vinipātaṃ agantvā ekaṃ buddhantaraṃ devesu ca manussesu ca sampattiṃ anubhavamāno. ‘‘Ekissā kuladārikāya kucchimhi uppanno’’ti vatvā tamevassa uppannabhāvaṃ mūlato paṭṭhāya dassetuṃ – ‘‘sā cā’’tiādi vuttaṃ. Tattha sāti kuladārikā. Ca-saddo byatirekattho. Tena vuccamānaṃ visesaṃ jotayati. Kulagharanti patikulagehaṃ. Gabbhanimittanti gabbhassa saṇṭhitabhāvaviggahaṃ. Satipi visākhāya sāvatthivāsikulapariyāpannatte tassā tattha padhānabhāvadassanatthaṃ ‘‘visākhañcā’’tiādi vuttaṃ yathā ‘‘brāhmaṇā āgatā, vāsiṭṭhopi āgato’’ti. Bhagavatā evaṃ gahitanāmattāti yojanā. Yasmā rājaputtā loke ‘‘kumārā’’ti voharīyanti, ayañca rañño kittimaputto, tasmā āha – ‘‘rañño…pe… sañjāniṃsū’’ti.

121「准备十五问」：指的是依据《蚁丘经》中所说的方式——例如：「比丘，比丘，这个蚁丘夜里冒烟，白天燃烧」等——准备好十五个问题。「对帕耶西王」：指的是那位抱持着「没有他世，没有化生有情，没有善行、恶行的业果报应」等见解的帕耶西王。据说，当时这位国王尚未行灌顶礼，住在憍萨罗国波斯匿王赐予的实塔城里，生起了这种邪见。「以十五问作答」：就是以「刹帝利，你对此有什么看法？这些日月天子，是属于这个世间，还是他世？他们是天神还是人？」这样的十五个问题来回应、探究他。「经」：指的就是《帕耶西经》。

Pañcadasa pañhe abhisaṅkharitvāti ‘‘bhikkhu, bhikkhu, ayaṃ vammiko rattiṃ dhūpāyati, divā pajjalatī’’tiādinā vammikasutte (ma. ni. 1.249) āgatanayena pañcadasa pañhe abhisaṅkharitvā. Pāyāsiraññoti ‘‘natthi paraloko, natthi sattā opapātikā, natthi sukatadukkaṭānaṃ kammānaṃ phalaṃ vipāko’’ti (dī. ni. 2.410, 412) evaṃladdhikassa pāyāsirājassa. Rājā hi tadā anabhisitto hutvā pasenadinā kosalena dinnasetabyanagaraṃ ajjhāvasanto imaṃ diṭṭhiṃ gaṇhi. Pañcadasahi pañhehi paṭimaṇḍetvāti ‘‘taṃ kiṃ maññasi, rājañña, ime candimasūriyā imasmiṃ vā loke parasmiṃ vā devā vā te manussā’’ti evamādīhi (dī. ni. 2.411) pañcadasahi pañhehi paṭimaṇḍitaṃ katvā. Suttanteti pāyāsisuttante (dī. ni. 2.406 ādayo).

154摩诃俱絺罗长老的故事

Mahākoṭṭhikattheravatthu

218218. 这是第十个故事，意义很清楚。

218. Dasamaṃ uttānatthameva.

156第三品「最上品」的解释到此结束。

Tatiyaetadaggavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.

123第十四品：最上品

14. Etadaggavaggo

158(14) 第四品「最上品」的解释

(14) 4. Catutthaetadaggavaggavaṇṇanā

159阿难长老的故事

Ānandattheravatthu

219-223219-223. 第四品的第一则故事：「之前提到的尺寸」：就像在前面憍陈如长老的故事里所说的那种尺寸：「他的轭端有九十肘长，鬃毛有三十肘，椽木有十二肘，脚站立的那一处地方有十一肘」。「派人送去给国王」：他报告边疆发生叛乱的消息，然后就把人派去了。不过在《长老偈注》里则是这样记载的：「他没有向国王报告边疆的叛乱，就自己把叛变平息了。国王听说了这件事，非常欢喜，便召来王子说：『善喜（苏摩那），我给你一个恩赐，你领受吧。』」「我没有这样的心意」：意思是我没有这样的心。「不会落空」：就是不会白费一场。「请领受别的恩赐吧」：意思是去希求别的，也就是「请拿别的吧」。「决意让它变成水」：就是他决意说「让这成为水吧」。「因为出行」：指因为外出游方。「不是贪求食财的眼光」：意思是不会用贪染的眼光，去打量那些统称为衣袍、钵等资具的物质利益。

219-223. Catutthavaggassa paṭhame heṭṭhā vuttappamāṇanti heṭṭhā koṇḍaññattherassa vatthumhi ‘‘tassa dhurapattāni navutihatthāni honti, kesaraṃ tiṃsahatthaṃ, kaṇṇikā dvādasahatthā, pādena patiṭṭhitaṭṭhānaṃ ekādasahattha’’nti evaṃ vuttappamāṇaṃ. Rañño pesesīti paccantassa kupitabhāvaṃ ārocetvā pesesi. Theragāthāsaṃvaṇṇanāyaṃ (theragā. aṭṭha. 2.1016 ānandattheragāthāvaṇṇanā) pana ‘‘paccantassa kupitabhāvaṃ rañño anārocetvā sayameva taṃ vūpasamesi, taṃ sutvā rājā tuṭṭhamānaso puttaṃ pakkosāpetvā ‘varaṃ te, sumana, dammi, gaṇhāhī’ti āhā’’ti vuttaṃ. Na metaṃ cittaṃ atthīti mama evarūpaṃ cittaṃ natthi. Avañjhanti atucchaṃ. Aññaṃ varehīti aññaṃ patthehi, aññaṃ gaṇhāhīti vuttaṃ hoti. Udakaṃ adhiṭṭhāyāti ‘‘udakaṃ hotū’’ti adhiṭṭhahitvā. Gatenāti gamanena. Na āmisacakkhukāti cīvarādipaccayasaṅkhātaṃ āmisaṃ na olokenti.

125「Vasanaṭṭhānasabhāgeyevāti」指就在住处附近。「Ekantavallabhoti」指在侍者职务上绝对受到信赖。「Etassevāti」指就是这位比丘的。「Dvejjhakathā na hontīti」指没有模棱两可的话，也就是说，没有不确定的言论。「Anibaddhāti」指不固定的。「Lohitena galantenāti」是表示状态的具格用法，意思是“与流淌的血相伴”。「Anvāsattoti」指紧随不舍。「Uṭṭhehi, āvuso ānanda, uṭṭhehi, āvuso ānandāti」这是为了表达急切而重复的话语。「Duvidhena udakenāti」指用冷水和热水。「Tividhena dantakaṭṭhenāti」指小的、大的、中等的，这样三种尺寸的牙枝。「Nava vāre anupariyāyatīti」指在导师召唤时，为了去除昏沉与睡眠而作出回应，因此环行九次。所以他（注释者）说：“就这样，这曾是他……”等等。其余的部分在这里都很容易理解。

Vasanaṭṭhānasabhāgeyevāti vasanaṭṭhānasamīpeyeva. Ekantavallabhoti upaṭṭhākaṭṭhāne ekantena vallabho. Etassevāti etasseva bhikkhussa. Dvejjhakathā na hontīti dvidhābhūtakathā na honti, anekantikakathā na hontīti vuttaṃ hoti. Anibaddhāti aniyatā. Lohitena galantenāti itthambhūtakkhāne karaṇavacanaṃ, galantena lohitena yuttoti attho. Anvāsattoti anugato. Uṭṭhehi, āvuso ānanda, uṭṭhehi, āvuso ānandāti turite idamāmeḍitavacanaṃ. Duvidhena udakenāti sītudakena uṇhudakena ca. Tividhena dantakaṭṭhenāti khuddakaṃ mahantaṃ majjhimanti evaṃ tippakārena dantakaṭṭhena. Nava vāre anupariyāyatīti satthari pakkosante paṭivacanadānāya thinamiddhavinodanatthaṃ navakkhattuṃ anupariyāyati. Tenevāha – ‘‘evañhissa ahosī’’tiādi. Sesamettha suviññeyyameva.

162伍卢韦喇迦叶长老的故事

Uruvelakassapattheravatthu

224224. 在第二个故事中，所应讲说的内容，在律藏的巴利经文里已经有详细的记载。

224. Dutiye yaṃ vattabbaṃ, taṃ vitthārato vinayapāḷiyaṃ āgatameva.

164迦留陀夷长老的故事

Kāḷudāyittheravatthu

225225. 在第三个故事中，「gamanākappanti」指行走的威仪，也就是行走的方式。这里其余的内容都很浅显。

225. Tatiye gamanākappanti gamanākāraṃ. Sesamettha uttānameva.

166薄拘罗长老的故事

Bākulattheravatthu

226226. 在第四个故事中，「nirābādhānanti」指无病者，也就是没有疾病的人。就像那些本应说成“dvāvīsati, dvattiṃsā”（二十二、三十二）的地方，却说成了“bāvīsati, bāttiṃsā”等；同样，这位尊者本应由于有两个家族养育而被称为“dvikulo”或“dvekulo”（二族），却被叫做了“bākulo”（薄拘罗），所以注释者说：“薄拘罗是因为在两个家族中被养育长大，才得到这个名字的。”「Upayogenāti」指以运用，也就是凭着这种威力。「Phāsukakāleti」指安适的时候，就是没有疾病的时期。「Gadduhanamattampīti」指仅仅挤一下奶那么短的时间，就是挤一次牛奶所需的片刻。不过这里并不是指整个挤奶的全过程，而是指抓住母牛的乳头，挤出一滴奶所需的那么一刹那。「Ārogyasālanti」指康复堂，就是为了让病人获得健康而专门建造的厅堂。

226. Catutthe nirābādhānanti ābādharahitānaṃ. Yathā ‘‘dvāvīsati dvattiṃsā’’tiādimhi vattabbe ‘‘bāvīsati bāttiṃsā’’tiādīni vuccanti, evamevaṃ dve kulāni assāti dvikulo, dvekuloti vā vattabbe bākuloti vuttanti āha – ‘‘bākuloti dvīsu kulesu vaḍḍhitattā evaṃladdhanāmo’’ti. Upayogenāti ānubhāvena. Phāsukakāleti arogakāle. Gadduhanamattampīti goduhanamattampi kālaṃ. Idha pana na sakalo goduhanakkhaṇo adhippeto, atha kho gāviṃ thane gahetvā ekakhīrabinduduhanakālamattaṃ adhippetaṃ. Ārogyasālanti āturānaṃ arogabhāvakaraṇatthāya katasālaṃ.

129「Nimujjanummujjanavasenāti」指凭着潜入和浮出的方式，也就是在仅仅及膝的水中，通过一点点潜入又浮出的力量。「Chaḍḍetvā palāyīti」指丢掉后便逃跑，这里是指就在鱼的嘴边把鱼丢掉，然后跑掉了。「Dārakassa tejenāti」指靠着男孩的威德力量，也就是凭借这个男孩的福德之威力。「Māriyamānāva marantīti」指那些鱼就好像被杀死了一样死去，就像被棍棒等打击而死去的鱼一样，它们并不是仅仅被网捉住、没有受伤的那种。「Nīhaṭamattova matoti」指一被取出来马上就死了，就是在被取出的那个瞬间就死了。因此，对于他，并没有施加杀死它的加害行为，倘若施展了那种手段，那男孩就会生病。「Tanti」那个，指的是鱼。「Sakalamevāti」指就是完整的，即没有缺损、四肢健全的。「Na keḷāyatīti」指不会嬉戏，也就是不会觉得欢喜，对于任何事物都不会在意。「Piṭṭhito phālentīti」指从背部裂开，也就是因为男孩的福德威力，鱼从背上裂开了。「Bheriṃ carāpetvāti」指让人敲起鼓，也就是说，为了宣布“得了儿子啦！”而让人敲着鼓游行。「Pakatiṃ ācikkhīti」指说明了真相，也就是说出了自己是对方的儿子。「Kucchiyā dhāritattā amātā kātuṃ na sakkāti」指因为曾经把他怀在肚子里，所以不能把她当作不是母亲，由于她是生母，因此不能看作不是母亲。「Macchaṃ gaṇhantāpīti」指那些买鱼带走的人，他们既然那样买了带走，就连鱼肚子里所包含的一切都一并带走了，因此（注释者）说：“那种去掉肾脏等内脏再带走的情况，是不存在的。”「Ayampi amātā kātuṃ na sakkāti」指这一位也不能被当作不是母亲，因为她毕竟给予了儿子这样的身份，所以不能看作不是母亲。

Nimujjanummujjanavasenāti jāṇuppamāṇe udake thokaṃyeva nimujjanummujjanavasena. Chaḍḍetvā palāyīti macchassa mukhasamīpeyeva chaḍḍetvā palāyi. Dārakassa tejenāti dārakassa puññatejena. Māriyamānāva marantīti daṇḍādīhi pothetvā māriyamānāva maranti, na jālena baddhatāmattena amāriyamānā. Nīhaṭamattova matoti nīhaṭakkhaṇeyeva mato. Tenassa māraṇatthaṃ upakkamo na kato, yena upakkamena dārakassa ābādho siyā. Tanti macchaṃ. Sakalamevāti avikalameva paripuṇṇāvayavameva. Na keḷāyatīti na nandati, kismiñci na maññati. Piṭṭhito phālentīti dārakassa puññatejena piṭṭhito phālentī. Bheriṃ carāpetvāti ‘‘puttaṃ labhi’’nti ugghosanavasena bheriṃ carāpetvā. Pakatiṃ ācikkhīti attano puttabhāvaṃ kathesi. Kucchiyā dhāritattā amātā kātuṃ na sakkāti jananībhāvato amātā kātuṃ na sakkā. Macchaṃ gaṇhantāpīti macchaṃ vikkiṇitvā gaṇhantāpi. Tathā gaṇhantā ca tappariyāpannaṃ sabbaṃ gaṇhanti nāmāti āha – ‘‘vakkayakanādīni bahi katvā gaṇhantā nāma natthī’’ti. Ayampi amātā kātuṃ na sakkāti dinnaputtabhāvato na sakkā.

169庄严长老的故事

Sobhitattheravatthu

227227. 第五个故事的意义很浅显明白。

227. Pañcamaṃ uttānatthameva.

171优波离长老的故事

Upālittheravatthu

228228. 第六个是婆卢羯车事：据说，有一位住在婆卢羯车地区的比丘，在梦中与旧妻行了淫欲法之后，心想：“我不是沙门了，我要还俗。”在他前往婆卢羯车的半路上，遇见了尊者优波离，便把事情告诉了他。尊者优波离这样说：“贤友，在梦中不算犯戒。”因为在梦中（心）非（欲乐）对境，所以才会这样说。因此，优波离长老用理趣（类推）裁决了这件世尊之前还没有裁决过的事。有一个居士，他有两个孩子：一个是儿子，一个是外甥。后来，那位居士生了病，便对尊者阿朱迦说：“尊者，这一处财产，请您告诉这两个孩子当中那位有信心、得净信的人。”那时候，那位居士的外甥有信心、得净信。于是，尊者阿朱迦就把那处财产告诉了这个孩子。这孩子用那些财产安置了家业，也开办了布施。过后，那位居士的儿子对尊者阿难说：“尊者阿难，谁才是父亲的遗产继承人？是儿子呢，还是外甥？”“贤友，儿子才是父亲的遗产继承人。”“尊者，尊者阿朱迦却把我们的财产告诉了我们那个行淫欲的（外甥）。”“贤友，那位阿朱迦已经不是沙门了。”于是，尊者阿朱迦对尊者阿难说：“贤友阿难，请您为我裁决吧。”他们两个人就一起到了优波离长老那里。尊者优波离对尊者阿难说：“贤友阿难，如果主人交代：‘请把这个处所告诉某某人’，而（他）照着告诉了那人，那人犯什么戒吗？”“尊者，一点也不犯，连突吉罗的罪过也不构成。”“贤友，这位尊者阿朱迦是受主人交代：‘请把这个处所告诉某某人’，便照着告诉了他。贤友，尊者阿朱迦不算犯戒。”世尊听了这件事之后，说：“说得好，比丘们，优波离说得太好了。”并且给与了称赞。所说的就是指这件事。至于童子迦叶的故事（《增支部》注 1.1.217），则已经在前文出现过了。

228. Chaṭṭhe bhārukacchakavatthunti aññataro kira bhārukacchadesavāsī bhikkhu supinante purāṇadutiyikāya methunaṃ dhammaṃ paṭisevitvā ‘‘assamaṇo ahaṃ vibbhamissāmī’’ti bhārukacchaṃ gacchanto antarāmagge āyasmantaṃ upāliṃ passitvā etamatthaṃ ārocesi. Āyasmā upāli, evamāha – ‘‘anāpatti, āvuso, supinantenā’’ti. Yasmā supinante avisayattā evaṃ hoti. Tasmā upālitthero bhagavatā avinicchitapubbampi imaṃ vatthuṃ nayaggāhena evaṃ vinicchini. Gahapatino dve dārakā honti putto ca bhāgineyyo ca. Atha so gahapati gilāno hutvā āyasmantaṃ ajjukaṃ etadavoca – ‘‘imaṃ, bhante, okāsaṃ yo imesaṃ dārakānaṃ saddho hoti pasanno, tassa ācikkheyyāsī’’ti. Tena ca samayena tassa ca gahapatino bhāgineyyo saddho hoti pasanno. Athāyasmā ajjuko taṃ okāsaṃ tassa dārakassa ācikkhi. So tena sāpateyyena kuṭumbañca saṇṭhapesi, dānañca paṭṭhapesi. Atha tassa gahapatino putto āyasmantaṃ ānandaṃ etadavoca – ‘‘ko nu kho, bhante ānanda, pituno dāyajjo putto vā bhāgineyyo vā’’ti. Putto kho, āvuso, pituno dāyajjoti. Āyasmā, bhante, ayyo ajjuko amhākaṃ sāpateyyaṃ amhākaṃ methunakassa ācikkhīti. Assamaṇo, āvuso, so ajjukoti. Athāyasmā ajjuko āyasmantaṃ ānandaṃ etadavoca – ‘‘dehi me, āvuso ānanda, vinicchaya’’nti. Te ubhopi upālittherassa santikaṃ agamaṃsu. Athāyasmā upāli, āyasmantaṃ ānandaṃ etadavoca – ‘‘yo nu kho, āvuso ānanda, sāmikena ‘imaṃ okāsaṃ itthannāmassa ācikkhā’ti vutto, tassa ācikkhati, kiṃ so āpajjatī’’ti? Na, bhante, kiñci āpajjati antamaso dukkaṭamatthampīti. Ayaṃ, āvuso, āyasmā ajjuko sāmikena ‘‘imaṃ okāsaṃ itthannāmassa ācikkhā’’ti vutto tassa ācikkhati, anāpatti, āvuso, āyasmato ajjukassāti. Bhagavā taṃ sutvā ‘‘sukathitaṃ, bhikkhave, upālinā’’ti vatvā sādhukāramadāsi, taṃ sandhāyetaṃ vuttaṃ. Kumārakassapavatthu (a. ni. aṭṭha. 1.1.217) pana heṭṭhā āgatameva.

132「六释种」指六位刹帝利，也就是跋提释迦王、阿那律、阿难、跋祇、金毗罗、提婆达多这六个人。「装饰者」就是打扮的人。「律文」是指《僧伽破灭犍度》的律文（《小品》330 等）。

Channaṃ khattiyānanti bhaddiyo sakyarājā anuruddho ānando bhagu kimilo devadattoti imesaṃ channaṃ khattiyānaṃ. Pasādhakoti maṇḍayitā. Pāḷiyanti saṅghabhedakkhandhakapāḷiyanti (cūḷava. 330 ādayo).

174难陀迦长老的故事

Nandakattheravatthu

229229. 第七个故事：「同一合会中」是指在一个合会中、一次集会中，这就是它的意思。其余部分容易理解。

229. Sattame ekasamodhāneti ekasmiṃ samodhāne, ekasmiṃ sannipāteti attho. Sesaṃ suviññeyyameva.

176难陀长老的故事

Nandattheravatthu

230230. 第八个事中：「不是未以四种正知限定而去观察方向」，意思是：并不是不用「义正知、适宜正知、行境正知、无痴正知」这四种正知来限定，就去观察那个方向。因为这位尊者激起了精进和强大的惭愧心，心想：‘我正是因为从前不守护根门，才在教法中遭遇了不喜乐等种种过患，现在我要好好制伏它。’又因为他在这方面长期用功，他的根门防护已经达到了最极致的境地，所以他从来不离开四种正知，去观察一切方向。世尊也曾这样说：

230. Aṭṭhame na taṃ catusampajaññavasena aparicchinditvā oloketīti sātthakasappāyagocaraasammohasampajaññasaṅkhātānaṃ catunnaṃ sampajaññānaṃ vasena aparicchinditvā taṃ disaṃ na oloketi. So hi āyasmā ‘‘yamevāhaṃ indriyesu aguttadvārataṃ nissāya sāsane anabhiratiādivippakārappatto, tameva suṭṭhu niggahessāmī’’ti ussāhajāto balavahirottappo, tattha ca katādhikārattā indriyasaṃvaro ukkaṃsapāramippatto catusampajaññaṃ amuñcitvāva sabbadisaṃ āloketi. Vuttañcetaṃ bhagavatā –

135「比丘们，如果难陀需要看东方，那么难陀会在收摄一切心之后，才看东方：‘这样我观察东方时，贪欲、忧恼等不善法就不会随流而入。’这样，他于此是正知的。比丘们，如果难陀需要看西方、北方、南方、上方、下方、四隅，那么难陀同样会在收摄一切心之后，再看四隅：‘这样我观察四隅时……乃至……是正知的。’」（《增支部》8.9）

‘‘Sace, bhikkhave, nandassa puratthimā disā āloketabbā hoti, sabbaṃ cetaso samannāharitvā nando puratthimaṃ disaṃ āloketi ‘evaṃ me puratthimaṃ disaṃ ālokayato nābhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā anvāsavissantī’ti. Itiha tattha sampajāno hoti. Sace, bhikkhave, nandassa pacchimā disā, uttarā disā, dakkhiṇā disā, uddhaṃ, adho, anudisā anuviloketabbā hoti, sabbaṃ cetaso samannāharitvā nando anudisaṃ anuviloketi ‘evaṃ me anudisaṃ anuvilokayato…pe… sampajāno hotī’’’ti (a. ni. 8.9).

136「在灌顶、入新宅、迎娶等吉祥正在进行时」——这里说了三种吉祥；但在律的注释中却说：‘就在那一天，难陀王子有落发、束带、家宅吉祥、伞盖吉祥、迎娶吉祥，总共五种吉祥。’其中，按照家族传统剃发，叫做落发。束上王储头带，叫做束带。举行进入新宅的庆典，叫家宅吉祥。举行婚礼的盛大庆典，叫迎娶吉祥。举行王储伞盖的盛大庆典，叫伞盖吉祥。

Abhisekagehapavesanaāvāhamaṅgalesuvattamānesūti idha tīṇi maṅgalāni vuttāni, vinayaṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘taṃ divasameva nandakumārassa kesavissajjanaṃ, paṭṭabandho, gharamaṅgalaṃ, chattamaṅgalaṃ, āvāhamaṅgalanti pañca maṅgalāni hontī’’ti vuttaṃ. Tattha kulamariyādavasena kesoropanaṃ kesavissajjanaṃ. Yuvarājapaṭṭabandhanaṃ paṭṭabandho. Abhinavagharappavesanamaho gharamaṅgalaṃ. Vivāhakaraṇamaho āvāhamaṅgalaṃ. Yuvarājachattamaho chattamaṅgalaṃ.

137其实，灌顶吉祥仪式本身，并不像国中第一美女所说的那番话那样折磨难陀王子——应如此补充理解。为了显示那番话的具体情形，所以接着说‘持钵而去时’等。「国中第一美女」的意思是：地方上最美丽、最优秀的女子，她远离六种身相缺陷，具足五种美丽。这位女子既不太高、不太矮，又不太瘦、不太胖，不太黑、也不太白皙——她的容色超过了普通人，却还没达到天界容色的程度，因此远离六种身相缺陷。又因为她具足「皮美丽、肉美丽、筋美丽、骨美丽、龄美丽」这五种美丽，所以称为具足五种美丽。她不需要外来的光来照亮，只凭自己的身体光芒就能让十二肘范围内一片光明。她的肤色像金色苜蓿或纯金那样，这是她的皮美丽。她的双手、双脚和面部的顶端，像用紫胶精心涂抹过一样，也像红珊瑚或红毯子那样，这是她的肉美丽。她的二十片指甲，在未脱离肉的地方，像充满了紫胶汁似的；在脱离肉的地方，就像一道道乳汁那样，这是她的筋美丽。她的三十二颗牙齿，排列得像清洗过的钻石一样闪耀，这是她的骨美丽。即使到了一百岁，看上去也像十六岁的少女，脸上没有皱纹，这是她的龄美丽。由于具足这五种美丽，所以被称为「国中第一美女」。「快速」意思是迅速。

Nandakumāraṃ abhisekamaṅgalaṃ na tathā pīḷesi, yathā janapadakalyāṇiyā vuttavacananti ajjhāharitabbaṃ. Tadeva pana vacanaṃ sarūpato dassetuṃ – ‘‘pattaṃ ādāya gamanakāle’’tiādi vuttaṃ. Janapadakalyāṇīti janapadamhi kalyāṇī uttamā cha sarīradosarahitā pañca kalyāṇasamannāgatā. Sā hi yasmā nātidīghā nātirassā nātikisā nātithūlā nātikāḷī nāccodātāti atikkantā mānusavaṇṇaṃ, asampattā dibbavaṇṇaṃ, tasmā cha sarīradosarahitā. Chavikalyāṇaṃ maṃsakalyāṇaṃ nhārukalyāṇaṃ aṭṭhikalyāṇaṃ vayakalyāṇanti imehi pana kalyāṇehi samannāgatattā pañca kalyāṇasamannāgatā nāma. Tassā hi āgantukobhāsakiccaṃ natthi, attano sarīrobhāseneva dvādasahatthe ṭhāne ālokaṃ karoti, piyaṅgusāmā vā hoti suvaṇṇasāmā vā, ayamassā chavikalyāṇatā. Cattāro panassā hatthapādā mukhapariyosānañca lākhārasaparikammakataṃ viya rattapavāḷarattakambalasadisaṃ hoti, ayamassā maṃsakalyāṇatā. Vīsati pana nakhapattāni maṃsato amuttaṭṭhāne lākhārasapūritāni viya, muttaṭṭhāne khīradhārāsadisāni honti, ayamassā nhārukalyāṇatā. Dvattiṃsa dantā suphusitā sudhotavajirapanti viya khāyanti, ayamassā aṭṭhikalyāṇatā. Vīsaṃvassasatikāpi samānā soḷasavassuddesikā viya hoti nippalitena, ayamassā vayakalyāṇatā. Iti imehi pañcahi kalyāṇehi samannāgatattā ‘‘janapadakalyāṇī’’ti vuccati. Tuvaṭanti sīghaṃ.

138据说，他出于对如来的恭敬，不敢开口说‘尊者，请接钵’，于是就这么想：‘世尊会在阶梯顶端接钵吧。’导师在那个地方并没有接。他又想：‘会在阶梯底部接钵吧。’导师在那里也没有接。他又想：‘会在王宫庭院里接钵吧。’导师在那里还是没有接。就在他这样一边想‘会在这里接，会在那里接’的时候，导师把他带回了寺院，让他出家了。

Imasmiṃ ṭhāne nivattessati, imasmiṃ ṭhāne nivattessatīti cintentamevāti so kira tathāgate gāravavasena ‘‘pattaṃ vo, bhante, gaṇhathā’’ti vattuṃ avisahanto evaṃ cintesi – ‘‘sopānasīse pattaṃ gaṇhissatī’’ti . Satthā tasmimpi ṭhāne na gaṇhi. Itaro ‘‘sopānapādamūle gaṇhissatī’’ti cintesi. Satthā tatthāpi na gaṇhi. Itaro ‘‘rājaṅgaṇe gaṇhissatī’’ti cintesi. Satthā tatthāpi na gaṇhi. Evaṃ ‘‘idha gaṇhissati, ettha gaṇhissatī’’ti cintentameva satthā vihāraṃ netvā pabbājesi.

182大劫宾那长老事

Mahākappinattheravatthu

231第九个偈颂中，「以闻为财」是指喜欢听闻佛法。「守门人」就是指守门人。「以真实作证」就是通过真实语的力量。当时导师心想：‘愿莲华色前来。’那位长老尼前来让所有人都出家之后，就去了比丘尼的住所——讲这段话，是为了显示增支部诵者们所传的讲法脉络。因此在《法句经注·大劫宾那长老事》中也这样说：

231. Navame sutavittakoti dhammassavanapiyo. Paṭihārakassāti dovārikassa. Saccakārenāti saccakiriyāya. Satthā ‘‘uppalavaṇṇā āgacchatū’’ti cintesi. Therī āgantvā sabbā pabbājetvā bhikkhunīupassayaṃ gatāti idaṃ aṅguttarabhāṇakānaṃ kathāmaggaṃ dassentena vuttaṃ. Teneva dhammapadaṭṭhakathāyaṃ (dha. pa. aṭṭha. 1.mahākappinattheravatthu) vuttaṃ –

140「她们顶礼导师之后，站在一边，乞求出家。据说，在她们这样请求时，导师心里想着让莲华色前来——有一部分人这么说。不过，导师却告诉那些女居士：‘去舍卫城，到比丘尼的住所出家吧。’于是她们次第游行人间，在路上接受了许多人奉献的恭敬和供养，步行经过了整整一百由旬的路程，在比丘尼的住所出家之后，证得了阿拉汉果。」

‘‘Tā satthāraṃ vanditvā ekamantaṃ ṭhitā pabbajjaṃ yāciṃsu. Evaṃ kira vutte satthā uppalavaṇṇāya āgamanaṃ cintesīti ekacce vadanti. Satthā pana tā upāsikāyo āha – ‘sāvatthiṃ gantvā bhikkhunīupassaye pabbājethā’ti. Tā anupubbena janapadacārikaṃ caramānā antarāmagge mahājanena abhihaṭasakkārasammānā padasāva vīsayojanasatikaṃ maggaṃ gantvā bhikkhunīupassaye pabbajitvā arahattaṃ pāpuṇiṃsū’’ti.

141「Dhammapīti」（法喜）的意思是饮法者，也就是以法为饮的人。这里的「法」并不是像用碗喝粥那样可以喝下去的，但以名身触证九种出世间法，从所缘上证得；通过遍知等通达方式，如实通达苦等圣谛，这就叫作饮法。而「Sukhaṃ seti」（安乐而住）只是一种说法，意思是于行住坐卧四种威仪中都能安乐而住。「Vippasannena」（以清净的）指以没有混浊、远离随烦恼的心。「Ariyappavedite」（在圣者所宣说的）指在佛陀等圣者所宣说的、以念处等为分类的菩提分法中。「Sadā ramatī」（恒常喜乐）是说：像这样以清净心而住、具足智慧的人，恒常喜乐、愉悦。因为长老已经舍断一切恶，所以称他为「婆罗门」。

Dhammapītīti dhammapāyako, dhammaṃ pivantoti attho. Dhammo ca nāmesa na sakkā bhājanena yāguādīni viya pātuṃ, navavidhaṃ pana lokuttaradhammaṃ nāmakāyena phusanto ārammaṇato sacchikaronto pariññābhisamayādīhi dukkhādīni ariyasaccāni paṭivijjhanto dhammaṃ pivati nāma. Sukhaṃ setīti desanāmattametaṃ, catūhipi iriyāpathehi sukhaṃ viharatīti attho. Vippasannenāti anāvilena nirupakkilesena. Ariyappavediteti buddhādīhi ariyehi pavedite satipaṭṭhānādibhede bodhipakkhiyadhamme. Sadā ramatīti evarūpo dhammapīti vippasannena cetasā viharanto paṇḍiccena samannāgato sadā ramati abhiramati. Bāhitapāpattā ‘‘brāhmaṇā’’ti theraṃ ālapati.

186沙格达长老的故事。

Sāgatattheravatthu

232“由于六群比丘的话”指的是：据说，憍赏弥的在家近事男们去拜见尊者沙格达，顶礼后站在一旁，这样问道：“尊者，圣者们难得且中意的东西是什么？我们应该准备些什么？”听到这话，六群比丘对这些憍赏弥的近事男说：“贤友们，有一种叫「鸽色清净」的饮料，比丘们很难得，而且很中意，你们就去准备那个吧。”于是，憍赏弥的在家近事男们就在每家每户都准备了鸽色清净饮料。他们看见尊者沙格达正一家家托钵乞食，便说：“尊者，请喝鸽色清净饮料吧！圣者沙格达，请喝鸽色清净饮料吧！”于是尊者沙格达便在每户人家都喝了鸽色清净饮料，当他出城时，醉倒在城门口。因此文中说“由于六群比丘的话，在各家各户准备了鸽色清净饮料”等等。这里的「鸽色」是指颜色像鸽子脚爪一样泛着红色的东西。「清净」是酒液最上层的同义语。「在律藏中起因」是说这件事出现在饮酒学处里。

232. Dasame chabbaggiyānaṃ vacanenāti kosambikā kira upāsakā āyasmantaṃ sāgataṃ upasaṅkamitvā abhivādetvā ekamantaṃ ṭhitā evamāhaṃsu – ‘‘kiṃ, bhante, ayyānaṃ dullabhañca manāpañca, kiṃ paṭiyādemā’’ti? Evaṃ vutte chabbaggiyā bhikkhū kosambike upāsake etadavocuṃ – ‘‘atthāvuso kāpotikā, nāma pasannā bhikkhūnaṃ dullabhā ca manāpā ca, taṃ paṭiyādethā’’ti. Atha kosambikā upāsakā ghare ghare kāpotikaṃ pasannaṃ paṭiyādetvā āyasmantaṃ sāgataṃ piṇḍāya carantaṃ disvā etadavocuṃ – ‘‘pivatu, bhante, ayyo sāgato kāpotikaṃ pasannaṃ, pivatu, bhante, ayyo sāgato kāpotikaṃ pasanna’’nti. Athāyasmā sāgato ghare ghare kāpotikaṃ pasannaṃ pivitvā nagaramhā nikkhamanto nagaradvāre pati. Tena vuttaṃ – ‘‘chabbaggiyānaṃ vacanena sabbagehesu kāpotikaṃ pasannaṃ paṭiyādetvā’’tiādi. Tattha kāpotikā nāma kapotapādasamānavaṇṇā rattobhāsā. Pasannāti surāmaṇḍassetaṃ adhivacanaṃ. Vinaye samuṭṭhitanti surāpānasikkhāpade (pāci. 326 ādayo) āgataṃ.

188罗陀长老的故事。

Rādhattheravatthu

233在第十一偈中，“导师给舍利弗长老一个暗示”的意思是：世尊给了一个暗示，让他去度那位婆罗门出家，即下了命令。据说，世尊见到那位婆罗门因为一直不能出家而变得消瘦、粗陋、面色憔悴、浑身发黄，便问比丘们：“诸位比丘，有谁记得那位婆罗门的恩惠？”这么问时，尊者舍利弗对世尊说：“尊者，我记得那位婆罗门的恩惠。”“舍利弗，你记得他什么恩惠？”“尊者，那位婆罗门曾在王舍城，向正在托钵的我布施了一满勺食物。尊者，我就记得他这桩恩惠。”“善哉，善哉，舍利弗。舍利弗，知恩、报恩的人就是善士。那么，舍利弗，你就去度那位婆罗门出家，给他授具足戒吧。”此事记载于《无懈心本生经》的本事因缘中。

233. Ekādasame satthā sāriputtattherassa saññaṃ adāsīti brāhmaṇaṃ pabbājetuṃ saññaṃ adāsi, āṇāpesīti vuttaṃ hoti. Bhagavā kira taṃ brāhmaṇaṃ pabbajjaṃ alabhitvā kisaṃ lūkhaṃ dubbaṇṇaṃ uppaṇḍuppaṇḍukajātaṃ disvā bhikkhū āmantesi – ‘‘ko, bhikkhave, tassa brāhmaṇassa adhikāraṃ saratī’’ti. Evaṃ vutte āyasmā sāriputto bhagavantaṃ etadavoca – ‘‘ahaṃ kho, bhante, tassa brāhmaṇassa adhikāraṃ sarāmī’’ti. Kiṃ pana tvaṃ, sāriputta, brāhmaṇassa adhikāraṃ sarasīti. Idha me, bhante, so brāhmaṇo rājagahe piṇḍāya carantassa kaṭacchubhikkhaṃ dāpesi, imaṃ kho ahaṃ, bhante, tassa brāhmaṇassa adhikāraṃ sarāmī’’ti. Sādhu sādhu, sāriputta. Kataññuno hi, sāriputta, sappurisā katavedino, tena hi tvaṃ, sāriputta, taṃ brāhmaṇaṃ pabbājehi upasampādehīti. Aṭṭhuppattiyaṃ āgatoti alīnacittajātakassa (jā. 1.2.11-12) aṭṭhuppattiyaṃ (jā. aṭṭha. 2.2.alīnacittajātakavaṇṇanā) āgato.

144「Nidhīnaṃ」（诸宝藏）指埋在不同地方，装满金银等物的宝藏罐。「Pavattāraṃ」（指引者）好比有人怜悯生活困苦的可怜人，把他们带到藏宝处，伸出手说：“来，我教你们安乐生活的方法。拿了这些，好好过日子吧。”这样的人就是指引者。「Vajjadassiṃ」（能见过失者）有两种：一种是寻找把柄的人，心想“我要用他这不恰当的地方或者过失，在僧团里惩治他”；另一种则是为了让不知道的人明白、让已经知道的人增进，出于希望他的戒行等增长，而观察他各种过失，本性志在救人。这里指的是后一种。就像一个困苦可怜的穷人，即使被人呵斥、拍打，然后指给他看宝藏，他也不会生气，反而满心欢喜。同样，遇到这种善意指出过失的人，当他指出不妥当或有过失的地方时，不应该生气，而应该欢喜。甚至应当主动请求：“尊者，你们就像我的亲教师和戒师一样，教导我，做下了大功德。请再继续教导我吧。”

Nidhīnanti tattha tattha nidahitvā ṭhapitānaṃ hiraññasuvaṇṇādipūrānaṃ nidhikumbhīnaṃ. Pavattāranti kicchajīvike duggatamanusse anukampaṃ katvā ‘‘ehi, te sukhena jīvanupāyaṃ dassessāmī’’ti nidhiṭṭhānaṃ netvā hatthaṃ pasāretvā ‘‘imaṃ gahetvā sukhaṃ jīvā’’ti ācikkhitāraṃ viya. Vajjadassinanti dve vajjadassino ‘‘iminā naṃ asāruppena vā khalitena vā saṅghamajjhe niggaṇhissāmī’’ti randhagavesako ca, anaññātaṃ ñāpanatthāya ñātaṃ anuggaṇhanatthāya sīlādīnamassa vuddhikāmatāya taṃ taṃ vajjaṃ olokanena ullumpanasabhāvasaṇṭhito ca. Ayaṃ idha adhippeto. Yathā hi duggatamanusso ‘‘imaṃ gaṇhāhī’’ti tajjetvāpi pothetvāpi nidhiṃ dassente kopaṃ na karoti, pamuditova hoti, evamevaṃ evarūpe puggale asāruppaṃ vā khalitaṃ vā disvā ācikkhante kopo na kātabbo, tuṭṭheneva bhavitabbaṃ. ‘‘Bhante, mahantaṃ vo kammaṃ kataṃ mayhaṃ ācariyupajjhāyaṭṭhāne ṭhatvā ovadantehi, punapi maṃ vadeyyāthā’’ti pavāretabbameva.

145「Niggayhavādī」（呵责说者）是说：有的人看到同住比丘等的不恰当或过失后，心想：“这个人平常用端洗脸水等方式恭敬侍奉我，如果我说他，他以后就不侍奉我了，这样我就有损失了。”于是不敢说，这不叫呵责说者。他其实是在教法里撒垃圾。然而，如果有人看到那样的过失后，按照过失大小，采取恐吓、驱离、施行处罚、从寺院赶出等方式来训诫，这就叫呵责说者。正如正自觉者一样。经中也这样说：“阿难，我将通过一再呵责来说法；阿难，我将通过一再推动来说法。有实质的人，就会站得住。”「Medhāviṃ」（智者）指具备以法为光的智慧的人。「Tādisaṃ」（那样的人）是说应当亲近、侍奉这样的智者。因为亲近这样导师的学童，只会变得更好，不会变得更坏，只有增长，没有退堕。

Niggayhavādinti ekacco hi saddhivihārikādīnaṃ asāruppaṃ vā khalitaṃ vā disvā ‘‘ayaṃ me mukhodakadānādīhi sakkaccaṃ upaṭṭhahati, sace naṃ vakkhāmi, na maṃ upaṭṭhahissati, evaṃ me parihāni bhavissatī’’ti taṃ vattuṃ avisahanto na niggayhavādī nāma hoti, so imasmiṃ sāsane kacavaraṃ ākirati. Yo pana tathārūpaṃ vajjaṃ disvā vajjānurūpaṃ tajjento paṇāmento daṇḍakammaṃ karonto vihārā nīharanto sikkhāpeti, ayaṃ niggayhavādī nāma seyyathāpi, sammāsambuddho. Vuttañhetaṃ – ‘‘niggayha niggayhāhaṃ, ānanda, vakkhāmi, pavayha pavayha , ānanda, vakkhāmi, yo sāro, so ṭhassatī’’ti (ma. ni. 3.196). Medhāvinti dhammojapaññāya samannāgataṃ. Tādisanti evarūpaṃ paṇḍitaṃ bhajeyya payirupāseyya. Tādisañhi ācariyaṃ bhajamānassa antevāsikassa seyyo hoti na pāpiyo, vaḍḍhiyeva hoti, no parihānīti.

192摩伽罗阇长老的故事。

Mogharājattheravatthu

234在第十二偈中，「在木飞行器城」指的是那座因为被木飞行器占领而得名的城市。据说，过去波罗奈城里有一位靠木匠手艺为生的师傅，他独当一面，没有别的同伴。他有十六个弟子，每个弟子又各带一千名学童。就这样，师徒学众一共有一万六千零十七人，全都靠着波罗奈城过活。他们走到山边，取来木头，就在那里完成各种殿堂的样式，再把它们扎成筏子，顺着恒河运回波罗奈城。如果国王需要，他们就为国王建造单层或七层的殿堂；如果国王不需要，就转卖给其他人，用来养活妻儿。后来有一天，师傅心想：‘光靠木匠手艺是没办法长久过活的，年纪大了以后，这活儿实在干不动了。’于是他把学童们叫来，说：‘孩子们，你们去把乌敦跋罗树这类木质不坚硬的树取来。’他们答应了‘好’，就把树取回来了。师傅用这些木料做了一只木飞禽，自己钻进它的内部，借助风力让机关运转起来。那只木飞禽就像金天鹅王一样腾空而起，在树林上空飞了一圈，然后降落在学童们面前。

234. Dvādasame kaṭṭhavāhananagareti kaṭṭhavāhanena gahitattā evaṃladdhanāmake nagare. Atīte kira bārāṇasivāsī eko rukkhavaḍḍhakī sake ācariyake adutiyo. Tassa soḷasa sissā ekamekassa sahassaṃ antevāsikā. Evaṃ te sattarasādhikā soḷasa sahassā ācariyantevāsikā sabbepi bārāṇasiṃ upanissāya jīvikaṃ kappentā pabbatasamīpaṃ gantvā rukkhe gahetvā tattheva nānāpāsādavikatiyo niṭṭhāpetvā kullaṃ bandhitvā gaṅgāya bārāṇasiṃ ānetvā sace rājā atthiko hoti, rañño ekabhūmakaṃ vā sattabhūmakaṃ vā pāsādaṃ yojetvā denti. No ce, aññesampi vikkiṇitvā puttadāraṃ posenti. Atha nesaṃ ekadivasaṃ ācariyo ‘‘na sakkā vaḍḍhakikammena niccaṃ jīvituṃ, dukkarañhi jarākāle etaṃ kamma’’nti cintetvā antevāsike āmantesi – ‘‘tātā, udumbarādayo appasārarukkhe ānethā’’ti. Te ‘‘sādhū’’ti paṭissuṇitvā ānayiṃsu. So tehi kaṭṭhasakuṇaṃ katvā tassabbhantaraṃ pavisitvā vātena yantaṃ pūresi. Kaṭṭhasakuṇo suvaṇṇahaṃsarājā viya ākāse laṅghitvā vanassa upari caritvā antevāsīnaṃ purato oruhi.

147这时，老师对弟子们说：‘孩子们，做成这样的木制运载工具，就能夺取整个阎浮提的王权。你们也去做吧，孩子们，夺了王权我们就能过活，靠木匠手艺谋生太艰难了。’他们照做之后，向老师禀告。于是老师问他们：‘孩子们，我们夺取哪里的王权呢？’‘老师，夺取波罗奈的王权。’老师说：‘够了，孩子们，不要贪图这个。因为即使我们夺了它，也摆脱不了“木匠王”“木匠王子”这类木匠的称呼。阎浮提很大，我们去别处吧。’于是，他们带着妻儿，登上木制运载工具，全副武装，朝着雪山方向而去，进入雪山中的一座城，直接降落在国王的宫殿里。他们在那里夺取了王权，为老师灌顶，立他为王。这位老师便以‘木运载工具王’之名广为人知，那座城也因被他占据，得到了‘木运载工具城’的名称。

Athācariyo sisse āha – ‘‘tātā īdisāni kaṭṭhavāhanāni katvā sakkā sakalajambudīpe rajje gahetuṃ, tumhepi tātā etāni karotha, rajjaṃ gahetvā jīvissāma, dukkaraṃ vaḍḍhakisippena jīvitu’’nti. Te tathā katvā ācariyassa paṭivedesuṃ. Tato ne ācariyo āha – ‘‘katamaṃ tātā rajjaṃ gaṇhāmā’’ti? Bārāṇasirajjaṃ ācariyāti. Alaṃ tātā, mā etaṃ rucittha, mayañhi taṃ gahetvāpi ‘‘vaḍḍhakirājā, vaḍḍhakiyuvarājā’’ti vaḍḍhakivādā na muccissāma, mahanto jambudīpo, aññattha gacchāmāti. Tato saputtadārakā kaṭṭhavāhanāni abhiruhitvā sajjāvudhā hutvā himavantābhimukhā gantvā himavati aññataraṃ nagaraṃ pavisitvā rañño nivesaneyeva paccuṭṭhaṃsu. Te tattha rajjaṃ gahetvā ācariyaṃ rajje abhisiñciṃsu. So ‘‘kaṭṭhavāhano rājā’’ti pākaṭo ahosi, taṃ nagaraṃ tena gahitattā ‘‘kaṭṭhavāhananagara’’nteva nāmaṃ labhi.

148「修苦行」即修习苦行。「在石塔庙」：他坐在那块因被称为“石塔庙”而为人所知的扁平石头上，也就是坐在帝释天所建造的大华盖殿堂中的那块扁平石头上。据说，那里过去在大石之上曾是天神之处，但在世尊出世后，便成了一座寺院。因此，它仍沿用旧称，被叫作“石塔庙”。

Tapacāranti tapacaraṇaṃ. Pāsāṇacetiye piṭṭhipāsāṇe nisīdīti pāsāṇakacetiyanti laddhavohāre piṭṭhipāsāṇe sakkena māpite mahāmaṇḍape nisīdi. Tattha kira mahato pāsāṇassa upari pubbe devaṭṭhānaṃ ahosi, uppanne pana bhagavati vihāro jāto, so teneva purimavohārena ‘‘pāsāṇacetiya’’nti vuccati.

149他受问之后，作为第二人，向导师提问，问道：

Tenapucchite dutiyo hutvā satthāraṃ pañhaṃ pucchīti –

150‘婆和利向您请问：什么是头，什么是砍头，

‘‘Muddhaṃ muddhādhipātañca, bāvarī paripucchati;

151世尊，请您解说这件事，去除我们这位圣者的疑惑。’（《经集》1031）

Taṃ byākarohi bhagavā, kaṅkhaṃ vinaya no ise’’ti. (su. ni. 1031) –

152他这样提出问题后，世尊便解答说：

Evaṃ tena pañhe pucchite bhagavatā ca –

153‘你应当知道，无明就是头，明则是砍落头者。’

‘‘Avijjā muddhāti jānāhi, vijjā muddhādhipātinī;

154与信、念、定相应，并与欲、精进俱行。”（《经集》1032）

Saddhāsatisamādhīhi, chandavīriyena saṃyutā’’ti. (su. ni. 1032) –

155在问题被解答之后，他作为第二人，又提问了一个问题。

Pañhe vissajjite dutiyo hutvā pañhaṃ pucchi.

156于是，他……（略）……宣说了这个问题：

Athassa…pe… pañhaṃ kathesīti –

157死神之王看不见怎样观察世间的人？”（《经集》1124）

‘‘Kathaṃ lokaṃ avekkhantaṃ, maccurājā na passatī’’ti. (su. ni. 1124) –

158在他这样提问后：

Tena pañhe pucchite –

159“摩伽罗阇，你应当恒常保持正念，以「空」观察世间；

‘‘Suññato lokaṃ avekkhassu, mogharāja sadā sato;

160断除了「我见」之后，便能这样成为超越死亡的人；

Attānudiṭṭhiṃ ūhacca, evaṃ maccutaro siyā;

161以这样的方式观察世间的人，死神之王就看不见他。”（《经集》1125）

Evaṃ lokaṃ avekkhantaṃ, maccurājā na passatī’’ti. (su. ni. 1125) –

162他解答了问题。

Pañhaṃ vissajjesi.

163「其余人」是指在那个集会中聚集的其他众人。「不被说」是指不会被说成「这么多位入流者」之类的话。这样，这件事在《彼岸道品》中生起，也就是说，这是《彼岸道品》中出现的一个事缘。

Sesajanāti tasmiṃ samāgame sannipatitā sesajanā. Na kathīyantīti ‘‘ettakā sotāpannā’’tiādinā na vuccanti. Evaṃ pārāyane vatthu samuṭṭhitanti pārāyanavagge idaṃ vatthu samuṭṭhitaṃ.

211第四最上品的注释完成。

Catutthaetadaggavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.

212《长老巴利》的注释完成。

Therapāḷisaṃvaṇṇanā niṭṭhitā.

164第十四最上品

14. Etadaggavaggo

214（十四）五第五最上品的注释

(14) 5. Pañcamaetadaggavaggavaṇṇanā

215大爱道长老尼的事迹

Mahāpajāpatigotamītherīvatthu

235在《长老尼巴利》注释的第一部分，这里提到的「yadidaṃ mahāgotamī」（所谓大乔达弥）一句，也有读作「yadidaṃ mahāpajāpati gotamī」（所谓摩诃波阇波提·乔达弥）的。其中，「gotamī」是姓。在命名日，受到礼遇的婆罗门们见到她具足相好，便预言说：‘如果她生女儿，会成为转轮王的王后；如果生儿子，会成为转轮王。’无论哪种情况，他们都预言‘她的后代必定极为广大’。因此，由于她的儿子和女儿的后代都很广大，她被称为「摩诃波阇波提」（大生主）。将两者合在一起，就称为「摩诃波阇波提·乔达弥」。「Vārabhikkhaṃ」（次第乞食）是指按次第接受布施的乞食。「取名」是指以姓作为她的名字。「Mātucchā」（姨母）这里指继母。因为母亲的姐妹通常称为姨母。「在《诤论经》的结尾」：是指《经集》中的《诤论经》（Suttanipāta 868ff.），该经以‘诸诤与论，从何而生？’（kutopahūtā kalahā vivādā）等偈颂为开端，这里指的是它的结尾部分。这是根据增支部诵者们的传承而说的。不过，其他诵者则说：‘是在同一部《经集》里，以“执杖恐怖生起”（attadaṇḍābhayaṃ jāta）等偈为开头的《执杖经》（Suttanipāta 941ff.）的结尾。’「出离而成为出家者」：在这里，他们是以「善来比丘」的方式出家的。因此，在《经集》的《执杖经注释》（Suttanipāta Aṭṭhakathā 2.942ff.）里讲到：‘开示结束时，五百位释迦族青年和拘利族青年通过善来比丘的方式出家了。世尊带着他们进入了大林。’其余的内容，这里很容易理解。

235. Theripāḷisaṃvaṇṇanāya paṭhame yadidaṃ mahāgotamīti ettha ‘‘yadidaṃ mahāpajāpati gotamī’’ti ca paṭhanti. Tattha gotamīti gottaṃ. Nāmakaraṇadivase panassā laddhasakkārā brāhmaṇā lakkhaṇasampattiṃ disvā ‘‘sace ayaṃ dhītaraṃ labhissati, cakkavattirañño mahesī bhavissati. Sace puttaṃ labhissati, cakkavattirājā bhavissatī’’ti ubhayathāpi ‘‘mahatīyevassā pajā bhavissatī’’ti byākariṃsu, tasmā puttapajāya ceva dhītupajāya ca mahantatāya ‘‘mahāpajāpatī’’ti vohariṃsu. Tadubhayaṃ pana saṃsandetvā ‘‘mahāpajāpatigotamī’’ti vuttaṃ. Vārabhikkhanti vārena dātabbaṃ bhikkhaṃ. Nāmaṃ akaṃsūti gottaṃyeva nāmaṃ akaṃsu. Mātucchanti cūḷamātaraṃ. Mātubhaginī hi mātucchāti vuccati. Kalahavivādasuttapariyosāneti ‘‘kutopahūtā kalahā vivādā’’tiādinā suttanipāte āgatassa kalahavivādasuttassa (su. ni. 868 ādayo) pariyosāne. Idañca aṅguttarabhāṇakānaṃ kathāmaggānusārena vuttaṃ. Apare pana ‘‘tasmiṃyeva suttanipāte ‘attadaṇḍābhayaṃ jāta’ntiādinā āgatassa attadaṇḍasuttassa (su. ni. 941 ādayo) pariyosāne’’ti vadanti. Nikkhamitvā pabbajitānanti ettha ehibhikkhupabbajjāya ete pabbajitāti vadanti. Teneva suttanipāte attadaṇḍasuttasaṃvaṇṇanāya (su. ni. aṭṭha. 2.942 ādayo) vuttaṃ – ‘‘desanāpariyosāne pañcasatā sākiyakumārā koḷiyakumārā ca ehibhikkhupabbajjāya pabbajitā. Te gahetvā bhagavā mahāvanaṃ pāvisī’’ti. Sesamettha suviññeyyameva.

217谶摩长老尼的故事

Khemātherīvatthu

236第二项中，「成为属他者」（parapariyāpannā hutvā）的意思是成为别人的奴婢。「成为金汁器」（suvaṇṇarasapiñjaro ahosi）是说就像金汁器一样。

236. Dutiye parapariyāpannā hutvāti paresaṃ dāsī hutvā. Suvaṇṇarasapiñjaro ahosīti suvaṇṇarasapiñjaro viya ahosi.

167「猴网」（makkaṭakovajālaṃ）：如同猴子（makkaṭaka）结好网后，卧在中央无环之处，若有昆虫或苍蝇落在网的边缘，它便迅速冲过去刺中它们，吸饮它们的汁液，然后又回到原处卧下。同样地，那些贪欲染着、被嗔恚所害、被愚痴所迷的有情，追随自己造作的渴爱之流，他们无法超越它，它就如此难以超越。「智者断此而离去」（Etampi chetvāna vajanti dhīrā）的意思是：智者们断除这束缚后，无欲无求、无依无著，借由阿罗汉道（arahattamagga）舍断一切苦而离去、前行。

Makkaṭakovajālanti yathā nāma makkaṭako suttajālaṃ katvā majjhaṭṭhāne nābhimaṇḍale nipanno pariyante patitaṃ paṭaṅgaṃ vā makkhikaṃ vā vegena gantvā vijjhitvā tassa rasaṃ pivitvā punāgantvā tasmiṃyeva ṭhāne nipajjati, evameva ye sattā rāgarattā dosapaduṭṭhā mohamūḷhā sayaṃkataṃ taṇhāsotaṃ anupatanti, te taṃ samatikkamituṃ na sakkonti, evaṃ duratikkamaṃ. Etampi chetvāna vajanti dhīrāti paṇḍitā etaṃ bandhanaṃ chinditvā anapekkhino nirālayā hutvā arahattamaggena sabbaṃ dukkhaṃ pahāya vajanti gacchantīti attho.

220莲华色长老尼的故事

Uppalavaṇṇātherīvatthu

237第三（偈）的含义仅是浅显易懂的。

237. Tatiyaṃ uttānatthameva.

222波吒左罗长老尼的故事

Paṭācārātherīvatthu

238第四偈中，「以百种异相」也就是「以百门」。因为“异相”（paṭihāra）这个词也出现在「门」和「守门人」的意义中。「同族」是指自己家附近的地方。

238. Catutthe paṭihārasatenapīti dvārasatenapi. Paṭihārasaddo hi dvāre dovārike ca dissati. Kulasabhāganti attano gehasamīpaṃ.

170「为救护」（tāṇāya）是指为了救护的状态，为了依止与安立之处。「亲族」（bandhavā）是指除了子女和父亲之外，其余的亲属与好友。「为死神所侵袭者」（antakenādhipannassa）是指被死（maraṇa）所征服的人。在世间，子女等亲族虽然通过施与饮食、帮忙解决所生事务，确实能成为救护，但是在临终时，由于没有任何方法能够遮止死亡，所以为了求救护、求庇护而言，他们并不存在。因此才说：「在亲属当中并没有救护。」

Tāṇāyāti tāṇabhāvāya patiṭṭhānatthāya. Bandhavāti putte ca pitaro ca ṭhapetvā avasesā ñātisuhajjā. Antakenādhipannassāti maraṇena abhibhūtassa. Pavattiyañhi puttādayo annapānādidānena ceva uppannakiccanittharaṇena ca tāṇā hutvāpi maraṇakāle kenaci upāyena maraṇaṃ paṭibāhituṃ asamatthatāya tāṇatthāya leṇatthāya na santi nāma. Teneva vuttaṃ – ‘‘natthi ñātīsu tāṇatā’’ti.

171「了知此义利后」的意思是：智者了知他们彼此之间无法成为救护这种无能状态的原因后，以四遍清净戒自制、防护、守护，迅速清净通往涅槃的八支道——这就是其含义。

Etamatthavasanti etaṃ tesaṃ aññamaññassa tāṇaṃ bhavituṃ asamatthabhāvasaṅkhātaṃ kāraṇaṃ jānitvā paṇḍito catupārisuddhisīlena saṃvuto rakkhitagopito hutvā nibbānagamanaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ sīghaṃ sodheyyāti attho.

226法乐长老尼的故事

Dhammadinnātherīvatthu

239第五偈中，「在他人支配之处」是指在他人家里做婢女的处境。据说，她曾卖掉自己的头发，供养一位名叫善生的上首弟子长老，并做了祈愿。这句话就是针对这件事而说的。「向伸出的手」：指的是为了让他握持，依照过去的习惯伸出了手。据说，那位居士成为不还者后回家时，不像往日那样东张西望、微笑着走来，而是未发笑、诸根寂静、心意寂静地走来。法乐打开狮子槛（窗户），望着街道，看到他前来的样子，心想：“这是怎么回事呢？”于是前去迎接他，站在阶梯顶端，为了让他握持而伸出了手。居士却把自己的手缩了回去。她心想：“到吃早餐的时候就会知道了。”这位居士以前都是和她一起用餐，但是那一天，他没有理会她，像一位修行的比丘一样独自进食。因此说到：「即使在吃饭时，也不说‘给这个，拿开那个’。」在这里，「给这个」是指给这个嚼食或主食。「拿开那个」是指撤走这个嚼食或主食。「由于亲近的惯习」指的是由于烦恼亲近的惯习。就像长时间点燃的瓶中灯焰在其内部炽燃一样，她受内在炽燃的因缘成就所驱使，于是说道：“既然如此……请允许我出家。”

239. Pañcame parāyattaṭṭhāneti paresaṃ dāsiṭṭhāne. Sujātattherassa adhikārakammaṃ katvāti sā kira attano kese vikkiṇitvā sujātattherassa nāma aggasāvakassa dānaṃ datvā patthanaṃ akāsi . Taṃ sandhāyetaṃ vuttaṃ. Hatthe pasāriteti tassa hatthāvalambanatthaṃ pubbāciṇṇavasena hatthe pasārite. So kira anāgāmī hutvā gehaṃ āgacchanto yathā aññesu divasesu ito cito ca olokento sitaṃ kurumāno hasamāno āgacchati, evaṃ anāgantvā santindriyo santamānaso hutvā agamāsi. Dhammadinnā sīhapañjaraṃ ugghāṭetvā vīthiṃ olokayamānā tassa āgamanākāraṃ disvā ‘‘kiṃ nu kho eta’’nti cintetvā tassa paccuggamanaṃ kurumānā sopānasīse ṭhatvā olambanatthaṃ hatthaṃ pasāresi. Upāsako attano hatthaṃ samiñjesi. Sā ‘‘pātarāsabhojanakāle jānissāmī’’ti cintesi. Upāsako pubbe tāya saddhiṃ ekato bhuñjati. Taṃ divasaṃ pana taṃ anapaloketvā yogāvacarabhikkhu viya ekakova bhuñji. Tenāha – ‘‘bhuñjamānopi imaṃ detha, imaṃ harathāti na byāharī’’ti. Tattha imaṃ dethāti imaṃ khādanīyaṃ vā bhojanīyaṃ vā detha. Imaṃ harathāti imaṃ khādanīyaṃ vā bhojanīyaṃ vā apaharatha. Santhavavasenāti kilesasanthavavasena. Cirakālaparibhāvitāya ghaṭadīpajālāya viya abbhantare dibbamānāya hetusampattiyā codiyamānā āha – ‘‘evaṃ sante…pe… mayhaṃ pabbajjaṃ anujānāthā’’ti.

173「这位居士仅仅安住在家中，就已经作了苦的终结」：据说，当他说“法乐，你并没有过失，但是从今天开始，出于亲近惯习……我将去俗家”时，她这样思惟：“一个普通的凡夫绝不可能说出这样的话，他必定是已经通达了出世间法。”于是她生起了这样的念头：“这位居士仅仅安住在家中，就已经作了苦的终结。”而在《中部义注》中，则是这样记载的：他心想：“‘那么，你为什么连和我像往常一样的寻常寒暄都不做了呢？’这出世间法是沉重、广博的，不应当随便向人宣说；可是，如果我不告诉她，她则会心碎而死在这里。”为了摄受她，他便告诉她：“法乐，我听闻了佛陀大师的说法后，已经证悟了所谓的出世间法。对于已经证悟此法的人来说，这类世俗的行为已经不合时宜了。”

Ayaṃ tāva seṭṭhi gharamajjhe ṭhitova dukkhassantaṃ akāsīti sā kira ‘‘dhammadinne tuyhaṃ doso natthi, ahaṃ pana ajja paṭṭhāya santhavavasena…pe… kulagharaṃ gacchā’’ti vutte evaṃ cintesi – ‘‘pakatipuriso evaṃ vattā nāma natthi, addhā etena lokuttaradhammo nāma paṭividdho’’ti. Tenassā ayaṃ saṅkappo ahosi ‘‘ayaṃ tāva seṭṭhi gharamajjhe ṭhitova dukkhassantaṃ akāsī’’ti. Majjhimanikāyaṭṭhakathāyaṃ (ma. ni. aṭṭha. 1.460) pana ‘‘atha kasmā mayā saddhiṃ yathāpakatiyā ālāpasallāpamattampi na karothāti so cintesi – ‘ayaṃ lokuttaradhammo nāma garu bhāriyo na pakāsetabbo; sace kho panāhaṃ na kathessāmi, ayaṃ hadayaṃ phāletvā ettheva kālaṃ kareyyā’ti tassā anuggahatthāya kathesi – ‘dhammadinne ahaṃ satthu dhammadesanaṃ sutvā lokuttaradhammaṃ nāma adhigato, taṃ adhigatassa evarūpā lokiyakiriyā na vaṭṭatī’’’ti vuttaṃ.

174她依五蕴等角度提问，如《小方广经》中所说：“圣尼，常说‘有身、有身’，圣尼，世尊所说的有身究竟是指什么呢？”等等。对于所问的每一个问题，她都依该处所说的方式解答：“毗舍佉贤友，世尊说，这五种取蕴就是有身。”等等。‘敏锐’指犀利。对于尚未证得阿拉汉道者，若不通过领受，那个问题不会在心中现起，因此说：‘凭借领受的力量，她甚至对阿拉汉道也提出了质询。’‘她阻止了那个问题’：当被问到“圣尼，那么解脱以什么为对应呢？”她回答：“毗舍佉贤友，解脱以涅槃为对应。”接着又被追问：“圣尼，那么涅槃以什么为对应呢？”这时，她便阻止了那个问题，说道：“毗舍佉贤友，你问过头了！”等等。在这里，‘你问过头了’的意思是：你问了不该问的，成了一个逾越问题界限的人。‘他无法把握问题的边际’：是指他无法把握问题的界限与尺度。因为他没有停在适合把握问题界限之处，却继续问下去，所以无法把握问题的边际。他询问了一个无对应之法的对应物。所谓涅槃，本来就是无对应的，无法用青、黄等任何一种法来作为对应物加以显示，而你却怀有这样的意图来发问，这是此句的含义。‘汇归涅槃’：是指浸入、安住于涅槃，也就是深入涅槃、内在地融入涅槃、已经进入涅槃的意思。‘以涅槃为归宿’：是指以涅槃作为它最终的去处与最高的归趣，不会再去往更远的地方了。‘以涅槃为终结’：也就是以涅槃作为它的结束与终尽。

Pañcakkhandhādivasena pañhe pucchīti ‘‘sakkāyo sakkāyoti ayye vuccati, katamo nu kho ayye sakkāyo vutto bhagavatā’’tiādinā cūḷavedallasutte (ma. ni. 1.460 ādayo) āgatanayena pucchi. Pucchitaṃ pucchitaṃ vissajjesīti ‘‘pañca kho ime, āvuso visākha, upādānakkhandhā sakkāyo vutto bhagavatā’’tiādinā (ma. ni. 1.460 ādayo) tattheva āgatanayena vissajjesi. Sūrabhāvanti tikkhabhāvaṃ. Anadhigataarahattamaggassa uggahena vinā tattha pañho na upaṭṭhātīti āha – ‘‘uggahavasena arahattamaggepi pucchī’’ti. Taṃ nivattentīti ‘‘vimuttiyā panāyye kiṃ paṭibhāgo’’ti pucchite ‘‘vimuttiyā kho, āvuso visākha, nibbānaṃ paṭibhāgo’’ti (ma. ni. 1.466) vutte ‘‘nibbānassa, panāyye, kiṃ paṭibhāgo’’ti puna pucchite taṃ nivattentī ‘‘accasarāvusovisākhā’’tiādimāha. Tattha accasarāti apucchitabbaṃ pucchanto pañhaṃ atikkāmitā ahosīti attho. Nāsakkhi pañhānaṃ pariyantaṃ gahetunti pañhānaṃ paricchedappamāṇaṃ gahetuṃ nāsakkhi. Pañhānañhi paricchedaṃ gahetuṃ yuttaṭṭhāne aṭṭhatvā tato paraṃ pucchanto nāsakkhi pañhānaṃ pariyantaṃ gahetuṃ. Appaṭibhāgadhammassa ca paṭibhāgaṃ pucchi. Nibbānaṃ nāmetaṃ appaṭibhāgaṃ, na sakkā nīlaṃ vā pītakaṃ vāti kenaci dhammena saddhiṃ paṭibhāgaṃ katvā dassetuṃ, tañca tvaṃ iminā adhippāyena pucchasīti attho. Nibbānogadhanti nibbānaṃ ogāhetvā ṭhitaṃ, nibbānantogadhaṃ nibbānaṃ anuppaviṭṭhanti attho. Nibbānaparāyaṇanti nibbānaṃ paraṃ ayanamassa parāgati, na tato paraṃ gacchatīti attho. Nibbānaṃ pariyosānaṃ avasānaṃ assāti nibbānapariyosānaṃ.

175「前」是指过去诸蕴。「后」是指未来诸蕴。「中」是指现在诸蕴。「无所执着的人」：如果有一个人，在这三世的诸蕴中，没有那种叫做渴爱执取的执着，那么我便称这位因没有贪染等种种执着、因没有任何抓取而无所取著的人为「婆罗门」。这是这句话的意义。

Pureti atītesu khandhesu. Pacchāti anāgatesu khandhesu. Majjheti paccuppannesu khandhesu. Akiñcananti yassa etesu tīsu taṇhāgāhasaṅkhātaṃ kiñcanaṃ natthi, tamahaṃ rāgakiñcanādīhi akiñcanaṃ kassaci gahaṇassa abhāvena anādānaṃ brāhmaṇaṃ vadāmīti attho.

176「智者」是指具备了通晓界、处等善巧所构成的智慧的人。这确实有这样的说法——

Paṇḍitāti dhātuāyatanādikusalatāsaṅkhātena paṇḍiccena samannāgatā. Vuttañhetaṃ –

177“大德，要具足怎样的条件才能称为智者呢？阿难，当一位比丘既通晓界、也通晓处、又通晓缘起、并且通晓可能与否的事理时，到了这个程度，阿难，这位比丘就可称为智者了。”

‘‘Kittāvatā nu kho, bhante, paṇḍito hoti? Yato kho, ānanda, bhikkhu dhātukusalo ca hoti āyatanakusalo ca paṭiccasamuppādakusalo ca ṭhānāṭṭhānakusalo ca, ettāvatā kho, ānanda, bhikkhu paṇḍito hotī’’ti.

178‘大慧’：指具足能把握广大义理、广大法、广大词句、广大辩才的智慧。因为这位长老尼证得了无学无碍解，圆满安住在无碍解中，所以她的智慧是广大的。‘如法乐所记’的意思是：如同法乐比丘尼所解说的那样，我也会那样解说。‘ti’是语助词。

Mahāpaññāti mahante atthe mahante dhamme mahantā niruttiyo mahantāni paṭibhānāni pariggahaṇe samatthāya paññāya samannāgatā. Imissā hi theriyā asekkhappaṭisambhidāppattatāya paṭisambhidāyo pūretvā ṭhitatāya paññāmahattaṃ. Yathā taṃ dhammadinnāyāti yathā dhammadinnāya bhikkhuniyā byākataṃ, ahaṃ evameva byākareyyanti attho. Tanti nipātamatthaṃ.

234难陀长老尼的故事

Nandātherīvatthu

240240. 第六首偈颂：‘不见其他道路’意思是看不见别的途径。‘放心地’指没有疑虑。‘女相’指女人的净相，即可爱的容貌。在《法句》中说完偈颂后——

240. Chaṭṭhe aññaṃ maggaṃ apassantīti aññaṃ upāyaṃ apassantī. Vissatthāti nirāsaṅkā. Itthinimittanti itthiyā subhanimittaṃ, subhākāranti vuttaṃ hoti. Dhammapade gāthaṃ vatvāti –

180以骨筑为城，血肉为其涂；

‘‘Aṭṭhīnaṃ nagaraṃ kataṃ, maṃsalohitalepanaṃ;

181“其中住老死，慢与覆藏。” (法句经 150) ——

Yattha jarā ca maccu ca, māno makkho ca ohito’’ti. (dha. pa. 150) –

182说完此偈。这里的含义是：就像人们为了储藏谷物等，竖起木柱，用藤条捆绑，再涂上泥土，在外面建起一座称为‘城’的房屋；同样地，内在也以三百块骨头作为立柱，由筋腱捆绑，涂上血肉，覆盖皮肤，为了储藏带有衰老特征的‘老’、带有死亡特征的‘死’、以健康圆满等为缘而生起的‘慢’，以及破坏善行功德的‘覆藏’，而造了这座城。实际上，这里所储藏的，就是这些身心的病患，除此之外，没有任何可以执取的东西。

Imaṃ gāthaṃ vatvā. Tatrāyamadhippāyo – yatheva hi pubbaṇṇāparaṇṇādīnaṃ odahanatthāya kaṭṭhāni ussāpetvā vallīhi bandhitvā mattikāya vilimpitvā nagarasaṅkhātaṃ bahiddhā gehaṃ karonti, evamidaṃ ajjhattikampi tīṇi aṭṭhisatāni ussāpetvā nhāruvinaddhaṃ maṃsalohitalepanaṃ tacapaṭicchannaṃ jīraṇalakkhaṇāya jarāya maraṇalakkhaṇassa maccuno ārogyasampadādīni paṭicca uppajjanalakkhaṇassa mānassa sukatakāraṇavināsanalakkhaṇassa makkhassa ca odahanatthāya nagaraṃ kataṃ. Evarūpo eva hi ettha kāyikacetasiko ābādho ohito, ito uddhaṃ kiñci gayhūpagaṃ natthīti.

183开示了经教——

Suttaṃ abhāsīti –

184或行，或立，或坐，或卧时；

‘‘Caraṃ vā yadi vā tiṭṭhaṃ, nisinno uda vā sayaṃ;

185「弯曲伸展」指身体的运动。

Samiñjeti pasāreti, esā kāyassa iñjanā.

186由骨骼与筋腱连接而成，外面裹着皮肤和肉；

‘‘Aṭṭhinahārusaṃyutto, tacamaṃsāvalepano;

187身体被皮肤覆盖着，因此无法如实地被看见。

Chaviyā kāyo paṭicchanno, yathābhūtaṃ na dissatī’’ti. (su. ni. 195-196) –

188以这些偈颂为开头，宣说了这部经。

Ādinā suttamabhāsi.

245索那长老尼的事迹

Soṇātherīvatthu

241第七个故事：应当知道，她让所有儿女各自分家独立生活，心想：“儿子们自然会照顾我，我又何必单独留一份家产呢？”于是把全部财物也都分给了他们。正因为如此，从那以后，儿女们来到她身边时，连“母亲”的念头都不起了。果然，过了几天，长子的妻子说：“哎哟，我们那位大少爷对我可真偏爱，就像多分了两份似的，老是来这个家。”其他儿子的妻子也都这么说。当她去长女等女儿们的家时，她们也同样抱怨。她遭到了轻慢，心想：“我在这取子棋住着有什么用？不如出家做比丘尼过日子。”于是前往比丘尼精舍请求出家，她们就让她出家了。为了说明这件事，叙述者说：“多子索那看出儿女们对自己不恭敬，心想：‘过在家生活有什么用呢？’便离家出家了。”

241. Sattame sabbepi visuṃ visuṃ gharāvāse patiṭṭhāpesīti ettha sabbepi visuṃ visuṃ gharāvāse patiṭṭhāpetvā ‘‘puttāva maṃ paṭijaggissanti, kiṃ me visuṃ kuṭumbenā’’ti sabbaṃ sāpateyyampi vibhajitvā adāsīti veditabbaṃ. Teneva hi tato paṭṭhāya ‘‘ayaṃ amhākaṃ kiṃ karissatī’’ti attano santikaṃ āgataṃ ‘‘mātā’’ti saññampi na kariṃsu. Tathā hi naṃ katipāhaccayena jeṭṭhaputtassa bhariyā ‘‘aho amhākaṃ ayaṃ jeṭṭheputto meti dve koṭṭhāse datvā viya imameva gehaṃ āgacchatī’’ti āha. Sesaputtānaṃ bhariyāyopi evamevaṃ vadiṃsu. Jeṭṭhadhītaraṃ ādiṃ katvā tāsaṃ gehaṃ gatakāle tāpi naṃ evameva vadiṃsu. Sā avamānappattā hutvā ‘‘kiṃ me imesaṃ santike vutthena, bhikkhunī hutvā jīvissāmī’’ti bhikkhunīupassayaṃ gantvā pabbajjaṃ yāci, tā naṃ pabbājesuṃ. Imameva vatthuṃ dassento ‘‘bahuputtikasoṇā tesaṃ attani agāravabhāvaṃ ñatvā ‘gharāvāsena kiṃ karissāmī’ti nikkhamitvā pabbajī’’ti āha.

190「前往精舍」：指前往比丘精舍的比丘尼们。「无上法」：指九种出世间法。之所以称为无上法，是因为如果有人不看见它，那么即使活上一百岁，也不如那些能够见到此法、通达此法而活一天、一刹那的人。「外来人」：这是针对来到精舍的比丘尼众而言。「不细察」：即不加以留意。

Vihāraṃ gacchantiyoti bhikkhuvihāraṃ gacchantiyo. Dhammamuttamanti navavidhalokuttaradhammaṃ. So hi uttamadhammo nāma yo hi taṃ na passati, tassa vassasatampi jīvanato taṃ dhammaṃ passantassa paṭivijjhantassa ekāhampi ekakkhaṇampi jīvitaṃ seyyo. Āgantukajanoti vihāragataṃ bhikkhunījanaṃ sandhāya vadati. Anupadhāretvāti asallakkhetvā.

248巴古拉长老尼的事迹

Bakulātherīvatthu

242第八个故事意思很明白。

242. Aṭṭhamaṃ uttānatthameva.

250昆达拉克萨长老尼的事缘

Kuṇḍalakesātherīvatthu

243在第九首偈颂里，「四衢」指的是十字路口。把四样东西合在一起就叫「四集」。「从牢狱」是指从那个像牢房一样的束缚中。「解救出」的意思是拉出来、救拔出来。

243. Navame catukketi vīthicatukke. Catunnaṃ samāhāro catukkaṃ. Cārakatoti bandhanāgārato. Ubbaṭṭetvāti uddharitvā.

193「乃至须臾间能思惟」：意思是哪怕是在一刹那这么短的时间里，也能用在那一刻生起、跟那一刻相应的智慧，想明白契合那个时机的义理。「纵使有千偈，汇集无义语」：这首偈颂是世尊对达路吉利亚长老说的，在这里也展示了同一首偈颂。在《长老尼偈注疏》里，阿阇黎法护长老在昆达拉克萨长老尼的事缘中也引用了这首相同的偈颂。只是在《法句经注疏》的昆达拉克萨长老尼事缘中——

Muhuttamapi cintayeti muhuttaṃ taṅkhaṇampi ṭhānuppattikapaññāya taṅkhaṇānurūpaṃ atthaṃ cintituṃ sakkuṇeyya. Sahassamapi ce gāthā, anatthapadasaṃhitāti ayaṃ gāthā dārucīriyattherassa bhagavatā bhāsitā, idhāpi ca sāyeva gāthā dassitā. Therigāthāsaṃvaṇṇanāyaṃ ācariyadhammapālattherenapi kuṇḍalakesittheriyā vatthumhi ayameva gāthā vuttā. Dhammapadaṭṭhakathāyaṃ pana kuṇḍalakesittheriyā vatthumhi –

194「若有人宣说百千偈颂，但通篇都是无义之语；」

‘‘Yo ca gāthāsataṃ bhāse, anatthapadasaṃhitā;

195「还不如只持诵一首法偈，听受之后能让心得寂静。」——（《法句经注疏》1.102）——

Ekaṃ dhammapadaṃ seyyo, yaṃ sutvā upasammatī’’ti. (dha. pa. aṭṭha. 1.102) –

196这里引用了这首偈颂。这不过是跟随各个诵经师各自传承下来的说法脉络，所以在不同地方才会有不同的讲述。对此，不应该去质疑阿阇黎的看法有前后矛盾。

Ayaṃ gāthā āgatā. Taṃtaṃbhāṇakānaṃ kathāmaggānusārena tattha tattha tathā vuttanti na idha ācariyassa pubbāparavirodho saṅkitabbo.

256跋陀·迦毗罗尼长老尼与跋陀·迦旃延长老尼的事缘

Bhaddākāpilānītherī-bhaddākaccānātherīvatthu

244-245第十与第十一首偈的意思浅显易懂。

244-245. Dasamaṃ ekādasamañca uttānatthameva.

258翅舍·乔达弥长老尼的故事。

Kisāgotamītherīvatthu

246在第十二首偈中，「以三种粗劣」指的是衣的粗劣、线的粗劣和染料的粗劣，这三种称为粗劣的东西。「成就义」指的就是芥子。

246. Dvādasame tīhi lūkhehīti vatthalūkhasuttalūkharajanalūkhasaṅkhātehi tīhi lūkhehi. Siddhatthakanti sāsapabījaṃ.

199「彼为人，因儿女、牲畜而陶醉」：这是指那个人得到了具足美貌、力气等优越条件的儿女和牲畜之后，心里想：“我的儿子们相貌堂堂、身强力壮、聪明能干，什么事都做得来；我的公牛没病、漂亮，能驮起重担；我的母牛产奶很多。”就这样因为儿女和牲畜而得意忘形的人。「心被系着」：是指心对于眼所识等所缘，对于金钱等财物，或者对于已经得到的钵与衣等，在每一样得到的东西上粘着、绑住，放不下。「沉睡的村庄」：是指已经进入睡眠状态的有情众生的聚集处。「犹如大洪水」：好比大河的洪水又深又广，把整个村庄，连狗都不剩下，全部冲走一样；同样地，死亡也会把前面所说的那类人全部带走，就是这个意思。「不死之境」：指没有死亡的那一部分，也就是无死的大般涅槃，这是它的意思。这里剩余的意思都很明白。

Taṃ puttapasusammattanti taṃ rūpabalādisampanne putte ca pasū ca labhitvā ‘‘mama puttā abhirūpā balasampannā paṇḍitā sabbakiccasamatthā, mama goṇo arogo abhirūpo mahābhāravaho, mama gāvī bahukhīrā’’ti evaṃ puttehi ca pasūhi ca sammattaṃ naraṃ. Byāsattamanasanti cakkhuviññeyyādīsu ārammaṇesu hiraññasuvaṇṇādīsu pattacīvarādīsu vā yaṃ yaṃ laddhaṃ hoti, tattha tattheva lagganāya sattamānasaṃ. Suttaṃ gāmanti niddaṃ upagataṃ sattakāyaṃ. Mahoghovāti yathā evarūpaṃ gāmaṃ gambhīrato vitthārato ca mahanto mahānadiogho antamaso sunakhampi asesetvā sabbaṃ ādāya gacchati, evaṃ vuttappakāraṃ naraṃ maccu ādāya gacchatīti attho. Amataṃ padanti maraṇarahitaṃ koṭṭhāsaṃ, amataṃ mahānibbānanti attho. Sesamettha uttānameva.

261豺母长老尼的故事。

Siṅgālakamātātherīvatthu

247第十三首偈的意思也很明白。

247. Terasamaṃ uttānatthameva.

263第五最上品注释结束。

(Pañcamaetadaggavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.)

264长老尼偈的注释结束。

Theripāḷisaṃvaṇṇanā niṭṭhitā.

20114. 最上品

14. Etadaggavaggo

266第六最上品注释

(14) 6. Chaṭṭhaetadaggavaggavaṇṇanā

267多波富沙与跋利迦的事

Tapussa-bhallikavatthu

248在《近事男巴利注释》的第一部分中，「最先归依者」指在一切人中最早归依的人。「从那时以后」就是过了七个七日之后。「令其中断行路」意思是让他们的行程中断。就像那些牛把轭丢掉，就算被鞭打也不往前走一样，就是让他们无法前进。「对他们」指多波富沙与跋利迦两人。「附体」就是进入、附身。「夜叉的旋涡」就是夜叉所造成的旋涡；其他地方也一样类推。「观察过去诸佛的惯例」就是观察过去的佛是用什么钵来接受食物，这是诸佛的惯例。「住立于二语归依」：因为僧团还没有出现，所以就依佛与法这两者来确立归依。「塔庙」就是可以供养的对象。「现前生发界」指世尊还在世时的头发舍利。

248. Upāsakapāḷisaṃvaṇṇanāya paṭhame sabbapaṭhamaṃ saraṇaṃ gacchantānanti sabbesaṃ paṭhamaṃ hutvā saraṇaṃ gacchantānaṃ. Ito paranti sattasattāhato paraṃ. Gamanūpacchedaṃ akāsīti gamanavicchedaṃ akāsi. Yathā te goṇā dhuraṃ chaḍḍetvā pothiyamānāpi na gacchanti, tathā akāsīti attho. Tesanti tapussabhallikānaṃ. Adhimuccitvāti āvisitvā. Yakkhassa āvaṭṭo yakkhāvaṭṭo. Evaṃ sesesupi. Atītabuddhānaṃ āciṇṇaṃ olokesīti atītabuddhā kena bhājanena paṭiggaṇhiṃsūti buddhāciṇṇaṃ olokesi. Dvevācike saraṇe patiṭṭhāyāti saṅghassa anuppannattā buddhadhammavasena dvevācike saraṇe patiṭṭhahitvā. Cetiyanti pūjanīyavatthuṃ. Jīvakesadhātuyāti jīvamānassa bhagavato kesadhātuyā.

269给孤独长者的事

Anāthapiṇḍikaseṭṭhivatthu

249第二（段落），「以此功德」（tena eva guṇena）就是指这种被称为施主性质的功德。因为他具足一切欲乐、完全远离了悭吝，并且具足悲悯等功德，所以一直不断地施舍食物给那些无依无靠的人。因此，他随时都备有给无依无靠者的食物，也就是说，他有为无依无靠者准备的食物，于是他就得到了「给孤独」（anāthapiṇḍika）这个名字。「在每一由旬处建造精舍」（yojanikavihāre kāretvā）：就是在每隔一由旬的地方各建一座精舍。说完“他进行了这样的布施”之后，为了详细说明这种布施，又说“每天有五种筹食”等。其中，「筹食」（salākabhattaṃ）是用签筹来领取的食物。「半月食」（pakkhikabhattaṃ）是每半个月中有一天应供的食物。「常设食」（dhurabhattaṃ）是安放在常设处所供养的食物。「客食」（āgantukabhattaṃ）是供养给外来比丘的食物。其他的也都如此类推。在精舍里，常设五百个座位，也就是说，经常有五百位比丘坐着受食，所以精舍里固定设置了五百个座位。

249. Dutiye teneva guṇenāti teneva dāyakabhāvasaṅkhātena guṇena. So hi sabbakāmasamiddhatāya vigatamaccheratāya karuṇādiguṇasamaṅgitāya ca niccakālaṃ anāthānaṃ piṇḍamadāsi. Tena sabbakālaṃ upaṭṭhito anāthānaṃ piṇḍo etassa atthīti anāthapiṇḍikoti saṅkhaṃ gato. Yojanikavihāre kāretvāti yojane yojane ekamekaṃ vihāraṃ kāretvā. ‘‘Evarūpaṃ dānaṃ pavattesī’’ti vatvā tameva dānaṃ vibhajitvā dassento ‘‘devasikaṃ pañca salākabhattāni hontī’’tiādimāha. Tattha salākāya gāhetabbaṃ bhattaṃ salākabhattaṃ. Ekasmiṃ pakkhe ekadivasaṃ dātabbaṃ bhattaṃ pakkhikabhattaṃ. Dhuragehe ṭhapetvā dātabbaṃ bhattaṃ dhurabhattaṃ. Āgantukānaṃ dātabbaṃ bhattaṃ āgantukabhattaṃ. Evaṃ sesesupi. Pañca āsanasatāni gehe niccapaññattāneva hontīti gehe nisīdāpetvā bhuñjantānaṃ pañcannaṃ bhikkhusatānaṃ pañca āsanasatāni niccapaññattāni honti.

271质多居士的事

Cittagahapativatthu

250第三（段落），「鹿」就是指鹿的形状。「令受食」（bhikkhaṃ samādāpetvā）：就是“尊者！请您照顾我，请坐在这里接受食物”，这样为了请他接受食物而做的劝请。「为了出离而积累的抉择分善法是亲依止缘」（vivaṭṭaṃ uddissa upacitaṃ nibbedhabhāgiyakusalaṃ upanissayo）：意思是为了出离而积累的、属于抉择分的善法，成为他的亲依止缘。「他仅开示了六处分别」（saḷāyatanavibhattimeva desesī）：他单单宣说了与六处分别有关的法。「由长老」（therena）指在场所有比丘中最上首的那位大长老。「无法解答问题」（pañhaṃ vissajjetuṃ asakkontena）：质多居士这样问道：“尊者长老！世间生起各种不同的恶见，像‘世间是常’、‘世间是无常’、‘世间有边’、‘世间无边’、‘命就是身’、‘命与身是异’、‘如来死后存在’、‘如来死后不存在’、‘如来死后亦存在亦不存在’、‘如来死后非存在非不存在’，还有在《梵网经》里列出的那六十二种恶见。尊者！这些恶见，是在什么东西存在的时候才会出现？在什么东西不存在的时候才不会出现？”（《相应部》4.345）他以这样的方式提问时，大长老无法解答。听说，这个问题一连问了三次，大长老都默然不语。那时，伊西达答长老心里想：“这位长老自己既不解答，也不请别人解答，居士这样会困扰比丘僧团，就让我来解答这个问题，让大家都能安住轻安吧。”这样想过之后，他从座位上站起来，走到长老身边说：“尊者！请让我来为质多居士解答这个问题。”（《相应部》4.345）这样说了之后，长老就说：“贤友伊西达答，你来为质多居士解答这个问题吧。”于是延请了伊西达答。因此才会说：「由于无法解答问题，而被延请」。

250. Tatiye migā eva migarūpāni. Bhikkhaṃ samādāpetvāti, ‘‘bhante, mayhaṃ anuggahaṃ karotha, idha nisīditvā bhikkhaṃ gaṇhathā’’ti bhikkhāgahaṇatthaṃ samādāpetvā . Vivaṭṭaṃ uddissa upacitaṃ nibbedhabhāgiyakusalaṃ upanissayo. Saḷāyatanavibhattimeva desesīti saḷāyatanavibhāgappaṭisaṃyuttameva dhammakathaṃ kathesi. Therenāti tattha sannihitānaṃ sabbesaṃ jeṭṭhena mahātherena. Pañhaṃ vissajjetuṃ asakkontenāti cittena gahapatinā ‘‘yā imā, bhante thera, anekavihitā diṭṭhiyo loke uppajjanti, ‘sassato loko’ti vā, ‘asassato loko’ti vā, ‘antavā loko’ti vā, ‘anantavā loko’ti vā, ‘taṃ jīvaṃ taṃ sarīra’nti vā, ‘aññaṃ jīvaṃ aññaṃ sarīra’nti vā, ‘hoti tathāgato paraṃ maraṇā’ti vā, ‘na hoti tathāgato paraṃ maraṇā’ti vā, ‘hoti ca na hoti ca tathāgato paraṃ maraṇā’ti vā, ‘neva hoti na na hoti tathāgato paraṃ maraṇā’ti vā yāni cimāni dvāsaṭṭhi diṭṭhigatāni brahmajāle gaṇitāni, imā nu kho, bhante, diṭṭhiyo kismiṃ sati honti, kismiṃ asati na hontī’’ti evamādinā (saṃ. ni. 4.345) pañhe puṭṭhe taṃ pañhaṃ vissajjetuṃ asakkontena. Imaṃ kira pañhaṃ yāvatatiyaṃ puṭṭho mahāthero tuṇhī ahosi. Atha isidattatthero cintesi – ‘‘ayaṃ thero neva attanā byākaroti, na aññaṃ ajjhesati, upāsako ca bhikkhusaṅghaṃ vihesati, ahametaṃ byākaritvā phāsuvihāraṃ katvā dassāmī’’ti. Evaṃ cintetvā ca āsanato vuṭṭhāya therassa santikaṃ gantvā ‘‘byākaromahaṃ, bhante, cittassa gahapatino etaṃ pañha’’nti (saṃ. ni. 4.345) āha. Evaṃ vutte thero ‘‘byākarohi tvaṃ, āvuso isidatta, cittassa gahapatino etaṃ pañha’’nti isidattaṃ ajjhesi. Tena vuttaṃ – ‘‘pañhaṃ vissajjetuṃ asakkontena ajjhiṭṭho’’ti.

205「解答了问题」：就是通过这样的理路回答了问题：“居士，世间生起的种种恶见，例如‘世间是常’、‘世间是无常’……乃至在《梵网经》中所列举的六十二种恶见，居士，这些恶见以身见存在而存在，以身见不存在而不存在。”接下来说明质多居士知晓了长老在家时的朋友关系：据说，质多居士对长老的解答感到欢喜，问道：“尊者，圣者伊西达答从哪里来？”长老回答：“居士，我从阿槃提来。”居士又问：“尊者，在阿槃提有一位名叫伊西达答的善男子，是我们未曾见面的朋友，他已出家，尊者见过他吗？”长老说：“是的，居士。”再问：“尊者，那位圣者现在住在哪里？”长老沉默不语。于是质多居士问：“尊者，那位圣者就是伊西达答吧？”长老答：“是的，居士。”由此，居士明白了长老就是自己在家时的朋友。

Pañhaṃ vissajjetvāti ‘‘yā imā, gahapati, anekavihitā diṭṭhiyo loke uppajjanti ‘sassato loko’ti vā, ‘asassato loko’ti vā…pe… yāni cimāni dvāsaṭṭhi diṭṭhigatāni brahmajāle gaṇitāni, imā kho, gahapati, diṭṭhiyo sakkāyadiṭṭhiyā sati honti, sakkāyadiṭṭhiyā asati na hontī’’tiādinā nayena pañhaṃ vissajjetvā. Gihisahāyakabhāve ñāteti therassa gihisahāyakabhāve cittena gahapatinā ñāte. Citto kira, gahapati, tassa pañhaveyyākaraṇe tuṭṭho ‘‘kuto, bhante, ayyo isidatto āgacchatī’’ti vatvā ‘‘avantiyā kho ahaṃ, gahapati, āgacchāmī’’ti vutto ‘‘atthi, bhante, avantiyā isidatto nāma kulaputto amhākaṃ adiṭṭhasahāyo pabbajito, diṭṭho so āyasmatā’’ti pucchi. Thero ca ‘‘evaṃ, gahapatī’’ti vatvā ‘‘kahaṃ nu kho, bhante, so āyasmā etarahi viharatī’’ti puna puṭṭho tuṇhī ahosi. Atha citto gahapati ‘‘ayyo no, bhante, isidatto’’ti pucchitvā ‘‘evaṃ, gahapatī’’ti vutte attano gihisahāyabhāvaṃ aññāsi.

206「展示了火遍定神变」：据说有一天，质多居士请求大长老说：“尊者，请圣者为我显示超人法的神通神变。”长老说：“那么，居士，你在走廊铺开郁多罗僧，并在上面撒一把干草。”居士照做之后，长老自己进入精舍，插上门闩，发动了那样的神通决意，让火焰从钥匙孔和门缝中窜出，烧着了草，却不烧郁多罗僧。质多居士赶紧拍打郁多罗僧，内心悚惧，汗毛竖立，站到一旁。他看到长老从里面出来，便说：“尊者，愿圣者欢喜地住在马奇咖桑达，这里的安跋陀林令人愉悦，我将为圣者努力提供衣服、团食、坐卧具、病缘药和药资具。”长老心想：“现在不能再住这儿了。”于是离开了那座精舍。正是针对这件事而说：“展示了火遍定神变，心想‘如今不适合再住此处’，便随意地离去了。”至于“二位上首弟子”等内容，在《律藏》中已有详细记载。

Tejosamāpattipāṭihāriyaṃ dassetvāti ekasmiṃ kira divase citto gahapati ‘‘sādhu me, bhante, ayyo uttarimanussadhammā iddhipāṭihāriyaṃ dassetū’’ti mahātheraṃ yāci. Thero ‘‘tena hi tvaṃ, gahapati, āḷinde uttarāsaṅgaṃ paññāpetvā tattha tiṇakalāpaṃ okirā’’ti vatvā tena ca tathā kate sayaṃ vihāraṃ pavisitvā ca ghaṭikaṃ datvā tathārūpaṃ iddhābhisaṅkhāraṃ abhisaṅkhāresi, yathā tāḷacchiggaḷena ca aggaḷantarikāya ca acci nikkhamitvā tiṇāni jhāpeti, uttarāsaṅgaṃ na jhāpeti. Atha citto gahapati uttarāsaṅgaṃ papphoṭetvā saṃviggo lomahaṭṭhajāto ekamantaṃ ṭhito theraṃ bahi nikkhamantaṃ disvā ‘‘abhiramatu, bhante, ayyo macchikāsaṇḍe, ramaṇīyaṃ ambāṭakavanaṃ, ahaṃ ayyassa ussukkaṃ karissāmi cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhārāna’’nti āha. Tato thero ‘‘na dāni idha vasituṃ sakkā’’ti tamhā vihārā pakkāmi. Taṃ sandhāyetaṃ vuttaṃ – ‘‘tejosamāpatti pāṭihāriyaṃ dassetvā ‘idāni idha vasituṃ na yutta’nti yathāsukhaṃ pakkāmī’’ti. Dve aggasāvakātiādīsu yaṃ vattabbaṃ, taṃ vitthārato vinayapāḷiyaṃ āgatameva.

207「有信」：指具足世间与出世间的信心。「以戒」：戒有在家戒与出家戒两种，这里是指在家戒，意思是具足此戒。「成就名誉与财富」：名誉如同给孤独长者等人那样，拥有以五百位近事男围绕的在家声誉，即具足这样的名誉；财富则包含谷米等财物与七种圣财，即具足这两种财富。「无论什么地方」：指在东方等各个方向，像这样的善男子所亲近的任何地方，他在那里都会受到相应的利养与恭敬。

Saddhoti lokiyalokuttarāya saddhāya samannāgato. Sīlenāti agāriyasīlaṃ anagāriyasīlanti duvidhaṃ sīlaṃ, tesu idha agāriyaṃ sīlaṃ adhippetaṃ, tena samannāgatoti attho. Yasobhogasamappitoti yādiso anāthapiṇḍikādīnaṃ pañcaupāsakasataparivārasaṅkhāto agāriyo yaso, tādiseneva yasena, yo ca dhanadhaññādiko ceva sattavidhaariyadhanasaṅkhāto cāti duvidho bhogo, tena ca samannāgatoti attho. Yaṃ yaṃ padesanti puratthimādīsu disāsu evarūpo kulaputto yaṃ yaṃ padesaṃ bhajati, tattha tattha evarūpena lābhasakkārena pūjitova hotīti attho.

276哈塔卡·阿拉瓦卡的事迹

Hatthakaāḷavakavatthu

251251. 第四是以四种摄受之事来解说：即以布施、爱语、利行、同事这四种摄受之事。为了清楚地阐明“第二天应与食器一并送交阿拉瓦卡”这句话的意思，便说：“这里面有这样一段次第开示”等等。为了猎鹿进入山林：阿拉瓦卡王舍弃各种歌舞娱乐，为了防御盗贼、对抗敌国以及锻炼体力，每隔七天去狩猎。一天，他带领大队人马，依照“鹿从谁的方向逃走，重担就归谁”的约定，为猎鹿进入山林。一只鹿：指从他所站立的地方逃走的麋鹿。追赶：他独自追赶了三由旬的路程。这位大王行动迅速，手持弓，徒步追赶那只鹿达三由旬。杀死后：因为麋鹿最快的速度就是三由旬，待那鹿力竭，进入水中停住时便杀死它。切成两半挂在弓端折返：即使对肉不感兴趣，为了免除“没能捉到鹿”的非议，就把切成两半的鹿挂在弓端折返。茂密的树荫：指枝叶层层叠叠的浓密树荫。

251. Catutthe catubbidhena saṅgahavatthunāti dānapiyavacanaatthacariyāsamānattatāsaṅkhātena catubbidhena saṅgahavatthunā. ‘‘Sve bhattacāṭiyā saddhiṃ āḷavakassa pesetabbo ahosī’’ti vuttamatthaṃ pākaṭaṃ katvā dassetuṃ – ‘‘tatrāyaṃ anupubbikathā’’tiādimāha. Migavatthāya araññaṃ gantvāti āḷavako rājā vividhanāṭakūpabhogaṃ chaḍḍetvā corappaṭibāhanatthañca paṭirājanisedhanatthañca byāyāmakaraṇatthañca sattame sattame divase migavaṃ gacchanto ekadivasaṃ balakāyena saddhiṃ ‘‘yassa passena migo palāyati, tasseva so bhāro’’ti katakatikavatto migavatthāya araññaṃ gantvā. Ekaṃ miganti attano ṭhitaṭṭhānena palātaṃ eṇimigaṃ. Anubandhitvāti tiyojanamaggaṃ ekakova anubandhitvā. Javasampanno hi rājā dhanuṃ gahetvā pattikova tiyojanaṃ taṃ migamanubandhi. Ghātetvāti yasmā eṇimigā tiyojanavegā eva honti, tasmā parikkhiṇajavaṃ taṃ migaṃ udakaṃ pavisitvā ṭhitaṃ ghātetvā. Dvidhā chetvā dhanukoṭiyaṃ lagetvā nivattetvā āgacchantoti anatthikopi maṃsena ‘‘nāsakkhi migaṃ gahetu’’nti apavādamocanatthaṃ dvidhā chinnaṃ dhanukoṭiyaṃ lagetvā āgacchanto. Sandacchāyanti ghanacchāyaṃ bahalapattapalāsaṃ.

209「住于树的天神」：这句话是指阿拉瓦卡夜叉。他得到大王们的许可后，在正午时分，凡是进入那棵树荫所覆盖范围的有情，都会被他吞噬，他就居住在那里。「坐在阿拉瓦卡的座褥上」：在那些指定的吉祥日等日子，阿拉瓦卡会坐下享受福乐，他正是坐上了那天宝座褥。「对自己的飞行不成就，省思‘是什么原因’」：当时，据说娑多山和雪山等夜叉在祇园礼拜世尊后，带着眷属说“我们要去夜叉集会”，乘着各种车乘从空中飞过。空中并不是夜叉处处可行的地方，必须绕过空中的宫殿，只有在通行的道路上才有路。而阿拉瓦卡的宫殿却在地面，深固隐蔽，四面有围墙，塔楼、门楼等设施齐全，上方覆盖着铜网，像一个宝箱，高达三由旬，他们行进的道路就在宫殿的上方。这群夜叉到达那里时，无法通过。因为只要佛陀坐在某个地方，从他上方一直到有顶天，任何人都不可能飞过。因此，他们飞行不成功，就省思：“到底是什么原因呢？”听到他们的话后便想：因为对于无信的人，谈论信心是难听的话，就像对破戒的人谈论戒一样。所以，听到那些夜叉对世尊的称赞后，阿拉瓦卡内心生起强烈的愤怒，就像盐粒投入火中一样，心里噼啪作响，动了这样的念。山顶：指盖拉舍山的山顶。

Rukkhe adhivatthā devatāti āḷavakaṃ yakkhaṃ sandhāya vadati. So hi mahārājūnaṃ santikā varaṃ labhitvā majjhanhikasamaye tassa rukkhassa chāyāya phuṭṭhokāsaṃ paviṭṭhe pāṇino khādanto tattha paṭivasati. Āḷavakassa nisīdanapallaṅke nisīdīti yattha abhilakkhitesu maṅgaladivasādīsu āḷavako nisīditvā siriṃ anubhoti, tasmiṃyeva dibbaratanapallaṅke nisīdi. Attano gamane asampajjamāne ‘‘kiṃ nu kho kāraṇa’’nti āvajjentāti tadā kira sātāgirahemavatā bhagavantaṃ jetavaneyeva vanditvā ‘‘yakkhasamāgamaṃ gamissāmā’’ti saparivārā nānāyānehi ākāsena gacchanti, ākāse ca yakkhānaṃ na sabbattha maggo atthi, ākāsaṭṭhāni vimānāni pariharitvā maggaṭṭhāneneva maggo hoti, āḷavakassa pana vimānaṃ bhūmaṭṭhaṃ suguttaṃ pākāraparikkhittaṃ susaṃvihitadvāraṭṭālakagopuraṃ upari kaṃsajālasañchannamañjūsāsadisaṃ tiyojanaṃ ubbedhena, tassa upari maggo hoti, te taṃ padesamāgamma gantumasamatthā ahesuṃ. Buddhānañhi nisinnokāsassa uparibhāgena yāva bhavaggā koci gantumasamattho, tasmā attano gamane asampajjamāne ‘‘kiṃ nu kho kāraṇa’’nti āvajjesuṃ. Tesaṃ kathaṃ sutvā cintesīti yasmā assaddhassa saddhākathā dukkathā hoti dussīlādīnaṃ sīlakathādayo viya, tasmā tesaṃ yakkhānaṃ santikā bhagavato pasaṃsaṃ sutvā eva aggimhi pakkhittaloṇasakkharā viya abbhantare uppannakopena paṭapaṭāyamānahadayo hutvā cintesi. Pabbatakūṭanti kelāsapabbatakūṭaṃ.

210从这儿开始，应当详述与阿拉瓦卡的战斗。据说，他左脚站在黄石板上，说：“你们现在看，究竟是你们的导师有大神力，还是我！”然后，用右脚踩压约六十由旬的盖拉舍山顶，那座山就像被铁锤重击一样，迸射出片片赭红色的铁屑。他站在那儿，大吼“我是阿拉瓦卡”，声音响遍整个阎浮提。三千由旬宽广的喜马拉雅山也因夜叉的威力而震动。他卷起暴风，心想：“就用这个把沙门赶走。”于是从东方等各个方向兴起狂风，吹裂了半由旬、一由旬、二由旬、三由旬高的山峰，把树林、灌木、乔木连根拔起，刮进了阿拉瓦城，把废弃的象棚等建筑吹得粉碎，椽子和瓦片在空中翻飞。世尊决意：“不要让任何人受到伤害。”那些风来到十力者面前，连他的衣角也无法吹动。接着，他兴起大雨，心想：“用水淹死沙门。”凭借夜叉的威力，上空聚集起百层、千层等浓厚云层，降下暴雨。雨流很急，大地出现了许多孔洞。洪水漫过树木，但当它来到十力者这里时，连世尊衣服上的一滴露水都没能沾湿。然后他兴起了石雨。巨大无比、冒着烟、燃着火焰的山峰从空中飞来，到了十力者脚下，就变成了天界花鬘。然后他兴起了武器雨。单刃刀、双刃刀、剑、矛、箭等武器，冒着烟、燃着火焰从空中飞来，到了十力者脚下，就变成了天上的花朵。

Ito paṭṭhāya āḷavakayuddhaṃ vitthāretabbanti so kira manosilātale vāmapādena ṭhatvā ‘‘passatha dāni tumhākaṃ vā satthā mahānubhāvo, ahaṃ vā’’ti dakkhiṇapādena saṭṭhiyojanamattaṃ kelāsakūṭapabbataṃ akkami, taṃ ayokūṭappahato viya niddhantaayapiṇḍo papaṭikāyo muñci. So tatra ṭhatvā ‘‘ahaṃ āḷavako’’ti ugghosesi, sakalajambudīpaṃ saddo phari. Tiyojanasahassavitthatahimavāpi sampakampi yakkhassānubhāvena. So vātamaṇḍalaṃ samuṭṭhāpesi ‘‘eteneva samaṇaṃ palāpessāmī’’ti. Te puratthimādibhedā vātā samuṭṭhahitvā aḍḍhayojanayojanadviyojanatiyojanappamāṇāni pabbatakūṭāni padāletvā vanagaccharukkhādīni ummūletvā āḷavinagaraṃ pakkhandā jiṇṇahatthisālādīni cuṇṇentā chadaniṭṭhakā ākāse bhamentā. Bhagavā ‘‘mā kassaci uparodho hotū’’ti adhiṭṭhāsi. Te vātā dasabalaṃ patvā cīvarakaṇṇamattampi cāletuṃ nāsakkhiṃsu. Tato mahāvassaṃ samuṭṭhāpesi ‘‘udakena ajjhottharitvā samaṇaṃ māressāmī’’ti. Tassānubhāvena uparūpari satapaṭalasahassapaṭalādibhedā valāhakā uṭṭhahitvā pavassiṃsu. Vuṭṭhidhārāvegena pathavī chiddā ahosi. Vanarukkhādīnaṃ upari mahogho āgantvā dasabalassa cīvare ussāvabindumattampi temetuṃ nāsakkhi. Tato pāsāṇavassaṃ samuṭṭhāpesi. Mahantāni mahantāni pabbatakūṭāni dhūmāyantāni pajjalantāni ākāsenāgantvā dasabalaṃ patvā dibbamālāguḷāni sampajjiṃsu. Tato paharaṇavassaṃ samuṭṭhāpesi. Ekatodhārā ubhatodhārā asisattikhurappādayo dhūmāyantā pajjalantā ākāsenāgantvā dasabalassa pādamūle dibbapupphāni ahesuṃ.

211然后他兴起了火炭雨。像紫矿花颜色的火炭从空中飞来，到了十力者脚下，变成天花散落。然后他兴起了热灰雨。极度灼热的灰烬从空中飞来，到了十力者脚下，变成旃檀香粉末落下。然后他兴起了沙雨。极细的沙子，冒着烟、燃着火焰从空中飞来，到了十力者脚下，变成天花落下。然后他兴起了泥雨。那泥泞冒着烟、燃着火焰从空中飞来，到了十力者脚下，变成天上的香落下。然后他兴起了黑暗，心想：“要吓跑沙门。”那黑暗深具四支，像浓密的黑暗一样降临，但一到十力者面前，就像阳光驱散黑暗一样消失了。就这样，夜叉用这风、雨、石、武器、火炭、热灰、沙、泥、黑暗九种灾难，也无法把世尊赶走。于是他亲自带领手持各种攻击武器、显现各种恐怖形相的非人部众，以及由四支军队组成的军阵，向世尊逼近。那些非人部众做出各种变形，一边喊着“捉住他！杀死他！”，一边好像要向世尊冲来。然而，他们就像苍蝇无法靠近烧红的铁块一样，根本不能接近世尊。

Tato aṅgāravassaṃ samuṭṭhāpesi. Kiṃsukavaṇṇā aṅgārā ākāsenāgantvā dasabalassa pādamūle dibbapupphāni hutvā vikiriṃsu. Tato kukkuḷavassaṃ samuṭṭhāpesi. Accuṇho kukkuḷo ākāsenāgantvā dasabalassa pādamūle candanacuṇṇaṃ hutvā nipati. Tato vālikavassaṃ samuṭṭhāpesi. Atisukhumā vālikā dhūmāyantā pajjalantā ākāsenāgantvā dasabalassa pādamūle dibbapupphāni hutvā nipatiṃsu. Tato kalalavassaṃ samuṭṭhāpesi. Taṃ dhūmāyantaṃ pajjalantaṃ ākāsenāgantvā dasabalassa pādamūle dibbagandhaṃ hutvā nipati. Tato andhakāraṃ samuṭṭhāpesi ‘‘bhiṃsetvā samaṇaṃ palāpessāmī’’ti. Caturaṅgasamannāgataṃ andhakārasadisaṃ hutvā dasabalaṃ patvā sūriyappabhāvihatamivandhakāraṃ antaradhāyi. Evaṃ yakkho imāhi navahi vātavassapāsāṇapaharaṇaṅgārakukkuḷavālikakalalandhakāravuṭṭhīhi bhagavantaṃ palāpetumasakkonto nānāvidhappaharaṇahatthaanekappakārarūpabhūtagaṇasamākulāya caturaṅginiyā senāya sayameva bhagavantaṃ abhigato. Te bhūtagaṇā anekappakāravikāre katvā ‘‘gaṇhatha hanathā’’ti bhagavato upari āgacchantā viya ca honti. Apica kho niddhantalohapiṇḍaṃ viya makkhikā bhagavantaṃ allīyitumasamatthā eva ahesuṃ.

212就这样，旷野夜叉用种种恐怖景象折腾了整夜，还是没能动摇世尊，他心想：“我不如放出那谁也战胜不了的衣甲武器吧。”因为如果这愤怒的他将衣甲武器丢向空中，天就会十二年不下雨；如果丢在地上，所有树木、草等都会干枯，十二年间不再生长；如果丢进大海，大海就会像热瓦上的水滴一样完全干涸；如果丢到须弥山上，山就会碎成一片片飞散。他这么一想，便脱下那具有大神力的衣甲武器——他的上衣，握在手里。这时，十千世界界的大部分天神们迅速聚集，心想：“今天世尊要调伏旷野夜叉了，我们可以在那里听闻正法。”也有一些想看战斗的天神聚集过来。就这样，整个天空充满了天神。这时，旷野夜叉在世尊近处上下游走，随后放出了衣甲武器。那武器犹如霹雳轮一般，在空中发出恐怖的响声，冒着烟、燃着火，飞向世尊；但为了折伏夜叉的傲慢，它变成了一块擦脚布，落在世尊脚前。旷野夜叉看到这一幕，就像被锯断角的牛王、被拔掉毒牙的蛇一样，失去了威光，没有了骄慢，傲慢之幢被摧倒在地。以上便是应详述的旷野夜叉之战斗。

Evaṃ sabbarattiṃ anekappakāravibhiṃsākāradassanenapi bhagavantaṃ cāletumasakkonto āḷavako cintesi – ‘‘yaṃnūnāhaṃ kenaci ajeyyaṃ dussāvudhaṃ muñceyya’’nti. Sace hi so duṭṭho ākāse taṃ dussāvudhaṃ muñceyya, dvādasa vassāni devo na vasseyya. Sace pathaviyaṃ muñceyya , sabbarukkhatiṇādīni sussitvā dvādasavassantaraṃ na puna ruheyyuṃ. Sace samudde muñceyya, tattakapāle udakabindu viya sabbaṃ susseyya. Sace sinerupabbate muñceyya, khaṇḍākhaṇḍaṃ hutvā vikireyya. So evaṃmahānubhāvaṃ dussāvudhaṃ uttarisāṭakaṃ muñcitvā aggahesi. Yebhuyyena dasasahassilokadhātudevatā vegena sannipatiṃsu ‘‘ajja bhagavā āḷavakaṃ damessati, tattha dhammaṃ sossāmā’’ti. Yuddhadassanakāmāpi devatā sannipatiṃsu. Evaṃ sakalampi ākāsaṃ devatāhi paripuṇṇaṃ ahosi. Athāḷavako bhagavato samīpe uparūpari vicaritvā vatthāvudhaṃ muñci . Taṃ asanicakkaṃ viya ākāse bheravasaddaṃ karontaṃ dhūmāyantaṃ pajjalantaṃ bhagavantaṃ patvā yakkhassa mānamaddanatthaṃ pādapuñchanacoḷaṃ hutvā pādamūle nipati. Āḷavako taṃ disvā chinnavisāṇo viya usabho, uddhaṭadāṭho viya sappo nittejo nimmado nipātitamānaddhajo ahosi. Evamidaṃ āḷavakayuddhaṃ vitthāretabbaṃ.

213他提出了八个问题——

Aṭṭha pañhe pucchīti –

214“在这个世间，什么是一个人最殊胜的财富？

‘‘Kiṃ sūdha vittaṃ purisassa seṭṭhaṃ,

215什么善行能带来安乐？

Kiṃ su suciṇṇaṃ sukhamāvahāti;

216什么是一切味道中最甜美的？

Kiṃ su have sādutaraṃ rasānaṃ,

217怎样生活，才称得上是生命中最殊胜的活法？”（《相应部·有偈品》246；《经集》183）——

Kathaṃ jīviṃ jīvitamāhu seṭṭha’’nti. (saṃ. ni. 1.246; su. ni. 183) –

218旷野夜叉像这样提出了八个问题。导师世尊解答道——

Ādinā aṭṭha pañhe pucchi. Satthā vissajjesīti –

219“在这世间，信（信心）是一个人最殊胜的财富，

‘‘Saddhīdha vittaṃ purisassa seṭṭhaṃ,

220善修的法，能带来安乐；

Dhammo suciṇṇo sukhamāvahāti;

221真实确实是一切味道中最甜美的，

Saccaṃ have sādutaraṃ rasānaṃ,

222以智慧而活者，他的生命被称为最殊胜。”

Paññājīviṃ jīvitamāhu seṭṭha’’nti. (saṃ. ni. 1.246; su. ni. 184) –

223他以“最初”开头作了回答。而“Vikkandamānāya”是指极度地、不停地悲泣。

Ādinā vissajjesi. Vikkandamānāyāti accantaṃ paridevamānāya.

293摩诃男释迦之事

Mahānāmasakkavatthu

252252. 第五个问题中，“此后，导师没有给予承诺”，之所以这样说，是因为在一年之后，由于制定了学处，禁止接受资具自恣，所以说“没有给予承诺”。实际上，世尊在摩诃男释迦第三次请求时，确实给了承诺。当时摩诃男释迦说：“大德！我希望能终生以药物向僧伽自恣。”（《波逸提》304-305）世尊便回答：“萨度！萨度！摩诃男，既然如此，摩诃男，你就终生以药物向僧伽自恣吧！”在这样给予承诺之后，后来世尊听说六群比丘恼乱摩诃男释迦，就呵责了六群比丘，并制定了这个学处：“除了再次邀请或长期邀请的情况外，无病的比丘应接受为期四个月的资具自恣。如果超过这个期限还去接受，就犯波逸提。”所以，虽然最初开许了，但后来用学处的约束来遮止了，因此才会说“没有给予承诺”。

252. Pañcame satthā tato paraṃ paṭiññaṃ nādāsīti saṃvaccharato paraṃ sikkhāpadapaññattiyā paccayappavāraṇāsādiyanassa vāritattā ‘‘paṭiññaṃ nādāsī’’ti vuttaṃ. Tathā hi bhagavā tatiyavārepi mahānāmena sakkena ‘‘icchāmahaṃ, bhante, saṅghaṃ yāvajīvaṃ bhesajjena pavāretu’’nti (pāci. 304-305) vutte ‘‘sādhu sādhu, mahānāma, tena hi tvaṃ, mahānāma, saṅghaṃ yāvajīvaṃ bhesajjena pavārehī’’ti paṭiññaṃ adāsiyeva. Evaṃ paṭiññaṃ datvā pacchā chabbaggiyehi bhikkhūhi mahānāmassa sakkassa viheṭhitabhāvaṃ sutvā chabbaggiye bhikkhū vigarahitvā sikkhāpadaṃ paññapesi ‘‘agilānena bhikkhunā cātumāsappaccayapavāraṇā sāditabbā aññatra punappavāraṇāya aññatra niccappavāraṇāya. Tato ce uttari sādiyeyya, pācittiya’’nti. Tasmā paṭhamaṃ anujānitvāpi pacchā sikkhāpadabandhanena vāritattā ‘‘paṭiññaṃ nādāsī’’ti vuttaṃ.

295郁伽居士等事

Uggagahapatyādivatthu

253-256253-256. 第六、第七、第八、第九个问题，都是容易理解的。

253-256. Chaṭṭhasattamaaṭṭhamanavamāni suviññeyyāneva.

297那拘罗父居士事

Nakulapitugahapativatthu

257257. 在第十个故事里，“苏苏马罗山城”指的就是这个名字的城市。据说，当初划定城址的那一天，附近水池里有一条鳄鱼发出了吼声，就像说话一样。后来城市顺利建成，人们就把那条鳄鱼发出吼声这件事当成了吉祥的征兆，因此给城市取名“苏苏马罗山”。另外也有说法认为：“因为有一座山形状像鳄鱼，就叫苏苏马罗山，这座山就在城附近，所以这个城市有这座山，因此得名苏苏马罗山城。”“贝萨咖拉林”是指那片叫贝萨咖拉的树林。也有的版本写作“Bhesakalāvane”。那到底世尊是怎么让他们生起父亲一般的想法呢？经文中“据说……”这一段就解释了。其中“在我还年轻时，就娶了年轻的妻子”，意思就是在我还很年轻的时候，就娶了一位年轻的女子。“纵欲过度”指的是在行欲时超过了正常的限度。

257. Dasame susumāragirinagareti evaṃnāmake nagare. Tassa kira nagarassa vatthupariggahadivase avidūre udakarahade susumāro saddamakāsi, giraṃ nicchāresi. Atha nagare anantarāyena māpite tameva susumāragirakaraṇaṃ subhanimittaṃ katvā ‘‘susumāragirī’’tvevassa nāmaṃ akaṃsu. Keci pana ‘‘susumārasaṇṭhānattā susumāro nāma eko giri, so tassa nagarassa samīpe, tasmā taṃ susumāragiri etassa atthīti susumāragirīti vuccatī’’ti vadanti. Bhesakaḷāvaneti bhesakaḷānāmake vane. ‘‘Bhesakalāvane’’tipi pāṭho. Kathaṃ pana bhagavati nesaṃ puttasaññā patiṭṭhāsīti āha – ‘‘ayaṃ kirā’’tiādi. Daharasseva daharā ānītāti me daharasseva sato daharā ānītāti attho. Aticaritāti atikkamitvā caranto.

299（第六最上品的注释结束。）

(Chaṭṭhaetadaggavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.)

300《近事男品》的注释结束。

Upāsakapāḷisaṃvaṇṇanā niṭṭhitā.

227第十四最上品

14. Etadaggavaggo

302第七最上品的注释

(14) 7. Sattamaetadaggavaggavaṇṇanā

303善生女事

Sujātāvatthu

258258. 在《近事女经》的注释中，第一部分很容易理解。

258. Upāsikāpāḷisaṃvaṇṇanāya paṭhamaṃ suviññeyyameva.

305毗舍佉事

Visākhāvatthu

259259. 在第二部中，“大蔓饰”指大蔓首饰。那件首饰上用了四管金刚石。珍珠用了十一管，珊瑚用了二十二管，莲花红宝石用了三十三管。就这样，这些以及靛蓝宝石等其他宝石，以蓝、黄、红、白、深红、褐、金七种颜色的殊胜宝石制成。把它戴在头上，一直垂到脚背；这位女子要能支撑它，需要相当于五头大象的力量。“内火不可往外带出”等等的含义，下文就会说明。这里其余的内容容易理解。

259. Dutiye mahālatāpasādhanassāti mahālatāpiḷandhanassa. Tasmiñca piḷandhane catasso vajiranāḷiyo upayogaṃ agamaṃsu. Muttānaṃ ekādasa nāḷiyo, pavāḷassa dvāvīsati nāḷiyo, padumarāgamaṇīnaṃ tettiṃsa nāḷiyo. Iti etehi ca aññehi ca indanīlādīhi nīlapītalohitodātamañjiṭṭhasāmakabaravaṇṇavasena sattavaṇṇehi vararatanehi niṭṭhānaṃ agamāsi, taṃ sīse paṭimukkaṃ yāva pādapiṭṭhiyā bhassati, pañcannaṃ hatthīnaṃ balaṃ dhārayamānāva naṃ itthī dhāretuṃ sakkoti. Antoaggi bahi na nīharitabbotiādīnaṃ attho upari āvi bhavissati. Sesamettha suviññeyyameva.

307久寿多罗—娑摩婆提事

Khujjuttarā-sāmāvatīvatthu

260-261260-261. 在第三和第四部中，“乳粥”指非常浓稠的乳粥。“在享用那乳粥时”：指在享用那浓稠、油腻、不易消化的乳粥之时。“不能消化”：由于途中吃得少，消化能力弱，所以不能消化。“猛兽之处”：指被猛兽占据的地方。“寻找着”：指搜寻着。“堂屋”：指竹匠的工棚。“不会白做”：指不给酬劳就不做。“她点燃了”：指她给了火，就是点起了火。“等着”：意思是“请等一等”。“身形成就”：指身体形貌美丽。“到了榕树”：指到了一棵孟加拉榕树。“金镯”：指金臂环。“淹了我”：意思是“我增加了”。“没有检查内部”：指没有查看叶棚里面是否有人。其余的部分容易理解。

260-261. Tatiyacatutthesu pāyāsassāti bahalatarassa pāyāsassa. Taṃ pāyāsaṃ bhuñjantesūti taṃ bahalataraṃ garusiniddhaṃ pāyāsaṃ bhuñjantesu. Jīrāpetuṃ asakkontoti antarāmagge appāhāratāya mandagahaṇikattā jīrāpetuṃ asakkonto. Vāḷamigaṭṭhāneti vāḷamigehi adhiṭṭhitaṭṭhāne. Anuvijjantoti vicārento. Sālāti naḷakārasālā. Mudhā na karissatīti mūlyaṃ vinā na karissati. Ālimpesīti aggiṃ adāsi, aggiṃ jālesīti attho. Pekkhāti āgamehi. Upadhisampadāti sarīrasampatti. Vaṭarukkhaṃ patvāti nigrodharukkhaṃ patvā. Suvaṇṇakaṭaketi suvaṇṇavalaye. Abbhuṃ meti me avaḍḍhīti attho. Anto asodhetvāti paṇṇasālāya anto kassaci atthibhāvaṃ vā natthibhāvaṃ vā anupadhāretvā. Sesaṃ suviññeyyameva.

309上难陀母事

Uttarānandamātāvatthu

262262. 在第五部中，“观察了亲依止”：这句话说明，虽然殊胜证悟需要有现有缘的聚集，但亲依止成就也是必不可少的。就像以现法受报的方式成熟的业，需要有现有缘的会合，同样地，亲依止成就也有种种不同，应当去希求。实际上，即使已经亲近了殊胜的善士、有了如理作意等等，但若缺乏亲依止，殊胜的证悟也不会成功。“做净”：指按规定把它做成可食用的净食。“应放置于钵中”：指应该把食物放进钵里（供养口）。“以三种思”：指布施前的思、布施时的思和布施后的随喜思。正如经中所说：

262. Pañcame upanissayaṃ disvāti iminā yathā visesādhigamassa satipi paccuppannapaccayasamavāye avassaṃ upanissayasampadā icchitabbā, evaṃ diṭṭhadhammavedanīyabhāvena vipaccanakassa kammassapi paccuppannasamavāyo viya upanissayasampadāpi savisesā icchitabbāti dasseti. Tathā hi ukkaṃsagatasappurisūpanissayayonisomanasikāresu labbhamānesupi upanissayarahitassa visesādhigamo na sampajjatevāti. Kappiyaṃ katvāti yathā kappiyaṃ hoti, tathā katvā. Patte patiṭṭhapeyyāti āhāraṃ dānamukhe vissajjeyya. Tīhi cetanāhīti pubbabhāgamuñcaanumodanācetanāhi. Vuttañhetaṃ –

232布施前就喜悦，布施时令心净信，

‘‘Pubbeva dānā sumano, dadaṃ cittaṃ pasādaye;

233布施后也满意，这就是福德的成就。

Datvā attamano hoti, esā puññassa sampadā’’ti. (a. ni. 6.37; pe. va. 305);

234“Tava manaṃ sandhārehi”（你应抑制自心）的意思是：当因为“今天的饭食晚了”而生气时，你应当抑制那颗由嗔怒而起的心，不要发怒（mā kujjhi）。她所看来看去的地方……乃至……散乱得就像被大苦葫芦花覆盖一样，因为那片耕地全都变成了金色。“tādiseti”（与你相似）就是与你等同。“na kopemi”（我不恼害）即不毁坏，不因出身而蔑视。“pūjaṃ karoti”（作供养）就是向正自觉者作供养。“antaravatthu”（内庭）指家中的庭院。“Bhoti”是呼格。“Jeti”是轻蔑的称呼。她自己身为圣弟子，依凭导师而被称为“有父亲的女儿”，并且期望通过在导师面前听闻正法而获得殊胜的证悟，因此说：“在十力者面前，我只容忍能忍的。”“kadariya”（吝啬者）即顽固吝啬的人。

Tavamanaṃ sandhārehīti ‘‘ajja bhattaṃ cirāyita’’nti kodhato tava cittaṃ sandhārehi, mā kujjhīti attho. Olokitolokitaṭṭhānaṃ…pe… samparikiṇṇaṃ viya ahosīti tena kasitaṭṭhānaṃ sabbaṃ suvaṇṇabhāvāpattiyā mahākosātakipupphehi sañchannaṃ viya ahosi. Tādiseti tayā sadise. Na kopemīti na vināsemi, jātiyā na hīḷemi. Pūjaṃ karotīti sammāsambuddhassa pūjaṃ karoti. Antaravatthunti gehaṅgaṇaṃ. Bhoti sambodhane nipāto. Jeti avaññālapanaṃ. Sayaṃ ariyasāvikābhāvato satthuvasena ‘‘sapitikā dhītā’’ti vatvā satthu sammukhā dhammassavanena tassā visesādhigamaṃ paccāsīsantī ‘‘dasabale khamanteyeva khamissāmī’’ti āha. Kadariyanti thaddhamacchariṃ.

314苏波瓦萨事

Suppavāsāvatthu

263第六篇，「paṇītadāyikānaṃ」（殊胜施女们）：指布施殊胜味食等物品的女施主们。为了维持寿命而布施食物，就叫做「āyuṃ deti」（施寿命）。对于“施美貌”等，也是同样的道理。因此说到“「pañca ṭhānāni」（五种处）”。为了显示业与果相似的道理，接着说“然而，施了寿命……”等等。其中，「datvā」（施了）指以布施为因。「bhāginī」（有份者）就是能够获得相应果报的人。

263. Chaṭṭhe paṇītadāyikānanti paṇītarasavatthūnaṃ dāyikānaṃ. Āyuno ṭhitihetuṃ bhojanaṃ dentī āyuṃ deti nāma. Esa nayo vaṇṇaṃ detītiādīsu. Tenāha – ‘‘pañca ṭhānānī’’ti. Kammasarikkhakañcetaṃ phalanti dassento ‘‘āyuṃ kho pana datvā’’tiādimāha. Tattha datvāti dānahetu. Bhāginīti bhāgavatī laddhuṃ bhabbā.

316须卑事

Suppiyāvatthu

264第七篇，「ūrumaṃsaṃ chinditvā dāsiyā adāsi」（割下股肉施与婢女）：这位已得果证、通达教法的女圣弟子，不顾自己身体的痛苦，一心只期待那位比丘的疾病痊愈，于是割下自己的股肉交给婢女。导师见到她有如此的发心成就，又观察到“只要她来到我面前，伤口就会愈合，皮肤恢复正常，身体安适”，于是说：“把她召来。”她想：“悲悯一切世间的导师不会为了让我受苦而召见我，其中必有原因。”她便把事情的原委全部讲了出来，这是为了彰显佛陀的威神力，而不是为了突显自己愿心的坚固。佛陀将她安立在“照顾病者第一”的位置：她能不顾自身痛苦，专心致力于解除患病比丘的病苦，因此被置于照顾病者中的首位。

264. Sattame ūrumaṃsaṃ chinditvā dāsiyā adāsīti āgataphalā viññātasāsanā ariyasāvikā attano sarīradukkhaṃ acintetvā tassa bhikkhuno rogavūpasamameva paccāsīsantī attano ūrumaṃsaṃ chinditvā dāsiyā adāsi. Satthāpi tassā tathāpavattaṃ ajjhāsayasampattiṃ disvā ‘‘mama sammukhībhāvūpagamanenevassā vaṇo ruhitvā sañchavi jāyati, phāsubhāvo hotī’’ti ca disvā ‘‘pakkosatha na’’nti āha. Sā cintesīti ‘‘sabbalokassa hitānukampako satthā na maṃ dukkhāpetuṃ pakkosati, atthettha kāraṇa’’nti cintesi. Attanā katakāraṇaṃ sabbaṃ kathesīti buddhānubhāvavibhāvanatthaṃ kathesi, na attano daḷhajjhāsayatāya vibhāvanatthaṃ. Gilānupaṭṭhākīnaṃ aggaṭṭhāne ṭhapesīti agaṇitattadukkhā gilānānaṃ bhikkhūnaṃ gelaññavūpasamane yuttappayuttāti gilānupaṭṭhākīnaṃ aggaṭṭhāne ṭhapesīti.

318迦提亚尼事

Kātiyānīvatthu

265第八篇，「aveccappasannānaṃ」（证得不动的净信者）：如实了知三宝功德而生起净信的人。由于这种信是通过道而来的，所以任何事物都不能动摇它。「adhigatena」（已证得的）指依证道而获得。也有读作「avigatena」（不消失的），意思是“任何时候都不会消失的”。这种信也不会被破坏，因此说“以已证得的不动净信”。其中，「kāyasakkhiṃ katvā」（以身作证者）：以她为首，从词义上说是通过名身领受教法而成为亲证者。「ummaggaṃ khanitvā」（挖了暗道）：挖了通过破坏房屋连接处来进入内部的通道。「dullabhassavanaṃ」（难遇的听闻）：指难以遇到的正法听闻。「mahāpathavī pavisitabbā bhaveyya」（应该进入大地）：是指会堕入无间地狱。

265. Aṭṭhame aveccappasannānanti ratanattayaguṇe yāthāvato ñatvā pasannānaṃ, so panassa pasādo maggenāgatattā kenaci akampanīyo. Adhigatenāti maggādhigameneva adhigatena. ‘‘Avigatenā’’ti vā pāṭho, tassattho ‘‘kadāci avigacchantenā’’ti. So appadhaṃsiyo ca hoti, tasmā vuttaṃ – ‘‘adhigatena acalappasādenā’’ti. Tattha kāyasakkhiṃ katvāti pamukhaṃ katvā, vacanatthato pana nāmakāyena desanāya sampaṭicchanavasena sakkhibhūtaṃ katvāti attho. Ummaggaṃ khanitvāti gharasandhicchedanena antopavisanamaggaṃ khanitvā. Dullabhassavananti dullabhasaddhammassavanaṃ. Mahāpathavī pavisitabbā bhaveyyāti avīcippavesanaṃ vadati.

320那拘罗母事

Nakulamātāvatthu

266第九项里，那拘罗母和那拘罗父由于说了表示信赖的话，因此成了对导师信赖的人。所谓「信赖者」，就是指说信赖语的近事女。「家主妇」就是家里的女主人。此处所说的方法，和近事男典籍里那拘罗父的故事中所说的方法相同。

266. Navame vissāsakathaneneva nakulamātā nakulapitā ca satthuvissāsikā nāma jātāti vuttaṃ – ‘‘vissāsikānanti vissāsakathaṃ kathentīnaṃ upāsikāna’’nti. Gahapatānīti gehasāminī. Vuttamevāti upāsakapāḷiyaṃ nakulapitukathāyaṃ vuttanayameva.

322咖离库拉拉屋事

Kāḷīkuraragharikāvatthu

267第十项中，「仅凭传闻」是指没有亲眼见到导师的身体，也没有当面从导师那里听闻法，仅仅是依靠传闻，也就是随顺他人话语而听闻得来之后，由此生起的净信。「传闻净信」就是通过传闻而来的净信。

267. Dasame anussavenevāti paccakkhato rūpadassanena satthu sammukhā dhammassavanena ca vinā kevalaṃ anussavaneneva parassa vacanaṃ anugatassavaneneva uppannena pasādena. Anussavikappasādanti anussavato āgatappasādaṃ.

324第七最上品注释完毕。

(Sattamaetadaggavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.)

240近事女典籍的注释结束。

Upāsikāpāḷisaṃvaṇṇanā samattā.

326《满足希求》已完成，

Niṭṭhitā ca manorathapūraṇiyā

241也就是增支部注释中，

Aṅguttaranikāya-aṭṭhakathāya

328阐明了最上品注释中不明显的意思。

Etadaggavaggavaṇṇanāya anuttānatthadīpanā.