1. 道相应义注
1礼敬彼世尊、阿拉汉、正自觉者
Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa
2《相应部》
Saṃyuttanikāye
3《大品注疏》
Mahāvagga-aṭṭhakathā
41. 道相应
1. Maggasaṃyuttaṃ
11. 无明品
1. Avijjāvaggo
61-2. 无明经等注疏
1-2. Avijjāsuttādivaṇṇanā
1-2在《大品》的第一部经中，「前导」指的是通过俱生力和亲依止力这两种方式而成为前导。「等至」（samāpattiyā）的意思是达到（samāpajjanāya）、获得自性，也就是生起。而「无惭、无愧随行」（anvadeva ahirikaṃ anottappaṃ）中的「无惭」是指表现为不知羞耻的形态，「无愧」是指表现为不畏惧的形态；这二者确实随行，一同生起，没有它们就不会生起，这就是它的意思。「到达无明者」（avijjāgatassa）意思是已经到达无明、具足无明的人。「邪见」（micchādiṭṭhī）指不真实的见解、非导出的见解。「有」（pahotī）就是存在、生起。对于邪思惟等，也应该知道是通过不真实、非导出的方式而具有邪性。这样，这八支就是不善法等至中的邪性支。但它们并不是在同一刹那全部获得，而是在不同刹那才获得。
1-2. Mahāvaggassa paṭhame pubbaṅgamāti sahajātavasena ca upanissayavasena cāti dvīhākārehi pubbaṅgamā. Samāpattiyāti samāpajjanāya sabhāvapaṭilābhāya, uppattiyāti attho. Anvadeva ahirikaṃ anottappanti sā panesā yadetaṃ alajjanākārasaṇṭhikaṃ ahirikaṃ, abhāyanākārasaṇṭhitañca anottappaṃ, etaṃ anudeva saheva ekatova, na vinā tena uppajjatīti attho. Avijjāgatassāti avijjāya upagatassa samannāgatassa. Micchādiṭṭhīti ayāthāvadiṭṭhi aniyyānikadiṭṭhi. Pahotīti hoti uppajjati. Micchāsaṅkappādīsupi ayāthāvaaniyyānikavaseneva micchābhāvo veditabbo. Iti imāni aṭṭhapi akusaladhammasamāpattiyā micchattaaṅgāni nāma honti. Tāni pana na ekakkhaṇe sabbāni labbhanti, nānakkhaṇe labbhanti.
3怎么讲呢？当与见相应的心生起，并引生身表的时候，就有邪见、邪思惟、邪精进、邪念、邪定、邪业这六支。当心与见不相应时，就除开邪见，有五支。当同样的那两个心引生语表时，就只是把邪业那支换成邪语，同样或是六支，或是五支。所谓邪命，当它生起时，只在身门、语门这两门中的某个上生起，不发生在意门。因此，当那些以邪命为先的心引生身表或语表时，身业就成了邪命，语业也同样（成了邪命），依邪命之力，还是那六支或五支。然而，当那些心不生起表而转起时，则依邪见、邪思惟、邪精进、邪念、邪正定而有五支，或者依邪思惟等而有四支。所以，并非在同一刹那获得所有支，而是在不同刹那才获得。
Kathaṃ? Yadā hi diṭṭhisampayuttacittaṃ kāyaviññattiṃ samuṭṭhāpentaṃ uppajjati, tadā micchādiṭṭhi micchāsaṅkappo micchāvāyāmo micchāsati micchāsamādhi micchākammantoti cha aṅgāni honti. Yadā diṭṭhivippayuttaṃ, tadā micchādiṭṭhivajjāni pañca. Yadā tāneva dve vacīviññattiṃ samuṭṭhāpenti, tadā micchākammantaṭṭhāne micchāvācāya saddhiṃ tāneva cha vā pañca vā. Ayaṃ ājīvo nāma kuppamāno kāyavacīdvāresuyeva aññatarasmiṃ kuppati, na manodvāre. Tasmā yadā ājīvasīsena tāneva cittāni kāyavacīviññattiyo samuṭṭhāpenti, tadā kāyakammaṃ micchājīvo nāma hoti, tathā vacīkammanti micchājīvassa vasena tāneva cha vā pañca vā. Yadā pana viññattiṃ asamuṭṭhāpetvā tāni cittāni uppajjanti , tadā micchādiṭṭhimicchāsaṅkappamicchāvāyāmamicchāsatimicchāsamādhivasena pañca vā, micchāsaṅkappādivasena cattāri vā hontīti evaṃ na ekakkhaṇe sabbāni labbhanti, nānakkhaṇe labbhantīti.
4在善法（白分）这里，「明」是指业自属智。这里同样要知道，是通过俱生力和亲依止力这两种方式作为前导。「惭与愧」（hirottappa）就是惭和愧。其中，惭表现为知耻的形态，愧表现为畏惧的形态。此处只是略说，广说则如同《清净道论》所说。「到达明者」（vijjāgatassa）意思是已经到达明、具足明的人。「智者」（viddasuno）就是明者、贤智者。「正见」（sammādiṭṭhī）是指真实的、能导向的见解。于正业等，也是同样的道理。这样，这八支就是善法等至的支分。在世间道刹那，它们不会同时全部获得；但在出世间道刹那，却可以全部获得。并且，它们是在初禅那道之中；从第二禅那开始，除了正思惟，就只有七支。
Sukkapakkhe vijjāti kammassakatañāṇaṃ. Ihāpi sahajātavasena ca upanissayavasena cāti dvīhākārehi pubbaṅgamatā veditabbā. Hirottappanti hirī ca ottappañca. Tattha lajjanākārasaṇṭhitā hirī, bhāyanākārasaṇṭhitaṃ ottappaṃ. Ayamettha saṅkhepo, vitthāro pana visuddhimagge vuttova. Vijjāgatassāti vijjāya upagatassa samannāgatassa. Viddasunoti viduno paṇḍitassa. Sammādiṭṭhīti yāthāvadiṭṭhi niyyānikadiṭṭhi. Sammākammantādīsupi eseva nayo. Iti kusaladhammasamāpattiyā imāni aṭṭhaṅgāni honti, tāni lokiyamaggakkhaṇe na ekato sabbāni labbhanti, lokuttaramaggakkhaṇe pana labbhanti. Tāni ca kho paṭhamajjhānikamagge, dutiyajjhānikādīsu pana sammāsaṅkappavajjāni satteva honti.
5如果有人说：‘因为《中部·大六处经》（Mahāsaḷāyatanikasutta, M.3.431）中讲：「正见」是如实者的见解，那就是正见；「正思惟」是如实者的思惟，那就是正思惟；「正精进」是如实者的精进，那就是正精进；「正念」是如实者的念，那就是正念；「正定」是如实者的定，那就是正定。但是，在这之前，他的身业、语业和命已经非常「清净」了。所以，连「出世间道」也只是「五支」道（只有五个部分）。’那么应该这样回答他：‘你为什么看不见在同一部经中又这样说：“这样，这个「圣八支道」就逐步修习达到圆满”呢？’至于所说的「先前」（pubbeva），那只是用来表明从出家那天起就处于清净状态的意思。因为从出家那天开始，身业等虽然已经是清净的，但在「出世间道」现前的刹那，它们就变得极其清净——这个道理已经清楚地显示出来了。
Tattha yo evaṃ vadeyya ‘‘yasmā majjhimanikāyamhi mahāsaḷāyatanikasutte (ma. ni. 3.431) ‘yā tathābhūtassa diṭṭhi, sāssa hoti sammādiṭṭhi. Yo tathābhūtassa, saṅkappo, svāssa hoti sammāsaṅkappo. Yo tathābhūtassa vāyāmo, svāssa hoti sammāvāyāmo. Yā tathābhūtassa sati, svāssa hoti sammāsati. Yo tathābhūtassa samādhi, svāssa hoti sammāsamādhi. Pubbeva kho panassa kāyakammaṃ vacīkammaṃ ājīvo ca suparisuddho’ti vuttaṃ tasmā pañcaṅgikopi lokuttaramaggo hotī’’ti so vattabbo – tasmiṃyeva sutte ‘‘evamassāyaṃ ariyo aṭṭhaṅgiko maggo bhāvanāpāripūriṃ gacchatī’’ti idaṃ kasmā na passasi ? Yaṃ panetaṃ ‘‘pubbeva kho panassā’’ti vuttaṃ, taṃ pabbajitadivasato paṭṭhāya parisuddhabhāvadassanatthaṃ. Pabbajitadivasato paṭṭhāya hi parisuddhāni kāyakammādīni lokuttaramaggakkhaṇe atiparisuddhāni hontīti ayamattho dīpito.
6另外，在《阿毗达摩》中也说：‘在那时，道是五支道’（Vibha.212）。这是为了显示一种作用的差别而说的。因为当一个人舍断邪业而圆满正业的时候，那时并没有邪语或邪命存在；在正见、正思惟、正精进、正念、正定这五种起作用的支中，正业得以圆满。实际上，正业正是依于远离之力而圆满的。正语和正命也是同样的道理。所以，为了显示这种作用的差别，才这样说。在世间道刹那，确实只有五支，而远离则不一定。因此不说‘六支’，只说‘五支’。‘比丘们，凡是圣者的心、无漏的心、与圣道相应的心，以及正在修习圣道者的心，对于三种身恶行的远离、离弃、回避、戒绝、不做、不行——比丘们，这就是圣的、无漏的、出世间的正业。’（《中部·大四十经》等）像这样，在《大四十经》等多部经中，由于正业等被确定为出世间的道支，所以应该知道，出世间道就是具足八支的道。在这部经中，所说的八支道是世间与出世间混合而说的。第二部经，则与《憍萨罗相应》中所说相同。
Yampi abhidhamme vuttaṃ ‘‘tasmiṃ kho pana samaye pañcaṅgiko maggo hotī’’ti (vibha. 212), taṃ ekaṃ kiccantaraṃ dassetuṃ vuttaṃ. Yasmiñhi kāle micchākammantaṃ pahāya sammākammantaṃ pūreti, tasmiṃ kāle micchāvācā vā micchājīvo vā na hoti, diṭṭhi saṅkappo vāyāmo sati samādhīti imesuyeva pañcasu kārakaṅgesu sammākammanto pūrati. Virativasena hi sammākammanto pūrati nāma. Sammāvācāsammāājīvesupi eseva nayo. Iti imaṃ kiccantaraṃ dassetuṃ evaṃ vuttaṃ. Lokiyamaggakkhaṇe ca pañceva honti, virati pana aniyatā. Tasmā ‘‘chaaṅgiko’’ti avatvā ‘‘pañcaṅgiko’’tveva vuttaṃ. ‘‘Yā ca, bhikkhave, ariyacittassa anāsavacittassa ariyamaggasamaṅgino ariyamaggaṃ bhāvayato tīhi kāyaduccaritehi ārati virati paṭivirati veramaṇī akiriyā akaraṇaṃ, ayaṃ bhikkhave sammākammanto ariyo anāsavo lokuttaramaggo’’ti (ma. ni. 3.139). Evaṃ pana mahācattālīsakasuttādīsu anekesu suttesu sammākammantādīnañca lokuttaramaggassa aṅgabhāvasiddhito aṭṭhaṅgikova lokuttaramaggo hotīti veditabboti. Imasmiṃ sutte ayaṃ aṭṭhaṅgiko maggo lokiyalokuttaramissakova kathito. Dutiyaṃ kosalasaṃyutte vuttameva.
123. 舍利弗经注
3. Sāriputtasuttavaṇṇanā
3第三段中，‘大德！这全部的……’：具寿阿难由于还没有达到声闻波罗蜜智的顶点，所以不知道整个道梵行完全依靠善知识才能获得；而法将舍利弗因为已经安住于声闻波罗蜜智的顶点，因此能够了知，所以这样说。正因为如此，世尊对他称赞‘善哉！善哉！’，给予随喜。
3. Tatiye sakalamidaṃ bhanteti ānandatthero sāvakapāramīñāṇassa matthakaṃ appattatāya sakalampi maggabrahmacariyaṃ kalyāṇamittasannissayena labbhatīti na aññāsi, dhammasenāpati pana sāvakapāramīñāṇassa matthake ṭhitattā aññāsi, tasmā evamāha. Tenevassa bhagavā sādhu sādhūti sādhukāramadāsi.
144. 生闻婆罗门经注
4. Jāṇussoṇibrāhmaṇasuttavaṇṇanā
4第四段中，‘全白色母马牵引的车’：是指由四匹纯白母马所驾的车。据说，这辆车从轮毂、轮辋到车杆，全部用白银装饰包裹。车分为两种：战车和盛饰车。其中，战车呈方形，不大，只能容纳两三个人；盛饰车则很大，又长又宽，里面可以轻松容下执伞的人、执牦牛尾拂尘的人、执扇子的人等八个或十个人，他们可以站、可以坐、也可以躺卧。这辆车就是盛饰车。
4. Catutthe sabbasetena vaḷavābhirathenāti sakalasetena catūhi vaḷavāhi yuttarathena. So kira sabbo sacakkapañjarakubbaro rajataparikkhitto hoti. Ratho ca nāmesa duvidho hoti – yodharatho, alaṅkārarathoti. Tattha yodharatho caturassasaṇṭhāno hoti nātimahā dvinnaṃ tiṇṇaṃ vā janānaṃ gahaṇasamattho. Alaṅkāraratho mahā hoti dīghato dīgho puthulato puthulo ca, tattha chattaggāhako vālabījaniggāhako tālavaṇṭaggāhakoti evaṃ aṭṭha vā dasa vā sukheneva ṭhātuṃ vā nisīdituṃ vā nipajjituṃ vā sakkonti. Ayampi alaṅkārarathoyeva.
9‘那些马确是白色’：这些母马天生就是白色的。‘白色饰品’：它们的装饰品是用白银制成的。‘白色车乘’：车乘也是如前所述，因为用白银包裹，而且各处嵌有象牙工艺，所以也是白色的。‘白色帷幔’：其他的车乘，有的用狮皮、虎皮、黄色毛毯来做帷幔，但这辆车不是这样，它是用厚细布来做帷幔的。‘白色缰绳’：缰绳也是用银管包裹的。‘白色刺棒’：刺棒也是用白银包裹的。
Setā sudaṃ assāti tā vaḷavā pakatiyā setavaṇṇāva. Setālaṅkārāti pasādhanaṃ tāsaṃ rajatamayaṃ ahosi. Seto rathoti rathopi vuttanayeneva rajataparikkhittattā tattha tattha dantakammakhacitattā ca setova. Setaparivāroti yathā aññe rathā sīhacammaparivārāpi honti, byagghacammaparivārāpi paṇḍukambalaparivārāpi honti, na evaṃ esa. Esa pana ghanadukūlena parivārito ahosi. Setā rasmiyoti rasmiyopi rajatapanāḷisuparikkhittā. Setā patodalaṭṭhīti patodalaṭṭhipi rajataparikkhittā.
10‘白色伞盖’：在车中央撑起的伞盖也是白色的。‘白色头巾’：那宽八指的银质头巾带是白色的。‘白色衣服’：衣服也都是白色的，像一堆泡沫。其中，下裙价值五百钱，上衣价值一千钱。‘白色鞋履’：所谓的鞋履，本来是走路的人或者进入森林的人才穿的。但他已经登上了车，所以要知道，这里所说的其实是与他车乘相配的、用银镶嵌的脚饰，如此称说而已。‘以白色牦牛尾拂尘’：以水晶为柄、用白色牦牛尾做成的拂尘。而且不仅这些是白色的，那位婆罗门还涂了白色的涂香，戴了白色的花环，十个手指上的戒指、耳朵上的耳环等所有装饰品也都是银制的。他的随从婆罗门大约有一万人，同样是穿着白色衣服，涂着白色涂香，戴着白色花环和饰物。
Setaṃ chattanti rathamajjhe ussāpitachattampi setameva ahosi. Setaṃ uṇhīsanti aṭṭhaṅgulavitthāro rajatamayo uṇhīsapaṭṭo seto. Setāni vatthānīti vatthānipi setāni pheṇapuñjavaṇṇāni. Tesu nivāsanaṃ pañcasatagghanakaṃ, uttarāsaṅgo sahassagghanako. Setā upāhanāti upāhanā nāma maggāruḷhassa vā honti aṭaviṃ vā pavisantassa. Ayaṃ pana rathaṃ abhiruḷho, tenassa tadanucchaviko rajatapaṭisevito pādālaṅkāro nāma esa evaṃ vuttoti veditabbo. Setāya sudaṃ vālabījaniyāti phalikamayadaṇḍāya setacamaravālabījaniyā. Na kevalañca ettakamevassa setaṃ ahosi, so pana brāhmaṇo setavilepanaṃ vilimpi, setamālaṃ piḷandhi, dasasu aṅgulīsu aṅgulimuddikā kaṇṇesu kuṇḍalānīti evamādi alaṅkāropissa rajatamayova ahosi . Parivārabrāhmaṇāpissa dasasahassamattā tatheva setavatthavilepanamālālaṅkārā ahesuṃ.
11而所谓‘当他自舍卫城出行时’，这里说明他出行的方式：据说，他每六个月会右绕城市一次。事先会发布通告：‘从现在起多少天后，将右绕城市。’听到这个消息，还没离开城市的人就不走了；即使已经离开的人，也会为了‘看看这位有福德者的吉祥盛况’而回来。在婆罗门巡行城市的那一天，一大早就有人打扫街道，铺上沙子，撒上以炒米等五种花组成的花，安置满瓶，竖起芭蕉和旗帜，并用熏香让全城芬芳缭绕。
Yaṃ panetaṃ sāvatthiyā niyyāyantanti vuttaṃ, tatrāyaṃ niyyāyanavibhāvanā – so kira channaṃ channaṃ māsānaṃ ekavāraṃ nagaraṃ padakkhiṇaṃ karoti – ‘‘ito ettakehi divasehi nagaraṃ padakkhiṇaṃ karissatī’’ti puretarameva ghosanā kayirati. Taṃ sutvā ye nagarato na pakkantā, te na pakkamanti. Yepi pakkantā, tepi ‘‘puññavato sirisampattiṃ passissāmā’’ti āgacchanti. Yaṃ divasaṃ brāhmaṇo nagaraṃ anuvicarati, tadā pātova nagaravīthiyo sammajjitvā vālikaṃ okiritvā lājapañcamehi pupphehi vippakiritvā puṇṇaghaṭe ṭhapetvā kadaliyo ca dhaje ca ussāpetvā sakalanagaraṃ dhūpitavāsitaṃ karonti.
12婆罗门一早就洗了头，在饭前用了餐，按照前面说过的方法，用白衣等装饰自己，从楼阁下来，登上车乘。那时，那些全身穿着白衣、涂着白香、戴着白花环和饰品的婆罗门，手持白伞盖，簇拥着他。接着，为了聚集大众，他们先向少年儿童们抛撒各种水果，随后撒出像绿豆之类的小钱，再撒出金币。大众聚集起来，欢呼声和挥动衣物的场景四处可见。于是，在那些念诵吉祥咒语和祝福语的人们的祝福声中，婆罗门以极大的祥瑞盛况绕城巡行。有福德的人们登上单层等楼阁，推开像鹦鹉羽毛一样色彩绚丽的窗户观看。婆罗门仿佛用自己的声誉和吉祥成就压倒了全城一般，朝着南门行进。正是针对这一情景，才有了这样的说法。
Brāhmaṇo pātova sīsaṃ nhāyitvā purebhattaṃ bhuñjitvā vuttanayeneva setavatthādīhi attānaṃ alaṅkaritvā pāsādā oruyha rathaṃ abhiruhati. Atha naṃ te brāhmaṇā sabbasetavatthavilepanamālālaṅkārā setacchattāni gahetvā parivārenti. Tato mahājanassa sannipātatthaṃ paṭhamaṃyeva taruṇadārakānaṃ phalāphalāni vikiranti, tadanantaraṃ māsakarūpādīni, tadanantaraṃ kahāpaṇe vikiranti. Mahājano sannipatati, ukkuṭṭhiyo ceva celukkhepā ca vattanti. Atha brāhmaṇo maṅgalikasovatthikādīsu maṅgalāni ceva suvatthiyo ca karontesu mahāsampattiyā nagaraṃ anuvicarati. Puññavantā manussā ekabhūmikādipāsāde āruyha sukapattasadisāni vātapānakavāṭāni vivaritvā olokenti. Brāhmaṇopi attano yasasirisampattiyā nagaraṃ ajjhottharanto viya dakkhiṇadvārābhimukho hoti. Taṃ sandhāyetaṃ vuttaṃ.
13「众人见到那……」：大众见到那辆车后，说「梵！」这是对“最胜”的尊称。「那车乘的确是梵啊！」：意思是“那车乘真的与最胜车乘相似啊”。阿难，就像人们付钱给那些说赞词的人，让他们为自己的女儿唱赞歌说：“她美貌、好看、大富、大财。”但她们并不会只因为赞说之言就变得美貌或大富。同样地，大众看到婆罗门的车乘后，即使这样赞美：“那车乘确实是梵啊！”但这辆车并不能只凭赞美之词就成为梵车。因为它其实是低劣、无价值的东西。然而从究竟义上来说，「阿难，这正是」：这是圣八支道的同义语。因为这条道通过断除一切过失而成为最殊胜的，而且圣者们通过它而趣向涅槃，所以可以称为“梵车”；又因为它本身就是法，并且能运载，所以称为“法车”；又因为它是无上的，而且已经赢得了与烦恼的战斗，所以可以称为“无上的战斗胜利者”。
Tamenaṃ jano disvāti mahājano taṃ rathaṃ disvā. Brahmanti seṭṭhādhivacanametaṃ. Brahmaṃ vata bho yānanti seṭṭhayānasadisaṃ vata bho yānanti ayamettha attho. Imasseva kho etanti, ānanda, manussā nāma vaṇṇabhāṇakānaṃ dhanaṃ datvā attano dārikānaṃ vaṇṇagītaṃ gāyāpenti ‘‘abhirūpo hoti dassanīyo mahaddhano mahābhogo’’ti, na ca tena vaṇṇabhaṇanamattena abhirūpā vā honti mahaddhanā vā, evameva mahājano brāhmaṇassa rathaṃ disvā – ‘‘brahmaṃ vata bho yāna’’nti kiñcāpi evaṃ vaṇṇaṃ bhaṇati, na panetaṃ yānaṃ vaṇṇabhaṇanamatteneva brahmayānaṃ nāma hoti. Lāmakañhi etaṃ chavaṃ. Paramatthena pana imasseva kho etaṃ, ānanda, ariyassa aṭṭhaṅgikassa maggassa adhivacanaṃ. Ayañhi sabbadosavigamena seṭṭho, iminā ca ariyā nibbānaṃ yantīti brahmayānaṃ itipi, dhammabhūtattā yānattā ca dhammayānaṃ itipi, anuttarattā kilesasaṅgāmassa ca vijitattā anuttaro saṅgāmavijayo itipi vattuṃ vaṭṭati.
14现在，为了显示这条道的无过失性质和战胜战斗的意义，（世尊）宣说了「以调伏贪为终结……」等语。其中，正在调伏贪的时候，它就会结束、到达终点、完成，所以称为「以调伏贪为终结」。其他各句，也按照同样的道理来理解。
Idānissa niddosabhāvañceva saṅgāmavijayabhāvañca dassento rāgavinayapariyosānātiādimāha. Tattha rāgaṃ vinayamānā pariyosāpeti pariyosānaṃ gacchati nipphajjatīti rāgavinayapariyosānā. Esa nayo sabbattha.
15「Yassa saddhā ca paññā ca」：在这部圣道乘中，以信随行的方式而有信，以法随行的方式而有慧，这两个法始终担当着轭——意思是它们被套在中舍性的轭端上。「Hirī īsā」：与自身确立的、外起的愧在一起，内生的惭就是这部道乘之车的轭。「Mano yottanti」：观心与道心是系缚。就像世间车乘的藤等系缚能把牛联结、收摄在一起，同样，道乘的世间观心使超过五十种善法、出世间观心使超过六十种善法联结、收摄为一。因此说「mano yotta」。「Sati ārakkhasārathī」：与道相应的念是守护御者。正如车乘的守护者称为“御者”，他驾驭轭、套轭、涂轮轴、驱车、让驾乘者安适，同样，道乘的念也是如此。因为它表现为守护，并且能审查善与不善诸法的动向，所以这样说。
Yassa saddhā ca paññā cāti yassa ariyamaggayānassa saddhānusārivasena saddhā, dhammānusārivasena paññāti ime dve dhammā sadā dhuraṃ yuttā, tatramajjhattatāyuge yuttāti attho. Hirī īsāti attanā saddhiṃ adhiviṭṭhena bahiddhāsamuṭṭhānena ottappena saddhiṃ ajjhattasamuṭṭhānā hirī yassa maggarathassa īsā. Mano yottanti vipassanācittañca maggacittañca yottaṃ. Yathā hi rathassa vākādimayaṃ yottaṃ goṇe ekābaddhe karoti ekasaṅgahite, evaṃ maggarathassa lokiyavipassanācittaṃ atirekapaññāsa, lokuttaravipassanācittaṃ atirekasaṭṭhi kusaladhamme ekābaddhe ekasaṅgahe karoti. Tena vuttaṃ ‘‘mano yotta’’nti. Sati ārakkhasārathīti maggasampayuttā sati ārakkhasārathi. Yathā hi rathassa ārakkho sārathi nāma yoggiyo. Dhuraṃ vāheti yojeti akkhaṃ abbhañjati rathaṃ peseti rathayuttake nibbisevane karoti, evaṃ maggarathassa sati. Ayañhi ārakkhapaccupaṭṭhānā ceva kusalākusalānañca dhammānaṃ gatiyo samanvesatīti vuttā.
16「Ratho」：指圣八支道乘。「Sīlaparikkhāro」：以四种遍净戒作为庄严。「Jhānakkho」：依靠与观相应的五禅支的力量，所构成的禅那轴。「Cakkavīriyo」：精进轮，意思是这部车有两个轮子，就是身精进和心精进。「Upekkhā dhurasamādhī」：轭的定，由于没有高下状态，两个轭端都平齐。这种中舍性去除了心的昏沉和掉举状态，使心安住于行舍中，所以称它为道乘的“轭之定”。「Anicchā parivāraṇan」：称为无贪的“无欲”就是这部圣道乘的帷帐，就像外车的狮皮等帷帐一样。
Rathoti ariyaaṭṭhaṅgikamaggaratho. Sīlaparikkhāroti catupārisuddhisīlālaṅkāro. Jhānakkhoti vipassanāsampayuttānaṃ pañcannaṃ jhānaṅgānaṃ vasena jhānamayaakkho. Cakkavīriyoti vīriyacakko, kāyikacetasikasaṅkhātāni dve vīriyāni assa cakkānīti attho. Upekkhā dhurasamādhīti dhurassa samādhi, unnatonatākārassa abhāvena dvinnampi yugapadesānaṃ samatāti attho. Ayañhi tatramajjhattupekkhā cittuppādassa līnuddhaccabhāvaṃ haritvā payogamajjhatte cittaṃ ṭhapeti, tasmā imassa maggarathassa ‘‘dhurasamādhī’’ti vuttā. Anicchā parivāraṇanti bāhirakarathassa sīhacammādīni viya imassāpi ariyamaggarathassa alobhasaṅkhātā anicchā parivāraṇaṃ nāma.
17「Abyāpādo」：指慈（mettā）和慈的近分（前分）。「Avihiṃsā」：指悲（karuṇā）和悲的近分（前分）。「Viveko」：指身远离等三种远离。「Yassa āvudhan」：对于这位安住于圣道乘的善男子（kulaputta），这是五种武器。正如站在车上的人用五种武器射杀敌人，同样，瑜伽行者安住于这世间与出世间的道乘，以慈射杀嗔恚，以悲射杀害心，以身远离射杀与群体的杂处，以心远离射杀与烦恼的杂处，以依远离（upadhiviveka）射杀一切不善。因此，对他来说，这五种被称为“武器”。「Titikkhā」：指对于粗恶言语、不合意言语的容忍，即安忍（khanti）。「Cammasannāho」：指披覆的皮革甲。正如站在车上的御者披着皮革甲，能忍受射来射去的箭，那些箭不能射伤他；同样，具足安忍的比丘能忍受来去的话语，那些话语不能伤害他。因此说“忍耐是皮革甲”。「Yogakkhemāya vattati」：为了从四种轭（yoga）中获得安稳，为了涅槃（nibbāna）而运转，即只朝着涅槃前进，不停留，不毁坏。
Abyāpādoti mettā ca mettāpubbabhāgo ca. Avihiṃsāti karuṇā ca karuṇāpubbabhāgo ca. Vivekoti kāyavivekādi tividhaviveko. Yassa āvudhanti yassa ariyamaggarathe ṭhitassa kulaputtassa etaṃ pañcavidhaṃ āvudhaṃ. Yathā hi rathe ṭhito pañcahi āvudhehi sapatte vijjhati, evaṃ yogāvacaropi imasmiṃ lokiyalokuttaramaggarathe ṭhito mettāya dosaṃ vijjhati, karuṇāya vihiṃsaṃ , kāyavivekena gaṇasaṅgaṇikaṃ, cittavivekena kilesasaṅgaṇikaṃ, upadhivivekena sabbākusalaṃ vijjhati. Tenassetaṃ pañcavidhaṃ ‘‘āvudha’’nti vuttaṃ. Titikkhāti duruttānaṃ durāgatānaṃ vacanapathānaṃ adhivāsanakkhanti. Cammasannāhoti sannaddhacammo. Yathā hi rathe ṭhito rathiko paṭimukkacammo āgatāgate sare khamati, na naṃ te vijjhanti, evaṃ adhivāsanakkhantisamannāgato bhikkhu āgatāgate vacanapathe khamati, na naṃ te vijjhanti. Tasmā ‘‘titikkhā cammasannāho’’ti vutto. Yogakkhemāya vattatīti catūhi yogehi khemāya nibbānāya vattati, nibbānābhimukho gacchatiyeva, na tiṭṭhati na bhijjatīti attho.
18「Etadattani sambhūtan」：这部道乘称为“于自身所生”，因为它依靠自己的精进力而获得。「Brahmayānaṃ anuttaran」：无与伦比的最上乘。「Niyyanti dhīrā lokamhā」：拥有这部车乘的智者——贤明的人们，从世间出离而去。「Aññadatthu」：必定地。「Jayaṃ jayanti」：战胜、战胜贪等怨敌。
Etadattani sambhūtanti etaṃ maggayānaṃ attano purisakāraṃ nissāya laddhattā attani sambhūtaṃ nāma hoti. Brahmayānaṃ anuttaranti asadisaṃ seṭṭhayānaṃ. Niyyanti dhīrā lokamhāti yesaṃ etaṃ yānaṃ atthi, te dhīrā paṇḍitapurisā lokamhā niyyanti gacchanti. Aññadatthūti ekaṃsena. Jayaṃ jayanti rāgādayo sapatte jinantā jinantā.
26关于《为何事经》等经的注释（Kimatthiyasuttādivaṇṇanā）
5-6. Kimatthiyasuttādivaṇṇanā
5-6第五经中，“此即是”：此处的“eva”一词表示确定的意义，借以遮止、排遣其他的道路。在这部经里，既宣说了轮回的苦，也讲到了混杂之道。第六经则浅显易懂。
5-6. Pañcame ayamevāti evasaddo niyamattho. Tena aññaṃ maggaṃ paṭikkhipati. Imasmiṃ sutte vaṭṭadukkhañceva missakamaggo ca kathito. Chaṭṭhaṃ uttānameva.
28第二经《某比丘经》的注释（Dutiyaaññatarabhikkhusuttavaṇṇanā）
7. Dutiyaaññatarabhikkhusuttavaṇṇanā
7第七经中，“比丘，这确实是对涅槃界（nibbānadhātuyā）的增上语”：这是针对无为、不死的涅槃界所施设的增上语。“依此而说诸漏尽”：而且，正是依止这种调伏贪等的调伏，才说诸漏已尽。所谓“漏尽”即是阿拉汉果（arahatta），而此阿拉汉果也获得“调伏贪”等名称，以此显示。他如此说：由于他具有连接法义的善巧（anusandhikusalatā），便问道：“导师以‘涅槃界’这样的说法，已经讲述了不死的涅槃，但并没有开示通往涅槃的道路。我将请导师开示这条道路。”因此说了这番话。
7. Sattame nibbānadhātuyā kho etaṃ bhikkhu adhivacananti asaṅkhatāya amatāya nibbānadhātuyā etaṃ adhivacanaṃ. Āsavānaṃ khayo tena vuccatīti apica tena rāgādivinayena āsavānaṃ khayotipi vuccati. Āsavakkhayo nāma arahattaṃ, arahattassāpi etaṃ rāgavinayotiādi nāmamevāti dīpeti. Etadavocāti ‘‘satthārā nibbānadhātūti vadantena amataṃ nibbānaṃ kathitaṃ, maggo panassa na kathito. Taṃ kathāpessāmī’’ti anusandhikusalatāya pucchanto etaṃ avoca.
30关于《分别经》的注释（Vibhaṅgasuttavaṇṇanā）
8. Vibhaṅgasuttavaṇṇanā
8第八经中：“比丘们，什么是正见？”以某一种理趣分别了八支圣道之后，现在想以另一种理趣来分别，于是开始了这段开示。其中，“苦智”：指依听闻、思惟、通达（现观）和省察这四种方式而生起的智慧。对于集谛也是如此。而对于后两种谛，因为没有思惟这一环节，所以只需三种方式即可。就这样，通过“苦智”等，展示了以四圣谛作为修行业处的方法。
8. Aṭṭhame katamā ca bhikkhave sammādiṭṭhīti ekena pariyāyena aṭṭhaṅgikamaggaṃ vibhajitvā puna aparena pariyāyena vibhajitukāmo idaṃ desanaṃ ārabhi. Tattha dukkhe ñāṇanti savanasammasanapaṭivedhapaccavekkhaṇavasena catūhākārehi uppannaṃ ñāṇaṃ. Samudayepi eseva nayo. Sesesu pana dvīsu sammasanassa abhāvā tividhameva vaṭṭati. Evametaṃ ‘‘dukkhe ñāṇa’’ntiādinā catusaccakammaṭṭhānaṃ dassitaṃ.
22在这里，前两个谛属于流转（轮回），后两个谛属于还灭（出离）。对于这些，比丘在流转二谛上会有对修行业处的投入（abhinivesa），而在还灭二谛上则没有这种投入。因为前两个谛，既要依“五取蕴是苦，爱是集”这样简要的方式，也要依“什么是五取蕴？就是色蕴……”等详细的理趣，在老师跟前学习之后，口中不断反复地转诵，瑜伽行者就是这样修习的。而对于其余两个谛——“灭谛是可爱的、可喜的、悦意的，道谛也是可爱的、可喜的、悦意的”——则只通过听闻来修习。当他这样修习时，就以一次通达而通达了全部四谛，以一次现观而现观。以遍知通达而通达苦，以断除通达而通达集，以证得通达而通达灭，以修习通达而通达道。以遍知现观而现观苦……乃至……以修习现观而现观道。
Tattha purimāni dve saccāni vaṭṭaṃ, pacchimāni vivaṭṭaṃ. Tesu bhikkhuno vaṭṭe kammaṭṭhānābhiniveso hoti, vivaṭṭe natthi abhiniveso. Purimāni hi dve saccāni ‘‘pañcakkhandhā dukkhaṃ, taṇhā samudayo’’ti evaṃ saṅkhepena ca, ‘‘katame pañcakkhandhā rūpakkhandho’’tiādinā nayena vitthārena ca ācariyasantike uggaṇhitvā vācāya punappunaṃ parivattento yogāvacaro kammaṃ karoti. Itaresu pana dvīsu saccesu – ‘‘nirodhasaccaṃ iṭṭhaṃ kantaṃ manāpaṃ, maggasaccaṃ iṭṭhaṃ kantaṃ manāpa’’nti evaṃ savaneneva kammaṃ karoti. So evaṃ karonto cattāri saccāni ekapaṭivedhena paṭivijjhati, ekābhisamayena abhisameti . Dukkhaṃ pariññāpaṭivedhena paṭivijjhati, samudayaṃ pahānapaṭivedhena, nirodhaṃ sacchikiriyapaṭivedhena, maggaṃ bhāvanāpaṭivedhena paṭivijjhati. Dukkhaṃ pariññābhisamayena…pe… maggaṃ bhāvanābhisamayena abhisameti.
23这样，在修行过程的前段，对于前两个谛，有通过学习、遍问、听闻、持守和思惟而产生的通达；对于后两个谛，则只有通过听闻而产生的通达。在修行的后段，对于前三谛，是依各自应作的作用而通达；对于灭谛，则是通过取它为所缘而通达。至于省察，那只是已经证得圣谛的人才能做到。这位比丘在之前的阶段，由于还处于把握阶段——他不会生起“我要遍知苦，我要断除集，我要证得灭，我要修习道”这样的转向、投入、作意和省察；但自从进入把握阶段之后，这些就会生起。而在后来的阶段中，苦就已然是已被遍知的……乃至……道就已然是已被修习的。
Evamassa pubbabhāge dvīsu saccesu uggahaparipucchāsavanadhāraṇasammasanapaṭivedho hoti, dvīsu savanapaṭivedhoyeva. Aparabhāge tīsu kiccato paṭivedho hoti, nirodhe ārammaṇapaṭivedho. Paccavekkhaṇā pana pattasaccassa hoti. Imassa bhikkhuno pubbe pariggahato – ‘‘dukkhaṃ parijānāmi, samudayaṃ pajahāmi, nirodhaṃ sacchikaromi, maggaṃ bhāvemī’’ti ābhogasamannāhāramanasikārapaccavekkhaṇā natthi, pariggahato paṭṭhāya hoti. Aparabhāge pana dukkhaṃ pariññātameva hoti…pe… maggo bhāvitova hoti.
24其中，有两种谛因为难以见到而甚深，有两种谛因为甚深而难以见到。苦谛从生起方面是明显的，在被木桩、荆棘刺伤等时，也会说“啊，苦！”。集谛也从想要吃、想要享受等生起方面是明显的。然而，从通达它们的特相来说，这两者都是甚深的。因此，它们（苦谛和集谛）因为难以见到而甚深。为了见到其余两种谛（灭谛和道谛）的修行，就像为了触及梵天而伸手、为了触及无间地狱而伸脚，又像将一根被分成百份的毛的尖端与另一根毛的尖端相接一样。因此，它们（灭谛和道谛）因为甚深而难以见到。如此，在因为难以见到而甚深、因为甚深而难以见到的四种谛中，依学习等而说此“苦智”等。然而，在通达的刹那，那个智只有一个。
Tattha dve saccāni duddasattā gambhīrāni, dve gambhīrattā duddasāni. Dukkhasaccañhi uppattito pākaṭaṃ, khāṇukaṇṭakapahārādīsu ‘‘aho dukkha’’nti vattabbatampi āpajjati. Samudayampi khāditukāmatābhuñjitukāmatādivasena uppattito pākaṭaṃ. Lakkhaṇapaṭivedhato pana ubhayampi gambhīraṃ. Iti tāni duddasattā gambhīrāni. Itaresaṃ dvinnaṃ dassanatthāya payogo bhavaggaggahaṇatthaṃ hatthapasāraṇaṃ viya avīciphusanatthaṃ pādapasāraṇaṃ viya satadhā bhinnassa vālassa koṭiyā koṭiṃ paṭipādanaṃ viya ca hoti. Iti tāni gambhīrattā duddasāni. Evaṃ duddasattā gambhīresu gambhīrattā ca duddasesu catūsu saccesu uggahādivasena idaṃ ‘‘dukkhe ñāṇa’’ntiādi vuttaṃ. Paṭivedhakkhaṇe pana ekameva taṃ ñāṇaṃ hoti.
25在出离思惟等中，由于与欲敌对的意义，或由于从欲脱离的状态，或由于审察欲而生起，或由于摧毁欲、平息欲而生起，或由于在远离欲的边际生起，故为出离思惟。其余两个词（无嗔思惟、无害思惟）也可用同样的方法理解。而且，所有这些出离思惟等，在前行阶段由于离欲、离嗔、离害这些想的不同而各不相同，但在道的刹那，当在这三处生起的不善思惟被切断而不再生起时，为了成就道支，便生起唯一的一个善思惟。这就是所谓的正思惟。
Nekkhammasaṅkappādīsu kāmapaccanīkaṭṭhena kāmato nissaṭabhāvena vā, kāmaṃ sammasantassa uppannoti vā, kāmapadaghātaṃ kāmavūpasamaṃ karonto uppannoti vā , kāmavivittante uppannoti vā nekkhammasaṅkappo. Sesapadadvayepi eseva nayo. Sabbepi ca te nekkhammasaṅkappādayo kāmabyāpādavihiṃsāviramaṇasaññānaṃ nānattā pubbabhāge nānā, maggakkhaṇe pana imesu tīsu ṭhānesu uppannassa akusalasaṅkappassa padacchedato anuppattisādhanavasena maggaṅgaṃ pūrayamāno ekova kusalasaṅkappo uppajjati. Ayaṃ sammāsaṅkappo nāma.
26离妄语等，也由于在前行阶段对远离妄语等的想不同而各不相同，但在道的刹那，当在这四处生起的不善、恶戒的思被切断而不再生起时，为了成就道支，便生起唯一的一个善的离。这就是所谓的正语。
Musāvādā veramaṇīādayopi musāvādādīhi viramaṇasaññānaṃ nānattā pubbabhāge nānā, maggakkhaṇe pana imesu catūsu ṭhānesu uppannāya akusaladussīlyacetanāya padacchedato anuppattisādhanavasena maggaṅgaṃ pūrayamānā ekāva kusalaveramaṇī uppajjati. Ayaṃ sammāvācā nāma.
27离杀生等，也由于在前行阶段对远离杀生等的想不同而各不相同，但在道的刹那，当在这三处生起的不善、恶戒的思通过不作而被切断、不再生起时，为了成就道支，便生起唯一的一个善的离。这就是所谓的正业。
Pāṇātipātā veramaṇī ādayopi pāṇātipātādīhi viramaṇasaññānaṃ nānattā pubbabhāge nānā, maggakkhaṇe pana imesu tīsu ṭhānesu uppannāya akusaladussīlyacetanāya akiriyato padacchedato anuppattisādhanavasena maggaṅgaṃ pūrayamānā ekāva kusalaveramaṇī uppajjati. Ayaṃ sammākammanto nāma.
28邪命，是指为了嚼食、啖食等目的而发动的身恶行和语恶行。断除，即舍弃、远离。以正命，即以佛陀所称赞的谋生方式。经营活命，即维持生活。正命也由于在前行阶段对远离诡诈等的想不同而各不相同。但在道的刹那，当在这七处生起的邪命、恶戒的思被切断而不再生起时，为了成就道支，便生起唯一的一个善的离。这就是所谓的正命。
Micchāājīvanti khādanīyabhojanīyādīnaṃ atthāya pavattitaṃ kāyavacīduccaritaṃ. Pahāyāti vajjetvā. Sammāājīvenāti buddhapasatthena ājīvena. Jīvikaṃ kappetīti jīvitavuttiṃ pavatteti. Sammājīvopi kuhanādīhi viramaṇasaññānaṃ nānattā pubbabhāge nānā. Maggakkhaṇe pana imesuyeva sattasu ṭhānesu uppannāya micchājīvadussīlyacetanāya padacchedato anuppattisādhanavasena maggaṅgaṃ pūrayamānā ekāva kusalaveramaṇī uppajjati. Ayaṃ sammāājīvo nāma.
29未生起的，是指在一有中，或对于那样的所缘，自己未曾生起的；而当见到他人正在生起时，如此发愿：“啊，愿我不会有这样的恶法生起。”——如此，为了让未生起的恶不善法不生起，而生起欲。欲，是指生起能达成那些不善法不生起之行的精进欲。策励，即作出努力。奋起精进，即持续地发挥精进。策心，即以精进使心被策励。勤励，即发起“宁可让皮肤、筋腱和骨头残留”的精进。已生起的，是指过去通过现行而自己曾生起的。现在发愿：“不再生起那样的”，为了断除它们而生起欲。
Anuppannānanti ekasmiṃ bhave tathārūpe vā ārammaṇe attano na uppannānaṃ, parassa pana uppajjamāne disvā – ‘‘aho vata me evarūpā pāpakā dhammā na uppajjeyyu’’nti evaṃ anuppannānaṃ pāpakānaṃ akusalānaṃ dhammānaṃ anuppādāya. Chandanti tesaṃ akusalānaṃ anuppādakapaṭipattisādhakaṃ vīriyacchandaṃ janeti. Vāyamatīti vāyāmaṃ karoti. Vīriyaṃ ārabhatīti vīriyaṃ pavatteti. Cittaṃ paggaṇhātīti vīriyena cittaṃ paggahitaṃ karoti. Padahatīti ‘‘kāmaṃ taco ca nhāru ca aṭṭhi ca avasissatū’’ti (ma. ni. 2.184) padhānaṃ pavatteti . Uppannānanti samudācāravasena attano uppannapubbānaṃ. Idāni tādise na uppādessāmīti tesaṃ pahānāya chandaṃ janeti.
30未生起的善法，是指尚未获得的初禅等。已生起的，是指那些已获得的。为了住立，即通过一再生起的相续而令其稳固。为了不坏失，即为了不消失。为了倍多，即为了更上。为了广大，即为了变得广大。为了圆满，即通过修习而令其圆满。这个正精进，也由于在前行阶段对“让未生的不善法不生起”等的心不同而各不相同，但在道的刹那，当它在这四处以其作用成就道支时，便生起唯一的一个善的精进。这就是所谓的正精进。
Anuppannānaṃ kusalānanti apaṭiladdhānaṃ paṭhamajjhānādīnaṃ. Uppannānanti tesaṃyeva paṭiladdhānaṃ. Ṭhitiyāti punappunaṃ uppattipabandhavasena ṭhitatthaṃ. Asammosāyāti avināsatthaṃ. Bhiyyobhāvāyāti uparibhāvāya. Vepullāyāti vipulabhāvāya. Pāripūriyāti bhāvanāya paripūraṇatthaṃ. Ayampi sammāvāyāmo anuppannānaṃ akusalānaṃ anuppādanādicittanānattā pubbabhāge nānā. Maggakkhaṇe pana imesuyeva catūsu ṭhānesu kiccasādhanavasena maggaṅgaṃ pūrayamānaṃ ekameva kusalavīriyaṃ uppajjati. Ayaṃ sammāvāyāmo nāma.
31正念，也由于在前行阶段执取身等的心不同而各不相同，但在道的刹那，当它在这四处以其作用成就道支时，便生起唯一的念。这就是所谓的正念。
Sammāsatipi kāyādipariggāhakacittānaṃ nānattā pubbabhāge nānā, maggakkhaṇe pana imesu catūsu ṭhānesu kiccasādhanavasena maggaṅgaṃ pūrayamānā ekā sati uppajjati. Ayaṃ sammāsati nāma.
32禅那等在前行阶段和道的刹那也都是多种多样的。在前行阶段，根据等至而有多种多样；在道的刹那，则根据不同的道而有多种多样。对于一个人，第一道是初禅之道，第二道等也是初禅之道，或是第二禅等其余禅那中任一种禅那之道。对于另一个人，第一道是第二禅等其余禅那中任一种禅那之道，第二道等也是第二禅等其余禅那中任一种禅那之道，或是初禅之道。如此，四种道根据禅那来看，有相同、不相同或部分相同的情况。
Jhānādīni pubbabhāgepi maggakkhaṇepi nānā, pubbabhāge samāpattivasena nānā, maggakkhaṇe nānāmaggavasena. Ekassa hi paṭhamamaggo paṭhamajjhāniko hoti, dutiyamaggādayopi paṭhamajjhānikā vā dutiyādīsu aññatarajjhānikā vā. Ekassa paṭhamamaggo dutiyādīnaṃ aññatarajjhāniko hoti, dutiyādayopi dutiyādīnaṃ aññatarajjhānikā vā paṭhamajjhānikā vā. Evaṃ cattāropi maggā jhānavasena sadisā vā asadisā vā ekaccasadisā vā honti.
33然而，它的这种差别是依「基本禅那」的规则而有的。因为依「基本禅那」的规则，对于初禅的获得者，从初禅出起后修观而生起的道是「初禅之道」，而在此道中，「道支」与「觉支」都是圆满的。对于从第二禅出起后修观者，所生起的道是「第二禅之道」，但在此道中，「道支」有七个。对于从第三禅出起后修观者，所生起的道是「第三禅之道」，但在此道中，「道支」有七个，「觉支」有六个。这个道理从第四禅开始，一直适用到「非想非非想处」。
Ayaṃ panassa viseso pādakajjhānaniyamena hoti. Pādakajjhānaniyamena hi paṭhamajjhānalābhino paṭhamajjhānā vuṭṭhāya vipassantassa uppannamaggo paṭhamajjhāniko hoti, maggaṅgabojjhaṅgāni panettha paripuṇṇāneva honti. Dutiyajjhānato vuṭṭhāya vipassantassa uppanno dutiyajjhāniko hoti, maggaṅgāni panettha satta honti. Tatiyajjhānato vuṭṭhāya vipassantassa uppanno tatiyajjhāniko, maggaṅgāni panettha satta, bojjhaṅgāni cha honti. Esa nayo catutthajjhānato paṭṭhāya yāva nevasaññānāsaññāyatanā .
34有说法称：‘在无色界中会生起四禅或五禅分类的禅那，而且那些禅那是出世间的，不是世间的。’这该如何理解呢？这里的情况是这样的：一个人从初禅等任一种禅那中出起，证得须陀洹道后，再修习「无色定」，那么他在那种无色定中所引生的（三道），都与获得该无色定所依的禅那相应。这样，正是「基本禅那」决定了道的性质。然而，有一些长老说：‘是（修观时）作为观的「所缘」的那些「蕴」在决定。’另一些长老说：‘是「补特伽罗」的意乐在决定。’还有一些长老说：‘是「至出起观」在决定。’对于这些不同主张的抉择，应该依照《清净道论》中‘至出起观’相关章节所述的方法来理解。‘比丘们，这称为「正定」’的意思是：前面的世间部分，就是世间的「正定」，后面的出世间部分，就是出世间的「正定」，所以如此称呼。
Āruppe catukkapañcakajjhānaṃ uppajjati, tañca lokuttaraṃ, no lokiyanti vuttaṃ. Ettha kathanti? Etthāpi paṭhamajjhānādīsu yato vuṭṭhāya sotāpattimaggaṃ paṭilabhitvā arūpasamāpattiṃ bhāvetvā so āruppe uppanno, taṃjhānikāvassa tattha tayo maggā uppajjanti. Evaṃ pādakajjhānameva niyameti. Keci pana therā – ‘‘vipassanāya ārammaṇabhūtā khandhā niyamentī’’ti vadanti . Keci ‘‘puggalajjhāsayo niyametī’’ti vadanti. Keci ‘‘vuṭṭhānagāminīvipassanā niyametī’’ti vadanti. Tesaṃ vādavinicchayo visuddhimagge vuṭṭhānagāminīvipassanādhikāre vuttanayeneva veditabbo. Ayaṃ vuccati, bhikkhave, sammāsamādhīti ayaṃ pubbabhāge lokiyo, aparabhāge lokuttaro sammāsamādhīti vuccati.
459. 《麦穗经》释义
9. Sūkasuttavaṇṇanā
9（第九经中）「错误安立」的意思：比如一根麦穗，如果让它尖朝上竖着放，会刺穿人的手或脚；同样地，把它没安好、放错了，就叫做「错误安立」。「由于邪见被错误安立」的意思是：把「业自作之慧」错误地放置了。「将破坏无明」：指的是将破坏那覆盖四圣谛的「无明」。「将引发明」：指的是将引发「阿拉汉道」的明。「比丘们，由于见的错误安立」：这句的意思是，由于「业自作之慧」和「道之修习」这两者被错误地安立了，导致它们没有被转动起来、没有发挥作用。在这部经中，是将「业自作智」依托于「道」，然后讲述了一种混合的道。
9. Navame micchāpaṇihitanti sūkaṃ nāma uddhaggaṃ katvā ṭhapitaṃ hatthaṃ vā pādaṃ vā bhindati, tathā aṭṭhapitaṃ pana micchāpaṇihitaṃ nāma. Micchāpaṇihitāya diṭṭhiyāti micchāṭhapitāya kammassakatapaññāya. Avijjaṃ bhindissatīti catusaccapaṭicchādakaṃ avijjaṃ bhindissati. Vijjaṃ uppādessatīti arahattamaggavijjaṃ uppādessati. Micchāpaṇihitattā, bhikkhave, diṭṭhiyāti kammassakatapaññāya ceva maggabhāvanāya ca micchā ṭhapitattā, appavattitattāti attho. Imasmiṃ sutte kammassakatañāṇaṃ magganissitaṃ katvā missakamaggo kathito.
4710. 《难提经》注
10. Nandiyasuttavaṇṇanā
10（第十经中）「游方者」：指一位名叫车匿的游方者。此经的其余内容都很容易理解。
10. Dasame paribbājakoti channaparibbājako. Sesamettha uttānamevāti.
49第一品 「无明」品
Avijjāvaggo paṭhamo.
37第二品：住处品
2. Vihāravaggo
51《第一住经》的注释。
1. Paṭhamavihārasuttavaṇṇanā
11在第二品的第一篇经文中，「诸比丘，我想隐居半个月」的意思是：比丘们啊，我希望独自一人隐居、退避、独处，就这样度过半个月。「除了那一位团食携带者，任何人都不应来近前」：指的是有一个人，他自己不开口为我求食，只是因为我的缘故，从有信心的家庭中把准备好的团食取来，并递送给我。除了那一位负责带团食的比丘之外，我不应该被任何其他比丘或在家人靠近。
11. Dutiyavaggassa paṭhame icchāmahaṃ, bhikkhave, aḍḍhamāsaṃ paṭisallīyitunti ahaṃ, bhikkhave, ekaṃ aḍḍhamāsaṃ paṭisallīyituṃ nilīyituṃ ekova hutvā viharituṃ icchāmīti attho. Namhi kenaci upasaṅkamitabbo aññatra ekena piṇḍapātanīhārakenāti yo attanā payuttavācaṃ akatvā mamatthāya saddhesu kulesu paṭiyattaṃ piṇḍapātaṃ nīharitvā mayhaṃ upanāmeyya, taṃ piṇḍapātanīhārakaṃ ekaṃ bhikkhuṃ ṭhapetvā namhi aññena kenaci bhikkhunā vā gahaṭṭhena vā upasaṅkamitabboti.
39那么，他为什么会这样说呢？据说在那半个月当中，并没有一个需要调伏的众生。于是，导师心里就思忖着：「我将以果等至的安乐来度过这半个月。这样一来，对我自己而言，会有一种安乐的住法；而对于未来的后世众生来说，他们也会照着榜样做，心想：『导师尚且离开僧众独自居住，更何况是我们呢？』这将会带给他们长久的利益与安乐。」就是因为这个原因，他才这样说的。比丘僧团接受了世尊的话，便指派了一位比丘。那位比丘一早就完成香室和周遭的洒扫、提供洗脸水、准备齿木等一切事务，在那个时段把事都做完后就离开。
Kasmā pana evamāhāti? Tasmiṃ kira aḍḍhamāse vinetabbo satto nāhosi. Atha satthā – ‘‘imaṃ aḍḍhamāsaṃ phalasamāpattisukheneva vītināmessāmi, iti mayhañceva sukhavihāro bhavissati, anāgate ca pacchimā janatā ‘satthāpi gaṇaṃ vihāya ekako vihāsi, kimaṅgaṃ pana maya’nti diṭṭhānugatiṃ āpajjissati, tadassā bhavissati dīgharattaṃ hitāya sukhāyā’’ti iminā kāraṇena evamāha. Bhikkhusaṅghopi satthu vacanaṃ sampaṭicchitvā ekaṃ bhikkhuṃ adāsi. So pātova gandhakuṭipariveṇasammajjanamukhodakadantakaṭṭhadānādīni sabbakiccāni tasmiṃ khaṇe katvā apagacchati.
40「彼即我」的意思，就是「那个我就是这样」。「初成正自觉者」指的是刚刚成就正自觉之后，最初的那个阶段，也就是在四十九天之内。「我住」这个词，是用现在时的形式来表达过去的事。「依彼一分而住」意思是，按照最初证得正自觉时那种住法的一部分来安住。这里所说的「一分」，有各种不同的类型，比如：蕴的一分、处的一分、界的一分、谛的一分、根的一分、缘起的一分、念处的一分、禅那的一分、名色的一分，或是法的一分。概括这所有的一切，就说「依彼一分而住」。因为世尊在初成正觉的四十九天里，就好比一位刚得到王位的国王，为了要看看自己财富的精华，便打开一个又一个宝库，仔细察看黄金、白银、珍珠、摩尼等宝物，这样地安住着；同样地，世尊当时是以不遗漏任何部分的方式，全面地推度、观察五蕴而安住。但是，在这半个月当中，他只观察那些蕴的其中一部分，也就是单单观察受蕴。当他观察着「这些众生竟然感受着这样的乐，感受着这样的苦」时，从有顶天以下所生起的乐受，乃至从无间地狱以上所生起的苦受，这一切都以种种行相呈现在他面前。接着，他就以「以邪见为缘而有感受」等等这些方法去把握它们，就这样安住着。
Yena svāhanti yena so ahaṃ. Paṭhamābhisambuddhoti abhisambuddho hutvā paṭhamaṃyeva ekūnapaññāsadivasabbhantare. Viharāmīti idaṃ atītatthe vattamānavacanaṃ. Tassa padesena vihāsinti tassa paṭhamābhisambuddhavihārassa padesena. Tattha padeso nāma khandhapadeso āyatanadhātusaccaindriyapaccayākārasatipaṭṭhānajhānanāmarūpapadeso dhammapadesoti nānāvidho. Taṃ sabbampi sandhāya – ‘‘tassa padesena vihāsi’’nti āha. Bhagavā hi paṭhamabodhiyaṃ ekūnapaññāsadivasabbhantare yathā nāma pattarajjo rājā attano vibhavasāradassanatthaṃ taṃ taṃ gabbhaṃ vivarāpetvā suvaṇṇarajatamuttāmaṇiādīni ratanāni paccavekkhanto vihareyya, evameva pañcakkhandhe nippadese katvā sammasanto paccavekkhanto vihāsi . Imasmiṃ pana aḍḍhamāse tesaṃ khandhānaṃ padesaṃ vedanākkhandhameva paccavekkhanto vihāsi. Tassa ‘‘ime sattā evarūpaṃ nāma sukhaṃ paṭisaṃvedenti, evarūpaṃ dukkha’’nti olokayato yāva bhavaggā pavattā sukhavedanā, yāva avīcito pavattā dukkhavedanā, sabbā sabbākārena upaṭṭhāsi. Atha naṃ ‘‘micchādiṭṭhipaccayāpi vedayita’’ntiādinā nayena pariggaṇhanto vihāsi.
41同样地，在初成正觉时，他是以不遗漏任何部分的方式，全面地观察十二处而安住；但是，在这半个月当中，他只观察那些处的其中一部分：也就是从受的角度，观察法处的一部分。对于诸界，他只观察一部分：从受的角度，观察法界的一部分。对于诸谛，他只观察一部分：唯从受蕴的角度，观察苦谛的一部分。对于诸缘，他只观察一部分：从「触缘受」的角度，观察缘的一部分。对于诸禅那，他只观察一部分：唯从受的角度，观察禅支的一部分。对于名色，他只观察一部分：唯从受的角度，观察名的一部分，就这样观察而安住。因为，在初成正觉时的四十九天里，他是以不遗漏任何部分的方式，全面地观察善等诸法，以无量的理趣观察七部论而安住。但是，在这半个月当中，他只观察一切法的其中一部分，也就是单独观察「受」这个三法分类，就这样安住。在每一个境界或处所，他所生起的种种住等至，全都是凭借着受的力量而产生的。
Tathā paṭhamabodhiyaṃ dvādasāyatanāni nippadesāneva katvā vihāsi, imasmiṃ pana aḍḍhamāse tesaṃ āyatanānaṃ padesaṃ vedanāvasena dhammāyatanekadesaṃ, dhātūnaṃ padesaṃ vedanāvasena dhammadhātuekadesaṃ, saccānaṃ padesaṃ vedanākkhandhavaseneva dukkhasaccekadesaṃ, paccayānaṃ padesaṃ phassapaccayā vedanāvasena paccayekadesaṃ jhānānaṃ padesaṃ vedanāvaseneva jhānaṅgekadesaṃ, nāmarūpānaṃ padesaṃ vedanāvaseneva nāmekadesaṃ paccavekkhanto vihāsi. Paṭhamabodhiyañhi ekūnapaññāsadivasabbhantare kusalādidhamme nippadese katvā anantanayāni satta pakaraṇāni paccavekkhanto vihāsi. Imasmiṃ pana aḍḍhamāse sabbadhammānaṃ padesaṃ vedanāttikameva paccavekkhanto vihāsi. Tasmiṃ tasmiṃ ṭhāne sā sā ca vihārasamāpatti vedanānubhāvena jātā.
42现在，为了说明他是以什么方式安住，便说了「以邪见为缘」等等的经文。在这当中，「以邪见为缘」，既包括了与邪见相应的受；也包括了把邪见当作强有力的依靠（亲依止）而生起的善与不善受，以及异熟受。这其中，与邪见相应的受一定是不善的；然而，以邪见为依靠，也有可能生起善的受，或不善的受。为什么呢？因为那些邪见者，以邪见为依靠，会在节日等时候布施粥、饭等食物，为旅人、游方者安排行程、提供帮助，在四衢街口盖造供人休憩的厅堂，挖掘池塘，在天祠等处种植花丛，在河川或险难的地方铺设桥梁，把崎岖不平的路面平整好。当他们这样做的时侯，他们的善受就生起了。反过来，依于邪见，他们去辱骂、诽谤那些正见者，对他们做出杀害监禁等恶行，杀害生命来向天神献供，当他们这样做的时候，他们的不善受就生起了。至于异熟受，那只有当他们投生到其它生命界时才会体验到。
Idāni yenākārena vihāsi, taṃ dassento micchādiṭṭhipaccayāpītiādimāha. Tattha micchādiṭṭhipaccayāpīti diṭṭhisampayuttā vedanāpi vaṭṭati. Diṭṭhiṃ upanissayaṃ katvā uppannā kusalākusalavedanāpi vaṭṭati vipākavedanāpi. Tattha micchādiṭṭhisampayuttā akusalāva hoti, diṭṭhiṃ pana upanissāya kusalāpi uppajjanti akusalāpi. Micchādiṭṭhikā hi diṭṭhiṃ upanissāya pakkhadivasesu yāgubhattādīni denti, addhikādīnaṃ vaṭṭaṃ paṭṭhapenti, catumahāpathe sālaṃ karonti, pokkharaṇiñca khaṇāpenti, devakulādīsu mālāgacchaṃ ropenti, nadīviduggādīsu setuṃ attharanti, visamaṃ samaṃ karonti, iti nesaṃ kusalavedanā uppajjati. Micchādiṭṭhiṃ pana nissāya sammādiṭṭhike akkosanti paribhāsanti, vadhabandhanādīni karonti, pāṇaṃ vadhitvā devatānaṃ upahāraṃ upaharanti , iti nesaṃ akusalavedanā uppajjati. Vipākavedanā pana bhavantaragatānaṃyeva hoti.
43「以正见为缘」的道理也是如此：这也包括了与正见相应的受；也包括了把正见当作强有力的依靠而生起的善与不善受，以及异熟受。这其中，与正见相应的受一定是善的；而有了正见作为依靠，他们会供养佛陀、点亮一排排的灯火、举办盛大的听法会、在没有塔庙的边远地区建立塔庙等等，去造作种种福德善业，这样他们的善受就生起了。而同样是依于正见，他们去辱骂、诽谤那些邪见者，抬高自己，贬低他人，当他们这样做的时候，他们的不善受就生起了。但异熟受，也只有当他们投生到其它生命界时才会体验到。至于「以邪思惟为缘」等等，用的也是同样的道理。而在「以欲为缘」等等当中，应当知道「以欲为缘」指的是伴随八种贪俱行心的受；而「以寻为缘」指的仅仅是初禅的受；「以想为缘」则是指除了初禅以外，其余六种想等至的受。
Sammādiṭṭhipaccayāti etthāpi sammādiṭṭhisampayuttā vedanāpi vaṭṭati, sammādiṭṭhiṃ upanissayaṃ katvā uppannā kusalākusalavedanāpi vipākavedanāpi. Tattha sammādiṭṭhisampayuttā kusalāva hoti, sammādiṭṭhiṃ pana upanissāya buddhapūjaṃ dīpamālaṃ mahādhammassavanaṃ appatiṭṭhite disābhāge cetiyapatiṭṭhāpananti evamādīni puññāni karonti, iti nesaṃ kusalā vedanā uppajjati. Sammādiṭṭhiṃyeva nissāya micchādiṭṭhike akkosanti paribhāsanti, attānaṃ ukkaṃsenti, paraṃ vambhenti, iti nesaṃ akusalavedanā uppajjati. Vipākavedanā pana bhavantaragatānaṃyeva hoti. Micchāsaṅkappapaccayātiādīsupi eseva nayo. Chandapaccayātiādīsu pana chandapaccayā aṭṭhalobhasahagatacittasampayuttā vedanā veditabbā, vitakkapaccayā paṭhamajjhānavedanāva. Saññā paccayā ṭhapetvā paṭhamajjhānaṃ sesā cha saññāsamāpattivedanā.
44「欲未平息」等表述中，当贪欲、寻和想这三者都未平息时，就会产生伴随八贪俱行心的受；仅平息欲时，只有初禅的受；平息欲与寻时，指的是二禅以上的受；三者都平息时，是非想非非想处的受。“未得的获得”就是为了要证得阿拉汉果。“有勤”是指有精进。“若在那个地步尚未到达”指以那精进努力为缘，在还没有达到阿拉汉果的因位时。“以彼为缘也有受”指以阿拉汉道位为缘而生起的受。这里所取的是与四道同时生起、所生的出世间受。
Chando ca avūpasantotiādīsu tiṇṇaṃ avūpasame aṭṭhalobhasahagatacittasampayuttā vedanā hoti, chandamattassa vūpasame paṭhamajjhānavedanāva. Chandavitakkānaṃ vūpasame dutiyajjhānādivedanā adhippetā, tiṇṇampi vūpasame nevasaññānāsaññāyatanavedanā. Appattassa pattiyāti arahattaphalassa pattatthāya. Atthi āyāmanti atthi vīriyaṃ. Tasmimpi ṭhāne anuppatteti tassa vīriyārambhassa vasena tassa arahattaphalassa kāraṇe anuppatte. Tappaccayāpi vedayitanti arahattassa ṭhānapaccayā vedayitaṃ. Etena catumaggasahajātā nibbattitalokuttaravedanāva gahitā.
59第二，《第二住经》的注释。
2. Dutiyavihārasuttavaṇṇanā
12在第二经中，隐居的原因按照前面解释的方式就能明白。「邪见止息缘」等：邪见的止息就是正见，因此以正见为缘而说的受，就是邪见止息缘的受。但是，这部经认为异熟受太遥远而没有收录，据说如此。按照这个理路，所有地方的意思都应该知道。因为每当说“某某止息缘”时，就是指以那个对应的对立之法为缘而生起的种种受。在“欲止息缘”等中，首先应知「欲止息缘」指初禅的受。「寻止息缘」指第二禅的受。「想缘」指六等至的受。「想止息缘」指非想非非想处的受。「欲已平息」等如前所说。
12. Dutiye paṭisallānakāraṇaṃ vuttanayeneva veditabbaṃ. Micchādiṭṭhivūpasamapaccayāti micchādiṭṭhivūpasamo nāma sammādiṭṭhi. Tasmā yaṃ sammādiṭṭhipaccayā vedayitaṃ vuttaṃ, tadeva micchādiṭṭhivūpasamapaccayā veditabbaṃ. Imasmiṃ pana sutte vipākavedanaṃ atidūreti maññamānā na gaṇhantīti vuttaṃ. Iminā nayena sabbattha attho veditabbo. Yassa yassa hi vūpasamapaccayāti vuccati, tassa tassa paṭipakkhadhammapaccayāva taṃ taṃ vedayitaṃ adhippetaṃ. Chandavūpasamapaccayātiādīsu pana chandavūpasamapaccayā tāva paṭhamajjhānavedanā veditabbā. Vitakkavūpasamapaccayā dutiyajjhānavedanā. Saññāpaccayā chasamāpattivedanā. Saññāvūpasamapaccayā nevasaññānāsaññāyatanavedanā. Chando ca vūpasantotiādīni vuttatthāneva.
61三至七，《有学经》等的注释。
3-7. Sekkhasuttādivaṇṇanā
13-17在第三经中，「有学（sekkho）」指以修学为性格的人。问：他修学什么？答：三学。「有学（sekkhāya）」指与三道果和四道共同生起的受。而且，那有学的受因为还没有完成它的任务，仍然在修学自己的任务，所以称为有学。第四、第五、第六、第七经的意思都很明显。
13-17. Tatiye sekkhoti sikkhanasīlo. Kiṃ sikkhatīti? Tisso sikkhā. Sekkhāyāti tīhi phalehi catūhi ca maggehi saddhiṃ uppannāya. Sāpi hi aniṭṭhitakiccattā attano kiccaṃ sikkhatevāti sekkhā. Catutthapañcamachaṭṭhasattamāni uttānatthānevāti.
63第一，《鸡园经》等的注释。
8-10. Paṭhamakukkuṭārāmasuttādivaṇṇanā
18-20在第八经中，「ummaṅgo」指智慧的显现、智慧的分析、智慧的寻求，这就是它的含义。“友！若你如此（Evañhi tvaṃ āvuso）”这句是为了建立对他的提问而说的。第九、第十经意思明显。
18-20. Aṭṭhame ummaṅgoti paññāummaṅgo, paññāvīmaṃsanaṃ, paññāgavesananti attho. Evañhi tvaṃ āvusoti idaṃ tassa pucchāpatiṭṭhāpanatthāya āha. Navamadasamāni uttānatthāmevāti.
65第二住品。
Vihāravaggo dutiyo.
48关于第三品——邪性品的注释
3. Micchattavaggavaṇṇanā
21-30在第三品的第一部经中，「邪性」指邪的自性。「正性」指正的自性。「为邪行道因缘」的意思是作邪行道的因。因为造作了邪行道，所以称为邪行道因缘，这就是它的含义。「不能成就者」意思是不能达成的人。「正法」指圣道法。「邪智」指邪的识、邪的省察。「邪解脱」指不真实的解脱，不导向出离的解脱。在这四部经（即第三品里的四部经）中，讲述了轮转与还灭；而在后两部经中，询问了补特伽罗，分别阐述了法，这样通过法来显示了补特伽罗。「善转起者」意思是善于转起。就像随心所欲地朝着某个方向奔驰一样，能够顺畅地转动起来，这是它的意思。「有近因、有资具」意思是有因有缘、有眷属。其余各处，意思都很明白。
21-30. Tatiyavaggassa paṭhame micchattanti micchāsabhāvaṃ. Sammattanti sammāsabhāvaṃ. Micchāpaṭipattādhikaraṇahetūti micchāpaṭipattikaraṇahetu. Yasmā micchāpaṭipattiṃ karoti, tasmāti attho. Nārādhakoti na sampādako. Ñāyaṃ dhammanti ariyamaggadhammaṃ. Micchāñāṇīti micchāviññāṇo micchāpaccavekkhaṇo. Micchāvimuttīti ayāthāvavimutti, aniyyānikavimutti. Imesu tatiyādīsu catūsu suttesu vaṭṭavivaṭṭaṃ kathitaṃ, pacchimesu panettha dvīsu puggalo pucchito dhammo vibhatto, evaṃ dhammena puggalo dassitoti. Suppavattiyoti suppavattaniyo. Yathā icchiticchitaṃ disaṃ pavattento dhāvati, evaṃ pavattetuṃ sakkā hotīti attho. Saupanisaṃ saparikkhāranti sappaccayaṃ saparivāraṃ. Sesaṃ sabbattha uttānatthamevāti.
68第三邪性品。
Micchattavaggo tatiyo.
50关于第四品——行道品的注释
4. Paṭipattivaggavaṇṇanā
31-40在第四品里，「邪行道」指不真实的修行道路。「行邪道者」指践行不真实道路的人。这样，一部经是从法的角度来说，另一部是从补特伽罗的角度来说。「从此岸到彼岸」指从轮转（世间）到涅槃。关于「到彼岸者」，这里应该知道，已经到达彼岸的、正在去的、将要去的，全部都算是「到彼岸者」。
31-40. Catutthe micchāpaṭipattinti ayāthāvapaṭipattiṃ. Micchāpaṭipannanti ayāthāvapaṭipannaṃ. Iti ekaṃ suttaṃ dhammavasena kathitaṃ, ekaṃ puggalavasena. Apārā pāranti vaṭṭato nibbānaṃ. Pāragāminoti ettha yepi pāraṅgatā, yepi gacchanti, yepi gamissanti, sabbe pāragāminotveva veditabbā.
52「随逐于岸边」意思是跟随轮转，在轮转中游走。「黑」是指不善法。「白」是指善法。「居家与非居家」是指从轮转（世间）到涅槃。「依止」意思是起初、关于、缘于。「令清净」意思是让心变得完全清净。「由心垢」意思是由那些能让心染污的盖（障碍）所造成的。「于觉支」意思是在七觉支当中。
Tīramevānudhāvatīti vaṭṭameva anudhāvati, vaṭṭe vicarati. Kaṇhanti akusaladhammaṃ. Sukkanti kusaladhammaṃ. Okā anokanti vaṭṭato nibbānaṃ. Āgammāti ārabbha sandhāya paṭicca. Pariyodapeyyāti parisuddhaṃ kareyya. Cittaklesehīti cittaṃ kilissāpentehi nīvaraṇehi. Sambodhiyaṅgesūti sattasu bojjhaṅgesu.
53「沙门义」就是指涅槃。因为涅槃是由沙门性所证得的，所以被称为沙门义。「梵行义」指最殊胜的状态。「梵行义」也指涅槃，因为是由梵行性所证得的。然而，在下面这三部经中凡说到「贪尽」的地方，他们解释说那里也适用于阿拉汉果。
Sāmaññatthanti nibbānaṃ. Tañhi sāmaññena upagantabbato sāmaññatthoti vuccati. Brahmaññanti seṭṭhabhāvaṃ. Brahmaññatthanti nibbānaṃ brahmaññena upagantabbato. Yattha yattha pana heṭṭhā ca imesu ca tīsu suttesu ‘‘rāgakkhayo’’ti āgataṃ, tattha tattha arahattampi vaṭṭatiyevāti vadanti.
73第四行道品。
Paṭipattivaggo catuttho.
54外道重复品 (Aññatitthiyapeyyālavagga) 的注释。
5. Aññatitthiyapeyyālavaggavaṇṇanā
41-48在外道重复品中，「长时遍知义」：当证得涅槃之后，轮回长时就被遍知了。所以涅槃称为「长时遍知」，指的就是这个意思。「无取般涅槃义」：是指无缘般涅槃的意思。因此，在这个重复品里，通过明解脱的果讲述了阿拉汉果，通过智见讲述了省察，以其余的内容讲说了涅槃。
41-48. Aññatitthiyapeyyāle addhānapariññatthanti saṃsāraddhānaṃ nibbānaṃ patvā pariññātaṃ nāma hoti. Tasmā nibbānaṃ ‘‘addhānapariññā’’ti vuccati, tadatthanti attho. Anupādāparinibbānatthanti apaccayaparinibbānatthaṃ. Iti imasmiṃ peyyāle vijjāvimuttiphalena arahattaṃ kathitaṃ. Ñāṇadassanena paccavekkhaṇā, sesehi nibbānanti.
76外道重复品。
Aññatitthiyapeyyālavaggo.
56太阳重复品 (Sūriyapeyyālavagga) 的注释。
6. Sūriyapeyyālavaggavaṇṇanā
49-62在太阳重复品中，「曙光」是比喻善知识。因为有了善知识，才能生起带有观的圣道，就如同太阳出现一样——应当这样来理解所有相关文句的意思。「戒成就」是指四遍清净戒。「欲成就」是指想要修善的意愿。「心成就」是指圆满具足的心性。「见成就」是指智慧的成就。「不放逸成就」是指能策励精进、不会散漫的成就。「如理作意成就」是指运用正确方法作意的成就。再者，善知识等用语，是为了说明正见等可以以另一种方式存在而说的。所有这些经，都是针对不同补特伽罗的意乐而分别宣说的。
49-62. Sūriyapeyyāle aruṇuggaṃ viya kalyāṇamittattā, kalyāṇamittatāya ṭhatvā nibbattito savipassanaariyamaggo sūriyapātubhāvo viyāti evaṃ sabbattha attho veditabbo. Sīlasampadāti catupārisuddhisīlaṃ. Chandasampadāti kusalakattukamyatāchando. Attasampadāti sampannacittatā. Diṭṭhisampadāti ñāṇasampatti. Appamādasampadāti kārāpakaappamādasampatti. Yonisomanasikārasampadāti upāyamanasikārasampatti. Puna kalyāṇamittatātiādīni sammādiṭṭhiādīnaṃ aññenapi ākārena bhāvadassanatthaṃ vuttāni. Sabbāneva cetāni suttāni pāṭiyekkaṃ puggalajjhāsayavasena vuttānīti.
79太阳重复品。
Sūriyapeyyālavaggo.
58一法重复品等 (Ekadhammapeyyālavaggādi) 的注释。
7. Ekadhammapeyyālavaggādivaṇṇanā
63-138一法重复品和恒河重复品，同样也都是针对不同补特伽罗各自的意乐，像之前所讲的那样，根据能够觉悟的人们的意乐而宣说的。
63-138. Ekadhammapeyyālopi gaṅgāpeyyālopi pāṭiyekkaṃ puggalajjhāsayavaseneva tathā tathā vutte bujjhanakānaṃ ajjhāsayavasena kathito.
60第八品：不放逸品。
8. Appamādapeyyālavaggo
83第一 如来经注。
1. Tathāgatasuttavaṇṇanā
139在不放逸品中，「同样的，就这样」的意思是：正如在一切众生中，正自觉者是最殊胜的，同样地，在一切善法中，能令善法生起的「不放逸」应当被看作是最殊胜的。难道这不放逸本身不是世间法吗？然而善法还包括出世间的。而且这不放逸只属于欲界，而善法则遍布四地（欲界、色界、无色界、出世间）。那它怎么成为它们之中最殊胜的呢？是从“能令获得”这个意义上说的。因为那些善法全是通过不放逸而获得的，所以不放逸是它们中最殊胜的。正因为如此，这里才说“这一切以不放逸为根本”等等。
139. Appamādapeyyāle evameva khoti ettha yathā sabbasattānaṃ sammāsambuddho aggo, evaṃ sabbesaṃ kusaladhammānaṃ kārāpakaappamādo aggoti daṭṭhabbo. Nanu cesa lokiyova, kusaladhammā pana lokuttarāpi. Ayañca kāmāvacarova, kusaladhammā pana catubhūmakā. Kathamesa tesaṃ aggoti? Paṭilābhakaṭṭhena. Appamādena hi te paṭilabbhanti, tasmā so tesaṃ aggo. Tenetaṃ vuttaṃ sabbe te appamādamūlakātiādi.
85第二 足迹经注。
2. Padasuttavaṇṇanā
140「荒野的」：指居住在地表的（众生）。「有足的」：指有脚的众生。「足迹类」：就是脚印。「进入集合」：指汇合、被纳入（大象的足迹中）。「被宣说为最上」：被说成是最殊胜的。也就是说，所谓「由于巨大性」，是因为（大象的足迹在）体型大小上最为殊胜，并不是因为德行功德的缘故——这便是此处的意思。
140.Jaṅgalānanti pathavītalavāsīnaṃ. Pāṇānanti sapādakapāṇānaṃ . Padajātānīti padāni. Samodhānaṃ gacchantīti odhānaṃ upakkhepaṃ gacchanti. Aggamakkhāyatīti seṭṭhaṃ akkhāyati. Yadidaṃ mahantattenāti mahantabhāvena aggamakkhāyati, na guṇavasenāti attho.
87第三至第十 顶经等注。
3-10. Kūṭasuttādivaṇṇanā
141-148「雨季花」：即素馨花。据说，听到这部经之后，兄弟大王想测试一下，便在一个房间里用四种出生地的香粉涂抹地面，并让人取来各种芳香的花朵。他在一个容器的中央放了一小撮素馨花，在它周围放上其余的花，都是一小撮一小撮地放好，然后关上门，走到外面。过了一会儿，他打开门走进去，最先扑鼻而来的就是素馨花的香气。于是，他便在那块大石板上，面朝大塔庙卧下礼敬，心中想着：‘那位说“雨季花是它们中最上的”的正自觉者，说得真好啊！’以此向塔庙作礼。「小国王们」：就是指小国王们，也有读作“小国王们”的。「织成的」：指在织机上被织出来的，也就是装上织机后织成的布，这是它的意思。另外，这里对于所拥有的东西运用了属格。所谓「任何织成的布」，在此处的意思是指凡是被织出来的布。或者，也可以按“在织出的布料中，无论什么布料”这种省略的说法来理解这里的意义。其余各处都是很容易明白的。
141-148.Vassikanti sumanapupphaṃ. Imaṃ kira suttaṃ sutvā bhātiyamahārājā vīmaṃsitukāmatāya ekasmiṃ gabbhe catujātigandhehi paribhaṇḍaṃ kāretvā sugandhāni pupphāni āharāpetvā ekassa samuggassa majjhe sumanapupphamuṭṭhiṃ ṭhapetvā sesāni tassa samantato muṭṭhimuṭṭhiṃ katvā ṭhapetvā dvāraṃ pidhāya bahi nikkhanto. Athassa muhuttaṃ vītināmetvā dvāraṃ vivaritvā pavisantassa sabbapaṭhamaṃ sumanapupphagandho ghānaṃ pahari. So mahātalasmiṃyeva mahācetiyābhimukho nipajjitvā – ‘‘vassikaṃ tesaṃ agganti kathentena sukathitaṃ sammāsambuddhenā’’ti cetiyaṃ vandi. Kuṭṭarājānoti khuddakarājāno. ‘‘Khuddarājāno’’tipi pāṭho. Tantāvutānanti tante āvutānaṃ, tantaṃ āropetvā vāyitānanti attho. Idañca paccatte sāmivacanaṃ. Yāni kānici tantāvutāni vatthānīti ayañhettha attho. Atha vā tantāvutānaṃ vatthānaṃ yāni kānici vatthānīti evaṃ sāvasesapāṭhanayenapettha attho daṭṭhabbo. Sesaṃ sabbattha uttānamevāti.
89第八品：不放逸品。
Appamādavaggo aṭṭhamo.
64第九品 应作力品
9. Balakaraṇīyavaggo
91第一 力经注
1. Balasuttavaṇṇanā
149在《应作力品》中，「应作力」指靠腿力和臂力应当做的跑、跳、抬、担等劳作。「立于戒」即安住在四遍清净戒中。「八支道」即伴随着观的圣道。
149. Balakaraṇīyavagge balakaraṇīyāti ūrubalabāhubalena kattabbā dhāvanalaṅghanatāpanavahanādayo kammantā. Sīle patiṭṭhāyāti catupārisuddhisīle ṭhatvā. Aṭṭhaṅgikaṃ magganti sahavipassanaṃ ariyamaggaṃ.
93第二 种子经注
2. Bījasuttavaṇṇanā
150「种子类」与「植物类」：在此，五种种子称为「种子类」。当这些种子长出叶子、呈现青绿色时开始，应知为「植物类」。
150.Bījagāmabhūtagāmāti ettha pañcavidhampi bījaṃ bījagāmo nāma, tadeva paṇṇasampannaṃ nīlabhāvato paṭṭhāya bhūtagāmoti veditabbaṃ.
95第三 龙经注
3. Nāgasuttavaṇṇanā
151「执持力」：它们执取力量，获得力量后身体变得坚实。「进入小水坑」等，其中有一个渐次叙述：据说母龙在交配季节怀孕后心想：‘如果我们在这里生产，我们的幼龙将无法承受海浪的冲击和金翅鸟俯冲而来的冲击。’于是它们沉入大海，到达汇合口处，进入五大河，前往雪山。在那里，它们住在金翅鸟不会袭击的金洞、银洞、宝洞中，生产后将幼龙放入水深仅及脚踝等浅水处，教导它们游泳。
151.Balaṃgāhentīti balaṃ gaṇhanti, gahitabalā thirasarīrā honti. Kusobbhe otarantītiādīsu ayamanupubbikathā – nāginiyo kira utusamaye patiṭṭhitagabbhā cintenti – ‘‘sace mayaṃ idha vijāyissāma, evaṃ no dārakā ūmivegañca supaṇṇassa ca pakkhanditvā āgatassa vegaṃ sahituṃ na sakkhissantī’’ti tā mahāsamudde nimujjitvā sambhajjamukhadvāraṃ patvā pañca mahānadiyo pavisitvā himavantaṃ gacchanti. Tattha supaṇṇehi apakkhandanīyāsu suvaṇṇarajatamaṇiguhāsu vasamānā vijāyitvā nāgapotake gopphakādipamāṇesu udakesu otāretvā udakataraṇaṃ sikkhāpenti.
68然后，当这些龙逐渐能够从恒河等河的此岸渡到彼岸、从彼岸渡到此岸，来回横渡时，它们知道：‘现在我们的幼龙能承受海浪的冲击和金翅鸟的冲击了。’于是它们凭借自己的力量兴起大云，使整个雪山变成一片汪洋，持续降下大雨。它们变化出金、银等所造的船，在船上系起装饰着金星、悬挂着芳香花鬘的布幔，并携带芳香的栴檀香、香花等。它们乘着这些船，进入五大河，逐渐到达大海。在那里居住时，它们达到十寻、百寻、千寻、十万寻的巨大体型，获得巨大身量和广大身量。
Atha yadā anukkamena te nāgā gaṅgādīnaṃ nadīnaṃ orimatīrato paratīraṃ, paratīrato orimatīranti taraṇapaṭitaraṇaṃ kātuṃ sakkonti, tadā ‘‘idāni no dārakā ūmivegañca garuḷavegañca sahituṃ sakkhissantī’’ti ñatvā attano ānubhāvena mahāmeghaṃ samuṭṭhāpetvā sakalahimavantaṃ ekodakaṃ viya kurumānā devaṃ vassāpetvā suvaṇṇarajatādimayā nāvā māpetvā upari suvaṇṇatārakavicittaṃ samosaritagandhapupphadāmaṃ celavitānaṃ bandhitvā surabhicandanagandhapupphādīni ādāya tāhi nāvāhi pañca mahānadiyo ogāhitvā anukkamena mahāsamuddaṃ pāpuṇanti. Tattha ca vasantā dasabyāma-satabyāma-sahassabyāma-satasahassabyāma-pamāṇataṃ āpajjantā mahantattaṃ vepullattaṃ āpajjanti nāma.
69同样地，这里应当把「四遍清净戒」看作雪山，把「修行者」看作幼龙，把「小水坑等」看作圣道，把「大海」看作涅槃。正如幼龙依靠雪山，安住在雪山上，经由小水坑等最终抵达大海，从而获得巨大的身躯；同样地，修行者依靠戒，安立在戒上，经由圣道证得涅槃，在依阿罗汉道而成就的六种神通法中，达到了功德身的广大。
Evameva khoti ettha himavantapabbato viya catupārisuddhisīlaṃ daṭṭhabbaṃ, nāgapotakā viya yogāvacarā, kusobbhādayo viya ariyamaggo, mahāsamuddo viya nibbānaṃ. Yathā nāgapotakā himavante patiṭṭhāya kusobbhādīhi mahāsamuddaṃ patvā kāyamahantattaṃ āpajjanti, evaṃ yogino sīlaṃ nissāya sīle patiṭṭhāya ariyamaggena nibbānaṃ patvā arahattamaggeneva āgatesu chasu abhiññādhammesu guṇasarīramahantattaṃ pāpuṇantīti.
995. 《瓮经》注释
5. Kumbhasuttavaṇṇanā
153「瓮」指水罐。「不倒流」意思是不会反吐出来，也就是说不会让（水）进入内部。
153.Kumbhoti udakaghaṭo. No paccāvamatīti na patiāvamati, na anto pavesetīti attho.
1017. 《虚空经》注释
7. Ākāsasuttavaṇṇanā
155「东方」是指从东方方向吹来的风。对于西方等其他方向，也是同样的道理。「四念处」等也是如此：正如这些从东方等不同方向吹来的风，在虚空中汇集就能起作用；同样地，在这里，以“四念处”等方式所说的菩提分法，通过与观相应的圣道修习，也能成就其作用，因此才这样说。
155.Puratthimāti puratthimadisato āgatavātā. Pacchimadisādīsupi eseva nayo. Cattāropi satipaṭṭhānāti yatheva hi etesaṃ puratthimādibhedānaṃ vātānaṃ sannipāto ākāse ijjhati, evaṃ idhāpi ‘‘cattāro satipaṭṭhānā’’tiādinā nayena vuttā bodhipakkhiyadhammā sahavipassanassa ariyamaggassa bhāvanāya ijjhanti, tenetaṃ vuttaṃ.
1038-9. 《第一云经》等注释
8-9. Paṭhamameghasuttādivaṇṇanā
156-157「夏季的最后一个月」指阿萨诃月。「扬起」是指由于两足和四足众生的脚踏地面，使得地上的尘土扬起向上，形成一个个旋涡状在空中飞散。「尘垢」是指泥土的尘垢。
156-157.Gimhānaṃ pacchime māseti āsāḷhamāse. Ūhatanti dvipadacatuppadānaṃ pādappahārena pathavītale uṭṭhahitvā uddhaṃ gataṃ vaṭṭivaṭṭi hutvā ākāse pakkhantaṃ. Rajojallanti paṃsurajojallaṃ.
105《船经》注释
10. Nāvāsuttavaṇṇanā
158「关于航海船只」等这些内容，在下面商人譬喻的部分已经详细解释过了。
158.Sāmuddikāyanāvāyātiādi heṭṭhā vāṇijakopame vitthāritameva.
107《客经》等的注释
11-12. Āgantukasuttādivaṇṇanā
159-160「客堂」指的是希求福德的人们在城中建造的客房，在那里，即使是国王、大臣等也都可以入住。所谓「应证知、应遍知」等，意思是：正如那些从东方等方向前来的刹帝利等人，在客堂中的住宿得以成就一样，这些「应证知、应遍知」等法，通过证知、遍知等方式，在修习与观相应的圣道中得以圆满，正因为如此才这样宣说的。《河经》的注释，就按照前面所说的方法来理解。
159-160.Āgantukāgāranti puññatthikehi nagaramajjhe kataṃ āgantukagharaṃ, yattha rājarājamahāmattehipi sakkā hoti nivāsaṃ upagantuṃ. Abhiññā pariññeyyāti yatheva hi tesaṃ puratthimadisādīhi āgatānaṃ khattiyādīnaṃ vāso āgantukāgāre ijjhati, evaṃ imesaṃ abhiññāpariññeyyātiādīnaṃ dhammānaṃ abhiññāparijānanādīhi sahavipassanassa ariyamaggassa bhāvanāya ijjhanti, tenetaṃ vuttaṃ. Nadīsuttaṃ heṭṭhā vuttanayamevāti.
109《应作力品》第九。
Balakaraṇīyavaggo navamo.
75《寻求品》第十。
10. Esanāvaggo
111《寻求经》的注释。
1. Esanāsuttavaṇṇanā
161在《寻求品》中，「欲寻求」是指对诸欲的寻求、探索、追求和渴望。「有寻求」是指对诸有的寻求。「梵行寻求」是指对那种被称为邪见的梵行的寻求。
161. Esanāvagge kāmesanāti kāmānaṃ esanā gavesanā magganā patthanā. Bhavesanāti bhavānaṃ esanā. Brahmacariyesanāti micchādiṭṭhisaṅkhātassa brahmacariyassa esanā.
113《慢类经》等经的注疏
2-11. Vidhāsuttādivaṇṇanā
162-171「慢类」指慢的类别或慢的安立。「我是优胜者这样的慢类」就是“我是优胜者”这样的慢的类别或慢的安立。「苦厄」指种种苦。这里的词义解释是：这些烦恼生起时，折磨那个人，所以称为“苦厄”。这部分其余内容都很浅白易懂。
162-171.Vidhāti mānakoṭṭhāsā mānaṭhapanā vā. Seyyohamasmīti vidhāti ahamasmi seyyoti evaṃ mānakoṭṭhāso mānaṭhapanā vā. Nīghāti dukkhā. Vacanattho panettha yassa uppajjanti, taṃ purisaṃ nīhanantīti nīghā. Sesamettha uttānamevāti.
115第十品 寻求品。
Esanāvaggo dasamo.
78第十一品 瀑流品。
11. Oghavaggo
117瀑流经等注疏
1-2. Oghasuttādivaṇṇanā
172-173在瀑流品中，「欲瀑流」是对五种欲功德的欲贪。「有瀑流」是对色界、无色界存在的欲贪。「见瀑流」指六十二种邪见。「无明瀑流」是对四圣谛的无知。至于“欲轭”等词，也都依照同样的道理来理解。
172-173. Oghavagge kāmoghoti pañcasu kāmaguṇesu chandarāgo. Bhavoghoti rūpārūpabhavesu chandarāgo. Diṭṭhoghoti dvāsaṭṭhi diṭṭhiyo. Avijjoghoti catūsu saccesu aññāṇaṃ. Kāmayogādīsupi eseva nayo.
119取经等注疏
3-4. Upādānasuttādivaṇṇanā
174-175「欲取」是对欲的执取。「见取」等词也是依此类推。「结」指系缚、捆绑。「身结」是对名身的系缚，也就是起到系缚、捆绑作用的烦恼。「这是真实的执著」，是指依执取边见的见解而生起的“只有这个才是真实”这样的执著。
174-175.Kāmupādānanti kāmaggahaṇaṃ. Diṭṭhupādānādīsupi eseva nayo. Ganthāti ganthanā ghaṭanā. Kāyaganthoti nāmakāyassa gantho ganthanaghaṭanakileso. Idaṃsaccābhinivesoti antaggāhikadiṭṭhivasena uppanno ‘‘idameva sacca’’nti evaṃ abhiniveso.
121随眠经等注疏
5-10. Anusayasuttādivaṇṇanā
176-181「欲贪随眠」：以强而有力的意义来说，欲贪本身就是随眠，所以称为欲贪随眠。对其余的（随眠）也是同样的理解方式。「下分的」：指属于下面部分的。「结」：指捆绑、束缚。「上分的」：指属于上面部分的。其余各处，意思都很明白。
176-181.Kāmarāgānusayoti thāmagataṭṭhena kāmarāgova anusayo kāmarāgānusayo. Sesesupi eseva nayo. Orambhāgiyānīti heṭṭhākoṭṭhāsiyāni. Saṃyojanānīti bandhanāni. Uddhambhāgiyānīti uparikoṭṭhāsiyāni. Sesaṃ sabbattha uttānatthamevāti.
123「瀑流品」是第十一。
Oghavaggo ekādasamo.
124《道相应》的注释结束。
Maggasaṃyuttavaṇṇanā niṭṭhitā.