1. 因缘相应复注

s0302t.tik0 · 静态文献页 · 463 段 · 打开交互阅读器

1礼敬彼世尊、阿拉汉、正自觉者

Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa

2在《相应部》中

Saṃyuttanikāye

3《因缘品复注》

Nidānavaggaṭīkā

4第一因缘相应

1. Nidānasaṃyuttaṃ

1第一佛陀品

1. Buddhavaggo

6第一缘起经注

1. Paṭiccasamuppādasuttavaṇṇanā

1注疏师说「第一缘起经」，是因为第二经等也都是依缘起之理而宣说的。这里的「tatra（在此）」一词，是为了说明那些作为世尊「住」这一行为的修饰语而被说出的地点与时间，所以注疏师说「当那时……（中略）……阐明」。因为「taṃ（那）」这个词是对已说之义的指代，所以在这里，它应当是对地点或时间的指代，而不是指代别的什么。以上是对「tatra」一词具有指代性意义的初步释义。然而，因为在类似这样的场合，「tatra」一词能揭示出说法所特定的地点和时间，所以才说「或在适合于言说的处所与时间」。因此，「tatra」的意思是：世尊为了说法而召唤、开示比丘们的那个处所，或那个时间。接着再用「确实如此（hi）」等词来确立这个含义。

1. Dutiyasuttādīnipi paṭiccasamuppādavaseneva desitānīti āha ‘‘paṭhamaṃ paṭiccasamuppādasutta’’nti. Tatrāti padaṃ ye desakālā idha viharaṇakiriyāya visesanabhāvena vuttā, tesaṃ paridīpananti dassento ‘‘yaṃ samayaṃ…pe… dīpetī’’ti āha. Taṃ-saddo hi vuttassa atthassa paṭiniddeso, tasmā idha desassa kālassa vā paṭiniddeso bhavituṃ arahati, na aññassa. Ayaṃ tāva tatrasaddassa paṭiniddesabhāve atthavibhāvanā. Yasmā pana īdisesu ṭhānesu tatrasaddo dhammadesanāvisiṭṭhaṃ desaṃ kālañca vibhāveti, tasmā vuttaṃ ‘‘bhāsitabbayutte vā desakāle’’ti . Tena tatrāti yattha bhagavā dhammadesanatthaṃ bhikkhū ālapi abhāsi, tādise dese, kāle vāti attho. Na hītiādinā tamevatthaṃ samattheti.

3难道世尊不是曾站着对婆希亚说「现在还不是时候」等而拒绝说法，随后就在那条路中间，依然站着为他宣说了佛法吗？这确实是真的。但这正是「在不应说法的时候而不说法」的例子。所以他说「现在还不是时候」。至于那里所说的「我们已经进入村落了」，这也是为了从侧面说明那是不适合说法的时间。因为当时，婆希亚由于长途跋涉的劳累，色身不堪受法；由于强烈喜的冲动，名身也不堪受法。世尊为了期待这两者都平息下来，为了排除戏论，才以「还不是时候」为由间接地拒绝了。而「在不应说法的地方而不说法」的例子，则有「那时，世尊离开道路，坐在某棵树下」，以及「从住处出来，坐在精舍阴凉处已敷设的座位上」等等，这些都在此处被「等（ādi）」一词所概括。在「诸比丘，那个愚人在这里造了恶业之后」等句子中，「kho」字只是填补音节；在「不尊重、不顺从而住，实在是苦」等句子中，是表示限定；在「贤友，究竟到什么程度，当导师住于远离时，弟子们却不修学远离呢」等句子中，是表示初始时间，即作为句子的开端。其中，填补音节只是作为言辞的修饰，表示初始时间只是为了引出句子，而表示限定则是显示确切的决定。所以，在「因此他这样呼唤」中，显示了呼唤中的决定性。

Nanu ca yattha ṭhito bhagavā ‘‘akālo kho tāvā’’tiādinā bāhiyassa dhammadesanaṃ paṭikkhipi, tattheva antaravīthiyaṃ ṭhitova tassa dhammaṃ desesīti? Saccametaṃ. Adesetabbakāle adesanāya hi idaṃ udāharaṇaṃ. Tenāha ‘‘akālo kho tāvā’’ti. Yaṃ pana tattha vuttaṃ ‘‘antaragharaṃ paviṭṭhamhā’’ti, tampi tassa akālabhāvasseva pariyāyena dassanatthaṃ vuttaṃ. Tassa hi tadā addhānaparissamena rūpakāye akammaññatā ahosi, balavapītivegena nāmakāye. Tadubhayassa vūpasamaṃ āgamento papañcaparihāratthaṃ bhagavā ‘‘akālo kho’’ti pariyāyena paṭikkhipi. Adesetabbadese adesanāya pana udāharaṇaṃ ‘‘atha kho bhagavā maggā okkamma aññatarasmiṃ rukkhamūle nisīdi, vihārato nikkhamitvā vihārapacchāyāyaṃ paññatte āsane nisīdī’’ti evamādikaṃ idha ādisaddena saṅgahitaṃ. ‘‘Sa kho so bhikkhave bālo idha pāpāni kammāni karitvā’’ti evamādīsu (ma. ni. 3.248) padapūraṇamatte kho-saddo, ‘‘dukkhaṃ kho agāravo viharati appatisso’’tiādīsu (a. ni. 4.21) avadhāraṇe, ‘‘kittāvatā nu kho, āvuso, satthu pavivittassa viharato sāvakā vivekaṃ nānusikkhantī’’tiādīsu (ma. ni. 1.31) ādikālatthe, vākyārambheti attho. Tattha padapūraṇena vacanālaṅkāramattaṃ kataṃ hoti, ādikālatthena vākyassa upaññāsamattaṃ, avadhāraṇatthena pana niyamadassanaṃ. ‘‘Tasmā āmantesi evā’’ti āmantane niyamo dassito hotīti.

4为什么说「Bhagavā（世尊）是表示世间敬重」呢？难道前面不是已经说过「Bhagavā」这个词了吗？虽然前面说过，但那是为了显示在前文所说的地点进行「住」这一行为的施动者之殊胜，而不是针对「呼唤」这一行为；而在这里是针对「呼唤」这一行为，因此在经典中再次说「Bhagavā」就是为了此义。为了显示这个含义，他说「Bhagavā是表示世间敬重」。「堪闻法之人语」，是指对于将要宣说的缘起教法堪能听闻者的称呼。在四众之中，唯有比丘才是这类教法特别堪受的器皿，为了显示他们以殊胜的方式成为教法的领受者，所以在此指出「比丘」，接着为了显示词义，他说「再者」。其中，乞求者即称为比丘，意思是由于有乞求的习性、乞求的法故为比丘。已进入乞食行者，即由于也进入了佛陀等所进入的乞食行、次第乞食行，依此受持、随转故为比丘。凡是舍弃或少或多财富而从在家出家为无家者，他放弃了以农耕、牧牛等谋生，仅由接受出家形相便进入了乞食行故为比丘。或者由于生计依赖他人，即使是在精舍中享用集食供养者，也进入了乞食行故为比丘；又或者，由于出家是依止常乞食（团食）而生起精进，由此进入了乞食行故为比丘——在此应当这样理解其含义。

‘‘Bhagavāti lokagarudīpana’’nti kasmā vuttaṃ, nanu pubbe ‘‘bhagavā’’ti padaṃ vuttanti? Yadipi pubbe vuttaṃ, taṃ pana yathāvuttaṭṭhāne viharaṇakiriyāya kattuvisesadassanaparaṃ, na āmantanakiriyāya, idha pana āmantanakiriyāya, tasmā tadatthaṃ puna bhagavāti pāḷiyaṃ vuttanti. Tassatthaṃ dassetuṃ ‘‘bhagavāti lokagarudīpana’’nti āha. Kathāsavanayuttapuggalavacananti vakkhamānāya paṭiccasamuppādadesanāya savanayogyapuggalavacanaṃ. Catūsupi parisāsu bhikkhū eva edisānaṃ desanānaṃ visesena bhājanabhūtāti sātisayena sāsanasampaṭiggāhakabhāvadassanatthaṃ idha bhikkhugahaṇanti dassetvā idāni saddatthaṃ dassetuṃ ‘‘apicā’’ti āha. Tattha bhikkhakoti bhikkhūti bhikkhanasīlattā bhikkhanadhammattā bhikkhūti attho. Bhikkhācariyaṃ ajjhupagatoti buddhādīhipi ajjhupagataṃ bhikkhācariyaṃ uñchācariyaṃ ajjhupagatattā anuṭṭhitattā bhikkhu. Yo hi koci appaṃ vā mahantaṃ vā bhogakkhandhaṃ pahāya agārasmā anagāriyaṃ pabbajito, so kasigorakkhādīhi jīvikakappanaṃ hitvā liṅgasampaṭicchaneneva bhikkhācariyaṃ ajjhupagatattā bhikkhu. Parapaṭibaddhajīvikattā vā vihāramajjhe kājabhattaṃ bhuñjamānopi bhikkhācariyaṃ ajjhupagatoti bhikkhu piṇḍiyālopabhojanaṃ nissāya pabbajjāya ussāhajātattā vā bhikkhācariyaṃ ajjhupagatoti bhikkhūti evamettha attho daṭṭhabbo.

5按照《分别论》（Vibh. 509）所说的方法，即“以破旧衣为衣者是比丘，破坏诸恶不善法者是比丘，由于已破坏诸恶不善法而成为比丘”等。「令知」（ñāpaneti）：指在觉了中，意思是证知。「乞食的习性」（bhikkhanasīlatā），即具有以乞食维生的习惯，而不是以耕作、经商等方式谋生的习惯。「乞食的性质」（bhikkhanadhammatā），就是像“圣者存续是为了……”所说的那样，是乞食的体性，而不是请求、欺骗的体性。「于乞食中善行」（bhikkhane sādhukāritā），指忆念“应当起来，不应放逸”这句教诫后，对此不放逸。另外，这里的“习性”是指本性，但此处则指「如是的决心」。“法”是指义务。其他注疏师则解释说：“习性指依誓愿而受持。法指传承而来的惯例。善行指恭敬而作、殷勤而行。”

Ādinā nayenāti ‘‘bhinnapaṭadharoti bhikkhu, bhindati pāpake akusale dhammeti bhikkhu, bhinnattā pāpakānaṃ akusalānaṃ dhammānaṃ bhikkhū’’tiādinā vibhaṅge (vibha. 509) āgatanayena. Ñāpaneti avabodhane, paṭivedaneti attho. Bhikkhanasīlatā, na kasivāṇijjādīhi jīvanasīlatā. Bhikkhanadhammatā ‘‘uddissa ariyā tiṭṭhantī’’ti (jā. 1.7.59) evaṃ vuttabhikkhanasabhāvatā, na yācanākohaññasabhāvatā. Bhikkhane sādhukāritā ‘‘uttiṭṭhe nappamajjeyyā’’ti (dha. pa. 168) vacanaṃ anussaritvā tattha appamajjatā. Atha vā sīlaṃ nāma pakatisabhāvo. Idha pana tathādhiṭṭhānaṃ. Dhammoti vataṃ. Apare pana ‘‘sīlaṃ nāma vatavasena samādānaṃ. Dhammo nāma paveṇi-āgataṃ cārittaṃ. Sādhukāritā sakkaccakāritā ādarakiriyā’’ti vaṇṇenti.

6「比丘们」这一称呼，对于处在比丘身份中却因出身骄慢等缘故而掉举、自大的人，以及那些在在家时从未有求于人，因而认为乞食行极为卑劣的人，对他们两者，依次地说明：通过“比丘们”一词，宣说被卑劣者、穷人、极度卑贱者所奉行的、靠在他人家中乞食维生的生活方式，从而抑制掉举的习性；同时宣说被高贵者——如从拥有大量财富的刹帝利家族等出家的人，以及佛陀等为了净化活命而奉行——的生活方式，从而抑制怯弱的习性。应当这样联系起来理解。由于“比丘们”一词，从称呼上看是面对面地呼唤，从上下文及词义能力上看，是为了引发听者倾听，并令其恭敬地听闻与作意，所以为了显示这个意义，而说“以此‘比丘们’”等。

Hīnādhikajanasevitavuttinti ye bhikkhubhāve ṭhitāpi jātimadādivasena uddhatā unnaḷā, ye ca gihibhāve paresu atthikabhāvampi anupagatatāya bhikkhācariyaṃ paramakāpaññaṃ maññanti, tesaṃ ubhayesampi yathākkamaṃ ‘‘bhikkhavo’’ti vacanena hīnajanehi daliddehi paramakāpaññataṃ pattehi parakulesu bhikkhācariyāya jīvikaṃ kappentehi sevitaṃ vuttiṃ pakāsento uddhatabhāvaniggahaṃ karoti, adhikajanehi uḷārabhogakhattiyakulādito pabbajitehi buddhādīhi ājīvasodhanatthaṃ sevitaṃ vuttiṃ pakāsento dīnabhāvaniggahaṃ karotīti yojetabbaṃ. Yasmā ‘‘bhikkhavo’’ti vacanaṃ āmantanabhāvato abhimukhīkaraṇaṃ, pakaraṇato sāmatthiyato ca sussūsājananaṃ, sakkaccasavanamanasikāraniyojanañca hoti, tasmā tamatthaṃ dassento ‘‘bhikkhavoti iminā’’tiādimāha.

7其中，「善加作意者」（sādhukaṃ manasikārepīti）：指在听闻时善加作意，在作意时善加作意。怎样才使听闻等成为善加进行呢？即怀着崇敬与尊重，心想：“依此行道，确实能掌握全部教法的成就”，并且在说法等过程中不轻视等。正如经中所说：“诸比丘，成就五法的人听闻正法，就能进入决定，在善法中入于正性。哪五种法？不轻视说法，不轻说法者，不轻视自己，心不散乱、一心一意地听闻法，并且如理作意。诸比丘，成就这五种法的人听闻正法，就能进入决定，在善法中入于正性。”（《增支部》5.151）因此说“因为善加作意是教法成就之所依”。所谓教法成就，就是戒等的完成；由于它在证得上首先生起；由于随顺导师之行而成就戒等功德；由于依三乘之道，能够生起随法行，所以成为一切教法的受持者。

Tattha sādhukaṃ manasikārepīti sādhukaṃ savane sādhukaṃ manasikāre ca. Kathaṃ pavattitā savanādayo sādhukaṃ pavattitā hontīti? ‘‘Addhā imāya paṭipattiyā sakalasāsanasampatti hatthagatā bhavissatī’’ti ādaragāravayogena kathādīsu aparibhavādinā ca. Vuttañhi ‘‘pañcahi, bhikkhave, dhammehi samannāgato suṇanto saddhammaṃ bhabbo niyāmaṃ okkamituṃ kusalesu dhammesu sammattaṃ. Katamehi pañcahi? Na kathaṃ paribhoti, na kathikaṃ paribhoti, na attānaṃ paribhoti , avikkhittacitto dhammaṃ suṇāti ekaggacitto, yoniso ca manasi karoti. Imehi kho, bhikkhave, pañcahi dhammehi samannāgato suṇanto saddhammaṃ bhabbo niyāmaṃ okkamituṃ kusalesu dhammesu sammatta’’nti (a. ni. 5.151). Tenāha ‘‘sādhukaṃ manasikārāyattā hi sāsanasampattī’’ti. Sāsanasampatti nāma sīlādinipphatti. Paṭhamaṃ uppannattā adhigamavasena. Satthucariyānuvidhāyakattā sīlādiguṇānuṭṭhānena. Tiṇṇaṃ yānānaṃ vasena anudhammapaṭipattisambhavato sakalasāsanapaṭiggāhakattā.

8「以临近故」（santikattāti）：指由于亲近的状态。「以近行故」（santikāvacarattāti）：指在一切时中与会合的状态。「如所教诫」（yathānusiṭṭhanti）：即随顺教诫，完全领受教诫，这是它的意思。「有些比丘」（ekacce bhikkhūti）：指那些专心从事缘起法说法的比丘。前面已经用“世尊的说法是共一切众的”等语，显示只以比丘为召请对象的原因，现在为了显示召请比丘而说法的用意，才提出“世尊究竟为了什么目的”这样的质难。其中，「在想其他」（aññaṃ cintentāti）：指心思跑到了别处。「心散乱」（vikkhittacittāti）：指心未得定。「在省察法」（dhammaṃ paccavekkhantāti）：指用心回忆昨天或以前听过的法。当召请比丘而说法时，能够从一开始就专注于说法，为了以否定的方式显示这个意义，而说“他们未被召请”等。

Santikattāti samīpabhāvato. Santikāvacarattāti sabbakālaṃ saṃvuttibhāvato. Yathānusiṭṭhanti anusāsaniyānurūpaṃ, anusāsaniṃ anavasesato paṭiggahetvāti attho. Ekacce bhikkhūti ye paṭiccasamuppādadhamme desanāpasutā, te. Pubbe ‘‘sabbaparisasādhāraṇā hi bhagavato dhammadesanā’’tiādinā bhikkhūnaṃ eva āmantanakāraṇaṃ dassetvā idāni bhikkhū āmantetvā dhammadesanāya payojanaṃ dassetuṃ kimatthaṃ pana bhagavāti codanaṃ samuṭṭhāpeti. Tattha aññaṃ cintentāti aññavihitā. Vikkhittacittāti asamāhitacittā. Dhammaṃ paccavekkhantāti hiyyo tato paradivasesu vā sutadhammaṃ pati manasā avekkhantā. Bhikkhū āmantetvā dhamme desiyamāne ādito paṭṭhāya desanaṃ sallakkhetuṃ sakkotīti imamevatthaṃ byatirekamukhena dassetuṃ ‘‘te anāmantetvā’’tiādi vuttaṃ.

9“Bhikkhavoti”：应依连声规则视为i字母的脱落，即“bhikkhavo iti”。此iti一词确实具有原因、结束、词义异称、类别、确定、例示等多种含义。例如，在“诸比丘，它被破坏，故被称为‘色’”（《相应部》3.79）等句中，见于表原因；在“诸比丘，因此你们要成为法的继承人，不要成为财食的继承人”（《中部》1.29）等句中，表结束；在“如此远离种种表演观看”（《长部》1.13）等句中，表“等”义；在“摩犍提乃是那个婆罗门的称呼、共名、施设、言说、名称、命名、名号、言辞、音节、表达”（《大义释》73,75）等句中，表词义异称；在“诸比丘，如是愚者有怖畏，智者无怖畏；愚者有灾祸，智者无灾祸”（《中部》3.124）等句中，表类别；在“阿难，若被问‘老死有此缘吗’，应回答‘有’；若再问‘老死以何为缘’，应回答‘以生为缘而有老死’”（《长部》2.96）等句中，表确定；在“迦旃延，‘一切有’这是一边，‘一切无’这是第二边”（《相应部》2.15; 3.90）等句中，表例示。在此处也应视为例示。“bhikkhavo”是呼唤的形式，此iti词即例示“他呼唤了比丘们”。依此道理，对于“bhaddante”等词，也应相应了知iti的含义。

Bhikkhavoti ca sandhivasena i-kāralopo daṭṭhabbo ‘‘bhikkhavo itī’’ti, ayañhi itisaddo hetuparisamāpanādipadatthavipariyāyapakārāvadhāraṇanidassanādianekatthapabhedo. Tathā hesa ‘‘ruppatīti kho, bhikkhave, tasmā ‘rūpa’nti vuccatī’’tiādīsu (saṃ. ni. 3.79) hetumhi dissati, ‘‘tasmātiha me, bhikkhave, dhammadāyādā bhavatha, mā āmisadāyādā’’tiādīsu (ma. ni. 1.29) parisamāpane, ‘‘iti vā evarūpā visūkadassanā paṭivirato’’tiādīsu (dī. ni. 1.13) ādiatthe ‘‘māgaṇḍiyoti tassa brāhmaṇassa saṅkhā samaññā paññatti vohāro nāmaṃ nāmakammaṃ nāmadheyyaṃ nirutti byañjanaṃ abhilāpo’’tiādīsu (mahāni. 73, 75) padatthavipariyāye, ‘‘iti kho, bhikkhave, sappaṭibhayo bālo, appaṭibhayo paṇḍito. Saupaddavo bālo, anupaddavo paṇḍito’’tiādīsu (ma. ni. 3.124) pakāre, ‘‘atthi idappaccayā jarāmaraṇanti iti puṭṭhena satā, ānanda, atthītissa vacanīyaṃ. Kiṃ paccayā jarāmaraṇanti iti ce vadeyya, jātipaccayā jarāmaraṇanti iccassa vacanīya’’ntiādīsu (dī. ni. 2.96) avadhāraṇe, ‘‘sabbamatthīti kho, kaccāna, ayameko anto, sabbaṃ natthīti ayaṃ dutiyo anto’’tiādīsu (saṃ. ni. 2.15; 3.90) nidassane . Idhāpi nidassane eva daṭṭhabbo. Bhikkhavoti āmantanākāro tamesa iti-saddo nidasseti ‘‘bhikkhavoti āmantesī’’ti. Iminā nayena bhaddantetiādīsupi yathārahaṃ itisaddassa attho veditabbo.

10前面已说“世尊召唤”，这里说“比丘们回应世尊”，其中“bhagavato”是属格，它关联的就是“召唤”这一行为，所以解释为“回应了世尊的召唤”。而“bhagavato”这个词，根据它与“回应”的关系，就成了与格。至此，具足了时节、处所、说法者、大众、宣示等条件的序言已经说完，这就是前后的连结。这里或许有人会问：“在结集法与律的时候，为什么要安立序言呢？难道不是应该只结集世尊亲口所说的话吗？”回答是：为了让教法能够长久住世、不被遗忘、令人信受。因为将教法与时節、处所、说法者、因缘、大众、宣示等相互系属而安立，就能使它长久住世、不会忘失，并且可信，就像世间的裁判需要与时節、行事者、作者、听众等因缘相系属一样。正因如此，大迦叶尊者曾问：“具寿阿难，《缘起经》是在哪里说的？”等等，询问处所等事项；而持法藏者阿难尊者在回答时，便以“如是我闻”等语，讲述了这部经的序言。

Pubbe ‘‘bhagavā āmantesī’’ti vuttattā bhagavato paccassosunti idha bhagavatoti sāmivacanaṃ āmantanameva sambandhīantaraṃ apekkhatīti iminā adhippāyena ‘‘bhagavato āmantanaṃ paṭiassosu’’nti vuttaṃ. Bhagavatoti idaṃ pana paṭissavasambandhena sampadānavacanaṃ. Ettāvatā yaṃ kāladesadesakaparisāpadesapaṭimaṇḍitaṃ nidānaṃ bhāsitanti sambandho. Etthāha – kimatthaṃ pana dhammavinayasaṅgahe kariyamāne nidānavacanaṃ, nanu bhagavatā bhāsitavacanasseva saṅgaho kātabboti? Vuccate – desanāya ṭhitiasammosasaddheyyabhāvasampādanatthaṃ. Kāladesadesakanimittaparisāpadesehi upanibandhitvā ṭhapitā hi desanā ciraṭṭhitikā hoti asammosadhammā saddheyyā ca, desakālakattusotunimittehi upanibandho viya vohāravinicchayo. Teneva cāyasmatā mahākassapena ‘‘paṭiccasamuppādasuttaṃ, āvuso ānanda, kattha bhāsita’’ntiādinā desādipucchāsu katāsu tāsaṃ vissajjanaṃ karontena dhammabhaṇḍāgārikena ‘‘evaṃ me suta’’nti āyasmatā ānandena imassa suttassa nidānaṃ bhāsitaṃ.

11而且，为了彰显大师的成就圆满而说序言。因为如来，也就是世尊，没有事先规划、没有随从认可、没有他人来请等迹象，这就成就了正自觉者的体性。正自觉者确实不需要事先规划之类，因为他在一切所知法上智行无碍，而且所知诸法是平等无际的。同时，因为没有师传、愤恚、悭吝、顺从弟子等嫌疑，便成就了诸漏尽者的体性。诸漏尽者绝对不会有这些过失，他利益他人的行为极为清净。这样，由能显示遣除那些毁坏戒、见成就等、作为说法者之杂染的无明与渴爱毕竟不存，以及显示智成就、断成就的自觉与清净相，由此成就前两种自信；进而，对障道法与导出法没有迷惑，又成就后两种自信。如此，世尊具足四自信，而他自利利他的行持，通过序言得以昭示：在处处随顺当时在场大众的意乐，以依处而起的辩才开演教法。而在本处，则应以二根本、远离两边、贯通三时、含摄四种理趣、甚深微妙的缘起，来显示觉悟之道，应这样联系起来。因此说“为昭示大师的成就圆满而说序言”。

Apica satthu sampattipakāsanatthaṃ nidānavacanaṃ. Tathāgatassa hi bhagavato pubbaracanānumānāgamatakkābhāvato sammāsambuddhabhāvasiddhi. Na hi sammāsambuddhassa pubbaracanādīhi attho atthi, sabbattha appaṭihatañāṇacāratāya ekappamāṇattā ca ñeyyadhammesu. Tathā ācariyamuṭṭhidhammamacchariyasatthusāvakānurodhābhāvato khīṇāsavattasiddhi. Na hi sabbaso khīṇāsavassa te sambhavantīti suvisuddhā cassa parānuggahappavatti, evaṃ desakasaṃkilesabhūtānaṃ diṭṭhisīlasampadādūsakānaṃ avijjātaṇhānaṃ accantābhāvasaṃsūcakehi ñāṇasampadāpahānasampadābhibyañjanakehi ca saṃbuddhavisuddhabhāvehi purimavesārajjadvayasiddhi, tato eva ca antarāyikaniyyānikadhammesu sammohābhāvasiddhito pacchimavesārajjadvayasiddhīti bhagavato catuvesārajjasamannāgamo attahitaparahitapaṭipatti ca nidānavacanena pakāsitā hoti, tattha tattha sampattaparisāya ajjhāsayānurūpaṃ ṭhānuppattikapaṭibhānena dhammadesanādīpanato, idha pana mūladvayavasena antadvayarahitassa tisandhikālabandhassa catubbidhanayasaṅkhepagambhīrabhāvayuttassa paṭiccasamuppādassa bodhiyā nidassanato cāti yojetabbaṃ. Tena vuttaṃ ‘‘satthu sampattipakāsanatthaṃ nidānavacana’’nti.

12同样，为了彰显教法的成就圆满而说序言。因为世尊的一切作为都以智慧与悲心所统摄，没有无意义的举动，也不是为了自我利益；所以，正自觉者的全部身业、语业、意业，纯粹是为了利益他人而发起，当这些示现出来并被宣说时，便随其所宜，成为以现法利益、来世利益和究竟义利益来教诫有情的教法，而不是诗词创作。这就是导师的行仪，与时节、处所、说法者、大众、宣示等一起，在各处通过序言文句得以彰显。而在此处，则是通过开显十二支缘起的方式来彰显的。因此说“为昭示教法的成就圆满而说序言”。

Tathā sāsanasampattipakāsanatthaṃ nidānavacanaṃ. Ñāṇakaruṇāpariggahitasabbakiriyassa hi bhagavato natthi niratthikā pavatti, attahitatthā vā, tasmā paresaṃ eva atthāya pavattasabbakiriyassa sammāsambuddhassa sakalampi kāyavacīmanokammaṃ yathāpavattaṃ vuccamānaṃ diṭṭhadhammikasamparāyikaparamatthehi yathārahaṃ sattānaṃ anusāsanaṭṭhena sāsanaṃ, na kabbaracanā. Tayidaṃ satthucaritaṃ kāladesadesakaparisāpadesehi saddhiṃ tattha tattha nidānavacanehi yathārahaṃ pakāsīyati, idha pana dvādasapadikapaccayākāravibhāvanena tena. Tena vuttaṃ ‘‘sāsanasampattipakāsanatthaṃ nidānavacana’’nti.

13再者，为了显示教法的权威性，先要阐明大师的权威性；这篇序言正是为了显示大师的权威性。应当了知，这是依据前文所说的方法，以「世尊」一词来开示的。而「世尊」这一词，通过阐明如来断除了贪嗔痴等一切杂染、垢秽以及恶行等过失，同时彰显他拥有不共的、极为清净的智与悲等功德殊胜，并由此显示出他在一切众生中最尊最上的意义。这样一来，此中的意义便已被全面开显了。这里就是在说明序言的作用。

Apica satthu pamāṇabhāvappakāsanena sāsanassa pamāṇabhāvadassanatthaṃ nidānavacanaṃ, tañcassa pamāṇabhāvadassanaṃ heṭṭhā vuttanayānusārena ‘‘bhagavā’’ti ca iminā padena vibhāvitanti veditabbaṃ. ‘‘Bhagavā’’ti ca iminā tathāgatassa rāgadosamohādi-sabbasaṃkilesamaladuccaritādidosappahānadīpanena vacanena anaññasādhāraṇasuparisuddhañāṇakaruṇādiguṇavisesayogaparidīpanena tato eva sabbasattuttamabhāvadīpanena ayamattho sabbathā pakāsito hotīti. Idamettha nidānavacane payojananidassanaṃ.

14「所安置的」（nikkhittassā）就是指所说的。因为说法，也是将所应说的戒等义理，安置在应受教化的众生的相续心流中，所以称为「安置」（nikkhepa）。因此，先简略地说明世尊说法生起的分类，然后说「先审察经的安置方式，所说便得明了」，当说法的生起因缘被显示为「此处的说法是这样生起的」时，由于正确地了知了经的序分，注释便容易理解。由此，对于下面可能有人提出的「为何世尊唯独以缘起的方式开始说法」这样的诘问，就可以很好地回答：「这是顺他意乐的经之安置方式」。在这里，诸多经典虽有数百、数千种的差别，但若按杂染部分、清净部分等纲要来归纳，总归不会超出十六种。若是依自意乐等来安置经典的方式，则成立为「四种」之相，所以说「有四种安置经典的方式」。在这里，如果自意乐、事缘，与顺他意乐、顺请问等交互结合，就可能出现这些分类：「自意乐且顺他意乐」「自意乐且随问」「自意乐、顺他意乐且随问」「事缘生且顺他意乐」「事缘生且随问」「事缘生、顺他意乐且随问」，因为意乐与请问能相互连结而产生这些情况。像这样，虽然事缘也可以和意乐等交互，但如果已经先立了自意乐等，就不再与事缘构成连结。此处不采用毫无遗漏的详尽分别方法，所以只说「有四种安置经典的方式」，这是将其他可能含摄在内的安置方式，以根本的安置方式为代表而只说了四种。而在此处，这种交互的分别，应当如此来理解。

Nikkhittassāti desitassa. Desanāpi hi desetabbassa sīlādiatthassa vineyyasantānesu nikkhipanato ‘‘nikkhepo’’ti vuccatīti ‘‘suttanikkhepaṃ tāva vicāretvā vuccamānā pākaṭā hotī’’ti sāmaññato bhagavato desanāya samuṭṭhānassa vibhāgaṃ dassetvā ‘‘etthāyaṃ desanā evaṃsamuṭṭhānā’’ti desanāya samuṭṭhāne dassite suttassa sammadeva nidānaparijānanena vaṇṇanāya suviññeyyattā vuttaṃ. Tato heṭṭhā ‘‘kasmā bhagavatā paṭiccasamuppādavaseneva desanā āraddhā’’ti kenaci codanāya katāya ‘‘parajjhāsayoyaṃ suttanikkhepo’’ti parihāro sukathito hoti. Tattha yathā anekasataanekasahassabhedānipi suttantāni saṃkilesabhāgiyādipadhānanayena soḷasavidhataṃ nātivattanti, evaṃ attajjhāsayādisuttanikkhepavasena catubbidhabhāvanti āha ‘‘cattāro hi suttanikkhepā’’ti. Ettha ca yathā attajjhāsayassa aṭṭhuppattiyā ca parajjhāsayapucchāhi saddhiṃ saṃsaggabhedo sambhavati ‘‘attajjhāsayo ca parajjhāsayo ca, attajjhāsayo ca pucchāvasiko ca, attajjhāsayo ca parajjhāsayo ca pucchāvasiko ca, aṭṭhuppattiko ca parajjhāsayo ca, aṭṭhuppattiko ca pucchāvasiko ca, aṭṭhuppattiko ca parajjhāsayo ca pucchāvasiko cā’’ti ajjhāsayapucchānusandhisambhavato, evaṃ yadipi aṭṭhuppattiyā ajjhāsayenapi saṃsaggabhedo sambhavati, attajjhāsayādīhi pana purato ṭhitehi aṭṭhuppattiyā saṃsaggo natthīti. Nayidha niravaseso vitthāranayo sambhavatīti ‘‘cattāro hi suttanikkhepā’’ti vuttaṃ. Tadantogadhattā vā sambhavantānaṃ sesanikkhepānaṃ mūlanikkhepavasena cattārova dassitā, tathādassanañcettha ayaṃ saṃsaggabhedo gahetabboti.

15在这里，解释这个词的含义：被安放着，所以称为「安置」（nikkhepo）；经本身就是「安置」，所以是「经的安置」（suttanikkhepo）。或者这样解释：安放的动作是「安置」，对于经的安置就是「经的安置」，意思就是「说经」。自己的意乐就是「自意乐」（attajjhāsayo），以此为因缘而具有它，所以称为「自意乐者」；或者说，这部经是以自己的意乐为因缘，所以是「自意乐」。对于「他意乐」（parajjhāsayo）也可以用同样的方法来理解。依随请问而生起的法，具有这个特性，所以称为「随问者」（pucchāvasiko）。作为说经的缘起事由，其生起称为「事缘生起」，这「事缘生起」就是「事缘」（aṭṭhuppatti），具有这个特性，所以称为「有事缘者」（aṭṭhuppattiko）。或者换种说法：经是依凭这个而被安放，所以这个就是「经的安置」，也就是「自意乐」等本身。而在这种词义分别中：自己的意乐就是「自意乐」；他人的意乐就是「他意乐」；被询问的称为「请问」，是指通过请问而应被了知的义理；那些领受法义者，依随请问为缘而说出的言语，就称为「随问的」，这个词语配合「安置」一词，以男声语法说成「随问者」。同样地，「事缘生起」本身就称为「有事缘者」，此处的词义应如此了知。

Tatrāyaṃ vacanattho – nikkhipīyatīti nikkhepo, suttaṃ eva nikkhepo suttanikkhepo. Atha vā nikkhipanaṃ nikkhepo, suttassa nikkhepo suttanikkhepo, suttadesanāti attho. Attano ajjhāsayo attajjhāsayo, so assa atthi kāraṇabhūtoti attajjhāsayo. Attano ajjhāsayo etassāti vā attajjhāsayo. Parajjhāsayepi eseva nayo. Pucchāya vasena pavattadhammo etassa atthīti, pucchāvasiko. Suttadesanāya vatthubhūtassa atthassa uppatti atthuppatti, atthuppattiyeva aṭṭhuppatti, sā etassa atthīti aṭṭhuppattiko. Atha vā nikkhipīyati suttaṃ etenāti suttanikkhepo, attajjhāsayādi eva. Etasmiṃ pana atthavikappe attano ajjhāsayo attajjhāsayo. Paresaṃ ajjhāsayo parajjhāsayo. Pucchīyatīti pucchā, pucchitvā ñātabbo attho. Tassa pucchāvasena pavattaṃ dhammapaṭiggāhakānaṃ vacanaṃ pucchāvasikaṃ, tadeva nikkhepasaddāpekkhāya pulliṅgavasena ‘‘pucchāvasiko’’ti vuttaṃ. Tathā aṭṭhuppatti eva aṭṭhuppattikoti evampettha attho veditabbo.

16而且在这里，「自意乐」之所以被单独列为一种经典安置方式，是因为它不依赖于他人根器成熟等条件，纯粹是凭如来自己的意乐而说法，目的是为了安立正法。那么，对于「他意乐者」与「随问者」，既然它们是以他人的意乐和请问作为说法生起的因缘，并且依此生起而说法，又怎么能在划入「事缘」时不造成矛盾呢？或者对于「随问者」与「有事缘者」，既然它们是随顺他意乐而生起的，又怎么能在划入「他意乐」时不造成矛盾呢？对此不应提出责难。因为，所谓「事缘」的判定，是专指那些脱离了他人誓愿、遍问等因缘，纯粹作为说法因缘而生起的事件。因此，另外再单独设立「他意乐」和「随问者」的类别。就像这样，以褒贬、染着生起等作为说法因缘的，就称为「事缘」，例如《梵网经》、《法嗣经》等。如果不依靠他人的提问，单单以对方的意乐为因缘而说法，那就是「他意乐者」；如果纯粹依随提问而说法，那就是「随问者」，这个意义是很明显的。应当这样理解：纯粹凭自己的意乐而说法，是为了安立正法。「十力经摄」（dasabalasuttantahāraka），是指在《十力品》中次第编排的诸经汇编；依此类推，月光经摄等也是如此。

Apicettha paresaṃ indriyaparipākādikāraṇanirapekkhattā attajjhāsayassa visuṃ suttanikkhepabhāvo yutto kevalaṃ attano ajjhāsayeneva dhammatantiṭhapanatthaṃ pavattitadesanattā. Parajjhāsayapucchāvasikānaṃ pana paresaṃ ajjhāsayapucchānaṃ desanāpavattihetubhūtānaṃ uppattiyaṃ pavattitānaṃ kathaṃ aṭṭhuppattiyaṃ anavarodho, pucchāvasikaaṭṭhuppattikānaṃ vā parajjhāsayānurodhena pavattitānaṃ kathaṃ parajjhāsaye anavarodhoti? Na codetabbametaṃ. Paresañhi abhinīhāraparipucchādivinimuttasseva suttadesanākāraṇuppādassa aṭṭhuppattibhāvena gahitattā parajjhāsayapucchāvasikānaṃ visuṃ gahaṇaṃ. Tathā hi brahmajāladhammadāyādasuttādīnaṃ vaṇṇāvaṇṇaāmisuppādādidesanānimittaṃ ‘‘aṭṭhuppattī’’ti vuccati. Paresaṃ pucchaṃ vinā ajjhāsayaṃ eva nimittaṃ katvā desito parajjhāsayo, pucchāvasena eva desito pucchāvasikoti pākaṭovāyamatthoti. Attano ajjhāsayeneva katheti dhammatantiṭhapanatthanti daṭṭhabbaṃ. Dasabalasuttantahārakoti dasabalavagge anupubbena nikkhittānaṃ suttānaṃ āvali, tathā candopamahārakādayo.

17「令解脱成熟的诸法」是指信根等。「意乐」（ajjhāsaya）指倾向（adhimutti）。「忍」（khanti）指以智洞察而安忍（diṭṭhinijjhānakkhanti）。「心」（mana）指心识。「引导向」（abhinīhāra）指誓愿（paṇidhāna）。「觉的状态」（bujjhanabhāva）指觉悟的本身，或者通达的方式。

Vimuttiparipācanīyā dhammā saddhindriyādayo. Ajjhāsayanti adhimuttiṃ. Khantinti diṭṭhinijjhānakkhantiṃ. Mananti cittaṃ. Abhinīhāranti paṇidhānaṃ. Bujjhanabhāvanti bujjhanasabhāvaṃ, paṭivijjhanākāraṃ vā.

18「略示即知者」：「略示」即是以智略示，意思是仅在以智略示之时便了知法义。「广说方知者」：是指了知被详细展开的义理。「应被引导者」：是指需要藉由略示等方法来引导的人。「文句为最者」：是指以文句为最高追求的人。「在开示的当下」：是指当所开示的法在略说中被提出时，仅仅在那一刻。「法现观」：是指以智慧与四谛法结合。「这被称为…」：这种能以「四念处」等略说的方式，安立纲要后，便随顺教法策动智慧，从而证得阿拉汉果的人，就称为「略示即知者」。这种在安立简要的纲要后，于详细分别义理时，能够证得阿拉汉果的人，就称为「广说方知者」。「由略示」：以略示为因缘，即正在略说或令人略说的意思，也有的版本读作“uddisato”，意思相同。「由遍问」：即正在遍问者。「次第得法现观」：是指按次第证得阿拉汉果。「不依此生而得法现观」：是指依那个有身，无法生起道、果，乃至连禅那或观都无法引发。「这被称为…」：这种人因为把文句奉为至高而安住于此，所以称为「文句为最者」。

Ugghaṭitaññūti ugghaṭanaṃ nāma ñāṇugghaṭanaṃ, ñāṇena ugghaṭitamatte eva dhammaṃ jānātīti attho. Vipañcitaṃ vitthāritameva atthaṃ jānātīti vipañcitaññū. Uddesādīhi netabboti neyyo. Byañjanapadaṃ paramaṃ assāti padaparamo. Saha udāhaṭavelāyāti udāhāradhammassa uddese udāhaṭamatte eva. Dhammābhisamayoti catusaccadhammassa ñāṇena saddhiṃ abhisamāyogo. Ayaṃ vuccatīti ayaṃ ‘‘cattāro satipaṭṭhānā’’tiādinā nayena saṃkhittena mātikāya ṭhapiyamānāya desanānusārena ñāṇaṃ pesetvā arahattaṃ gaṇhituṃ samattho puggalo ‘‘ugghaṭitaññū’’ti vuccati. Ayaṃ vuccatīti ayaṃ saṃkhittena mātikaṃ ṭhapetvā vitthārena atthe vibhajiyamāne arahattaṃ pāpuṇituṃ samattho puggalo ‘‘vipañcitaññū’’ti vuccati. Uddesatoti uddesahetu, uddisantassa uddisāpentassa vāti attho, ‘‘uddisato’’tipi pāṭho, ayamevattho. Paripucchatoti paripucchantassa. Anupubbena dhammābhisamayo hotīti anukkamena arahattappatti hoti. Na tāya jātiyā dhammābhisamayo hotīti tena attabhāvena maggaṃ vā phalaṃ vā antamaso jhānaṃ vā vipassanaṃ vā nibbattetuṃ na sakkoti. Ayaṃ vuccatīti ayaṃ puggalo byañjanapadameva paramaṃ katvā ṭhitattā ‘‘padaparamo’’ti vuccati.

19「独行者」：指因乐于远离而独自安住的人。「双行者」：指两人意向相投，以智行等方式一同游行者。此理也适用于其他数目。「由开显七种空而成为空」：由于开显了七种空，所以名为「空」，正因如此，它是柔软的、微细的。在说明了「世尊是随顺他人的意乐而发起此经」之后，那些被称为「他人」的众生又分为两类：未做预备修行的人，与已善加清净前分道的人。为了以譬喻来彰显佛陀对这两类众生的教化行迹，所以说了“yathā hi”等语。「不令色生起」：指不像书写那样去制造它。「未作加行」：指对于观的修习，未作精勤加行。「戒…乃至…成就」：这是指，以未受持的戒为「戒成就」，以极清净的戒为「定成就」，以正直的见与正业为「见成就」，应如此配合理解。

Ekacarāti vivekābhiratiyā ekavihārino. Dvicarāti dve ekajjhāsayā hutvā ñāṇacariyādivasena vicarantā. Esa nayo sesesu. Sattasuññatāpakāsanena suññataṃ. Tato eva saṇhaṃ sukhumaṃ. ‘‘Paresaṃ ajjhāsayavasena bhagavā idaṃ suttaṃ ārabhī’’ti vatvā te pana ‘‘pare’’ti vuttapuggalā aparikammikā suparisodhitapubbabhāgapaṭipadā cāti duvidhā, tadubhayesu satthu paṭipattiṃ upamāmukhena pakāsento yathā hītiādimāha. Rūpaṃ na samuṭṭhāpeti likhanavasena na uppādeti. Akatābhinivesanti vipassanābhāvanāya akatānuyogaṃ. Sīla…pe… sampadāyāti asamādinnasīlaṃ sīlasampadāya, suparisuddhasīlaṃ samādhisampadāya, anujukatadiṭṭhijukammaṃ diṭṭhisampadāya yojentoti yojanā.

20「此」：这是指涉那前分道的修行。「戒」：指四遍清净戒。「见」：指「业属于自己」的见解，以及业道正见。「三种方式」：即依「内」、「外」、「内与外」，这样基于所缘境的不同而有的三类方式。如上所述，为了显示戒正是「见清净」的特胜助缘，也是修习的所依，所以说「依于戒，安立于戒」。

Yanti yaṃ pubbabhāgapaṭipadaṃ sandhāya. Sīlanti catupārisuddhisīlaṃ. Diṭṭhi cāti kammassakatādiṭṭhi ceva kammapathasammādiṭṭhi ca. Tividhenāti ajjhattaṃ bahiddhā ajjhattabahiddhāti evaṃ visayabhāvato tippakārena. Yathāvuttadiṭṭhivisuddhiyā visesapaccayaṃ sīlaṃyeva bhāvanāya adhiṭṭhānanti vuttaṃ ‘‘sīlaṃ nissāya sīle patiṭṭhāyā’’ti.

21「Sudhantasuvaṇṇaṃ（已纯净的金）」：指已经除去了所有黑杂质的金子。「Caturassādidhoto（被捶打成四方等形）」：指被妥善打磨的整块宝石。就缘法而言，无明等这些作为缘的法，对于由它们各自所生的缘已生法，它们所起到的因缘等作用，就称为「缘相」。而这个缘相，从本质上说就是无明等本身，因此说“缘起即是缘相”。基于这个道理，才有“正是缘相”等说法。

Sudhantasuvaṇṇaṃ apagatasabbakāḷakaṃ. Caturassādidhoto suparimajjitamaṇikkhandho. Paccayadhammānaṃ avijjādīnaṃ tassa tassa paccayuppannassa hetupaccayādibhāvo paccayākāro. So pana atthato avijjā evāti āha ‘‘paṭiccasamuppādanti paccayākāra’’nti. Tenāha ‘‘paccayākāro hī’’tiādi.

22「vo」这个词，若从词尾的角度，是表示相反或特殊含义的；但当它依附于名词时，就只是用来彰显那些特定的主体、客体、造作等语法功能；而当它依附于语气词「hi」时，则纯粹是一种语言的修饰。因此有“vo...乃至...dissatī”等说法。「对该法的教导」：此指对「缘起」的教导。因为在这里，它是被「ta」（那个）这个词所指向的。「你们谛听」：既然是通过耳识来理解的话语，那么它所指的就不单单是缘起了。

Kāmaṃ vo-saddo padaparaṭṭhito paṭiyogīatthavisesavācako, nāmaparabhūto pana taṃ taṃ kattukammakaraṇādisādhanavisiṭṭhameva pabodheti, hi-nipātaparabhūto pana vacanālaṅkāramattamevāti āha ‘‘voti…pe… dissatī’’ti. Taṃdesananti tassa paṭiccasamuppādassa desanaṃ. Sā hi idha ta-saddena paccāmasīyati. ‘‘Suṇāthā’’ti sotaviññeyyatāvacanato na kevalaṃ paṭiccasamuppādo.

23这个词的意思与「sādhu」是相同的，因为「ka」这个音节仅仅是为了增加词形。所以，对于「sādhu」一词所作的意义解释，自然也就同样适用于「sādhukaṃ」这个词，这是其要表达的核心意思。「Sādhu bhante」这句话，意思是「我恳请您，尊者！」，因此是表示「请求」。「Sādhu bhante」也能这样回应：「是的，尊者！」，因此是表示「接受」。「Sādhu sādhū」即「好啊！好啊！」，因此是表示「随喜」。「Sādhu dhammarucī」意指乐于正法、希求福德的人，也就是良善的人。「Paññāṇavā」就是指拥有智慧的人。「Addubbho」指不毁坏的人。「Daḷhīkamme」是指使之坚固，即恭敬地行持。「Āṇattiyaṃ」则是指「指令」。事实上，当说出“你们谛听！妥善地作意！”这句话时，通过「sādhukaṃ」这个词，不仅表达了对听闻和作意应当恭敬行持的要求，同时也下达了指令。因此，应当理解这个词除了有请求的意义外，同样也有指令的意义。

Ekatthametaṃ padaṃ ka-saddena padavaḍḍhanamattassa katattā, tasmā sādhusaddassa kato atthuddhāro sādhukasaddassapi kato eva hotīti adhippāyo. Sādhu bhanteti yācāmahaṃ bhanteti ayamettha atthoti āha ‘‘āyācane’’ti. Puna sādhu bhanteti evaṃ bhanteti ayamettha atthoti āha ‘‘sampaṭicchane’’ti. Sādhu sādhūti aho ahoti ayamettha atthoti vuttaṃ ‘‘sampahaṃsane’’ti. Sādhu dhammarucīti puññakāmo sundaroti attho. Paññāṇavāti paññavā. Addubbhoti adūsako. Daḷhīkammeti thirīkaraṇe sakkaccakiriyāyaṃ. Āṇattiyanti āṇāpane. ‘‘Suṇātha sādhukaṃ manasi karothā’’ti hi vutte sādhukasaddena savanamanasikārānaṃ sakkaccakiriyā viya tadāṇāpanampi vuttaṃ hoti. Āyācanatthatā viya cassa āṇāpanatthatā veditabbā.

24现在，应当知道在这里的连结方式如下——这是上下文的关系。防止耳根的散乱，是通过将耳根投入到听闻中，从而制止其他行为，因为“倾耳谛听”就是这个意思。防止意根的散乱，是通过制止其他的思虑。“前面的”是指“你们谛听”这个词。“在这里”是指在“谛听，作意”这两个词中，或者在这个场合中。防止颠倒地执取文句，是因为它能对治在耳门生起的散乱；毕竟，一个如实地听闻的人，是不会对声音产生颠倒执取的。防止颠倒地执取含义，是因为它能对治意根的散乱；毕竟，一个恭敬地受持法的人，是不会对法义产生颠倒执取的。通过设立“谛听”一词，引导人们进入听法。“于受持与审察中”——在这里，仅凭“审察”一词，就包含了以智慧进行衡量、决断等，以及由此达成的善巧通达。“具文”中，能够表达所期望的意义的，就是“文”，即自性的言词。与文句一起的，就是“具文”，即文句具足的意思。应当被敬奉、应当被亲近的，就是“义”，即四遍清净的戒律等。与义一起的，就是“具义”，即义理具足的意思。在“法甚深”等语境中，“法”指的是经典文本；“教导”是指对以心意确立的经典文本进行讲授、宣说；“义”是指经典文本所蕴含的道理；“证悟”是指对于经典文本及其所诠之义，如其本然地通达明了。因为这些法、教导、义理和证悟，就像拥有众多支流的大海一样，对于智慧低劣的人来说，难以深入探知，也找不到立足之地，所以说它们是“甚深”的。因此，才有“因为此法……乃至……你们应当妥善地作意”这样的叙述。

Idānettha evaṃ yojanā veditabbāti sambandho. Sotindriyavikkhepanivāraṇaṃ savane niyojanavasena kiriyantarapaṭisedhanabhāvato, sotaṃ odahathāti hi attho. Manindriyavikkhepanivāraṇaṃ aññacintāpaṭisedhanato. Purimanti ‘‘suṇāthā’’ti padaṃ. Etthāti ‘‘suṇātha, manasi karothā’’ti padadvaye, etasmiṃ vā adhikāre. Byañjanavipallāsaggāhanivāraṇaṃ sotadvāre vikkhepapaṭibāhakattā. Na hi yāthāvato suṇantassa saddato vipallāsaggāho hoti. Atthavipallāsaggāhanivāraṇaṃ manindriyavikkhepapaṭibāhakattā. Na hi sakkaccaṃ dhammaṃ upadhārentassa atthavipallāsaggāho hoti. Dhammassavane niyojeti ‘‘suṇāthā’’ti vidahanato. Dhāraṇūpaparikkhāsūti ettha upaparikkhaggahaṇeneva tulanatīraṇādike diṭṭhiyā ca suppaṭivedhaṃ saṅgaṇhāti. Sabyañjanoti ettha yathādhippetamatthaṃ byañjayatīti byañjanaṃ, sabhāvanirutti. Saha byañjanehīti sabyañjano, byañjanasampannoti attho. Araṇīyato upagantabbato attho, catupārisuddhisīlādiko. Saha atthenāti sāttho, atthasampannoti attho. Dhammagambhīrotiādīsu dhammo nāma tanti. Desanā nāma tassā manasā vavatthapitāya tantiyā desanā kathanaṃ. Attho nāma tantiyā attho. Paṭivedho nāma tantiyā tantiatthassa ca yathābhūtāvabodho. Yasmā cete dhammadesanāatthapaṭivedhā sasādīhi viya mahāsamuddo mandabuddhīhi dukkhogāḷhā alabbhaneyyapatiṭṭhā ca, tasmā gambhīrā. Tena vuttaṃ ‘‘yasmā ayaṃ dhammo…pe… sādhukaṃ manasi karothā’’ti.

25在这里，应当知道：由于证悟难以达成，而法义与教导之智也难以达成，所以教导是难以深入探知的；又因为证悟无法被生起，而关于它的智慧的生起也极为困难，所以证悟也是难以深入探知的。所谓“开示”，是指一种概略的宣讲，类似于简要地展示。正如在《分别经》中，先说“我将开示”，随后又说“我将演说”。对它的详细分别阐述，就是“演说”，在这里正是要表达这层意思，所以说“我也将详细地为他演说，这是已经说过的”。或者，清晰明了的讲说即是“演说”。

Ettha ca paṭivedhassa dukkarabhāvato dhammatthānaṃ desanāñāṇassa dukkarabhāvato desanāya dukkhogāhatā, paṭivedhassa pana uppādetuṃ asakkuṇeyyattā tabbisayañāṇuppattiyā ca dukkarabhāvato dukkhogāhatā veditabbā. Desanaṃ nāma uddisanaṃ saṅkhepadassanasadisaṃ. Tathā hi vibhaṅgasutte ‘‘desessāmī’’ti vatvā puna ‘‘bhāsissāmī’’ti vuttaṃ. Tassa niddisanaṃ bhāsananti idhādhippetanti āha ‘‘vitthāratopi naṃ bhāsissāmīti vuttaṃ hotī’’ti. Paribyattaṃ kathanaṃ vā bhāsanaṃ.

26“如同舍利鸟的鸣叫”：就像舍利鸟的叫声一样，甜美悦耳、令人喜爱。“Paṭibhānaṃ”指的是声音。“被发出”：即被宣说出来、被讲述出来的意思。当这样被宣说出来后，就生起了踊跃精进之心：也就是当“你们谛听！妥善作意，我将为你们演说”这句话被说出后，众人心想：“看来导师不仅仅是用简略的方式开示，还要详细地为我们讲说呢！”于是便生起了踊跃之情，成为欢喜、喜悦的人。

Sāḷikāyiva nigghosoti sāḷikāya ālāpo viya madhuro kaṇṇasukho pemanīyo. Paṭibhānaṃ saddo. Udīrayīti uccārīyati, vuccatīti attho. Evaṃ vutte ussāhajātāti evaṃ ‘‘suṇātha sādhukaṃ manasi karotha, bhāsissāmī’’ti vutte ‘‘na kira satthā saṅkhepeneva desessati, vitthārenapi bhāsissatī’’ti sañjātussāhā haṭṭhatuṭṭhā hutvā.

27“Katamoti”这个词，显示出它是从普遍共通的角度来发问的，而不是从一个特定的、有差别的角度。因此，在说明它这种没有特别指向的提问性质时，将它称为“欲说之问”。并借着这个阐释的脉络，通过释义的方式，来阐明在《大义释》中提到的所有提问类型，即“问有五种”等等。其中，通过提问使未曾见过的事物得以明了，这就是“令未见者明了之问”。通过提问来与已见过的事物进行比对印证，这就是“令已见者比对之问”。而这里的“比对”，是指通过讨论的方式来做出决断。通过提问来斩断疑惑，这就是“断疑之问”。为了征询许可而提问，就是“征询许可之问”。例如“诸比丘，你们认为如何？”这样的提问，实际上就是在问“你们的意见是什么？”，这就是征询许可之问。“Kathetukamyatā”的意思，就是出于想要宣说的愿望。

Katamoti tassa padassa sāmaññato pucchābhāvo ñāyati, na visesatoti tassa pucchāvisesabhāvaṃ kathento ‘‘kathetukamyatāpucchā’’ti vatvā teneva pasaṅgena mahāniddese āgatā sabbāpi pucchā atthuddhāranayena dasseti ‘‘pañcavidhā hi pucchā’’tiādinā. Tattha adiṭṭhaṃ joteti etāyāti adiṭṭhajotanā. Diṭṭhaṃ saṃsandīyati etāyāti diṭṭhasaṃsandanā. Saṃsandanañcettha sākacchāvasena vinicchayakaraṇaṃ. Vimatiṃ chindati etāyāti vimaticchedanā. Anumatiyā pucchanaṃ anumatipucchā. ‘‘Taṃ kiṃ maññatha bhikkhave’’tiādipucchāya hi ‘‘kā tumhākaṃ anumatī’’ti anumati pucchitā hoti. Kathetukamyatā kathetukamyatāya.

28“相”：指为了被了知而提问的任何一种事物的特性。“未曾知”：指的是以任何形式的智慧都还没有了知的状态。“未曾见”：指的是没有如同以能见的智慧之眼那样，亲眼见到过的状态。“未曾衡量”：指的是没有以能衡量的智慧去判断过“这是这么多”的状态。“未曾审察”：指的是以能审察的智慧，还没有完成审察作用的状态。“不显著”：指的是对于智慧来说，还不是明显可知的状态。“未被阐明”：指的是还没有被智慧清楚认识到的状态。

Lakkhaṇanti ñātuṃ pucchito yo koci sabhāvo. Aññātanti yena kenaci ñāṇena aññātabhāvamāha. Adiṭṭhanti dassanabhūtena ñāṇena cakkhunā viya na diṭṭhataṃ. Atulitanti ‘‘ettakaṃ ida’’nti tulanabhūtena ñāṇena na tulitataṃ. Atīritanti tīraṇabhūtena ñāṇena akatañāṇakiriyāsamāpanataṃ. Avibhūtanti ñāṇassa apākaṭabhāvaṃ. Avibhāvitanti ñāṇena apākaṭīkatabhāvaṃ.

29在五种问中，为了指出哪些问题是诸佛完全不会遇到的，并归结出此处所要问的问题，而说了“其中”等词。那很容易理解。如果缘起就是缘相，那么为何世尊在开示缘起时，宣说了诸行等所缘生法呢？因此说道“于此”等。之所以也宣说所缘生法，是因为通过显示所缘生法，也就说明了缘法作为缘的状态。为了显示“缘相就是缘起”，而说了“食相应”等。他将巴利经典下文所说的动词“生起”引入并连接，否则就无法理解为“诸行被什么所造”或“诸行造作什么”。就流转而言，随顺次第而说的“以无明为缘”等，是属于顺次的缘起之说。

Pañcasu pucchāsu yā buddhānaṃ sabbato na santi, tā dassetvā idhādhippetapucchaṃ nigametuṃ ‘‘tatthā’’tiādi vuttaṃ. Taṃ suviññeyyameva. Yadi paṭiccasamuppādo paccayākāro, atha kasmā bhagavatā paṭiccasamuppādadesanāya saṅkhārādayo paccayuppannā kathitāti āha ‘‘ettha cā’’tiādi. Paccayuppannampi katheti paccayuppannadassanena paccayadhammānaṃ paccayabhāvassa kathitabhāvato. Āhāravaggassātiādi ‘‘paccayākāro paṭiccasamuppādo’’ti dassanatthaṃ vuttaṃ. ‘‘Sambhavantī’’ti pāḷiyaṃ parato vuttaṃ kiriyāpadaṃ ānetvā yojeti, aññathā saṅkhārā kiṃ katāti vā karontīti vā na ñāyeyya. Pavattiyā anulomato ‘‘avijjāpaccayā’’tiādikā anulomapaṭiccasamuppādakathā.

30而“正是对无明”等，则是它逆序的还灭之说。因为依此而于诸行彻底离染，故称为“离染”，即道。“无余灭”指毫无遗留地灭尽，即断除。“如是灭”指如此以无生之灭而寂灭的诸行之灭。这样，通过宣说无明等的灭，来说明阿拉汉果。“完整的”即无余的。“无有情的”即排除了由他人所施设的生命。通过显示无生之灭的方式而使之回转，也就是使之逆转。

‘‘Avijjāya tvevā’’tiādikā pana tassa vilomato paṭilomakathā. Accantameva saṅkhāre virajjati etenāti virāgo, maggo. Asesanirodhāti asesetvā nirodhā samucchindanā. Evaṃ nirodhānanti evaṃ anuppādanirodhena niruddhānaṃ saṅkhārānaṃ nirodhā. Iti avijjādīnaṃ nirodhavacanena arahattaṃ vadati. Sakalassāti anavasesassa. Sattavirahitassāti paraparikappitajīvarahitassa. Vinivattetvāti anuppādanirodhadassanavasena viparivattetvā.

31“心悦者”指心被喜悦和意乐所抓住的状态。而处于这种状态的人，就被称为心怀欢喜，因此说“欢喜之心”。在“应随喜彼之说”这一句中，“随喜”一词是随喜、赞同的意思。在“随喜已”这一句中，则是接受的意思。然而在这里，两种意思都说得通，因此说“他们既随喜又接受了”。

Attamanāti pītisomanassena gahitacittā. Tathābhūtā ca haṭṭhacittā nāma hontīti āha ‘‘tuṭṭhacittā’’ti. ‘‘Tassa vacanaṃ abhinanditabba’’nti ettha abhinandanasaddo anumodanattho. ‘‘Abhinanditvā’’ti ettha sampaṭicchanattho. Idha pana ubhayatthopi vaṭṭatīti āha ‘‘anumodiṃsu ceva sampaṭicchiṃsu cā’’ti.

37《缘起经》的注释到此结束。

Paṭiccasamuppādasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

382. 《分别经》的注释

2. Vibhaṅgasuttavaṇṇanā

2“第二的”即指在第二部经中。其中的“也”字，表示也在其他经中的意思。虽然已经说过“在《清净道论》中已经说过”，但为了指出其中一部分适用于这里的内容，而说了“正如”等。“此”是根本、根源。“广说”就是指以开示“我将分别”这一词义的方式而展开的分别之说。而第一经中的略示之说，则与顺次之说相似。所谓“再次显示轮转与还灭”，就是以“诸比丘，如是”等方式来显示流转与还灭。由于最初已经通过略示和分别的方式显示了还灭，由此，也通过遮遣的方式显示了还灭，所以说“再次”。

2.Dutiyepīti dutiyasuttepi. Pi-saddena tadaññesu suttesupīti attho. ‘‘Visuddhimagge vuttā evā’’ti vatvāpi tadekadesaṃ idha viniyogakkhamaṃ dassetuṃ ‘‘yathā hī’’tiādi vuttaṃ. Tanti mūlaṃ. Vitthāradesananti ‘‘vibhajissāmī’’ti padassa atthassa dassanavasena pavattaṃ vibhaṅgadesanaṃ. Uddesadesanā paṭhamasutte anulomadesanāsadisāva. Puna vaṭṭavivaṭṭaṃ dassentoti ‘‘iti kho, bhikkhave’’tiādinā pavattiṃ nivattiñca dassento. Paṭhamaṃ uddesavasena vibhajanavasena vivaṭṭaṃ dassitaṃ, tato eva byatirekanayena vivaṭṭampi dassitameva hotīti punaggahaṇaṃ.

33“彼彼众生”这是不涉及其任何类别差异，而以共通的方式涵盖一切众生来把握，因此说“简略地说……是解释”。也就是以趣和生类来说：指以五趣来说，并在每一趣中，再以刹帝利等、地居天等、象等生类来说。如同在“心、意”等词中那样，只是作用的差别；如同在“意”等词中那样，是同一意义下的用词差别；如同在“净白”等词中那样，是属性的差别；如同在“心所、心脏”等词中那样，是所依的差别；如同在“心的住立”等词中那样，是其他事物不存在这种状态的差别；如同在“无贪”等词中那样，是其他事物没有作用的差别；如同在“无贪的状态”等词中那样，是其他事物不存在的差别——不观待这些等等，而只阐明法的本身，这就是“自性解释”。衰老的事物随着衰损的方式而生起的行相，这就是衰损性，因此说这是“行相解释”。

Tesaṃtesaṃ sattānanti idaṃ kiñci pakārato anāmasitvā sabbepi satte sāmaññato byāpetvā gahaṇanti āha ‘‘saṅkhepato…pe… niddeso’’ti. Gatijātivasenāti pañcagativasena, tatthāpi ekekāya gatiyā khattiyādibhummadevādihatthiādijātivasena ca. ‘‘Cittaṃ mano’’tiādīsu viya kiccavisesaṃ, ‘‘mānasa’’ntiādīsu viya samāne atthe saddavisesaṃ, ‘‘paṇḍara’’ntiādīsu viya guṇavisesaṃ, ‘‘cetasikaṃ hadaya’’ntiādīsu viya nissayavisesaṃ, ‘‘cittassa ṭhitī’’tiādīsu viya aññassa avatthābhāvavisesaṃ, ‘‘alubbhanā’’tiādīsu viya aññassa kiriyābhāvavisesaṃ, ‘‘alubbhitatta’’ntiādīsu viya aññassa abhāvatāvisesanti evamādikaṃ anapekkhitvā dhammamattaṃ vā dīpanā sabhāvaniddeso. Jiṇṇassa jīraṇavasena pavattanākāro jīraṇatāti āha ‘‘ākāraniddeso’’ti.

34“于时过尽的所作解释”是指：自羯罗蓝时开始，当先前的诸色到达衰老的刹那，后续生起的诸色都顺应着成熟之色，变得极为圆熟而转起。如此逐渐地，在极为成熟的诸色圆满之时，便生起皱纹等自性，因此“皱纹”等是在时间流逝中，衰老作用的解释。“自性解释”是指：以结果的变异自性来作解释，或者说，衰老所应得的果就是它的自性，对此作解释。然而，衰老并非仅仅指皱纹等。如同在水流等所经之道中，草木等被折断的情况一样，在被称作成熟之道的、也就是那些圆满的诸色中，所获得的皱纹等，只能被理解为衰老所经过的迹象，而不是衰老本身。

Kālātikkame kiccaniddesāti kalalakālato pabhuti purimarūpānaṃ jarāpattakkhaṇe uppajjamānāni pacchimarūpāni paripakkarūpānurūpāni pariṇatapariṇatāni uppajjantīti anukkamena supariṇatarūpānaṃ paripākakāle uppajjamānāni khaṇḍiccādisabhāvāni uppajjantīti ‘‘khaṇḍicca’’ntiādayo kālātikkame jarāya kiccaniddesā. Pakatiniddesāti phalavipaccanapakatiyā niddesā, jarāya vā pāpuṇitabbaphalameva pakati, tassā niddesā, na ca khaṇḍiccādīneva jarāti udakādigatamaggesu tiṇarukkhasaṃbhaggatādayo viya paripākagatamaggasaṅkhātesu paripuṇṇarūpesu labbhamānā khaṇḍiccādayo jarāya gatamaggāicceva veditabbā, na jarāti.

35由于到达老年时，寿命会减损，诸根变得衰弱，所以寿命减损等是自性解释，因此说“最后二者为自性解释”。由此而说“但以此等”等。

Yasmā jaraṃ pattassa āyu hāyati, indriyāni jajjarāni hontīti āyuhānādayo pakatiniddesā, tasmā vuttaṃ ‘‘pacchimā dve pakatiniddesā’’ti. Tenāha ‘‘imehi panā’’tiādi.

36由于无间地不被察觉，故为无间衰老，因为在宝珠等、缓慢的十个等以及每一个十等中，刹那刹那的衰老变化等难以了知。而于其他者，即指宝珠等之外的其他事物，如菌类等，以及在有情的一期生命中，所执取的幼、少、壮、老等时期，或者在一日、二日、三日等时间流逝中的花等。因为在这些当中，衰老的差别容易了知，故称为有间衰老。

Aviññāyamānantarattā avīcijarā maṇiādīsu mandadasakādīsu ekekadasakesu ca khaṇe khaṇe jiṇṇavikārādīnaṃ duviññeyyattā. Tato aññesūti maṇiādito aññesu ahicchattakādīsu, pāṇīnaṃ ekabhavapariyāpanne sakalaāyusmiṃ gahitataruṇayuvājarākālesu, ekadvittidivasātikkamesu pupphādīsu vāti attho. Tattha hi jarāvisesassa suviññeyyattā savīcijarā nāma.

37“Cavanakavasenāti”意为“依于死没的诸蕴”。对于有一蕴、四蕴、五蕴的死，死没本身就是“死没性”，因此说“以状态词显示特征”，意思是巴利语中说的“死”，是显示死的自性。“Bhaṅguppatti”即正在坏灭的状态。以此“bhedo”一词，表示诸蕴正在坏灭的状态、具有坏灭的性质。所谓“Ṭhānābhāvaparidīpananti”，即显示以任何方式都不存在安住。举“Ghaṭassevāti”为不相似的譬喻：如同瓦罐破碎后，可以得到碎片等残余部分，但在死没的诸蕴、在坏灭中，则没有任何差别相残留，为了显示这点而说“antaradhāna”（消失）。“Maccusaṅkhātaṃ maraṇa”即被称为“魔”的死，人们称之为“时死”。作为相续的彻底断灭、属于漏尽者的死，是“断灭死”。以“ādi”一词包含“刹那死”。“Tassa kiriyā”即终结者的作用，世间称之为“魔”，意思是死。或者，死没的时刻本身因为不可逾越而特称为“时”，因此“它的作用”在意义上就是死没诸蕴的坏灭过程本身。或者，在“maccu maraṇa”中，不作复合词，而把被称为“魔”的坏灭本身当作死，即“舍弃生命”，应如此理解此处的意义。

Cavanakavasenāti cavanakānaṃ khandhānaṃ vasena. Ekacatupañcakkhandhāya cutiyā cavanameva cavanatāti āha ‘‘bhāvavacanena lakkhaṇanidassana’’nti, pāḷiyaṃ ‘‘cutī’’ti vuttassa maraṇassa sabhāvadassananti attho. Bhaṅguppatti bhijjamānatā. Tena ‘‘bhedo’’ti iminā khandhānaṃ bhijjamānatā bhedasamaṅgitā vuttāti dasseti. Ṭhānābhāvaparidīpananti kenacipi ākārena avaṭṭhānābhāvadīpanaṃ. Ghaṭassevāti hi visadisūdāharaṇaṃ. Yathā ghaṭe bhinne kapālādiavayavaseso labbhati, na evaṃ cutikkhandhesu bhaṅgesu, na koci viseso tiṭṭhatīti dassetuṃ ‘‘antaradhāna’’nti vuttaṃ. Maccusaṅkhātaṃ maraṇanti maccusaññitaṃ maraṇaṃ. ‘‘Kālamaraṇa’’nti vadanti. Santānassa accantasamucchedabhūtaṃ khīṇāsavānaṃ maraṇaṃ samucchedamaraṇaṃ. Ādi-saddena khaṇikamaraṇaṃ saṅgaṇhāti. Tassa kiriyāti antakassa kiriyā, yā loke vuccati ‘‘maccū’’ti, maraṇanti attho. Cavanakālo eva vā anatikkamanīyattā visesena kāloti vuttoti tassa kiriyā atthato cutikkhandhānaṃ bhedapavattiyeva. ‘‘Maccu maraṇa’’nti vā ettha samāsaṃ akatvā yo ‘‘maccū’’ti vuccati bhedo, tameva maraṇaṃ ‘‘pāṇacāgo’’ti evamettha attho daṭṭhabbo.

38“Catuvokāravasenāti”意为“依四蕴有”。因为在那里没有称为色身的躯体可以舍弃。虽然在一蕴有中也没有躯体的舍弃，但考虑到那里有色身的存在，所以说“依一蕴有而有躯体的舍弃”。而“依四蕴有”中的“ca”字，显示“依其余二有而有诸蕴的坏灭”这一意义，因为在一切有中都有诸蕴的坏灭。“依其余二有”即依其余二种有而有躯体的舍弃。虽然在一蕴有中存在色身，但没有躯体的舍弃，因此只说“因为躯体的存在”。因为在人趣等中有躯体的舍弃，所以结合为：在人趣等中有躯体的舍弃。“Kaḷevaraṃ nikkhipīyati etenāti”，因此死就是躯体的舍弃。“Ekato katvāti”即合在一起，仅以总括的方式把握。

Catuvokāravasenāti catuvokārabhavavasena. Tattha hi rūpakāyasaññito kaḷevaro natthi, yaṃ nikkhipeyya. Kiñcāpi ekavokārabhavepi kaḷevaranikkhepo natthi, rūpakāyassa pana tattha atthitāmattaṃ gahetvā ‘‘ekavokāravasena kaḷevarassa nikkhepo’’ti vutto. Catuvokāravasena cāti ca-saddena ‘‘sesadvayavasena khandhānaṃ bhedo’’ti imamatthaṃ dasseti sabbattheva khandhabhedasabbhāvato. Sesadvayavasenāti sesabhavadvayavaseneva kaḷevarassa nikkhepo. Yadipi ekavokārabhave rūpakāyo vijjati, kaḷevaranikkhepo pana natthīti ‘‘kaḷevarassa sabbhāvato’’icceva vuttaṃ. Yasmā manussādīsu kaḷevaranikkhepo atthi, tasmā manussādīsu kaḷevarassa nikkhepoti yojanā. Kaḷevaraṃ nikkhipīyati etenāti maraṇaṃ kaḷevarassa nikkhepo. Ekato katvāti ekajjhaṃ katvā, ekajjhaṃ gahaṇamattena.

39“Jāyanaṭṭhenāti”等，是以处和生处两种方式，遍取一切众生后显示生。然而有些人说：“这是以行为主体的方式说了两个词。”但在“那些那些众生的生、再生”中，因为用了属格，所以两处都是表示状态。圆满的生是“再生”。明显的产生是“再产生”。“Tesaṃ tesaṃ sattānaṃ…pe… abhinibbattīti”，因为依众生而转起，所以是世俗的教导。

Jāyanaṭṭhenātiādi āyatanavasena yonivasena ca dvīhi padehi sabbasatte pariyādiyitvā pariyādiyitvā jātiṃ dassetuṃ vuttaṃ. Keci pana ‘‘kattubhāvavasena padadvayaṃ vutta’’nti vadanti. ‘‘Tesaṃ tesaṃ sattānaṃ jāti sañjātī’’ti pana kattari sāminiddesassa katattā ubhayatthāpi bhāvaniddeso. Sampuṇṇā jāti sañjāti. Pākaṭā nibbatti abhinibbatti. Tesaṃ tesaṃ sattānaṃ…pe… abhinibbattīti sattavasena pavattattā vohāradesanā.

40“Tatra tatrāti”：在一蕴有和四蕴有中，于二种剩余色界中，在结生刹那生起的五处；在欲界中，依根具足和不具足，有七处、九处、十处，再有十处和十一处，应知依这些处而作归类。“Santatiyanti”：即由那业而令诸蕴显现，在那被业所造作的相续中。而这应知是依结生刹那而言。

Tatra tatrāti ekacatuvokārabhavesu dvinnaṃ sesarūpadhātuyaṃ paṭisandhikkhaṇe uppajjamānānaṃ pañcannaṃ, kāmadhātuyaṃ vikalāvikalindriyānaṃ vasena sattannaṃ navannaṃ dasannaṃ puna dasannaṃ ekādasannañca āyatanānaṃ vasena saṅgaho veditabbo. Santatiyanti yena kammunā khandhānaṃ pātubhāvo, tena abhisaṅkhatasantatiyaṃ. Tañca kho paṭisandhikkhaṇavasena veditabbaṃ.

41业本身就是业有，因为“从此而生起生有”。依由业所引生的自体生起而存在，故为“有”，如此这般产生的果报和所作色也是如此。在注释中则说：“因为存在而称为有”，由于将要说到生有，所以说“业以果报的称呼而称为有”。

Kammaṃyeva kammabhavo ‘‘bhavati etasmā upapattibhavo’’ti katvā. Kammena niyyāditaattabhāvupapattivasena bhavatīti bhavo, tathā tathā nibbattavipāko kaṭattārūpañca. Aṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘bhavatīti katvā bhavo’’ti upapattibhavassa vakkhamānattā ‘‘kammaṃ phalavohārena bhavoti vutta’’nti kathitaṃ.

42“Upādiyanti”：众生以此烦恼欲而执取、生起坚固的执取。这里不仅是工具格，而且也能得到行为主体的用法，因此说“sayaṃ vā”（或者自己）。“Taṃ”指所依欲。它既是欲，因为具有可欲的意义；又是取，因为具有强取的意义，所以是“欲取”。“Etaṃ”指欲取这个词。“Puna etaṃ”指称为欲取的。

Upādiyanti sattā daḷhaggāhaṃ gaṇhanti etena kilesakāmena. Na kevalaṃ idha karaṇasādhanameva, atha kho kattusādhanampi labbhatīti vuttaṃ ‘‘sayaṃ vā’’ti. Tanti vatthukāmaṃ. Kāmo ca so kāmanaṭṭhena, upādānañca bhusamādānaṭṭhenāti kāmupādānaṃ. Etanti kāmupādānapadaṃ. Puna etanti kāmupādānasaṅkhātaṃ.

43“Sassatoattāti”：这是为了显示后见执取前见而说的。如同这个见通过强化的方式，以后见执取前见一样，“没有布施”等见也是如此。然而，“我执”即“我论取”，应知这不是在显示见取。而“世间等”，是摆脱了我执的执取，属于见取，应知在这里是通过前见和后见的说法来表述的。

Sassatoattāti idaṃ purimadiṭṭhiṃ upādiyamānaṃ uttaradiṭṭhiṃ dassetuṃ vuttaṃ. Yathā esā diṭṭhi daḷhīkaraṇavasena purimaṃ uttarā upādiyati, evaṃ ‘‘natthi dinna’’ntiādikāpīti. Attaggahaṇaṃ pana ‘‘attavādupādāna’’nti idaṃ na diṭṭhupādānadassananti daṭṭhabbaṃ. Loko cāti attaggahaṇavinimuttaggahaṇaṃ diṭṭhupādānabhūtaṃ idha purimadiṭṭhiuttaradiṭṭhivacanehi vuttanti daṭṭhabbaṃ.

44由于那种邪执而接受并遵行牛戒、牛法等，这些牛戒、牛法等就是所指的。因此说：“牛戒……乃至……本身就是取”。“Abhinivesato”：即由于邪执。

Yena micchābhinivesena gosīlagovatādiṃ samādiyati ceva anutiṭṭhati ca, so gosīlagovatādīnīti adhippetāni. Tenāha ‘‘gosīla…pe… sayameva upādānānī’’ti. Abhinivesatoti abhinivesanato.

45「我语取」的意思是：作为「我」这种言说、施设与执取之原因的见解。而「仅仅是『我』的言说而已」：因为并没有「我」的实体存在，所以「我」这个词仅仅是言说而已。他们「执取」：即紧紧地抓取。

Attavādupādānanti ‘‘attā’’ti vādassa paññāpanassa gahaṇassa kāraṇabhūtā diṭṭhīti attho. Attavādamattamevāti attassa abhāvā ‘‘attā’’ti idaṃ vacanamattameva. Upādiyanti daḷhaṃ gaṇhanti.

46「在眼门等处生起」：这是说明渴爱之所以有「色爱」等状态的原因，因为六门所缘的诸法都有其各自特定的所缘。「在速行路中生起」：这是指出它的生起之处。就像无法凭自性站立的竹子，若没有支撑，就只能处于依附的状态；由于所缘也是「取」的缘，所以说所缘也与此类似。「于色中」：这是依处格用于表达所缘（对境）。「那渴爱有三种」：这是关联句。它之所以成为「欲爱」，是因为耽着于欲乐的滋味而转起。他们「如此地（以常见）品味」：因为与常见混杂在一起——常见是作为俱生、依止、相应、无间、不离去等缘——所以通过耽着于「恒常、稳固、永恒」的倾向来品味。与「有」共存的渴爱是「有爱」。因为认为「它在一切时间都存在、持续」的见解，省略了后面的词，就称为「有见」；也是因为以品味「有」的乐味而转起。依照这个道理，应该理解这里「无有爱」的意义。认为「它会消亡、断灭、毁灭」而生起的见解，省略了后面的词，就称为「无有见」。「如是，这些成为十八种」：即所说的六种欲爱、六种有爱、六种无有爱，这十八种渴爱行境是以渴爱为缘的。「内的」：指在自己的相续流中。「外的」：指在此之外。无论它们是以过去的所缘为对象，还是以其他（现在、未来）的所缘为对象，就其本身而言，属于过去的渴爱行境有三十六种。其余两句（关于现在和未来的渴爱行境）也是同样的推理方式。由此关联到「有一百零八种渴爱行境」等说法。现在，为了以另一种方式显示一百零八种渴爱行境，而说出「内的」等话语。其中，「内的」：指内在的五蕴。因为这里的属格其实具有依处（受格）的意义。「依止」：即执取。而「『有我』生起」：意思是当依止这内在的五蕴，以渴爱、慢、见的方式从整体上产生「有我」的执取时，即当那种执取存在时。但是在这里，应当理解为是通过色等所缘的方式来解释的。「『我是这样』生起」：意思是在刹帝利等人中，以渴爱、慢、见的方式，产生「我是这种类型的人」的想法。以上是不作比拟的执取。

Cakkhudvārādīsu pavattāyāti idaṃ taṇhāya rūpataṇhādibhāvassa kāraṇavacanaṃ chadvārārammaṇikadhammānaṃ paṭiniyatārammaṇattā. Javanavīthiyā pavattāyāti idaṃ tassā pavattiṭṭhānadassanaṃ. Sabhāveneva uṭṭhātuṃ asakkontassa veḷu viya nissayo ahutvā olumbhakabhāvena bhāvo upādānassa paccayabhāvato ārammaṇampi taṃsadisaṃ vuttaṃ. Rūpeti visaye bhummaṃ. Sā tividhā hotīti sambandho. Kāmataṇhā kāmassādabhāvena pavattiyā. Evaṃ assādentīti sassatadiṭṭhiyā sahajātanissayasampayuttaatthiavigatādipaccayabhūtāya saṃsaṭṭhattā niccadhuvasassatābhinivesamukhena assādentī. Bhavasahagatā taṇhā bhavataṇhā. Bhavati tiṭṭhati sabbakālanti hi bhavadiṭṭhi bhavo uttarapadalopena, bhavassādavasena pavattiyā ca. Iminā nayena vibhavataṇhāti ettha attho veditabbo. Vibhavati ucchijjati vinassatīti evaṃ pavattā diṭṭhi vibhavo uttarapadalopena. Evaṃ tāni aṭṭhārasāti yā cha kāmataṇhā, cha bhavataṇhā, cha vibhavataṇhā vuttā, etāni aṭṭhārasa taṇhāvicaritāni taṇhāpaccayo. Ajjhattanti sakasantatiyaṃ. Bahiddhāti tato bahiddhā. Atītārammaṇāni vā hontu itarārammaṇāni vā, sayaṃ pana atītāni chattiṃsa taṇhāvicaritāni. Sesapadadvayepi eseva nayo. ‘‘Aṭṭhasataṃ taṇhāvicaritānī’’tiādinā sambandho. Idāni aparenapi pakārena aṭṭhasataṃ taṇhāvicaritāni dassetuṃ ‘‘ajjhattikassā’’tiādimāha. Tattha ajjhattikassāti ajjhattikakhandhapañcakaṃ. Upayogatthe hi idaṃ sāmivacanaṃ. Upādāyāti gahetvā. Asmīti hotīti yadetaṃ ajjhattikaṃ khandhapañcakaṃ upādāya taṇhāmānadiṭṭhivasena samudāyaggāhato asmīti gāho hoti, tasmiṃ satīti attho. Idha pana rūpādiārammaṇavasena attho veditabbo. Itthamasmīti hotīti khattiyādīsu ‘‘idaṃpakāro aha’’nti evaṃ taṇhāmānadiṭṭhivasena hotīti attho. Idaṃ tāva anupanidhāya gahaṇaṃ.

47「如此等」：以「等」字包含了「我是这样、我是别样、我将有、我将是这样、我将是那样、我将是别样、我是常、我是无常、我能是、我能是这样、我能是那样、我能是别样、愿我能、愿我能是这样、愿我能是那样、愿我能是别样」这些。带有比拟的执取也有两种：从等同方面比拟和从不等同方面比拟。为了说明这点，而说了「我是这样」与「我是别样」。其中，「我是这样」是从等同方面进行比拟的执取，意思为「如同这位刹帝利一样，我也是如此」。而「我是别样」则是从不等同方面进行执取，意思为「如同这位是刹帝利，我却跟他不一样，要么更差，要么更优秀」。这四种是基于现在的渴爱行境。而「我将有」等四种是基于未来而说的，它们的意义应按照前面四句所说的方式去理解。「我是常」：我是永恒存在的，这是「常」的同义词。「我是无常」：我是非永恒存在的，这是「无常」的同义词。如此，这两句是基于常见和断见而说的。接下来的「我能是」等四句，是基于疑惑和寻思而说的，其意义应按照前面四句所讲的方式去了解。而「愿我能」等四句，则是以「啊，但愿我能成为」这样基于希求、构想的方式而说，也应按照前面四句所讲的方式去了解。这样，在这些当中：

Evamādīnīti ādi-saddena ‘‘evamasmi, aññathāsmi, ahaṃ bhavissaṃ, itthaṃ bhavissaṃ, evaṃ bhavissaṃ, aññathā bhavissaṃ, asasmi, satasmi, ahaṃ siyaṃ, itthaṃ siyaṃ, evaṃ siyaṃ, aññathā siyaṃ, apāhaṃ siyaṃ, apāhaṃ itthaṃ siyaṃ, apāhaṃ evaṃ siyaṃ, apāhaṃ aññathā siya’’nti etesaṃ saṅgaho. Upanidhāya gahaṇampi duvidhaṃ samato asamato vāti taṃ dassetuṃ ‘‘evamasmi, aññathāsmī’’ti ca vuttaṃ. Tattha evamasmīti idaṃ samato upanidhāya gahaṇaṃ, yathā ayaṃ khattiyo, evaṃ ahamasmīti attho. Aññathāsmīti idaṃ pana asamato gahaṇaṃ, yathāyaṃ khattiyo tato aññathā ahaṃ hīno vā adhiko vāti attho. Imāni tāva paccuppannavasena cattāri taṇhāvicaritāni. Bhavissantiādīni pana cattāri anāgatavasena vuttāni, tesaṃ purimacatukke vuttanayeneva attho veditabbo. Asasmīti sassato asmi, niccassetaṃ adhivacanaṃ. Satasmīti asassato asmi, aniccassetaṃ adhivacanaṃ. Iti imāni dve sassatucchedavasena vuttāni. Ito parāni siyantiādīni cattāri saṃsayaparivitakkavasena vuttāni, tāni purimacatukke vuttanayena atthato veditabbāni. Apāhaṃ siyantiādīni pana cattāri ‘‘api nāmāhaṃ bhaveyya’’nti evaṃ patthanākappanavasena vuttāni, tānipi purimacatukke vuttanayeneva veditabbāni. Evametesu –

48有两种「见首」，四种「纯首」，以及以那些（首）为根的；

Dve diṭṭhisīsā cattāro, suddhasīsā sīsamūlakā;

49这些以三、三为一组，应分别解说为十八种。

Tayo tayoti etāni, aṭṭhārasa vibhāvaye.

50的确，基于常见和断见而说的那两种，名为「见首」；「我是、我将是、我能是、愿我能是」这四种，名为「纯首」；「我是这样」等以三、三为一组共十二种，应知名为「以首为根」。在这里，经典（巴利）中是通过色所缘等方式引出渴爱的，所以注释师说「依止于内在的色等」。应关联理解为：有十八种渴爱行境。由于这「我是」，是生起「我是刹帝利」、「我是灌顶将军等」等想法的根本，所以「我是」的想法会生起。其余的内容，应按照前面所说的方法去理解。在「归纳」里：当以简略的方式归纳如上所述对渴爱的分类时，就有了「诸比丘，有这六种渴爱之身」等解说。这是对「对于色的渴爱即是色爱」等解说的意义。「以欲贪的状态」、「依止于内在的」等，是这些解说的详细展开。而「于色等所缘中，有六种」等，则是对它的归纳。

Ete hi sassatucchedavasena vuttā dve diṭṭhisīsā nāma, ‘‘asmi, bhavissaṃ siyaṃ, apāhaṃ siya’’nti ete cattāro suddhasīsā nāma, ‘‘itthamasmī’’tiādayo tayo tayoti dvādasa sīsamūlakā nāmāti veditabbaṃ. Idha pāḷiyaṃ rūpārammaṇādivasena taṇhā āgatāti āha ‘‘ajjhattikarūpādinissitānī’’ti. Aṭṭhārasa taṇhāvicaritānīti ānetvā sambandho. Iminā asmīti iminā abhisekasenāpaccādinā ‘‘khattiyo aha’’nti mūlabhāvato ‘‘asmī’’ti hoti. Sesaṃ pubbe vuttanayeneva veditabbaṃ. Saṅgaheti taṇhāya yathāvuttavibhāgassa saṃkhipanavasena saṅgaṇhane kariyamāne. ‘‘Chayime, bhikkhave, taṇhākāyā’’tiādi niddeso. ‘‘Rūpe taṇhā rūpataṇhā’’tiādi niddesattho. ‘‘Kāmarāgabhāvenā’’tiādiko, ‘‘ajjhattikassupādāyā’’tiādiko ca niddesavitthāro. ‘‘Rūpādīsu ārammaṇesu chaḷevā’’tiādiko saṅgaho.

51因为在眼门等每一门中生起的受，如同生起的识一样，并非只有一个，而是有许多，所以将它们以聚集的方式总括为一，而说为“六受身”。因此注释师说：“受的聚集”。眼界等以依止的状态、以生起之门的状态而有种种不同的缘，它们如同用腹部持藏、养育（识和受）一样，所以说它们像母亲。以眼触为因：即以依止等为缘的眼触为因。这个：这个受，是以“眼触所生受”等共通的方式来说的。在这里：在这个“受”的词句里。一切摄集：依善、不善、异熟、唯作而摄集一切。即使按照《分别论》里出现的方法共通地说了之后，为了显示这里所特别想要的受，而说“然而依异熟来说”等。眼处的触：依止于眼处而生起的触。这个方法对其余的诸句也适用。因为在《清净道论》的“蕴论”中，以相等分别；在“处论”中，以特相、共相，以及词义之见等方式，已经详细说明了眼等，所以说：“所应说的……都已经说了。”

Yasmā cakkhudvārādīsu ekekasmiṃ dvāre uppajjanakaviññāṇāni viya anekā eva vedanā, tasmā tā rāsivasena ekajjhaṃ gahetvā ‘‘cha vedanākāyā’’ti vuttanti āha ‘‘vedanāsamūhā’’ti. Nissayabhāvena uppattidvārabhāvena nānāpaccayā honti cakkhudhātuādayo, tā kucchinā dhārentiyo viya posentiyo viya ca hontīti tāsaṃ mātusadisatā vuttā. Cakkhusamphassahetūti nissayādicakkhusamphassapaccayā. Ayanti ayaṃ vedanā ‘‘cakkhusamphassajā vedanā’’tiādinā sādhāraṇato vuttā. Etthāti etasmiṃ vedanāpade. Sabbasaṅgāhikāti kusalākusalavipākakiriyānaṃ vasena sabbasaṅgāhikā. Evaṃ vibhaṅge āgatanayena sādhāraṇato vatvāpi idhādhippetavedanameva dassetuṃ ‘‘vipākavasena panā’’tiādimāha. Cakkhumhi samphassoti cakkhumhi nissayabhūte uppannaphasso. Esa nayo sesesu. Yasmā cakkhādīni visuddhimagge khandhaniddese lakkhaṇādivibhāgato, āyatananiddese visesato, sāmaññato ca saddatthadassanādivasena vibhāvitāni, tasmā ‘‘yaṃ vattabbaṃ…pe… vuttamevā’’ti āha.

52朝向所缘的特相：具有朝向所缘而屈从的自性，因为没有这个特相，心就不会转起。变坏的特相：前面已经说过了。而受蕴仅仅是受本身。所谓一切羸弱的心：是指五种识。有人问：难道那里不存在命根和心住吗？答：确实存在，但它们的作用不如思等那样明显，所以只是在这里把它们从经典中提出来。以那种大现起等的理由。在这里：在这个大种的解说中。另有抉择理趣：从“词义”、“聚”等，以及从相等抉择来说，有另一种抉择的理趣。问：难道那不是已经在“四界差别”中说过了，而不是在“色蕴论”中吗？答：虽然是在那里说的，但因为以引用的方式说“在四界差别中所说的那些”，所以可以说已经在“色蕴论”中说过了。依止：就是缘于。因为缘于大种而生起的所造色，由于不舍弃大种，所以说“执取它们”而生起。也有人说“依靠”，因为它们具有依止缘的状态。所谓的“前时死”，必然是期望后时死的，这是依其余经文来说明意义。为了不通过语尾的颠倒来显示意义，而说“或者，在聚集义中”等。以“聚集的关联”的属格叙述，来彰显聚集的意义，为了显示这个，说：“依止于聚集”。依照《法集论》中所引述的方法，说为“二十三种”。因为在《法集论》中没有列出心所依处，而由于在《发趣论》中所述的“或依止于何等色”，把心所依处也囊括在内，又把生起和相续以生的状态合为一，所以说“二十三种”。

Namanalakkhaṇanti ārammaṇābhimukhaṃ hutvā namanasabhāvaṃ tena vinā appavattanato. Ruppanalakkhaṇaṃ heṭṭhā vuttameva. Vedanākkhandho pana ekāva vedanā. Sabbadubbalacittāni nāma pañcaviññāṇāni . Nanu tattha jīvitacittaṭṭhitiyo ca santīti? Saccaṃ, tāsaṃ pana kiccaṃ na tathā pākaṭaṃ, yathā cetanādīnanti te evettha pāḷiyaṃ uddhaṭā. Yena mahantapātubhāvādinā kāraṇena. Etthāti etasmiṃ mahābhūtaniddese. Añño vinicchayanayoti ‘‘vacanatthato kalāpato’’tiādinā lakkhaṇādinicchayato añño vinicchayanayo. Nanu so catudhātuvavatthāne vutto, na rūpakkhandhaniddeseti? Tattha vuttepi ‘‘catudhātuvavatthāne vuttānī’’ti atidesavasena vuttattā ‘‘rūpakkhandhaniddese vutto’’ti vuttaṃ. Upādāyāti paṭicca. Bhūtāni hi paṭicca uppajjamānaṃ upādārūpaṃ ‘‘tāni gahetvā’’ti vuttaṃ avissajjanato. Nissāyātipi eke tesaṃ nissayapaccayabhāvato. Pubbakālakiriyā nāma ekaṃsato aparakālakiriyāpekkhāti pāṭhasesena atthaṃ vadati. Vibhattivipallāsena vinā eva atthaṃ dassetuṃ ‘‘samūhatthe vā’’tiādi vuttaṃ. Samūhasambandhe sāminiddesena samūhattho dīpitoti taṃ dassento āha ‘‘samūhaṃ upādāyā’’ti. Dhammasaṅgaṇiyaṃ (dha. sa. 584) āgatanayena ‘‘tevīsatividha’’nti vuttaṃ. Tattha hi hadayavatthu na niddiṭṭhaṃ, ‘‘yaṃ rūpaṃ nissāyā’’ti vā paṭṭhāne (paṭṭhāna. 1.1.8) āgatattā hadayavatthumpi gahetvā jātirūpabhāvena upacayasantatiyo ekato katvā ‘‘tevīsatividha’’nti vuttaṃ.

53眼的识，就是眼识。这是以不共之因所作的释名。而在“行缘识”这里，因为应该取一切世间异熟识，所以说：“这是三地异熟心的异名”。

Cakkhussa viññāṇanti vā cakkhuviññāṇaṃ. Asādhāraṇakāraṇena cāyaṃ niddeso. ‘‘Saṅkhārapaccayā viññāṇa’’nti ettha sabbalokiyavipākaviññāṇassa gahetabbattā ‘‘tebhūmakavipākacittassetaṃ adhivacana’’nti vuttaṃ.

54造作的特相：具有勤励的自性。以驱动：以身表的驱动，也就是以身表的令起。以言语的破坏：以语表之破坏的令起，也就是以语表的令起。为了显示如果不这样，驱动就不会发生，而说：“独自坐着思考时”。二十九种：在这里应知，除去神通思的恰好二十九种思是可以理解的，因为它不是异熟识的缘。

Abhisaṅkharaṇalakkhaṇoti āyūhanasabhāvo. Copanavasenāti viññattisaṃcopanavasena, kāyaviññattiyā samuṭṭhāpanavasenāti attho. Vacanabhedavasenāti vacībheduppādavasena, vacīviññattiyā samuṭṭhāpanavasenāti attho. Evaṃ copanaṃ na bhaveyyāti dassetuṃ ‘‘raho nisīditvā cintentassā’’ti vuttaṃ. Ekūnatiṃsāti ettha abhiññācetanāvinimuttā eva ekūnatiṃsa cetanā veditabbā tassā vipākaviññāṇassa paccayattābhāvato.

55在“于苦”一词中，这同一个依地语，通过连接、依止、境界、遍摄的方式，把自己分裂为多种而转入不同用法，因此说“以四种原因”等。即使一种语尾的说明也会以多种方式转入不同用法，比如在引转义和复合词中。那（于苦的无知）就是无知。苦谛：就是具有心所依处相的苦谛。它的：指无知的。以依止缘的状态：就是以前生依止的状态。如果以俱生依止缘的状态，则应说为其俱生的触等。以所缘缘的状态：苦谛是它的所缘，这是这样连接。苦谛：是业处单数。那：指那无知。它的：指苦谛的。为了显示“覆蔽”这个词里所说的覆蔽相，所以说“如实”等。即使与智不相应的心，在某种程度上也能如实通达相，所以先说“以阻止如实相通达”，又说“这里不给与智的转起”。但前者显示了对通达智生起的遮止之说，后者显示了对随觉智生起的遮止。在这里应该这样理解它的意义。在此：在此苦谛中。

Dukkheti ekampi idaṃ bhummavacanaṃ saṃsilesananissayavisayabyāpanavasena attānaṃ bhinditvā viniyogaṃ gacchatīti ‘‘catūhi kāraṇehī’’tiādi vuttaṃ. Ekopi hi vibhattiniddeso anekadhā viniyogaṃ gacchati yathā taddhitatthe uttarapadasamāhāreti. Tanti aññāṇaṃ. Dukkhasaccanti hadayavatthulakkhaṇaṃ dukkhasaccaṃ. Assāti aññāṇassa. Nissayapaccayabhāvenāti purejātanissayabhāvena. Sahajātanissayapaccayabhāvena pana taṃsahajātā phassādayo vattabbā. Ārammaṇapaccayabhāvena dukkhasaccaṃ assa ārammaṇanti yojanā. Dukkhasaccanti upayogaekavacanaṃ . Etanti aññāṇaṃ. Tassāti dukkhasaccassa. ‘‘Paṭicchādetī’’ti ettha vuttaṃ paṭicchādanākāraṃ dassetuṃ ‘‘yāthāvā’’tiādi vuttaṃ. Ñāṇavippayuttacittenapi ekadesena yāthāvato lakkhaṇapaṭivedho hotiyevāti ‘‘yāthāvalakkhaṇapaṭivedhanivāraṇenā’’ti vatvā ‘‘ñāṇapavattiyā cettha appadānenā’’ti vuttanti vadanti. Purimaṃ pana paṭivedhañāṇuppattiyā nisedhakathādassanaṃ, pacchimaṃ anubodhañāṇuppattiyā. Evamettha attho veditabbo. Etthāti dukkhasacce.

56对于俱生的无知，集谛成为事，因为是依止缘的状态，所以说「以事」。以所缘：就是以所缘缘的状态。因为集谛成为无知的所缘，所以意思是说「于苦之集有无知」。覆蔽在苦谛中已依所说的方法说明，由于仅以一种原因，对于其他三谛不可能成立，那么这唯一的原因是什么呢？因此说「以覆蔽故」。为了详细说明这一点，所以说「对于灭与道」等。缘于它：就是缘于它，以它为所缘。后二谛：就是灭和道。因为它（后二谛）是理趣甚深的。难见：因为是微细微妙之法，且自性本来就甚深，所以难见、难知、难通达。在那里：在前二谛中。成为盲目：就是成为黑暗。于所缘不转起：就是无力以它为所缘。以应被言说之义：就是以能说的状态，如此呈现。由于自性相难见：从逼迫等、聚集等的方式，「这是苦，这是集」，这样如实的自性相难见、难知，所以前二谛甚深。在那里：在前二谛中。以颠倒执取的方式转起：就是以执取净等颠倒为缘的状态，无知转起。

Sahajātassa aññāṇassa samudayasaccaṃ vatthu hoti nissayapaccayabhāvatoti vuttaṃ ‘‘vatthuto’’ti. Ārammaṇatoti ārammaṇapaccayabhāvena. Yasmā samudayasaccaṃ aññāṇassa ārammaṇaṃ hoti, tasmā ‘‘dukkhasamudaye aññāṇa’’nti vuttanti attho. Paṭicchādanaṃ dukkhasacce vuttanayameva ekeneva kāraṇena itaresaṃ tiṇṇaṃ asambhavato, kiṃ pana etaṃ ekaṃ kāraṇanti āha ‘‘paṭicchādanato’’ti. Idaṃ vitthārato vibhāvetuṃ ‘‘nirodhapaṭipadānaṃ hī’’tiādi vuttaṃ. Tadārabbhāti taṃ ārabbha taṃ ārammaṇaṃ katvā. Pacchimañhi saccadvayanti nirodho maggo. Tañhi nayagambhīrattā. Duddasanti saṇhasukhumadhammattā sabhāveneva gambhīratāya duddasaṃ duviññeyyaṃ duravaggāhaṃ. Tatthāti purime saccadvaye. Andhabhūtanti andhakārabhūtaṃ. Na pavattati ārammaṇaṃ kātuṃ na visahati. Vacanīyattenāti vācakabhāvena tathā upaṭṭhānato. Sabhāvalakkhaṇassa duddasattāti pīḷanādiāyūhanādivasena ‘‘idaṃ dukkhaṃ, ayaṃ samudayo’’ti (ma. ni. 484; 3.104) yāthāvato sabhāvalakkhaṇassa duddasattā duviññeyyattā purimadvayaṃ gambhīraṃ. Tatthāti purimasmiṃ saccadvaye. Vipallāsaggāhavasena pavattatīti subhādiviparītaggāhānaṃ paccayabhāvavasena aññāṇaṃ pavattati.

57现在，为了以另一种方式显示「于苦有无知」等的意义，而说「再者」等。其中，仅以「于苦」这么多：就是在被称为「无明」的「于苦之无知」这个范围内。以摄集故：就是以总集的意思。以作用故：就是以未通达的作用。犹如无知：就是对境的自性不能如实通达的作用，就像不给予（通达）一样。通过「于苦」等，无明在那里转起，并被特别指明，因此为了显示在这一切地方都同样有不差别的自性，所以说「但以无差别而言」等。

Idāni ‘‘dukkhe aññāṇa’’ntiādīsu pakārantarenapi atthaṃ dassetuṃ ‘‘apicā’’tiādi vuttaṃ. Tattha dukkheti ettāvatāti ‘‘aññāṇanti vuccamānāya avijjāya dukkhe’’ti ettakena. Saṅgahatoti samodhānato. Kiccatoti asampaṭivedhakiccato. Aññāṇamivāti visayasabhāvaṃ yāthāvato paṭivijjhituṃ appadānakiccamiva. ‘‘Dukkhe’’tiādinā tattha avijjā pavattati, visesato niddiṭṭhaṃ hotīti katvā sabbattheva tathā avisiṭṭhasabhāvadassanaṃ idanti dassetuṃ ‘‘avisesato panā’’tiādi vuttaṃ.

58因为剎那灭在这里并不被想要摄取、不能成立，而且因为执取离贪等，以及用对立面的方式来遮止无明等，所以在这里「灭」是被想要摄取的，而这个灭就是它们的完全不生起，因此说「灭就是不生起」。应该知道，「无明灭之处，就是无明灭」，「行灭之处，就是行灭」，像这样，用所有这些灭句来宣说涅槃。因此说「那就是涅槃」等。流转与还灭：就是流转和还灭。所谓「以十二」：应该各自连接，就是「顺行以十二句显示流转，逆行以十二句显示还灭，在这里显示。」

Khaṇikanirodhassa idha anadhippetattā ayujjamānattā virāgaggahaṇato ca avijjādīnaṃ paṭipakkhavasena paṭibāhanaṃ idha ‘‘nirodho’’ti adhippeto, so ca nesaṃ sabbaso anuppajjanamevāti āha ‘‘nirodho hotīti anuppādo hotī’’ti. ‘‘Avijjā nirujjhati etthāti avijjānirodho, saṅkhārā nirujjhanti etthāti saṅkhāranirodho’’ti evaṃ sabbehi etehi nirodhapadehi nibbānassa desitattā daṭṭhabbā. Tenāha ‘‘nibbānaṃ hī’’tiādi. Vaṭṭavivaṭṭanti vaṭṭañca vivaṭṭañca. ‘‘Dvādasahī’’ti idaṃ paccekaṃ yojetabbaṃ ‘‘anulomato dvādasahi padehi vaṭṭaṃ, paṭilomato dvādasahi vivaṭṭaṃ idha dassita’’nti.

66《分别经》注释结束。

Vibhaṅgasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

673. 《道经》注释

3. Paṭipadāsuttavaṇṇanā

3「以此错误而行，故为邪道」（micchā paṭipajjati etāyāti micchāpaṭipadā）：因带来痛苦，故是轮回之路。即那邪行道。因此说「非出离道」。那么，福行如何是邪道呢？意谓：在成就之有中，它确实是带来快乐的。因是轮转之首（vaṭṭasīsattāti），即于轮转所属中为最上首之故。「至少」（antamāsoti）是就最上边际而说，非就最低边际而说。「愿我此福成为证得涅槃之缘」——如此发愿涅槃后所行。「仅一把叶之施」（paṇṇamuṭṭhidānamattanti），即仅一把菜叶之施。「未达」（appatvāti）此中含摄因之义，意为「未令到达」。或从彼时起行道，即说为「证得阿罗汉」，从彼时起，能带来彼果之道亦说为「已证得」，故说「未达」。「依顺」（anulomavasenāti）即依顺观缘起。「依逆」（paṭilomavasenāti）此处亦然。「问道」（paṭipadā pucchitāti）此句亦含「已开始开示道」之义，因在此以欲解说已开始之义理的提问而引入。在顺观缘起之开示中，亦以遮遣之门说「无明灭则明生，行等无有」，故说「涅槃已被分别」。然就其自体而言，彼开示唯显明流转。因最后将说「流转与还灭皆已说」。「于归结」（niyyātaneti）即于结论。「以果」（phalenāti）：因以所应证之果，显示了能令到达彼果之道之因。正如因有三种：能知因、能生因、能令至因；果亦有三种：应知果、应生果、应令至果。故以应证之涅槃果，显示了作为能令到达彼果之因的道。因此说「以果显因」等。「此即称为」（ayaṃ vuccatīti）：如此，此以涅槃为果者，即称为「正道」。「无余离贪、无余灭」（asesavirāgā asesanirodhāti）：以断除之断，无明无余离染、无余灭尽故。两句皆说无生灭。彼即涅槃。第二释中，此是意趣：以彼道为能作，无余灭尽；无明之无余灭，依彼而有——为显示彼道。如是，当如此分别涅槃之词义时（Evañhi satīti），「具威力之道已被分别」（sānubhāvā paṭipadā vibhattā hotīti）：能令无明无余灭尽之因的道，因与彼殊胜力相应，故于此被分别显示为具威力。因在此亦以邪道之摄取而分别了流转，故说「流转与还灭皆已说」。

3. Micchā paṭipajjati etāyāti micchāpaṭipadā, vaṭṭagāmimaggo dukkhāvahattā. Taṃ micchāpaṭipadaṃ. Tenāha ‘‘aniyyānikapaṭipadā’’ti. So puññābhisaṅkhāro kathaṃ micchāpaṭipadā hotīti? Sampattibhave sukhāvahova hotīti adhippāyo. Vaṭṭasīsattāti vaṭṭapakkhiyānaṃ uttamaṅgabhāvato. Antamasoti ukkaṃsapariyantaṃ sandhāya vadati avakaṃsapariyantato. ‘‘Idaṃ me puññaṃ nibbānādhigamāya paccayo hotū’’ti evaṃ nibbānaṃ patthetvā pavattitaṃ. Paṇṇamuṭṭhidānamattanti sākapaṇṇamuṭṭhidānamattaṃ. Appatvāti antogadhahetu esa niddeso, apāpetvāti attho. Yadaggena vā paṭipajjanato arahattaṃ pattoti vuccati, tadaggena tadāvahā paṭipadāpi pattāti vuccatīti ‘‘appatvā’’ti vuttaṃ. Anulomavasenāti anulomapaṭiccasamuppādavasena. Paṭilomavasenāti etthāpi eseva nayo. Paṭipadā pucchitāti etena paṭipadā desetuṃ āraddhāti ayampi attho saṅgahito yathāraddhassa atthassa kathetukamyatāpucchāya idhāgatattā. Anulomapaṭiccasamuppādadesanāyampettha byatirekamukhena avijjādinirodhā pana vijjāya sati hoti saṅkhārānaṃ asambhavoti vuttaṃ ‘‘nibbānaṃ bhājita’’nti. Sarūpena pana tāya vaṭṭameva pakāsitaṃ. Vakkhati hi pariyosāne ‘‘vaṭṭavivaṭṭameva kathita’’nti. Niyyātaneti nigamane. Phalenāti pattabbaphalena paṭipadāya sampāpakahetuno dassitattā. Yathā hi tividho hetu ñāpako, nibbattako, sampāpakoti, evaṃ tividhaṃ phalaṃ ñāpetabbaṃ, nibbattetabbaṃ, sampāpetabbanti. Tasmā pattabbaphalena nibbānena taṃsampāpakahetubhūtāya paṭipadāya dassitattāti attho. Tenāha ‘‘phalena hetthā’’tiādi. Ayaṃ vuccatīti evaṃ nibbānaphalā ayaṃ ‘‘sammāpaṭipadā’’ti vuccati. Asesavirāgā asesanirodhāti samucchedappahānavasena avijjāya asesavirajjanato asesanirujjhanato ca. Padadvayenapi anuppādanirodhameva vadati. Tañhi nibbānaṃ. Dutiyavikappe ayaṃ ettha adhippāyo – yena maggena karaṇabhūtena asesanirodho hoti, avijjāya asesanirodho yaṃ āgamma hoti, taṃ maggaṃ dassetunti. Evañhi satīti evaṃ padabhājanassa nibbānassa padatthe sati. Sānubhāvā paṭipadā vibhattā hotīti avijjāya asesanirodhahetupaṭipadā tattha sātisayasāmatthiyasamāyogato sānubhāvā vibhattā hoti. Micchāpaṭipadāgahaṇenettha vaṭṭassapi vibhattattā vuttaṃ ‘‘vaṭṭavivaṭṭameva kathita’’nti.

69《道经》注释结束。

Paṭipadāsuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

704. 《毗婆尸经》注释

4. Vipassīsuttavaṇṇanā

4「Vipphandantīti」：以眨眼故。「Animisehīti」：无眨眼者，即唯睁眼者。此如《大本经》中所说。「Etthāti」：于此「毗婆尸」一词中，或于此「无眨眼者」等所引经中。

4.Vipphandantīti nimisanavasena. Animisehīti vigatanimisehi ummīlanteheva. Tena vuttaṃ mahāpadāne. Etthāti etasmiṃ ‘‘vipassī’’ti pade, etasmiṃ vā ‘‘animisehī’’tiādike yathāgate suttante.

61说大人因不眨眼而获得「毗婆尸」之称号，此为一种原因。针对「此非原因，因其他大士于最后有亦有不眨眼之眼」之质疑，先说「然于此……」等，继而为了显示另一种原因，又说「再者……」等。「Palāḷayamānassāti」：令喜悦者。此为不敬格之属格。「Aṭṭassāti」：义利。

Mahāpurisassa animisalocanato ‘‘vipassī’’ti samaññāpaṭilābhassa kāraṇaṃ vuttaṃ, taṃ akāraṇaṃ aññesampi mahāsattānaṃ carimabhave animisalocanattāti codanaṃ sandhāya ‘‘ettha cā’’tiādiṃ vatvā tato pana aññameva kāraṇaṃ dassetuṃ ‘‘apicā’’tiādi vuttaṃ. Palāḷayamānassāti tosentassa. Anādare cetaṃ sāmivacanaṃ. Aṭṭassāti atthassa.

62「bhagavā」（世尊）中的「bhaga」（祥瑞），是指由殊胜的福德之蕴所构成的祥瑞，因此说为「bhāgyasampenassā」（具有祥瑞者）。「sammā」（完全地）是指完全地、如实地、以理趣、以原因，所以说为「nayena hetunā」（以方法、以因）。「saṃ-」音与「sāmaṃ」同义，所以说为「sāmaṃ paccattapurisakārenā」（自己、由自己之力），其意思是以自生智（sayambhuñāṇena）。「sammā」（完全地），自己依此而觉悟，故称「sambodho」（正觉），指道智；作「bujjhati etenā」（依此而觉悟）解时，此处也包含了一切知智。趋向菩提的众生即「bodhisatto」（菩萨），这是前词的后词省略，犹如「sākapatthavo」之例。在此「bujjhanakasatto」（觉悟的众生）一句中，于大菩提行道而觉悟，故为「bodhi」（菩提），又因与特殊众生相关联故为「satto」（众生），所以合称「bodhisatto」（菩萨）。怀着「我何时才能证得大菩提」的欲愿而修行，即「patthayamāno pavattatī」（怀着希求而行于道）。「dukkhaṃ」（苦）：指以生等为根源的苦。即使死生（cutupapātā）也是死与生，但说「生而已死」后，再说「死而结生」，是为了显示这并非是对同一生存期内的（生死）的执取，而是表明对不同生存期内的（生死）作总体把握，所以说「此……乃至……所说」。「tassa nissaraṇaṃ」（对其出离）：指对那老死的出离。因为大士是看见了衰老与疾病而出家的，所以老死本身从一开始就现起于他心中。

Puññussayasaṅkhāto bhago assa atisayena atthīti bhagavāti ‘‘bhāgyasampannassā’’ti vuttaṃ. Sammāti sammadeva yāthāvato, ñāyena kāraṇenāti vuttaṃ hotīti āha ‘‘nayena hetunā’’ti. Saṃ-saddo ‘‘sāma’’nti iminā samānatthoti āha ‘‘sāmaṃ paccattapurisakārenā’’ti, sayambhuñāṇenāti attho. Sammā, sāmaṃ bujjhi etenāti sambodho vuccati maggañāṇaṃ, ‘‘bujjhati etenā’’ti katvā idha sabbaññutaññāṇassapi saṅgaho. Bodhimā satto bodhisatto, purimapade uttarapadalopo yathā ‘‘sākapatthavo’’ti. Bujjhanakasattoti ettha mahābodhiyānapaṭipadāya bujjhatīti bodhi ca so sattavisesayogato satto cāti bodhisatto. Patthayamāno pavattatīti ‘‘kudāssu nāma mahantaṃ bodhiṃ pāpuṇissāmī’’ti sañjātacchando paṭipajjati. Dukkhanti jātiādimūlakaṃ dukkhaṃ. Kāmaṃ cutupapātāpi maraṇajātiyo, ‘‘jāyati mīyatī’’ti pana vatvā ‘‘cavati upapajjatī’’ti vacanaṃ na ekabhavapariyāpannānaṃ tesaṃ gahaṇaṃ, atha kho nānābhavapariyāpannānaṃ ekajjhaṃ gahaṇanti dassento āha ‘‘idaṃ…pe… vutta’’nti. Tassa nissaraṇanti tassa jarāmaraṇassa nissaraṇanti vuccati. Yasmā mahāsatto jiṇṇabyādhimate disvā pabbajito, tasmāssa jarāmaraṇameva ādito upaṭṭhāsi.

63「以方便作意」（upāyamanasikārenāti）：以方便、以方法、以理趣、以道途作意，由于作意的生起，故称方便作意。「获得了结合」（samāyogo ahosīti）：以如实通达之力而获得了结合。「如理作意」（yoniso manasikārāti）：这是在因上的离格表述，所以他在因上用了工具格说「以如理作意」（yoniso manasikārenāti）。「有生存在时就有老死」（jātiyā kho sati jarāmaraṇanti）：当菩萨在把握老死的原因——“究竟什么存在时老死才会发生？以什么为缘而有老死？”——他这样把握：“若这个存在，那个就发生；若这个不存在，那个就不发生，那这就是它的原因。”透过这样把握那不颠倒（不变随生）的原因，名为“有生存在时就有老死，以生为缘而有老死”的这种把握老死原因的智慧便生起了。当这个智慧生起时，他便获得了现观与通达。这就是此句的义理。

Upāyamanasikārenāti upāyena vidhinā ñāyena manasikārena pathena manasikārassa pavattanato. Samāyogo ahosīti yāthāvato paṭivijjhanavasena samāgamo ahosi. Yoniso manasikārāti hetumhi nissakkavacananti tassa ‘‘yoniso manasikārenā’’ti hetumhi karaṇavacanena āha. Jātiyā kho sati jarāmaraṇanti ‘‘kimhi nu kho sati jarāmaraṇaṃ hoti, kiṃ paccayā jarāmaraṇa’’nti jarāmaraṇe kāraṇaṃ pariggaṇhantassa bodhisattassa ‘‘yasmiṃ sati yaṃ hoti, asati ca na hoti, taṃ tassa kāraṇa’’nti evaṃ abyabhicārajātikāraṇapariggaṇhanena ‘‘jātiyā kho sati jarāmaraṇaṃ hoti, jātipaccayā jarāmaraṇa’’nti yā jarāmaraṇassa kāraṇapariggāhikā paññā uppajji, tāya uppajjantiyā cassa abhisamayo paṭivedho ahosīti attho.

64「iti」是对前述方式的执取。「hi」只是助词。「idaṃ」是指现量地把握如前所述的流转，所以说「evamidaṃ」（如是此）。在此，由于无明之集已被提及，所以说「于十一处」。「将集整合」（samudayaṃ sampiṇḍetvā）：即把行等之集总合为一而把握。因为观集之智屡屡生起，所以有“集、集”这样的重复语。或者，所谓“如是成为集”，这不仅仅是为了显示生起，而是如同「缘起」一词透过缘起的门径来说一样，这里的“集”一词，则是透过了生起的门径而说缘的作用。而且，像识等这些在此处被指出的缘法，有多少他就以总相、以欲说明之欲而总持地说“集、集”。所以说「以无明为缘，行等之集生起」。以见之义而称为「眼」（cakkhu），因为现量见集之状态即是眼。以所知之义（ñātaṭṭhenāti）：即以所了知的状态。以了别之义（pajānanaṭṭhenāti）：即以“对于无明、行等乃至缘法的运转，这是此苦蕴之集”这样的行相而了别之义。以通达之义（paṭivedhanaṭṭhenāti）：即以“此无明等缘法，作为此行等的缘，即是集”这样通达之义。以照耀之义（obhāsanaṭṭhenāti）：即以驱散、照亮遮蔽集之状态的无明黑暗与烦恼黑暗。而这就是被称作「眼」等的那个智。在「灭」的环节（nirodhavāre），也就是逆观的环节。因为它是通过问“由什么之灭而有老死之灭”的方式来阐明灭而宣说的。

Itīti vuttappakāraparāmasanaṃ. Hīti nipātamattaṃ. Idanti yathāvuttassa vaṭṭassa paccakkhato gahaṇaṃ. Tenāha ‘‘evamida’’nti. Idha avijjāya samudayassa āgatattā ‘‘ekādasasu ṭhānesū’’ti vuttaṃ. Samudayaṃ sampiṇḍetvāti saṅkhārādīnaṃ samudayaṃ ekajjhaṃ gahetvā. Anekavārañhi samudayadassanavasena ñāṇassa pavattattā ‘‘samudayo samudayo’’ti āmeḍitavacanaṃ. Atha vā ‘‘evaṃ samudayo hotī’’ti idaṃ na kevalaṃ nibbattidassanaparaṃ, atha kho paṭiccasamuppādasaddo viya paṭiccasamuppādamukhena idha samudayasaddo nibbattimukhena paccayattaṃ vadati. Viññāṇādayo ca yāvanto idha paccayadhammā niddiṭṭhā, te sāmaññarūpena byāpanicchāvasena gaṇhanto ‘‘samudayo samudayo’’ti avoca. Tenāha ‘‘avijjāpaccayā saṅkhārānaṃ samudayo hotī’’ti. Dassanaṭṭhena cakkhūti samudayassa paccakkhato dassanabhāvo cakkhu. Ñātaṭṭhenāti ñātabhāvena. Pajānanaṭṭhenāti ‘‘avijjāsaṅkhārāditaṃtaṃpaccayadhammapavattiyā etassa dukkhakkhandhassa samudayo’’ti pakārato vā jānanaṭṭhena. Paṭivedhanaṭṭhenāti ‘‘ayaṃ avijjādi paccayadhammo imassa saṅkhārādikassa paccayabhāvato samudayo’’ti paṭivijjhanaṭṭhena. Obhāsanaṭṭhenāti samudayabhāvapaṭicchādakassa mohandhakārassa kilesandhakārassa vidhamanavasena avabhāsanavasena. Taṃ panetaṃ ‘‘cakkhu’’ntiādinā vuttaṃ ñāṇaṃ. Nirodhavāreti paṭilomavāre. So hi ‘‘kissa nirodhā jarāmaraṇanirodho’’ti nirodhakittanavasena āgato.

76《毗婆尸经》注疏结束。

Vipassīsuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

775-10. 《尸弃经等》注疏

5-10. Sikhīsuttādivaṇṇanā

5-10不这样结合：即不以“尸弃佛也……”等语作总摄的方式这样结合。为何如此？为了说明其中的原因，而说“何以故”等。「因为不是在一座上宣说的」，为了使这个意义更清楚，而说「确实是在多处」等。虽然这些经是以分别宣说的方式被讲述的，但其义理的注释却是一样的，因为它们的义理没有差别。「诸佛已出兴于世」并非由他人告知，这是结合的意思。确实，大菩萨在最后一生中，没有需要借助他人教诫的事了。他们完全依照过去所行的道而行，即依照修习的行道，最后身的大菩萨们这样走，这是此中的常态。「而行」：指的是他们把心安立在四念处上，如实修习七觉支，以彻底现证圆满正觉的方式而进行。然而，为了显示他们最初的观修精勤是如何的，而说「确实，一切菩萨……」。属于诸佛的观，或者为了成佛的观，即佛观。

5-10.Naevaṃ yojetvāti ‘‘sikhissapī’’tiādinā samuccayavasena evaṃ na yojetvā. Kasmātiādinā tattha kāraṇaṃ vadati. Ekāsane adesitattāti vuttamevatthaṃ pākaṭaṃ kātuṃ ‘‘nānāṭhānesu hī’’tiādi vuttaṃ. Yadipi tāni visuṃ visuṃ vuttabhāvena desitāni, atthavaṇṇanā pana ekasadisā tadatthassa abhinnattā. ‘‘Buddhā jātā’’ti na añño ācikkhatīti yojanā. Na hi mahābodhisattānaṃ pacchimabhave paropadesena payojanaṃ atthi. Gatamaggenevāti paṭipattigamanena gatamaggeneva pacchimamahābodhisattā gacchanti, ayamettha dhammatā. Gacchantīti catūsu satipaṭṭhānesu patiṭṭhitacittā satta bojjhaṅge yāthāvato bhāvetvā sammāsambodhiyā abhisambujjhanavasena pavattantīti attho. Yathā pana tesaṃ paṭhamavipassanābhiniveso hoti, taṃ dassetuṃ ‘‘sabbabodhisattā hī’’tiādi vuttaṃ. Buddhabhāvānaṃ vipassanā, buddhatthāya vā vipassanā buddhavipassanā.

79《尸弃经等》注疏结束。

Sikhīsuttādivaṇṇanā niṭṭhitā.

80《佛品》注疏结束。

Buddhavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.

66第二食品

2. Āhāravaggo

821. 食经注

1. Āhārasuttavaṇṇanā

11「带来」：指令其产生、令其生起，意思是支撑。「已出生者」：指已经产生的（有情）。所谓「已生者」，是因为从结生的那一刻起，在世间就有了“已出生”的名称。但从结生那一刻起一直到从母胎出生，都还属于「求有者」。这是针对胎生者而言的“已生”与“求有”的区别。对于其他（化生、湿生）的众生，则是依据第一心等来说明的。这里的“sambhava”这个词，对于胎生者，意思是“产生”；对于其他生类，意思是“再生”。因为在第一心、第一威仪路的刹那，他们只是寻求、趋向再生，那时还不能算是“已生者”，因为他们在再生中还没有稳固。而只有诸漏尽者，才是在一切处彻底断除了对再有的寻求，真正成为“已生者”。「不再有」这个决定性的说法，显示出排除了未来再生的意义。而在“时已到，为已生者”等句子中，「已生」这个词应该理解为指称诸漏尽者。此处的「或」字是总括的意思，就像“以火或水”等句中的用法一样。

11.Āharantīti ānenti uppādenti, upatthambhentīti attho. Nibbattāti pasutā. Bhūtā nāma yasmā tato paṭṭhāya loke jātavohāro paṭisandhiggahaṇato pana paṭṭhāya yāva mātukucchito nikkhanto, tāva sambhavesino, esa tāva gabbhaseyyakesu bhūtasambhavesivibhāgo, itaresu pana paṭhamacittādivasena vutto. Sambhava-saddo cettha gabbhaseyyakānaṃ vasena pasūtipariyāyo, itaresaṃ vasena uppattipariyāyo. Paṭhamacittapaṭhamairiyāpathakkhaṇesu hi te sambhavaṃ uppattiṃ esanti upagacchanti nāma, na tāva bhūtā upapattiyā na suppatiṭṭhitattā, bhūtā eva sabbaso bhavesanāya samucchinnattā. Na puna bhavissantīti avadhāraṇena nivattitamatthaṃ dasseti. Yo ca ‘‘kālaghaso bhūto’’tiādīsu bhūta-saddassa khīṇāsavavācitā daṭṭhabbā. Vā-saddo cettha sampiṇḍanattho ‘‘agginā vā udakena vā’’tiādīsu viya.

68这里的意思是：依各自不同的缘之力，来建立有身的状态，这就是食物所应给予的资助。因此说：“这是言辞上的区别……实为一体。”「对于有情已生的诸法」：指在有情相续中已经生起的诸法。就像说“住立百岁”时，是表示依于相续而转起，同样，「为了住立」是指依相续的转起，它的意思是“为了不使断绝”，因此说「为了不令断绝」。因为依相续而有法的生起，有情的相续才叫作受到资助，所以说「为了让未生起的生起」。这些是关于“住立”和“资助”的表述。两者都应该从两方面来理解，而不是只根据字面上的关联。

Yathāsakaṃ paccayabhāvena attabhāvassa paṭhapanamevettha āhārehi kātabbaanuggaho hotīti adhippāyenāha ‘‘vacanabhedo…pe… eko yevā’’ti. Sattassa uppannadhammānanti sattassa santāne uppannadhammānaṃ. Yathā ‘‘vassasataṃ tiṭṭhatī’’ti vutte anuppabandhavasena pavattatīti vuttaṃ hoti, evaṃ ṭhitiyāti anuppabandhavasena pavattiyāti attho, sā pana avicchedoti āha ‘‘avicchedāyā’’ti. Anuppabandhadhammuppattiyā sattasantāno anuggahito nāma hotīti āha ‘‘anuppannānaṃ uppādāyā’’ti. Etānīti ṭhitianuggahapadāni. Ubhayattha daṭṭhabbāni na yathāsambandhato.

69存在于所依食物中的食素，就和所依的食物一样，应该被一起吞下，因此说「应被吞咽的食」。但对于身体中已经产生的食素，后面会解释：“段食滋养以食素为第八法的那些色法。”「粗大」：是指其中所含的食素少，并不是说所依的食物体积大或坚硬。因此，只要所依的食物中食素少，它就是粗大的。蛇之类的食物因为会给人带来痛苦，应当知道它是粗大的。至于牛角之类的东西，因为被丢弃三年腐烂而变软，所以说是柔软。不过，真正柔软的情况，是由于沾了狼的唾液而变成那样的，这才是食物的柔软。这是法的自性。兔的食物是微细的，因为它吃的是幼嫩的草和谷物。鸟的食物是微细的，因为它吃草籽等。边地居民的食物是微细的，因为他们以豆类和绿豆粥等为食物。「他们的」指他化自在天等天人的食物。「是微细的」不是通过对比来说的，而是从绝对意义上讲它就是最微细的，因为没有比它更微细的食物了。

Vatthugatā ojā vatthu viya tena saddhiṃ ajjhoharitabbataṃ gacchatīti vuttaṃ ‘‘ajjhoharitabbako āhāro’’ti, nibbattitaojaṃ pana sandhāya ‘‘kabaḷīkāro āhāro ojaṭṭhamakarūpāni āharatī’’ti vakkhati. Oḷārikatā appojatāya na vatthuno thūlatāya kathinatāya vā, tasmā yasmiṃ vatthusmiṃ parittā ojā hoti, taṃ oḷārikaṃ. Sappādayo dukkhuppādakatāya oḷārikā veditabbā. Visāṇādīnaṃ tivassachaḍḍitānaṃ pūtibhūtattā mudukatāti vadanti. Taracchakheḷatemitatāya pana tathābhūtānaṃ tesaṃ mudukatā. Dhammasabhāvo hesa. Sasānaṃ āhāro sukhumo taruṇatiṇasassakhādanato. Sakuṇānaṃ āhāro sukhumo tiṇabījādikhādanato. Paccantavāsīnaṃ āhāro sukhumo māsamuggakurādibhojanattā. Tesanti paranimmitavasavattīnaṃ. Sukhumotvevāti na kiñci upādāya, atha kho sukhumoicceva niṭṭhaṃ patto tato paramasukhumassa abhāvato.

70这里是根据所依的食物来说明食物的粗和细，而这种粗细应该依照其中食素少还是多来理解。为了说明这一点，所以说“在此处，又”等。「危难」：指因为饥饿而产生的折磨身体的燥热。「驱除」：是指所依的食物只能起到驱除这种危难的一点作用。但是，不能守护身体，是指不能滋养身体，因为食素太少。不能驱除危难，是因为食物不能填满胃。

Vatthuvasena panettha āhārassa oḷārikasukhumatā vuttā, sā cassa appojamahojatāhi veditabbāti dassetuṃ ‘‘ettha cā’’tiādimāha. Parissayanti khudāvasena uppannaṃ vihiṃsaṃ sarīradarathaṃ. Vinodetīti vatthu tassa vinodanamattaṃ karoti. Na pana sakkoti pāletunti sarīraṃ yāpetuṃ nappahoti nirojattā. Na sakkoti parissayaṃ vinodetuṃ āmāsayassa apūraṇato.

71「六种」：以此说明没有任何一种触被遗漏。在这里，触等之所以处于第二等位置，只是依照说法的顺序，并非由于其他原因，因此说「这仅仅是开示的顺序……」等。「意思」：为了表明这是「意的思」而非「有情的思」，所以像说「心的住立，心解脱……」那样，说「意思即只是思」。「心」：指任何心。「汇聚一处」：即总括在一起而取，不作区分，意思是以共通的方式来把握。为了显示其中可得的「执受」等差别，才说「段食」等。「不成就食义」：因为不作为那样的食物来摄取。「即使那时」：即在食物分裂、消失的时候。有人说那时「被称为执受食」。但诸阿阇梨不赞同这种说法，因为那时并没有执受的色法存在。「与结生识俱生」：这是一个标示性的说法，目的是为了显示，在一切业生色所含摄的食素中，这种食素都有存在并且能无间断地生起。「七日」：是从出生的那一天算起，一直到第七天。它通过相续的联结来保护色身的相续。「正是此」：就是指业生食素。而依托业生食素生起的食素，因为不是业生的，所以应当知道它就是「非执受食」。「非执受的」应该知道是指触等名法。有人问：「出世间的触等怎么算呢？」回答是：「出世间的那些，是依随顺世俗习惯而说的。」因为那些善法没有「执受」这样的同义语，而出世间的异熟法也绝对没有「执受」的同义语，所以应当知道，「非执受」这个说法也是随世俗习惯而说的。

Chabbidhopīti iminā kassaci phassassa anavasesitabbatamāha. Desanakkamenevettha phassādīnaṃ dutiyāditā, na aññena kāraṇenāti āha ‘‘desanānayo eva cesā’’tiādi. Manaso sañcetanā na sattassāti dassanatthaṃ manogahaṇaṃ yathā ‘‘cittassa ṭhiti, cetovimutti cā’’ti āha ‘‘manosañcetanāti cetanāvā’’ti. Cittanti yaṃ kiñci cittameva. Ekarāsiṃ katvāti ekajjhaṃ gahetvā vibhāgaṃ akatvā, sāmaññena gahitāti attho. Tattha labbhamānaṃ upādiṇṇakādivibhāgaṃ dassetuṃ ‘‘kabaḷīkāro āhāro’’tiādi vuttaṃ. Āhāratthaṃ na sādhentīti tādisassa āhārassa anāharaṇato. Tadāpīti bhijjitvā vigatakālepi. Upādiṇṇakāhāroti vuccantīti keci. Idaṃ pana ācariyānaṃ na ruccati tadā upādiṇṇakarūpasseva abhāvato. Paṭisandhicitteneva sahajātāti lakkhaṇavacanametaṃ, sabbāyapi kammajarūpapariyāpannāya ojāya atthibhāvassa avicchedappavattisambhavadassanattho. Sattamāti uppannadivasato paṭṭhāya yāva sattamadivasāpi. Rūpasantatiṃ pāleti paveṇighaṭanavasena. Ayamevāti kammajaojā. Kammajaojaṃ pana paṭicca uppannaojā akammajattā anupādiṇṇaāhārotveva veditabbo. Anupādiṇṇakā phassādayo veditabbāti ānetvā sambandho. Lokuttarā phassādayo kathanti āha ‘‘lokuttarā pana ruḷhīvasena kathitā’’ti. Yasmā tesaṃ kusalānaṃ upetapariyāyo natthi, tasmā vipākānaṃ upādiṇṇapariyāyo natthevāti anupādiṇṇapariyāyopi ruḷhīvasena vuttoti veditabbo.

72前面已经说过「食即是缘」，因此，如果缘的意义就是食的意义，那么为何只说这四种是食呢？于是回答：为何只说这四种。将它们连接起来就是：正因为它们是特殊的缘，所以才只说这些是食。「因为是特殊的缘」：以此显示，虽然其他缘法对于自己所缘生的法也只是缘，但这些法在同样是缘的同时，还以某种方式成为更殊胜的缘，因此被称为「食」。现在为了显示那种殊胜的缘性，而说「因为它是特殊的缘……」等。段食对于色身是特殊的缘，因为它有支持的作用。因此，在注释书中说：「由于对色法与非色法有支持的作用，这四种食是食缘。」（《清净道论》2.608；《发趣论注》缘广说释）因为，即使非色法的食和食生色、等起色的食有生起的作用，但如果没有支持的作用，食就没有生起的作用，所以支持的作用是主要的。因为，食在生起的同时，也是以无间断的方式在支持着才生起的，所以支持的作用本身就是食的作用。触对于受是特殊的缘。因为说「以触为缘而有受」。由于说「以行为缘而有识」，所以意思对于识是特殊的缘。因为说「思能生起三种有」。又由于说「以识为缘而有名色」，所以识对于名色是特殊的缘。因为如果没有入胎识，名色就不可能产生。正如所说：「阿难，如果识不入于母胎，名色会在母胎中形成吗？」等等（《长部》2.115）。为了以经典来证明已经说过的意义，而说「正如所说……」等。

Pubbe ‘‘āhārāti paccayā’’ti vuttattā yadi paccayaṭṭho āhāraṭṭhotiādinā codeti, atha kasmā ime eva cattāro vuttāti atha kasmā cattārova vuttā. Ime eva ca vuttāti yojanā. Visesappaccayattāti etena yathā aññe paccayadhammā attano paccayuppannassa paccayāva honti, ime pana tathā ca hoti aññathā cāti samānepi paccayatte atirekapaccayā honti, tasmā ‘‘āhārāti vuttā’’ti imamatthaṃ dasseti. Idāni taṃ atirekapaccayataṃ dassetuṃ ‘‘visesapaccayo hī’’tiādi vuttaṃ. Visesappaccayo rūpakāyassa kabaḷīkāro āhāro upathambhakabhāvato. Tenāha aṭṭhakathāyaṃ ‘‘rūpārūpānaṃ upathambhakattena upakārakā cattāro āhārā āhārapaccayo’’ti (visuddhi. 2.608; paṭṭhā. aṭṭha. paccayuddesavaṇṇanā). Upathambhakattañhi satīpi janakatte arūpīnaṃ āhārānaṃ āhārajarūpasamuṭṭhānakarūpāhārassa ca hoti, asati pana upathambhakatte āhārānaṃ janakattaṃ natthīti upathambhakattaṃ padhānaṃ. Janayamānopi hi āhāro avicchedavasena upathambhayamāno eva janetīti upathambhakabhāvo eva āhārabhāvo. Vedanāya phasso visesapaccayo. ‘‘Phassapaccayā vedanā’’ti hi vuttaṃ. ‘‘Saṅkhārapaccayā viññāṇa’’nti vacanato viññāṇassa manosañcetanā. ‘‘Cetanā tividhaṃ bhavaṃ janetī’’ti hi vuttaṃ. ‘‘Viññāṇapaccayā nāmarūpa’’nti pana vacanato nāmarūpassa viññāṇaṃ visesapaccayo. Na hi okkantaviññāṇābhāve nāmarūpassa atthi sambhavo. Yathāha ‘‘viññāṇañca hi, ānanda, mātukucchismiṃ na okkamissatha, api nu kho nāmarūpaṃ mātukucchismiṃ samuccissathā’’tiādi (dī. ni. 2.115). Vuttamevatthaṃ suttena sādhetuṃ ‘‘yathāhā’’tiādi vuttaṃ.

73这样，虽然「食」义就是「缘」义，但由于这四种是特殊的缘，所以才被称为「食」。前面已经总体显示了它们的特殊缘性，现在为了分别说明，而开始提问：「那么在这里，什么是特殊的缘？」食物只是被放在嘴里，尚未咀嚼，仅仅这样就已经对内食成为缘了，所以说「使八种色生起」。「有益于乐受的」：就是能带来乐受的。「一切种类」：即依眼触等差别。有多少种触的差别，就有多少种触食，都会相应地生起三种受，没有不起到食的作用的。

Evaṃ yadipi paccayattho āhārattho, visesapaccayattā pana imeva āhārāti vuttāti taṃ nesaṃ visesapaccayataṃ avibhāgato dassetvā idāni vibhāgato dassetuṃ ‘‘ko panetthā’’tiādi āraddhaṃ. Mukhe ṭhapitamatto eva asaṅkhādito, tattakenāpi abbhantarassa āhārassa paccayo hoti eva. Tenāha ‘‘aṭṭha rūpāni samuṭṭhāpetī’’ti. Sukhavedanāya hito sukhavedanīyo. Sabbathāpīti cakkhusamphassādivasena. Yattakā phassassa pakārabhedā, tesaṃ vasena sabbappakāropi phassāhāro yathārahaṃ tisso vedanā āharati, anāhārako natthi.

74「一切种类」：在这里也应根据触食中已讲述的方法来理解其意义。「依三种相续」：就是依身十法聚、性十法聚、心处十法聚这三种相续。「依俱生等缘的方法」：是按俱生缘等缘的法则。因为结生识对于与自己一同生起的名法，以俱生缘、相互缘、异熟根缘、相应缘、有缘、不离缘等作为缘，所以它在食缘的意义上被说成「它滋养它们」。对于俱生的色法，除了心处的相应缘之外，应该以不相应缘来关联；对于其余的色法，除了相互缘之外，应该以其余的缘来关联。「那些」（tāni）：用的是中性词来叙述，即使原本不是中性词，也可以和中性词一起说。有漏的善与不善思被提出来，是为了显示它们作为殊胜缘的地位。因此说：「但就一般而言……」等。「结生识正是被说的」这句话，在这里也适用同样的道理。正如它们对于特定的果有殊胜的缘的作用，从而具有食的意义；同样，它们对于一般的果也有食的意义。为了显示这一点，才说「就一般而言……」等。其中的「与之相应的与彼所等起的诸法」，就是指与那些触等相应的法，以及由它们等起的色法。在这里，「相应」一词应该按适当的方式理解；「所等起」一词，则是一般意义上说的。

Sabbathāpīti idhāpi phassāhāre vuttanayānusārena attho veditabbo. Tisantativasenāti kāyadasakaṃ bhāvadasakaṃ vatthudasakanti tividhasantativasena. Sahajātādipaccayanayenāti sahajātādipaccayavidhinā. Paṭisandhiviññāṇañhi attanā sahajātanāmassa sahajātaaññamaññavipākindriyasampayuttaatthiavigatapaccayehi paccayo hontoyeva āhārapaccayatāya taṃ āhāreti vuttaṃ, sahajātarūpesu pana vatthuno sampayuttapaccayaṃ ṭhapetvā vippayuttapaccayena, sesarūpānaṃ aññamaññapaccayañca ṭhapetvā itaresaṃ paccayānaṃ vasena yojanā kātabbā. Tānīti napuṃsakaniddeso anapuṃsakānampi napuṃsakehi saha vacanato. Sāsavakusalākusalacetanāva vuttā visesapaccayabhāvadassanaṃ hetanti, tenāha ‘‘avisesena panā’’tiādi. Paṭisandhiviññāṇameva vuttanti etthāpi eseva nayo. Yathā tassa tassa phalassa visesato paccayatāya etesaṃ āhārattho, evaṃ avisesatopīti dassetuṃ ‘‘avisesenā’’tiādi vuttaṃ. Tattha taṃsampayuttataṃsamuṭṭhānadhammānanti tehi phassādīhi sampayuttadhammānañceva taṃsamuṭṭhānarūpadhammānañca. Tattha sampayuttaggahaṇaṃ yathārahato daṭṭhabbaṃ, samuṭṭhānaggahaṇaṃ pana avisesato.

75“在支撑时，成就食的作用”：意思是，正是在支撑时，它生起色法；而通过生起以食素为第八法的诸色，便成就了它的支撑作用。“正是在触及时”：正是在执行触的作用时。“正是在努力时”：正是在思惟时，在汇集时。“正是在了别时”：正是在以构想‘再生’的方式了别时，成就食的作用——这是句子的连贯。在一切情况下，成就食的作用，就是由于它们是受等生起的因，从而维持着‘有身’。那么，为什么说‘令身住立’？难道不是由业等所生的色法，由业等来使其持续运转吗？为了回应这个诘难，才说：‘即使是业所生……’等等。

Upatthambhento āhārakiccaṃ sādhetīti upatthambhento eva rūpaṃ samuṭṭhāpeti, ojaṭṭhamakasamuṭṭhāpaneneva panassa upathambhanakiccasiddhi. Phusantoyevāti phusanakiccaṃ karonto eva. Āyūhamānāvāti cetayamānā eva abhisandahantī eva. Vijānantamevāti upapattiparikappanavasena vijānantameva āhārakiccaṃ sādhetīti yojanā. Sabbattha āhārakiccasādhanañca tesaṃ vedanādiuppattihetutāya attabhāvassa pavattanameva. Kāyaṭṭhapanenāti kasmā vuttaṃ, nanu kammajādirūpaṃ kammādināva pavattatīti codanaṃ sandhāyāha ‘‘kammajanitopī’’tiādi.

76由于支撑了‘执取色’的相续，也就使得时节生色和心生色的两种色相续得到了支撑，所以说‘两种色相续’。正是针对这种支撑，才说‘成为护卫者’。因为对于色身的存续来说，维持和护卫就是让它持续下去。说‘作为乐等的所依处’，就是成为乐等生起的基础。实际上，因为‘所缘’是那些以它为缘的法，以能作所缘的方式安住于此，所以称为‘事’。所谓‘正是在触及时’，这是基于触有接触的本质而说的。因为没有本质，法就无法活动；没有‘受’的活动，也就没有众生的流转，因此说‘乐等……成为……’。另外，在这里解说有想生存时，不应该显示无想生存，因为即使是无想生存的存续，也是以作为其因的受的活动为根据，但这个因没有被完全包含在内。因此，如说‘意思……导致有根的产生，成为众生存续之因’。正因为如此，说‘识正是在了别时’，那是依据‘再生’的构想，而说出‘正是在了别时’这个意思。

Upādiṇṇarūpasantatiyā upatthambhaneneva utucittajarūpasantatīnampi upatthambhanasiddhi hotīti ‘‘dvinnaṃ rūpasantatīna’’nti vuttaṃ. Upatthambhanameva sandhāya ‘‘anupālako hutvā’’ti ca vuttaṃ. Rūpakāyassa ṭhitihetutā hi yāpanā anupālanā. Sukhādivatthubhūtanti sukhādīnaṃ pavattiṭṭhānabhūtaṃ. Ārammaṇampi hi vasati ettha ārammaṇakaraṇavasena tadārammaṇā dhammāti vatthūti vuccati. Phusantoyevāti idaṃ phassassa phusanasabhāvattā vuttaṃ. Na hi dhammānaṃ sabhāvena vinā pavatti atthi, vedanāpavattiyā vinā sattānaṃ sandhāvanatā natthīti āha ‘‘sukhādi…pe… hotī’’ti. Na cettha saññībhavakathāyaṃ asaññībhavo dassetabbo, tassāpi vā kāraṇabhūtavedanāpavattivaseneva ṭhitiyā hetuno abyāpitattā, tathā hi ‘‘manosañcetanā…pe… bhavamūlanipphādanato sattānaṃ ṭhitiyā hotī’’ti vuttā. Tato eva viññāṇaṃ vijānantamevāti upapattiparikappanavasena vijānantamevāti vuttovāyamattho.

77应当看到四种怖畏，这是通过对过患的阐明来理解的。‘欲求’：意为渴望，指的是‘味爱’。因为‘味爱’在‘段食’中特别强而有力，所以在这里特别作了确定。‘怖畏’：是指由此而生畏惧的东西，‘欲求’本身就是怖畏，因为它会导致大祸害。‘接近’：是指依于所依处、根、识以及所缘、识之间的结合而生起。由于这是受等生起的原因，所以被称为‘怖畏’。确定作用的理由，如前所说。其余两者也是如此。‘造作’：意为积累，也称为准备。由于这是导致‘生存’与‘再生’的原因，所以被称为‘怖畏’。‘坠落’：是指心识在各个生存处通过结生识的执取而生起。由于这是一切以生存、‘再生’为因的种种祸害的根本原因，所以被称为‘怖畏’。现在，为了详细显示‘欲求’等的怖畏性，开始解说‘因何缘故’等。其中，‘作了欲求’的意思是生起执著，也就是生起渴爱。‘以寒等为首’，意思是把寒等放在前面，即被寒等所逼迫。

Cattāri bhayāni daṭṭhabbāni ādīnavavibhāvanato. Nikantīti nikāmanā, rasataṇhaṃ sandhāya vadati. Sā hi kabaḷīkāre āhāre balavatī, tenevettha avadhāraṇaṃ kataṃ. Bhāyati etasmāti bhayaṃ, nikantiyevabhayaṃ mahānatthahetuto. Upagamanaṃ visayindriyaviññāṇesu visayaviññāṇesu ca saṅgativasena pavatti, taṃ vedanādiuppattihetutāya ‘‘bhaya’’nti vuttaṃ. Avadhāraṇe payojanaṃ vuttanayameva. Sesadvayepi eseva nayo. Āyūhanaṃ abhisandahanaṃ, saṃvidhānantipi vadanti. Taṃ bhavūpapattihetutāya ‘‘bhaya’’nti vuttaṃ. Abhinipāto tattha tattha bhave paṭisandhiggahaṇavasena viññāṇassa nibbatti. So bhavūpapattihetukānaṃ sabbesaṃ anatthānaṃ mūlakāraṇatāya ‘‘bhaya’’nti vuttaṃ. Idāni nikantiādīnaṃ sappaṭibhayataṃ vitthārato dassetuṃ ‘‘kiṃ kāraṇā’’tiādi āraddhaṃ. Tattha nikantiṃ katvāti ālayaṃ janetvā, taṇhaṃ uppādetvāti attho. Sītādīnaṃ purakkhatāti sītādīnaṃ purato ṭhitā, sītādīhi bādhiyamānāti attho.

78‘接近触’：是指正在引发眼触等各种触。‘于触味者’：是指通过‘身触’而对触所缘具有味著习性的人。为了显示众生通过‘身触’而生起对触的渴爱，在说明‘触食’的过患时，引用了以触所缘为主题的经文：‘于他人所守护、保护等……’。或者，‘于触味者’的意思就是对于‘触食’的味著。因为有‘触食’时，众生才会对触所缘产生味著，没有就不会。因此说‘以触味为根本’等等。

Phassaṃ upagacchantāti cakkhusamphassādibhedaṃ phassaṃ pavattentā. Phassassādinoti kāyasamphassavasena phoṭṭhabbasaṅkhātassa assādanasīlā. Kāyasamphassavasena hi sattānaṃ phoṭṭhabbataṇhā pavattatīti dassetuṃ phassāhārādīnavadassane phoṭṭhabbārammaṇaṃ uddhaṭaṃ ‘‘paresaṃ rakkhitagopitesū’’tiādinā. Phassassādinoti vā phassāhārassādinoti attho. Sati hi phassāhāre sattānaṃ phassārammaṇe assādo, nāsati, tenāha ‘‘phassassādamūlaka’’ntiādi.

79‘以彼为根’：因为坠落的本质就是那种生起相状的怖畏，所以称为‘以彼为根’，意思是‘业造作的相’。‘一切怖畏’：指二十五种怖畏，也指三种大怖畏，以及其他一切怖畏；由于怖畏的依止处——‘有身’——得以产生，这些怖畏都会到来。

Jātinimittassa bhayassa abhinipātasabhāvena gahitattā ‘‘tammūlaka’’nti vuttaṃ. Kammāyūhananimittanti attho. Bhayaṃ sabbanti pañcavīsati, tividhamahābhayaṃ, aññañca sabbabhayaṃ āgatameva hoti bhayādhiṭṭhānassa attabhāvassa nipphādanato.

80‘坠落’：就是‘再生’。因为众生的第一次‘再生’，在到处像炭坑一样的生存处中，正如同坠落一般。‘以彼为根’是指以‘名色’的生起为根。一切怖畏都只是对坠落的畏惧，因为是‘由此而生畏惧’，所以称为怖畏。

Abhinipatatīti abhinibbattati. Paṭhamābhinibbatti hi sattānaṃ tattha tattha aṅgārakāsusadise bhave abhinipātasadisī. Tammūlakattāti nāmarūpanibbattimūlakattā. Sabbabhayānaṃ abhinipātoyeva bhayaṃ bhāyati etasmāti katvā.

81‘如同令进入’：由于原因是果获得自体的条件，所以原因就好像把果交付出去一样。‘它’指果。‘从彼处’：从原因。‘这些’：指那些食。‘如所说’：按照前面‘令果产生’等所说的方式。‘于一切句’：在‘由受灭’等一切句子中。

Appeti viyāti phalassa attalābhahetubhāvato kāraṇaṃ, taṃ niyyādeti viya. Tanti phalaṃ. Tatoti kāraṇato. Etesanti āhārānaṃ . Yathāvuttenāti ‘‘phalaṃ nidetī’’tiādinā vuttappakārena atthena. Sabbapadesūti ‘‘vedanānirodhenā’’tiādīsu sabbesu padesu.

82所谓‘以结生为始’，是指以结生心识的刹那作为起点。文中说‘称为有身的食’，是就执取食而言的。因为它们实质上的确就是以渴爱为因。对于诸根完整的有情，是通过七种相续之门来说的，也就是对于具足自性诸根——眼、耳、鼻、舌、身、性根、心所依处这七种相续。对于其余诸根不完整的盲、聋等无性根者，则是通过有所缺失的相续，即缺少眼，或缺少耳，或两者都缺，或缺性根等有所缺失的相续。在结生时生起的，称为‘结生者’。而‘初有分心刹那等’这一句里，用‘等’字，应知是包含了彼所缘心。

Paṭisandhiṃ ādiṃ katvāti paṭisandhikkhaṇaṃ ādiṃ katvā. Upādiṇṇakaāhāre sandhāya ‘‘attabhāvasaṅkhātānaṃ āhārāna’’nti vuttaṃ. Te hi nippariyāyato taṇhānidānā. Paripuṇṇāyatanānaṃ sattānaṃ sattasantativasenāti paripuṇṇāyatanānaṃ sabhāvakānaṃ cakkhu sotaṃ ghānaṃ jivhā kāyo bhāvo vatthūti imesaṃ sattannaṃ santatīnaṃ vasena. Sesānaṃ aparipuṇṇāyatanānaṃ andhabadhiraabhāvakānaṃ. Ūnaūnasantativasenāti cakkhunā, sotena, tadubhayena, bhāvena ca ūnaūnasantativasena. Paṭisandhiyaṃ jātā paṭisandhikā. Paṭhamabhavaṅgacittakkhaṇādīti ādi-saddena tadārammaṇacittassa saṅgaho daṭṭhabbo.

83应当这样连接：『他也了知爱（taṇhā）的因（nidāna）』。也有『爱的因』这一读法。所谓『显示了轮转（vaṭṭa）』，是指从自性（sarūpa）和理趣（naya）两方面，把整个轮转都显示了出来。现在，为了详细阐明这个意思，才说出『而且在这个地方』等话语。『作了朝向过去的开示』，是说从现在的有开始，作趋向过去法并以之为对象的开示，以这样的方式。『通过过去显示轮转』，是指通过过去的生存，显示了业、烦恼与果的轮转。这里的『有身』指的是现在的有身。如果这样，为什么又说『通过过去显示轮转』呢？这并没有过失，因为并没有限定『只通过过去』；而且这么做，以渴爱为端首，由无间隔的关系，抓住了生起（有身）的业。因为如果没有业，渴爱作为『有的导引』（bhavanetti）就不成立。

Taṇhāyapi nidānaṃ jānātīti yojanā. Taṇhānidānantipi pāṭho. Vaṭṭaṃ dassetvāti sarūpato nayato ca sakalameva vaṭṭaṃ dassetvā. Idāni tamatthaṃ vitthārato vibhāvetuṃ ‘‘imasmiñca pana ṭhāne’’tiādimāha. Atītābhimukhaṃ desanaṃ katvāti paccuppannabhavato paṭṭhāya atītadhammābhimukhaṃ tabbisayaṃ desanaṃ katvā tathākāraṇena. Atītena vaṭṭaṃ dassetīti atītabhavena kammakilesavipākavaṭṭaṃ dasseti. Attabhāvoti paccuppanno attabhāvo. Yadi evaṃ kasmā ‘‘atītena vaṭṭaṃ dassetī’’ti vuttanti? Nāyaṃ doso ‘‘atītenevā’’ti anavadhāraṇato, evañca katvā atītābhimukhaggahaṇaṃ janakakammaṃ gahitaṃ, taṇhāsīsena nānantariyabhāvato. Na hi kammunā vinā taṇhā bhavanetti yujjati.

84『那个业』，是指以渴爱为端首而说的业。『为了显示』，是为了显示那个过去的有身。『那个有身的能造业』，就是指刚才所说的那个有身的能造业。从那之后，为了显示造作了另一个有身的业，而这么说。而无明（avijjā）跟渴爱一样，也被称为业，所以只取了业。『在两种情况下』，是指取食和取受等这两种情况。『有身』指的是现在的有身和过去的有身。再说『在两种情况下』，是指取渴爱和取无明、行这两种情况。应该这样连接：『其能造者』，就是能造作现在和过去有身的业被说到了。在这里，通过取业，那造业处的过去生（jāti），也就实质上被显示出来了。由此，显示了轮回轮转的无始性。所谓『简略』，就是通过简略的方式，把因五支和果五支也把握住了。因为作为因和果而被包含的诸法是各式各样的，能简要地把握也就是简略而已。

Taṃ kammanti taṇhāsīsena vuttakammaṃ. Dassetunti taṃ atītaṃ attabhāvaṃ dassetuṃ. Tassattabhāvassa janakaṃ kammanti tassa yathāvuttassa attabhāvassa janakaṃ. Tato parampi attabhāvaṃ āyūhitaṃ kammaṃ dassetuṃ vuttaṃ. Avijjā ca nāma taṇhā viya kammattāti kammasseva gahaṇaṃ. Dvīsu ṭhānesūti āhāraggahaṇena vedanādiggahaṇenāti dvīsu ṭhānesu. Attabhāvoti paccuppannakāliko atītakāliko ca attabhāvo. Puna dvīsūti taṇhāggahaṇe avijjāsaṅkhāraggahaṇeti dvīsu ṭhānesu. Tassa janakanti paccuppannassa ceva atītassa ca attabhāvassa janakaṃ kammaṃ vuttanti yojanā . Kammaggahaṇena cettha yattha taṃ kammaṃ āyūhitaṃ, sā atītā jāti atthato dassitā hoti. Tena saṃsāravaṭṭassa anamataggataṃ dīpeti. Saṅkhepenāti saṅkhepena hetupañcakaphalapañcakaggahaṇampi hi saṅkhepo eva hetuphalabhāvena saṅgahetabbadhammānaṃ anekavidhattā.

85如果通过过去显示了轮转，那么这样一来，缘起（paṭiccasamuppāda）的法谈好像就成了『有剩余』的。为了显示并非如此，才说『在此，此』等语句。因为虽然在这里，未来那一部分的轮转并没有直接从自性上显示出来，但是通过理趣也已经显示出来了，所以缘起的开示正是『无剩余』的。现在，为了用譬喻来阐明这个意思，而说『正如……』等话。所谓『卧于水上』，是指借着水流而躺卧。『对面部分』指另一端头的部分。『从此方看』是指从另一边望过去。『不完整』是指肢节有缺。『如此具足』等，是把譬喻和所譬喻的道理配合起来。

Yadi atītena vaṭṭaṃ dassitaṃ, evaṃ sati sappadesā paṭiccasamuppādadhammadesanā hotīti dassento ‘‘tatrāya’’ntiādimāha. Tena hi yadipi sarūpato anāgatena vaṭṭaṃ idha na dassitaṃ, nayato pana tassapi dassitattā nippadesā eva paṭiccasamuppādadesanāti dasseti. Idāni tamatthaṃ upamāya vibhāvetuṃ ‘‘yathā hī’’tiādi vuttaṃ. Udakapiṭṭhe nipannanti udakaṃ pariplavavasena nipannaṃ. Parabhāganti parauttamaṅgabhāgaṃ. Oratoti tato aparabhāgato olokento. Aparipuṇṇoti vikalāvayavo. Evaṃsampadantiādi upamāya saṃsandanaṃ.

86正如颈是支撑身体的筋的根基所在，同样，对于支撑有身的诸行，渴爱是其根本，因此说『见颈的时候』。正如有身是由受等众多部分组成的集合，同样，背脊是由肋骨、脊椎骨等众多部分组成的集合，因此说『背脊……见它的时候』。『被称为渴爱的』：即由渴爱而说的。在这里，教法的缘应知是无明与行，因此说『如同见尾巴根的时候』。确实，在结尾处作了『应见尾巴根』的譬喻说明。应知是从理趣而把握圆满性。在圣典中，对于未来的缘之轮转，同样通过因或果的方式，圆满性只是露出少许可见，因此开头是果因连结，中间是因果连结，最后也是果因连结，如此由于有三重连结，所以只显示了四概要的轮转。

Yathā hi gīvā sarīrasandhārakakaṇḍarānaṃ mūlaṭṭhānabhūtā, evaṃ attabhāvasandhārakānaṃ saṅkhārānaṃ mūlabhūtā taṇhāti vuttaṃ ‘‘gīvāya diṭṭhakālo’’ti. Yathā vedanādianekāvayavasamudāyabhūto attabhāvo, evaṃ phāsukapiṭṭhikaṇḍakādianekāvayavasamudāyabhūtā piṭṭhīti ‘‘piṭṭhiyā…pe… tassa diṭṭhakālo’’ti vuttaṃ. Taṇhāsaṅkhātanti taṇhāya kathitaṃ. Idha desanāya paccayā avijjāsaṅkhārā veditabbāti ‘‘naṅguṭṭhamūlassa diṭṭhakālo viyā’’ti vuttaṃ. Tathā hi pariyosāne ‘‘naṅguṭṭhamūlaṃ passeyyā’’ti upamādassanaṃ kataṃ. Nayato paripuṇṇabhāvaggahaṇaṃ veditabbaṃ. Pāḷiyaṃ anāgatassāpi paccayavaṭṭassa hetuvasena phalavasena vā paripuṇṇabhāvassa mukhamattadassanīyattā ādito phalahetusandhi, majjhe hetuphalasandhi, antepi phalahetusandhīti evaṃ tisandhikattā catusaṅkhepameva vaṭṭaṃ dassitanti.

103《食经》解释结束。

Āhārasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

1042. 牟利破群那经注

2. Moḷiyaphaggunasuttavaṇṇanā

1212.『就在这个位置』：即在以『诸比丘，有这四种……食』这样以自性显示了四种食之后，又以『诸比丘，这些……是为了……』的结语方式显示的那同一个位置。他结束开示，仅以举要的方式结束了阐明四种食分别的开示，之后反思而默然坐下。『见行者』：即由我见而成为见行者。『最上香所熏』：即由本性具足的栴檀香及其他种种香所熏，故称最上香所熏。『以最胜宝箧』：即宝石所成的最胜箧。『契合教说之连结者』：即对于已开示的教说，为了与后面的开示增长而如此努力地契合其连结。『食识食者』：对于那食用的动作所提的问题，为拔除那恶见而说：『谁……食或享用？』

12.Imasmiṃyeva ṭhāneti ‘‘cattārome bhikkhu…pe… āhārā’’ti evaṃ cattāro āhāre sarūpato dassetvā ‘‘ime kho bhikkhave…pe… anuggahāyā’’ti nigamanavasena dassite imasmiṃyeva ṭhāne. Desanaṃ niṭṭhāpesi catuāhāravibhāgadīpakaṃ desanaṃ uddesavaseneva niṭṭhāpesi, upari āvajjetvā tuṇhī nisīdi. Diṭṭhigatikoti attadiṭṭhivasena diṭṭhigatiko. Varagandhavāsitanti sabhāvasiddhena candanagandhena ceva tadaññanānāgandhena ca paribhāvitattā varagandhavāsitaṃ . Ratanacaṅkoṭavarenāti ratanamayena uttamacaṅkoṭakena. Desanānusandhiṃ ghaṭentoti yathādesitāya desanāya anusandhiṃ ghaṭento, yathā uparidesanā vaddheyya, evaṃ ussāhaṃ karonto. Viññāṇāhāraṃ āhāretīti tassa āhāraṇakiriyāya vuttapucchāya taṃ diṭṭhigataṃ uppāṭento ‘‘yo etaṃ…pe… bhuñjati vā’’ti āha.

88在识食这个名称上，既然有想要的对象，就一定有它的受用者，所以“是谁呢？”就是这个问题的意图。所说的「时节」，是指出胎的时候。因为那只是时节中的一个短暂时刻，所以才那样说。“怕卵被水毁掉”，所以龟从大海里出来。如同兀鹫幼雏靠食的思活着，那些龟是靠意的思食来维持生命，这是那位长老的主张。虽然叫作「主张」，但不论在触食和意思食上，长老的这个主张是合理还是不合理。“这个问句”——就是“大德，谁受用识食？”这个问句——他并不是用这一套上面说的主张来问，而是用有情的执见在问，这就是意思所在。他，就是那位「见行者」。不应当去驳斥他，因为他就像疯子一样，不了解问句的意图就发问。所以世尊说：“我不说‘有个受用者’”（等话）。

Viññāṇāhāre nāma icchite tassa upabhuñjakenapi bhavitabbaṃ, so ‘‘ko nu kho’’ti ayaṃ pucchāya adhippāyo. Utusamayeti gabbhavuṭṭhānasamaye. So hi utusamayassa mattakasamayattā tathā vutto. ‘‘Udakena aṇḍāni mā nassantū’’ti mahāsamuddato nikkhamitvā. Gijjhapotakā viya āhārasañcetanāya tāni kacchapaṇḍāni manosañcetanāhārena yāpentīti ayaṃ tassa therassa laddhi. Kiñcāpi ayaṃ laddhīti phassamanosañcetanāhāresu kiñcāpi therassa yuttā ayuttā vā ayaṃ laddhi. Imaṃ pañhanti ‘‘ko nu kho, bhante, viññāṇāhāraṃ āhāretī’’ti imaṃ pañhaṃ etāya yathāvuttāya laddhiyā na pana pucchati, atha kho sattupaladdhiyā pucchatīti adhippāyo. Soti diṭṭhigatiko. Na niggahetabbo ummattakasadisattā adhippāyaṃ ajānitvā pucchāya katattā. Tenāha ‘‘āhāretīti nāhaṃ vadāmī’’tiādi.

89在那段话里，当我这样说了“受用者”时；这个问句——“大德，谁受用识食？”——这个问句才可能合理。在这么被问的时候，当问题是“以什么法为缘”这样纯粹依法进行的运转而问时，就没有采纳有情的执见。所谓「就以那个识」——是指与「结生识」一起生起的名和色，依过去有中见行者的执见，而有未来「后有」的产生，这就是这里要表达的意思。当有了「名色的生起」，以这个为缘，就有了六处。

Tasmiṃ mayā evaṃ vutteti tasmiṃ vacane mayā ‘‘āhāretī’’ti evaṃ vutte sati. Ayaṃ pañhoti ‘‘ko nu kho, bhante, viññāṇāhāraṃ āhāretī’’ti ayaṃ pañho yutto bhaveyya. Evaṃ pucchite pañheti sattupaladdhiṃ anādāya ‘‘katamassa dhammassa paccayo’’ti evaṃ dhammapavattavaseneva pañhe pucchite. Teneva viññāṇenāti teneva paṭisandhiviññāṇena saha uppannaṃ nāmañca rūpañca atītabhave diṭṭhigatikassa vasena āyatiṃ punabbhavābhinibbattīti idhādhippetaṃ. Nāmarūpe jāte satīti nāmarūpe nibbatte tappaccayabhūtaṃ bhinditvā saḷāyatanaṃ hoti.

90在这里，缘的分类是：「名」，这里指的是受等三蕴；「色」则包含在有情相续中的那些色法，具体来说就是四大种、六种所依、命根和食。其中，异熟名在结生的刹那，作为「心所依」的伴侣，对第六意处，以俱生缘、相互缘、依止缘、相应缘、异熟缘、有缘、不离缘这七种方式成为缘。而这里有些是以因缘，有些是以食缘成为缘，应当知道这种有增上、中等种种差别。对于其余的五处和四大种，异熟名作为伴侣，以俱生缘、依止缘、异熟缘、不相应缘、有缘、不离缘这六种方式成为缘。同样，这里有些是以因缘，有些是以食缘，一切都和前面的情形类似。在转起中，异熟名对异熟的第六处，按前面说的方式以七种方式成为缘；而非异熟的名对非异熟的第六处，则去掉异熟缘这一项而成为缘。对于眼处等来说，无论是现起的依眼净色等为依处的，还是其他的，异熟名都以后生缘、不相应缘、有缘、不离缘这四种方式成为缘；非异熟名也应当这样理解。从色方面来说，依处色在结生时对第六处，以俱生缘、相互缘、依止缘、不相应缘、有缘、不离缘这六种方式成为缘。而四大种对眼处等五处，则以俱生缘、依止缘、有缘、不离缘这四种方式成为缘。色命根则以有缘、不离缘、根缘这三种方式成为缘。以上是这里的概要，详细的应查阅《清净道论》。

Tatrāyaṃ paccayavibhāgo – nāmanti vedanādikhandhattayaṃ idhādhippetaṃ, rūpaṃ pana sattasantatipariyāpannaṃ, niyamato cattāri bhūtāni cha vatthūni jīvitindriyaṃ āhāro ca. Tattha vipākanāmaṃ paṭisandhikkhaṇe hadayavatthuno sahāyo hutvā chaṭṭhassa manāyatanassa sahajātaaññamaññanissayasampayuttavipākaatthiavigatapaccayehi sattadhā paccayo hoti. Kiñci panettha hetupaccayena kiñci āhārapaccayenāti evaṃ ukkaṃsāvakaṃso veditabbo. Itaresaṃ pana pañcāyatanānaṃ catunnaṃ mahābhūtānaṃ sahāyo hutvā sahajātanissayavipākavippayuttaatthiavigatavasena chadhā paccayo hoti. Kiñci panettha hetupaccayena kiñci āhārapaccayenāti sabbaṃ purimasadisaṃ. Pavatte vipākanāmaṃ vipākassa chaṭṭhāyatanassa vuttanayena sattadhā paccayo hoti, avipākaṃ pana avipākassa chaṭṭhassa tato vipākapaccayaṃ apanetvā paccayo hoti. Cakkhāyatanādīnaṃ pana paccuppannaṃ cakkhupasādādivatthukampi itarampi vipākanāmaṃ pacchājātavippayuttaatthiavigatapaccayehi catudhā paccayo hoti, tathā avipākampi veditabbaṃ. Rūpato pana vatthurūpaṃ paṭisandhiyaṃ chaṭṭhassa sahajātaaññamaññanissayavippayuttaatthiavigatapaccayehi chadhā paccayo hoti. Cattāri pana bhūtāni cakkhāyatanādīnaṃ pañcannaṃ sahajātanissayaatthiavigatapaccayehi catudhā paccayo hoti. Rūpajīvitaṃ atthiavigatindriyavasena tidhā paccayo hotīti ayañhettha saṅkhepo, vitthāro pana visuddhimaggato (visuddhi. 2.594) gahetabbo.

91所谓「为问题提供机会」，就是为了给“大德，谁触？”这个见行者的问题提供机会。意思是想要从中脱离出来。所谓「在一切语句中」，是指在见行者和世尊所说的那些语句中。所说的「有情」，就是自我。而即使持断灭论的人，在还没有断灭之前，也有“有自我”的主张，更不用说持常见论的人了。所说的「存在者」，指的是实有的。所说的「已完成者」，指的是已成就的。他抱着“现在已经没有什么需要去成就了”的主张。所说的「从此缘而有此」，就是从这识食之缘，而有这「名色」。又说的「又从此缘而有此」，就是从这名色之缘，而有这六处。因为在许多场合世尊都这样说过，所以他只是得到了“这些不过是依于缘所生的行而已”的认知。因此，即使是凭这种认知，他也会把这些问题捆绑在一起，让发问没有空隙可钻，于是，顺着教说的脉络来讲：从六处这一句开始，“以六处为缘而有触”等等，这样开示下来，便登上了「缘起」的序列。他就是抓住那个六处句，避开其他的，这样说道：“只是六……”等等，以这种方式说法，“应调伏的众生便能通达”。识食是未来「后有」产生之缘，像这样，从前生作为后生之缘，作为根本原因的方式而说的，所以说“在识与名色之间，有一个连接”。藉由这里提到识，应当知道连「行作识」也包括在内了，应该这样看待。

Pañhassa okāsaṃ dentoti ‘‘ko nu kho, bhante, phusatī’’ti imassa diṭṭhigatikapañhassa okāsaṃ dento. Tato vivecetukāmoti adhippāyo. Sabbapadesūti diṭṭhigatikena bhagavatā ca vuttapadesu. Sattoti attā. So pana ucchedavādinopi yāva na ucchijjati, tāva atthevāti laddhi, pageva sassatavādino. Bhūtoti vijjamāno. Nipphattoti nipphanno. Na tassa dāni nipphādetabbaṃ kiñci atthīti laddhi. Idappaccayā idanti imasmā viññāṇāhārapaccayā idaṃ nāmarūpaṃ. Puna idappaccayā idanti imasmā nāmarūpapaccayā idaṃ saḷāyatananti evaṃ bahūsu ṭhānesu bhagavatā kathitattā yathā paccayato nibbattaṃ saṅkhāramattamidanti saññattiṃ upagato. Tenāpīti saññattupagatenāpi. Ekābaddhaṃ katvāti yathā pucchāya avasaro na hoti, tathā ekābaddhaṃ katvā. Desanāruḷhanti yato saḷāyatanapadato paṭṭhāya ‘‘saḷāyatanapaccayā phasso’’tiādinā desanā paṭiccasamuppādavīthiṃ āruḷhameva. Tamevāti saḷāyatanapadameva gahetvā. Vivajjentoti vivaṭṭento. Evamāhāti ‘‘channaṃtvevā’’tiādiākārena evaṃ desite, ‘‘vineyyajano paṭivijjhatī’’ti evamāha. Viññāṇāhāro āyatiṃ punabbhavābhinibbattiyāti evaṃ purimabhavato āyatibhavassa paccayavasena mūlakāraṇavasena ca desitattā ‘‘viññāṇanāmarūpānaṃ antare eko sandhī’’ti vuttaṃ. Tadaminā viññāṇaggahaṇena abhisaṅkhāraviññāṇassāpi gahaṇaṃ katanti daṭṭhabbaṃ.

110《牟利破群那经》注疏结束。

Moḷiyaphaggunasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

1113. 《沙门婆罗门经》注疏

3. Samaṇabrāhmaṇasuttavaṇṇanā

13那些在缘的聚合中，以那个自体有能力通达诸谛的人，即使他们住在外道（的范围）里，也正因为他们就在那里有那种能力，考虑到他们未来将止息已作的恶法，所以仍被认可为沙门、被认可为婆罗门。为了遮止他们，才说“不能通达诸谛”。这是以苦圣谛的角度来说的——否则，外道怎么会不知老死是苦呢？有些人说，因为没有对圣谛的教导，所以说“与渴爱一起”；那种说法不妥当。因为在诸有中、各处的第一次结生，这里指的就是“生”，而那个生就是渴爱本身，从相续上说，渴爱就是那个生。而这里的“老死”是明显的通常所说的老死，不是刹那的老死，因此，带有渴爱的生与老死之集，应该看作是如实之说。以集圣谛的角度来说，他们不能了知，应当这样连接理解。同样的道理也适用于其他各句。所谓“在一切句中”，是指在那些渴爱应当作为限定词而说的所有语句里。由于具足了什么，一个人才在究竟义上被称为沙门、婆罗门，那个具足的东西就是沙门性、婆罗门性，所以说“圣的沙门性、婆罗门性”。因为沙门这个词、婆罗门这个词是基于其作用的特征而在各自本义上固定下来的，凭借这个特征，虽然本来是不同的，但为了顺应应受教化者的内心，所以分作两类来说，这就是所谓“在两种情况下”。他在十一个地方讲说了四圣谛，这是因为没有把无明之集拔除的缘故。

13. Ye paccayasamavāye tenattabhāvena saccāni paṭivijjhituṃ samatthā, te bāhirakaliṅge ṭhitāpi teneva tattha samatthatāyogena bhāvinaṃ samitabāhitapāpataṃ apekkhitvā samaṇasammatāyeva brāhmaṇasammatāyevāti te nivattetuṃ ‘‘saccāni paṭivijjhituṃ asamatthā’’ti vuttaṃ. Dukkhasaccavasenāti dukkhaariyasaccavasena. Aññathā kathaṃ bāhirakāpi jarāmaraṇaṃ dukkhanti na jānanti. Saccadesanābhāvato ‘‘saha taṇhāyā’’ti vuttanti keci. Taṃ na suṭṭhu. Yasmā tattha tattha bhave paṭhamābhinibbatti, idha jātīti adhippetā, sā ca taṇhā eva santānena, taṇheva sā jāti. Jarāmaraṇañcettha pākaṭameva adhippetaṃ, na khaṇikaṃ, tasmā sataṇhā eva jātijarāmaraṇassa samudayoti bhūtakathanametaṃ daṭṭhabbaṃ. Samudayasaccavasena na jānantīti yojanā. Esa nayo sesapadesupi. Sabbapadesūti yattha taṇhā visesanabhāvena vattabbā, tesu sabbapadesu. Yena samannāgatattā puggalo paramatthato samaṇo brāhmaṇoti vuccati, taṃ sāmaññaṃ brahmaññañcāti āha ‘‘ariya…pe… brahmaññañcā’’ti. Yena hi pavattinimittena samaṇa-saddo brāhmaṇa-saddo ca sake atthe niruḷho, tassa vasena abhinnopi veneyyajjhāsayato dvidhā katvā vattuṃ arahatīti vuttaṃ ‘‘ubhayatthāpī’’ti. Ekādasasu ṭhānesu cattāri saccāni kathesi avijjāsamudayassa anuddhaṭattā.

113《沙门婆罗门经》注疏结束。

Samaṇabrāhmaṇasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

114第二《沙门婆罗门经》注疏

4. Dutiyasamaṇabrāhmaṇasuttavaṇṇanā

14在“ime dhamme katame dhammeti”这句话中，“iti”一词是引用的意思。因此，它是对“这些法，哪些法”这些词的总结。因为这些词是对老死等共通而说的，构成了这部教导的展开，所以说“作了这么多展开而说，教导是依于补特伽罗的意欲”。由此，取了那些老死等，依补特伽罗的意欲，从一开始就用“这些法”等方式，以通用于一切词的方式开始教导。因为经教是随顺教导，而非依法教导。

14.Imedhamme katame dhammeti ca ettha iti-saddo ādiattho. Tena ‘‘imesaṃ dhammānaṃ katamesaṃ dhammāna’’nti imesaṃ padānaṃ saṅgaho. Etāni hi padāni jarāmaraṇādīnaṃ sādhāraṇabhāvena vuttāni imissā desanāya papañcabhūtānīti āha ‘‘ettakaṃ papañcaṃ katvā kathitaṃ, desanaṃ…pe… ajjhāsayenā’’ti. Iminā tāneva jarāmaraṇādīni gahetvā puggalajjhāsayavasena ādito ‘‘ime dhamme’’tiādinā sabbapadasādhāraṇato desanā āraddhā. Yathānulomasāsanañhi suttantadesanā, na yathādhammasāsananti.

116第二《沙门婆罗门经》注疏结束。

Dutiyasamaṇabrāhmaṇasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

117《迦旃延姓经》注疏

5. Kaccānagottasuttavaṇṇanā

15因为在这里，知道的人也说“正见”，不知道的人、外道、教内的人，依据传闻或者依据自证也说，因此取多数人的说法，用重复的方式说：“正见、正见，尊者，被称为”。这种重复的运用是为了显示所指的那种情况。这里的意图是：“其他人也被称为正见，然而，在被这样称呼时，依于意义和相，尊者，究竟怎样才是正见呢？”然而在注疏中，因为对于“正见”一词，唯有智者才是标准，愚者则不是，所以才说“智者”等。具有两部分，所以称为“二”，指两类见的执取对象；依于见执取的方式而依附、依靠，所以称为“依于二者”。因此说“依于两部分”。以那种见而执取“这整个世界存在、有、一切时可得”的见行者，那种见就是“存在”；由于那种“世间一切时常存”的执取转起，它便是“常见”，也就是“常”。以那种见而执取“这整个世界不存在、没有、断灭”的见行者，那种见就是“非存在”；由于那种“断灭”的生起执取，它便是“断见”，也就是“断”。所谓“世间”，指的是“行世间”，因为执取应发生在它上面。“以正慧”：以无颠倒慧、以如实慧，因此说“与观俱的道慧”。“于所生的法”：指如依缘而生起的色法、无色法。“于正在被知者”：正是以相续连结的方式被知者之中。“那‘无’”：指那种断见，可能在种种地方生起，认为“由于众生断灭、坏灭，没有任何住立的众生或法”在行世间中。即使是转起“无有化生众生”的邪见，也是以如此转起的诸行为所缘。“那没有”：当用正慧观察行世间依于业、无明、渴爱等不同的缘而生起与转起时，那种断见便没有，不再转起，因为看到了诸行无间断地生起。“世间灭”：指行世间的刹那灭，因此说“诸行的坏灭”。“那‘有’”：指以因果的关联、对转起之不间断相续作单一执取，在行世间中，那种认为“世间一切时常存”的常见，可能生起。“那没有”：由于看到已生起者的灭去与新新生起者的生起，那种常见便没有。

15. Yasmā idha jānantāpi ‘‘sammādiṭṭhī’’ti vadanti ajānantāpi bāhirakāpi sāsanikāpi anussavādivasenapi attapaccakkhenapi, tasmā taṃ bahūnaṃ vacanaṃ upādāya āmeḍitavasena ‘‘sammādiṭṭhi sammādiṭṭhīti, bhante, vuccatī’’ti āha. Tathāniddiṭṭhatādassanatthaṃ hissa ayaṃ āmeḍitapayogo. Ayañhettha adhippāyo – ‘‘aparehipi sammādiṭṭhīti vuccati, sā panāyaṃ evaṃ vuccamānā atthañca lakkhaṇañca upādāya kittāvatā nu kho, bhante, sammādiṭṭhi hotī’’ti. Aṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘sammādiṭṭhī’’ti vacane yasmā viññū eva pamāṇaṃ, na aviññū, tasmā ‘‘yaṃ paṇḍitā’’tiādi vuttaṃ. Dve avayavā assāti dvayaṃ, duvidhaṃ diṭṭhigāhavatthu, dvayaṃ diṭṭhigāhavasena nissito apassitoti dvayanissito. Tenāha ‘‘dve koṭṭhāse nissito’’ti. Yāya diṭṭhiyā ‘‘sabboyaṃ loko atthi vijjati sabbakālaṃ upalabbhatī’’ti diṭṭhigatiko gaṇhāti, sā diṭṭhi atthitā, sā eva sadā sabbakālaṃ loko atthīti pavattagāhatāya sassato, taṃ sassataṃ. Yāya diṭṭhiyā ‘‘sabboyaṃ loko natthi na hoti ucchijjatī’’ti diṭṭhigatiko gaṇhāti, sā diṭṭhi natthitā, sā eva ucchijjatīti uppannagāhatāya ucchedo, taṃ ucchedaṃ. Loko nāma saṅkhāraloko tamhi gahetabbato. Sammappaññāyāti aviparītapaññāya yathābhūtapaññāya. Tenāha ‘‘savipassanā maggapaññā’’ti. Nibbattesu dhammesūti yathā paccayuppannesu rūpārūpadhammesu. Paññāyante svevāti santānanibandhanavasena paññāyamānesu eva. Yā natthīti yā ucchedadiṭṭhi tattha tattheva sattānaṃ ucchijjanato vinassanato koci ṭhito nāma satto dhammo vā natthīti saṅkhāraloke uppajjeyya. ‘‘Natthi sattā opapātikā’’ti pavattamānāpi micchādiṭṭhi tathāpavattasaṅkhārārammaṇāva. Sā na hotīti kammāvijjātaṇhādibhedaṃ paccayaṃ paṭicca saṅkhāralokassa samudayanibbattiṃ sammappaññāya passato, sā ucchedadiṭṭhi, na hoti, nappavattati avicchedena saṅkhārānaṃ nibbattidassanato. Lokanirodhanti saṅkhāralokassa khaṇikanirodhaṃ. Tenāha ‘‘saṅkhārānaṃ bhaṅga’’nti. Yā atthīti hetuphalasambandhena pavattamānassa santānānupacchedassa ekattaggahaṇena saṅkhāraloke yā sassatadiṭṭhi sabbakālaṃ loko atthīti uppajjeyya. Sā na hotīti uppannuppannānaṃ nirodhassa navanavānañca uppādassa dassanato, sā sassatadiṭṭhi na hoti.

95“世间从此生起”，所以称为「世间集」，即指「随顺缘相」。因为缘法对于自己的果具有缘的作用，这就是随顺缘相。把「逆缘相」也带过来连接：由各个因的灭，就有各个果的灭，这就是逆缘相。事实上，无明等缘法所具有的因等缘的作用，这就是无余的世间集。这是就缘所生的诸行等而说的。「见无断」：即见无断的原因。这里不只是从刹那的角度来导出生成与坏灭的道理，而且也是从缘的角度来导出生成与坏灭的道理。

Loko samudeti etasmāti lokasamudayoti āha ‘‘anulomapaccayākāra’’nti. Paccayadhammānañhi attano phalassa paccayabhāvo anulomapaccayākāro. Paṭilomaṃ paccayākāranti ānetvā sambandho. Taṃtaṃhetunirodhato taṃtaṃphalanirodho hi paṭilomapaccayākāro. Yo hi avijjādīnaṃ paccayadhammānaṃ hetuādipaccayabhāvo, so nippariyāyato lokasamudayo. Paccayuppannassa saṅkhārādikassa. Anucchedaṃ passatoti anucchedadassanassa hetu. Ayampīti na kevalaṃ khaṇato udayavayanīharaṇanayo, atha kho paccayato udayavayanīharaṇanayopi.

96以接近的含义，所以渴爱称为「近」。同样，见也称为「近」。根据同样的道理，这里的「近」等，更进一步指出取等并无差别。而且在那里，它们被执取为两种。难道在其他地方不是说了有四种取吗？的确说了，但它们在意义上只有两种，在这里便是这样说的。虽然‘我、我的’的说法在次第上并不顺，但了解意义时，应依顺的次第来理解。‘等’字还应包含前后、净、不净等。「那些法」：指三地的法。「定居」：指以变异的方式安住，也就是倾向的意思。「以彼」：即以那些渴爱、见。「被异绑」：指以变异的方式，或者以无法解脱的方式，通过限定而被绑缚。

Upagamanaṭṭhena taṇhāva upayo. Tathā diṭṭhupayo. Eseva nayoti iminā upayehi upādānādīnaṃ anatthantarataṃ atidisati. Tathā ca pana tesu duvidhatā upādīyati. Nanu ca cattāri upādānāni aññattha vuttānīti? Saccaṃ vuttāni, tāni ca kho atthato dve evāti idha evaṃ vuttaṃ. Kāmaṃ ‘‘ahaṃ mama’’nti ayathānukkamena vuttaṃ, yathānukkamaṃyeva pana attho veditabbo. Ādi-saddena paroparassa subhaṃ asubhantiādīnañca saṅgaho veditabbo. Te dhammeti tebhūmakadhamme. Vinivisantīti virūpaṃ nivisanti, abhinivisantīti attho. Tāhīti taṇhādiṭṭhīhi. Vinibaddhoti virūpaṃ vimuccituṃ vā appadānavasena niyametvā baddho.

97「倾向」：指「近」与「取」在活动方式上的特殊差别，因此说“那个就是那个近与取”。「心的」：指不善心的。「作为依处」：即作为基础。即使以瞋、痴而转起的不善心，也以渴爱、见、倾向为近依，所以说渴爱、见是不善心的所依。「在那之中」：指在不善心中。「倾向」：以“这是我的，这是我的我”等方式进行倾向，使它们转起。「随眠」：成为强有力，以不能断除的状态而随眠。「彼两者」：指渴爱与见两者。「不接近」：不以“这是我的”等，以渴爱、见的方式不接近、不黏着。「不取」：不执取强烈的执取。「不依止」：不以渴爱、见的执取来依止而转起。「我所执」：是在有我执的情形下才有的，所以说“我的我”。这苦的执取是依于取蕴的，因为没有那些蕴就没有苦，所以说“唯苦即唯五取蕴”。确实曾说过：“略而言之，五取蕴是苦”（长部等）。「不产生疑惑」：即不产生怀疑，因为彻底断除了疑。

‘‘Abhiniveso’’ti upayupādānānaṃ pavattiākāraviseso vuttoti āha ‘‘tañcāyanti tañca upayupādāna’’nti. Cittassāti akusalacittassa. Patiṭṭhānabhūtanti ādhārabhūtaṃ. Dosamohavasenapi akusalacittappavatti taṇhādiṭṭhābhinivesūpanissayā evāti taṇhādiṭṭhiyo akusalassa cittassa adhiṭṭhānanti vuttā. Tasminti akusalacitte. Abhinivisantīti ‘‘etaṃ mama, eso me attā’’tiādinā abhinivesanaṃ pavattenti. Anusentīti thāmagatā hutvā appahānabhāvena anusenti. Tadubhayanti taṇhādiṭṭhidvayaṃ. Na upagacchatīti ‘‘etaṃ mamā’’tiādinā taṇhādiṭṭhigatiyā na upasaṅkamati na allīyati. Na upādiyatīti na daḷhaggāhaṃ gaṇhāti. Na adhiṭṭhātīti na taṇhādiṭṭhigāhena adhiṭṭhāya pavattati. Attaniyagāho nāma sati attagāhe hotīti vuttaṃ ‘‘attā me’’ti. Idaṃ dukkhaggahaṇaṃ upādānakkhandhāpassayaṃ tabbinimuttassa dukkhassa abhāvāti vuttaṃ ‘‘dukkhamevāti pañcupādānakkhandhamattamevā’’ti. ‘‘Saṃkhittena pañcupādānakkhandhā dukkhā’’ti (dī. ni. 2.387; ma. ni. 1.120; 3.373; vibha. 190) hi vuttaṃ. Kaṅkhaṃ na karotīti saṃsayaṃ na uppādeti sabbaso vicikicchāya samucchindanato.

98「非以他人为缘」：是指不是因为相信别人的话。他所说「混合正见」，是因为从名色分别开始所说的正见，所以宣说的是世间和出世间相混的正见。「低劣的」：就是指下劣的尽头。因为「Nikūṭa」这个词是同义于下劣的词，因此说「低劣的」。而「第一」中的「ka」音是表示呵责。「一切都无」：是指，就像有为法那样，由于它们生起又坏灭，所以说一切都不存在；它所要表达的意思是：一切断灭、完全毁坏。而「一切都有」：则是指像无为法那样存在、存有，于一切时间都可获得的意思。这里的「一切」应理解为有关有身的一切，就如同在《一切法根本经》等中所说的那样。因为这「一切」是遍知智的所缘。「Iti」这个词是举例说明；它举例说明什么呢？就是由「存在」这个词所表达的「有性」，也就是恒常性。因为在这里，常见执著被看作第一边，断见执著是第二边，而脱离了这两者的，就是这缘起的道理。在这教法中，由于佛陀宣说诸法生起后又消灭，所以不落入常见；又由于宣说灭去的诸法在趣向涅槃时，只要因缘具足就会再去结生，所以也不落入断见。佛陀就是以中道，也就是这缘起的道理来教导法。因此说「这些……乃至……二边」等等。

Na parappaccayenāti parassa asaddahanena. Missakasammādiṭṭhiṃ āhāti nāmarūpaparicchedato paṭṭhāya sammādiṭṭhiyā vuttattā lokiyalokuttaramissakaṃ sammādiṭṭhiṃ avoca. Nikūṭantoti nihīnanto. Nihīnapariyāyo hi ayaṃ nikūṭa-saddo. Tenāha ‘‘lāmakanto’’ti. Paṭhamakanti ca garahāyaṃ ka-saddo. Sabbaṃ natthīti yathāsaṅkhataṃ bhaṅguppattiyā natthi eva, sabbaṃ natthi ucchijjati vinassatīti adhippāyo. Sabbamatthīti ca yathā asaṅkhataṃ atthi vijjati, sabbakālaṃ upalabbhatīti adhippāyo. Sabbanti cettha sakkāyasabbaṃ veditabbaṃ ‘‘sabbadhammamūlapariyāya’’ntiādīsu (ma. ni. 1.1) viya. Tañhi pariññāñāṇānaṃ paccayabhūtaṃ. Iti-saddo nidassane. Kiṃ nidasseti? Atthi-saddena vuttaṃ. ‘‘Atthita’’nti niccataṃ. Sassataggāho hi idha paṭhamo antoti adhippeto. Ucchedaggāho dutiyoti tadubhayavinimuttā ca idappaccayatā. Ettha ca uppannanirodhakathanato sassatataṃ, nirujjhantānaṃ asati nibbānappattiyaṃ yathāpaccayaṃ punūpagamanakathanato ucchedatañca anupagamma majjhimena bhagavā dhammaṃ deseti idappaccayatānayena. Tena vuttaṃ ‘‘ete…pe… ante’’tiādi.

123迦旃延姓经注疏结束。

Kaccānagottasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

1246. 说法者经注疏

6. Dhammakathikasuttavaṇṇanā

16「为厌离故」：指为了证得厌离随观。因为这种随观，以厌离的行相，转起于以老死为首而被说的有为法上。「为离染故」：指为了证得离染随观。「从戒开始」：即从依止于出离的持戒开始。具足入流支而安住于依出离之戒的在家居士也称为正行道者，更何况是安住于四遍净戒的比丘。因此说：「应知如此修行，直到阿拉汉道为止。」「为涅槃法」：即带来涅槃的圣道。「成为相应之本性」：指成为证得涅槃的相应本性。「厌离」：以此词，他指出以出起为终点的观智。「离染」与「灭」：以此二词指出圣道，以另一词指出果。「在此」：即在此经中。「以一种方式」：即第一种方式。因为在此，世尊被那位比丘问及说法者的特征，便将其推至极点而作回答。因为能把观与道教导至无取解脱者，才是纯粹的说法者。因此说：「说法者的提问已被解答。」「以两种」：即以第二、第三种方式。「彼」：指提问。「特化」：即作出殊胜化。不仅宣说所问的，亦显示未问及之义，将法随法行导向称为无取解脱的殊胜境界。因为世尊犹如被求少许而赐予众多的大丈夫，被问说法者特征时，通过缘起之门，不仅解说了该特征，更进而解说了法随法行与无取解脱。其中，以「为厌离……乃至……说法」一句，显示说法为习行分位；以「为灭而行道」一句，显示为抉择分位；以「成为无取解脱」一句，显示说法为无学分位。因此说：「有学与无学之地已被指出。」

16.Nibbindanatthāyāti nibbidānupassanāpaṭilābhāya. Sā hi jarāmaraṇasīsena vuttesu saṅkhatadhammesu nibbindanākārena pavattati. Virajjanatthāyāti virāgānupassanāpaṭilābhāya. Sīlato paṭṭhāyāti vivaṭṭasannissitasīlasamādānato paṭṭhāya. Sotāpattiyaṅgehi samannāgato vivaṭṭasannissitasīle patiṭṭhito upāsakopi pageva catupārisuddhisīle patiṭṭhito bhikkhu sammāpaṭipanno nāma. Tenāha ‘‘yāva arahattamaggā paṭipannoti veditabbo’’ti. Nibbānadhammassāti nibbānāvahassa ariyassa maggassa. Anurūpasabhāvabhūtanti nibbānādhigamassa anucchavikasabhāvabhūtaṃ. Nibbidāti iminā vuṭṭhānagāminipariyosānaṃ vipassanaṃ vadati. Virāgā nirodhāti padadvayena ariyamaggaṃ, itarena phalaṃ. Etthāti imasmiṃ sutte. Ekena nayenāti paṭhamena nayena. Tattha hi bhagavā tena bhikkhunā dhammakathikalakkhaṇaṃ pucchito taṃ matthakaṃ pāpetvā vissajjesi. Yo hi vipassanaṃ maggaṃ anupādāvimuttiṃ pāpetvā kathetuṃ sakkoti, so ekantadhammakathiko. Tenāha ‘‘dhammakathikassa pucchā kathitā’’ti. Dvīhīti dutiyatatiyanayehi. Tanti pucchaṃ. Visesetvāti visiṭṭhaṃ katvā. Yathāpucchitamattameva akathetvā apucchitampi atthaṃ dassento dhammānudhammapaṭipattiṃ anupādāya vimuttisaṅkhātaṃ visesaṃ pāpetvā. Bhagavā hi appaṃ yācito bahuṃ dento uḷārapuriso viya dhammakathikalakkhaṇaṃ pucchito paṭiccasamuppādamukhena tañceva tato ca uttariṃ dhammānudhammapaṭipattiṃ anupādāvimuttañca vissajjesi. Tattha ‘‘nibbidāya…pe… dhammaṃ desetī’’ti iminā dhammadesanaṃ vāsanābhāgiyaṃ katvā dassesi. ‘‘Nirodhāya paṭipanno hotī’’ti iminā nibbedhabhāgiyaṃ, ‘‘anupādāvimutto hotī’’ti iminā desanaṃ asekkhabhāgiyaṃ katvā dassesi. Tenāha ‘‘sekkhāsekkhabhūmiyo niddiṭṭhā’’ti.

126说法者经注疏结束。

Dhammakathikasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

1277. 裸形迦叶经注疏

7. Acelakassapasuttavaṇṇanā

17「以相为裸形者」：以出家的相状而为裸形者。他以此裸形行仪而为裸形者，并非仅仅因为没有衣服，以此显示这一点。「以名字」：即以氏族名字为迦叶。「宣说」：即阐明；因为此能消除疑惑，故为deso（宣说/地方），即确知之因，因此说「某个地方」等。因为那能消除疑惑，此即是因。「场所」：即允许停留之处。因此说「瞬间、时刻」。「村内」：即房舍之内。此中有房屋，故为antaragharaṃ（村内），即村庄内部。「无论你想」：即你所希望的。如此，世尊以一切智者的自恣（邀请）而自恣（允许提问）。因此说「你所希望的」。「无论你想」：即迦叶，你所希望的；即使你三次推辞，你仍问吧，即你所想问的，只管提问——此为其义。

17.Liṅgenaacelakoti pabbajitaliṅgena acelako. Tena acelakacaraṇena acelo, na niccelatāmattenāti dasseti. Nāmenāti gottanāmena kassapoti. Deseti pavedeti saṃsayavigamanaṃ etenāti deso, nicchayahetūti āha ‘‘kiñcideva desa’’ntiādi. So hi saṃsayavigamanaṃ karotīti kāraṇaṃ. Okāsanti avasaṃsandanapadesaṃ. Tenāha ‘‘khaṇaṃ kāla’’nti. Antaragharaṃ antonivesanaṃ. Antare gharāni etassāti antaragharaṃ, antogāmo. Yadākaṅkhasīti yaṃ ākaṅkhasi. Iti bhagavā sabbaññupavāraṇāya pavāreti. Tenāha ‘‘yaṃ icchasī’’ti. Yadākaṅkhasīti yaṃ ākaṅkhasi, kassapa, tikkhattuṃ paṭikkhipantopi pucchasi, yaṃ ākaṅkhasi, tameva pucchāti attho.

101由于说到「拒绝到第三次」，因此应有「第三次确实……」等读法。然而应视为那依理趣是简略的。为了显示世尊让裸形者请求三次后才为他说法的因由，故说「然而为何……」等。他拒绝到第三次，是为了令人生起恭敬，以及对该法的欲听（渴求）。因为诸佛世尊重法。等待众生的智慧成熟，故让他请求三次——将此依词形变化视为通说而搭配词语后，再应依迦叶的情况搭配为「以这段时间」。

‘‘Yāvatatiyaṃ paṭikkhipī’’ti vuttattā ‘‘tatiyampi kho’’tiādinā pāṭhena bhavitabbaṃ. So pana nayavasena saṃkhittoti daṭṭhabbo. Yena kāraṇena bhagavā acelakassa tikkhattuṃ yācāpetvā cassa pañhaṃ kathesi, taṃ dassetuṃ ‘‘kasmā panā’’tiādimāha. Gāravajananatthaṃ yāvatatiyaṃ paṭikkhipi tañca dhammassa sussūsāya. Dhammagarukā hi buddhā bhagavanto. Sattānaṃ ñāṇaparipākaṃ āgamayamāno yāvatatiyaṃ yācāpetīti vibhattivipariṇāmavasena sādhāraṇato padaṃ yojetvā puna ‘‘ettakena kālenā’’ti kassapassa vasena yojetabbaṃ.

102「莫」(Mā)：这是一个表示禁止的不变词。「说」(Bhaṇī)：这是通过重复述说来代表动词，意思是“不要这样说，不要如此说”。而「世尊如此说」(Iti bhagavā avocā)这句话，则是结集者的话。「苦是自作的」(Sayaṃkataṃ dukkhaṃ)：这是指一个人正在生起的苦。说这个苦是由他自己造作的，是因为以前他自己所累积的业成为了现在受苦的原因。这种理解方式是没有过失的。但是，那位「见行者」却设想出一个脱离了五蕴、永恒不变、具有造作者和感受者特征的“我”。他以这个设想为根据，来问“苦是自作的吗”。世尊为了阻止这种错误见解，就说了“切莫这样说”。因此，注疏里才有“不应该说苦是自作的”等等的解释。在这里，假如真的像外道们所设想的那样，存在一个永恒不变的“我”，那么这个“我”由于没有变化，因为它不会舍弃原来的形态，也就无法对任何人施加任何改变或特殊的教化。这样一来，为了让人远离不善、转向善而去教导，对于主张有“我”的人来说，就变得毫无意义了。为什么呢？那样的教导要怎样进行呢？因为它没有变化，教导根本无法运作。如此一来，对于主张有“我”的人来说，布施等善行和伤害等恶行也都不可能存在，就像虚空不会变化一样。同样地，对于主张有“我”的人来说，感受快乐和痛苦的关联性也说不通，因为根本没有业的束缚。而且，既然“我”是永恒的，就不会有生等，那么又从哪里来的解脱呢？假如有人说：“那些只是‘法’在他那里生起又消灭，而所谓的‘行为’，就是依据这些法来说的。”即使这样解释也行不通。因为如果那个“我”是稳固不变的，并没有舍弃原来的形态，却把它称为‘仅仅是法’，这根本是说不通的。退一步说，那些法是他的状态，那么这些状态是和“我”不同的，还是相同的？如果它们和“我”是不同的，那么即使那些法在他那里生起变化，“我”本身也没有任何差别。但是，我们所认识的造作、感受、死、生等现象，正是需要这些变化，所以这样解释就出现了过失，而且安立这些法的概念也毫无实际利益。如果那些状态和“我”是相同的、没有差别，那么‘我’就变成了一个具有生灭变化的状态。状态有生灭，也就意味着‘我’也有生灭，这样一来，‘我’是永恒常住的这种说法，就完全没有立足之地了。或者，如果反过来，那些状态也像‘我’一样变成了恒常不变的东西，那么业的束缚和解脱也就都不可能存在了。所以说，这种主张有‘我’的理论，是完全站不住脚的。因此，经中说：‘这表示，没有任何一个所谓的我是苦的制造者’。「由他」(Parato)：在接下来的“苦由他所造”等问句中，针对其他三种问难方式，也要用同样的道理去理解。「无因生」(Adhiccasamuppanna)：意思是没有原因、随意地，不需要任何因缘，或者不需要任何先前的原因，就这样无端生起。注疏解释说：“没有因，随意地生起”。那么他为什么会这样问呢？这句话的意思是，接下来他会这样提问。这里的「他的」(Assa)，是指那位裸形外道的。「此」(Ayaṃ)，是指世尊。「净化问题」(Sodhento)：意思是这位裸形外道在自行净化自己的问题，想显示自己所问的问题很纯粹，其真实目的是为了遮止那种认为“苦是自作的”的错误执着。

Māti paṭisedhe nipāto. Bhaṇīti punavacanavasena kiriyāpadaṃ vadati. Mā evaṃ bhaṇi, kathesīti attho. ‘‘Iti bhagavā avocā’’ti pana saṅgītikāravacanaṃ. Sayaṃkataṃ dukkhanti purisassa uppajjamānadukkhaṃ, tena kataṃ nāma tassa kāraṇassa pubbe teneva kammassa upacitattāti ayaṃ nayo anavajjo. Diṭṭhigatiko pana pañcakkhandhavinimuttaṃ niccaṃ kārakavedakalakkhaṇaṃ attānaṃ parikappetvā tassa vasena ‘‘sayaṃkataṃ dukkha’’nti pucchatīti bhagavā ‘‘mā heva’’nti avoca, tenāha ‘‘sayaṃkataṃ dukkhanti vattuṃ na vaṭṭatī’’tiādi. Ettha ca yadi bāhirakehi parikappito attā nāma koci atthi, so ca nicco, tassa nibbikāratāya, purimarūpāvijahanato kassaci visesādhānassa kātuṃ asakkuṇeyyatāya ahitato nivattanatthaṃ, hite ca vattanatthaṃ upadeso ca nippayojano siyā attavādino. Kathaṃ vā so upadeso pavattīyati? Vikārābhāvato. Evañca attano ajaṭākāsassa viya dānādikiriyā hiṃsādikiriyā ca na sambhavati, tathā sukhassa dukkhassa ca anubhavanabandho eva attavādino na yujjati kammabandhābhāvato. Jātiādīnañca asambhavato kuto vimokkho. Atha pana ‘‘dhammamattaṃ tassa uppajjati ceva vinassati ca. Yassa vasenāyaṃ kiriyāvohāro’’ti vadeyya, evampi purimarūpāvijahanena avaṭṭhitassa attano dhammamattanti na sakkā sambhāvetuṃ. Te vā panassa dhammā avatthābhūtā, tato aññe vā siyuṃ anaññe vā. Yadi aññe, na tāhi tassa uppannāhipi koci viseso atthi. Yo hi karoti paṭisaṃvedeti cavati upapajjati cāti icchitaṃ, tasmā tadattho eva yathāvuttadoso. Kiñca dhammakappanāpi niratthikā siyā. Atha anaññe, uppādavināsavantīhi avatthāhi anaññassa attano tāsaṃ viya uppādavināsasambhavato kuto niccatāvakāso. Tāsampi vā attano viya niccatāpattīti bandhavimokkhānaṃ asambhavo evāti na yujjatevāyaṃ attavādo. Tenāha ‘‘attā nāma koci dukkhassa kārako natthīti dīpetī’’ti. Paratoti ‘‘paraṃkataṃ dukkha’’ntiādike parasmiṃ tividhepi naye. Adhiccasamuppannanti adhicca yadicchāya kiñci kāraṇaṃ kassaci vā pubbaṃ vinā samuppannaṃ. Tenāha ‘‘akāraṇena yadicchāya uppanna’’nti. Kasmā evamāhāti evaṃ vakkhamānoti adhippāyo. Assāti acelassa. Ayanti bhagavantaṃ sandhāya vadati. Sodhentoti sayaṃ visuddhaṃ katvā pucchitamatthaṃ eva attano pucchāya suddhiṃ dassento. Laddhiyā ‘‘sayaṃkataṃ dukkha’’nti micchāgahaṇassa paṭisedhanatthāya.

103「他造作」(So karoti)：意思就是他造下业。「他感受」(So paṭisaṃvedayati)：这句话的重点在于说明造作者和感受者是同一个，而不是指造业的行为和感受果报是在同一个时间发生。这里的「Iti」是举例说明的不变词，「Kho」是表示决定、强调的不变词，所以“就是他”这个意思就被明确地表示出来了，因为这些词本身就是用来做不定指示的。「从一开始」(Ādito)：指在一开始的时候。正因为内心执着于“苦是自作的”这种错误见解，所以才会先产生“他造作、他感受”这样的「想颠倒」、「心颠倒」和「见颠倒」。因为从想颠倒会产生心颠倒，从心颠倒又会产生见颠倒。所以注疏说：“如果这样，那么后面就会产生‘苦是自作的’这种错误见解。”当想颠倒和心颠倒不断增强巩固，就会形成一种名为“苦是自作”的错误执着。为了让他舍弃这种邪执，世尊才指出这是一种邪恶的见解。因此世尊说：“苦是自作的……就会趋向这个。”这里所指的是轮回中的苦，因为提到了“存在”，所以就显示了「常见」。也就是说，这种说法向他人展示了常见，而持这种见解的人也会紧紧抓住这个常见不放。「他的」(Tassa)：是指那位「见行者」的。「此」(Taṃ)：是指他以“苦是自作的”这种方式生起的颠倒见解。「这个便是执取常见」(Etaṃ sassataggahaṇaṃ)：指这就是对常见的一种执着。注疏说“造作者和感受者是同一个，把这个执取为常，所以显现出常见，这就是它的意思”。”执取其中一种”(Ekameva gaṇhantaṃ)：意思是虽然实际上事物有种种差别，但是由于不如理作意，就会将这些全部执著为一体。

So karotīti so kammaṃ karoti. So paṭisaṃvedayatīti kārakavedakānaṃ anaññattadassanaparaṃ etaṃ, na pana kammakiriyāphalānaṃ paṭisaṃvedanānaṃ samānakālatādassanaparaṃ. Itīti nidassanatthe nipāto. Khoti avadhāraṇe. ‘‘So evā’’ti dassito. Aniyatādesā hi ete nipātā. Āditoti bhummatthe nissakkavacananti āha ‘‘ādimhiyevā’’ti. ‘‘Sayaṃkataṃ dukkha’’nti laddhiyā pageva ‘‘so karoti, so paṭisaṃvedayatī’’ti saññācittavipallāsā bhavanti. Saññāvipallāsato hi cittavipallāso, cittavipallāsato diṭṭhivipallāso, tenāha ‘‘evaṃ sati pacchā sayaṃkataṃ dukkhanti ayaṃ laddhi hotī’’ti. Evaṃ sati saññācittavipallāsānaṃ brūhito micchābhiniveso, yadidaṃ ‘‘sayaṃkataṃ dukkha’’nti laddhi. Tasmā paṭinissajjetuṃ pāpakaṃ diṭṭhigatanti dasseti. Tenāha bhagavā ‘‘sayaṃkataṃ…pe… etaṃ paretī’’ti. Vaṭṭadukkhaṃ adhippetaṃ avisesato atthīti ca vuttattā. Sassataṃ sassatagāhaṃ dīpeti paresaṃ pakāseti, tathābhūto ca sassataṃ daḷhaggāhaṃ gaṇhātīti. Tassāti diṭṭhigatikassa. Taṃ ‘‘sayaṃkataṃ dukkha’’nti evaṃ pavattaṃ viparītadassanaṃ. Etaṃ sassataggahaṇaṃ. Pareti upeti. Tenāha ‘‘kārakañca…pe… attho’’ti. Ekameva gaṇhantanti satipi vatthubhede ayoniso uppajjanena ekameva katvā gaṇhantaṃ.

104在此，“从一开始”这一句，应依照前面解释“苦由他作”等见解时所讲述的道理来理解其含义。这里的连接是这样的：依于“苦由他作”的见解，先会产生“一人造作，另一人感受”这样的想颠倒和心颠倒，这一切都应按照前面所说的道理来连接。当如是微细的断灭颠倒最初生起时，随后便产生了“苦由他作”这种见解，这就是其中的关联。“作者”指业的造作者。“由他所造”指由业的造作者所造。因为以业来称呼果，是依不分别的转喻而说的。“如是”指与邪见相伴的感受，其本质是乐，却伴有烦恼的燃烧等，有怖畏、有忧恼，如是。“先于其他”指被所说的感受所折磨、所刺痛的人。在说完“应依所述之理连接”后，为了显示那种连接，才说了“在此”等语。“断灭”指对存在的有情而言的断灭、毁灭，即无有的意思。因为对不存在的东西不可能有毁灭，所以断灭是建立在“有存在”的观念上的。如同以因果状态持续运行的自性法，虽然它们属于同一个相续，但对于那些因相续中断而分离的因果，由于在胜义上它们并非绝对不离，若以如同相续中断而分离者那样的绝对别异之决定，错误地执取“差别”之理，这便是执著断灭的原因。同样，为了显示：对于作为因果的诸法，虽然自性有别，但由于它们属于同一个相续，若以“同一”之理执取为绝对无别，这也是原因，所以在经文中说了“有情的”。依于相续而存在的诸蕴，由于未作密集的剖析，以执取为一是基础而产生了有情的执著，又以执取有情为实有是基础而产生了断灭的执著，因为执取“只要这个我未被断灭，它就存在”，所以这里所说的“断灭”意指随灭尽而来的毁灭，故说“断灭”。殊胜地毁灭、破坏，即无有。而它只是超越了肉眼和慧眼的所见范围，所以说“不见”。因为在世间，当不见时，“灭”这个词是惯用的。自性的离去、自性的消失，即非有。凡是随灭尽而断灭的，它便不以其自性而住立。

Idha ‘‘ādimhiyevā’’ti pade. ‘‘Paraṃkataṃ dukkha’’nti laddhiyā pagevātiādinā hettha vuttanayānusārena attho veditabbo. Ayañhettha yojanā – ‘‘paraṃkataṃ dukkha’’nti laddhiyā pageva añño karoti, añño paṭisaṃvedayatīti saññācittavipallāsā bhavantīti sabbaṃ heṭṭhā vuttanayeneva yojetabbaṃ. Evaṃ satīti evaṃ muduke ucchedavipallāse paṭhamuppanne sati pacchā ‘‘paraṃkataṃ dukkha’’nti ayaṃ laddhi hotīti sambandho. Kārakoti kammassa kārako. Tena katanti kammakārakena kataṃ. Kammunā hi phalassa vohāro abhedopacārakattā. Evanti diṭṭhisahagatā vedanā sātasabhāvā kilesapariḷāhādinā saparissayā saupāyāsā, evaṃ. ‘‘Pageva itare’’ti vuttavedanāya abhitunnassa viddhassa. ‘‘Vuttanayena yojetabba’’nti vatvā taṃ yojanaṃ dassento ‘‘tatrāya’’ntiādimāha. Ucchedanti sato sattassa ucchedaṃ vināsaṃ, vibhavanti attho. Asato hi vināsāsambhavato atthibhāvanibandhano ucchedo. Yathā hetuphalabhāvena pavattamānānaṃ sabhāvadhammānaṃ satipi ekasantānapariyāpannānaṃ bhinnasantatipatitehi visese hetuphalānaṃ paramatthato avinābhāvattā bhinnasantānapatitānaṃ viya accantabhedasanniṭṭhānena nānattanayassa micchāgahaṇaṃ ucchedābhinivesassa kāraṇaṃ. Evaṃ hetuphalabhūtānaṃ dhammānaṃ vijjamānepi sabhāvabhede ekasantatipariyāpannatāya ekattanayena accantābhedagahaṇampi kāraṇamevāti dassetuṃ ‘‘sattassā’’ti vuttaṃ pāḷiyaṃ. Santānavasena hi vattamānesu khandhesu ghanavinibbhogābhāvena ekattagahaṇanibandhano sattaggāho, sattassa ca atthibhāvaggāhanibandhano ucchedaggāho, yāvāyaṃ attā na ucchijjati, tāvāyaṃ vijjatiyevāti gahaṇato nirudayavināso idha ucchedoti adhippetoti ‘‘uccheda’’nti vuttaṃ. Visesena nāso vināso, abhāvo. So pana maṃsacakkhupaññācakkhūnaṃ dassanapathātikkamoyeva hotīti vuttaṃ ‘‘adassana’’nti. Adassane hi nāsasaddo loke niruḷhoti. Sabhāvavigamo sabhāvāpagamo vibhavo. Yo hi nirudayavināsena ucchijjati, na so attano sabhāvena tiṭṭhati.

105“此二”指：当你问“苦是自作的吗”时，我以“他造作、他感受”等以及“另一人造作、另一人感受”等所否定的、称为常见与断见的两种极端，这些就是二边，这是连接。或者，“此二”指：在此，许多外道由于未积累智慧资粮，不能了知那最极甚深、微细、精妙的空性，沉没于常见和断见，无法抬起头来，这些就是二边，如来不接近此二边，这是连接。“说法”指：首先，在修行实践上，以智慧的力量安住于中道；在言教法上，以慈悲的力量安住于中道而说法。这里的“hi”字是表示原因。因为从原因……被指出，所以安住于中道而说法，这是连接。从原因显示结果，这是连接，因为语法上的性、数应随所表达之义。“它的”指果的。没有任何造作者或感受者被指出，反而被否定了，因为只显示纯粹的因果关系，只把握苦蕴。到此，以“这些，迦叶……乃至这整个苦蕴的息灭”这一句为止。其余的问题指“苦是自作还是他作”等剩下的四个问题。而在注释书中，“难道没有苦吗，乔达摩尊者？”这个问题在经文中以其本身的形式被否定了，所以未引用。被否定了：第三个问题在第一个和第二个问题被否定时就已经被否定了，因为那个问题可以通过一一否定和一并否定而被否定。因此说“两个……都被否定了”。在此，若有人意许有一个造作或感受的我，那么他就承认了我是变易法。若是如此，由于法的次第转起，如同色法等、乐受等一样，这个我也会因依于缘而具有生起性。若有生起，则必有灭，故常恒性无有立足处。对于他，否定第一个“自作”的问题，是为了随后建立起他自己所熟悉的集起，如同之前一样，或如同之后一样。“其余的问题”指第三个问题等。第三个问题被否定了，应如此理解第三个问题被否定：通过“以无明为缘而有行”等，显示了苦恒常不断地依于缘，从而否定了苦的无因生起，由此也否定了对它的无知。因此世尊说：“这样，这整个苦蕴就有了集起”。

Ete teti vā ye ime tayā ‘‘sayaṃkataṃ dukkha’’nti ca puṭṭhena mayā ‘‘so karoti, so paṭisaṃvedayatī’’tiādinā, ‘‘añño karoti, añño paṭisaṃvedayatī’’tiādinā ca paṭikkhittā sassatucchedasaṅkhātā antā, te ubho anteti yojanā. Atha vā ete teti yattha puthū aññatitthiyā anupacitañāṇasambhāratāya paramagambhīraṃ saṇhaṃ sukhumaṃ suññataṃ appajānantā sassatucchede nimuggā sīsaṃ ukkhipituṃ na visahanti, ete te ubho ante anupagammāti yojanā. Desetīti paṭhamaṃ tāva anaññasādhāraṇe paṭipattidhamme ñāṇānubhāvena majjhimāya paṭipadāya ṭhito, karuṇānubhāvena desanādhamme majjhimāya paṭipadāya ṭhito dhammaṃ deseti. Ettha hīti hi-saddo hetuattho. Yasmā kāraṇato…pe… niddiṭṭho, tasmā majjhimāya paṭipadāya ṭhito dhammaṃ desetīti yojanā. Kāraṇato phalaṃ dīpitanti yojanā, abhidheyyānurūpañhi liṅgavacanāni honti. Assāti phalassa. Na koci kārako vā vedako vā niddiṭṭho, aññadatthu paṭikkhitto hetuphalamattatādassanato kevalaṃ dukkhakkhandhagahaṇatoti. Ettāvatāti ‘‘ete te, kassapa…pe… dukkhakkhandhassa nirodho hotī’’ti ettakena tāva padena. Sesapañhāti ‘‘sayaṃkatañca paraṃkatañca dukkha’’ntiādikā sesā cattāro pañhā. Aṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘kiṃ nu kho, bho gotama, natthi dukkha’’nti pañho pāḷiyaṃ sarūpeneva paṭikkhittoti na uddhato. Paṭisedhitā hontīti tatiyapañho, tāva paṭhamadutiyapañhapaṭikkhepeneva paṭikkhitto, so hi pañho visuṃ visuṃ paṭikkhepena ekajjhaṃ paṭikkhepena ca. Tenāha ‘‘ubho…pe… paṭikkhitto’’ti. Ettha ca yassa attā kārako vedako vā icchito, tena vipariṇāmadhammo attā anuññāto hoti. Tathā ca sati anupubbadhammappavattiyā rūpādidhammānaṃ viya , sukhādidhammānaṃ viya cassa paccayāyattavuttitāya uppādavantatā āpajjati. Uppāde ca sati avassaṃbhāvī nirodhoti anavakāsā niccatāti. Tassa ‘‘sayaṃkata’’nti paṭhamapañhapaṭikkhepo pacchā ce attano niruḷhassa samudayo hotīti pubbe viya anena bhavitabbaṃ, pubbe viya vā pacchāpi. Sesapañhāti tatiyapañhādayo. Tatiyapañho paṭikkhittoti evañca tatiyapañho paṭikkhitto veditabbo – ‘‘avijjāpaccayā saṅkhārā’’tiādinā satataṃ samitaṃ paccayāyattassa dīpanena dukkhassa adhiccasamuppannatā paṭikkhittā, tato eva tassa ajānanañca paṭikkhittaṃ. Tenāha bhagavā ‘‘evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa samudayo hotī’’ti (ma. ni. 3.126; saṃ. ni. 2.39-40; mahāva. 1; udā. 1).

106“受持了别住之后而住”是句法连接。为了言辞通顺：那位乞求“愿我能在世尊座下出家、受具足戒”的人，为了让他所说的话通顺流畅，才这样说。“入村等”：以“等”字摄取了不过午返回、不以妓女等为行处、于同梵行者的事务中善巧等、于诵经等有强烈意欲、听到说外道不好时内心高兴、听到说佛等不好时内心不高兴、听到说外道好时内心不高兴、听到说佛等好时内心高兴（《大品》87）。这些内容都包含在内。“八种行法”：圆满奉行这八种外道行法。其中，不过早入村、在那里以清净的身语行仪乞食后不过午返回，这是一个行法。

Yaṃ parivāsaṃ samādiyitvā parivasatīti yojanā. Vacanasiliṭṭhatāvasenāti ‘‘bhagavato santike pabbajjaṃ labheyyaṃ upasampada’’nti yācantena tena vuttavacanasiliṭṭhatāvasena. Gāmappavesanādīnīti ādi-saddena nātidivāpaṭikkamanaṃ, navesiyādigocaratā, sabrahmacārīnaṃ kiccesu dakkhatādi, uddesādīsu tibbacchandatā, titthiyānaṃ avaṇṇabhaṇane attamanatā, buddhādīnaṃ avaṇṇabhaṇane anattamanatā, titthiyānaṃ vaṇṇabhaṇane anattamanatā, buddhādīnaṃ vaṇṇabhaṇane attamanatāti (mahāva. 87) imesaṃ saṅgaho. Aṭṭha vattānīti imāni aṭṭha titthiyavattāni pūrentena. Ettha ca nātikālena gāmappavesanā tattha visuddhakāyavacīsamācārena piṇḍāya caritvā nātidivāpaṭikkamananti idamekaṃ vattaṃ.

107“此处有这段经文”：在这部《迦叶经》中有这段经文。“在其他地方”：如在《狮子吼经》等中。“磨后锤打”：如同黄金经过磨擦、用试金石锤打后，只取用无瑕疵的部分；同样，通过别住行的奉行来磨砺，通过清净性的检验来锤打，只接受那些确实清净的曾为外道者。“强烈意欲”：指进入教法后，对梵行生活有极其强烈、坚固的喜好。“召唤某位比丘”：世尊吩咐了一位名姓不显著的比丘，因为他没有以“善来比丘”方式得具足戒的资具。“坐在僧众中”：比丘们各自拿着座位，在世尊跟前坐成僧众。

Ayamettha pāṭhoti etasmiṃ kassapasutte ayaṃ pāṭho. Aññatthāti sīhanādasuttādīsu (dī. ni. 1.402-403). Ghaṃsitvā koṭṭetvāti yathā suvaṇṇaṃ nighaṃsitvā adhikaraṇiyā koṭṭetvā niddosameva gayhati, evaṃ parivāsavattacaraṇena ghaṃsitvā suddhabhāvavīmaṃsanena koṭṭetvā suddho eva aññatitthiyapubbo idha gayhati. Tibbacchandatanti sāsanaṃ anupavisitvā brahmacariyavāse tibbacchandataṃ daḷhatarābhirucitaṃ. Aññataraṃ bhikkhuṃ āmantesīti nāmagottena apākaṭaṃ ekaṃ bhikkhuṃ āṇāpesi ehibhikkhuupasampadāya upanissayābhāvato. Gaṇe nisīditvāti bhikkhū attano santike pattāsanavasena gaṇe nisīditvā.

136《裸形迦叶经》的注释完毕。

Acelakassapasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

1378. 《丁跋路迦经》的注释

8. Timbarukasuttavaṇṇanā

1818. 因为丁跋路迦持有“受是自我，自我本身感受”这样的见解，所以他根据该见解说“苦乐是自作”。为了驳斥这一点，世尊说了“那受……”等语。因此说：“‘那受……’等是为了破除‘苦乐是自作’的见解而说的。”在此经中也是如此。“于此”：指所说的“那受……乃至苦乐……”那段经文。“在最初处”：这里依处格，表示“从最初”的“to”字不是从格。以“eva”字显示“kho”字表示限定。而这里应说的道理，在前一经中已经说过。不过，在前一经中，被驳斥的是持有“受之外有其他自我，自我是受的造作者”这种见解的邪见者的言论；而在此经中，要驳斥的则是持有“受即是自我”这种见解的言论，这是唯一的差别。因此说：“若如此，则受本身就成了受的造作者”等。“对此”：即由那受创作了苦乐，对于此受而言。“在先前”：在执著它为常恒的立场上，在先前也是如此。“前文之义”：指前一经中所说的道理。“在注疏中”：在古代注疏中。“此”：指前经中说过的道理。“对这部经”：因为丁跋路迦执取“受本身即是自我”，所以世尊说：“我不说‘我是那受……’”。

18. Yasmā timbaruko ‘‘vedanā attā. Attāva vedayatī’’ti evaṃladdhiko, tasmā tāya laddhiyā ‘‘sayaṃkataṃ sukhadukkha’’nti vadati, taṃ paṭisaṃharituṃ bhagavā ‘‘sā vedanā’’tiādiṃ avoca. Tenāha ‘‘sā vedanātiādi sayaṃkataṃ sukhadukkhanti laddhiyā nisedhanatthaṃ vutta’’nti. Etthāpīti imasmimpi sutte. Tatrāti yaṃ vuttaṃ ‘‘sā vedanā…pe… sukhadukkha’’nti, tasmiṃ pāṭhe. Ādimhiyevāti ettha bhummavacanena ‘‘ādito’’ti to-saddo na nissakkavacane. Eva-kārena kho-saddo avadhāraṇeti dasseti. Yaṃ panettha vattabbaṃ, taṃ anantarasutte vuttameva. Tattha pana ‘‘vedanāto añño attā, vedanāya kārako’’ti laddhikassa diṭṭhigatikassa vādo paṭikkhitto, idha ‘‘vedanā attā’’ti evaṃladdhikassāti ayameva viseso. Tenāha ‘‘evañhi sati vedanāya eva vedanā katā hotī’’tiādi. Imissāti yāya vedanāya sukhadukkhaṃ kataṃ, imissā. Pubbepīti sassatākārato pubbepi. Purimañhi atthanti anantarasutte vuttaṃ atthaṃ. Aṭṭhakathāyanti porāṇaṭṭhakathāyaṃ. Tanti purimasutte vuttamatthaṃ. Assāti imassa suttassa. Yasmā timbaruko ‘‘vedanāva attā’’ti gaṇhāti, tasmā vuttaṃ ‘‘ahaṃ sā vedanā…pe… na vadāmī’’ti.

109在“其他的受”等语句中，应说的道理也完全与前一经所述的方法相同。“作者之受”：指作为造作者的受。“受之苦乐”：说明的是受本身所呈现的苦乐，而不是轮回中的苦乐。因为说了“自作苦、乐”等语，所以说“只有异熟苦乐在流转”。

Aññā vedanātiādīsupi yaṃ vattabbaṃ, taṃ anantarasutte vuttanayameva. Kārakavedanāti kattubhūtavedanā. Vedanāsukhadukkhanti vedanābhūtasukhadukkhaṃ kathitaṃ, na vaṭṭasukhadukkhaṃ. ‘‘Vipākasukhadukkhameva vaṭṭatī’’ti vuttaṃ ‘‘sayaṃkataṃ sukhaṃ dukkha’’ntiādivacanato.

140《听跋卢咖经》注释结束。

Timbarukasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

1419. 《愚者智者经》注释

9. Bālapaṇḍitasuttavaṇṇanā

1919. 「无明盖」：即无明对于存在等过患进行遮蔽、覆盖，故称此为无明盖；因为被无明覆盖，所以说“被无明遮蔽的人”。「此身」：指对于未断烦恼的愚者，把当前的有身当作庇护，由于无明遮蔽了过患，以不如实见的方式，其心被渴爱所执取，便造作通向种种存在的诸行。又由于这些行而有有身的再生，因此说此身也是由无明而生起的。「他的」：指愚者的。「此义」：应阐明“此身也就是所谓名色”的含义，这是从这些法被取蕴和六处所摄的角度来说的。「如是此二者」：即如此，由于被无明所遮蔽，以及被渴爱所系缚，这样存在于自他相续中的有识之身，就称为「二者」。「别处」：在其他的经中。例如“缘于眼和色，眼识生起，三者的和合是触”等语句，是将内外处分开之后，再说明缘于眼和色等二法而有眼触等生起；然而在此经中，并未将六内外处分开，而是说“缘于二法而有触”，因此这实际上被称为「大二法」，因为它毫无遗漏地涵盖了内外处。而所谓的“内外处”，其实也已经把六处统摄在内了。「触之因」：即触生起的诸缘。「依彼」：只是显示原因的陈述，所以说“由那些成为原因的”。触本身有触的作用，而不是触处，所以说“被触所触”。「依圆满」：即从无缺减的角度来说。对于那些诸处不圆满的众生，其触的因是低劣的，如同它们一样，所以说“或由其中之一”。「于身之生成等之中」：有识之身的生起名为身之生成，或者说身由此而生起，名为身之生成，也就是烦恼的造作诸行。「等」字则含摄触、六处等。由此而更加精进努力，名为「增上勤策」，即更殊胜的原因，所以说“增上的加行”。

19. Avijjā nīvaraṇā bhavādi-ādīnavassa nivāritapaṭicchādikā etassāti avijjānīvaraṇo, avijjāya nivutoti āha ‘‘avijjāya nivāritassā’’ti. Ayaṃ kāyoti bālassa appahīnakilesassa paccuppannaṃ attabhāvaṃ rakkhaṃ katvā avijjāya paṭicchāditādīnave ayāthāvadassanavasena taṇhāya paṭiladdhacittassa taṃtaṃbhavūpagā saṅkhārā saṅkharīyanti. Tehi ca attabhāvassa abhinibbatti, tasmā ayañca avijjāya kāyo nibbattoti. Assāti bālassa. Ayaṃ atthoti ‘‘ayaṃ kāyo nāmarūpanti ca vutto’’ti attho dīpetabbo upādānakkhandhasaḷāyatanasaṅgahato tesaṃ dhammānaṃ. Evametaṃ dvayanti evaṃ avijjāya nivāritattā, taṇhāya ca saṃyuttattā evaṃ saparasantānagatasaviññāṇakakāyasaṅkhātaṃ dvayaṃ hoti. Aññatthāti suttantaresu. ‘‘Cakkhuñca paṭicca rūpe ca uppajjati cakkhuviññāṇaṃ, tiṇṇaṃ saṅgati phasso’’tiādinā (ma. ni. 1.204, 400; 3.421, 425-426; saṃ. ni. 2.43-45; 4.60-61; kathā. 465, 467) ajjhattikabāhirāyatanāni bhinditvā cakkhurūpādidvayāni paṭicca cakkhusamphassādayo vuttā, idha pana abhinditvā cha ajjhattikabāhirāyatanāni paṭicca cakkhusamphassādayo vuttā ‘‘dvayaṃ paṭicca phasso’’ti, tasmā mahādvayaṃ nāma kiretaṃ anavasesato ajjhattikabāhirāyatanānaṃ gahitattā. Ajjhattikabāhirāni āyatanānīti etthāpi hi saḷāyatanāni saṅgahitāneva. Phassakāraṇānīti phassapavattiyā paccayāni. Yehīti hetudassanamattanti āha ‘‘yehi kāraṇabhūtehī’’ti. Phasso eva phusanakicco, na phassāyatanānīti vuttaṃ ‘‘phassena phuṭṭho’’ti. Paripuṇṇavasenāti avekallavasena. Aparipuṇṇāyatanānaṃ hīnāni phassassa kāraṇāni honti, tesaṃ viyāti ‘‘etesaṃ vā aññatarenā’’ti vuttaṃ. Kāyanibbattanādimhīti saviññāṇakassa kāyassa nibbattanaṃ kāyanibbattanaṃ, kāyo vā nibbattati etenāti kāyanibbattanaṃ, kilesābhisaṅkhārā. Ādisaddena phassasaḷāyatanādisaṅgaho. Adhikaṃ payasati payuñjati etenāti adhippayāso, visesakāraṇanti āha ‘‘adhikapayogo’’ti.

111「以世尊为根本」：因为世尊是我们的生起者、根本，所以称为“以世尊为根本”。「这些法」：指这些作为因的法。由于这些因法，我们即使同为愚者或智者，也能在身的生成等方面了知差别，所以说：“往昔由迦叶正自觉者所令生起”等。「遍知」：即现前、亲证地了知。「通达」：是它的同义词，意思是证得。「引导者」：即引导至我们相续中的人。「调伏者」：即为了成就圣智见的殊胜，以殊胜的方式引导的人，或者以彼分调伏等方法进行调伏的人。「随顺引导者」：即随顺地引导的人。由于随顺着不断被施设的如法名言而开示诸法，就能随其自性进行显示，所以说：“如自性……而开示者”。当诸法呈现于智慧观照的范围时，世尊是其归依处、汇入处，因此诸法「以世尊为归依」。所以说：“四地之法”等。归依即是通达，因此以通达的意味，世尊是这些法的归依处，故说“以世尊为归依”。又所以说：「复次」等。「触到来」：即以通达的方式，触来到智慧的领域；而当它来到智慧领域时，本质上就好像在询问：“我叫什么名字？”，而世尊则是在为它命名的人，所以说：“我是世尊！”等。「愿现起」：即愿在智慧面前现起。「唯向世尊照耀」：即愿成为世尊的部分，意思是唯愿世尊将它接纳为自己的一部分而进行分配，其用意是：世尊的部分就是所说的法，而我们的部分是听闻。这样才能与声明论的规则相合。又有一些论师解释「照耀」的意思为：依智慧被照见，或愿被宣说。所以说：“意思是请您们亲自为我们解说并施与”。

Bhagavā amhākaṃ uppādakabhāvena mūlabhāvena bhagavaṃmūlakā. Ime dhammāti ime kāraṇadhammā. Yehi mayaṃ bālapaṇḍitānaṃ samānepi kāyanibbattanādimhi visesaṃ jāneyyāma, tenāha ‘‘pubbe kassapasammāsambuddhena uppāditā’’tiādi. Ājānāmāti abhimukhaṃ paccakkhato jānāma. Paṭivijjhāmāti tasseva vevacanaṃ, adhigacchāmāti attho. Netāti amhākaṃ santāne pāpetā. Vinetāti yathā alamariyañāṇadassanaviseso hoti, evaṃ visesato netā, tadaṅgavinayādivasena vā vinetā. Anunetāti anurūpaṃ netā. Antarantarā yathādhammapaññattiyā paññāpitānaṃ dhammānaṃ anurūpato dassanaṃ hotīti āha ‘‘yathāsabhāvato…pe… dassetā’’ti. Āpāthaṃ upagacchantānaṃ bhagavā paṭisaraṇaṃ samosaraṇaṭṭhānanti bhagavaṃpaṭisaraṇā dhammā. Tenāha ‘‘catubhūmakadhammā’’tiādi. Paṭisarati paṭivijjhatīti paṭisaraṇaṃ, tasmā paṭivijjhanavasena bhagavā paṭisaraṇaṃ etesanti bhagavaṃpaṭisaraṇā. Tenāha ‘‘api cā’’tiādi. Phasso āgacchatīti paṭivijjhanakavasena phasso ñāṇassa āpāthaṃ āgacchati, āpāthaṃ āgacchantoyeva so atthato ‘‘ahaṃ kinnāmo’’ti nāmaṃ pucchanto viya, bhagavā cassa nāmaṃ karonto viya hotīti vuttaṃ ‘‘ahaṃ bhagavā’’tiādi. Upaṭṭhātūti ñāṇassa paccupaṭṭhātu. Bhagavantaṃyeva paṭibhātūti bhagavato eva bhāgo hotu, bhagavāva naṃ attano bhāgaṃ katvā vissajjetūti attho, bhagavato bhāgo yadidaṃ dhammassa akkhānaṃ, amhākaṃ pana savanaṃ bhāgoti ayamettha adhippāyo. Evañhi saddalakkhaṇena sameti. Keci pana paṭibhātūti atthaṃ vadanti ñāṇena dissatu desīyatūti vā attho. Tenāha ‘‘tumheyeva no kathetvā dethāti attho’’ti.

112无明与渴爱是愚者与智者之身生起的缘。因此说：“业……已灭尽”。「令速行后」：即令已生起的速行成为有力，使其能够牵引结生，如此造作。如果已灭尽，为何说未断？为了回答此问，所以说：“然而又……”等。因为对于相似的事物，也有用同一名称来称呼的情况，例如说：“就是那只鹧鸪，就是那些药草，由于这同一业的异熟残余”。「为了苦尽」：即为了说明此目的之特别意义，所以说：“为了灭尽的意思”。「结生身」：指以结生为先导的身。在经文中，“由愚者”是具格，表示来源，所以说：“从愚者”。与未来的结生相伴的，就是「有结生」。然而，若有人绝对能以那有身证得阿罗汉果，相对于未来的结生而言，他被称为「无结生」；为了区分，所以说「有结生」。虽然如此说，但只要他尚未踏入圣位，就仍然具足愚者的法，所以说：“一切凡夫都是愚者”。确实，“无结生的漏尽者是智者”，这就是用“漏尽者”一词来限定无结生者。如果这样，有学圣者又如何呢？因此说：“入流者”等。因为他们尚未达到智慧圆满的究竟状态，所以不能像漏尽者那样被称为智者；但又因为强有力的愚法已经断除，所以也不能像凡夫那样被称为愚者。若要进行归类，则根据他们证悟四圣谛，应当归属于智者一方，而不是愚者一方，理由已如前述。

Bālassa paṇḍitassa ca kāyassa nibbattiyā paccayabhūtā avijjā ca taṇhā ca. Tenāha ‘‘kammaṃ…pe… niruddhā’’ti. Javāpetvāti gahitajavanaṃ katvā, yathā paṭisandhiṃ ākaḍḍhituṃ samatthaṃ hoti, evaṃ katvā. Yadi niruddhā, kathaṃ appahīnāti vuttanti āha ‘‘yathā panā’’tiādi. Bhavati hi taṃsadisepi tabbohāro yathā ‘‘sā eva tittirī, tāneva osadhāni, tasseva kammassa vipākāvasesenā’’ti ca. Dukkhakkhayāyāti tadatthavisesanatthanti āha ‘‘khayatthāyā’’ti. Paṭisandhikāyanti paṭisandhigahaṇapubbakaṃ kāyaṃ. Pāḷiyaṃ ‘‘bālenā’’ti karaṇavacanaṃ nissakketi āha ‘‘bālato’’ti. Bhāvinā saha paṭisandhinā sappaṭisandhiko. Yo pana ekantato tenattabhāvena arahattaṃ pattuṃ bhabbo, so bhāvinā paṭisandhinā ‘‘appaṭisandhiko’’ti, tato visesanatthaṃ ‘‘sappaṭisandhiko’’ti vuttaṃ. Kiñcāpi vuttaṃ, so ca yāva ariyabhūmiṃ na okkamati, tāva bāladhammasamaṅgī evāti katvā ‘‘sabbopi puthujjano bālo’’ti vuttaṃ. Tathā hi ‘‘appaṭisandhiko khīṇāsavo paṇḍito’’ti khīṇāsava-saddena appaṭisandhiko visesito. Yadi evaṃ sekkhā kathanti āha ‘‘sotāpannā’’tiādi. Te hi sikhāpattapaṇḍiccabhāvalakkhaṇābhāvato paṇḍitāti na vattabbā khīṇāsavā viya, balavatarānaṃ pana bāladhammānaṃ pahīnattā bālātipi na vattabbā puthujjanā viya. Bhajiyamānā pana catusaccasampaṭivedhaṃ upādāya paṇḍitapakkhaṃ bhajanti, na bālapakkhaṃ vuttakāraṇenāti.

145《愚者智者经》注释结束。

Bālapaṇḍitasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

14610. 《缘经》注释

10. Paccayasuttavaṇṇanā

2020. 一切有为法没有不依缘而生起的，因此缘法也依于自己的缘法而成为缘所生法，同样，缘所生法也依于自己的缘所生法而成为缘法——诸法随其适当的情况，都具有缘与缘所生的性质。对于那些易于教化的众生，单是宣说缘起就很容易被他们理解，因此世尊就针对这类众生，详细地分别并宣说了缘起。但对于另一些易于教化的众生，则需要把这两者分开来说，他们一听到分别开示，就能证得法现观。忆念此类众生，世尊便把这二者分别显示，于是开始这场说法：“比丘们，我将为你们说缘起以及缘所生诸法。”为了阐明这个含义，注释者才说了“导师在这部经中”等话。缘的存在状态即是缘性，即由缘所生的性质。在非真实法上找不到，所以说“真实法”。问：“生、老、死并不是真实法，只有那被生、老、死所依附的诸蕴才是真实法，那么为什么在教导中把它们收进去了呢？”答：“这没有过失。因为生、老、死只是缘所生的真实法所呈现的变化相，而不是别的东西，所以把它们也包括在内。”所谓「无论如来出世或不出世」：并不意味着像所化众生的道果生起那样，是依靠如来出世的缘故；以生为缘才会有老死的生起，并不依赖于如来出世。不论如来出世或不出世，它都必然发生。因此，它虽然好像无为法一样是恒存的界，却用「一切时」这个词来表明：以生为缘，老死就生起。所以世尊说：「生正是老死的缘」。「缘于生」：即由称作‘生’的这个缘。这里用的是表示因的从格。所谓「彼界确然安住」：是指这种此缘性——生对老死的缘性——由于它从不违背，所以安住在那里。现在说“生什么时候不是老死的缘呢？”老死必定以生为缘，因此决定生作为老死的缘性。通过这两种方式，说明以上所说的缘性在什么地方存在，在那个地方就是必然发生的。所以世尊说：「彼界确然安住」——用这两句话来表达。所谓「安住」：指诸法赖以住立的那种性质，这此缘性就是「法住性」。这里的「法」指缘所生法。「决定」就是限定、区别于其他。因为因和果之间那种因位殊胜的结合，就是法的决定性，如此而已。

20. Sabbampi saṅkhataṃ appaṭicca uppannaṃ nāma natthīti paccayadhammopi attano paccayadhammaṃ upādāya paccayuppanno, tathā paccayuppannadhammopi attano paccayuppannaṃ upādāya paccayadhammoti yathārahaṃ dhammānaṃ paccayapaccayuppannatā. Yesaṃ vineyyānaṃ paṭiccasamuppādadesanāyeva subodhato upaṭṭhāti, tesaṃ vasena suṭṭhu vibhāgaṃ katvā paṭiccasamuppādo desito. Yesaṃ pana vineyyānaṃ tadubhayasmiṃ vibhajja sute eva dhammābhisamayo hoti, te sandhāya bhagavā tadubhayaṃ vibhajja dassento ‘‘paṭiccasamuppādañca vo, bhikkhave, desessāmi paṭiccasamuppanne ca dhamme’’ti imaṃ desanaṃ ārabhīti imamatthaṃ vibhāvento ‘‘satthā imasmiṃ sutte’’tiādimāha. Paccayassa bhāvo paccayattaṃ, paccayanibbattatā. Asabhāvadhamme na labbhatīti ‘‘sabhāvadhamme’’ti vuttaṃ. Nanu ca jāti jarā maraṇañca sabhāvadhammo na hoti, yesaṃ pana khandhānaṃ jāti jarā maraṇañca, te eva sabhāvadhammā, atha kasmā desanāya te gahitāti? Nāyaṃ doso, jāti jarā maraṇañhi paccayanibbattānaṃ sabhāvadhammānaṃ vikāramattaṃ, naññesaṃ, tasmā te gahitāti. Uppādā vā tathāgatānanti na vineyyapuggalānaṃ maggaphaluppatti viya jātipaccayā jarāmaraṇuppatti tathāgatuppādāyattā, atha kho sā tathāgatānaṃ uppādepi anuppādepi hotiyeva. Tasmā sā kāmaṃ asaṅkhatā viya dhātu na niccā, tathāpi ‘‘sabbakālikā’’ti etena jātipaccayato jarāmaraṇuppattīti dasseti. Tenāha ‘‘jātiyeva jarāmaraṇassa paccayo’’ti. Jātipaccayāti ca jātisaṅkhātapaccayā. Hetumhi nissakkavacanaṃ. Ṭhitāva sā dhātu, yāyaṃ idappaccayatā jātiyā jarāmaraṇassa paccayatā tassa byabhicārābhāvato. Idāni na kadāci jāti jarāmaraṇassa paccayo na hoti hotiyevāti jarāmaraṇassa paccayabhāve niyameti. Ubhayenapi yathāvuttassa paccayabhāvo yattha hoti, tattha avassaṃbhāvitaṃ dasseti. Tenāha bhagavā ‘‘ṭhitāva sā dhātū’’ti. Dvīhi padehi. Tiṭṭhantīti yassa vasena dhammānaṃ ṭhiti, sā idappaccayatā dhammaṭṭhitatā. Dhammeti paccayuppanne dhamme. Niyameti viseseti. Hetugatavisesasamāyogo hi hetuphalassa evaṃ dhammatāniyāmo evāti.

114另一种理路：所谓“彼界确然安住”——指老死的这种此缘性，即“缘于生而有老死”，此界即是此自性。在如来出世之前及之后，它虽未被证知；在如来出世期间，虽被证知，却非由如来所造；而是只要老死存在，于一切时皆以生为缘而存在，故彼界确然安住。然而，仅因如来以自然智现等觉此法，并宣说“此法为如来所现等觉”，如来才被称为“法主”，并非因造作了前所未有之法。因此说：“彼界确然安住”。正是这个自性——“缘于生而有老死”——因无颠倒，于如此觉知者而言，此自性或因本身的如实状态即是安住，故为“法住性”。或者，生为老死的生起、住立、转起、结生、结合、障碍、集起、因缘等而安住，由于它以令老死生起等状态而安住，故为“法住性”。这是从果的角度，以作用来指称因。或者，由诸缘所持者称为“法”；果依于彼而转起，在那里安住，故为“住”；法的安住即是“法住”。或者，“法”指因，因其以缘的状态持果；因的安住即是自性，而除了法之外别无自性，故“法住”即是缘。因此说：“于缘的把握中，有法住智”。法住即是法住性。正是此界——“缘于生而有老死”——此自性或因无有异样，或因若不如是，则不会有“非缘于生而有老死”的认知，由此决定、确定不变，故为“法决定性”。或者，从果（老死）而言：有生时老死必定发生，此即于因法上的安住，为“法住性”；无生时老死必不发生，此即“法决定性”。如是，通过果来阐明因。这些即由“彼界确然安住”等句所说。如来现等觉此名为“此缘性”的老死等之缘性——以现证而现前觉了，如实通达；由此而现等觉，即现前到达；从最初开始讲说，即“宣说”，谓列举之义。圆满彼列举，即“开示”。以种种方式令人了知那仅被列举的纲要而加以解释，即“施设”。以种种方式确立，即“建立”。如所解释的那样，以反释的方式开显、分别，即“分别”。将已开显、已分别之义，以因由、譬喻的说明令其明白，即“明示”。在明示之后，使其成为现量，然后以结论的方式说：“你们看！”

Aparo nayo – ṭhitāva sā dhātūti yāyaṃ jarāmaraṇassa idappaccayatā ‘‘jātipaccayā jarāmaraṇa’’nti, esā dhātu esa sabhāvo. Tathāgatānaṃ uppādato pubbe uddhañca appaṭivijjhiyamāno, majjhe ca paṭivijjhiyamāno na tathāgatehi uppādito, atha kho sambhavantassa jarāmaraṇassa sabbakālaṃ jātipaccayato sambhavoti ṭhitāva sā dhātu, kevalaṃ pana sayambhuñāṇena abhisambujjhanato ‘‘ayaṃ dhammo tathāgatena abhisambuddho’’ti pavedanato ca tathāgato ‘‘dhammasāmī’’ti vuccati, na apubbassa uppādanato. Tena vuttaṃ ‘‘ṭhitāva sā dhātū’’ti. Sā eva ‘‘jātipaccayā jarāmaraṇa’’nti ettha vipallāsābhāvato evaṃ avabujjhamānassa etassa sabhāvassa, hetuno vā tatheva bhāvato ṭhitatāti dhammaṭṭhitatā, jāti vā jarāmaraṇassa uppādaṭṭhiti pavattaāyūhana-saṃyoga-palibodha-samudaya-hetupaccayaṭṭhitīti taduppādādibhāvenassā ṭhitatā ‘‘dhammaṭṭhitatā’’ti phalaṃ pati sāmatthiyato hetumeva vadati. Dhārīyati paccayehīti vā dhammo, tiṭṭhati tattha tadāyattavuttitāya phalanti ṭhiti, dhammassa ṭhiti dhammaṭṭhiti. Dhammoti vā kāraṇaṃ paccayabhāvena phalassa dhāraṇato, tassa ṭhiti sabhāvo, dhammato ca añño sabhāvo natthīti dhammaṭṭhiti, paccayo. Tenāha ‘‘paccayapariggahe paññā dhammaṭṭhitiñāṇa’’nti (paṭi. ma. mātikā 4). Dhammaṭṭhiti eva dhammaṭṭhitatā. Sā eva dhātu ‘‘jātipaccayā jarāmaraṇa’’nti imassa sabhāvassa, hetuno vā aññathattābhāvato, ‘‘na jātipaccayā jarāmaraṇa’’nti viññāyamānassa ca tabbhāvābhāvato niyāmatā vavatthitabhāvoti dhammaniyāmatā. Phalassa vā jarāmaraṇassa jātiyā sati sambhavo dhamme hetumhi ṭhitatāti dhammaṭṭhitatā, asati asambhavo dhammaniyāmatāti evaṃ phalena hetuṃ vibhāveti, taṃ ‘‘ṭhitāva sā dhātū’’tiādinā vuttaṃ. Imesaṃ jarāmaraṇādīnaṃ paccayatāsaṅkhātaṃ idappaccayataṃ abhisambujjhati paccakkhakaraṇena abhimukhaṃ bujjhati yāthāvato paṭivijjhati, tato eva abhisameti abhimukhaṃ samāgacchati, ādito kathento ācikkhati, uddisatīti attho. Tameva uddesaṃ pariyosāpento deseti. Yathāuddiṭṭhamattaṃ niddisanavasena pakārehi ñāpento paññāpeti. Pakārehi eva patiṭṭhapento paṭṭhapeti. Yathāniddiṭṭhaṃ paṭiniddesavasena vivarati vibhajati. Vivaṭañhi vibhattañca atthaṃ hetūdāharaṇadassanehi pākaṭaṃ karonto uttānīkaroti. Uttānīkaronto tathā paccakkhabhūtaṃ katvā nigamanavasena passathāti cāha.

115“缘于生而有老死等”之中：即于生等作为老死等之缘的状态中。“以彼彼诸缘”：指某个果生起时所需之缘，当那些缘无有缺少时，此果即从彼等生起，而非从不足或多余之缘生起。因此说：“以无减、无增之缘”。正如眼识依眼、色、光明、作意而生起那样。由此显示：为成就彼彼果，彼缘聚合有其如是之性质，故说为“如是性”。“聚合”即齐集、集会之义。“无有不能发生”：即无有不生起的情况。因为，即使有如是之缘聚合存在，若果不生起，则彼聚合便非真实。“以他法之缘”：即以能生其他果法之缘。“无他法之生起”：即不会从彼等缘生起其他果法。因为，眼、色、光明、作意等缘，从未有生起耳识的情况。若有，则彼聚合可称为“变异性”；但并无此事，故说“无变异”。“以缘故”：即以缘的状态。“以缘聚故”：此处道理相同。所谓“此缘”即是“此缘性”，以‘tā’后缀增长词，如“天即是天性”。“此等缘之聚合”即是“此缘性”，此处‘tā’后缀有聚合之义，如“众人之聚合”称为“众性”。为说明此义，注释者说：“而此处之词相，应依声论来了知”。

Jātipaccayā jarāmaraṇantiādīsūti jātiādīnaṃ jarāmaraṇapaccayabhāvesu. Tehi tehi paccayehīti yāvatakehi paccayehi yaṃ phalaṃ uppajjamānārahaṃ, avikalehi teheva tassa uppatti, na ūnādhikehīti. Tenāha ‘‘anūnādhikehevā’’ti. Yathā taṃ cakkhurūpālokamanasikārehi cakkhuviññāṇassa sambhavoti. Tena taṃtaṃphalanipphādane tassā paccayasāmaggiyā tappakāratā tathatāti vuttāti dasseti. Sāmagginti samodhānaṃ, samavāyanti attho. Asambhavābhāvatoti anuppajjanassa abhāvato. Tathāvidhapaccayasāmaggiyañhi satipi phalassa anuppajjane tassāvitathatā siyā. Aññadhammapaccayehīti aññassa phaladhammassa paccayehi. Aññadhammānuppattitoti tato aññassa phaladhammassa anuppajjanato. Na hi kadāci cakkhurūpālokamanasikārehi sotaviññāṇassa sambhavo atthi. Yadi siyā, tassā sāmaggiyā aññathatā nāma siyā, na cetaṃ atthīti ‘‘anaññathatā’’ti vuttaṃ. Paccayatoti paccayabhāvato. Paccayasamūhatoti etthāpi eseva nayo. Idappaccayā eva idappaccayatāti tā-saddena padaṃ vaḍḍhitaṃ yathā ‘‘devoyeva devatā’’ti, idappaccayānaṃ samūho idappaccayatāti samūhattho tāsaddo yathā ‘‘janānaṃ samūho janatā’’ti imamatthaṃ sandhāyāha ‘‘lakkhaṇaṃ panettha saddasatthato veditabba’’nti.

116「无常」：即非常、不恒常。老死并非无常，因为它是诸行的变坏相，不是完成品；尽管如此，这里用「无常」作为一种异名方便而说。这个道理对于「有为」等也同样适用。「有为」：即由众缘集会而造作，因为只有靠和合的缘才能令它生起，就像依照自性那样，一切俱会、共同造作，由缘所作的，称为有为。「缘所生」：就是适合缘、依靠缘，不能没有缘；只是由和合、集会的缘所生起的。因此说：「依缘而生」。「以灭为性」：就是以坏灭为性。「以离去为性」：即从自性而言是离去为性。「以离染为性」：就是崩解为性。「以灭尽为性」：指以刹那灭为性，是破坏的性质。以上是「依前面所说的方法」：即依前述关于老的方法。所谓「能生缘等」：指业等诸缘。「在作用行相的刹那中」：这里“作用行相”是指，当缘现起时，其果就生起，像这样现起的时候；也就是缘现起的那个刹那。意思是：在缘致力于令自果生起而称为作用行相的那个刹那，如果有色等诸法被得到，而在此刹那之前和之后都得不到它们，那么就断定它们由这个缘而生。同样，对于生，也应该这样断定它在那刹那中可得。如果这样，那么从胜义的角度，生可以从某处生起而成立；为什么又说「以一种方便」呢？因为生是作为生起的诸法的变化相而被得到的。假如生像完成品那样的法一样可得，那么完全可以从胜义角度说它从某处生起；但它不是这样可得，反而是以非完成品的变化相被得到。因此注释者说：「在这里，无常等是以一种方便才说得通的」。对于老死却不然，因为在能生缘的作用行相刹那中，老死是不可得的。所以接着说：「而在这里，所谓无常……即称为无常的生」等。

Na niccaṃ sassatanti aniccaṃ. Jarāmaraṇaṃ na aniccaṃ saṅkhārānaṃ vikārabhāvato anipphannattā, tathāpi ‘‘anicca’’nti pariyāyena vuttaṃ. Esa nayo saṅkhatādīsupi. Samāgantvā kataṃ sahiteheva paccayehi nibbattetabbato yathāsabhāvaṃ samecca sambhuyya paccayehi katanti saṅkhataṃ. Paccayārahaṃ paccayaṃ paṭicca na vinā tena sahitasametameva uppannanti paṭiccasamuppannaṃ. Tenāha ‘‘paccaye nissāya uppanna’’nti. Khayasabhāvanti bhijjanasabhāvaṃ. Vigacchanakasabhāvanti sakabhāvato apagacchanakasabhāvaṃ. Virajjanakasabhāvanti palujjanakasabhāvaṃ. Nirujjhanakasabhāvanti khaṇabhaṅgavasena pabhaṅgusabhāvaṃ. Vuttanayenāti jarāya vuttanayena. Janakappaccayānaṃ kammādīnaṃ. Kiccānubhāvakkhaṇeti ettha kiccānubhāvo nāma yathā pavattamāne paccaye tassa phalaṃ uppajjati, tathā pavatti, evaṃ santassa pavattanakkhaṇe. Idaṃ vuttaṃ hoti – yasmiṃ khaṇe paccayo attano phaluppādanaṃ pati byāvaṭo nāma hoti, imasmiṃ khaṇe ye dhammā rūpādayo upalabbhanti tato pubbe, pacchā ca anupalabbhamānā, tesaṃ tato uppatti niddhārīyati, evaṃ jātiyāpi sā niddhāretabbā taṃkhaṇūpaladdhatoti. Yadi evaṃ nippariyāyatova jātiyā kutoci uppatti siddhi, atha kasmā ‘‘ekena pariyāyenā’’ti vuttanti? Jāyamānadhammānaṃ vikārabhāvena upaladdhabbattā. Yadi nipphannadhammā viya jāti upalabbheyya, nippariyāyatova tassā kutoci uppatti siyā, na cevaṃ upalabbhati, atha kho anipphannattā vikārabhāvena upalabbhati. Tasmā ‘‘ekena pariyāyenettha aniccātiādīni yujjantī’’ti vuttaṃ. Na pana jarāmaraṇe, janakappaccayānaṃ kiccānubhāvakkhaṇe tassa alabbhanato. Teneva ‘‘ettha ca aniccanti…pe… aniccaṃ nāma jāta’’nti vuttaṃ.

117「具有观」：这里，「具有」这个词就像在‘有蝇、有蚊’等句子中那样，表示非主要事物的存在。在这里，观慧是次要的，主要的是如实见的道慧在遍知。「前际」：如果只说‘前际’，也可能包含现在存在的情况，所以确切地说：「前际就是过去」。关于「存在与不存在」：依靠常见，他疑‘我在过去时存在吗？’——这是对过去自身的存在有疑。依靠无因生起的见解，他疑‘自从有我以来，这之前我是否不存在呢？’——这是对过去自身的不存在有疑。为什么会产生这些？因为疑心里持有这两种行相。又由于它以过去为所缘，这就已经显示出它依托于常见和无因生起的行相。为了显示这个疑是辗转流转、无处不生起的非理性疑，不必追问‘为什么生起？’，所以注释者说：「不应当说“什么原因”」。或者说，疑的原因是不如理作意，它的基础是愚痴凡夫的状态以及未见圣者等。「种姓、标相、生起」：即依靠刹帝利、婆罗门等种姓；在家、出家等标相；天、人等生起。这里的「依」即依止的意思。在那个时候，如果那一期生命有中等的量，与他相应的就是有量者；如果没有中等的量，或者超过了那个量，那就应当知道是「无量者」。所说的「某些师」：就是持扼要论的论师们。他们说：“怎么这样？”内心思惟：是由自在天造作的？由梵天？由宿业？还是无因生？实际上，无因生起的疑也是在探求因。「前后相续」：指前后转起。「长时」：是时间的别名；此处应当视为以宾格表处格。关于「存在与不存在」：依靠常见，疑‘我在未来时存在吗？’——这是对未来自身的存在有疑。依靠断见，疑‘在某种有身中被断灭之后，我还会存在吗？’——这是对未来自身的不存在有疑。应照前面解释的道理来配合理解。

Savipassanāyāti ettha saha-saddo appadhānabhāvadīpano ‘‘samakkhikaṃ, samakasa’’ntiādīsu viya. Appadhānabhūtā hi vipassanā, yathābhūtadassanamaggapaññā pajānāti. ‘‘Purimaṃ anta’’nti vuccamāne paccuppannabhāvassapi gahaṇaṃ siyāti ‘‘purimaṃ antaṃ atīta’’nti vuttaṃ. Vijjamānatañca avijjamānatañcāti sassatāsaṅkaṃ nissāya ‘‘ahosiṃ nu kho ahamatītamaddhāna’’nti atīte attano vijjamānataṃ, adhiccasamuppattiāsaṅkaṃ nissāya ‘‘yato pabhuti ahaṃ, tato pubbe na nu kho ahosi’’nti atīte attano avijjamānatañca kaṅkhati. Kasmā? Vicikicchāya ākāradvayāvalambanato. Tassā pana atītavatthutāya gahitattā sassatādhiccasamuppattiākāranissitatā dassitā eva. Āsappanaparisappanapavattikaṃ katthacipi appaṭivattihetubhūtaṃ vicikicchaṃ kasmā uppādetīti na vicāretabbametanti dassento āha ‘‘kiṃkāraṇanti na vattabba’’nti . Kāraṇaṃ vā vicikicchāya ayonisomanasikāro, tassa andhabālaputhujjanabhāvo, ariyānaṃ adassāvitā cāti daṭṭhabbaṃ. Jātiliṅgupapattiyoti khattiyabrāhmaṇādijātiṃ, gahaṭṭhapabbajitādiliṅgaṃ, devamanussādiupapattiñca. Nissāyāti upādāya. Tasmiṃ kāle yaṃ santānaṃ majjhimaṃ pamāṇaṃ, tena yutto pamāṇiko, tadabhāvato adhikabhāvato vā ‘‘appamāṇiko’’ti veditabbo. Kecīti sārasamāsācariyā. Te hi ‘‘kathaṃ nu kho’’ti issarena vā brahmunā vā pubbakatena vā ahetuto vā nibbattoti cintetīti vadanti. Ahetuto nibbattikaṅkhāpi hi hetuparāmasanamevāti. Paramparanti pubbāparappavattiṃ. Addhānanti kālādhivacanaṃ, tañca bhummatthe upayogavacanaṃ daṭṭhabbaṃ. Vijjamānatañca avijjamānatañcāti sassatāsaṅkaṃ nissāya ‘‘bhavissāmi nu kho ahaṃ anāgatamaddhāna’’nti anāgate attano vijjamānataṃ, ucchedāsaṅkaṃ nissāya ‘‘yasmiñca attabhāve ucchedanakaṅkhā, tato paraṃ nu kho bhavissāmī’’ti anāgate attano avijjamānatañca kaṅkhatīti heṭṭhā vuttanayena yojetabbaṃ.

118「现在长时」：在这里，「现在长时」是特指现在的“时”，所以接着说「从结生开始」等。由于持续地“这是怎么回事，那是怎么回事”这样的状态，所以称为「何如何如」，也就是疑。有这种状态的人就是「有疑者」。因此说「有疑者」。这里有什么可思考的呢？意思是说，早就说过这样的人就像疯子般的愚痴凡夫。他就像大母的儿子。关于「剃发者」：由于剃了头，在醒着时没办法不情愿地被度化，人们依照家族习惯剃了发，就像某些在家苦行者那样。也有说是出于国王的恐怖。「成为清凉」：这是表达达到甘甜状态的原因的说法。也有读作「成为白色」的，意思是因久在水中而变成白色。

Paccuppannaṃ addhānanti addhāpaccuppannassa idhādhippetattā ‘‘paṭisandhimādiṃ katvā’’tiādi vuttaṃ. ‘‘Idaṃ kathaṃ, idaṃ katha’’nti pavattanato kathaṃkathā, vicikicchā, sā assa atthīti kathaṃkathī. Tenāha ‘‘vicikicchī’’ti. Kā ettha cintā? Ummattako viya bālaputhujjanoti paṭikacceva vuttanti adhippāyo. Taṃ mahāmātāya puttaṃ. Muṇḍesunti muṇḍena anicchantaṃ jāgaraṇakāle na sakkāti suttaṃ muṇḍesuṃ kuladhammavasena yathā ekacce kulatāpasā. Rājabhayenāti ca vadanti. Sītibhūtanti idaṃ madhurakabhāvappattiyā kāraṇavacanaṃ. ‘‘Setabhūta’’ntipi pāṭho, udake ciraṭṭhānena setabhāvaṃ pattanti attho.

119他对自己是刹帝利身份有疑，就像迦尔纳自以为车夫之子；所谓“自以为车夫之子”，即自以为太阳天子之子。当其出身被揭示时，他还在执取“我”，因此说“也可能有这样的疑”，这是针对他对自己（身份）的执取而说的。而“人也像诸王一样”之意是：也有某些人就像国王一样。以“依形貌样态”等，说明的是已述的方法。“在这里”是指“我究竟是如何”一词。所谓内在的“命我”，是指别人虚构的内在自我。“十六分等”：以“等”字包含了身体的大小、拇指量、大麦量、极微量等。有情施设以命我为领域，这只不过是邪见者的想象，但从究竟义上说，它是以有身为领域，因此说“有身的来处、去处与住处”——意思就是：它从哪里来，将往何处去，那里就是住处。这里（说到断除疑）是指须陀洹，因为他已见断除疑；而其余三种（一来者等）也未被排除（于断疑之外）。因为“而此……乃至……善见”这句话，显示了他无余地现观了真理。

Attano khattiyabhāvaṃ kaṅkhati kaṇṇo viya sūtaputtasaññī, sūtaputtasaññīti sūriyadevaputtassa puttasaññī. Jātiyā vibhāviyamānāya ‘‘aha’’nti tassa attano parāmasanaṃ sandhāyāha ‘‘evampi siyā kaṅkhā’’ti. Manussāpi ca rājāno viyāti manussāpi ca keci ekacce rājāno viyāti adhippāyo. Vuttanayameva ‘‘saṇṭhānākāraṃ nissāyā’’tiādinā. Etthāti ‘‘kathaṃ nu khosmī’’ti pade. Abbhantare jīvoti paraparikappitaṃ antarattānaṃ vadati. Soḷasaṃsādīnanti ādi-saddena sarīraparimāṇaaṅguṭṭha-yavaparamāṇuparimāṇatādike saṅgaṇhāti. Sattapaññatti jīvavisayāti diṭṭhigatikānaṃ matimattaṃ, paramatthato pana sā attabhāvavisayāvāti āha ‘‘attabhāvassa āgatigatiṭṭhāna’’nti. Yatāyaṃ āgato, yattha ca gamissati, taṃ ṭhānanti attho. Sotāpanno adhippeto vicikicchāpahānassa diṭṭhattā. Itarepi tayoti sakadāgāmīādayo avāritā eva. ‘‘Ayañca…pe… sudiṭṭhā’’ti nippadesato saccasaṃpaṭivedhassa jotitattā.

154《缘经》的注释到此结束。

Paccayasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

155《食品》的注释到此结束。

Āhāravaggavaṇṇanā niṭṭhitā.

120第三十力品

3. Dasabalavaggo

1571. 十力经注释

1. Dasabalasuttavaṇṇanā

21第一经只是第二经的略说，因为第二经是将第一经所略说的义理以广说的方式开示的。而且，世尊简略地开示了第一经，再从彼详细开示第二经。或者，最初是随顺喜欢简略者的意乐而简略开示，然后依自己的喜好从彼详细开示。因为诸佛世尊具有狮子般的行仪，他们随自己的喜好说法时，正是展示自己的力量来说法。因此，这里将依第二经来作义理注释；当第二经被注释时，第一经也就被注释了，这是此处的意趣。

21.Paṭhamaṃdutiyasseva saṅkhepo paṭhamasutte saṅkhepavuttassa atthassa vitthāravasena dutiyasuttassa desitattā, tañca pana bhagavā paṭhamasuttaṃ saṅkhepato desesi, dutiyaṃ tato vitthārato. Paṭhamaṃ vā saṃkhittarucīnaṃ puggalānaṃ ajjhāsayena saṅkhepato desesi, dutiyaṃ pana attano ruciyā tato vitthārato. Sīhasamānavuttikā hi buddhā bhagavanto, te attano ruciyā kathentā attano thāmaṃ dassentāva kathenti, tasmā dutiyasuttavasena cettha atthavaṇṇanaṃ karissāma, tasmiṃ saṃvaṇṇite paṭhamaṃ saṃvaṇṇitameva hotīti adhippāyo.

159《十力经》的注释到此结束。

Dasabalasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

1602. 第二十力经注释

2. Dutiyadasabalasuttavaṇṇanā

22「在那里」：指在第二经中。「以十力」：指以十种不共的智力；因为它们是如来的力，所以称为「如来力」。虽然这些力有些也会在个别声闻中生起，但是像佛陀那样的处非处智等，是任何时候都不会在其他人生起的。「随象种」：随顺即将说明的象种。「迦罗婆迦」：为了配合种姓词而采用的中性表述。其余情况也依此类推。「自然的象种」：指那些生活在山地、水域、森林等不同觅食区域的、名叫迦罗婆迦的所有象，就力量而言都属普通象种。「十人之力」：指十个中等体力之人的力量。「一位如来之身力」：将此合在一起，与一位如来的身力相关联。而说「一位」，也是因为随顺下文论述的脉络，依教说之流而说。「那罗延那聚合之力」：其中「那罗」指光线，由于从它发出许多种种光线，所以称为「那罗延那」，也就是金刚；因此「那罗延那聚合之力」意为金刚聚合之力。「如来之身力」：指如来平常的身体力量。它不能算入（如来十）力之中，因为它本身没有（十）力之性，正因如此，它被视作外在且低劣的。为了说明这（外部和低劣）二者的原因，而说「因为依此」等语。「其他」：指与身力不同的、完全分开的（智力）。「在十处」：指在十种应知之处。因为依如实通达，自己不动摇，也能令具足该力的补特伽罗在所化有情中成为最胜，所以说「以不动摇之义及支持之义」。

22.Tatthāti dutiyasutte. Dasahi balehīti dasahi anaññasādhāraṇehi ñāṇabalehi, tāni tathāgatasseva balānīti tathāgatabalānīti vuccanti. Kāmañca tāni ekaccānaṃ sāvakānampi uppajjanti, yādisāni pana buddhānaṃ ṭhānāṭṭhānañāṇādīni uppajjanti, na tādisāni tadaññesaṃ kadācipi uppajjantīti. Hatthikulānusārenāti vakkhamānahatthikulānusārena. Kāḷāvakanti kulasaddāpekkhāya napuṃsakaniddeso. Esa nayo sesesupi. Pakatihatthikulanti giricaranadicaravanacarādippabhedā gocariyakāḷāvakanāmā sabbāpi balena pākatikā hatthijāti. Dasannaṃ purisānanti thāmamajjhimānaṃ dasannaṃ purisānaṃ. Ekassa tathāgatassa kāyabalanti ānetvā sambandho. Ekassāti ca tathā heṭṭhākathāyaṃ āgatattā desanāsotena vuttaṃ. Nārāyanasaṅghātabalanti ettha nārā vuccanti rasmiyo, tā bahū nānāvidhā ito uppajjantīti nārāyanaṃ, vajiraṃ, tasmā nārāyanasaṅghātabalanti vajirasaṅghātabalanti attho. Tathāgatassa kāyabalanti tathāgatassa pākatikakāyabalaṃ. Saṅgahaṃ na gacchati attano balābhāvato, tato evassa bāhirakatā lāmakatā ca. Tadubhayaṃ panassa kāraṇena dassetuṃ ‘‘etañhi nissāyā’’tiādi vuttaṃ. Aññanti kāyabalato aññaṃ tato visuṃyeva. Dasasu ṭhānesu dasasu ñātabbaṭṭhānesu. Yāthāvapaṭivedhato sayañca akampayaṃ, puggalañca taṃsamaṅgiṃ neyyesu adhibalaṃ karotīti āha ‘‘akampanaṭṭhena upatthambhanaṭṭhena cā’’ti.

123“处非处”：“处”指因。因为果依止于因而生起和延续，所以因被称为“处”。相反，“非处”就是非因。世尊以某种智慧这样了知两者：哪些法对哪些法而言是因、是缘而令它们生起，那就是“处”；哪些法对哪些法不是因、不是缘而不能令它们生起，那就是“非处”。因此说“处……智是一”。“业自摄取”：指造作了善与不善业之后所执取的业，或者业本身就称为业自摄取。“处而因”：这是从缘和因两方面来说的。其中，趣、依、时、功用是果的“处”，而业是“因”。“一切趣行之道智”：就是了知通往一切趣以及不往趣的修行之道。比如当许多人一起杀害一个生命时，“这个人的思将导向地狱，这个人的思将导向畜生道”——像这样，对于同一件事情中，依善与不善思所概括的各种行道，无错误地了知其真实状况。“多界种种界世间智”：以眼界等或欲界等种种界，以及这些界的种种差别，来了知蕴、处、界的世间。“他众生”：指他人的众生。“种种胜解智”：就是了知由于低劣等不同胜解而有的种种胜解状态。“正是彼等”：正是对他众生。“根上下智”：就是了知信等根的上、下、增长与衰退。“禅那、解脱、定、等至智”：指初禅等四禅，《有色观诸色》等八种解脱，有寻有伺等三种定，初禅等至等九种次第等至。“染污、净化、出起智”：就是了知退分、胜分，以及《分别论》（828）中所说的“净化也是出起，从此等定出起也是出起”所涉及的熟练禅那、有分和果等至。因为下下的熟练禅那是上上禅那的基础，所以净化也被称为“出起”。而通过有分，可以从一切禅那出起。至于果等至从灭等至出起，才说“从此等定出起”。“宿住智”：以宿住随念智了知过去曾住过的蕴。“死生智”：如实了知众生的死亡与再生。这里只是略说，详细解释应当依照《清净道论》所说的方式来理解。“漏尽智”：就是漏尽智，意思是道智。而为了显示这些在什么地方有过详细解说，所以说“在阿毗达摩中”等。

Ṭhānañcaṭhānatoti kāraṇañca kāraṇato. Kāraṇañhi yasmā phalaṃ tiṭṭhati tadāyattavuttitāya uppajjati ceva pavattati ca, tasmā ‘‘ṭhāna’’nti vuccati. Vipariyāyena aṭṭhānanti akāraṇaṃ veditabbaṃ. Tadubhayaṃ bhagavā yena ñāṇena ye ye dhammā yesaṃ yesaṃ dhammānaṃ hetū paccayā uppādāya, taṃ taṃ ṭhānaṃ, ye ye dhammā yesaṃ yesaṃ dhammānaṃ na hetū na paccayā uppādāya, taṃ taṃ aṭṭhānanti pajānāti. Taṃ sandhāyāha ‘‘ṭhānañca…pe… jānanaṃ eka’’nti. Kammasamādānānanti kammaṃ samādiyitvā katānaṃ kusalākusalakammānaṃ, kammaññeva vā kammasamādānaṃ. Ṭhānaso hetusoti paccayato ca hetuto ca. Tattha gatiupadhikālapayogā vipākassa ṭhānaṃ, kammaṃ hetu. Sabbatthagāminīpaṭipadājānananti sabbagatigāminiyā agatigāminiyā ca paṭipadāya maggassa jānanaṃ, bahūsupi manussesu ekameva pāṇaṃ hanantesu ‘‘imassa cetanā nirayagāminī bhavissati, imassa tiracchānayonigāminī’’ti iminā nayena ekavatthusmimpi kusalākusalacetanāsaṅkhātānaṃ paṭipattīnaṃ aviparītato sabhāvajānanaṃ . Anekadhātunānādhātulokajānananti cakkhudhātuādīhi kāmadhātuādīhi vā bahudhātuno, tāsaṃyeva dhātūnaṃ viparītatāya nānappakāradhātuno khandhāyatanadhātulokassa jānanaṃ. Parasattānanti paresaṃ sattānaṃ. Nānādhimuttikatājānananti hīnādīhi adhimuttīhi nānādhimuttikabhāvassa jānanaṃ. Tesaṃyevāti parasattānaṃyeva. Indriyaparopariyattajānananti saddhādīnaṃ indriyānaṃ parabhāvassa aparabhāvassa vuddhiyā ceva hāniyā ca jānanaṃ. Jhānavimokkhasamādhisamāpattīnanti paṭhamādīnaṃ catunnaṃ jhānānaṃ, ‘‘rūpī rūpāni passatī’’tiādīnaṃ aṭṭhannaṃ vimokkhānaṃ, savitakkasavicārādīnaṃ tiṇṇaṃ samādhīnaṃ, paṭhamajjhānasamāpattiādīnañca navannaṃ anupubbasamāpattīnaṃ. Saṃkilesavodānavuṭṭhānajānananti hānabhāgiyassa, visesabhāgiyassa ‘‘vodānampi vuṭṭhānaṃ, tamhā tamhā samādhimhā vuṭṭhānampi vuṭṭhāna’’nti (vibha. 828) evaṃ vuttapaguṇajjhānassa ceva bhavaṅgaphalasamāpattīnañca jānanaṃ. Heṭṭhimaṃ heṭṭhimañhi paguṇajjhānaṃ uparimassa uparimassa padaṭṭhānaṃ hoti, tasmā vodānampi ‘‘vuṭṭhāna’’nti vuccati. Bhavaṅgena pana sabbajhānehi vuṭṭhānaṃ hoti. Phalasamāpattiyā nirodhasamāpattito vuṭṭhānameva sandhāya ‘‘tamhā tamhā samādhimhā vuṭṭhāna’’nti vuttaṃ. Pubbenivāsajānananti pubbenivāsānussatiñāṇena nivuṭṭhakkhandhānaṃ jānanaṃ. Cutūpapātajānananti sattānaṃ cutiyā upapattiyā ca yāthāvato jānanaṃ. Ayamettha saṅkhepo, vitthāro pana visuddhimagge vuttanayeneva veditabbo. Āsavakkhayajānanaṃ āsavakkhayañāṇaṃ, maggañāṇanti attho. Yattha panetāni vitthārato āgatāni saṃvaṇṇitāni, tāni dassento ‘‘abhidhamme panā’’tiādimāha.

124“无畏”：由于愚痴和怖畏而寻求救护，怀有愚痴和怖畏的人，称为“有畏者”。而“离畏”就是离开了畏，这种状态就是“无畏”（自信）。这无畏是依于智成就、断成就、教说殊胜成就，以及安稳而转起的四种观察智。所以说“于四处”等。“于四”：就是在他人所臆测的诸处，或者说在他人所臆测的、仅作为指责根据的那些事上。“对于自称‘我是正自觉者’的你而言”：你对人说“我是正自觉者”。“这些法”：指“这是第五圣谛、这是第六取蕴、这是第十四处”这一类，这些法是未被正觉、未通达的。

Byāmohabhayavasena saraṇapariyesanaṃ sārajjanaṃ sārado, byāmohabhayaṃ. Vigato sārado etassāti visārado, tassa bhāvo vesārajjaṃ. Taṃ pana ñāṇasampadaṃ pahānasampadaṃ desanāvisesasampadaṃ khemaṃ nissāya pavattaṃ catubbidhaṃ paccavekkhaṇāñāṇaṃ. Tenāha ‘‘catūsu ṭhānesū’’tiādi. Catūsūti paraparikappitesu vatthūsu. Paraparikappitesu vā vatthumattesu codanākāraṇesu. Sammāsambuddhassa te paṭijānatoti ‘‘ahaṃ sammāsambuddho’’ti evaṃ paṭijānantena tayā. Ime dhammāti ‘‘idaṃ pañcamaṃ ariyasaccaṃ, ayaṃ chaṭṭho upādānakkhandho, idaṃ terasamaṃ āyatana’’nti veditabbā ime dhammā. Anabhisambuddhā appaṭividdhattāti.

125“于此”：在那被称为未被正觉之法的指责根据中。“任何”：指沙门等之外的任何其他人。“如法地”：就是具有理由。这里的“法”一词，如同在“法无碍解”等中那样，是“因”的同义词。而“因”应知为能令生起的成办因，不是造作者或令到达者。“相”：指因，但在这里就是指指责根据本身。从正自觉者的身份来说，我完全看不到有任何（如法地指责的依据）。“达到安稳者”：就是对于那似乎未达到安稳的指责，已没有灾祸，达到了不动的状态。“达到无畏者”：就是已获得无畏的状态。其余的也应同样理解。但这里有差别：“这些漏”：就是在欲漏等之中，这些称为漏的并没有完全灭尽——以“漏尽”的说法，这里是指一切烦恼的断除。因为如果所有漏彻底灭尽，那就没有任何烦恼不被断除。“障碍”：就是能造成障碍的，指对证得天界与解脱造成障碍的。“法”：如果从杂染中出离，就称为“出离的”。当法出离时，具备该法的人也随之被称为“出离者”，为了否定那人，所以佛陀说“他不出离”。然而，为什么教法被说为“出离”呢？因为它能使人达到出离的目的，依不离的比喻而说“出离”。或者，因为“所教法”就是指圣法，所以也没有矛盾。

Tatrāti tasmiṃ anabhisambuddhadhammasaṅkhāte codanāvatthusmiṃ. Kocīti samaṇādīhi añño vā yo koci. Saha dhammenāti saha hetunā. ‘‘Dhammapaṭisambhidā’’tiādīsu viya hetupariyāyo idha dhamma-saddo. Hetūti ca uppattisādhanahetu veditabbo, na kārako sampāpako vā. Nimittanti kāraṇaṃ, taṃ panettha codanāvatthumeva. Na samanupassāmi sammāsambuddhabhāvato. Khemappattoti akhemappattarūpāya codanāya anupaddavaṃ patto niccalabhāvappatto. Vesārajjappattoti visāradabhāvappatto. Sesesupi eseva nayo. Ayaṃ pana viseso – ime āsavāti kāmāsavādīsu ime nāma āsavā na parikkhīṇāti āsavakkhayavacanenettha sabbakilesappahānaṃ vuttaṃ. Na hi so kileso atthi, yo sabbaso āsavesu khīṇesu nappahīyeyya. Antarāyikāti antarāyakarā, saggavimokkhādhigamassa antarāyakarāti attho. Dhammo hi yo saṃkilesato niyyāti, so ‘‘niyyāniko’’ti vutto. Dhamme niyyante taṃsamaṅgīpuggalo niyyānikoti voharito hotīti tassa paṭikkhipanto ‘‘so na niyyātī’’ti āha. Kathaṃ pana desanādhammo niyyātīti vuccati? Niyyānatthasamādhānato, so abhedopacārena ‘‘niyyātī’’ti vutto. Atha vā ‘‘dhammo desito’’ti ariyadhammassa adhippetattā na koci virodho.

126“属于牛王”即“牛王的”。以无所畏惧之义，如同牛王一般，故为“牛王”，即最胜处——一切知性。由于安住于牛王处，过去诸佛被称为“牛王”。因宣说一切知性而面对（大众），或四众前来亲近，故为“牛王”。因为四众确实面向佛陀而住，不会背向而住。“此”即“牛”这个词也是如此。“他的”指牛王的。那些以力量生起与安住为特征的，依此而有牛王处；更为殊胜的，就依此而成为牛王处，应如此理解。世间中任何为了显示佛德而说的譬喻，全部都是低劣的。即使不站立，他也自称站立，这就是承认。

Usabhassa idanti āsabhaṃ, asantasanaṭṭhena āsabhaṃ viyāti āsabhaṃ, seṭṭhaṭṭhānaṃ sabbaññutaṃ. Āsabhaṭṭhānaṭṭhāyitāya āsabhā nāma pubbabuddhā. Sabbaññutapaṭijānanavasena abhimukhaṃ gacchanti, catasso vā parisā upasaṅkamantīti āsabhā. Catassopi hi parisā buddhābhimukhā evaṃ tiṭṭhanti, na tiṭṭhanti parammukhā. Idampīti ‘‘usabho’’ti idampi padaṃ. Tassāti nisabhassa. Yesaṃ baluppādāvaṭṭhānānaṃ vasena usabhassa āsabhaṇṭhānaṃ icchitaṃ, tato sātisayānaṃ eva tesaṃ vasena āsabhaṇṭhānaṃ hotīti daṭṭhabbaṃ. Yaṃ kiñci loke upamaṃ nāma buddhaguṇānaṃ nidassanabhāvena vuccati, sabbaṃ taṃ nihīnameva. Tiṭṭhamāno cāti atiṭṭhantopi tiṭṭhamāno eva paṭijānāti nāma. Upagacchatīti anujānāti.

127“此八”：这是为了显示无畏智的力量。正如善巧的说法者进入聪慧的众中，能以合适的言语使智者心生欢喜，同样地，面对这八种众，导师的无畏智的力量就显露出来。所以说“于诸众”。“刹帝利众”：指刹帝利集会的人群。其余各处也同理。“魔众”：指魔天众集会的人群。与魔相似的魔所属之众，称为“魔众”。所有这些众都是依其威严峻厉的样子来说的。因为一般人只要一说“国王坐在这里”，就说不出平常的话，腋下出汗，刹帝利众就是这般严峻；婆罗门精通三吠陀；居士精通各种业务和文字学；沙门精通自宗和他宗的教义，在他们当中说法是极为艰难的。诸天的严峻自不必说。只要一说“非人”，众人全身颤抖，看见他们的样子或听到声音，众生甚至会昏厥。非人众就是这般严峻。因此，这些众是依威严峻厉的样子来说的。但为什么这里不取焰摩天等众呢？因为他们极度沉溺于欲乐，缺乏如理作意。焰摩天等享受极其胜妙的欲乐，耽著其中，心不会自然生起听法的意愿；只有在大菩萨和诸佛的威神力吸引下，有时在大集会中才去做亲近等事。因此，天宫事的说法也大多不是以此因缘而发生的。“最胜吼”：就是没有任何能障碍的，是最高的吼声。“无畏吼”：由于具足无畏，从一切处都无畏惧而发出的吼声。“狮子吼经”：就是《犍度篇》中的狮子吼经。“堪忍故”：就是能忍耐。“杀故”：就是破坏、粉碎。而“像狮子吼一样发出吼声”等语句，就是为了开显这略说的意义。

Aṭṭhakho imāti idaṃ vesārajjañāṇassa baladassanaṃ. Yathā hi byattaṃ parisaṃ ajjhogāhetvā viññūnaṃ cittaṃ ārādhanasamatthāya kathāya dhammakathikassa chekabhāvo paññāyati, evaṃ imā aṭṭha parisā patvā satthu vesārajjañāṇassa balaṃ pākaṭaṃ hoti. Tena vuttaṃ ‘‘parisāsū’’ti. Khattiyaparisāti khattiyānaṃ sannipatitānaṃ samūho. Esa nayo sabbattha. Māraparisāti mārakāyikānaṃ sannipatitānaṃ samūho. Mārasadisānaṃ mārānaṃ parisāti māraparisā. Sabbā cetā parisā uggaṭṭhānadassanavasena gahitā. Manussā hi ‘‘ettha rājā nisinno’’ti vutte pakativacanampi vattuṃ na sakkonti, kacchehi sedā muccanti, evaṃ uggā khattiyaparisā, brāhmaṇā tīsu vedesu kusalā honti, gahapatayo nānāvohāresu ca akkharacintāya ca kusalā, samaṇā sakavādaparavādesu kusalā, tesaṃ majjhe dhammakathākathanaṃ nāma ativiya bhāriyaṃ. Devānaṃ uggabhāve vattabbameva natthi. Amanussoti hi vuttamatte manussānaṃ sakalasarīraṃ kampati, tesaṃ rūpaṃ disvāpi saddaṃ sutvāpi sattā visaññitāpi honti. Evaṃ amanussaparisā uggā. Iti cetā parisā uggaṭṭhānadassanavasena vuttā. Kasmā panettha yāmādiparisā na gahitāti? Bhusaṃ kāmābhigiddhatāya yonisomanasikāravirahato. Yāmādayo hi uḷāruḷāre kāme paṭisevantā tatthābhigiddhatāya dhammassavanāya sabhāvena cittampi na uppādenti, mahābodhisattānaṃ pana buddhānañca ānubhāvena ākaḍḍhiyamānā kadāci nesaṃ payirupāsanādīni karonti tādise mahāsamaye. Teneva hi vimānavatthudesanāpi taṃnimittā bahulā nāhosi. Seṭṭhanādanti kenaci appaṭihatabhāvena uttamanādaṃ. Abhītanādanti vesārajjayogato kutoci nibbhayanādaṃ. Sīhanādasuttenāti khandhiyavagge āgatena sīhanādasuttena. Sahanatoti khamanato. Hananatoti vidhamanato viddhaṃsanato. Yathā vātiādi ‘‘sīhanādasadisaṃ vā nādaṃ nadatī’’ti saṅkhepato vuttassa atthassa viññāpanaṃ.

128“此”：指“梵轮”一词。“般若所成”：由长时修习的波罗蜜慧与观慧所生起的。“悲所成”：由“这世间确实陷入苦难”等方式运作的大悲所生起的。如同从出家以来，大菩萨没有违碍证得圣道的修行；从兜率天、从得决定以来也是如此——这第二种、第三种说法也应如此理解。“于果刹那”：指于最上果刹那。因为通达已达究竟，阿拉汉道智就像金刚喻那样，是最殊胜的通达，所以说“于果刹那生起”。而凭借此所得的教学智，其作用的完成仅仅在于使他人觉悟，因此说“于憍陈如证得须陀洹……于果刹那转起”。从那以后直到般涅槃，教学智都持续转起，正如已经转起的转轮圣王的轮宝安住一样，应知这是已转法轮的安住。“两者”：以“亦”字，总括世间教学智与其他不共的特质，说明它们是相同的。“从胸生”：就是从佛陀的胸中出生，所以称为“亲生智”。

Etanti ‘‘brahmacakka’’nti etaṃ padaṃ. Paññāpabhāvitanti cirakālaparibhāvitāya pāramitāpaññāya vipassanāpaññāya ca uppāditaṃ. Karuṇāpabhāvitanti ‘‘kicchaṃ vatāyaṃ loko āpanno’’tiādinayappavattāya mahākaruṇāya uppāditaṃ. Yathā abhinikkhamanato pabhuti mahābodhisattānaṃ ariyamaggādhigamanavirodhinī paṭipatti natthi, evaṃ tusitabhavanato niyatabhāvāpattito ca paṭṭhāyāti dutiyatatiyanayā ca gahitā. Phalakkhaṇeti aggaphalakkhaṇe. Paṭivedhaniṭṭhattā arahattamaggañāṇaṃ vajirūpamatāyeva sātisayo paṭivedhoti ‘‘phalakkhaṇe uppannaṃ nāmā’’ti vuttaṃ. Tena paṭiladdhassapi desanāñāṇassa kiccanipphatti parassa bujjhanamattena hotīti ‘‘aññāsikoṇḍaññassa sotāpatti…pe… phalakkhaṇe pavattanaṃ nāmā’’ti vuttaṃ. Tato paraṃ pana yāva parinibbānā desanāñāṇappavatti, tasseva pavattitassa dhammacakkassa ṭhānanti veditabbaṃ pavattitacakkassa cakkavattino cakkaratanassa ṭhānaṃ viya. Ubhayampīti pi-saddena lokiyadesanāñāṇassa itarena anaññasādhāraṇatāvasena samānataṃ sampiṇḍeti. Urasi jātatāya uraso sambhūtanti orasaṃ ñāṇaṃ.

129“如是色”：此处“如是”一词，是为了毫无遗漏地显示色的自相，因此它结合“这是色”一句，从共相与自相两方面作了显示。“有此量色”：以此毫无遗漏地显示“除此之外再没有色”这一相状，即没有其他色。现在为了详细解释其义，说“以恼坏为自性……”等。其中，“恼坏”是指在冷等相违缘和合时，生起相异的状态。“等”字则摄取了内、外等分类。以相……乃至……而观：即以硬等相、以持等味、以领受等现起、以四大种等足处而观。如是所把握者：即像这样从共相以及从相等把握者。“以无明集”：指由无明而生起，即由无明存在而有。因为存在是与灭相违的，所以当灭没有时，存在就有；因此，前生已成就的无明存在时，在此生中，色的集起、色的生起便发生，这就是其义。“以渴爱集”、“以业集”也应依此理趣理解。而无明等三者因为是过去时的，所以作为它们俱有因的取也已被包含在内，应当了知。在转起缘中，由于段食的力量最强，所以只取它；然而，以“以食集”所取的转起缘之理，时节与心也已被包含在内，因此，从缘的角度显示色的十二种生起方式，也是必然的，应当如此看待。“以生起相”等，是依时而说观生。其中，依地而观道之生、安住于彼的人，在此处依相续、渐次地观刹那。“以无明灭而色灭”：由于最上道智使无明无生而灭，未来的色便无生而灭，因为缘无有故。“以缘灭”：即由称为无明的缘灭去。“以渴爱灭”等也应依此理趣理解。“以食灭”：即转起缘的段食无有。“以色灭”：即彼食所生的色无有。其余应依前文所说理趣了知。“以变异相”：即依存在时而说观二因。因此，先已依足处而观、安住于彼的人，在此处依相续而观见，渐次地观刹那。

Iti rūpanti ettha iti-saddo anavasesato rūpassa sarūpanidassanatthoti tassa ‘‘idaṃ rūpa’’nti etena sādhāraṇato ca sarūpanidassanamāha. Ettakaṃ rūpanti etena anavasesato ‘‘ito uddhaṃ rūpaṃ natthī’’ti nimittassa aññassa abhāvaṃ. Idāni tamatthaṃ vitthārato dassetuṃ ‘‘ruppanasabhāvañcevā’’tiādi vuttaṃ. Tattha ruppanaṃ sītādivirodhipaccayasamavāye visadisuppatti. Ādi-saddena ajjhattikabāhirādibhedaṃ saṅgaṇhāti. Lakkhaṇa…pe… vasenāti kakkhaḷattādilakkhaṇavasena sandhāraṇādirasavasena sampaṭicchanādipaccupaṭṭhānavasena bhūtattayādipadaṭṭhānavasena ca. Evaṃ pariggahitassāti evaṃ sādhāraṇato ca lakkhaṇādito ca pariggahitassa. Avijjāsamudayāti avijjāya uppādā, atthibhāvāti attho. Nirodhavirodhī hi atthibhāvo hoti, tasmā nirodhe asati atthibhāvo hoti, tasmā purimabhave siddhāya avijjāya sati imasmiṃ bhave rūpassa samudayo rūpassa uppādo hotīti attho. Taṇhāsamudayā kammasamudayāti etthāpi eseva nayo. Avijjādīhi ca tīhi atītakālikattā tesaṃ sahakārīkāraṇabhūtaṃ upādānampi gahitamevāti veditabbaṃ. Pavattipaccayesu kabaḷīkāraāhārassa balavatāya, so eva gahito, ‘‘āhārasamudayā’’ti pana gahitena pavattipaccayatāmattena utucittānipi gahitāneva hontīti dvādasasamuṭṭhānikaṃ rūpassa paccayato dassanampi bhavitabbamevāti daṭṭhabbaṃ. Nibbattilakkhaṇantiādinā kālavasena udayadassanamāha. Tattha bhūtavasena magge udayaṃ passitvā ṭhito idha santativasena anukkamena khaṇavasena passati. Avijjānirodhā rūpanirodhoti aggamaggañāṇena avijjāya anuppādanirodhato anāgatassa anuppādanirodho hoti paccayābhāve abhāvato. Paccayanirodhenāti avijjāsaṅkhātassa paccayassa nirodhabhāvena. Taṇhānirodhāti etthāpi eseva nayo. Āhāranirodhāti pavattipaccayassa kabaḷīkārāhārassa abhāvā. Rūpanirodhāti taṃsamuṭṭhānarūpassa abhāvo hoti. Sesaṃ heṭṭhā vuttanayānusārena veditabbaṃ. Vipariṇāmalakkhaṇanti bhavakālavasena hetudvayadassanaṃ. Tasmā taṃ padaṭṭhānavasena pageva passitvā ṭhito idha santativasena disvā anukkamena khaṇavasena passati.

130“如是受”等，其义也应依前文所说理趣了知。“乐等差别”：即乐、苦、不苦不乐等的分类。“色想等差别”：即色想、声想、香想、味想、触想、法想等的分类。“触等差别”：即触、思、作意等的分类。以相……乃至……而观：即以领纳可爱等相、以受用可爱行相等味、以身乐等现起、以可爱所缘等足处而观。由于《相应部》（4.93）中说“触已而受，触已而想，触已而思”，对于受等三蕴，应当说“以触集”。又由于说“识缘名色”，对于识蕴，应当说“以名色集”。依彼等而配合：即如“以无明灭而受灭”等，依彼等无明等而配合理解。

Iti vedanātiādīsupi vuttanayena attho veditabbo. Sukhādibhedanti sukhadukkhaadukkhamasukhādivibhāgaṃ. Rūpasaññādibhedanti rūpasaññā, sadda… gandha… rasa… phoṭṭhabba … dhammasaññādivibhāgaṃ. Phassādibhedanti phassacetanāmanasikārādivibhāgaṃ. Lakkhaṇa…pe… vasenāti iṭṭhānubhavanalakkhaṇādilakkhaṇavasena iṭṭhākārasambhogarasādirasavasena kāyikaassādādipaccupaṭṭhānavasena iṭṭhārammaṇādipadaṭṭhānavasena. ‘‘Phuṭṭho vedeti, phuṭṭho sañjānāti, phuṭṭho cetetī’’ti (saṃ. ni. 4.93) vacanato tīsu vedanādīsu khandhesu phassasamudayāti vattabbaṃ. Viññāṇappaccayā nāmarūpa’’nti vacanato viññāṇakkhandhe nāmarūpasamudayāti vattabbaṃ. Tesaṃyeva vasenāti ‘‘avijjānirodho vedanānirodho’’tiādinā tesaṃyeva avijjādīnaṃ vasena yojetabbaṃ.

131依取蕴的集与灭，已显示了外道无从了知的有限狮子吼。现在将依顺逆次第，从略到广显示缘相范围，即不与他共通的无限狮子吼，故说：「这也是另一个狮子吼。」「此」是指「此有故」等简略宣说的缘起句。在此，「此有故彼有，此灭故彼灭」——说无明等存在时行等便存在，无明等灭时行等便灭——由此在前面缘的相中显示了决定：「此有故彼才有，非无此而有；此生故彼才生，非不从此生；此灭故彼才灭，非不从此灭。」因此，应知这里所说的缘起之相包含了决定性。「灭」是指无明等离贪、以离去而未来不生、不转起。正如所说：「然而，无明无余离贪灭故……」等。与灭相违的是生起，由此以生起与灭的区分而说「此灭故彼灭」。借此他显示：「若无灭则无生起，而此处的生起是指有（存在）。」「此有故彼有」即是此相。以另一种表达说「此生故彼生」，是以后者简别前者。因此，说「此有故」并非仅指正在发生的，而是应知其自性不为道所灭。又因世尊在解释「此无故彼无，此灭故彼灭」这双重所举之相时，以「然而，无明无余离贪灭故，行灭」等只说了灭，所以「无（不存在）」也即是灭，由此显示与「无」相违的「有」即是「不灭」。以这种称为「不灭」的「有」来简别生起。因此，这里不仅意指「有」仅仅是生起，而是意指那种称为「不灭」的「有」——此义得以阐明。如此，这双重相的言说应理解为：作为互相简别的能简别与所简别，是有意义的。那么，什么是这里被称为「不灭」，而又说为「有、生起」的呢？即未被舍弃的状态，以及因未生果而具有生果之能——此为略说。广说应依《自说经注》中《胜义灯》所述之理去理解。

Upādānakkhandhānaṃ samudayatthaṅgamavasena titthiyānaṃ avisayopi sappadeso sīhanādo dassito. Idāni nippadeso anulomapaṭilomavasena saṅkhepato vitthārato paccayākāravisayo anaññasādhāraṇo dassīyatīti āha, ‘‘ayampi aparo sīhanādo’’ti. Tassāti ‘‘imasmiṃ satī’’tiādinā saṅkhepato vuttapaṭiccasamuppādapāḷiyā. Ettha ca ‘‘imasmiṃ sati idaṃ hoti, imassa nirodhā idaṃ nirujhtī’’ti avijjādīnaṃ bhāve saṅkhārādīnaṃ bhāvassa, avijjādīnaṃ nirodhe saṅkhārādīnaṃ nirodhassa kathanena purimasmiṃ paccayalakkhaṇe niyamo dassito ‘‘imasmiṃ sati eva, nāsati, imassa uppādā eva, nānuppādā, nirodhā eva, nānirodhā’’ti. Tenedaṃ lakkhaṇaṃ antogadhaniyamaṃ idha paṭiccasamuppādassa vuttanti daṭṭhabbaṃ. Nirodhoti ca avijjādīnaṃ virāgā vigamena āyatiṃ anuppādo appavatti. Tathā hi vuttaṃ ‘‘avijjāya tveva asesavirāganirodhā’’tiādi. Nirodhavirodhī ca uppādo, yena so uppādanirodhavibhāgena vutto ‘‘imassa nirodhā idaṃ nirujjhatī’’ti. Tenetaṃ dasseti ‘‘asati nirodhe uppādo nāma, so cettha atthibhāvoti vuccatī’’ti. ‘‘Imasmiṃ sati idaṃ hotī’’ti idameva hi lakkhaṇaṃ. Pariyāyantarena ‘‘imassa uppādā idaṃ uppajjatī’’ti vadantena parena purimaṃ visesitaṃ hoti. Tasmā na vattamānaṃyeva sandhāya ‘‘imasmiṃ satī’’ti vuttaṃ, atha kho maggena anirujjhanasabhāvañcāti viññāyati. Yasmā ca ‘‘imasmiṃ asati idaṃ na hoti, imassa nirodhā idaṃ nirujjhatī’’ti dvidhāpi uddiṭṭhassa lakkhaṇassa niddesaṃ vadantena bhagavatā ‘‘avijjāya tveva asesavirāganirodhā saṅkhāranirodho’’tiādinā nirodhova vutto, tasmā natthibhāvopi nirodho evāti natthibhāvaviruddho atthibhāvo anirodhoti dassitaṃ hoti. Tena anirodhasaṅkhātena atthibhāvena uppādaṃ viseseti. Tato idha na kevalaṃ atthibhāvamattaṃ uppādoti attho adhippeto, atha kho anirodhasaṅkhāto atthibhāvo cāti ayamattho vibhāvito hoti. Evametaṃ lakkhaṇadvayavacanaṃ aññamaññaṃ visesanavisesitabbabhāvena sātthakanti veditabbaṃ. Ko panāyaṃ anirodho nāma, yo ‘‘atthibhāvo, uppādo’’ti ca vuttoti? Appahīnabhāvo ca anibbattitaphalabhāvena phaluppādanārahatā cāti ayamettha saṅkhepo. Vitthāro pana paramatthadīpaniyaṃ udānaṭṭhakathāyaṃ (udā. aṭṭha. 1). Vuttanayena veditabbo.

132「以分别五蕴等」：指分别五取蕴及十二支缘相的方式。因为在这《十力经》中，所教导的法相仅是五蕴缘相，所以说「五蕴缘相法」。不攥师拳而显明，于义与声皆不隐覆、不低垂，故说「不覆」。开显即明了，故说「开显而立」。照了即以智光照耀、点燃，故说「照亮、照明」。即处处破裂之处。缝合打结：即穿线缝合，于不能缝合处则以线打结。法无破片：即无破片而离破片，显示其不顺处即无破绽，故说「于此无」等。穿衣披覆即摄持。自作辩才。增长自宗。沙门垢：因持沙门装束，伪装沙门，成为沙门之垢。于己色身相续中，行恶行与诈骗者，即「造笼者」，即恶戒者。彼造笼者。驱出即赶走。糠即沙门渣滓。拖出即拉出之义。驱散如驱散秕糠。正如无米粒实质、仅似谷物而唯是谷壳者称为秕；同样，无戒等实质而仅似沙门者，如秕，故为秕，即恶戒者。驱散彼秕。带走即移除。具念：即以强念而成为具念者。

Pañcakkhandhavibhajanādivasenāti pañcannaṃ upādānakkhandhānaṃ dvādasapadikassa paccayākārassa vibhajanavasena. Imasmiñhi dasabalasutte dhammassa desitākāro pañcakkhandhapaccayākāramatto. Tenāha ‘‘pañcakkhandhapaccayākāradhammo’’ti. Ācariyamuṭṭhiyā akaraṇena vibhūto, so pana atthato ca saddato ca pihito heṭṭhāmukhajāto vā na hotīti āha ‘‘anikujjito’’ti. Vivaṭoti vibhāvito. Tenāha ‘‘vivaritvā ṭhapito’’ti . Pakāsitoti ñāṇobhāsena obhāsito ādīpitoti āha ‘‘dīpito jotito’’ti. Tattha tattha chinnabhinnaṭṭhāne. Sibbitagaṇṭhitanti vākaṃ gahetvā sibbitaṃ, sibbituṃ asakkuṇeyyaṭṭhāne vākena gaṇṭhitañca. Chinnapilotikābhāvena vigatapilotiko dhammo, tassa chinnapilotikassa paṭilomatā chinnabhinnatābhāvenāti dassento ‘‘na hetthā’’tiādimāha. Nivāsanapārupanaṃ pariggahaṇaṃ. Sayaṃ paṭibhānaṃ kappetvā. Vaḍḍhentā attano samayaṃ. Samaṇakacavaranti samaṇavesadhāraṇavasena samaṇapaṭirūpatāya samaṇānaṃ kacavarabhūtaṃ. Attano rūpapavattiyā karaṇḍaṃ kucchitaṃ dhuttaṃ vāti pavattetīti kāraṇḍavo, dussīlo. Taṃ kāraṇḍavaṃ. Niddhamathāti nīharatha. Kasambunti samaṇakasaṭaṃ. Apakassathāti apakaḍḍhatha nanti attho. Palāpeti palāpasadise. Tathā hi taṇḍulasārarahito dhaññapaṭirūpako thusamattako palāpoti vuccati, evaṃ sīlādisārarahito samaṇapaṭirūpako palāpo viyāti palāpo, dussīlo. Te palāpe. Vāhethāti apanetha. Patissatāti bāḷhasatitāya patissatā hothāti.

133「凭信出家者」：指未被国王灾祸等所逼迫，怀着「我将如此战胜已陷入生等轮回之怖畏」之心，为出离轮回而依信心出家者。「行良家子」：由行为而生于良家。故说「无论从何处」等。「生良家子」：由出生殊胜而生于良家。诸善士所称叹的支分：作为正勤的支分，以及于身命无顾恋而发起精进者，依如是转起之精进力，故说「皮为一支」。其余各支理亦如是。应于九处安立精进：即「依时在五处，依威仪在四处」，应如是于九处安立、转起精进。

Saddhāya pabbajitenāti rājūpaddavādīhi anupaddutena ‘‘evañhi taṃ otiṇṇaṃ jātiādisaṃsārabhayaṃ vijinissāmī’’ti vaṭṭanissaraṇatthaṃ āgatāya saddhāya vasena pabbajitena. Ācārakulaputtoti ācārena abhijāto. Tenāha ‘‘yato kutocī’’tiādi. Jātikulaputtoti jātisampattiyā abhijāto. Viññuppasatthāni aṅgāni sammāpadhāniyaṅgabhāvena, kāye ca jīvite ca nirapekkhabhāvena vīriyaṃ ārabhantassa tathāpavattavīriyavasena ‘‘taco ekaṃ aṅga’’nti vuttaṃ. Esa nayo sesesupi. Navasu ṭhānesu samādhātabbanti ‘‘kālavasena pañcasu, iriyāpathavasena catūsū’’ti evaṃ navasu ṭhānesu vīriyaṃ samādhātabbaṃ pavattetabbaṃ.

134「他住于苦」：懈怠的人，在导向出离的教法中，由于不修精勤，未证得沙门的真实利益，故住于苦。或者将「自利」（sakaṃ atthaṃ）的 ka 改为 da，读作「己利」（sadatthaṃ）。为了从根本上显示懈怠者的利益衰损，所以说「六门」等。由于坐着压坏座椅，故称「压座者」，这是对他的贬称；因为他毫不执持任何利益，只成为座椅的负担，这是其意趣。在别处则称为「压地者」，那里的意思是：因悭吝而见他人布施之地便眼红。「满粪者」：指吃饱肚子后，充塞厕所的人。

So dukkhaṃ viharatīti kusītapuggalo niyyānikasāsane vīriyārambhassa akaraṇena sāmaññatthassa anuppattiyā dukkhaṃ viharati. Sakaṃ vā atthaṃ sadatthaṃ ka-kārassa da-kāraṃ katvā . Kusītassa atthaparihāyanaṃ mūlato paṭṭhāya dassetuṃ ‘‘cha dvārānī’’tiādi vuttaṃ. Nisajjāvasena pīṭhamaddanato pīṭhamaddano, nirassanavacanaṃ tassa, kassacipatthassa adhāraṇato kevalaṃ pīṭhabhārabhūtoti adhippāyo. Aññattha pana ‘‘makhamaddano’’ti vuccati, tattha dānamicchāya paresaṃ makhaṃ passantoti attho. Laṇḍapūrakoti kucchipūraṃ bhuñjitvā vaccakuṭipūrako.

135「勤精进者」等句，应当以与「懈怠之人」处所说相反的道理来理解，并且是以赞叹的方式称扬。「勤精进者」：指已策励精进的人。「致力于发送其心者」：指已将其心送往涅槃的人。由此显示了弟子们的正行道与礼敬师长的功德。

‘‘Āraddhavīriyo’’tiādīsu ‘‘kusīto puggalo’’ti ettha vuttavipariyāyena attho veditabbo, āsīsāya vasena thomito. Āraddhavīriyeti paggahitavīriye. Pahitatteti nibbānaṃ patipesitacitte. Etena sāvakānaṃ sammāpaṭipattiṃ satthuvandanānisaṃsañca dassesi.

136「以低劣法」：指依止于轮回的法。由此说「以低劣之信」等。「以最胜法」：指依止于出离的殊胜法；即使少许，也因为远离杂染的浑浊义及精要义，所以净信者也不应饮用（低劣之法）。「教法」：指具备教、行、证三相的教法。「清澄」：因为离去了过失污垢，且能令信净。「应饮」：如同用钵器般能以安乐享用，并且因为远离了恶行、一切烦恼、杂秽、泥沼的过失。

Hīnenāti vaṭṭanissitena dhammena. Tenāha ‘‘hīnāya saddhāyā’’tiādi. Aggenāti seṭṭhena vivaṭṭanissitena dhammena, īsakampi katakālusiyavigataṭṭhena maṇḍaṭṭhena ca pasannampi surādi na pātabbaṃ. Sāsananti pariyattipaṭipattipaṭivedhalakkhaṇaṃ sāsanaṃ. Pasannaṃ vigatadosamalattā pasādaniyattā ca. Pātabbañca pattena viya sukhena paribhuñjitabbato duccaritasabbakilesakasāvamalapaṅkadosarahitattā ca.

137成为醍醐的菩提分法教说，也叫做「教说醍醐」。对这唯一的教说醍醐的领受者，即那些善行、无过失的四众弟子，称为「领受醍醐」。道之梵行，因为导至此，所以整个菩提分法聚也叫做「梵行醍醐」。因此说「什么是教说醍醐」等。其中，「了知者」指善证悟诸谛的人。正如最初所说「开示四圣谛」等。在预备阶段，依「有此世」等，远离对此世和他世的迷惑而生起的胜解，就是「胜解醍醐」。弃舍后：通过断尽而舍弃后。属于四地的信根胜解，因为它是胜解醍醐，而成为醍醐的胜解。以「等」字包含「策励醍醐：精进根舍弃懈怠之糠」等其余经文。此处：即在这个教法中，或在「醍醐」这个词中。这是具格，由此表示「大师现前」，如果与现前相应，就能带来无疑的果报。所以说「非现前」等。「量」：指适宜的药量。「涌吐」：即药的吐出和泻下，或者依此令病素吐出和泻下。同样地：就像在良医面前，心中无疑而饮药醍醐一样，「大师现前」，心中无疑而勤精进，饮这应饮的教法醍醐，应该这样联系。以证得神通等获得成就，故有功德；以证悟道果而增长，故有增长；他利：通过使他人随顺自己的见地而正确行道，成就他人的利益，应当在此处看到这样的意义。

Maṇḍabhūtā bodhipakkhiyadhammadesanāpi desanāmaṇḍo. Tassa ekasseva pana desanāmaṇḍassa paṭiggāhakā suppaṭipannā dosarahitā catasso parisā paṭiggahamaṇḍo. Maggabrahmacariyaṃ taggatikattā sakalopi bodhipakkhiyadhammarāsi brahmacariyamaṇḍo. Tenāha ‘‘katamo desanāmaṇḍo’’tiādi. Tattha viññātāroti saccānaṃ abhisametāvino. Tathā hi ādito ‘‘catunnaṃ ariyasaccānaṃ ācikkhaṇā’’tiādi vuttaṃ. Pubbabhāge ‘‘atthi ayaṃ loko’’tiādinā idhalokaparalokagatasammosavigamena pavatto adhimokkhova adhimokkhamaṇḍo. Chaḍḍetvā samucchedavasena vijahitvā. Catubhūmakassa saddhindriyassa adhimokkhamaṇḍena maṇḍabhūtaṃ adhimokkhaṃ. Ādi-saddena ‘‘paggahamaṇḍo vīriyindriyaṃ kosajjakasaṭa’’ntiādiṃ pāḷisesaṃ saṅgaṇhāti. Etthāti etasmiṃ sāsane, ‘‘maṇḍasmi’’nti vā vacane. Kāraṇavacanaṃ, tena ‘‘satthā sammukhībhūto’’ti sammukhabhāvanāyogo nirāsaṅkaphalāvahoti dasseti. Tenāha ‘‘asammukhā’’tiādi. Pamāṇanti anurūpaṃ bhesajjassa pamāṇaṃ. Uggamananti bhesajjassa vamanaṃ virecanaṃ, tassa vā vasena dosadhātūnaṃ vamanaṃ virecanaṃ. Evamevāti yathā bhesajjamaṇḍaṃ vejjasammukhā nirāsaṅkā pivanti, evameva ‘‘satthā sammukhībhūto’’ti nirāsaṅkā vīriyaṃ katvā, maṇḍapeyya sāsanaṃ pivathāti yojanā. Abhiññāsamāpattipaṭilābhena sānisaṃsā. Maggaphalādhigamanena savaḍḍhi. Paratthanti attano diṭṭhānugatiāpattiyā, tathā sammāpaṭipajjantānaṃ paresaṃ atthanti evamettha attho daṭṭhabbo.

177第二《十力经》注释结束。

Dutiyadasabalasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

1783. 《近依经》注释

3. Upanisasuttavaṇṇanā

23「知者、见者」：这里的“见”仅指以慧眼来见，而不是以肉眼来见，所以经中说“这两个词意思相同”。虽然是同一个意思，但这是指：就智慧的特征（知相）、智慧的力量（知力）所行及的领域（境）而言，这样去“见”的状态与“知”并不矛盾。这就是它的意趣。因此，注疏才说“因为‘知’的特征就是智”等等。所谓「知力」，是指凭借智慧的力量，智慧的作用能照亮对象领域的意思。因此才说“以智慧照见离系之法”。而“知者、见者”这种表述，是以“知”与“见”作为切入点，把人作为叙述主导而展开的教示。所以注疏说“基于知的特征”等等。或者可以这样理解：“知者”，是指以预备阶段的前行智而了知的人；“见者”，是指以后续阶段的智慧而亲见的人。或者，说“知者”，并不是指这里所教导的“知”是依靠传闻、推论或遍寻的程度；而是为了阐明：就像眼识直接看见色法那样，是亲自现观了色法等以及它们的集起等之后，直接地“见”，所以才说“见者”。在这里也可以作这样的解读。

23.Jānato passatoti ettha dassanaṃ paññācakkhunāva dassanaṃ adhippetaṃ, na maṃsacakkhunāti āha ‘‘dvepi padāni ekatthānī’’ti. Evaṃ santepīti padadvayassa ekatthattepi ñāṇalakkhaṇañāṇappabhāvavisayasssa tathādassanabhāvāvirodhanāti attho. Tenāha ‘‘jānanalakkhaṇañhi ñāṇa’’ntiādi. Ñāṇappabhāvanti ñāṇānubhāvena ñāṇakiccavisayobhāsanti attho. Tenāha ‘‘ñāṇena vivaṭṭe dhamme passatī’’ti. Jānato passatoti ca jānanadassanamukhena puggalādhiṭṭhānā desanā pavattāti āha – ‘‘ñāṇalakkhaṇaṃ upādāyā’’tiādi. Jānatoti vā pubbabhāgañāṇena jānato, aparabhāgena ñāṇena passato. Jānatoti vā vatvā na jānanaṃ anussavākāraparivitakkamattavasena idhādhippetaṃ, atha kho rūpāni viya cakkhuviññāṇena rūpādīni tesañca samudayādike paccakkhe katvā dassananti vibhāvetuṃ ‘‘passato’’ti vuttanti evaṃ vā ettha attho.

139「诸漏灭尽」：指诸漏的彻底断除。而它其实就是诸漏的不再生起之灭，是彻底、完全地不存在。所以他说「不生」、「已尽的特征」、「无有状态」。为了显示「漏尽」一词在已尽的特征等语境中的出处，才说「由漏尽」等。「随顺于正直之道的人」：指已断除烦恼的弯曲和身行的弯曲等，变得正直，并随念那包含观的下层道法的人。因为他的那些烦恼确实已灭尽。「在灭尽上，首先生起的是智」；「在那之后，无间地生起另一个智」：这就是说，在称为「灭尽」的最高道那个刹那，包含在该道中的智首先生起；紧接着在那之后，无间地生起了另一个智，即阿拉汉果。即使偈颂中只说了「在灭尽上」，但依据彻底断除，「诸漏已尽之道，称为尽」，所以他说「道被说为漏尽」。「沙门」：这里意指已息灭诸恶的人，而他就是漏尽者。「由漏尽」：这里指果；不过换个角度说，漏尽之道也被称为漏尽，因为果正是由它来证得的。由此也应理解，涅槃也被称为漏尽的体性。

Āsavānaṃ khayanti āsavānaṃ accantappahānaṃ. So pana tesaṃ anuppādanirodho sabbena sabbaṃ abhāvo evāti āha ‘‘asamuppādo khīṇākāro natthibhāvo’’ti. Āsavakkhayasaddassa khīṇākārādīsu āgataṭṭhānaṃ dassetuṃ ‘‘āsavānaṃ khayā’’tiādi vuttaṃ. Ujumaggānusārinoti kilesavaṅkakāyavaṅkādīnaṃ pahānena ujubhūte savipassanāheṭṭhimamaggadhamme anussarantassa. Yadeva hissa parikkhīṇaṃ. Khayasmiṃ paṭhamaṃ ñāṇaṃ ‘‘tato aññā anantarā’’ti khayasaṅkhāte aggamagge tappariyāpannameva ñāṇaṃ paṭhamaṃ uppajjati, tadanantaraṃ pana aññā arahattanti. Yadipi gāthāya ‘‘khayasmiṃ’’icceva vuttaṃ, samucchedavasena pana ‘‘āsave khīṇe maggo khayo’’ti vuccatīti āha ‘‘maggo āsavakkhayoti vutto’’ti. Samaṇoti samitapāpo adhippeto, so pana khīṇāsavo hotīti. ‘‘Āsavānaṃ khayā’’ti idha phalaṃ, pariyāyena pana āsavakkhayo maggo, tena pattabbato phalaṃ. Eteneva nibbānassapi āsavakkhayabhāvo vuttoti veditabbo.

140「只有了知者，才是真正看见的人」：这里刻意强调一个决定性，而不是其他的情况。因为如果没有这种分别，就没有殊胜可言，那也不是我们所主张的。为了显示这个决定性的结果，所以说了「不是对于不了知的人，不是对于没看见的人」。因此他说：「如果有个人不了知、没看见，我不为他说法，这就是意思」。以此显示：对诸蕴的通达，是漏尽不可或缺的原因。「以此」：即指「不是对于不了知的人，不是对于没看见的人」这句话。那些被驳斥的人：他们是谁呢？就是持这类说法的：如「愚者和智者流转轮回后，都将终止苦」（《长部》1.168；《中部》2.228）、「众生没有因、没有缘就能清净」（《长部》1.168；《中部》2.101, 227）等。在他们当中，有些人声称仅凭殊胜的出身、转移就能让生死轮回清净；另一些人则声称依靠自在天、生主等因而清净。应知，这一切都包含在「由轮回等缘故」这一句里了。「用前面的两个词」：即「知者、见者」这两个词。已经说了「方法」，因为题目讲的是「漏尽」。「以此」：即「不是对于不了知的人，不是对于没看见的人」这两个词。这（不了知、不见）是漏尽的非方法，也就是对于五蕴不通达。而「知者、见者」这个看似没做绝对限定的说法，从义理上其实已经证成了对非方法的排除。应知：就是为了阐明这种「从义理上已经证成」的状态，才做了这样的注释。

Jānato eva passato evāti evamettha niyamo icchito, na aññathā visesābhāvato aniṭṭhāpannovāti tassa niyamassa phalaṃ dassetuṃ ‘‘no ajānato no apassato’’ti vuttanti āha ‘‘yo pana na jānāti, na passati, tassa no vadāmīti attho’’ti. Iminā khandhānaṃ pariññā āsavakkhayassa ekantikakāraṇanti dasseti. Etenāti ‘‘no ajānato, no apassato’’ti etena vacanena. Te paṭikkhittāti ke pana teti? ‘‘Bāle ca paṇḍite ca sandhāvitvā saṃsaritvā dukkhassantaṃ karissanti (dī. ni. 1.168; ma. ni. 2.228) ahetū appaccayā sattā visujjhantī’’ti (dī. ni. 1.168; ma. ni. 2.101, 227) evamādivādā. Tesu keci abhijātisaṅkantimattena saṃsārasuddhiṃ paṭijānanti, aññe issarapajāpatikāraṇādivasena. Tayidaṃ sabbaṃ saṃsārādīhīti ettheva saṅgahitanti daṭṭhabbaṃ. Purimena padadvayenāti ‘‘jānato passato’’ti iminā padadvayena. Upāyo vutto ‘‘āsavakkhayā’’ti adhikārato. Imināti ‘‘no ajānato, no apassato’’ti iminā padadvayena. Anupāyo hoti esa āsavānaṃ khayassa, yadidaṃ pañcannaṃ khandhānaṃ apariññāti ‘‘jānato passato’’ti imināva aniyamavacanena anupāyapaṭisedhopi atthato bodhito hotīti. Tameva hi atthato bodhitabhāvaṃ vibhāvetuṃ evaṃ saṃvaṇṇanā katāti daṭṭhabbaṃ.

141「达跋种姓者」：意指具有「达跋」（质直）这种特质的人。因为像在「实有（drabyo）」「实有可灭，非实有不灭」等语境中，就称其为「实有（drabya）」。或者，指本质坚实的人，意思是具足相应戒行的人。正如经文所说：「达跋啊，质直的人并非这样开脱」（《律藏·波罗夷》384）。「立于行事之首而做」：就是把遵行（戒律义务）作为最上、最核心的职责来做。事实上，如果有比丘为了那些不知道如何营办「活命清净」的「同梵行者」们，或是为了帮自己遮风挡雨等，而制作伞盖等物，那么他就称为「立于行事之首而做」。至于「不成为立足处」：这并不是说这些事情不是作为依怙法，而成为证悟道果的亲依止缘，所以不能这样说。因为经中曾说过：「对于同梵行者们那些高低不同的事务，他都很能干」等等（《长部》3.345）。「这样，对于了知的人」：这样，因为了知医疗等手艺，以此为因、以「邪命」为缘，欲漏等诸漏只会增长，而不会断除。而「这样……诸漏得以灭尽」这段经文，应该是取「阿拉汉果」的表述才恰当，因为用果的称呼，其因已经不言自明地成就了。因此说：「因为他生于诸漏灭尽之际」。

Dabbajātikoti dabbarūpo. So hi ‘‘drabyo’’ti vuccati ‘‘drabyaṃ vinassati nādrabya’’ntiādīsu. Dabbajātiko vā sārasabhāvo, sāruppasīlācāroti attho. Yathāha ‘‘na kho dabba dabbā evaṃ nibbeṭhentī’’ti (pārā. 384). Vattasīse ṭhatvāti vattaṃ uttamaṃ dhuraṃ katvā. Yo hi parisuddhājīvo kātuṃ ajānantānaṃ sabrahmacārīnaṃ attano vā vassavātādipaṭibāhanatthaṃ chattādīni karoti, so vattasīse ṭhatvā karoti nāma. Padaṭṭhānaṃ na hotīti na vattabbaṃ nāthakaraṇadhammabhāvena maggaphalādhigamassa upanissayabhāvato. Vuttañhi ‘‘yāni tāni sabrahmacārīnaṃ uccāvacāni kiccakaraṇīyāni, tattha dakkho hotī’’tiādi (dī. ni. 3.345). Evaṃ jānatoti evaṃ vejjakammādīnaṃ jānanahetu micchājīvapaccayā kāmāsavādayo āsavā vaḍḍhantiyeva, na pahīyanti. ‘‘Evaṃ kho…pe… āsavānaṃ khayo hotī’’ti imāya pāḷiyā arahattasseva gahaṇaṃ yuttaṃ phalaggahaṇena hetuno avuttasiddhattā. Tenāha ‘‘āsavānaṃ khayante jātattā’’ti.

142「来」指来源；能带来它的，称为「能引生来源的」，也就是前行的预备道。「在灭尽上」是以「以体来显示体的相」的用法而用的处格；而如果说「于灭尽」，则是就对象领域而言。因此说：「在称作诸漏灭尽的」。果依止在这里，所以因被称为「亲依止」。这是从最高标准的阐述来说，就是指「阿拉汉果」的解脱。「那」是指解脱。「它的」：即指省察智的。不过，对于倾向于厌离的心，无间亲依止缘等种种缘也可能存在，所以说：「应依据可以得到的情况来理解它的缘性」。

Āgamanaṃ āgamo, taṃ āvahatīti āgamanīyā, pubbabhāgapaṭipadā. Khayasminti bhāvenabhāvalakkhaṇe bhummaṃ, khayeti pana visaye. Tenāha ‘‘āsavakkhayasaṅkhāte’’ti. Upanisīdati phalaṃ etthāti kāraṇaṃ upanisā. Arahattaphalavimutti ukkaṭṭhaniddesato. Sāti vimutti. Assāti paccavekkhaṇañāṇassa. Manasmiṃ vivaṭṭanissite pana anantarūpanissayāpi paccayā sambhavantīti ‘‘labbhamānavasena paccayabhāvo veditabbo’’ti vuttaṃ.

143「离贪」：依此而从一切行中离贪，故为离贪，即道。「厌离」：依此而厌离，故为厌离，即强力观。因此说“依此”等。以“简择随观也属于欲解脱分”的意图，而说“这是四种智的别称”。因为依据“只要未到道非道智见清净，那时都还是弱观”的说法，所以从脱离随烦恼的坏灭随观智之后，才是强力观。对于色、无色法的各别性与共通性，即种种自性、如其自性，了知它即是如实性智。那也就是见。以现前亲证之义，包含了知遍知与度遍知。因此说“是弱观”等。「行抉择智」是说名色分别智。「度疑」也被称为「缘摄受」、「法住智」。以理观等为始的随观智，即是思惟智。「道非道智」是指确立了道与非道之后，安住其上的智。因为那种作为基础的禅那定，是弱观的缘。经中确实说过：“心入定者，如实了知、如实照见”（《相应部》3.5；4.99；5.1071）。

Virajjati asesasaṅkhārato etenāti virāgo, maggo. Nibbindati etāyāti nibbidā, balavavipassanā. Tenāha ‘‘etenā’’tiādi. Paṭisaṅkhānupassanāpi muccitukamyatāpakkhikā evāti adhippāyena ‘‘catunnaṃ ñāṇānaṃ adhivacana’’nti vuttaṃ. ‘‘Yāva maggāmaggañāṇadassanavisuddhi, tāva taruṇavipassanā’’ti hi vacanato upakkilesavimuttaudayabbayañāṇato paraṃ balavavipassanā. Rūpārūpadhammānaṃ visesabhūto sāmaññabhūto ca yo yo sabhāvo yathāsabhāvo, tassa jānanaṃ yathāsabhāvajānanaṃ. Tadeva dassanaṃ. Paccakkhakaraṇatthena ñātapariññā tīraṇapariññā ca gahitā hoti. Tenāha ‘‘taruṇavipassana’’ntiādi. Saṅkhāraparicchedeñāṇanti nāmarūpapariggahañāṇaṃ vadati. Kaṅkhāvitaraṇaṃ paccayapariggaho dhammaṭṭhitiñāṇantipi vuccati. Nayavipassanādikaṃ anupassanāñāṇaṃ sammasanaṃ. Maggāmaggeñāṇanti maggāmaggaṃ vavatthapetvā ṭhitaṃ ñāṇaṃ. So hi pādakajjhānasamādhi taruṇavipassanāya paccayo hoti. ‘‘Samāhito yathābhūtaṃ pajānāti passatī’’ti (saṃ. ni. 3.5.; 4.99; 5.1071) hi vuttaṃ.

144「前分乐」：指伴随近行定的乐。「焦热的止息」：指平息欲贪等烦恼焦热。为了显示“比丘们，我说乐有其近依”这句经文里所指的乐，而说“这是安止前分的乐”。至于“身轻安者感受乐”（《长部》1.466；3.359；《增支部》1.3.96）这句所描述的安止乐，它是轻安的缘，这自然不必多说。“乐”这个词在这里也是同样的道理。「强力喜」：指达到了遍满特征的喜。因为这样的喜，由于得到了寻、伺、乐、定等作为缘，镇伏了五盖，平息了以彼为因的焦热与热恼。因此说：“它即是焦热止息的缘”。「弱喜」：指稚弱之喜。因此说：“它即是强力喜的缘”。「信」：指通过对三宝功德及业果的信受而转起的胜解。但信由于会在自己的所缘上反复生起，而非仅一次，所以注疏说：“是‘辗转生起的信’”。因为信者对所信之事生起欢喜，所以说：“它即是弱喜的缘”。由于一切苦，无论是苦苦等各类差别，都包含在「轮回苦」里，而这里所指的正是轮回苦，所以注疏说：“「苦」，指轮回苦”。有些人说是「老死苦」，另一些人说忧愁等也包含在内。由于要涵括这两者，所以第一种解释才恰当。因为遭遇苦的人会相信业的果报，并对三宝生起净信，所以注疏说：“它（苦）就是辗转生起的信的缘”。因为，如理思惟“从老师们那里听闻法后，得知这些全是有为的苦”的人，心中会生起“这个法必定能超越这种苦”的信心。因此说：“听闻法后，于如来生起信”等等（《长部》1.191）。「有变异的」：指因为有“生起”的变异而带有变异的那些蕴，以“出生”之义而言。因为如果没有生，那么在这样那样的有中，就不会有苦的生起了，所以注疏说：“它（生）就是轮回苦的缘”。「业有」：指业有等三种业有。因为它是生有（结生）的缘。凡此等等，都是围绕这个意思，所以说：“用这个方法”。其余的词：即取等词。「随顺智」因为属于行舍智分，所以通过摄受涅槃而被包含了；「种姓智」是第一道的转向。因为依靠种姓智，观才得以成就某些殊胜的阶段，所以不特别提它，而只说“以厌离为近依的离贪”，就只说“离贪”这个词。

Pubbabhāgasukhanti upacārajjhānasahitasukhaṃ. Daratha paṭippassaddhīti kāmacchandādikilesadarathassa paṭipassambhanaṃ. ‘‘Sukhaṃpāhaṃ, bhikkhave, saupanisaṃ vadāmī’’ti ettha adhippetasukhaṃ dassetuṃ ‘‘appanāpubbabhāgassa sukhassā’’ti vuttaṃ. ‘‘Passaddhakāyo sukhaṃ vedetī’’ti (dī. ni. 1.466;3.359; a.ni. 1.3.96) vuttaappanāsukhassa passaddhiyā paccayatte vattabbameva natthi. Sukhanti etthāpi eseva nayo. Balavapītīti pharaṇalakkhaṇappattā pīti. Tādisā hi vitakkavicārasukhasamādhīhi laddhappaccayā nīvaraṇaṃ vikkhambhantī taṃnimittaṃ darathaṃ pariḷāhaṃ paṭipassambheti. Tenāha ‘‘sā hi darathappassaddhiyā paccayo hotī’’ti. Dubbalapītīti taruṇapīti. Tenāha ‘‘sā hi balavapītiyā paccayo hotī’’ti. Saddhāti ratanattayaguṇānaṃ kammaphalassa ca saddahanavasena pavatto adhimokkho, sā pana yasmā attano visaye punappunaṃ uppajjati, na ekavārameva, tasmā āha ‘‘aparāparaṃ uppajjanasaddhā’’ti. Yasmā saddahanto saddheyyavatthusmiṃ pamudito hoti, tasmā āha ‘‘sā hi dubbalapītiyā paccayo hotī’’ti. Dukkhadukkhādibhedassa sabbassapi dukkhassa vaṭṭadukkhantogadhattā tassa ca idhādhippetattā vuttaṃ ‘‘dukkhanti vaṭṭadukkha’’nti. Jarāmaraṇadukkhanti keci, sokādayo cāti apare. Tadubhayassapi saṅgaṇhanato paṭhamo evattho yutto. Yasmā dukkhappatto kammassa phalāni saddahati, ratanattaye ca pasādaṃ uppādeti, tasmā vuttaṃ ‘‘tañhi aparāparasaddhāya paccayo hotī’’ti. Yasmā ‘‘ācariyānaṃ santike dhammaṃ sutvā pavattidukkha’’nti cintayato ‘‘ekantato ayaṃ dhammo imassa dukkhassa samatikkamāya hotī’’ti saddhā uppajjati. Tenāha ‘‘dhammaṃ sutvā tathāgate saddhaṃ paṭilabhatī’’tiādi (dī. ni. 1.191). Savikārāti uppādavikārena savikārā khandhajāti jāyanaṭṭhena. Jātiyā pana asati tattha tattha bhave natthi dukkhassa sambhavoti āha ‘‘sā hi vaṭṭadukkhassa paccayo’’ti. Kammabhavoti kammabhavādiko tividhopi kammabhavo. So hi upapattibhavassa paccayo. Evamādiṃ sandhāyāha ‘‘etenupāyenā’’ti. Sesapadānīti upādānādipadāni. Anulomañāṇaṃ saṅkhārupekkhāpakkhikattā nibbānaggahaṇena gahitaṃ, gotrabhuñāṇaṃ paṭhamamaggassa āvajjanaṃ. So hi tena vipassanāya kiñci kiñci visesaṭṭhānaṃ kayiratīti taṃ anāmasitvā nibbidūpaniso virāgoti ‘‘virāgo’’icceva vuttaṃ.

145「峡谷」：以“被水冲裂而行经之处”之义，故为峡谷。也称为「山腹」，也是就水而言。如同水往低处流，以回转之性，也称为「河曲」。以冬、夏二季，持续八个月的地裂缝，故为「地裂」。小型导水渠如同树枝，故为「枝」；小水坑，将 o 音改为 u 音，称为「小水坑」。“正是如此”等，是将“比丘们，譬如……”等所引的譬喻与所喻结合，为了显示其连结，而说“应当把无明看作山”等。其中，无明由于在相续中长久流转，且为多数人难以断除，故称为「山」。诸行由于遍满三界、流注，故如同雨云。应当把诸行看作雨云，这是连带关系。其余两项也同样。识等的轮转，由于随顺流转，且以辗转的缘为条件，故如同峡谷等。解脱由于只有一味，且无增减，故如同大海。这是譬喻的连结。

Kena udakena vidārayitvā gatapadesoti katvā kandaro. Nitambotipi udakassa. Yathā ninnaṃ udakaṃ pavattati, tathā nivattanabhāvena nadīkuñchotipi vuccati. Hemantagimhautuvasena aṭṭha māse pavatto pathavīvivaroti katvā padaro. Khuddikā udakavāhiniyo sākhā viyāti sākhā, khuddakā sobbhā kusubbhā o-kārassa u-kāraṃ katvā. Evameva khotiādi ‘‘seyyathāpi, bhikkhave’’tiādinā upanītāya upamāya upameyyena saṃsandananti, taṃ yojetvā dassetuṃ ‘‘avijjā pabbatoti daṭṭhabbā’’tiādi vuttaṃ. Tattha avijjā ca santānavasena ciraṃtanakālappavattanato pacurajanehi duppajahanato ‘‘pabbato’’ti vuttā. Lokattayābhibyāpanato abhisandanato ca abhisaṅkhārā meghasadisā. Abhisaṅkhārā meghoti daṭṭhabbāti ānetvā sambandho. Tathā sesapadadvayepi. Viññāṇādivaṭṭaṃ anupavattito paramparapaccayato ca kandarādisadisā. Vimutti ekarasattā, hānivuddhiabhāvato ca sāgarasadisāti upamāsaṃsandanaṃ.

146在此，由于先前已成立的无明存在时才有行，无明不存在时则无行，因此它们犹如发生在高山上一般，故说：“应知无明……乃至降雨”。“愚痴无闻”等，是对已说之义的成立。“以渴爱为希求”——以此说明一切依行生起之过患。因为渴爱被称为“爱染”。对于最后有者，产生最后有的行未达涅槃，犹如停留在触及最后那分涅槃之处，故作“如触及大海而停住之时”的譬喻说明。即使圆满了识等流转，以此也是显示最后有者的识之转起。因为此后识等流转不再存在，故应说为“已圆满”。对于已生之人，由于以生为缘的流转苦受，应当希求听法，虽然此经中未说，但在其他经中确有，为了显示应从彼处引来而说，故言：“然而，佛语……”。认为此教说是依声闻与菩萨而说，故作此言。若依其他人而说，则无引用他经之必要，故言：“因为，若……”。“依巴利文所取”——是将简略所说之义作详细显示。“生起”——指正在生起的诸蕴被执取，故说“有所作”。“由显示无常相等”——是相所引。“业与非业”——是抉择。“无结缚”：即无缠结，清净之义。巴利文中说“于地遍等处着手修业”等，以此显示以止为前导的观，故作此说。因为如此才能显示喜悦等的生起。“Devassā”：指云的。那么，为何此处说“应知漏尽者……停住之时”呢？前面不是说了雨处的行吗？行并非漏尽者呀？此无过失，因为是依因的假名来说果的。因为以行为根本的蕴相续，在其蕴相续中连结已断，故得“漏尽者”之名。

Tattha yasmā purimasiddhāya avijjāya sati abhisaṅkhārā, nāsati, tasmā te uparipabbate pavattā viya hontīti vuttaṃ ‘‘avijjā…pe… vassanaṃ veditabba’’nti. Assutavā hītiādi vuttasseva atthassa samatthanaṃ. Taṇhāya abhilāsaṃ katvāti etena sabbassapi abhisaṅkhāravuṭṭhitemanatthaṃ dīpeti. Taṇhā hi ‘‘sneho’’ti vuttā. Antimabhavikassa antabhavanibbattako abhisaṅkhāro nibbānaṃ na patto, tadantassa bhāgassa nibbānaṃ āhacca ṭhito viya hotīti ‘‘mahāsamuddaṃ āhacca ṭhitakālo viyā’’ti upamānidassanaṃ kataṃ. Viññāṇādivaṭṭaṃ pūretvāpi imināpi hi antimabhavikasseva viññāṇappavatti dassitā. Sā hi pūritāti vattabbā tato paraṃ viññāṇādivaṭṭasseva abhāvato. Jātassa puggalassa jātipaccayavaṭṭadukkhavedanāya dhammassavanaṃ icchitabbaṃ, taṃ pana yadipi imasmiṃ sutte na āgataṃ, suttantaresu pana āgatamevāti tato āharitvā taṃ vattabbanti dassento ‘‘buddhavacanaṃ panā’’tiādimāha. Tayidaṃ sāvakabodhisattānaṃ vasenāyaṃ desanāti katvā vuttaṃ. Itaresaṃ pana vasena vuccamānaṃ suttantaraggahaṇatthaṃ payojanaṃ natthīti ‘‘yā hī’’tiādimāha. Pāḷiyā vasena gahitamevāti saṅkhepato vuttaatthassa vitthārato dassanaṃ. Nibbattīti nibbattamānā khandhā gahitāti āha ‘‘savikārā’’ti. Aniccatālakkhaṇādidīpanato lakkhaṇāhaṭaṃ. Kammākammanti vinicchayaṃ. Nijjaṭanti niggumbaṃ, suddhanti attho. Pathavīkasiṇādīsu kammaṃ ārabhatītiādi pāḷiyaṃ samathapubbaṅgamā vipassanā dassitāti katvā vuttaṃ . Evañhi pāmojjādidassanaṃ sambhavatīti. Devassāti meghassa. Kasmā panettha ‘‘khīṇāsavassa…pe… ṭhitakālo veditabbo’’ti vuttaṃ, nanu pubbe devaṭṭhāniyo abhisaṅkhāro vutto, na abhisaṅkhāro khīṇāsavoti? Nāyaṃ doso, kāraṇūpacārena phalassa vuttattā. Abhisaṅkhāramūlako hi khandhasantāno khandhasantāne ca ucchinnasaṃyoge khīṇāsavasamaññāti.

188《近因经》的注释结束了。

Upanisasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

189第四、《外道经》的注释

4. Aññatitthiyasuttavaṇṇanā

24「Soti」是指舍利弗长老。如果他尚未进入，为何说「他进入了」呢？故说「我将进入」等。以此显示，对于必然发生之事，犹如已生之实法般，有此假说施设。现在，为了以譬喻阐明此义，故说「譬如什么」等。「时日尚早便已外出之日」：即相较于平时托钵的时分，极早从精舍出来的那日时分。「他心生此念」：即他生起了「时间还早」等想法。「在南门处」：即他位于王舍城南门与竹林之间，故心想「我将去他那里」，此是其意趣。「持何论」：于四种论中，你持何种论？「何所教」是其同义词。「说什么」则是统括四种论，以中性语词表达，如问「你的性别是什么？」。此「什么」是中性名词。依此而说故为「论」，即见解。意指此而说：「在此……见什么而问」。「法无碍解」等中的「法」一词有因之义，故说：「所说的因，即其随因」。论说的语言生起，即论的转起。

24.Soti sāriputtatthero. Yadi na tāva paviṭṭho, kasmā ‘‘pāvisī’’ti vuttanti āha ‘‘pavisissāmī’’tiādi. Tena avassambhāvini bhūte viya upacāro hotīti dasseti. Idāni tamatthaṃ upamāya vibhāvento ‘‘yathā ki’’ntiādimāha. Atippagoyeva nikkhantadivasoti pakatiyā bhikkhācaraṇavelāya ativiya pāto eva vihārato nikkhantadivasabhāgo. Etadahosīti etaṃ ‘‘atippago kho’’tiādikaṃ cintanaṃ ahosi. Dakkhiṇadvārassāti rājagahanagare dakkhiṇadvārassa veḷuvanassa ca antarā ahosi, tasmā ‘‘tenupasaṅkamissa’’nti cintanā ahosīti adhippāyo. Kiṃ vādīti catūsu vādesu kataraṃ vādaṃ vadasi. Kimakkhāyīti tasseva vevacanaṃ. Kiṃ vadatīti pana cattāro vāde sāmaññato gahetvā napuṃsakaliṅgena vadati yathā kiṃ te jātaliṅgaṃ. Sabbanāmañhetaṃ, yadidaṃ napuṃsakaliṅgaṃ. Vadati etenāti vādo, dassanaṃ. Taṃ sandhāyāha ‘‘kiṃ ettha…pe… dassananti pucchantī’’ti. ‘‘Dhammapaṭisambhidā’’tiādīsu viya dhamma-saddo hetuatthoti āha ‘‘yaṃ vuttaṃ kāraṇaṃ, tassa anukāraṇa’’nti. Vādassa vacanassa anuppatti vādappavatti.

148「此语」是指「我说有一」等语。「Sā」：指「有些沙门婆罗门是业论者」这样展开的言论。「稀有」：值得弹指赞叹。「未曾有」：应依词源学来理解其词的成立。「一切论」：指所有四种论。此中，第一是常见论，第二是断灭论，第三是一分常见论，第四是无因生论，为了遮破这一切，故说遮破的原因。或者说，宣说缘起，由于是一般人智难以立足之处，故甚深；又由照显、于心现起，而作甚深与照显。那即是此词：仅取「触」一词作为开端。

Idaṃ vacananti ‘‘ekamidāha’’ntiādivacanaṃ. Sāti ‘‘eke samaṇabrāhmaṇā kammavādā’’ti evaṃ pavattakathā. Accharaṃ aṅguliphoṭanaṃ arahatīti acchariyaṃ. Abbhutanti niruttinayena padasiddhi daṭṭhabbā. Sabbavādānanti sabbesaṃ catubbidhavādānaṃ. Paṭhamo hettha sassatavādo, dutiyo ucchedavādo, tatiyo ekaccasassatavādo, catuttho adhiccasamuppannavādo, tesaṃ sabbesaṃ paṭikkhepato paṭikkhepakāraṇaṃ vuttaṃ. Paṭiccasamuppādakittanaṃ vā pacurajanañāṇassa alabbhaneyyapatiṭṭhatāya gambhīrañceva, tathā avabhāsanato cetasi upaṭṭhānato gambhīrāvabhāsañca karonto. Tadeva padanti phassapadaṃyeva ādibhūtaṃ gahetvā.

192外道经的注释结束了。

Aññatitthiyasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

193第五、《浮弥佐经》的注释

5. Bhūmijasuttavaṇṇanā

25「在之前的经中」指紧挨着前面的那部经。应当按已经讲过的道理来理解词义，在没有指出特别之处时，为了阐明其余的意义，而说「然而这是差别」等等。「并不仅仅是由于触缘而生起」，而是有触作为助缘，还有其他缘共同作用才生起的。「以身」指推动的身体，也就是身表。确实，在《发趣论》里提到的二十四种缘中，身表并不是思的某种缘。但是，当有身体存在时，才有所谓的身业；如果没有身体，就不会有。因此，身表作为产生身业的一个俱集分，是必须要有的，所以说「即使以身作，也被作」。因此世尊说：“阿难，或者有身时，以身思为因，内生起乐苦。”对于「语」的情况，道理也是一样的。「以意」指已经显现出来的意，而不是单纯的意。「自己」指不是由他人劝发。「由他」指由他人劝发。「正知」指以与智相应之心而了知。「不正知」指不是这样了知。「彼」指乐苦。「以身思为因」以身业为相，意思是由于已经做过了、已经积累的身业。对于其余的思，道理也是一样。与掉举相应的思在生起时也会产生果报，所以说「得到二十种思」。同样地，对于语门，这里用‘同样’这个措辞，将「依欲界善与不善得到二十种思」这一说法也引用了过来。「色界和无色界善思」意思是以它们为缘，随其所应。「那些思」指前面说的十九种思，它们都是以无明为缘的；因为即使是善的思，也是因为被无明执取才会生起，否则就不会生起。「如前所说的思的种类」指前面所说的身思等分类。不靠他人的劝发，自然而生起的。由他人使作，即由他人劝发而被作。「了知者」也指通过传闻等方式来知。「只了知业」意思是那时只知道自己在做的业。

25.Purimasutteti anantare purime sutte. Vuttanayeneva veditabbanti padatthe tato visiṭṭhaṃ aniddisitvā itaraṃ atthato vibhāvetuṃ ‘‘ayaṃ pana viseso’’tiādimāha. Na kevalaṃ phassapaccayā uppajjati, atha kho phassassa sahakārīkāraṇabhūtaaññapaccayā ca uppajjatīti. Kāyenāti copanakāyena, kāyaviññattiyāti attho. Sā hi kāmaṃ paṭṭhāne āgatesu catuvīsatiyā paccayesu kenaci paccayena cetanāya paccayo na hoti. Yasmā pana kāye sati eva kāyakammaṃ nāma hoti, nāsati, tasmā sā tassā sāmaggiyabhāvena icchitabbāti vuttaṃ ‘‘kāyenapi kariyamānaṃ karīyatī’’ti. Tenāha bhagavā ‘‘kāye vā, hānanda, sati kāyasañcetanāhetu uppajjati ajjhattaṃ sukhaṃ dukkha’’nti. Vācāyapīti etthāpi eseva nayo. Manasāti pātubhūtena manasā, na manamattenāti. Attanā parehi anussāhitena. Parenāti parena anussāhena. Sampajānenāti ñāṇasampayuttacittavasena pajānantena. Asampajānenāti tathā na sampajānantena. Tassāti sukhadukkhassa. Kāyasañcetanāhetūti kāyakammanimittaṃ, kāyikassa kammassa katattā upacitattāti attho. Esa nayo sesasañcetanāsupi. Uddhaccasahagatacetanā pavattiyaṃ vipākaṃ detiyevāti ‘‘vīsati cetanā labbhantī’’ti vuttaṃ. Tathā vacīdvāreti ettha ‘‘kāmāvacarakusalākusalavasena vīsati cetanā labbhantī’’ti idaṃ tathā-saddena upasaṃharati. Rūpārūpacetanāhīti rūpāvacarārūpāvacarakusalacetanāhi. Tappaccayaṃ yathārahanti adhippāyo. Tāpi cetanāti yathāvuttā ekūnavīsati cetanā avijjāpaccayā honti kusalānampi pageva itarādhiṭṭhahitāvijjasseva uppajjanato, aññathā anuppajjanato. Yathāvuttacetanābhedanti yathāvuttaṃ kāyacetanādivibhāgaṃ. Parehi anussāhito saraseneva pavattamāno. Parehi kāriyamānoti parehi ussāhito hutvā kayiramāno. Jānantopīti anussavādivasena jānantopi. Kammameva jānantoti tadā attanā kariyamānakammameva jānanto.

150「于四种处」指的是‘自己作或由他人作，正知或不正知’这四种情形。将前面说的十九种思法，按照无行与有行、正知与不正知的状态，各作四倍，从而说「有七十六种思法，或二百种思法」。对于那些得到了俱生分的，它们也必定得到亲依止分，所以只说「被亲依止分追随」。「它们」指前面所说的一切法。对于「那个身不存在」，它包括净色身在内。因此说「当有那个身时」等等。「那个身不存在」指由于缘灭了，身就不存在。「语」指声音语言。「意」指任何识。现在纯粹从‘业’的角度来建立关联，所以说「再者」等等。同样的道理，语也可以成为门，意也可以成为门。对于诸漏尽者，为什么身不存在呢？意思是，他没有身业等的执持。因为（诸漏尽者的业）不会产生果报，所以是‘无果报法’。因此说「身不存在」，是因为他没有造作业。

Catūsūti ‘‘sāmaṃ vā pare vā sampajāno vā asampajāno vā’’ti evaṃ vuttesu catūsu ṭhānesu. Yathāvutte ekūnavīsaticetanādhamme asaṅkhārikasasaṅkhārikabhāvena sampajānakatāsampajānakatabhāvena catuguṇe katvā vuttaṃ ‘‘chasattati dvesatā cetanādhammā’’ti. Yesaṃ sahajātakoṭi labbhati, tesampi upanissayakoṭi labbhatevāti ‘‘upanissayakoṭiyā anupatitā’’tiicceva vuttā. Teti yathāvuttā sabbepi dhammā. So kāyo na hotīti ettha pasādakāyopi gahetabbo. Tenāha ‘‘yasmiṃ kāye satī’’tiādi. So kāyo na hotīti so kāyo paccayanirodhena na hoti. Vācāti saddavācā. Manoti yaṃ kiñci viññāṇaṃ. Idāni kammavaseneva yojetuṃ ‘‘apicā’’tiādi vuttaṃ. Eseva nayo ‘‘vācāpi dvārabhūtā manopi dvārabhūto’’ti. Khīṇāsavassa kathaṃ kāyo na hoti, na tassa kāyakammādhiṭṭhānanti adhippāyo. Avipākattāti avipākadhammattāti attho. Kāyo na hotīti vuttaṃ akammakaraṇabhāvato.

151「它」指业。「田不存在」意思是，因为那是苦不会生长的地方。所谓的‘生长处所’等等，是从遮遣的角度说的。因此说「不存在」。「以因的意义」：即以作为依止的因的状态。「以思为根本」：即以思为相。针对「以生长的意义」等所说的意义。通过这些生长等特性，受被称为「乐受与苦受」，但这里并不是以显著的苦乐特征来称呼的，因为这里指的是无直接作用的乐与苦。这里的舍受，其实是具有柔和乐性质的果报受。

Tanti kammaṃ. Khettaṃ na hotīti tassa dukkhassa aviruhanaṭṭhānattā. Viruhanaṭṭhānādayo byatirekavasena vuttā. Tenāha ‘‘na hotī’’ti. Kāraṇaṭṭhenāti ādhārabhūtakāraṇabhāvena. Sañcetanāmūlakanti sañcetanānimittaṃ. Viruhanādīnaṃ atthānanti ‘‘viruhanaṭṭhenā’’tiādinā vuttānaṃ atthānaṃ. Iminā viruhanādibhāvena vedanā ‘‘sukhadukkhavedanā’’ti kathitā, nayidha jeṭṭhalakkhaṇaṃ sukhadukkhaṃ nippayojakassa sukhassa dukkhassa ca adhippetattā. Upekkhāvedanāpettha sukhasaṇhasabhāvavipākabhūtā vedanāva.

197《浮弥佐经》的注释结束。

Bhūmijasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

1986. 《优波婆那经》的注释

6. Upavāṇasuttavaṇṇanā

26这里所说的正是轮回之苦，因为其他苦也被作为果报而包括在内。

26.Vaṭṭadukkhamevakathitaṃ itaradukkhassapi vipākassa saṅgaṇhanato.

200《优波婆那经》的注释结束。

Upavāṇasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

2017. 《缘经》的注释

7. Paccayasuttavaṇṇanā

27「以次第」（paṭipāṭiyā）是指按照顺序来安立。为了显示与四谛的连结，开示是从结尾往开头说的。从苦谛的角度，也就是从应当遍知的特性来说。因为经文通过老死的说法讲到了五取蕴，而这些五取蕴并不是他自己所生果报的缘。正是针对这一点，才说“知道缘”。在这里，开示是随着受教者的心意而进行的。「具足」（sampanno）就是成就、具备的意思。「已来」（āgato）就是已经到达，意思是已经证得。「见」（passati）是指以省察智当面看见，也就是以道慧这样不迷乱地通达而看见。这仅仅是道智的看见，而不是果智的看见。「入法流」（dhammasotaṃ samāpanno）就是正确地进入、到达了圣法之流。由于此人不会趣向灾患，行走在正道上，而且连同天神在内的世间都认为他“不再需要依靠归依处”，所以他恭敬圣者之方，已经超越了凡夫的境地。「以决择慧」（nibbedhikapaññāya）就是以能够通达四圣谛的智慧。在道刹那，智慧触及目标而住；在果刹那，则称为已触及目标而住。

27.Paṭipāṭiyāti paṭipāṭiyā ṭhapanena. Catusaccayojanaṃ dassetuṃ pariyosāna…pe… ādi vuttaṃ. Dukkhasaccavasenāti pariññeyyabhāvavasena. Jarāmaraṇāpadesena hi pañcupādānakkhandhā vuttā, te cassa attano phalassa paccayā na honti. Taṃ sandhāya vuttaṃ ‘‘paccayaṃ jānātī’’ti. Vineyyajjhāsayavasena hettha desanā pavattā. Sampannoti samannāgato. Āgatoti upagato, adhigatoti attho. Passatīti paccavekkhaṇañāṇena paccakkhato passati, maggapaññāya evaṃ asammohapaṭivedhavasena passati. Maggañāṇeneva, na phalañāṇena. Dhammasotaṃ samāpannoti ariyadhammasotaṃ sammadeva āpanno patto. Anaye nairiyanato, aye ca iriyanato, sadevakena ca lokena ‘‘saraṇa’’nti akaraṇīyato ariyapakkhaṃ bhajanto puthujjanabhūmiṃ atikkanto. Nibbedhikapaññāyāti catunnaṃ ariyasaccānaṃ nibbijjhanakapaññāya. Āhacca tiṭṭhati maggakkhaṇe, phalakkhaṇe pana āhacca ṭhito nāma.

203《缘经》的注释结束。

Paccayasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

2048. 《比丘经》注释

8. Bhikkhusuttavaṇṇanā

28「易懂的」（uttānaṃ）即完全浅显，因为同样的道理在第七经中已经出现了。实际上，这部经是世尊为了随顺受教者的心意，在另一个座位上开示的。当会众散去时，有人说“佛陀的开示是充满利益的”。就这样，这个开示便归属于接受者，他们正是出于对法的恭敬，才把它结集进去。

28.Uttānameva sabbasova sattame āgatanayattā, vineyyajjhāsayavasena hi idaṃ suttaṃ satthārā aññasmiṃ āsane desitaṃ, parisāya vivaṭṭena sātthikāti satthu desanā āgatāti ayaṃ paṭiggāhakādhīnā hotīti dhammagāravena saṅgahaṃ āropentiyeva.

206《比丘经》的注释结束。

Bhikkhusuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

2079. 《沙门婆罗门经》注释

9. Samaṇabrāhmaṇasuttavaṇṇanā

29「说字者」（akkharabhāṇakānaṃ）是指那些喜好文字（音声）的人。他们喜欢通过前缀来扩展词句。所以才会说“因为他们……”等等。

29.Akkharabhāṇakānanti akkhararucīnaṃ. Upasaggena padavaḍḍhanampi ruccanti. Tenāha ‘‘te hī’’tiādi.

209《沙门婆罗门经》的注释结束。

Samaṇabrāhmaṇasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

21010. 第二沙门婆罗门经注疏

10. Dutiyasamaṇabrāhmaṇasuttavaṇṇanā

30「在二经中」（dvīsu suttesu）指的是第九经和第十经。

30.Dvīsu suttesūti navamadasamasuttesu.

212第二沙门婆罗门经的注疏到此结束。

Dutiyasamaṇabrāhmaṇasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

213十力品的注疏到此结束。

Dasabalavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.

157第四品迦罗罗刹帝利品

4. Kaḷārakhattiyavaggo

215第一经有经注疏

1. Bhūtasuttavaṇṇanā

31「阿逸多学童」：在十六位婆和利婆罗门的侍者中，以「阿逸多」之名称呼的那位学童。所谓「数」（saṅkhā）就是指智慧。那些已经用智慧数知、遍知的法，拥有这些法的比丘就称为「已知法者」，也就是已经通达真谛、断尽诸漏的阿拉汉。然而，有学因为还未遍知果报，所以不被称为「已知法者」。他们由于具备了有学诸法，才成为有学。虽然从补特伽罗的获得来说，他们可以有数千之多，但如果单就四道中下三果的具足者这一共性来说，就不会超过七种人，因此世尊特别限定为「七人」来加以区分。「防护者」（nipaka）：既防护自己远离染污，又如防护自己一样防护应调御的世间，这样防而护之就被称为「防护者」；这种防护的状态就是「防护性」，也就是智慧。所以说：「『防护性』称为慧，因具足彼故为『防护者』」。

31.Ajitamāṇavenāti soḷasasu bāvariyabrāhmaṇaparicārakesu ‘‘ajito’’ti laddhanāmena māṇavena. Saṅkhā vuccati paññā, saṅkhātā pariññātā dhammā yesaṃ te saṅkhātadhammā, paṭividdhasaccā khīṇāsavā. Sekkhā pana vipākassa apariññātattā ‘‘saṅkhātadhammā’’ti na vuccanti. Sekkhadhammasamannāgamena te sekkhā. Te pana kāmaṃ puggalapaṭilābhavasena anekasahassāva honti, catumaggaheṭṭhimaphalattayassa pana vasena taṃsamaṅgitāsāmaññena na sattajanato uddhanti āha ‘‘satta jane’’ti niyametvā viseseti. Saṃkilesavajjaṃ, tato vā attānaṃ viya vineyyalokaṃ nipāti rakkhatīti nipako, tassa bhāvo nepakkaṃ, ñāṇanti āha ‘‘nepakkaṃ vuccati paññā, tāya samannāgatattā nipako’’ti.

159如果思考「这个问题的意义到底是什么？」就叫做对问题的「疑」。如果思考「怎样回答才不会违背老师的意趣？」就叫做对意趣的「疑」。在这里，对于容易了解的意义作出判断后的思考，才叫做「疑」（kaṅkhā），而不是疑结（vicikicchā）。因为大长老在阿说示大长老座前就已经断除了疑结，这里的「疑」只是一种探寻性的、类似于悔恨的审察罢了，应如此看待。「持钵而行」是显示出家身份的特征。或者也可以理解为，作为法将，我秉承着所证得的法的开示机缘而行——此处应看作这个意思。

‘‘Ko nu kho imassa pañhassa attho’’ti cintento pañhāya kaṅkhati nāma. ‘‘Kathaṃ byākaramāno nu kho satthu ajjhāsayaṃ na virodhemī’’ti cintento ajjhāsayaṃ kaṅkhati nāma. Sujānanīyatthaparicchedaṃ katvā cintanā hettha ‘‘kaṅkhā’’ti adhippetā, na vicikicchāti. Pahīnavicikiccho hi mahāthero āyasmato assajimahātherassa santikeyeva, vicinanabhūtaṃ kukkuccasadisaṃ panetaṃ vīmaṃsanamattanti daṭṭhabbaṃ. Pattaṃ ādāya carantoti pabbajitabhāvalakkhaṇaṃ. Dhammasenāpatibhāvena vā mama pattadhammadesanāvāraṃ ādāya carantoti evaṃ vā ettha attho daṭṭhabbo.

160「生」(jātaṃ)：指依适当的缘而生起，也就是「有为」(saṅkhata)的意思。「问题的解答现前」(pañhabyākaraṇaṃ upaṭṭhāsi)：即问题的解答自然在心中显现出来。经文里作「以正慧观察」(sammappaññāya passati)；但在注疏中，却把「以正慧观察者」(sammappaññāya passato)这个词抽出来，解释为「正在观察者」(passantassa)。这样的解释与「真实……行道者」(bhūtaṃ … pe … paṭipanno hoti)那段经文配合不上，所以还是依照经文所呈现的读法才恰当。直到证得阿拉汉道为止，都是为了厌离等的目的——这是依止息期望法而说的语句。「食所生」(āhārasambhavaṃ)：指缘所生起的。「有学行道」之所以被说为「为了厌离、为了离欲、为了灭而行道」，是因这段经文的话而说的。在谈到灭的环节也同样适用这个道理。「厌离」(nibbidā)是就工具格的自在语来说的，「离欲」(virāgā)、「灭」(nirodhā)是就工具格的从格来说的，所以才说「一切都是表示原因的词」。「无取」(anupādā)：即不执取。「说此是真实……」这一段，是把整部经都当作如来的亲口所说而造的。

Jātanti yathārahaṃ paccayato uppannaṃ, saṅkhatanti attho. Pañhabyākaraṇaṃ upaṭṭhāsīti pañhassa byākaraṇatā paṭibhāsi. ‘‘Sammappaññāya passatī’’ti pāṭho, aṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘sammappaññāya passato’’ti padaṃ uddharitvā ‘‘passantassā’’ti attho vutto. Taṃ ‘‘bhūtanti…pe… paṭipanno hotī’’ti imāya pāḷiyā na sameti, tasmā yathādassitapāṭho eva yutto. Yāva arahattamaggā nibbidādīnaṃ atthāyāti samitāpekkhadhammavasā padaṃ vadanti. Āhārasambhavanti paccayahetukaṃ. Sekkhapaṭipadā kathitā ‘‘nibbidāya virāgāya nirodhāya paṭipanno hotī’’ti vacanato. Esa nayo nirodhavārepi. Nibbidāti karaṇe paccattavacanaṃ, virāgā nirodhāti karaṇe nissakkavacananti āha ‘‘sabbāni kāraṇavacanānī’’ti. Anupādāti anupādāya. Bhūtamidantiādimāha sabbasuttaṃ āhaccabhāsitaṃ jinavacanameva karonto.

219《有经》注疏终。

Bhūtasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

2202. 《迦罗罗经》注疏

2. Kaḷārasuttavaṇṇanā

32那位长老的名字是由出生而来的。「退转」（Nivatto）是指先前已经出发去逆着轮回之流而上，因为还做不到，所以只好顺着流走，由此退转回来，已经从烦恼的扰动中脱离，不再混杂，得到了解脱。这里的「思」或者是指安息。所谓「卑下退转」是因为对欲乐还有所期望；为了显示由于证得第三道，对欲乐已经无所期望，所以说「三道」等话语。声闻波罗蜜智因为长老证得阿拉汉果而得以成就，因此说这是他最顶端的安息。「已打开」（Ugghāṭitāti）就是已经敞开，也就是已经寂止的意思。在这里，是指证得阿拉汉果的时候。「无疑的状态」（Vicikicchābhāvanti）就是没有犹豫的状态。

32.Tassa therassa nāmaṃ jātisamudāgataṃ. Nivattoti pubbe vaṭṭasotassa paṭisotaṃ gantuṃ āraddho, taṃ avisahanto anusotameva gacchanto, tato nivatto pariklesavidhame asaṃsaṭṭho viyutto hoti. Ettha cetanāti vā assāso. Hīnāyāvattanaṃ nāma kāmesu sāpekkhatāya, tattha ca nirapekkhatā tatiyamaggādhigamenāti dassento ‘‘tayo magge’’tiādimāha. Sāvakapāramīñāṇaṃ therassa arahattādhigamena nipphannaṃ, tasmā tassa taṃ uparimakoṭiyā assāso vutto. Ugghāṭitāti vivaṭā, vūpasamitāti attho. Tatthāti arahattappattiyaṃ. Vicikicchābhāvanti nibbematikataṃ.

162「不被这样记说」(na evaṃ byākatā)：即不像「生已尽」(khīṇā jātī)那样用直白的方式记说，而是用间接的方式记说。「以任何」(kenaci)：以任何一种理由。将会如此直白地记说。

Naevaṃ byākatāti ‘‘khīṇā jātī’’tiādikā evaṃ uttānakaṃ na byākatā, pariyāyena pana byākatā. Kenacīti kenacipi kāraṇena. Evaṃ uttānakaṃ byākarissati.

163「那个缘的灭尽」(tassa paccayassa khayā)：指那个被称为业有的缘——它被含摄在无明的协助作用中——灭尽，不再生起，到达灭。「在已灭尽之中」(khīṇasmiṃ)：在已灭尽的状态里。在如同前面所讲的那样，以不再生起的灭而息灭的生的缘当中。名为生的果已经灭尽，达到了不再生起的性质。「已了知」(viditaṃ)：已觉知。「遍知」(ājānāti)：透过低下的道已经了知的四圣谛，不超越它们而通彻了知，因此「了知」(aññā)是指最高的道。借着它的邻近义，最高的果在这里就被称为「了知」(aññā)。「缘」(paccayo)：是导致有（生存）转起的缘，也就是缘起。

Tassa paccayassa khayāti tassa kammabhavasaṅkhātassa paccayassa avijjāya sahakāritāyaṃ saṅgahitassa khayā anuppādā nirodhā. Khīṇasminti khīṇe. Anuppādanirodhena niruddhe jātiyā yathāvutte paccaye. Jātisaṅkhātaṃ phalaṃ khīṇaṃ anuppattidhammataṃ āpāditanti. Viditaṃ ñātaṃ. Ājānāti catusaccaṃ heṭṭhimamaggehi ñātaṃ anatikkamitvāva paṭivijjhatīti aññā aggamaggo. Tadupacārena aggaphalaṃ idha ‘‘aññā’’ nāma. Paccayoti bhavūpapattiyā paccayo paṭiccasamuppādo.

164「我」(me)：被我。「他遍知」(aññāsi)：透过取相而了知心的行境。「以彼」(tena)：指被世尊。那个记说被随喜，因为问题的记说已成为（开示的）所缘范围。

Meti mayā. Aññāsi ākāraggahaṇena cittācāraṃ jānāti. Tenāti bhagavatā. Byākaraṇaṃ anumoditaṃ pañhabyākaraṇassa visayakatabhāvato.

165「这是他的所缘范围」(ayamassa visayo)：此处的受是尊者舍利弗的所缘范围，因为他在那里是以所缘的方式而转起的。「虽然」(kiñcāpi)：虽然乐受以住立为乐，苦受以变易为乐，不苦不乐受以智为乐。「以变易的终极」(vipariṇāmakoṭiyā)：由于无常性的缘故，一切受都叫作苦。因为即使从排斥乐的角度来说，乐受称为乐是由于喜乐的遍满，所以以稍为锐利来说，它确实是变易苦，因为它从变易而达到无有，只停留在乐灭尽的那一个刹那。正如《破斥迷执》所说的：「乐受的存在是乐。」乐于求乐的人会忍受痛苦。对于尚未遍知事处的人来说，乐受的止息会呈现为苦，因此这个道理必须透过分离来阐明。而「苦受以变易为乐」这一句，也是同样的道理。又《破斥迷执》中说：「苦受的不存在是乐。」因为如前所说，苦受的止息对那些人而言，会呈现为乐。当那种结合止息时，心中生起「啊，多么快乐啊！」而对中性受的觉知状态——也就是如实地醒悟——那才是乐。不苦不乐受对于正在细心了知的人来说也是乐，因为它微细而可被认知。就像对于色、无色法的自相与共相，能够正确地觉悟，就是至上的乐。因此他说：

Ayamassa visayoti ayaṃ vedanā assa sāriputtattherassa savisayo tattha visayabhāvena pavattattā. Kiñcāpīti kiñcāpi sukhā vedanā ṭhitisukhā dukkhā vedanā vipariṇāmasukhā, adukkhamasukhā vedanā ñāṇasukhā. Vipariṇāmakoṭiyāti aniccabhāvena sabbāva vedanā dukkhā nāma. Sukhapaṭikkhepatopi hi sukhapītiyā pharaṇatāya sukhāti tikkhamattena vipariṇāmadukkhāti vipariṇāmato abhāvādhigamena sukhanirodhakkhaṇamattena. Tathā hi vuttaṃ papañcasūdaniyaṃ ‘‘sukhāya vedanāya atthibhāvo sukha’’nti. Sukhakāmo dukkhaṃ titikkhati. Apariññātavatthukānañhi sukhavedanuparamo dukkhato upaṭṭhāti, tasmāyamattho viyogena dīpetabbo. ‘‘Dukkhā vipariṇāmasukhā’’ti etthāpi eseva nayo. Tathācāha papañcasūdaniyaṃ ‘‘dukkhāya vedanāya natthibhāvo sukha’’nti. Dukkhavedanuparamo hi vuttānaṃ sukhato upaṭṭhāti evāti vadanti. Tassa yogassa vūpasamena ‘‘aho sukhaṃ jāta’’nti majjhattavedanāya jānanabhāvo yāthāvato avabujjhanaṃ sukhaṃ. Adukkhamasukhāpi vedanā vijānantassa sukhaṃ hoti tassa sukhumatāya viññeyyabhāvato. Yathā rūpārūpadhammānaṃ salakkhaṇato sāmaññalakkhaṇato ca sammadeva avabodho paramaṃ sukhaṃ. Tenāha –

166「无论从何处如理作意」：指从任何角度对诸蕴的生灭进行如理作意；

‘‘Yato yato sammasati, khandhānaṃ udayabbayaṃ;

167他便获得喜悦与欢悦，那就是不死——对于了知者而言。（《法句》374）

Labhatī pītipāmojjaṃ, amataṃ taṃ vijānata’’nti. (dha. pa. 374);

168「无智之苦」指的是不知的状态，也就是对于不苦不乐受的无知所带来的苦。拥有正确辨别的了知本性，就是智的生起。因为与智相应、以智为近缘的不苦不乐受，是一种殊胜的形态，由此它既是可意的，也能带来可意的果报。这里所说的「不知的状态」，应当通过上述说法的反面来理解其义。原经文是‘了知为苦’，但在注疏中只单独引出‘已了知’一词，这仅是为了显示其含义而已。

Aññāṇadukkhāti ajānanabhāvo adukkhamasukhāvedanāya dukkhaṃ. Sammā vibhāgajānanasabhāvo ñāṇassa sambhavo. Ñāṇasampayuttā hi ñāṇūpanissayā adukkhamasukhā vedanā pasatthākārā, yato sā iṭṭhā ceva iṭṭhaphalā cāti. Ajānanabhāvoti ettha vuttavipariyāyena attho veditabbo. ‘‘Dukkhanti vidito’’ti pāḷi, aṭṭhakathāyaṃ pana viditanti paduddhāro kato, taṃ atthadassanamattanti daṭṭhabbaṃ.

169「受之区别的了知」：即通过‘这三种受’这样的方式来从区别上了知。「了知」：什么时候了知？有人说是在佛陀开示之时，但也适用于证悟之时。因为长老在这里所开示的，正是他已如实通达的受。「以此因」：凭借‘凡是无常的，那就是苦’这个原因——也就是由于了知受的无常性即是苦的这种智慧。因为以这个原因，他对于受就不会生起渴爱。「极戏论」：指过于广泛的阐述。「含摄于苦中」：因为它属于苦所包含的范畴。「一切感受是苦」：是说所有的感受都是苦，因为具有行苦的性质。「仅已知」：仅仅如实地了悟。此时，「渴爱便不住著」，即不再巩固地停留，不再生起。

Vedanāparicchedajānaneti ‘‘tisso imā vedanā’’ti evaṃ paricchedato jānane. Aññāsīti kadā aññāsi? Imasmiṃ desanākāleti vadanti, paṭivedhakāleti pana yuttaṃ. Yathāpaṭividdhā hi vedanā idha therena desitāti. Iminā kāraṇenāti ‘‘yadaniccaṃ taṃ dukkha’’nti vedanānaṃ aniccatāya dukkhabhāvajānanasaṅkhātena kāraṇena. Taṃnimittaṃ hissa vedanāsu taṇhā na uppajjati. Atippapañcoti ativitthāro. Dukkhasmiṃ antogadhaṃ dukkhapariyāpannattā. Dukkhanti sabbaṃ vedayitaṃ dukkhaṃ saṅkhāradukkhabhāvato. Ñātamatteti yāthāvato avabujjhanamatte. Taṇhā na tiṭṭhatīti na santiṭṭhati nappavattati.

170「如何解脱」：即于内与外的分别中获得解脱。这里的从格是用来表示原因的，所以用表示原因的工具格含义来解释，说‘以何种解脱？’。或者，这里的从格也可以理解为工具格的意义，所以这样解释。「倾向」：指观的开始。外部的法也必须要观照，因为一切所应遍知的法都应该被遍知。令智生起以后。「彼等」：指内行。「安立之后」：通过其特相区别之后。「引入外」：就是将智转而投向于外行。「引入内」：就是如理作意内行。在那里，是指在那四句的范畴内。在确定它们的阶段：即对那些内行修习观的阶段。

Kathaṃ vimokkhāti ajjhattabahiddhābhedesu vimuttā. Hetumhi cetaṃ nissakkavacananti hetuatthena karaṇavacanena atthamāha ‘‘katarena vimokkhenā’’ti. Karaṇatthepi vā etaṃ nissakkavacananti tathā vuttaṃ. Abhinivesoti vipassanārambho. Bahiddhādhammāpi daṭṭhabbāyeva sabbassapi pariññeyyassa parijānitabbato. Ñāṇaṃ pavattetvā. Teti ajjhattasaṅkhāre. Vavatthapetvāti salakkhaṇato paricchinditvā. Bahiddhā otāretīti bahiddhāsaṅkhāresu ñāṇaṃ otāreti. Ajjhattaṃ otāretīti ajjhattasaṅkhāre sammasati. Tatra tasmiṃ catukke. Tesaṃ vavatthānakāleti tesaṃ ajjhattasaṅkhārānaṃ vipassanākāle.

171「一切取灭尽」：就是各类取著的彻底灭尽。虽然见取、戒禁取、我语取在第一个圣道便已灭尽，但欲取则是通过最上的圣道才灭尽的，因此长老主要依据后者而说‘一切取灭尽’，以此来记别自己证得了阿拉汉果。所以他接着说：‘诸漏不再流出了’。「具念」：通过这个词，显示他已达至念的圆满。‘从眼对色漏出’的意思是：在眼识的心路过程以及随之生起的意门心路过程中，以颜色为所缘的诸漏持续生起。虽然在这过程中也有善心等生起，但只有欲漏等，就像从疮口中流出的脓液一样，持续以流漏不净的方式流动，其余诸门的情况也是如此。因此才说‘这样’等，所以那些就被称为‘漏’。因为‘漏’这个词汇在此固定用来指代那些流漏出来的不净之物。由于他说道‘我不轻视自己’，因此做注解的长老说：‘此即宣说了摒弃下劣慢’。应知这是通过总括地标示的方式，来宣说诸漏。因为如果不摒弃殊胜慢等，仅仅是摒弃下劣慢这件事本身也是不会发生的。「了知」：即具备了‘不再有未来这样状态的出生’这句话中所说的了知。

Sabbupādānakkhayāti sabbaso upādānānaṃ khayā. Kāmaṃ diṭṭhisīlabbataattavādupādānāni paṭhamamaggeneva khīyanti, kāmupādānaṃ pana aggamaggenāti tassa vasena ‘‘sabbupādānakkhayā’’ti vadanto thero attano arahattapattiṃ byākaroti. Tenāha ‘‘āsavā nānussavantī’’ti. Satoti iminā sativepullappattiṃ dasseti. Cakkhuto rūpe savantīti cakkhuviññāṇavīthiyaṃ tadanugatamanoviññāṇavīthiyañca rūpārammaṇā āsavā pavattantīti. Kiñcāpi tattha kusalādīnampi pavatti atthi, kāmāsavādayo eva vaṇato yūsaṃ viya paggharaṇakaasucibhāvena sandanti, tathā sesavāresu. Tenāha ‘‘eva’’ntiādi, tasmā te eva ‘‘āsavā’’ti vuccanti. Tattha hi paggharaṇakaasucimhi niruḷho āsavasaddo. ‘‘Attānaṃ nāvajānāmī’’ti vuttattā ‘‘omānapahānaṃ kathita’’nti āha. Tena āsavesu samudāyupalakkhaṇaṃ kathitanti daṭṭhabbaṃ. Na hi seyyamānādippahānena vinā hīnamānaṃyeva pajahati. Pajānanāti ‘‘nāparaṃ itthattāyā’’ti vuttapajānanasampanno hotīti.

172「从自性差别而言」指的是通过‘四’种这样的方式来限定数目。世尊为了说明这个含义而作开示，应如此联系上下文来理解。至于「此」字，则是指‘这个也的确是……’等开示语。

Sarūpabhedatopīti ‘‘cattāro’’ti evaṃ parimāṇaparicchedatopi. Idaṃ bhagavā dassento āhāti sambandho. Idanti ca ‘‘ayampi kho’’tiādivacanaṃ sandhāyāha.

173「以未分裂」是指就以那样入定的状态，也就是尚未出定的状态。「为赞颂补特伽罗的目的」：是为了称赞和褒扬像阿难长老等善于说法的补特伽罗。「为赞颂法的目的」：是为了赞叹行道法。「那些」也指阿难长老等比丘们。即领受法的比丘们。「对于义」：指对于戒等义。「对于法」：指对于巴利法。

Asambhinnāya evāti yathānisinnāya eva, avuṭṭhitāya evāti attho. Puggalathomanatthanti desanākusalānaṃ ānandattherādīnaṃ puggalānaṃ pasaṃsanatthaṃ ukkaṃsanatthaṃ. Dhammathomanatthanti paṭipattidhammassa pasaṃsanatthaṃ. Tepīti ānandattherādayo bhikkhūpi. Dhammapaṭiggāhakā bhikkhū. Attheti sīlādiatthe. Dhammeti pāḷidhamme.

174「他的」指世尊的。将以“纵使世尊只有一天……”等方式显示其威力。「他」指舍利弗长老。“我也会同样地赞叹”，将以“确实那些比丘……”等方式来表达。「他这样思惟」是指以即将宣说的法嗣教示的思惟方式而思惟。所以他说“如同……”等。「以同一意乐」指具有相同的意欲。「以慧」指以智慧。「此教法为最上」是考虑到世尊正是这样从功德层面推崇法将（舍利弗）而说的。

Assāti bhagavato. Ānubhāvaṃ karissati ‘‘divasañcepi bhagavā’’tiādinā. Nanti sāriputtattheraṃ. Ahampi tatheva thomessāmi ‘‘sā hi bhikkhū’’tiādinā. Evaṃ cintesīti evaṃ vakkhamānena dhammadāyādadesanāya cintitākārena cintesi. Tenāha ‘‘yathā’’tiādi. Ekajjhāsayāyāti samānādhippāyāya. Matiyāti paññāya. Ayaṃ desanā aggāti bhagavā dhammasenāpatiṃ guṇato evaṃ paggaṇhātīti katvā vuttaṃ.

175「开显」指从功德上令其显明了知之后，欲将其安立于一切声闻中最胜之位。「以心行」是指依心之力转变身体，通过决意“愿此身如同此心”，即决意令身与心同速而行。那么，身体运行迟缓，怎么能与迅速转变的心同速而行呢？并非在一切方面都同速而行。因为，正如依身体来转变心时，心在一切方面都与身体同速而行。那时，心并不能舍弃自性成就的自身刹那，转而依迟缓运行的色法刹那而运行；然而，通过决意“愿此心如同此身”，心随顺迟缓的身体而转，直至到达所愿之处，如此以随顺身行的方式，依心相续而转的心，即称为随身行而转变的心。同样地，通过决意“愿此身如同此心”，由于已成就轻快想，不像未修习神足者那样迟缓，而是仅以若干轻快的心刹那即到达所愿之处，如此运行的色相即可被了知。

Pakāsetvāti guṇato pākaṭaṃ paññātaṃ katvā sabbasāvakehi seṭṭhabhāve ṭhapetukāmo. Cittagatiyā cittavasena kāyassa pariṇāmanena ‘‘ayaṃ kāyo idaṃ cittaṃ viya hotū’’ti kāyasamānagatikattādhiṭṭhānena. Kathaṃ pana kāyo dandhappavattiko lahuparivattena cittena samānagatiko hotīti? Na sabbathā samānagatiko. Yatheva hi kāyavasena cittavipariṇāmane cittaṃ sabbathā kāyena samānagatikaṃ hoti. Na hi tadā cittaṃ sabhāvasiddhena attano khaṇena avattitvā dandhavuttikassa rūpadhammassa khaṇena vattituṃ sakkoti, ‘‘idaṃ cittaṃ ayaṃ kāyo viya hotū’’ti panādhiṭṭhānena dandhagatikassa kāyassa anuvattanato yāva icchitaṭṭhānappatti hoti, tāva kāyagatianulomeneva hutvā santānavasena pavattamānaṃ cittaṃ kāyagatiyā pariṇāmitaṃ nāma hoti, evaṃ ‘‘ayaṃ kāyo idaṃ cittaṃ viya hotū’’ti adhiṭṭhānena pageva sukhalahusaññāya sampāditattā abhāvitiddhipādānaṃ viya dandhaṃ avattitvā yathā lahukatipayacittavāreheva icchitaṭṭhānappati hoti, evaṃ pavattarūpatā viññāyatīti.

176因为那对世尊的赞叹，完全随顺其意趣而作。「世尊将会问这样性质的义理」——这是指我以前所不知、所未见的。「为了了知意乐的目的」是指：“这样回答的人，就把握了导师的意趣”，即以此为了知导师意乐的目的。世尊在问第二个问题时，随喜了第一个问题；因为就在问第二个问题时，第一个问题的解答已被接受。

Adhippāyānurūpameva tassa bhagavato thomanāya katattā. Idaṃ nāma atthajātaṃ bhagavā pucchissatīti pubbe mayā aviditaṃ apassaṃ. Āsayajānanatthanti ‘‘evaṃ byākarontena satthu ajjhāsayo gahito hotī’’ti evaṃ satthu ajjhāsayajānanatthaṃ. Dutiyaṃ pañhaṃ pucchanto bhagavā paṭhamaṃ pañhaṃ anumodi dutiyaṃ pañhaṃ pucchanteneva paṭhamapañhavissajjanassa sampaṭicchitabhāvato.

177「这曾发生」是指这样的寻思曾发生。「他的」是指迦罗刹帝利比丘的。「安住于法」即是法界，即声闻波罗蜜智，意思是：在声闻的领域中，如实地安住于法而不动摇。所以他说“法界”等。运行于一切知智的领域中。「于所缘法」是指作为所缘的所知法。

Etaṃ ahosīti etaṃ parivitakkanaṃ ahosi. Assāti kaḷārakhattiyassa bhikkhuno. Dhamme dahatīti dhammadhātu, sāvakapāramīñāṇaṃ, sāvakavisaye dhamme dahati yāthāvato ajite katvā ṭhapetīti attho. Tenāha ‘‘dhammadhātū’’tiādi. Sabbaññutaññāṇagatikameva visaye. Gocaradhammeti gocarabhūte ñeyyadhamme.

238《迦罗罗经》的注释结束。

Kaḷārasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

239三．《智事经》的注释

3. Ñāṇavatthusuttavaṇṇanā

33「智事」就是智本身，因为它是诸成就的原因。「在四种中」是指为了通达四圣谛而说的四种智。「第一种」是指如“于老死有智”所说的智，它涵盖了由受持、熟习、作意而转起的一切。应当知道，这积聚之智仅是闻所成。而它从自性与缘来把握（诸法）之智，应当知道即是思惟智。这里以老死为首，即仅摄受具有老死之法。「通达智」是指以不迷乱而通达之智。「以此法」是表示原因的具格。即由于证得此法为因，这位圣者即使依过去未来的理趣，也能现观四圣谛法。然而，为了指出道智亦如观察过去未来的理趣一般，才说了第二种选项：“或以道智法”。因为这样，“无时性”才得以成立。

33.Ñāṇameva ñāṇavatthu sampattīnaṃ kāraṇabhāvato. Catūsūti catusaccassa bodhanavasena vuttesu catūsu ñāṇesu. Paṭhamanti ‘‘jarāmaraṇe ñāṇa’’nti evaṃ vuttaṃ ñāṇaṃ, yena dhāraṇaparicayamanasikāravasena pavattaṃ sabbaṃ gaṇhi. Sannicayañāṇamayaṃ savanamayaṃ nāmatveva veditabbaṃ. Sabhāvato paccayato cassa pariggaṇhanañāṇaṃ sammasanañāṇaṃtveva veditabbaṃ. Jarāmaraṇasīsena cettha jarāmaraṇavantova dhammā gahitā. Paṭivedhañāṇanti asammohato paṭivijjhanañāṇaṃ. Iminā dhammenāti hetumhi karaṇavacanaṃ. Imassa hi dhammassa adhigamahetu ayaṃ ariyo atītānāgate nayenapi catusaccadhamme abhisambujjhati. Maggañāṇameva pana atītānāgate nayanasadisaṃ katvā dassetuṃ ‘‘maggañāṇadhammena vā’’ti dutiyavikappo vutto. Evañhi ‘‘akālika’’nti samatthitaṃ hoti.

179「以智眼见」：即由成为法眼的智眼，通过无迷乱通达而现量所见。「以慧了知」：即以道慧同样地了知。由于这样见、这样了知、完全证得是巨大的方便，故说「已深入」。或者，「所见」即见，指见法后安住之义。「所了知」即了知四圣谛、令其明了后安住。「无时的」：即非隔时给与果报。「所证」：因已证得四圣谛而住，故为证得法。「已深入」：即深入四圣谛法后安住。「于过去未来行推论」：即于过去与未来行推论、引导、投射。然而，这是省察智的作用，但导师因以道智为根本，故将道智说为如同于过去未来行推论。因为对过去道的省察名为省察，故说道智被说为如同推论，而实际以省察智行推论。因此说「在此……」等。为了显示它如何行推论，而说「凡任何……」等。在此，推论的发生正是推论智的运作特点，因此说「是省察智的作用」。虽然也说了「以此，即道智法」，但道智与果智二者是思惟智与省察的根本原因，而非推论本身，故说「以二种智法」并无不合理。同样，由于了知了四圣谛法，或由于被称为道果的法与谛通达相应，故「成为推论」，以此智为所缘、与智相应及为彼智所了知等义，也无不合理。「随顺」：即随顺法智，于觉了智中，由将已见的法类推于未见，令未见者如同已见般被了知。因此说「随顺法智的智」。漏尽者的有学地，即最上道刹那。为何这样说呢？因为以「他如是了知老死……」等现在时的方式进行教导。

Ñāṇacakkhunā diṭṭhenāti dhammacakkhubhūtena ñāṇacakkhunā asammohapaṭivedhavasena paccakkhato diṭṭhena. Paññāya viditenāti maggapaññāya tatheva viditena. Yasmā tathā diṭṭhaṃ viditaṃ sabbaso pattaṃ mahāupāyo hoti, tasmā vuttaṃ ‘‘pariyogāḷhenā’’ti. Diṭṭhenāti vā dassanena, dhammaṃ passitvā ṭhitenāti attho. Viditenāti cattāri saccāni viditvā pākaṭāni katvā ṭhitena. Akālikenāti na kālantaravipākadāyinā. Pattenāti cattāri saccāni patvā ṭhitattā dhammaṃ pattena. Pariyogāḷhenāti catusaccadhamme pariyogāhitvā ṭhitena. Atītānāgate nayaṃ netīti atīte ca anāgate ca nayaṃ neti harati peseti. Idaṃ pana paccavekkhaṇañāṇassa kiccaṃ, satthārā pana maggañāṇaṃ atītānāgate nayanasadisaṃ kataṃ taṃmūlakattā. Atītamaggassa hi paccavekkhaṇaṃ nāma hoti, tasmā maggañāṇaṃ nayanasadisaṃ kataṃ nāma hoti, paccavekkhaṇañāṇena pana nayaṃ neti. Tenāha ‘‘ettha cā’’tiādi. Yathā pana tena nayaṃ neti. Taṃ ākāraṃ dassetuṃ ‘‘ye kho kecī’’tiādi vuttaṃ. Ettha ca nayanuppādanaṃ nayañāṇasseva pavattiviseso. Tena vuttaṃ ‘‘paccavekkhaṇañāṇassa kicca’’nti. Kiñcāpi ‘‘imināti maggañāṇadhammena vā’’ti vuttaṃ, duvidhaṃ pana maggaphalañāṇaṃ sammasanañāṇapaccavekkhaṇāya mūlakāraṇaṃ, na nayanassāti duvidhena ñāṇadhammenāti na na yujjati. Tathā catusaccadhammassa ñātattā maggaphalasaṅkhātassa vā dhammassa saccapaṭivedhasampayogaṃ gatattā ‘‘nayanaṃ hotū’’ti tena ‘‘iminā dhammenā’’ti ñāṇassa visayabhāvena ñāṇasampayogena tadañātenāti ca attho na na yujjati. Anuayeti dhammañāṇassa anurūpavasena aye bujjhanañāṇe diṭṭhānaṃ adiṭṭhānayanato adiṭṭhassa diṭṭhatāya ñāpanato ca. Tenāha ‘‘dhammañāṇassa anugamane ñāṇa’’nti. Khīṇāsavassa sekkhabhūmi nāma aggamaggakkhaṇo . Kasmā panetaṃ evaṃ vuttanti ce? ‘‘Evaṃ jarāmaraṇaṃ pajānātī’’tiādinā vattamānavasena desanāya pavattattā.

242《智事经》的注释到此结束。

Ñāṇavatthusuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

243四. 《第二智事经》注释

4. Dutiyañāṇavatthusuttavaṇṇanā

34「sattari」：即说将ta音替换为ra音。或sattari一词与sattati（七十）同义。随喜好音节而诵出音节者，称为音节诵者。因此说「作多音节」等。「住」：果安住于彼，因依彼而转起，故为住。具有现在相的法之住，即法住。或者，「法」即原因，缘之义。法之住的自性，即是法，此外无他，故为法住，即缘。于此之智为法住智。因此具寿法将说：「于把握缘时，慧为法住智」（《无碍解道·论母》4）。也正因如此，他说：「于缘相之智」等。其中，「诸法」即缘所生诸法。「因是转起之住的原因」：因是称为转起的住的原因。依「以生为缘而有老死」等，于三时中，以顺逆方式，关于转起的六种智。「尽」即坏灭，彼即破坏。「离染」、「坏散」、「灭」、「消失」。于一一中：即于老死等一一中。前文说「如实智」是指初步的观。因此，这里也把法住智理解为观，故说「观与随观已被开示」。

34.Sattarīti ta-kārassa ra-kārādesaṃ vuttaṃ. Sattatisaddena vā samānattho sattarisaddo. Byañjanarucivasena byañjanaṃ bhaṇantīti byañjanabhāṇakā. Tenāha ‘‘bahubyañjanaṃ katvā’’tiādi. Tiṭṭhati tattha phalaṃ tadāyattavuttitāyāti ṭhiti, paccuppannalakkhaṇassa dhammassa ṭhiti dhammaṭṭhiti. Atha vā dhammoti kāraṇaṃ, paccayoti attho. Dhammassa yo ṭhitisabhāvo, sova dhammato añño natthīti dhammaṭṭhiti, paccayo. Tattha ñāṇaṃ dhammaṭṭhitiñāṇaṃ. Tenāha āyasmā dhammasenāpati – ‘‘paccayapariggahe paññā dhammaṭṭhitiñāṇa’’nti (paṭi. ma. mātikā 4). Tathā cāha ‘‘paccayākāre ñāṇa’’ntiādi. Tattha dhammānanti paccayuppannadhammānaṃ. Pavattiṭṭhitikāraṇattāti pavattisaṅkhātāya ṭhitiyā kāraṇattā. ‘‘Jātipaccayā jarāmaraṇa’’ntiādinā addhattaye anvayabyatirekavasena pavattiyā chabbidhassa ñāṇassa. Khayo nāma vināso, sova bhedoti. Virajjanaṃ palujjanaṃ. Nirujjhanaṃ antaradhānaṃ. Ekekasminti jarāmaraṇādīsu ekekasmiṃ. Pubbe ‘‘yathābhūtañāṇa’’nti taruṇavipassanaṃ āha. Tasmā idhāpi dhammaṭṭhitiñāṇaṃ vipassanāti gahetvā ‘‘vipassanāpaṭivipassanā kathitā’’ti vuttaṃ.

245《第二智事经》的注释完毕。

Dutiyañāṇavatthusuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

246五. 《无明缘经》注释

5. Avijjāpaccayasuttavaṇṇanā

35「令教说停止」：即停止已开始的讲述。在那里，对坐着的见行者，欲以破斥其执见的方式继续说法。因为诸佛的教说一旦开始，没有任何人能中途打断而提问，故说「为给见行者机会」。此是难问题，因是依「众生可得」之见而问。「众生可得见之说处」：即依「众生、命者可得」等如是转起的见之词句。依此而说，故为「说」。然而，「见」一词包含二义，但梵行住于究竟义上是圣道修习，故说「圣道住」。「此见」：即认为身与命非异的见。而所谓「命者」，即指生命。「转起」：即二种轮转。「令灭」：令入于不生起之状态。「断除」：通过令不转起而切断。此应被道灭的轮转灭尽，如此连接。若「此众生达至断灭、无有而彻底断灭」这种断见所执取之相为真实存在，则「无有」即无意义。

35.Desanaṃ osāpesīti yathāraddhakathaṃ ṭhapesi. Tattha nisinnassa diṭṭhigatikassa laddhiyā bhindanavasena upari kathetukāmo. Buddhānañhi desanāvāraṃ pacchindāpetvā pucchituṃ samattho nāma koci natthi. Tenāha ‘‘diṭṭhigatikassa okāsadānattha’’nti. Duppañho eso sattūpaladdhiyā pucchitattā . Sattūpaladdhivādapadenāti ‘‘satto jīvo upalabbhatī’’ti evaṃ pavattadiṭṭhidīpakapadavasena. Vadanti etenāti vādo. Diṭṭhi-saddo pana dvayasaṅgahito, brahmacariyavāso pana paramatthato ariyamaggabhāvanāti āha ‘‘ariyamaggavāso’’ti. Ayaṃ diṭṭhīti anaññe sarīrajīvāti diṭṭhi. ‘‘Jīvo’’ti ca jīvitameva vadanti. Vaṭṭanti duvidhaṃ vaṭṭaṃ. Nirodhentoti anuppattidhammataṃ āpādento. Samucchindantoti appavattiyaṃ pāpanena upacchindanto. Tadetaṃ maggena nirodhetabbaṃ vaṭṭaṃ nirujjhatīti yojanā. ‘‘Ayaṃ satto vināsaṃ abhāvaṃ patvā sabbaso ucchijjatī’’ti evaṃ ucchedadiṭṭhiyā gahitākārassa sambhave saccabhāve sati. Na hotīti sātthako na hoti.

182「离去」（gacchatīti）：指从身体中出来而离去。「令不再转起」（vivaṭṭentoti）：意思是使之不再生起。「不能令不再转起」（vivaṭṭetuṃ na sakkoti）：对于恒常的事物，无法让它不再转起，因为不可能让恒常的东西达到不生起。邪见损害正见：由于亲近未得定的补特伽罗而如此转起，又由于不给予机会，以及该断除的却没有断除，所以损害正见。就像荆棘（visūkaṃ iva）一样。邪见不只是不随顺，更因为以「恒常」等说法来显现法性，从而与正见直接相违，由此说明。「visūka」还有怪异、令人厌恶的颤动、挣扎的意思。多罗树是叶、花、果、嫩芽的依托之处，就像「无实质」这一叫法一样。有些人读作「tālavatthukatāni」，意思是把它做成像没有实质的多罗树一样，即「如同被截顶的多罗树」。因此说「犹如被削去树顶的多罗树」。「消亡」（anuabhāvaṃ）：即毁灭。

Gacchatīti sarīrato nikkhamitvā gacchati. Vivaṭṭentoti appavattiṃ karontoti attho. Vivaṭṭetuṃ na sakkoti niccassa appavattiṃ pāpetuṃ asakkuṇeyyattā. Micchādiṭṭhi sammādiṭṭhiṃ vijjhati asamāhitapuggalasevanavasena tathā pavattituṃ appadānavasena ca pajahitabbāpajahanavasena sammādiṭṭhiṃ vijjhati. Visūkamivāti kaṇḍako viya. Na kevalaṃ ananuvattakova, atha kho virodhopi ‘‘nicca’’ntiādinā pavattanadhammatāya viññāpanato. Virūpaṃ bībhacchaṃ phanditaṃ vipphanditaṃ. Paṇṇapupphaphalapallavānaṃ avatthubhūto tālo eva tālāvatthu ‘‘asive sivā’’ti vohāro viya. Keci pana ‘‘tālavatthukatānī’’ti paṭhanti, avatthubhūtatāya tālo viya katānīti attho. Tenāha ‘‘matthakacchinnatālo viyā’’ti. Anuabhāvanti vināsaṃ.

249《无明缘经》的注释完毕。

Avijjāpaccayasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

250第二部《无明缘经》的注释

6. Dutiyaavijjāpaccayasuttavaṇṇanā

3636.「Iti vāti」意思是「如此或说」。指有人可能从刹那的角度来说「老死」和「老死的拥有者」。由于他缺乏自信的特质，无法善巧地提问，陷于沉默，所以说「不能问」。

36.Iti vāti evaṃ vā. Jarāmaraṇassa ceva jarāmaraṇasāmikassa ca khaṇavasena yo vadeyya. Avisāradadhātuko pucchituṃ acchekatāya maṅkubhāvena jāto. Tenāha ‘‘pucchituṃ na sakkotī’’ti.

252第二部《无明缘经》的注释结束。

Dutiyaavijjāpaccayasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

2537. 《非你们经》的注释

7. Natumhasuttavaṇṇanā

37「非你们」（Natumhākaṃ）：这个词只是在显示身体不是我所有的性质。为了说明身体的非我所性，所以说了「在自己当中……」等。如果身体不是我所拥有的，那可能就属于他人了；为了说明这也不是事实，所以说「也不属于他人」。‖「这并非旧业」：说明经文所说的「此身体」这个身体，并不是旧业。因为身体不是感受的本性。‖所谓「以缘的名义」，就是通过「因」的譬喻说法。‖「Abhisaṅkhata」（被造作）等是中性词。这是为了与前面所说的「此是旧业」这一中性表达保持词性一致。‖所谓「abhisankhata」（被造作），就是由相互朝向的诸缘共同和合而造作，因此被说成「要理解为由诸缘所造」。‖「Abhisañcetayita」（被故意造作）：就是以那种被造作的状态，由于朝向性而思惟、计画，意思是已经生起。‖「以思为事」的意思：就是以思作为原因。‖「Vedaniya」（应被感受的事物）：是对感受有帮助的，因为作为支持基础或所缘，成为感受的缘。所以说「感受之事」。

37.Natumhākanti kāyassa anattaniyabhāvadassanameva panetanti yā tassa anattaniyatā, taṃ dassetuṃ ‘‘attani hī’’tiādi vuttaṃ. Yadi na attaniyaṃ, parakiyaṃ nāma siyāti, tampi natthīti dassento ‘‘nāpi aññesa’’nti āha. Nayidaṃ purāṇakammamevāti ‘‘idaṃ kāyo’’ti vuttasarīraṃ purāṇakammameva na hoti. Na hi kāyo vedanāsabhāvo. Paccayavohārenāti kāraṇopacārena. Abhisaṅkhatantiādi napuṃsakaliṅgavacanaṃ. Purimaliṅgasabhāgatāyāti ‘‘purāṇamidaṃ kamma’’nti evaṃ vuttapurimanapuṃsakaliṅgasabhāgatāya. Aññamaññābhimukhehi samecca paccayehi kato abhisaṅkhatoti āha ‘‘paccayehi katoti daṭṭhabbo’’ti. Abhisañcetayitanti tathā abhisaṅkhatattasaṅkhātena abhimukhabhāvena cetayitaṃ pakappitaṃ, pavattitanti attho. Cetanāvatthukoti cetanāhetuko. Vedaniyanti vedanāya hitaṃ vatthārammaṇabhāvena vedanāya paccayabhāvato. Tenāha ‘‘vedaniyavatthū’’ti.

255《非你们经》的注释结束。

Natumhasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

256第八《思经》的注释

8. Cetanāsuttavaṇṇanā

38「Yaṃ ca」等词中的「ca」字，是用在不适宜的位置。它要表达的是：就像思一样，计画与随眠对于识的住立，也会成为不异所缘的状态，这个意思被点明了。‖虽然说「转起」这个意义在这三处都只是同样地表达，但思、计画、随眠各自的「转起」义，应该依次理解为思惟、计画、随眠这些不同特征的意义。‖选取三地中善与不善的思，是为了确定业识的缘。‖渴爱与邪见的计画，都是依照它们所适合的情况而被取用的，这就是意思所在：因为在八个与贪俱行的心中，有渴爱的计画；而其中只有四个心有邪见的计画。‖虽然随眠也潜藏于世间善的心思当中，但在不善心中，随眠的现行更为明显，因此提到了「十二种思」。‖所谓「俱生分」：这是指现前存在的欲贪等也随着被称为随眠，原因是它们相似。因为特相并不会因为时间的差异而有所不同。‖从严格意义上说，只有未来的欲贪等才适合称为「随眠」。‖「缘已生起」是合理的说法，因此说「所缘是缘」。‖「对于业识的住立」：就是指业识的转起。‖「当那个缘存在时」：就是当那个称为思、计画、随眠的缘存在时，识便得到住立。‖在相续中只是具备了能给予果报的能力，所以说「有了住立，在住立之时」。‖「依决定思而生长」：用「住立」来说明业已成办的状态，用「生长」来说明业已累积的状态。因此说「使业运行」等等。‖在那其中，由于先前生起的诸业思得到了助缘，力量增强了的决定思，使得业识得到了住立和根的成长，所以说「当根产生时」。‖同样，决定思在给予果报时，是以无间生起的方式给予的，成为「生起而受的业」。

38.Yañcāti ettha ca-saddo aṭṭhāne. Tena cetanāya viya pakappānānusayānampi viññāṇassa ṭhitiyā vakkhamānaṃyeva avisiṭṭhaṃ ārammaṇabhāvaṃ joteti. Kāmaṃ tīsupi padesu ‘‘pavatteti’’icceva attho vutto, vattanattho pana cetanādīnaṃ yathākkamaṃ cetayanapakappanānusayanarūpo visiṭṭhaṭṭho daṭṭhabbo. Tebhūmakakusalākusalacetanā gahitā kammaviññāṇassa paccayaniddhāraṇametanti. Taṇhādiṭṭhikappā gahitā yathārahanti adhippāyo. Aṭṭhasupi hi lobhasahagatacittesu taṇhākappo, tattha catūsveva diṭṭhikappoti. Kāmaṃ anusayā lokiyakusalacetanāsupi anusentiyeva, akusalesu pana pavatti pākaṭāti ‘‘dvādasannaṃ cetanāna’’nti vuttaṃ. Sahajātakoṭiyāti idaṃ paccuppannāpi kāmarāgādayo anusayāva vuccanti taṃsadisatāyāti vuttaṃ. Na hi kālabhedena lakkhaṇappabhedo atthīti. Anāgatā eva hi kāmarāgādayo nippariyāyato ‘‘anusayā’’ti vattabbataṃ arahanti. Paccayuppanno vaṭṭatīti āha ‘‘ārammaṇaṃ paccayo’’ti. Kammaviññāṇassa ṭhitatthanti kammaviññāṇasseva pavattiyā. Tasmiṃ paccaye satīti tasmiṃ cetanāpakappanānusayasaññite paccaye sati patiṭṭhā viññāṇassa hoti. Santāne phaladānasamatthatāyeva hotīti ‘‘patiṭṭhā hoti, tasmiṃ patiṭṭhite’’ti vuttaṃ. Sanniṭṭhāpakacetanāvasena viruḷheti. Patiṭṭhiteti hi iminā kammassa katabhāvo vutto, ‘‘viruḷhe’’ti iminā upacitabhāvo. Tenāha ‘‘kammaṃ javāpetvā’’tiādi. Tattha puretaraṃ uppannāhi kammacetanāhi laddhapaccayattā balappattāya sanniṭṭhāpakacetanāya kammaviññāṇaṃ laddhapatiṭṭhaṃ viruḷhamūlañca hotīti vuttaṃ ‘‘nibbattamūle jāte’’ti. Tathā hi sanniṭṭhāpakacetanā vipākaṃ dentaṃ anantare jātivasena deti upapajjavedanīyakammanti.

186「三地思」：指的是三地（欲界、色界、无色界）中善与不善的思。「无转起刹那」：这里的「转起刹那」是指生起的刹那。并不是说生起的刹那就是无转起刹那，也不仅仅是坏灭的刹那，因为这是针对随眠还未经破坏的情况而言的。「未被破坏的分位」：就是尚未被断除的状态。这话的意思是：当三地的善与不善思不转起时，随眠以俱生分等形式转起其实并不存在；但在异熟果等各种情况中，依于未被破坏的分位，随眠就会转起，而其中并没有一个造作者存在，所以才这样说。「未被遮止」：是指没有被对治法所遮止。就这样，它就成了识安住的缘。

Tebhūmakacetanāyāti tebhūmakakusalākusalacetanāya. Appavattanakkhaṇoti idha pavattanakkhaṇo jāyamānakkhaṇo. Na jāyamānakkhaṇo appavattanakkhaṇo na kevalaṃ bhaṅgakkhaṇo appahīnānusayassa adhippetattā. Appahīnakoṭiyāti asamucchinnabhāvena. Tadidaṃ tebhūmakakusalākusalacetanāsu appavattamānāsu anusayānaṃ sahajātakoṭiādinā pavatti nāma natthi, vipākādīsu appahīnakoṭiyā pavattati karontassa abhāvatoti imamatthaṃ sandhāya vuttaṃ. Avāritattāti paṭipakkheti avāritabbattā. Paccayova hoti viññāṇassa ṭhitiyā.

187通过第一与第二种解说方式展示了流转，再通过第三种解说——“若不这样……”等——展示了还灭，因此说“在第一句阐述中，三地的善与不善思被「舍离」”等等。这里的「舍离」是指由于不再造作，它们便不转起、已经离去。同样地，渴爱与邪见也被舍离，应当这样关联理解。而「在所说的各种方式中」：就是指前面所说“三地异熟果等”的情形。

Paṭhamadutiyavārehi vaṭṭaṃ dassetvā tatiyavāre ‘‘no ce’’tiādinā vivaṭṭaṃ dassitanti ‘‘paṭhamapade tebhūmakakusalākusalacetanā nivattā’’tiādi vuttaṃ. Tattha nivattāti akaraṇato appavattiyā apagatā. Taṇhādiṭṭhiyo nivattāti yojanā. Vuttappakāresūti ‘‘tebhūmakavipākesū’’tiādinā vuttappakāresu.

188「在此」：就在这部经中。这里依思与计画的转起，显示了法的分类，所以表明：“‘思’是取三地的善与不善思”等，这正是此处所要显示的。「四种」：指由嗔两种以及痴根相应而集合成的四种不善思。「在四种不善思中」：即以上述方式所说的四种不善思，而其余的不善思则通过“不计画”这一否定而被舍离。「排除经中所说」：就是排除经中以否定方式所说的“也不计画”。因为通过“不计画”，就止息了那在八种与贪俱心中以俱生分形式转起的随眠，由于这些心不转起，所以除去那种情况。如同前面一样，应依先前解说的方式来把握，因为这都是对法的划分。

Etthāti imasmiṃ sutte. Ettha cetanāpakappanānaṃ pavattanavasena dhammaparicchedo dassitoti ‘‘cetetīti tebhūmakakusalākusalacetanā gahitā’’tiādinayo idheva hotīti dassito. Catassoti paṭighadvayamohamūlasamāgatā catasso akusalacetanā. Catūsu akusalacetanāsūti yathāvuttāsu eva catūsu akusalacetanāsu, itarā pana ‘‘na pakappetī’’ti iminā paṭikkhepena nivattāti. Sutte āgataṃ vāretvāti ‘‘no ca pakappetī’’ti evaṃ paṭikkhepavasena sutte āgataṃ vajjetvā. ‘‘Na pakappetī’’ti hi iminā aṭṭhasu lobhasahagatacittesu sahajātakoṭiyā pavattaanusayo nivattito tesaṃ cittānaṃ appavattanato, tasmā taṃ ṭhānaṃ ṭhapetvāti attho. Purimasadisova purimanayesu vuttanayena gahetabbo dhammaparicchedattā.

189「Tadappatiṭṭhite」：这是一个复合词，省略了格尾，并因连音规则而插入了da字母。它是指“那个（识）的无住立”，也就是“在此无住立”的意思，复合词的构成应如此理解。「在此」：在这第三种解说中，宣说了阿拉汉道的功用，因为从一切方面彻底破坏了随眠的生起。也可以说，这是诸漏尽者所做的所作，因为完全遮止了感受等。或者也可以说，这里显示了九种出世间法，因为依道的次第断除随眠，道之后有果，而这两者的所缘就是涅槃。「识的」：是指业识。它以“后有”为首，包含了无间有的名色，或者直接就是指结生识，因此说“在中有与后有的中间有一个连结”。「有与生」：这里应依辗转相续的方式来把握，即“第二种有的第三种有中的生”等。然而，通过对“未来后有的再生”的把握，以及非无间的性质，可以说业有已被包含；这里实际上就是在讲出生的因和果的成立。再者，世尊在第二种解说中说到：“诸比丘，如果不思、不计画，只是随眠”，这是为了显示：即使先前没有造作能引发生有的善与不善业，也没有计画，对于在诸有中已见过患的修行者，仅依随眠为缘，连观照之思也能成为结生的因。而且，也是为了显示：即使善与不善的思不转起，那时存在于三地异熟果等诸法上的随眠烦恼，通过未被破坏的分位，就成了未来有漏业识的安住处，所以这样说。至于“不思、不计画、随眠”这一说法并未被采用，因为没有思，计画就不存在。

Tadappatiṭṭhiteti samāsabhāvato vibhattilopo, sandhivasena da-kārāgamo, tassa appatiṭṭhitaṃ tadappatiṭṭhitaṃ, tasmiṃ tadappatiṭṭhiteti evamettha samāsapadasiddhi daṭṭhabbā. Etthāti etasmiṃ tatiyavāre arahattamaggassa kiccaṃ kathitaṃ sabbaso anusayanibbattibhedanato. Khīṇāsavassa kiccakaraṇantipi vattuṃ vaṭṭati sabbaso vedanādīnaṃ paṭikkhepabhāvato. Nava lokuttaradhammātipi vattuṃ vaṭṭati maggapaṭipāṭiyā anusayasamugghāṭanato maggānantarāni phalāni, tadubhayārammaṇañca nibbānanti. Viññāṇassāti kammaviññāṇassa. Punabbhavasīsena anantarabhavasaṅgahitaṃ nāmarūpaṃ paṭisandhiviññāṇameva vā gahitanti āha ‘‘punabbhavassa ca antare eko sandhī’’ti. Bhavajātīnanti ettha ‘‘dutiyabhavassa tatiyabhave jātiyā’’ti evaṃ paramparavasena gahetabbaṃ. Āyatiṃ punabbhavābhinibbattigahaṇena pana nānantariyato kammabhavo gahito, jātihetuphalasiddhipettha vuttā evāti veditabbaṃ. Ettha ca ‘‘no ce, bhikkhave, ceteti no ca pakappeti, atha kho anusetī’’ti evaṃ bhagavatā dutiyanaye pubbabhāge bhavanibbattakakusalākusalāyūhanaṃ, pakappanañca vināpi bhavesu diṭṭhādīnavassa yogino anusayapaccayā vipassanācetanāpi paṭisandhijanakā hotīti dassanatthaṃ kusalākusalassa appavatti cepi, tadā vijjamānatebhūmakavipākādidhammesu appahīnakoṭiyā anusayitakilesappaccayā bhavavajjassa kammaviññāṇassa patiṭṭhitatā hotīti dassanatthañca vutto. ‘‘Na ceteti pakappeti anusetī’’ti ayaṃ nayo na gahito cetanaṃ vinā pakappanassa abhāvato.

262思经的注释结束。

Cetanāsuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

2639. 第二思经的注释

9. Dutiyacetanāsuttavaṇṇanā

3939. 「在识与名色之间有一个连结」：这是指因果的连结，因为“识”这个词已经涵盖了业识。而名色则只是果报的名色，这一点显而易见。其余部分容易理解。

39.Viññāṇanāmarūpānaṃantare eko sandhīti hetuphalasandhi viññāṇaggahaṇena kammaviññāṇassa gahitattā. Nāmarūpaṃ pana vipākanāmarūpamevāti pākaṭameva. Sesaṃ suviññeyyameva.

265第二思经的注释结束。

Dutiyacetanāsuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

26610. 第三思经注疏

10. Tatiyacetanāsuttavaṇṇanā

4040.「在色等六种所缘中」：因此，这里涵盖了三有，因为六所缘都包含在其中。对于这三有的渴望，以发愿等方式而称为「倾向」。「来」：在「所来处」这个说法里，「趣」是现起的状态，即朝向趣的流转就称为「来」，也就是业等相。在那里，结生识的趣、流转、出生便发生。因此说「在所来处」等。「死与再生」：「死」就是死亡；「再生」就是出生，也就是重新生起。从死之后再生，就是再次出现。因此说「这样，对于识」等。「由此」是指从导致再生的有；「在那里」是指在名为后有的未来有中。一个连接：也就是这里所说的唯一的因果连接。

40.Rūpādīsu chasu ārammaṇesu. Tena cettha bhavattayaṃ saṅgaṇhāti chaḷārammaṇapariyāpannattā. Tasseva bhavattayassa patthanā paṇidhānādivasena nati nāma. Āgatimhi gatīti paccupaṭṭhānavasena abhimukhaṃ gati pavatti etasmāti āgati, kammādinimittaṃ. Tasmiṃ paṭisandhiviññāṇassa gati pavatti nibbatti hoti. Tenāha ‘‘āgate’’tiādi. Cutūpapātoti cavanaṃ cuti, maraṇaṃ. Upapajjanaṃ nibbatti, upapāto. Cutito upapāto punaruppādo. Tenāha ‘‘evaṃ viññāṇassā’’tiādi. Itoti nibbattabhavato. Tatthāti punabbhavasaṅkhāte āyatibhave. Ekova sandhīti eko hetuphalasandhi eva kathito.

268第三思经注疏结束。

Tatiyacetanāsuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

269迦罗罗刹帝利品注疏结束。

Kaḷārakhattiyavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.

1925. 居士品

5. Gahapativaggo

2711. 五怨恐怖经注疏

1. Pañcaverabhayasuttavaṇṇanā

41「Yato」（从何时起）：是指在某个时候。这里的「to」字如同「dā」字一样，在此处是表示时间的范围。因此他说「yadā」（当……时）。「bhayaveracetanāyo」（恐惧与怨敌的思）：是指因为具有可怖畏的意义而称为「bhaya」（恐惧）、因为具有产生怨敌的意义而称为「vera」（怨敌）而得名的那些思。对于杀生等恶业在其中生起的人，以及为了这些恶业而生起（造作）的人，这两者都是具有恐惧与怨敌的，所以那些思正是可怖畏的恐惧与怨敌的制造者。「入流」：从圣道的最初开始逐步修行而证得，就叫做入流；为了这个目标，以及安住在其中的人所具备的支，称为「入流支」。把这两方面合在一起，而说「入流支有两种」，意思是「入流目的之支」。所谓的「yaṃ pubbabhāge」（在前分中），是指在亲自获得入流道果之前的前分阶段，为了那目标而起到作用的。那么，那是什么呢？他说「亲近善士」等等。亲近佛陀等具有圣智之名的善士；听闻正法，即听闻四谛之法；如理作意，即从无常等角度以正确的方法作意；法随法行，即激励而行与法、涅槃相应的随法修行——这些就是入流的支。但在义注中，考虑到「入流支」这个词，而说「如此传来」。这是安住补特伽罗的支。或者，入流者因此而被了知，所以「入流者的支」也被这样称呼。这是后面所说的支。由于远离了诸过失，所以称为「圣」，他说「无过失」。怎样是以无明为缘而有行等等，因为不被任何人所非难，所以是「无可非难」。有些注者指智而说「无过失」，指缘起而说「无可非难」。另有注者则认为两者都是通于两方面的。在此处，主要指的是缘起。正如所说「相继生起的观之智」。因为道智并不称为观之智。以正确的方法，对于缘起的诸法如实了知，所以称为「理趣」，即缘起。而智则因为通过它而了知，也叫做「理趣」。

41.Yatoti yasmiṃ kāle. Ayañhi to-saddo dā-saddo viya idha kālavisayo. Tenāha ‘‘yadā’’ti. Bhayaveracetanāyoti bhāyitabbaṭṭhena bhayaṃ, verapasavanaṭṭhena veranti ca laddhanāmā cetanāyo. Pāṇātipātādayo hi yassa pavattanti, yañca uddissa pavattiyanti, ubhaye sabhayabheravāti te eva bhāyitabbabhayaverajanakāvāti. Sotassa ariyamaggassa ādito paṭṭhāya paṭipattiadhigamo sotāpatti , tadatthāya tattha patiṭṭhitassa ca aṅgāni sotāpattiyaṅgāni, tadubhayaṃ sandhāyāha ‘‘duvidhaṃ sotāpattiyā aṅga’’nti, sotāpattiatthaṃ aṅganti attho. Yaṃ pubbabhāgeti yaṃ sayaṃ sotāpattimaggaphalapaṭilābhato pubbabhāge tadatthāya saṃvattati. Kiṃ pana tanti āha ‘‘sappurisasaṃsevo’’tiādi. Sappurisānaṃ buddhādīnaṃ ariyañāṇasaññāṇajātā payirupāsanā, saddhammassavanaṃ catusaccadhammassavanaṃ, yoniso upāyena aniccādito manasi karaṇaṃ yoniso manasikāro, ussukkāpentena dhammassa nibbānassa anudhammapaṭipajjanaṃ dhammānudhammapaṭipattīti etāni sotāpattiyā aṅgāni. Aṭṭhakathāyaṃ pana sotāpattiaṅganti padaṃ apekkhitvā ‘‘evaṃ āgata’’nti vuttaṃ. Ṭhitassa puggalassa aṅgaṃ. Sotāpanno aṅgīyati ñāyati etenāti sotāpannassa aṅgantipi vuccati. Idaṃ pacchā vuttaṃ aṅgaṃ. Dosehi ārakāti ariyoti āha ‘‘niddoso’’ti. Kathaṃ avijjā saṅkhārānaṃ paccayotiādinā kenacipi anupārambhiyattā nirupārambho. Ñāṇaṃ sandhāya ‘‘niddoso’’ti vuttaṃ, paṭiccasamuppādaṃ sandhāya ‘‘nirupārambho’’ti vadanti. Ubhayampi pana sandhāya ubhayaṃ vuttanti apare. Paṭiccasamuppādo ettha adhippeto. Tathā hi vuttaṃ ‘‘aparāparaṃ uppannāya vipassanāpaññāyā’’ti. Na hi maggañāṇaṃ vipassanāpaññāti. Sammā upāyattā tassa paṭiccasamuppanne yāthāvato ñāyatīti ñāyo, paṭiccasamuppādo. Ñāṇaṃ pana ñāyati so etenāti ñāyo.

194「Tattha」（在那里）指地狱中。「Maggasotaṃ」（道流）即道的流。「Āpanno」（进入）即证得。他具有在恶趣中结生这种堕落的性质，所以是「vinipātadhammo」（有堕落性质者）；不是有堕落性质者，即「avinipātadhammo」（不退堕法）。「Paraṃ ayanaṃ」：必须极度超越感官所及的范围去了知、觉悟。因为有些词根具有「去」的意思，而「智」也是它的含义。因此他说「决定完全觉悟者」。

Tatthāti niraye. Maggasotanti maggassa sotaṃ. Āpannoti adhigato. Apāyesu uppajjanasaṅkhāto vinipātadhammo etassāti vinipātadhammo, na vinipātadhammo avinipātadhammo. Paraṃ ayananti ativiya savisaye ayitabbaṃ bujjhitabbaṃ. Yesañhi dhātūnaṃ gatiattho, buddhipi tesaṃ attho. Tenāha ‘‘avassaṃ abhisambujjhanako’’ti.

195「Pāṇātipātakammakāraṇā」意思是：造作被称为「杀生」的恶业的原因。「Vera」称为怨敌，指敌对，它本身就是可怖畏的，所以又叫做「bhaya」（恐惧），因此说「恐惧和怨敌在意义上是一体的」。这种称为「外部怨敌」，是因为相对于作为那怨敌根本的制造怨敌之人，它是外在的。正是因此，针对那个制造怨敌者心中生起的怨敌，才说「这称为内部的怨敌」。意思是：依附于那怨敌、作为怨敌根本的制造怨敌者的思心所生起，即使没有能力动手反击也是如此。因为地狱众生无法对地狱卒进行还击，而地狱卒的思心所会生起，这正表明「地狱中有地狱卒」。然而，所谓「外部怨敌」，是指现世与来世的外部怨敌。「补特伽罗怨敌」是指，不能成就自己应做的事，仅仅因为在其他补特伽罗身上生起的怨敌而称为怨敌。从意义上说，两者其实是一体的，因为特别说明是「心所法」。「在其余的语句中」，即在「由于不与取为缘」等所说的其余部分中。「义被破坏」即义被摧毁。由已证得的道所证得。也有读作「abhigatena」的，意思是已遍知。因此他说「以不动摇的净信」。

Pāṇātipātakammakāraṇāti pāṇātipātasaṅkhātassa pāpakammassa karaṇahetu. Veraṃ vuccati virodho, tadeva bhāyitabbato bhayanti āha ‘‘bhayaṃ veranti atthato eka’’nti. Idaṃ bāhiraṃ veraṃ nāma tassa verassa mūlabhūtato verakārapuggalato bahibhāvattā. Teneva hi tassa verakārapuggalassa uppannaṃ veraṃ sandhāya ‘‘idaṃ ajjhattikaveraṃ nāmā’’ti vuttaṃ, tannissitassa verassa mūlabhūtā verakārapuggalacetanā uppajjati paharituṃ asamatthassapīti adhippāyo. Na hi nerayikā nirayapālesu paṭipaharituṃ sakkonti. Nirayapālassa cetanā uppajjatīti etena ‘‘atthi niraye nirayapālā’’ti dasseti. Yaṃ panetaṃ bāhiraveranti yamidaṃ diṭṭhadhammikaṃ samparāyikañca bāhiraṃ veraṃ. Puggalaveranti vuttaṃ attakiccaṃ sādhetuṃ asakkonto kevalaṃ parapuggale uppannamattaṃ veranti katvā. Atthato ekameva ‘‘cetasika’’nti visesetvā vuttattā. Sesapadesūti ‘‘adinnādānapaccayā’’tiādinā āgatesu sesakoṭṭhāsesu. Attho bhaggoti attho dhaṃsito . Adhigatenāti maggena adhigatena. ‘‘Abhigatenā’’tipi pāṭho, adhivuttenāti attho. Tenāha ‘‘acalappasādenā’’ti.

275《五种恐惧与怨敌经》的义注结束。

Pañcaverabhayasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

2762. 第二种《五种恐惧与怨敌经》的义注

2. Dutiyapañcaverabhayasuttavaṇṇanā

42他通过「仅是向比丘们说的这一点是差别」这句话说明：某些教法是导师对某些人宣说的，后来在另一个时候，那位善于调伏应调伏者的导师又宣说了同样的教法，结集法的长老们为了「不要让导师的教法因为没有完整领受而消失」，就将它们分别归入不同的结集。

42.Bhikkhūnaṃ kathitabhāvamattameva visesoti etena yā satthārā ekaccānaṃ desitadesanā, puna tadaññesaṃ veneyyadamakusalena kālantare teneva desitā, sā dhammasaṃgāhakehi ‘‘mā no satthudesanā sampaṭiggahaṃ vinā nassatū’’ti visuṃ saṅgahaṃ āropitāti dasseti.

278第二种《五种恐惧与怨敌经》的义注结束。

Dutiyapañcaverabhayasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

2793. 《苦经》的义注

3. Dukkhasuttavaṇṇanā

43“Samudayanaṃ samudayo”（集起即是集），以及“samudeti etamhāti samudayo”（从此集起，故为集），应知两种集在意义上也有这样的差别。缘本身就是缘集。已着手修观的比丘，观察“依此、此缘的和合，这些法于刹那刹那中生起”，被称为“正在观缘集者也在观刹那集”，因为通过观缘的方式见到了生起之刹那。然而，当他开始观察诸行于刹那刹那中的生起时，则观察“由这些名为缘的事物所生起”。他们说：“正在观刹那集者，就在观缘。”然而，因为从缘观察诸行的生起时，也就从刹那观察了它们的生起；而从刹那观察这些法的生起时，由于缘已被善加把握，从缘观察更容易成就，因此才说“正在观缘集者”等等。在观察灭去时，也是同样的道理。“究竟灭尽”是指不再转起的灭，即涅槃。“坏灭尽”是指刹那灭。在前分阶段，通过掌握、遍问等方式观察这两者时，只要见到其中一者，另一者的见到也自然成就；而在前分阶段，以所缘的方式，在从坏灭或以维巴萨那等观察时，观察坏灭尽，也通过随闻等方式更多地观察究竟灭尽。但在道刹那，是从所缘观察究竟灭尽，也通过不迷乱观察另一者。这是针对此而说“正在观究竟灭尽者”等等。“集与灭，即产生与坏灭”，是指称为集的产生，以及称为灭的坏灭。“以依止的方式”，是指以眼为依止，作为缘。“以所缘的方式”，是指以色为所缘。关于此处应说的，应依照《蜜丸经复注》中所说的方法来了解。“三者的和合即触”，是说“眼、诸色、识，这三者的聚合、集会，产生触”，因此说“由三者的和合而有触”。所谓“三者”是就显著的缘而说的，然而其他如作意等也确实是触的缘。“如此”，是依照次第，由于对渴爱等的完全离贪灭尽。“被破坏”即由无生灭而灭尽。因此他说“无结生”。

43. Samudayanaṃ samudayo, samudeti etamhāti samudayo, evaṃ ubhinnaṃ samudayānamatthatopi bhedo veditabbo. Paccayāva paccayasamudayo. Āraddhavipassako ‘‘imañca imañca paccayasāmaggiṃ paṭicca ime dhammā khaṇe khaṇe uppajjantī’’ti passanto ‘‘paccayasamudayaṃ passantopi bhikkhu khaṇikasamudayaṃ passatī’’ti vutto paccayadassanamukhena nibbattikkhaṇassa dassanato. So pana khaṇe khaṇe saṅkhārānaṃ nibbattiṃ passituṃ āraddho ‘‘imehi nāma paccayehi nibbattatī’’ti passati. ‘‘So khaṇikasamudayaṃ passanto paccayaṃ passatī’’ti vadanti. Yasmā pana paccayato saṅkhārānaṃ udayaṃ passanto khaṇato tesaṃ udayadassanaṃ hoti, khaṇato etesaṃ udayaṃ passato pageva paccayānaṃ suggahitattā paccayato dassanaṃ sukhena ijjhati, tasmā vuttaṃ ‘‘paccayasamudayaṃ passantopī’’tiādi. Atthaṅgamadassanepi eseva nayo. Accantatthaṅgamoti appavatti nirodho nibbānanti. Bhedatthaṅgamoti khaṇikanirodho. Tadubhayaṃ pubbabhāge uggahaparipucchādivasena passanto aññatarassa dassane itaradassanampi siddhameva hoti, pubbabhāge ca ārammaṇavasena khayato vayasammasanādikāle bhedatthaṅgamaṃ passanto atirekavasena anussavādito accantaṃ atthaṅgamaṃ passati. Maggakkhaṇe panārammaṇato accantaatthaṅgamaṃ passati, asammohato itarampi passati. Taṃ sandhāyāha ‘‘accantatthaṅgamaṃ passantopī’’tiādi. Samudayatthaṅgamaṃ nibbattibhedanti samudayasaṅkhātaṃ nibbattiṃ atthaṅgamasaṅkhātaṃ bhedañca. Nissayavasenāti cakkhussa sannissayavasena paccayaṃ katvā. Ārammaṇavasenāti rūpe ārammaṇaṃ katvā. Yaṃ panettha vattabbaṃ, taṃ madhupiṇḍikasuttaṭīkāyaṃ vuttanayena veditabbaṃ. Tiṇṇaṃ saṅgati phassoti ‘‘cakkhu rūpāni viññāṇa’’nti imesaṃ tiṇṇaṃ saṅgati samāgame nibbatti phassoti vuttoti āha ‘‘tiṇṇaṃ saṅgatiyā phasso’’ti. Tiṇṇanti ca pākaṭapaccayavasena vuttaṃ, tadaññepi pana manasikārādayo phassapaccayā hontiyeva. Evanti taṇhādīnaṃ asesavirāganirodhakkamena. Bhinnaṃ hotīti anuppādanirodhena niruddhaṃ hoti. Tenāha ‘‘appaṭisandhiya’’nti.

281《苦经》的义注结束。

Dukkhasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

2824. 世经注释

4. Lokasuttavaṇṇanā

4444. 在此处的差别是：“这是世间的”等，是对集与灭的差别显示。在此，第四经与第三经的差别就在这里。

44.Ayamettha visesoti ‘‘ayaṃ lokassā’’ti samudayatthaṅgamānaṃ visesadassanaṃ. Ettha catutthasutte tatiyasuttato viseso.

284世经注释结束。

Lokasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

2855. 亲戚经注释

5. Ñātikasuttavaṇṇanā

4545. 因为两个亲族相互的村庄称为“亲戚村”，所以说“在两个亲族的村庄里”。“砖”是指烧制的砖块，完全用砖块建造的住所就称为“砖堂”。据说，那个住所的建造方式，根本不需要靠灰泥涂抹来修饰，就直接用砖块砌叠、覆盖而成。因为世尊曾允许过这种形式的砖顶覆盖。所以说：“在砖造的大殿中”。但在那里，像门闩、门板等部分则还是木制的。“法门”：它执取了自己的果报后而转起，故为“门”，即原因，因此说“法门就是法的原因”，意思是作为教法的法，它是证得殊胜成就的因。“Upassuti”是指靠近了去听，所以说：“upassuti就是靠近的听闻处”。所谓“自己的事务”，是指为了处理那件事才去那里，也就是指打扫精舍周围的工作。“放弃”就是指没有去做这件事。这实在是有大利益的，因为如果能立足于解脱处的顶端来听法，就能成就大利益。“成为一片广场”是指一切都无遮无碍、完全敞开了。因为，当世尊以缘所生的方式作意三界中“行所摄”的一切法时，没有任何遗漏地，这一切全部都显现在他的智境面前。因此才说：“直至有顶，成为一片广场”。当他顺着法的条理，用言语把那个义理表达出来时，就称他为“用语言来诵习”。又因为在引出缘与缘所生的义理之后，进一步通过它们的止灭而转向了还灭，所以说：“依着随顺的脉络”。他以智眼看见了。

45. Aññamaññaṃ dvinnaṃ ñātīnaṃ gāmo ñātikoti vuttoti āha ‘‘dvinnaṃ ñātakānaṃ gāme’’ti. Giñjakā vuccanti iṭṭhakā, giñjakāhi eva kato āvasatho giñjakāvasatho. So kira āvāso yathā sudhāparikammena payojanaṃ natthi, evaṃ iṭṭhakāhi eva cinitvā chādetvā kato. Tādisañhi chadanaṃ sandhāya bhagavatā iṭṭhakāchadanaṃ anuññātaṃ. Tena vuttaṃ ‘‘iṭṭhakāhi kate mahāpāsāde’’ti. Tattha dvārabandhakavāṭaphalakādīni pana dārumayāniyeva. Pariyāyati attano phalaṃ pariggahetvā vattatīti pariyāyo, kāraṇanti āha ‘‘dhammapariyāyanti dhammakāraṇa’’nti, pariyattidhammabhūtaṃ visesādhigamassa hetunti attho. Upecca suyyati etthāti upassutīti vuttaṃ ‘‘upassutīti upassutiṭṭhāna’’nti. Attano kammanti yadatthaṃ tattha gato, taṃ pariveṇasamajjanakiriyaṃ. Pahāyāti akatvā. Evaṃ mahatthañhi vimuttāyatanasīse ṭhatvā suṇantassa mahato atthāya saṃvattati. Ekaṅgaṇaṃ ahosīti sabbaṃ vivaṭaṃ ahosi. Tīsu hi bhavesu saṅkhāragataṃ paccayuppannavasena manasikaroto bhagavato kiñci asesetvā sabbampi taṃ ñāṇamukhe āpāthaṃ upagacchi. Tena vuttaṃ ‘‘yāvabhavaggā ekaṅgaṇaṃ ahosī’’ti. Tantivasena tamatthaṃ vācāya nicchārento ‘‘vacasā sajjhāyaṃ karonto’’ti vutto. Paccayapaccayuppannavasena ca atthaṃ āharitvā tesaṃ nirodhena vivaṭṭassa āhatattā ‘‘yathānusandhinā’’ti vuttaṃ. Addasa ñāṇacakkhunā.

200对于在心中默诵的人，就称他是“保持默然，熟稔于心的人”。“句随句”指的是前一句和紧随其后的下一句。前一句就叫做“句”，紧接着它的就叫“随句”。将它们结合、建立起连接，而不中断。“遍取”就是学习。“成为所依”是指法已经成为心相续中的依托基础，达到不会忘失的状态，所以就称为“成为所依”。“依止于因”是指依止于证得出世法的原因。“初梵行”就是最初始的梵行，指的就是那个初梵行本身。由于期待与“法门”一词相呼应，语法上用了阳性名词的表述。“在这三经中”，指的是第三、第四和第五这三部经。

Manasā sajjhāyaṃ karonto ‘‘tuṇhībhūtova paguṇaṃ karonto’’ti vutto. Padānupadanti padañca anupadañca. Purimañhi padaṃ nāma, tadanantaraṃ anupadaṃ. Ghaṭetvā sambandhaṃ katvā avicchinditvā. Pariyāpuṇātīti ajjhayati. Ādhārappattanti ādhāraṃ cittasantānappattaṃ appamuṭṭhaṃ gatattā ādhārappattaṃ nāma. Kāraṇanissitoti lokuttaradhammassa kāraṇasannissito. Ādibrahmacariyakoti ādibrahmacariyaṃ, tadeva ādibrahmacariyakaṃ. Dhammapariyāyāpekkhāya pulliṅganiddeso. Tīsupi imesūti tatiyacatutthapañcamesu tīsu suttesu.

288亲戚经注释结束。

Ñātikasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

2896. 某婆罗门经注释

6. Aññatarabrāhmaṇasuttavaṇṇanā

4646. 由于族姓、名字和声誉而不显著闻名，因此说“凭种姓称为婆罗门”。

46.Nāmavasenāti gottanāmavasena ca kittivasena ca apākaṭo, tasmā ‘‘jātivasena brāhmaṇo’’ti vuttaṃ.

291某婆罗门经的注释完毕。

Aññatarabrāhmaṇasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

2927. 生闻经注释

7. Jāṇussoṇisuttavaṇṇanā

47「如是得名」：即名为「生闻」，这是他从国王那里获得的名字。

47.Evaṃladdhanāmoti ‘‘jāṇussoṇī’’ti evaṃladdhanāmo rañño santikā adhigatanāmo.

294生闻经注释结束。

Jāṇussoṇisuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

2958. 顺世论者经注释

8. Lokāyatikasuttavaṇṇanā

48对于未来的利益，依此学说，世间不追求、也不努力，因此称为「顺世论」。因为众生依着这种见解，对于善行连心念都不生起，更不用说实际行动了。持有这种见解，或者致力于此的人，就称为「顺世论者」。「第一」这个词，既表达‘起始’的意思，也可以作为‘最上’的同义词，因此这里说‘第一顺世论’。虽然‘世间’一词通常是泛指，但在这里特别指‘愚昧凡夫的世间’。为了说明这种世间在愚人心中呈现为无常、微小、矮小乃至广大等相，所以说「广大的」「大的」等。「小」就是指微小的。「单一自性」就是同一种自性。因为是不变易的法性，所以说这是在问：‘就是常恒的自性吗？’「与先前的自性不同，成为种种自性」，意思是与原先的自性不同的自性。「后时不存在」：后来什么都没有了，因为完全断灭。因此说‘这是在问断灭’。「单一性」：在所有时间里，都与自我一起生起。以这样的理解，这两种观点就都成了常见。‘没有’等，就是指不存在。「多性」：即多种自性，或者理解为‘不是单一的形式’，以这样的理解，这两种观点就都成了断见。

48. Āyatiṃ hitaṃ tena loko na yatati na īhatīti lokāyataṃ. Na hi taṃ laddhiṃ nissāya sattā puññakiriyāya cittampi uppādenti, kuto payogo, taṃ etassa atthi, tattha vā niyuttoti lokāyatiko. Paṭhamasaddo ādiatthavācakattā jeṭṭhavevacanoti āha ‘‘paṭhamaṃ lokāyata’’nti. Sādhāraṇavacanopi lokasaddo visiṭṭhavisayo idhādhippetoti āha ‘‘bālaputhujjanalokassā’’ti. Ittarabhāvena lakuṇḍakabhāvena tassa vipulādibhāvena bālānaṃ upaṭṭhānamattanti dassento ‘‘āyataṃ mahanta’’ntiādimāha. Parittanti khuddakaṃ. Ekasabhāvanti ekaṃ sabhāvaṃ. Avipariṇāmadhammatāyāti āha ‘‘niccasabhāvamevāti pucchatī’’ti. Purimasabhāvena nānāsabhāvanti purimasabhāvato bhinnasabhāvaṃ. Pacchā na hotīti pacchā kiñci na hoti sabbaso samucchijjanato. Tenāha ‘‘ucchedaṃ sandhāya pucchatī’’ti. Ekattanti sabbakālaṃ attasambhavaṃ. Tathā ceva gahaṇena dvepi vādā sassatadiṭṭhiyo honti. Natthi na hoti. Puthuttaṃ nānāsabhāvaṃ, ekarūpaṃ na hotīti vā gahaṇena dvepi vādā ucchedadiṭṭhiyoti.

297顺世论者经注释结束。

Lokāyatikasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

2989. 「圣弟子」经的注释

9. Ariyasāvakasuttavaṇṇanā

49「显示疑惑生起之相」的意思是：如果不通过反复推求原因和结果——“什么存在时，什么就会生起？”——而是纯粹依据此缘性的道理，来显示疑惑如何生起的方式。「集起」就是合集起来然后生起的意思，所以注释说“生起”。

49.Saṃsayuppattiākāradassananti ‘‘kasmiṃ sati kiṃ hotī’’ti kāraṇassa phalassa ca paccāmasanena vinā kevalaṃ idappaccayatāya saṃsayassa uppajjanākāradassanaṃ. Samudayati samudetīti atthoti āha ‘‘uppajjatī’’ti.

300「圣弟子」经的注释结束。

Ariyasāvakasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

30110. 「第二圣弟子」经的注释

10. Dutiyaariyasāvakasuttavaṇṇanā

50「两种方法被合在一起说」这句的意思是：第九经中所说的方法，也就是「当识存在时，名色就会生起」等，已经被包含在第十经所说的方法里了，即「当无明存在时，行就会生起」等。「不同之处」指的是第十经和之前的第九经相比，所存在的差异。

50.Dvepi nayā ekato vuttāti idaṃ ‘‘viññāṇe sati nāmarūpaṃ hotī’’tiādinā navame vuttassa nayassa ‘‘avijjāya sati saṅkhārā hontī’’tiādinā dasame vuttanaye antogadhattā. Nānattanti purimato navamato dasamassa nānattaṃ.

303「第二圣弟子」经的注释结束。

Dutiyaariyasāvakasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

304「居士」品的注释结束。

Gahapativaggavaṇṇanā niṭṭhitā.

2066. 「苦」品

6. Dukkhavaggo

306「遍审经」的注释。

1. Parivīmaṃsanasuttavaṇṇanā

51「在审察时」指正在衡量流转的转起之因与还灭的还灭之因。「然而此从何来？」因为经中说“正确地遍审以达到苦的灭尽”。如果不全面审察一切苦，就不可能正确地灭尽苦。「为何只把握老死」等，是在问仅仅把握老死的原因。它的意图是：生等各支的流转也同样是苦性。因为当老死被把握时，生也就被把握了；如果没有生，老死本身也就不存在。这个道理同样适用于有等各支。如此，乃至具有生法者，在把握老死时就已经被把握了；以‘老死’这个名目，所有具有变坏性的三地诸行都被把握了——这样，仅凭把握老死，一切流转苦也就全部被把握了。所以注释说：“当老死被把握时，一切苦已经被把握的缘故。”「种种」指多种类型、多个部分。或者读作“aneka”。「aneka」是众多的意思。「vidha」指以破碎、苍老等形态而呈现的差别部分。「种种样态」即由此而具有的种种样态。「犹如沐浴后站立的人」是针对愚者将‘有身’执取为清净相而说的。

51.Upaparikkhamānoti pavattipavattihetuṃ, nivattinivattihetuñca paritulento. Kuto panetanti? ‘‘Sammā dukkhakkhayā’’ti vacanato. Na hi sabbadukkhaparivīmaṃsaṃ vinā sammā dukkhakkhayo sambhavati. Kasmātiādinā jarāmaraṇasseva gahaṇe kāraṇaṃ pucchati. Jātiādīnampi pavatti dukkhabhāvinīti adhippāyo. Yasmā jarāmaraṇe gahite sati jātipi gahitā hoti, tassā abhāve jarāmaraṇasseva abhāvato. Esa nayo bhavādīsupi. Evaṃ yāva jātidhammo jarāmaraṇe gahite gahitova hoti, jarāmaraṇapadesena tabbikāravanto sabbe tebhūmakā saṅkhārā gahitāti evampi jarāmaraṇaggahaṇena sabbampi vaṭṭadukkhaṃ gahitameva hoti. Tenāha ‘‘tasmiṃ gahite sabbadukkhassa gahitattā’’ti. Anekavidhanti bahuvidhaṃ bahukoṭṭhāsaṃ. ‘‘Aneka’’nti vā pāṭho . Anekanti bahulavacanaṃ. Vidhanti khaṇḍiccapāliccādivasena viparītakoṭṭhāsaṃ. Nānappakārakanti tato eva nānappakāraṃ. Nhatvā ṭhitaṃ purisaṃ viyāti bālānaṃ attabhāvassa subhākārena upaṭṭhānaṃ sandhāyāha.

208「以适当之德」已经说过，有人问：“是在一切情况下都以适当之德吗？”回答说：“是由于无杂染性、由于清净性的缘故。”因为涅槃并非以无为等状态而与它相似。「已行道者」指面向道、面向加行，而行道、证得。「已随顺者」指以相适合的方式而趣入；正如涅槃的证得那样，是依其随顺的方式而趣入。在这里，经文中的‘了知’，是依前分而说的；‘而成为如是行道者’，是依决定分而说的。‘依后分’是其他人的说法。然而也有人说：“如同行道者的老死后归于还灭一样，而成为那样的行道者。”「对于词的审察」应知是依前分而说，不是依道刹那而说的。「为了行的还灭」在此处，这执着取的并不是无明缘的行，而是一切‘有为行’，因此注释说：“为了行苦的还灭”。由此注释说：“至此，乃至阿拉汉果的教说已被阐明了。”

‘‘Sāruppabhāvenā’’ti vuttaṃ, kiṃ sabbathā sāruppabhāvenāti āha ‘‘nikkilesatāya parisuddhatāyā’’ti. Na hi tassesā asaṅkhatatādibhāvena sadisā. Paṭipannoti paṭimukho abhisaṅkhāramukho hutvā panno adhigato. Anugatanti anucchavikabhāvena gataṃ, yathā ca nibbānassa adhigamo hoti, evaṃ tadanurūpabhāvena gataṃ. Ettha ca pāḷiyaṃ ‘‘pajānātī’’ti pubbabhāgavasena pajānanā vuttā, ‘‘tathā paṭipanno ca hotī’’ti niyatavasena. ‘‘Aparabhāgavasenā’’ti apare. Keci pana ‘‘yathā paṭipannassa jarāmaraṇaṃ nirujjhati, tathā paṭipanno’’ti vadanti. Padavīmaṃsanā pubbabhāgavasena veditabbā, na maggakkhaṇavasena. Saṅkhāranirodhāyāti ettha nayidaṃ avijjāpaccayasaṅkhāraggahaṇaṃ, atha kho saṅkhatasaṅkhāraggahaṇanti āha ‘‘saṅkhāradukkhassa nirodhatthāyā’’ti. Tenāha ‘‘ettāvatā yāva arahattā desanā kathitā’’ti.

209通过“各自自证般涅槃”等句，展示了阿拉汉果的省察；通过“他感受乐受”等句，展示了常住之住。如此开示后，理应在一切情况下从流转的教说中被撤回。‘无明所近取者’这句中的‘iti’字是‘等’的意思，因此它再次包含了这些流转与还灭的谈论。「补特伽罗一词能诠显其余两种本性」，为了将它和其余两者区别开，并在执取时只显示第一种本性，而说出了“人补特伽罗”，所以注释说：“人即是补特伽罗。”「由两者」指由“人补特伽罗”这一执取。「当世俗不存在时，它的谈论、教说就是世俗论。胜义的谈论、教说就是胜义论。」「在那里」是指在世俗论与胜义论中，而不是在世俗与胜义本身之中。因此注释说：“如此进行的，称为世俗论”等。这里，世俗与胜义的相状如下：当某个事物被破坏，或以智慧作部分分解后，就不再保有它原来的名称，例如瓶、布等各类别，这就是世俗；与此相反的，就是胜义。因为在具有坚硬、能触等自性的法中，是找不到这种划分理路的。在那里，对于色等诸法，依据它们的聚合、相续而转起，从而假立“众生”等名称，所以注释说：“众生、人……乃至……名为世俗论。”因为色等胜义法被称为“蕴”、“界”等，而不只是名称，所以说：“蕴……乃至……名为胜义论。”难道蕴的谈论不也是世俗论吗？因为‘集合的含义’、‘部分的含义’的‘蕴’这个约定，本身就是世俗，不是吗？确实如此，然而这个‘蕴’的称谓，就像对于触等法依其自性而施设的名称一样，是依靠于胜义的，相比于‘补特伽罗’等称谓，它更靠近胜义，并非那么疏远，所以才被说成是摄属于胜义的。或者，是以‘蕴’为纲要，来把握它所涵盖的诸自性法。再者，难道一切自性法不都是仅仅经由世俗的渠道而进入教说的吗？如果是这样，那么一切教说岂不都成了世俗的教说？并非如此，因为这是依据所应开示之法的分类来区分教说的；并且，声音若离开了某种生起的因缘，是不能显明义理的。因此注释说：“即使开示胜义，也不舍弃世俗而开示。”也就是开示真实、不颠倒的。

‘‘Paccattaṃyeva parinibbāyatī’’tiādinā arahattaphalapaccavekkhaṇaṃ, ‘‘so sukhañca vedanaṃ vedayatī’’tiādinā satatavihārañca dassetvā desanā sabbathāva vaṭṭadesanāto nivattetabbā siyā. Avijjāgatoti ettha iti-saddo ādiattho, tena evamādikaṃ idaṃ vaṭṭavivaṭṭakathanaṃ puna gaṇhāti. Puggalasaddo itarāsaṃ dvinnaṃ pakatīnaṃ vācakoti tato visesetvā gahaṇe paṭhamapakatimeva dassento ‘‘purisapuggalo’’ti avocāti āha ‘‘purisoyeva puggalo’’ti. Ubhayenāti purisapuggalaggahaṇena. Sammutiyā avijjamānāya kathā desanā sammutikathā. Paramatthassa kathā desanā paramatthakathā. Tatthāti sammutiparamatthakathāsu, na sammutiparamatthesu. Tenāha ‘‘evaṃ pavattā sammutikathā nāmā’’tiādi. Tatridaṃ sammutiparamatthānaṃ lakkhaṇaṃ – yasmiṃ bhinne buddhiyā vā avayavavinibbhoge kate na taṃsamaññā, sā ghaṭapaṭādippabhedā sammuti, tabbipariyāyato paramattho. Na hi kakkhaḷaphusanādisabhāve ayaṃ nayo labbhati. Tattha rūpādidhammaṃ samūhasantānavasena pavattamānaṃ upādāya ‘‘satto’’tiādi vohāroti āha ‘‘satto naro…pe… sammutikathā nāmā’’ti . Yasmā rūpādayo paramatthadhammā ‘‘khandhā dhātuyo’’tiādinā vuccanti, na vohāramattaṃ, tasmā ‘‘khandhā…pe… paramatthakathā nāmā’’ti vuttaṃ. Nanu khandhakathāpi sammutikathāva, sammuti hi saṅketo khandhaṭṭho rāsaṭṭho vā koṭṭhāsaṭṭho vāti? Saccametaṃ, ayaṃ pana khandhasamaññā phassādīsu tajjāpaññatti viya paramatthasannissayā tassa āsannatarā puggalasamaññādayo viya na dūreti paramatthasaṅgahatā vuttā. Khandhasīsena vā tadupādānā sabhāvadhammā eva gahitā. Nanu ca sabbepi sabhāvadhammā sammutimukheneva desanaṃ ārohanti, na sammukhenāti sabbāpi desanā sammutidesanāva siyāti? Nayidamevaṃ desetabbadhammavibhāgena desanāvibhāgassa adhippetattā, na ca saddo kenaci pavattinimittena vinā atthaṃ pakāsetīti. Tenāha ‘‘paramatthaṃ kathentāpi sammutiṃ amuñcitvāva kathentī’’ti. Saccameva aviparītameva kathenti.

210「世俗」就是共称。「最高、最上的义」就是胜义，指诸法的如实自性。那自性是胜义，而世俗则仅仅是世间约定的成就。如果这样，为什么世俗论是真实的呢？「世间世俗之因」是说它依于世间的共称而转起。因为，如果不执取世间的共称，其施设就像听到某个听闻一样，并不是虚妄的，不应被逾越。因此，世尊说：“不应执取地方方言，不应逾越共称。”「诸法」即诸自性法。「真实相」即能照亮真实存在之相，所以这样说。

Sammutīti samaññā. Paramo uttamo atthoti paramattho, dhammānaṃ yathābhūtasabhāvo. Taṃ paramatthaṃ, sammuti pana lokassa saṅketamattasiddhā. Yadi evaṃ kathaṃ sammutikathāya saccatāti āha ‘‘lokasammutikāraṇa’’nti lokasamaññaṃ nissāya pavattanato. Lokasamaññāya hi abhinivesanaṃ vinā paññāpanā ekaccassa sutassa sāvanā viya, na musā anatikkamitabbato tassā. Tenāha bhagavā ‘‘janapadaniruttiṃ nābhiniveseyya, samaññaṃ nātidhāveyyā’’ti. Dhammānaṃ sabhāvadhammānaṃ. Bhūtalakkhaṇaṃ bhāvassa lakkhaṇaṃ dīpentīti katvā.

211「十三思的分类」指八种欲界善思与五种色界善思的分类。「福行」因为它能令自相续再生，并能造作出应被供养的果报。「以业福」就是以业为体的福。「以异熟福」就是以异熟为体的福。因为，如同在“如此这福德增长”等语句中一样，福的果也通过省略后词而被称为‘福’。‘识走向非福’这一句，由于与‘识走向福’那里所说的道理相同，所以就没有再引出来。非福的果通过省略后词而被称为‘非福’。「行」由于把握了‘行’，便以‘该无明所近取者’这句，把握了行的缘；以‘识走向福’等句，把握了缘所生的识。而当识被把握时，名色等一切支也就全部被把握了。因此注释说：“十二支的缘起关联已经全部被把握了。”

Terasacetanābhedanti aṭṭhakāmāvacarakusalacetanāpañcarūpāvacarakusalacetanābhedaṃ. Attano santānassa punanato pujjabhavaphalassa abhisaṅkharaṇato puññābhisaṅkhāraṃ. Kammapuññenāti kammabhūtena. Vipākapuññenāti vipākasaṅkhātena. Puññaphalampi hi uttarapadalopena ‘‘puñña’’nti vuccati ‘‘evamidaṃ puññaṃ pavaḍḍhatī’’tiādīsu viya. ‘‘Apuññūpagaṃ hoti viññāṇa’’nti idaṃ ‘‘puññūpagaṃ hoti viññāṇa’’nti ettha vuttanayamevāti na uddhataṃ. Apuññaphalaṃ uttarapadalopena ‘‘apuñña’’nti vuccati. Saṅkhāranti saṅkhārassa gahitattā ‘‘avijjāgatoya’’nti iminā saṅkhārassa paccayo gahito, ‘‘puññūpagaṃ hoti viññāṇa’’ntiādinā paccayuppannaṃ viññāṇaṃ. Tasmiñca gahite nāmarūpādi sabbaṃ gahitameva hoti. Tenāha ‘‘dvādasapadiko paccayākāro gahitova hotī’’ti.

212「明」是以最胜含义指称阿拉汉道智。因为当这个智生起时，无明就被完全断除了。「首先」这句是显示无明的断除与明的生起是同时的。由此说‘然而正如’等。「以灯光」是说和灯光生起的原因同时。「明的生起」即明的生起之因，即便如此，意在说明二者是同时的。「不执取」即不依“这是我的”等方式去执取。他不渴爱、不恐惧，因为已经没有渴爱之语，也因此没有恐惧的对象了。

Vijjāti arahattamaggañāṇaṃ ukkaṭṭhaniddesena. Tassā hi uppādā sabbaso avijjā pahīnā hoti. Paṭhamamevāti idaṃ avijjāpahānavijjuppādānaṃ samānakālatādassanaṃ. Tenāha ‘‘yathā panā’’tiādi. Padīpujjalenāti padīpujjalanahetunā saheva. Vijjuppādāti vijjuppādahetu, evaṃ satīpi samakālatteti adhippāyo. Na gaṇhātīti ‘‘etaṃ mamā’’tiādinā na gaṇhāti. Na taṇhāyati na bhāyati taṇhāvuttino abhāvā, tato eva bhayavatthuno ca abhāvā.

213「吞下后消化」：犹如吞下一般，通过使其成为非其境界（不相干）一般的方式而将其消化。由于有染着的乐伴随诸多苦，且喜乐于乐者即是以乐为苦因，故喜乐于乐者即名为喜乐于苦；犹如想要火之最上乐者，必蒙受烟之苦一样。在此，「遭遇苦后希求乐」中，应当以体弱取食者等为例来理解。因为他们直到傍晚时分尚未进食，在准备晚餐等时，先令饥饿感生起，然后才进食等。由于乐的变坏即是苦，故喜乐于乐者即名为喜乐于苦，这是此处的理趣。然而有人说：「由于苦的不存在，以及变异之乐的缘故，喜乐该乐者即是喜乐于苦。」这并不正确，因为从未见过有谁喜乐于那样的乐相而被称为喜乐于苦；但确实见到有人喜乐于作为苦因的有染之乐，故说他喜乐于苦。喜乐于作为苦因的有染之乐，在意义上即名为喜乐于苦，此意已说。「身」指五门身，它是此（受）的边际、终点，故称「以身为边际」。因此说：「只要五门身转起，它就转起。」「以寿的边际为限」中，也是同样的道理。

Gilitvā pariniṭṭhāpetvāti gilitvā viya aññassa avisayaṃ viya karaṇena pariniṭṭhāpetvā. Sāmisasukhassa anekadukkhānubandhabhāvato, sukhābhinandassa dukkhahetubhāvato ca sukhaṃ abhinandantoyeva dukkhaṃ abhinandati nāma aggisantāpasukhaṃ icchanto dhūmadukkhānuññāto viya. Dukkhaṃ patvā sukhaṃ patthanatoti ettha dubbalagahaṇikādayo nidassanabhāvena veditabbā. Te hi yāva sāyanhasamayāpi abhutvā sāyamāsādīni karonto jighacchādiṃ uppādetvā bhuñjanādīni karonti. Sukhassa vipariṇāmadukkhato sukhaṃ abhinandanto dukkhaṃ abhinandati nāmāti yojanā. Keci pana dukkhassa abhāvato vipariṇāmasukhato taṃ sukhaṃ abhinandanto dukkhaṃ abhinandatīti vadanti. Taṃ na, na hi tādisaṃ sukhanimittaṃ koci dukkhaṃ abhinandanto diṭṭho, dukkhahetuṃ pana sāmisaṃ sukhaṃ abhinandanto diṭṭho. Dukkhahetuṃ sāmisaṃ sukhaṃ abhinandanto atthato dukkhaṃ abhinandati nāmāti vuttovāyamattho. Kāyoti pañcadvārakāyo, so pariyanto avasānaṃ etassāti kāyapariyantikaṃ. Tenāha ‘‘yāva pañcadvārakāyo pavattati, tāva pavatta’’nti. Jīvitapariyantikanti etthāpi eseva nayo.

214「后生起而先灭去」：在同一个有身中，比意门受更晚生起，却又比它先灭去。为了用自性来显示由此已成立的义理，所以说「意门受先生起而后灭去」。现在为了简略开示刚才所说的，故说「它……」等。直到三十三岁仍是初龄（青年期）。「五十岁之时」：从初龄直到五十岁期间，它都是安住的，即未经历增减，而以自性安住。「迟缓」指柔软、不极锐利。「那时」指八十、九十岁之时。同样，在长时间不断寻思时也是如此。已破碎、失去光泽、粉碎离散、衰弱无力。「只到心基为止」：不再于眼等依处转起，由于那些依处已耗尽，故只以成为终点的有心基依处为止。只要这种受还在转起。

Pacchā uppajjitvā paṭhamaṃ nirujjhatīti ekasmiṃ attabhāve manodvārikavedanāto pacchā uppajjitvā tato paṭhamaṃ nirujjhati, tato eva siddhamatthaṃ sarūpeneva dassetuṃ ‘‘manodvārikavedanā paṭhamaṃ uppajjitvā pacchā nirujjhatī’’ti vuttaṃ. Idāni tameva saṅkhepena vuttaṃ vivarituṃ ‘‘sā hī’’tiādimāha. Yāva tettiṃsavassāpi paṭhamavayo. Paṇṇāsavassakāleti paṭhamavayato yāva paññāsavassakālā, tāva ṭhitā hotīti vuḍḍhihāniyo anupagantvā sarūpeneva ṭhitā hoti. Mandāti mudukā atikhiṇā. Tadāti asītinavutivassakāle. Tathā ciraparivitakkepi. Bhaggā nittejā bhaggavibhaggā dubbalā. Hadayakoṭiṃyevāti cakkhādivatthūsu avattetvā tesaṃ khīṇattā koṭibhūtaṃ hadayavatthuṃyeva. Yāva esā vedanā vattati.

215「水池」指大水池。「具足五水道」指具备五种水的进入与流出通道。水从各处流出，由于完全充满之故。

Vāpiyāti mahātaḷākena. Pañcaudakamaggasampannanti pañcahi udakassa pavisananikkhamanamaggehi yuttaṃ. Tato tato vissandamānaṃ sabbaso puṇṇattā.

216「最初天即降雨」等等，是把譬喻和法义进行对应连结。「关于此受」是指关于前面所说那种已到达终点的意门受。

Paṭhamaṃdeve vassantetiādi upamāsaṃsandanaṃ. Imaṃ vedanaṃ sandhāyāti imaṃ yathāvuttaṃ pariyosānappattaṃ manodvārikavedanaṃ sandhāya.

217「身坏」指有身的灭坏。巴利中说「乃至寿命灭尽」，而在注疏中，则把「乃至寿命灭尽」提取出来作了说明。依他世而来。诸受的清凉，即是对诸行恼热状态的平息，而这是依不再转起而说的，所以说「转起……将成……」等。「界身」指称为骸骨的界身。因为在身体的各个部分，也有「身」的名称。

Kāyassa bhedāti attabhāvassa vināsato. ‘‘Uddhaṃ jīvitapariyādānā’’ti pāḷi, aṭṭhakathāyaṃ pana jīvitapariyādānā uddhanti paduddhāro kato. Paralokavasena agantvā. Vedanānaṃ sītibhāvo nāma saṅkhāradarathapariḷāhabhāvo, so panāyaṃ appavattivasenāti āha ‘‘pavatti…pe… bhavissantī’’ti. Dhātusarīrānīti aṭṭhikaṅkalasaṅkhātadhātusarīrāni. Sarīrekadese hi sarīrasamaññā.

218「陶匠的窑」即在陶匠的窑处。在此，烧制处为「窑」，即烧制之处。他们居住（āvasanti）在该处，即以此烧制之用而住，故为陶匠住处，因此指从陶匠住处而来。取出尚未退去炽热、仍带造作状态的罐子放置时，若有灰，则依覆盖的方式放置。而说这样的放置，是为了说明「会存放」。「罐的碎片」：由于是罐的部分，结合的部件意指「罐的碎片」，而非断裂破碎的残片。因为是以部件来说明集合体。在那里，瓦片的集合即是罐。因此说「以口缘结合为一体」。「会存放」指失去了特殊色泽与热性状态的罐子本身留在那里。「燃烧……」应当把三有看作被十一种火燃烧的状态。犹如陶匠观察燃烧的陶匠住处，如此，此已发起修观的瑜伽行者观察三有被贪等燃烧，故说「犹如陶匠的瑜伽行者」。「取出之杖」指阿罗汉道智，因为它从三有之窑中取出。「如平坦的地面」指涅槃之地，因为退除了一切险难。

Kumbhakārapākāti kumbhakārapākato. Ettha paccatīti pāko, pacanaṭṭhānaṃ. Tadeva pācanavasena āvasanti etthāti āvāso, tasmā kumbhakārāvāsato. Avigatavūpasamaṃ saṅkharitaṃ kumbhaṃ uddharitvā ṭhapento chārikāya sati pidhānavasena ṭhapeti. Tathā ṭhapanaṃ pana sandhāya vuttaṃ ‘‘paṭisisseyyā’’ti. Kumbhassa padesabhūtatāya ābaddhā avayavā ‘‘kumbhakapālānī’’ti adhippetāni, na chinnabhinnāni. Avayavamukhena hi samudāyo vutto. Tattha kapālasamudāyo hi ghaṭo. Tenāha ‘‘mukhavaṭṭiyā ekabaddhānī’’ti. Avasisseyyunti vaṇṇavisesauṇhabhāvāpagatā ghaṭakārāneva tiṭṭheyyunti. Āditta…pe… tayo bhavā daṭṭhabbā ekādasahi aggīhi ādittabhāvato. Yathā kumbhakāro kumbhakārāvāsaṃ ādittaṃ paccavekkhati, evaṃ āraddhavipassakopesa bhavattayaṃ rāgādīhi ādittanti āha ‘‘kumbhakāro viya yogāvacaro’’ti. Nīharaṇadaṇḍakoviya arahattamaggañāṇaṃ bhavattayapākato nīharaṇato. Samo bhūmibhāgo viya nibbānatalaṃ sabbavisamā nivattanato.

219以这七种行相——‘由执取与放下，由年岁的增长与灭去，由食所生，由时节所生，由心等起，由业所生，由法性色’——反复审察者，名为观色七法。以这七种行相——‘由聚，由双，由刹那，由次第，由见的除去，由慢的断除，由欲的完全灭尽’——反复审察者，名为观无色七法。因此，这是对导出上述色七法和无色七法而修观者所说。虽然阿拉汉的有身已从一切有中被拔除，但只要还未到达无余涅槃界，他在善趣有中依然可说还住立着，因此这里只说‘把有身从四恶趣中拔除’。于是，才说了‘然而诸漏尽者……’等等。而且正如后面会说的：‘对于已在无余涅槃界般涅槃者，应当知道这就是轮转的止息。’这里的意思是，并非在无余涅槃界般涅槃；而在有余涅槃界，所谓的般涅槃，就是证得阿拉汉果。在这里，因为炽热止息的意义是从造作之因那里止息来说的，所以即使是热罐冷却的比喻，在这里也不相违。‘无执取的身体’：他们说这是指时节等起的色聚。‘诸比丘’：这里的‘诸’字含有‘开始’的意思，而这句话本身是经文。‘为提出质问’：意思是为了这样提问：正感受着以身命为边际之受的漏尽比丘，是否还会造作福行等业呢？或者，‘为提出质问’的意思是：为了提出‘漏尽比丘是否还会造作福行……’等等这样的质问，并不是要把已经开始的教导带到终点这样的意思。

‘‘Ādānanikkhepanato, vayovuddhatthaṅgamato, āhāramayato, utumayato, cittasamuṭṭhānato, kammajato, dhammatārūpato’’ti (visuddhi. 2.706) imehi sattahi ākārehi sammasanto rūpasattakaṃ vipassati nāma. ‘‘Kalāpato, yamakato, khaṇikato, paṭipāṭito, diṭṭhiugghāṭanato, mānasamugghāṭato, nikantipariyādānato’’ti (visuddhi. 2.717) imehi sattahi ākārehi sammasanto arūpasattakaṃ vipassati nāma, tasmā yathāvuttaṃ imaṃ rūpasattakaṃ arūpasattakañca nīharitvā vipassantassa. Yadipi arahato attabhāvo sabbabhavehipi uddhaṭo, yāva pana anupādisesaparinibbānaṃ na pāpuṇāti, tāva tasmimpi sugatibhave ṭhitoyevāti vattabbataṃ labbhatīti ‘‘catūhi apāyehi attabhāvaṃ uddharitvā’’icceva vuttaṃ. Tenāha ‘‘khīṇāsavo panā’’tiādi. Tathā ca vakkhati ‘‘anupādisesāya nibbānadhātuyā parinibbutassa vaṭṭavūpasamo veditabbo’’ti. Na parinibbāti anupādisesāya nibbānadhātuyāti adhippāyo, saupādisesāya pana nibbānadhātuyā parinibbānaṃ arahattappattiyeva. Abhisaṅkhārahetuto hettha pariḷāhavūpasamassa upasamabhāvena adhippetattā uṇhakumbhanibbānanidassanampi na virujjhati. Anupādinnakasarīrānīti utusamuṭṭhānikarūpakalāpe vadanti. Bhikkhaveti ettha iti-saddo ādiattho. Idaṃ pana vacanaṃ. Anuyogāropanatthanti kāyapariyantikaṃ vedanaṃ vedayamāno khīṇāsavo api nu puññābhisaṅkhārādikammaṃ kareyyāti pañhaṃ kātuṃ. Atha vā anuyogāropanatthanti ‘‘api nu kho khīṇāsavo bhikkhu puññābhisaṅkhāraṃ vā abhisaṅkhareyyā’’tiādinā anuyogaṃ āropetuṃ vuttaṃ, na tāva yathāraddhadesanaṃ niṭṭhāpetunti attho.

220当结生识确立时，在那个有中能生起的诸识就有生起的可能，并非没有，所以经中说‘识应被了知，就是结生识应被了知’。当一切行完全不存在时，结生识还能不能被了知呢？如果那个结生识不被了知，那么一切识就都不被了知了。‘诸长老’指的是世尊用‘诸比丘’来称呼的那些长老们。他对于问题的解答表示随喜，因为那个解答与他的遍知智相应。‘不了知’就是不被了知。用‘等’字还包括了‘如果没有识，名色就不会被了知’等等这些意思。‘称为确信’：这是指依着信受的方式而生起的确信。‘胜解’是指以决断为相的解脱，以及信解脱。因此，巴利经典中说：‘诸比丘，你们应当信受这件事情。’正是因为它是和信相连的决断相解脱，所以这里说它是‘称为确信的胜解’。‘终’就是边际。‘分界’：因为在这里周围都被切割开来，所以叫分界。

Paṭisandhiviññāṇe siddhe tasmiṃ bhave uppajjanārahānaṃ viññāṇānaṃ siyā sambhavo, nāsatīti vuttaṃ ‘‘viññāṇaṃ paññāyethāti paṭisandhiviññāṇaṃ paññāyethā’’ti. Sabbaso saṅkhāresu asantesu paṭisandhiviññāṇaṃ api nu kho paññāyeyya. Tasmiñhi apaññāyamāne sabbaṃ viññāṇaṃ na paññāyeyya. Therānanti ‘‘bhikkhave’’ti ālapitattherānaṃ . Pañhabyākaraṇaṃ sampahaṃsati tassa sabbaññutaññāṇena saṃsandanato. Appaññāṇanti appaññāyanaṃ. Ādi-saddena viññāṇe asati nāmarūpassa appaññāṇanti evamādiṃ saṅgaṇhāti. Sanniṭṭhānasaṅkhātanti saddahanākārena pavattasanniṭṭhānasaṅkhātaṃ. Adhimokkhanti nicchayākāravimokkhaṃ saddhāvimokkhañca. Tenāha pāḷiyaṃ ‘‘saddahatha metaṃ, bhikkhave’’ti. Saddhāsahitañhi nicchayākāravimokkhaṃ sandhāyāha ‘‘sanniṭṭhānasaṅkhātaṃ adhimokkha’’nti. Antoti pariyanto. Parito chijjati etthāti paricchedo.

321《审察经》的注疏结束。

Parivīmaṃsanasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

322《取经》注释

2. Upādānasuttavaṇṇanā

52因为以所缘等方式而转起，对诸取起资助作用的，就是‘取所取’；在这些取所取当中。因此说‘四种取的缘中’。‘随观味的人’是指用邪智去随观那些可以爱味的东西。‘以此为食’：即十六、二十、三十、四十或五十种食，是它的缘，所以叫‘以此为食’。就像一个大火堆，三有被十一种火所燃烧，这三有的本身就是这样。火……凡夫，由于被这如火堆般的三有所系缚。

52. Ārammaṇādibhāvena saṃvattanato upādānānaṃ hitāni upādāniyāni, tesu upādāniyesu. Tenāha ‘‘catunnaṃ upādānānaṃ paccayesū’’ti. Assādaṃ anupassantassāti asādetabbaṃ micchāñāṇena anupassato. Tadāhāroti soḷasa vā vīsaṃ tiṃsaṃ cattālīsaṃ paññāsaṃ vā āhāro paccayo etassāti tadāhāro. Aggikkhandho viya tayo bhavā ekādasahi aggīhi ādittabhāvato etadeva bhavattayaṃ. Aggi…pe… puthujjano aggikkhandhasadisassa bhavattayassa paribandhanato.

222‘业处’指观的业处。因此说‘在三地法上’。‘法殿’指出世间的法殿。因为它极为崇高，所以称为‘殿’。在念处大路中，于果刹那生起。

Kammaṭṭhānassāti vipassanākammaṭṭhānassa. Tenāha ‘‘tebhūmakadhammesū’’ti. Dhammapāsādanti lokuttaradhammapāsādaṃ. So hi accuggataṭṭhena ‘‘pāsādo’’ti vuccati. Satipaṭṭhānamahāvīthiyaṃ phalakkhaṇe pavattāyāti.

325《取经》注释完毕。

Upādānasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

326《结经二则》注释

3-4. Saṃyojanasuttadvayavaṇṇanā

53-5453-54. 因为用大轮回系缚作为譬喻，油灯被带来的缘故，而说‘拿着大圆木球’。如同前述方法，即如同前面《可取经》中所说的方法一样。因为这些经是按照所要调伏的补特伽罗的意乐，才有这样的言辞、这样的开示。这一道理也适用于接下来的其余诸经。

53-54. Mahantavaṭṭappabandhaopammabhāvena telapadīpassa āhatattā ‘‘mahantañca vaṭṭikapālaṃ gahetvā’’ti vuttaṃ. Purimanayenevāti purimasmiṃ upādāniyasutte vuttanayeneva. Tathā vinetabbānaṃ puggalānaṃ ajjhāsayavasena hi imesaṃ suttānaṃ evaṃ vacanaṃ evaṃ desanā. Esa nayo ito paresupi.

328《结经二则》注释完毕。

Saṃyojanasuttadvayavaṇṇanā niṭṭhitā.

329《大树经二则》注释

5-6. Mahārukkhasuttadvayavaṇṇanā

55-5655-56. ‘输送养分’：如同输送滋味的管道，将树下吸收的大地和水界之味向上输送到男子的身体中。它们这样输送，是通过‘以养分……’等方式来阐明。‘手度百肘高’：也就是手度百肘高，即高度有一百肘。‘在这里’：指在这段轮回论中。‘业生起’：以业为缘。

55-56.Ojaṃ abhiharantīti rasaharaṇiyo viya purisassa sarīre rukkhamūlāni rukkhassa pathavīāporase upari āropenti. Tesaṃ tathā āropanaṃ ‘‘ojāyā’’tiādinā vibhāveti. Hatthasatubbedhamassāti hatthasatubbedho, hatthasataṃ ubbiddhassapi. Etthāti etissaṃ vaṭṭakathāyaṃ. Kammārohananti kammapaccayo.

225再者，「在这里」（puna etthā）：指在这段出离论中。对于想要灭尽轮回之苦、已坚固生起悚惧智的人，针对他而说“如同锄头”等。由此引生的智，是依止于安住在定之篮（samādhipacchiyā）中的智，也是应当持续修习的观之起始智。所谓“如同砍树的斧头”：如此性质的观，必定能截断轮回，所以经文说“对于……树……作意者的慧”。其中，「业处」（kammaṭṭhānanti）：即观业处。它通过四种界差别的确定方式，在四十二部分中确立，也就是：二十个地界部分、十二个水界部分、四个火界部分、六个风界部分。「以及识的」（viññāṇassa cā）：iti-词有“等”义与“种种”义。由此，它包含了所造色以及与识相应的诸法。在七种适当（sappāya）当中，如果某人没能得到，他的业处就不会变得明晰现前，针对这样的人而说“某种适当”。其余的内容容易明了。

Puna etthāti etissaṃ vivaṭṭakathāyaṃ. Vaṭṭadukkhaṃ nāsetukāmassa daḷhaṃ uppannasaṃvegañāṇaṃ sandhāya ‘‘kuddālo viyā’’ti āha. Tato nibbattitañāṇaṃ samādhipacchiyā ṭhitaṃ nissāya pavattetabbavipassanārambhañāṇaṃ. Rukkhacchedanapharasu viyāti evaṃbhūtassa vipassanā ekantato vaṭṭacchedāya hotiyevāti āha ‘‘rukkhassa…pe… manasikarontassa paññā’’ti. Tattha kammaṭṭhānanti vipassanākammaṭṭhānaṃ. Taṃ catubbidhavavatthānavasena vīsati pathavīkoṭṭhāsā, dvādasa āpokoṭṭhāsā, cattāro tejokoṭṭhāsā, cha vāyokoṭṭhāsāti dvecattālīsāya koṭṭhāsesu. Viññāṇassa cāti iti-saddo ādiattho pakārattho ca. Tena bhūtarūpāni viññāṇasampayuttadhamme ca saṅgaṇhāti. Sattasu sappāyesu yassa alabhantassa kammaṭṭhānaṃ vibhūtaṃ hutvā na upaṭṭhāti, taṃ sandhāyāha ‘‘aññataraṃ sappāya’’nti. Sesaṃ suviññeyyameva.

332《大树经双联注疏》结束。

Mahārukkhasuttadvayavaṇṇanā niṭṭhitā.

333第七幼树经注疏

7. Taruṇarukkhasuttavaṇṇanā

57-59「应围篱」（palimajjeyyā）：指用湿润的方法，在四周绑上篱笆。这样做的时候，由于把草、灌木等的根茎拔掉，那个地方便被清理干净了，所以也说「应净化」（sodheyyā）。「尘土」（paṃsu）是指能让它生长的东西，也就是外来的尘土。「应给予」（dadeyyā）是投入。因此说到“坚硬的”等等。「按照已说的方法」即如同第五经中“就像想毁坏树的男子……”所说的那样。第八和第九经的意思很浅显，因为它们也是按照已经讲过的方法来说明。

57-59.Palimajjeyyāti allakaraṇavasena parito pāḷiṃ bandheyya. Tathā karonto yasmā ca tattha tiṇagacchādīnaṃ mūlasantānaggahaṇena taṃ ṭhānaṃ sodheti nāma, tasmā vuttaṃ ‘‘sodheyyā’’ti. Paṃsunti assa pavaḍḍhakārakaṃ, āgantukaṃ paṃsunti attho. Dadeyyāti pakkhipeyya. Tenāha ‘‘thaddha’’ntiādi. Vuttanayenevāti ‘‘rukkhaṃ nāsetukāmo puriso viyā’’tiādinā pañcamasutte vuttanayena. Aṭṭhamanavamāni uttānatthāneva vuttanayattā.

335《幼树经注疏》结束。

Taruṇarukkhasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

336第十缘起经注疏

10. Nidānasuttavaṇṇanā

60这是用复数形式来表达：名为“俱卢”的乡下王子们，他们居住的国土虽然只是一个，但根据习惯用法，以复数称为「俱卢」（Kurū）。在那些世尊没有固定住处的地方，通常的因缘叙述方式只提到他游行的村落，例如：“住在释迦族中，有个名为天臂的释迦族城镇。”称呼「具寿」（Āyasmā）或「天爱」（Devānaṃ piyo）等，是亲切的表达，所以说「具寿是亲切之语」。这种亲切之语是出于敬意而说的，因此又说「这是恭敬之语」。太远、太近、太正前、太正后、坐于上风处、坐在高处，这六种是坐处的过失。颜色则有六种：青、黄、赤、白、深红和光辉色。

60.Bahuvacanavasenāti kurū nāma jānapadino rājakumārā, tesaṃ nivāso ekopi janapado ruḷhīvasena ‘‘kurū’’ti evaṃ bahuvacanavasena. Yattha bhagavato vasanokāsabhūto koci vihāro na hoti, tattha kevalaṃ gocaragāmakittanaṃ nidānakathāya pakati yathā ‘‘sakkesu viharati devadahaṃ nāma sakyānaṃ nigamo’’ti. ‘‘Āyasmā’’ti vā ‘‘devānaṃ piyo’’ti vā bhavanti vā piyasamudāhāro esoti āha ‘‘āyasmāti piyavacanameta’’nti. Tayidaṃ piyavacanaṃ gāravavasena vuccatīti āha ‘‘garuvacanameta’’nti. Atidūraṃ accāsannaṃ atisammukhā atipacchato uparivāto unnatappadesoti ime cha nisajjadosā. Nīlapītalohitodātamañjiṭṭhapabhassaravasena chabbaṇṇānaṃ.

228「为了摄受家族」：出于对家族的同情，为了利益家族；就像放下一个价值千金包裹那样，通过接受他们的乞食，以及接受他们的礼敬等，使福德之流在他们心中生起。「再清扫」：对于弟子们已经清扫过的地方，因为行事恭敬，而再次加以清扫。「从两端开始向中间」：从开端开始，把受导入观察；再从老死开始，把受导入观察，然后进行遍察。「三次」：即按照“从开端直至末端”等所说的四种方式，结合三个回合，由此说为十二次遍察。因为我们的世尊是以甚深的方式宣说的，所以其他佛陀也完全是以同样的方式宣说，这是依于法的传承而说：“被一切佛陀……宣说”。

Kulasaṅgahatthāyāti kulānuddayatāvasena kulānuggaṇhanatthāya. Sahassabhaṇḍikaṃ nikkhipanto viya bhikkhāpaṭiggaṇhanena tesaṃ abhivādanādisampaṭicchanena ca puññābhisandassa jananena. Paṭisammajjitvāti antevāsikehi sammaṭṭhaṭṭhānaṃ sakkaccakāritāya puna sammajjitvā. Ubhayantato paṭṭhāya majjhanti ādito paṭṭhāya vedanaṃ, jarāmaraṇato paṭṭhāya ca vedanaṃ pāpetvā sammasanamāha. Tikkhattunti ‘‘ādito paṭṭhāya anta’’ntiādinā vuttacaturākārupasaṃhite tayo vāre. Tena dvādasakkhattuṃ sammasanamāha. Amhākaṃ bhagavatā gambhīrabhāveneva kathitattā sesabuddhehipi evameva kathitoti dhammanvaye ṭhatvā vuttaṃ ‘‘sabbabuddhehi…pe… kathito’’ti.

229在“乃至世尊以此……”等经文中（参见《长部》1.3），「yāva」一词用来表示无量的含义，即超越限量。因为yāva这个词正是用来显示超胜、超越的状态，所以说“这是甚深之义”。「显现」：指呈现、显现，为智所知。正是为了说明这种呈现，才说“被看见”。难道这个缘起不是一向甚深的吗？为何还要说“甚深显现”呢？确实，它是一向甚深的。但是，说它“甚深显现”，只是为了显示它一向甚深的这一特性。因此，为了指出在其他地方可能找到的四边情况，在这里恰好相反，要凸显它独一的一向甚深性，所以才说“一种……”等。 “这不存在”：指既没有“不深”，也没有“不深之显现”这两种情况。由此显示，在所举的四种情况中，只有最后一种情况成立。所以说：“这个……”。

Pamāṇātikkameti aparimāṇatthe ‘‘yāvañcidaṃ tena bhagavatā’’tiādīsu (dī. ni. 1.3) viya. Atirekabhāvajotano hi yaṃ yāva-saddo. Tenāha ‘‘atigambhīroti attho’’ti. Avabhāsati khāyati upaṭṭhāti ñāṇassa. Tathā upaṭṭhānañhi sandhāya ‘‘dissatī’’ti vuttaṃ. Nanu esa paṭiccasamuppādo ekantagambhīrova, atha kasmā gambhīrāvabhāsatā jotitāti? Saccametaṃ, ekantagambhīratādassanatthameva panassa gambhīrāvabhāsaggahaṇaṃ, tasmā aññattha labbhamānaṃ cātukoṭikaṃ byatirekamukhena nidassetvā tamevassa ekantagambhīrataṃ vibhāvetuṃ ‘‘ekaṃ hī’’tiādi vuttaṃ. Etaṃ natthīti agambhīro agambhīrāvabhāso cāti etaṃ dvayaṃ natthi. Tena yathādassite cātukoṭike pacchimā ekakoṭi labbhatīti dasseti. Tenāha ‘‘ayaṃ hī’’tiādi.

230缘起是因其哪些甚深之处而被称为“甚深”的呢？为了用四种譬喻来阐明这些甚深处，经中说“为了抓住有顶……”等。如同为了抓住有顶而伸出手，却因为距离太远而无法抓取；同样，诸行等从无明等缘所生、所集起之义，以凡夫的天然之智是无法抓取、了知的。如同一个普通人无法劈开须弥山，取出其中的精髓和山味；同样，对于缘起所含摄的诸法义理等，以天然之智是无法劈开、分析，以通达的方式去了知的。如同一个普通人无法仅凭双臂就渡过大洋，到达彼岸；同样，缘起以广大之义，如同大海一般，以天然之智是无法通过教说的途径去通晓、掌握的。如同一个普通人无法翻转大地，取出地味；同样，“无明等是诸行的缘”——像这样的缘起之自性，以天然之智是无法“取出”并掌握的。如此，应当以这四种甚深的方式来配合这四种譬喻。而这里的义理配合是基于“天然之智”而作的，因为已见真理的圣者们对此是有所通达的。然而，尽管如此，由于声闻和辟支佛对此只有部分的智慧，唯有诸佛的智慧才是圆满无余的，所以才会说“这是属于佛陀境界的问题”。

Yehi gambhīrabhāvehi paṭiccasamuppādo ‘‘gambhīro’’ti vuccati, te catūhi upamāhi ulliṅgento ‘‘bhavaggaggahaṇāyā’’tiādimāha. Yathā bhavaggaggahaṇatthaṃ hatthaṃ pasāretvā gahetuṃ na sakkā dūrabhāvato, evaṃ saṅkhārādīnaṃ avijjādipaccayasambhūtasamudāgatattho pakatiñāṇena gahetuṃ na sakkā. Yathā sineruṃ bhinditvā miñjaṃ pabbatarasaṃ pākatikapurisena nīharituṃ na sakkā, evaṃ paṭiccasamuppādagate dhammatthādike pakatiñāṇena bhinditvā vibhajja paṭivijjhanavasena jānituṃ na sakkā. Yathā mahāsamuddaṃ pakatipurisassa bāhudvayavasena pāraṃ tarituṃ na sakkā. Evaṃ vepullaṭṭhena mahāsamuddasadisaṃ paṭiccasamuppādaṃ pakatiñāṇena desanāvasena pariharituṃ na sakkā. Yathā pathaviṃ parivattetvā pākatikapurisassa pathavojaṃ gahetuṃ na sakkā, evaṃ itthaṃ avijjādayo saṅkhārādīnaṃ paccayā hontīti tesaṃ paṭiccasamuppādasabhāvo pākatikañāṇena nīharitvā gahetuṃ na sakkoti, evaṃ catubbidhagambhīratāvasena catasso upamā yojetabbā. Pākatikañāṇavasena cāyamatthayojanā katā diṭṭhasaccānaṃ tattha paṭivedhasabbhāvato, tathāpi yasmā sāvakānaṃ paccekabuddhānañca tattha sappadesameva ñāṇaṃ, buddhānaṃyeva nippadesaṃ. Tasmā vuttaṃ ‘‘buddhavisayaṃ pañha’’nti.

231“莫”是一个表示遮止的助词。它是针对“看起来似乎浅显”这句话而说的，因此意思是“不要说”。“抬高”：以智慧的方式称赞的意思。“贬低”：呵斥、指责的意思。“因此”：因为具备大智慧状态的关系。

Māti paṭisedhe nipāto. Svāyaṃ ‘‘uttānakuttānako viya khāyatī’’ti vacanaṃ sandhāya vuttoti āha ‘‘mā bhaṇīti attho’’ti. Ussādentoti paññāvasena ukkaṃsantoti attho. Apasādentoti nibbhacchanto, niggaṇhantoti attho. Tenāti mahāpaññabhāvena.

232“在那里”：是指对于长老自己而言，即使缘起看似浅显，但对其他人而言，它是甚深的。“以珍馐美味滋养的”：指用美好食物之味养育的人。“已加功用行的”：对于勤修、已熟习止观功行的人。“大力士的石块”：指像大力士、强壮的人所能掷出的石头那般。“此石的重处在哪里呢”：意指“这块石头比较沉重的方位在哪一边？”——他是以这种方式发问，来表示自己举起那石头是轻而易举的。

Tatthāti therassa satipi uttānabhāve paṭiccasamuppādassa aññesaṃ gambhīrabhāve. Subhojanarasapuṭṭhassāti sundarena bhojanarasena positassa. Katayogassāti nibbuddhapayoge kataparicayassa. Mallapāsāṇanti mallehi mahābaleheva khipitabbapāsāṇaṃ. Kuhiṃ imassa bhāriyaṭṭhānanti kasmiṃ passe imassa pāsāṇassa garutarapadesoti tassa sallahukabhāvaṃ dīpento vadati.

233以“timirapiṅgala”（吞舟大鱼）等来说明，是因为它的身躯极为庞大。因此说“据说他的……”等。“沸腾般地翻滚”：指像沸腾一样地打转、旋转、回旋。这是一个表示特征的词。“背上的小骨片”：指背部的骨片，即背骨。“具身者”：指成就了巨大身体的，即大身的意思。“一堆羽毛”：指一团羽毛束。“金翅鸟之风”：指在捕捉龙等时，由于拍打翅膀而产生的大风。

Timirapiṅgalenevadīpenti tassa mahāvipphārabhāvato. Tenāha ‘‘tassa kirā’’tiādi. Pakkuthatīti pakkuthantaṃ viya parivattati parito vattati. Lakkhaṇavacanañhetaṃ. Piṭṭhiyaṃ sakalikaaṭṭhikā piṭṭhipattaṃ. Kāyūpapannassāti mahatā kāyena upetassa, mahākāyassāti attho. Piñcha vaṭṭīti piñcha kalāpo. Supaṇṇavātanti nāgaggahaṇādīsu pakkhapapphoṭanavasena uppajjanakavātaṃ.

234为了详细解说明“以宿世依止的成就”等所列举的原因，便说“据说从此……”等。其中，“从此”指从此贤劫开始。“十万”指十万大劫。“汉沙瓦提城”曾是他的出生之城。“外层叶片”：指外部的叶子，即那些又长又宽的叶片。

‘‘Pubbūpanissayasampattiyā’’tiādinā uddiṭṭhakāraṇāni vitthārato vivarituṃ ‘‘ito kirā’’tiādi vuttaṃ. Tattha itoti ito bhaddakappato. Satasahassimeti satasahassame. Haṃsavatī nāma nagaraṃ ahosi jātanagaraṃ. Dhurapattānīti bāhirapattāni, yāni dīghatamāni.

235“幼弟”：指异母所生的弟弟，也就是最年轻的弟弟，如同我们世尊的难陀长老那样。因为诸佛没有同父同母的亲兄弟。在那里，长兄尚且不会出生，弟弟就更不可能存在了。“财富”：指资产财富。“已安宁”：指因盗贼引起的骚乱已经平息，而变得安宁和平的地方。

Kaniṭṭhabhātāti vemātikabhātā kaniṭṭho yathā amhākaṃ bhagavato nandatthero. Buddhānañhi sahodarā bhātaro nāma na honti. Tattha jeṭṭhā tāva nuppajjanti, kaniṭṭhānaṃ pana asambhavo eva. Bhoganti vibhavaṃ. Upasantoti corajanitasaṅkhobhavūpasamena upasanto janapado.

236“穿着两件衣”：就是指把自己持有的东西限定为只穿两件衣，其余一切生活资具都由自己放下（舍弃）了。

Dvesāṭake nivāsetvāti sāṭakadvayameva attano kāyaparihāriyaṃ katvā, itaraṃ sabbasambhāraṃ attanā mocetvā.

237“为了拿钵”：因为钵里盛放着热食，当人在左右手之间传递钵时，为了让能舒服地拿住钵。“上衣”：指他自己披在上身的外衣。“这些就是众所周知的事迹”：这些如前所说的内容，在世尊的教法中是很闻名的，是长老对佛与佛弟子修积福德的所缘；至于长老对辟支佛和菩萨修积福德的所缘，那还有很多很多。

Pattaggahaṇatthanti antopakkhittauṇhabhojanattā pattassa aparāparaṃ hatthe parivattentassa sukhena pattaggahaṇatthaṃ. Uttarisāṭakanti attano uttariyaṃ sāṭakaṃ. Etāni pākaṭaṭṭhānānīti etāni yathāvuttāni bhagavato desanāya pākaṭāni buddhe buddhasāvake ca uddissa therassa puññakaraṇaṭṭhānāni, paccekabuddhaṃ pana bodhisattañca uddissa therassa puññakaraṇaṭṭhānāni bahūniyeva.

238“取得结生”：就在我们的菩萨入胎结生的那一天，他们也取得了结生。

Paṭisandhiṃ gahetvāti amhākaṃ bodhisattassa paṭisandhiggahaṇadivaseyeva paṭisandhiṃ gahetvā.

239“学习”：指学习圣典的文句；“听闻”：指听闻义理；“遍问”：在遇到难处时，针对义理去遍问；“持守”：将圣典文句及其义理安放在心中。以上所有这些，在这里应当依缘起来理解，也可以依一切佛语来理解。对于入流者们……的显现，是通过去除迷惑，以亲自证见的方式让“凡是有集起性质的法，那一切都是有灭尽性质的法”这句话在心中现前。“名色分别”：是连同缘一起，对名色做出分别的明确了知。“以四种”：就是以法甚深等四种甚深，总括了一切甚深。

Uggahanaṃ pāḷiyā uggaṇhanaṃ, savanaṃ atthasavanaṃ, paripucchanaṃ gaṇṭhiṭṭhānesu atthaparipucchanaṃ, dhāraṇaṃ pāḷiyā pāḷiatthassa ca citte ṭhapanaṃ. Sabbañcetaṃ idha paṭiccasamuppādavasena veditabbaṃ, sabbassapi buddhavacanassa vasenātipi vaṭṭati. Sotāpannānañca…pe… upaṭṭhāti tattha sammohavigamena ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ, sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti attapaccakkhavasena upaṭṭhānato . Nāmarūpaparicchedoti saha paccayena nāmarūpassa paricchijja avabodho. Catūhīti dhammagambhīrādīhi catūhi gambhīratāhi sabbāpi gambhīratā.

240然而，即使是由弟子们宣说的教导，也还是导师的教导，所以才说“安立在我所施设的理则上”。所谓“有学圣者并未以一切行相完全通达涅槃”，这并不是说涅槃的甚深性已被清楚地见到了，就像对甚深执取的甚深性被清楚地见到那样。因此才说：“这涅槃本身是甚深的，而缘的理则却变得浅显了。”因为涅槃，一切无学圣者都能彻底通达，由于它无部分（无可分别）；而缘的理则，只有正自觉者才能毫无遗漏地通达，其他人则不能。所以，排斥长老的人依缘的理则说“他这里搞错了”。正是为了阐明他那种未能无余通达的情况，才说了“那么，又为什么……”等话。虽然在法的真实层面上并没有区分，但是依结与随眠的意义，拿它们可被划分的特性来说，而说“这四种烦恼”。因为它们起束缚作用的意义是一回事，它们强力现行的意义是另一回事。这个理则也适用于其余的。如此，意思是：由于这些烦恼未被断除，他未能成就那种依止，绝不应说那无上的法是“浅显”的。四阿僧祇、八阿僧祇、十六阿僧祇或无数劫：这是在显示于大菩萨们相续中的、令菩提成熟的诸法由于根器锐利、中等、迟钝的差别而形成的特定时间差别，而且说这是从发起大精进（大愿）时开始计算的。“以这些”：指以刚才所说的佛、声闻、上首弟子、辟支佛、正自觉者的殊胜证悟。“相反的”：就是违逆的、对立的。总而言之，所谓缘的理则的通达，就是正自觉的证得，所以才说“正是对于努力通达缘的理则的人……”。“以九种行相”：就是以生起等九种缘的样貌。这在《无碍解》里说过：

Sāvakehi desitā desanāpi pana satthu eva desanāti āha ‘‘mayā dinnanaye ṭhatvā’’ti. ‘‘Sekkhena nāma nibbānaṃ sabbākārena paṭividdhaṃ na hotī’’ti na tassa gambhīratāti tassa gambhīrassa upādānassa gambhīratā viya suṭṭhu diṭṭhā nāma hoti. Tasmā āha ‘‘idaṃ nibbānameva gambhīraṃ, paccayākāro pana uttānako jāto’’ti. Nibbānañhi sabbepi asekkhā sabbaso paṭivijjhanti nippadesattā, paccayākāraṃ pana sammāsambuddhāyeva anavasesato paṭivijjhanti, na itare. Tasmā paccayavasena ‘‘idaṃ aparaddha’’nti vuttaṃ theraṃ apasādentena. Tameva hissa anavasesato paṭivedhābhāvaṃ vibhāvetuṃ ‘‘atha kasmā’’tiādi vuttaṃ. Asatipi dhammato bhede saṃyojanatthaanusayatthavasena pana tesaṃ labbhamānabhedaṃ gahetvā ‘‘ime cattāro kilese’’ti vuttaṃ. Añño hi tesaṃ bandhanattho, añño thāmagamanaṭṭhoti. Esa nayo sesesupi. Iti imesaṃ kilesānaṃ appahīnattā tathārūpaṃ upanissayasampadaṃ abhāvayatova anuttānameva dhammaṃ uttānanti na vattabbamevāti adhippāyo. Cattāri aṭṭha soḷasa vā asaṅkhyeyyānīti idaṃ mahābodhisattānaṃ santāne bodhiparipācakadhammānaṃ tikkhamajjhimamudubhāvasiddhakālavisesadassanaṃ, tañca kho mahābhinīhārato paṭṭhāyāti vadanti. Etehīti yathāvuttabuddhasāvakaaggasāvakapaccekabuddhasammāsambuddhānaṃ visesādhigamehi. Paccanīkanti paṭikkūlaṃ viruddhaṃ. Sabbathā paccayākārapaṭivedho nāma sammāsambodhiyādhigamo evāti vuttaṃ ‘‘paccayākāraṃ paṭivijjhituṃ vāyamantassevā’’ti. Navahi ākārehīti uppādādīhi navahi paccayākārehi. Vuttañhetaṃ paṭisambhidāyaṃ (paṭi. ma. 1.45) –

241“对于无明与行，有其‘为生起之状态’、‘为转起之状态’、‘为相状之状态’、‘为积聚之状态’、‘为结合之状态’、‘为障碍之状态’、‘为集起之状态’、‘为因之状态’、‘为缘之状态’——以这九种行相，无明是缘，行是依缘而集起的。”等等。

‘‘Avijjāsaṅkhārānaṃ uppādaṭṭhiti ca pavattaṭṭhiti ca nimittaṭṭhiti ca āyūhanaṭṭhiti ca saṃyogaṭṭhiti ca palibodhaṭṭhiti ca samudayaṭṭhiti ca hetuṭṭhiti ca paccayaṭṭhiti ca, imehi navahākārehi avijjā paccayo, saṅkhārā paccayasamuppannā’’tiādi.

242在这里，“以九种行相”是指以九种通达为缘的方式。“生起”的意思是：果从此生起，即果生起之因。而且，当有无明时，行就会生起；没有无明时，就不会生起，因此无明就是行的“生起”。同样地，当有无明时，行就会转起，也会被取相。就像无明把它们投（掷）往有等当中一样，无明成为它们的缘；同样地，它们积聚、为果的生起而作用、与自己的果结合。在它们自己所生起的那个相续中，它们系缚；在其他诸缘和合的时候，它们出现、生起；而无明也达至成为行之因的状态。依于无明，行就如此转起；应当这样去了知无明成为行之因的种种差别，也就是“生起”等。“为生起之状态”：“状态”的意思是“凭藉它而安立”，也就是原因。生起本身即是状态，所以称为“为生起之状态”。对于其余的也是如此。而且，这种对缘的理则的照见，如同过去诸佛在菩提树下所运用的一样，我们的世尊也同样运用了。为了显示“才一见……”等，说明因为被那惊人的震撼击中，一万个世界界都震动、大震动。

Tattha navahākārehīti navahi paccayabhāvūpagamanehi ākārehi. Uppajjati etasmā phalanti uppādo, phaluppattiyā kāraṇabhāvo. Sati ca avijjāya saṅkhārā uppajjanti, nāsati, tasmā avijjā saṅkhārānaṃ uppādo hoti. Tathā avijjāya sati saṅkhārā pavattanti ca nimiyanti ca. Yathā ca bhavādīsu khipanti, evaṃ tesaṃ avijjā paccayo hoti, tathā āyūhanti phaluppattiyā ghaṭenti saṃyujjanti attano phalena. Yasmiṃ santāne sayaṃ uppannā, taṃ palibundhanti paccayantarasamavāye udayanti uppajjanti, hinoti ca saṅkhārānaṃ kāraṇabhāvaṃ upagacchati. Paṭicca avijjaṃ saṅkhārā ayanti pavattantīti evaṃ avijjāya saṅkhārānaṃ kāraṇabhāvūpagamanavisesā uppādādayo veditabbāti. Uppādaṭṭhitīti ca tiṭṭhati etenāti ṭhiti, kāraṇaṃ. Uppādo eva ṭhiti uppādaṭhiti. Esa nayo sesesupi. Idañca paccayākāradassanaṃ yathā purimehi mahābodhimūle pavattitaṃ, tathā amhākaṃ bhagavatāpi pavattitanti acchariyavegābhihatā dasasahassilokadhātu saṅkampi sampakampīti dassento ‘‘diṭṭhamatte’’tiādimāha.

243「此法」：即这个名为缘起的法。不过，从义理上说，它就是那些因和由因生起的事物的那个“因”。所以他（注释者）说“这个缘法”。意思是生等是老死的缘。对名色的分别，以及对它的缘的把握，不是仅仅靠最初的信解就能完成的，而是要靠着在那里一而再、再而三地随觉，即所谓不断生起智慧（的过程）。为了显示那两者的状态，他说“以知遍知的方式而不随觉”。以努力舍弃常想等方式而转起的观法，确实能通达，由于镇伏了对立的法而变得锋利、明净；而作为其基础的是审察遍知和圣道，它们因为以遍知、断、现证的方式转起，而被摄入审察遍知与断遍知之中。因此，为了显示缺少这两种通达，他说“以审察遍知和断遍知的方式而不通达”。“经线”之所以被称为“织经”（tantavāya），是因为为了织布，把线拉紧绷直并缠绕起来；但是，因为经线可能变得杂乱，这里取它的杂乱来作譬喻，所以说“像经线一样变得杂乱”。为了详细说明略说的意思，而说“正如”等等。「使其一致」：是指将前后弄整齐，让它对直，也就是令其不歪斜、笔直的意思。或者，那杂乱的经线就是“经乱”，变得像经乱一样，也就是“已陷入经乱的状态”。他们不走入中道，而是跳进两个极端，在缘的理则上跌跤，因此变得混乱、纷杂；正是由于跳进两个极端，依对种种邪见的执取而在轮回中流转，他们不懂得如何去笔直地通达那个“法住立之经”。所以他说“不能把缘的理则弄笔直”。“两位菩萨”指的是辟支菩萨与大菩萨。「依于自己的法性」：就是依于自己的本性，不靠他人的教导。「在那里、那里成了线球」是指在这个地点、那个地点打成了线球，也就是缠成一团的线。因此说“打了结”。“在诸缘上跌跤后”是指在无常、苦、无我等等自性的诸缘法上，以执为常等的方式跌跤。「不能把缘弄笔直」：正因为无法舍弃那种执著常等的见解，不能把对缘法之相与自己的观见调正直，他们由于执取‘这才是真的’这种身见结的束缚，内心打了结，所以说“六十二……系缚成结”。

Etassa dhammassāti etassa paṭiccasamuppādasaññitassa dhammassa. So pana yasmā atthato hetuppabhavānaṃ hetu. Tenāha ‘‘etassa paccayadhammassā’’ti . Jātiādīnaṃ jarāmaraṇapaccayatāyāti attho. Nāmarūpaparicchedo tassa ca paccayapariggaho na paṭhamābhinivesamattena hoti, atha kho tattha aparāparaṃ ñāṇuppattisaññitena anu anu bujjhanena. Tadubhayabhāvaṃ pana dassento ‘‘ñātapariññāvasena ananubujjhanā’’ti āha. Niccasaññādīnaṃ pajahanavasena pavattamānā vipassanādhamme paṭivijjhati eva nāma hoti paṭipakkhavikkhambhanena tikkhavisadabhāvāpattito, tadadhiṭṭhānabhūtā ca tīraṇapariññā ariyamaggo ca pariññāpahānābhisamayavasena pavattiyā tīraṇappahānapariññāsaṅgaho cāti tadubhayapaṭivedhābhāvaṃ dassento ‘‘tīraṇappahānapariññāvasena appaṭivijjhanā’’ti āha. Tantaṃ vuccati paṭavīnanatthaṃ tantavāyeti tantaṃ āvañchitvā pasāritasuttavaṭṭitaṃ nīyatīti katvā, taṃ pana tantākulatāya nidassanabhāvena ākulameva gahitanti āha ‘‘tantaṃ viya ākulajātā’’ti. Saṅkhepato vuttamatthaṃ vitthārato dassento ‘‘yathā nāmā’’tiādi vuttaṃ. Samānetunti pubbenāparaṃ samaṃ katvā ānetuṃ, avisamaṃ ujuṃ kātunti attho. Tantameva vā ākulaṃ tantākulaṃ, tantākulaṃ viya jātā bhūtā tantākulakajātā. Majjhimaṃ paṭipadaṃ anupagantvā antadvayapakkhandena paccayākāre khalitvā ākulabyākulā honti, teneva antadvayapakkhandena taṃtaṃdiṭṭhiggāhavasena paribbhamantā ujukaṃ dhammaṭṭhititantaṃ paṭivijjhituṃ na jānanti. Tenāha ‘‘na sakkonti paccayākāraṃ ujuṃ kātu’’nti. Dve bodhisatteti paccekabodhisattamahābodhisatte. Attano dhammatāyāti attano sabhāvena, paropadesena vināti attho. Tattha tattha guḷakajātanti tasmiṃ tasmiṃ ṭhāne jātaguḷakaṃ piṇḍisuttaṃ. Tato eva gaṇṭhibaddhanti vuttaṃ. Paccayesu pakkhalitvāti aniccadukkhānattādisabhāvesu paccayadhammesu niccādibhāvavasena pakkhalitvā. Paccaye ujuṃ kātuṃ asakkontoti tasseva niccādigāhassa avissajjanato paccayadhammanimittaṃ attano dassanaṃ ujuṃ kātuṃ asakkonto idaṃsaccābhinivesakāyaganthavasena gaṇṭhikajātā hontīti āha ‘‘dvāsaṭṭhi…pe… gaṇṭhibaddhā’’ti.

244凡是那些沙门或婆罗门，依止、执著于常见等见的，由于「家」是指纺织，即依阴性词得到名称的织工所打的结，所以称为「家结节」，这是指那种因为杂乱而无论从顶端还是从根部都难以辨识其部分的、出错绑缚的线。他说：「『家结节』是指织工的碱性线。」「雌鸟」指的是鹌鹑鸟。这种鸟会在树枝上悬挂着巢。它确实从各处衔来草等材料，那样地编织鸟巢，如同那些织工的碱性线一样，无论是用顶端找顶端，还是用根部找根部，都没办法对整齐或分辨清楚。所以他说「正如」等。「这两者」是指称为家结节的碱性线和鸟巢。「依前说方式」是指如同前面所说「正如这些众生」等的方式。

Ye hi keci samaṇā vā brāhmaṇā vā sassatadiṭṭhiādi diṭṭhiyo nissitā allīnā, vinanato kulāti itthiliṅgavasena laddhanāmassa tantavāyassa gaṇṭhikaṃ nāma ākulabhāvena aggato vā mūlato vā duviññeyyāvayavaṃ khalitabandhasuttanti āha ‘‘kulāgaṇṭhikaṃ vuccati pesakārakañjiyasutta’’nti. Sakuṇikāti vaṭṭacāṭakasakuṇikā. Sā hi rukkhasākhāsu olambanakulāvakā hoti. Tañhi sā kulāvakaṃ tato tato tiṇahīrādike ānetvā tathā tathā vinandhati, yathā tesaṃ pesakārakañjiyasuttaṃ viya aggena vā aggaṃ, mūlena vā mūlaṃ samānetuṃ vivecetuṃ vā na sakkā. Tenāha ‘‘yathā’’tiādi. Tadubhayampīti kulāgaṇṭhikanti vuttaṃ kañjiyasuttaṃ kulāvakañca. Purimanayenevāti ‘‘evameva sattā’’tiādinā pubbe vuttanayeneva.

245虽然文阇草和芦苇草即使本来就是长的，倒伏在阿兰若的地方相互缠绕，杂乱地存在着，但是为了显示它们像这样极难解开，如同绳子一般，所以他说「正如」等。这里其余的含义和下面所说的方法一样。

Kāmaṃ muñjapabbajatiṇāni yathājātānipi dīghabhāvena patitvā araññaṭṭhāne aññamaññaṃ vinandhitvā ākulāni hutvā tiṭṭhanti, tāni pana tathā dubbiveciyāni yathā rajjubhūtānīti dassetuṃ ‘‘yathā hī’’tiādi vuttaṃ. Sesamettha heṭṭhā vuttanayameva.

246「恶道」是指没有快乐、没有乐因，也就是远离快乐的意思。因为它是苦的趣向状态，也就是恶道者的苦的活动场所。从福乐坠落」，是指「从福祉中掉落」，即颠倒地掉落，以那样的有身而无法成为福乐的积聚，如此地掉落。另一个是指轮回——难道「恶道」等所说的不也是轮回吗？确实如此，然而为了显示地狱等处的极其重大的苦，所以才举出恶道等说法，这个意义应当依「牛和公牛」的比喻来理解。「诸蕴的次第」是指五蕴以因果的方式一再地生起。「无间断地转起」是指没有中断地转起。

Apāyoti ayena sukhena, sukhahetunā vā virahito. Dukkhassa gatibhāvatoti apāyikassa dukkhassa pavattiṭṭhānabhāvato. Sukhasamussayatoti ‘‘abbhudayato vinipatitattā’’ti virūpaṃ nipatitattā yathā tenattabhāvena sukhasamussayo na hoti, evaṃ nipatitattā. Itaroti saṃsāro nanu ‘‘apāya’’ntiādinā vuttopi saṃsāro evāti? Saccametaṃ, nirayādīnaṃ pana adhimattadukkhabhāvadassanatthaṃ apāyādiggahaṇaṃ gobalibaddañāyena ayamattho veditabbo. Khandhānañca paṭipāṭīti pañcannaṃ khandhānaṃ hetuphalabhāvena aparāparuppatti. Abbhocchinnaṃ vattamānāti avicchedena pavattamānā.

247「这一切」是指「恶道」等所说的一切，即恶道苦和轮回苦。「如大海中被风吹动的船」这个譬喻，应当知道是为了显示轮回场所非常广大的特性，以及显示轮回不会退转的特性。其余的和前面所说的方法一样。

Taṃ sabbampīti taṃ ‘‘apāya’’ntiādinā vuttaṃ sabbaṃ apāyadukkhañceva vaṭṭadukkhañca. Mahāsamudde vātakkhittā nāvā viyāti idaṃ paribbhamanaṭṭhānassa mahantabhāvadassanatthañceva paribbhamanassa anavattitadassanatthañca veditabbaṃ. Sesaṃ vuttanayameva.

358《起因经》注释结束。

Nidānasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

359《苦品》注释结束。

Dukkhavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.

248大品。

7. Mahāvaggo

361《无闻者经》注释。

1. Assutavāsuttavaṇṇanā

61「无闻者（assutavā）」：通过耳门而领受的，或者拥有这种领受，称为「有闻者（sutavā）」，否定它，即不是有闻者，故为无闻者。此处的“vā”字是表示赞叹，或表示殊胜，因此，若有人拥有值得赞叹的、或特别殊胜的闻，他能够摧毁杂染、熟习教法义理，并且通过「听闻了那法之后，为了达到如实的状态而修行，所以也叫有闻者」这句话而得到开显。或者，与应当听闻的法相应，听闻之后完成应作的成就，称为有闻者。否定它，即不是有闻者，故为无闻者。因此古人说：「因为没有教法通达和证得通达，应当知道他是无闻者。」同样也说：「他与蕴、界……乃至……抉择无关。」其中，令文句在心中生起是「领受（uggaha）」，对此反复遍问是「遍问（paripucchā）」，与善知识一起通过诘问与答辩而作出判断是「抉择（vinicchaya）」。「众多（puthūnaṃ）」：即很多。对于烦恼以及烦恼所造作的种种，应依照《无碍解道》中所说的方法详细阐述。由于提到「没有能力厌离」等，这里指的是凡夫（andhaputhujjana）。「此（idaṃ）」字有靠近、现前可见的意思，因此说：「『于此（imasmiṃ）』，是要指出当下现前、可见的身体。」与四大相关的，称为「由四大所成的（cātumahābhūtiko）」。不过，就像用泥做出来的东西称为「泥造品」一样，这个由四大所产生的身体，就叫做「四大所造（catumahābhūtamayo）」。「厌离（nibbindeyya）」：即达到厌离。所谓的厌离，是一种感到嫌弃、不喜爱的状态，因此说为「会感到嫌弃（ukkaṇṭheyyā）」。「离染（virajjeyyā）」：即成为离贪者。因此说「不会染着（na rajjeyyā）」。「解脱（vimucceyyā）」：但在这里，指的是彻底的、究竟的解脱，因此解释说「会想要解脱（muccitukāmo bhaveyyā）」。由四种能产生色的缘所累积而成，叫做「积集（ācaya）」，也就是增长。从积集的状态中离散，叫做「损减（apacaya）」，也就是衰退。「执取（ādāna）」：即抓取，指在结生时产生。「坏灭（bheda）」：即诸蕴的破散。据说，这就是把躯体丢弃，所以说：「『舍置（nikkhepana）』，就是坏灭。」

61.‘‘Assutavā’’ti sotadvārānusārena upadhāritaṃ, upadhāraṇaṃ vā sutaṃ assa atthīti sutavā, tappaṭikkhepena na sutavāti assutavā. Vā-saddo cāyaṃ pasaṃsāyaṃ, atisayassa vā bodhanako, tasmā yassa pasaṃsitaṃ, atisayena vā sutaṃ atthi, so ‘‘sutavā’’ti saṃkilesaviddhaṃsanasamattho pariyattidhammaparicayo ‘‘taṃ sutvā tathattāya paṭipatti ca sutavā’’ti iminā padena pakāsito. Atha vā sotabbayuttaṃ sutvā kattabbanipphattiṃ suṇīti sutavā. Tappaṭikkhepena na sutavāti assutavā. Tenāhu porāṇā ‘‘āgamādhigamābhāvā, ñeyyo assutavā itī’’ti. Tathā cāha ‘‘khandhadhātu…pe… vinicchayarahito’’ti. Tattha vācuggatakaraṇaṃ uggaho, tattha paripucchanaṃ paripucchā, kusalehi saha codanāpariharaṇavasena vinicchayassa kāraṇaṃ vinicchayo. Puthūnanti bahūnaṃ. Kilesādīnaṃ kilesābhisaṅkhārānaṃ vitthāretabbaṃ paṭisambhidāmagganiddesesu (mahāni. 51, 94) āgatanayena. Andhaputhujjano gahito ‘‘nālaṃ nibbinditu’’ntiādivacanato. Āsannapaccakkhavācī idaṃ-saddoti āha ‘‘imasminti paccuppannapaccakkhakāyaṃ dassetī’’ti. Catūsu mahābhūtesu niyuttoti cātumahābhūtiko. Yathā pana mahāmattikāya nibbattaṃ mattikāmayaṃ, evamayaṃ catūhi mahābhūtehi nibbatto ‘‘catumahābhūtamayo’’ti vuttaṃ. Nibbindeyyāti nibbindanampi āpajjeyya. Nibbindanā nāma ukkaṇṭhanā anabhiratibhāvatoti vuttaṃ ‘‘ukkaṇṭheyyā’’ti. Virajjeyyāti vītarāgo bhaveyya. Tenāha ‘‘na rajjeyyā’’ti. Vimucceyyāti idha pana accantāya vimuccanaṃ adhippetanti āha ‘‘muccitukāmo bhaveyyā’’ti. Catūhi ca rūpajanakapaccayehi āgato cayoti, ācayo, vuddhi. Cayato apakkamoti apacayo, parihāni. Ādānanti gahaṇaṃ, paṭisandhiyā nibbatti. Bhedoti khandhānaṃ bhedo. So hi kaḷevarassa nikkhepoti vuttoti āha ‘‘nikkhepananti bhedo’’ti.

250「得以了知（paññāyantī）」：即通过各种方式被认知。为了「遍取色（rūpaṃ pariggahetuṃ）」，也就是以遍取的方式去执持色，把色作为所缘。他们把不适当的东西作为对象后，用渴爱等去执取无色，对于这些比丘来说，由于无色对他们合适，他们就会把无色变成适当的东西去执取。所以有「为什么」等这样的提问。「正在拔出的人（nikkaḍḍhanto）」：即从那个执取中把心带出来的人。

Paññāyantīti pakārato ñāyanti. Rūpaṃ pariggahetuṃ pariggaṇhanavasenapi rūpaṃ ālambituṃ. Ayuttarūpaṃ katvā taṇhādīhi pariggahetuṃ arūpaṃ pariggaṇhituṃ yuttarūpaṃ karoti tesaṃ bhikkhūnaṃ sappāyabhāvato. Tenāha ‘‘kasmā’’tiādi. Nikkaḍḍhantoti tato gāhato nīharanto.

251这个「意处所（manāyatanassevanāma）」，并不是像「定」、「慧」这些施设的名称，也不是像在「修习心与慧」（《相应部》1.23, 192；《无碍解道》22；《弥兰陀王问经》1.9.9）、「质多居士」等语境里的那种用法。应当被尊重、用心对待的事物，叫做「意所依处（cittavatthu）」；这种状态就是意所依处性，由此而称为心的状态。由于「心所行境的多样性（cittagocaratāya）」，也就是因为心会朝向种种净妙或不净妙的对象。由于「相应法的心的状态（sampayuttadhammacittatāya）」，也就是因为和贪、信等相应法俱起的心的本性。因此，由这种心的本性，称为「心所造（cittattaṃ）」。是就「了别的意义（vijānanaṭṭhena）」，也就是就觉知的意义来说的。「被执著（ajjhositanti）」：就是被已经产生执著的渴爱抓住了。因此说「被渴爱」等等。「颠倒地去碰触之后（parāmasitvāti）」：就是超越了法的真实状态，像是无常等，然后以颠倒的方式去碰触常、乐等。「一百零八（aṭṭhasatanti）」：一百加上八种。「九种慢（nava mānāti）」：透过「我比……殊胜」、「我和……相等」等表述而来的九种慢。《梵网经》中提到的常见论等六十二种邪见。「如是（evanti）」：就是用以上所说的这些方式。因为凡夫通过渴爱、慢、见的执取方式，做了强有力的执取，所以他在那里是没有办法厌离的，没有办法生起厌离智。

Manāyatanassevanāmaṃ, na samādhipaññattīnaṃ ‘‘cittaṃ paññañca bhāvayaṃ (saṃ. ni. 1.23, 192; peṭako. 22; mi. pa. 1.9.9), citto gahapatī’’tiādīsu (dha. pa. aṭṭha. 74) viya. Cittīkātabbabhūtaṃ vatthu etassāti cittavatthu, tassa bhāvo cittavatthutā, tena kāraṇena cittabhāvamāha. Cittagocaratāyāti cittavicittavisayatāya. Sampayuttadhammacittatāyāti rāgādisaddhādisampayuttadhammavasena cittasabhāvattā. Tena cittatāya cittattamāha. Vijānanaṭṭhenāti bujjhanaṭṭhena. Ajjhositanti ajjhosābhūtāya taṇhāya gahitaṃ. Tenāha ‘‘taṇhāyā’’tiādi. Parāmasitvāti dhammasabhāvaṃ aniccatādiṃ atikkamitvā parato niccādito āmasitvā. Aṭṭhasatanti aṭṭhādhikaṃ sataṃ. Nava mānāti seyyassa ‘‘seyyohamasmī’’tiādinā āgatā navavidhamānā. Brahmajāle āgatā sassatavādādayo dvāsaṭṭhidiṭṭhiyo. Evanti vuttākārena. Yasmā taṇhāmānadiṭṭhiggāhavasena puthujjanena daḷhaggāhaṃ gahitaṃ, tasmā so tattha nibbindituṃ nibbidāñāṇaṃ uppādetuṃ na samattho.

252“诸比丘（bhikkhave）”：此处 iti 字是“等”的意思，由此它也包含了“善哉（varaṃ）”等词。这是衔接之语，为了说明“为何这样说”而追问其理由。因此说“首先，确实”等。指被无闻凡夫（assutavatā puthujjanena）。“由此（tenāti）”：即由世尊。“作了不适当的事（ayuttarūpaṃ kataṃ）”：因为通过“应当厌离”等语句，已显示了过患。然而对于无色，由于未如此显示过患，所以说“适合去执取无色（arūpaṃ pariggahetuṃ yuttarūpa）”，意思是好像把它变成了适当的事一样。“执取（gāho）”：即渴爱、慢、见的执取。“从色中出离后，进入了无色（nikkhamitvā arūpaṃ gato）”：世尊在显示了过患后，遮止了对色的执取，而未遮止对无色的执取，因此对于那些错误地执取为“是否在那里也应那样做”的人而言，他就像是从那个色中出离后进入了无色一样，故如此说。“正在安住（tiṭṭhamānaṃ）”：即正在安住。“好像陷入之后（āpajjitvā viya hotī）”：这是通过“在第一个阶段”等，将色法的坏灭以衰等分类显示其依自性而转起。

Bhikkhaveti ettha iti-saddo ādiattho, tena ‘‘vara’’nti evamādikaṃ saṅgaṇhāti. Idaṃ anusandhivacanaṃ ‘‘kasmā āhā’’ti kathetukāmatāya kāraṇaṃ pucchati. Tenāha ‘‘paṭhamaṃ hī’’tiādi. Assutavatā puthujjanena. Tenāti bhagavatā. Ayuttarūpaṃ kataṃ ‘‘nibbindeyyā’’tiādinā ādīnavassa vibhāvitattā. Arūpe pana tathā ādīnavassa avibhāvitattā vuttaṃ ‘‘arūpaṃ pariggahetuṃ yuttarūpa’’nti, yuttarūpaṃ viya katanti adhippāyo. Gāhoti taṇhāmānadiṭṭhiggāho. ‘‘Nikkhamitvā arūpaṃ gato’’ti idaṃ bhagavatā ādīnavaṃ dassetvā rūpe gāho paṭikkhitto, na arūpe, tasmā ‘‘kātabbo nu kho so tatthā’’ti micchāgaṇhantānaṃ so tato rūpato nikkhamitvā arūpaṃ gato viya hotīti katvā vuttaṃ. Tiṭṭhamānanti tiṭṭhantaṃ. ‘‘Āpajjitvā viya hotī’’ti sabhāvena pavattamānaṃ ‘‘paṭhamavaye’’tiādinā rūpassa bhedaṃ vayādīhi vibhajitvā dasseti.

253“举足（pādassa uddharaṇe）”：即如将已放置的脚抬起。“移前（atiharaṇanti）”：即将已抬起的脚移过原来所立之处。“过前（vītiharaṇanti）”：即抬起的脚不碰触所立之脚，如此稍向外侧转移而移动。“放下（vossajjananti）”：即如此越过另一脚后，为了放置于地面而准备放下。“齐置（sannikkhepananti）”：即准备放下后，平稳地放置于地面、安立。“止息（sannirujjhananti）”：即已放置之脚完全止息、压下。“即于彼处彼处（tattha tatthevāti）”：即于每个第一个阶段等之中。以此简别，说明它们没有转换到其他分位。“分节（odhīti）”：即状态，“节（pabbanti）”：即关节。此处第一个阶段等即是所指的“分节”与“节”。“如发啪啪声响（paṭapaṭāyantāti）”：即如同发出“啪嗒啪嗒”声一般，以此显示它们转起刹那的短暂。“此（etanti）”：即这些色法如前所述，即于彼处彼处坏灭，正是如此所说的情形。“如灯芯的一小段（vaṭṭippadesanti）”：即灯芯的芒壳。因为那灯焰不越过灯芯的芒壳，即于彼处坏灭。“依相续连接之力（paveṇisambandhavasenāti）”：即依相续之力。

Pādassa uddharaṇeti yathā ṭhapitassa pādassa ukkhipane. Atiharaṇanti yathāuddhataṃ yathāṭṭhitaṭṭhānaṃ atikkamitvā haraṇaṃ. Vītiharaṇanti uddhato pādo yathāṭṭhitaṃ pādaṃ yathā na ghaṭṭeti, evaṃ thokaṃ passato pariṇāmetvā haraṇaṃ. Vossajjananti tathā parapādaṃ vītisāretvā bhūmiyaṃ nikkhipanatthaṃ avossajjanaṃ. Sannikkhepananti vossajjetvā bhūmiyaṃ samaṃ nikkhipanaṃ ṭhapanaṃ. Sannirujjhananti nikkhittassa sabbaso nirujjhanaṃ uppīḷanaṃ. Tattha tatthevāti tasmiṃ tasmiṃ paṭhamavayādike eva. Avadhāraṇena tesaṃ koṭṭhāsantarasaṅkamanābhāvamāha. Odhīti bhāvo, pabbanti sandhi. Paṭhamavayādayo eva hettha odhi pabbanti ca adhippetā. Paṭapaṭāyantāti ‘‘paṭapaṭā’’iti karontā viya, tena nesaṃ pavattikkhaṇassa ittarataṃ dasseti. Etanti etaṃ rūpadhammānaṃ yathāvuttaṃ tattha tattheva bhijjanaṃ evaṃ vuttappakārameva. Vaṭṭippadesanti vaṭṭiyā pulakaṃ barahaṃ. Tañhi vaṭṭiyā pulakaṃ anatikkamitvāva sā dīpajālā bhijjati. Paveṇisambandhavasenāti santativasena.

254“夜间（rattinti）”：即于夜间。此处是以业格表达依格之义。然而不应如此理解其义，因为未生起者无灭。“从先前的相续（purimapaveṇito）”：即从于色中所说的相续。“生起无数百千亿心（anekāni cittakoṭisatasahassāni uppajjantī）”：为了以长老的主张阐明所说之义，而说“此亦已被说”等。“半顶（aḍḍhacūḷanti）”：即稍缺一半，而从此一半中增加，可知为“车乘之百数”。有些说为“十四半”，另一些说为“第四半”。那些坚定地说“一又半百有余车乘”者，应当审察。“四升容量的容器（catunāḷiko tumbo）”。因大森林性而增长的树林称为“大林”，故说“大林（pavaneti）即在大森林中”。“那（tanti）”：即最初所抓的树枝。“此义（ayamatthoti）”：即此不落地面而抓取仍站立之树枝，名为抓取之义。正是为了此义，世尊虽已说“在阿兰若中”，仍说“在大林中”。

Rattinti rattiyaṃ. Bhummatthe hetaṃ upayogavacanaṃ. Evaṃ pana attho na gahetabbo anuppannassa nirodhābhāvato. Purimapaveṇitoti rūpe vuttapaveṇito. Anekāni cittakoṭisatasahassāni uppajjantīti vuttamatthaṃ theravādena dīpetuṃ ‘‘vuttampi ceta’’ntiādi vuttaṃ. Aḍḍhacūḷanti thokena ūnaṃ upaḍḍhaṃ, tassa pana upaḍḍhaṃ adhikārato vāhasatassāti viññāyati. ‘‘Aḍḍhacuddasa’’nti keci, ‘‘aḍḍhacatuttha’’nti apare. ‘‘Sādhikaṃ diyaḍḍhasataṃ vāhā’’ti daḷhaṃ katvā vadantīti vīmaṃsitabbaṃ. Catunāḷiko tumbo. Mahāraññatāya pavaddhaṃ vanaṃ pavananti āha ‘‘pavaneti mahāvane’’ti. Tanti paṭhamaṃ gahitasākhaṃ. Ayamatthoti ayaṃ bhūmiṃ anotaritvā ṭhitasākhāya eva gahaṇasaṅkhāto attho. Etadatthameva hi bhagavā ‘‘araññe’’ti vatvāpi ‘‘pavane’’ti āha.

255“如同阿兰若中的大树林（araññamahāvanaṃ viyāti）”：即如同在阿兰若处的大森林中。“所缘的执持（ārammaṇolambananti）”：即对所缘的执持。不应说，因为无有所缘缘则不生起。“属于同一类（ekajātiyanti）”：即色等、青等同一自性。当说“诸比丘，可见此四大所造之身有积集亦有损减”时，即名为将执取从色中引出而安立于无色；当说“诸比丘，无闻凡夫更善”等时，即名为将执取从无色中引出而安立于色。

Araññamahāvanaṃ viyāti araññaṭṭhāne brahāraññe viya. Ārammaṇolambananti ārammaṇassa avalambanaṃ. Na vattabbaṃ ārammaṇapaccayena vinā anuppajjanato. Ekajātiyanti rūpādinīlādiekasabhāvaṃ. ‘‘Dissati, bhikkhave, imassa cātumahābhūtikassa kāyassa ācayopi apacayopī’’ti vadantena rūpato nīharitvā arūpe gāho patiṭṭhāpito nāma, ‘‘varaṃ, bhikkhave, assutavā puthujjano’’tiādiṃ vadantena arūpato nīharitvā rūpe gāho patiṭṭhāpito nāma.

256“那个（nanti）”：即执取。“从两方面（ubhayato）”：即从色与无色两方面。“我将引出（harissāmīti）”：即我将引出。“念诵咒语后（parivattetvāti）”：即念诵咒语后。“向耳朵吹气后（kaṇṇe dhumetvāti）”：即向耳朵吹气后。“它的（assāti）”：即毒的。“彻底揉搓后（nimmathetvāti）”：即彻底揉搓后，意思是引出。

Nanti gāhaṃ. Ubhayatoti rūpato ca arūpato ca. Harissāmīti nīharissāmi. Parivattetvāti mantaṃ jappitvā. Kaṇṇe dhumetvāti kaṇṇe dhametvā. Assāti visassa. Nimmathetvāti nimmadditvā, nīharitvāti adhippāyo.

257「道」(maggoti)指出世间道。用「厌离」(nibbindaṃ)这个词，说的是强有力的观(balavavipassanā)。

Maggoti lokuttaramaggo. ‘‘Nibbinda’’nti iminā balavavipassanā kathitā.

371《无闻者经》的注释结束。

Assutavāsuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

372第二《无闻者经》的注释

2. Dutiyaassutavāsuttavaṇṇanā

6262. 以缘的方式对乐受有利益，故为「乐受的缘」（sukhavedaniyaṃ）。所以他说“乐受的缘”。此处的缘是指亲依止缘这一类，而不是俱生缘那一类。因此他说“难道不是……吗？”等等。「速行受」是指与速行心俱生的受。「关于那个」是指考虑到那个亲依止缘的状态。「此」是指所说的这句话——“乐受的缘”。「同样的道理」是指以此方式，也类推至“难道耳触不是乐受的缘吗？”等说法。「同类生」是指以那个触为生、为生起、为住处，这就是感受。由于那感受确实与那个触相适合，所以「随顺彼」的意思被解释为“适合那个触、随顺那个触”。「按照前述的方法」即按照“乐受的缘”等所说的方法。「合会」就像用上钻木在下钻木上摩擦而生起敲击一样，由触而生起和合执取，由于这种敲击持续不断地生起而紧密结合的状态，这里称为合会，不是指某两个或三个东西同处一处，所以说“以敲击与紧密结合”，意思就是合会。「火屑」指火花。「处」指眼等处（感官），由境的合会敲击而来。能得到的法就像被合会一样被执取，所以说「如同合会的触」。暖界如同感受，因为它具有苦的自性。

62. Paccayabhāvena sukhavedanāya hitanti sukhavedaniyaṃ. Tenāha ‘‘sukhavedanāya paccaya’’nti. Paccayabhāvo ca upanissayakoṭiyā, na sahajātakoṭiyā. Tenāha ‘‘nanu cā’’tiādi. Javanavedanāyāti javanacittasahagatāya vedanāya. Taṃ sandhāyāti taṃ upanissayapaccayataṃ sandhāya. Etanti etaṃ ‘‘sukhavedanāya paccaya’’nti vacanaṃ vuttaṃ. Eseva nayoti iminā ‘‘nanu ca sotasamphasso sukhavedanāya paccayo na hotī’’ti evamādiṃ atidisati. So samphasso jāti uppattiṭṭhānaṃ etassāti tajjātikaṃ, vedayitaṃ. Taṃ pana yasmā tassa phassassa anucchavikameva hoti, tasmā tassāruppaṃ tassa phassassa anurūpanti ca attho vutto. Vuttanayenāti ‘‘sukhavedanāya paccayo’’tiādinā vuttavidhianusārena. Adharāraṇiyaṃ uttarāraṇiyā mantanavasena ghaṭṭanaṃ iva saṅghaṭṭanaṃ phassena yugaggāho, tassa pana ghaṭṭanassa nirantarappavattiyā piṇḍitabhāvo idha samodhānaṃ, na kesañci dvinnaṃ tiṇṇaṃ vā sahāvaṭṭhānanti vuttaṃ ‘‘saṅghaṭṭanasampiṇḍanenāti attho’’ti. Aggicuṇṇoti vipphuliṅgaṃ. Vatthūti cakkhādivatthu visayasaṅghaṭṭanato. Labbhamānova dhammo saṅghaṭṭanaṃ viya gayhatīti vuttaṃ ‘‘saṅghaṭṭanaṃ viya phasso’’ti. Usmādhātu viya vedanā dukkhasabhāvattā.

374第二《无闻者经》的注释结束。

Dutiyaassutavāsuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

3753. 《子肉喻经》的注释

3. Puttamaṃsūpamasuttavaṇṇanā

63「所说的方法」是指在下面《食相应》第一经中已经说过的方法。有的说：“以利养恭敬”，即以名为利养恭敬的事由；另一些说：或在利养恭敬中的事由。确实，由于有些比丘对利养恭敬的相在资具上生起贪着，不加省察而受用，世尊就以这件事为因缘，开示了这部教法。「双重大云」是指下层下垂、上层上涌，具有百层千层的成对巨大云层。

63.Vuttanayamevāti heṭṭhā āhāravaggassa paṭhamasutte vuttanayameva. Lābhasakkārenāti lābhasakkārasaṅkhātāya aṭṭhuppattiyāti keci. Lābhasakkāre vā aṭṭhuppattiyāti apare. Yo hi lābhasakkāranimittaṃ paccayesu gedhena bhikkhūnaṃ apaccavekkhitaparibhogo jāto, taṃ aṭṭhuppattiṃ katvā bhagavā imaṃ desanaṃ nikkhipi. Yamakamahāmeghoti heṭṭhā olambanaupariuggamanavasena satapaṭalasahassapaṭalo yugaḷamahāmegho.

260当世尊在某处定居时，他们便住下；当世尊游行时，他们也跟随。由于比丘们通常曾在百千劫乃至更长的时间里圆满了布施波罗蜜的资粮积集，因此那时比丘僧团也生起了极大的利养恭敬，所以说“比丘僧团也是这样”。“受到恭敬”指得到恭敬。“受到尊重”指得到尊重。“受到敬重”指被许多人心念中喜爱、看重。“受到供养”指以花鬘等供养及四资具的殊胜供养而被供养。“受到礼敬”指获得礼敬。更具体的区分：如果别人恭敬地准备了精美殊胜的四资具奉上，他就是「受到恭敬」。如果别人对他生起尊重心而给予，他就是「受到尊重」。如果内心喜爱、多方看重，他就是「受到敬重」。如果以一切供养的方式而行，他就是「受到供养」。如果以问讯、起迎、合掌等方式表达最高的顺从，他就是「受到礼敬」。世尊和比丘僧团中，世人正是这样行持的。因此说“那个时候……资具”（《优陀那》14；《相应部》2.70）。“达到利养与名声的最上、顶峰”指达到了利养和名声的最高、最胜。

Tiṭṭhanti ceva bhagavati katthaci nibaddhavāsaṃ vasante, cārikampi gacchante anubandhanti ca. Bhikkhūnampi yebhuyyena kappasatasahassaṃ tato bhiyyopi pūritadānapāramisañcayattā tadā mahālābhasakkāro uppajjatīti vuttaṃ ‘‘evaṃ bhikkhusaṅghassapī’’ti. Sakkatoti sakkārappatto. Garukatoti garukārappatto. Mānitoti bahumato manasā piyāyito ca. Pūjitoti mālādipūjāya ceva catupaccayābhipūjāya ca pūjito. Apacitoti apacāyanappatto. Yassa hi cattāro paccaye sakkatvā suabhisaṅkhate paṇītapaṇīte upanenti, so sakkato. Yasmiṃ garubhāvaṃ paccupaṭṭhapetvā denti, so garukato. Yaṃ manasā piyāyanti bahumaññanti, so bahumato. Yassa sabbametaṃ pūjāvasena karonti, so pūjito. Yassa abhivādanapaccuṭṭhānañjalikammādivasena paramanipaccakāraṃ karonti, so apacito. Bhagavati bhikkhusaṅghe ca loko evaṃ paṭipanno. Tena vuttaṃ ‘‘tena kho pana samayena…pe… parikkhārāna’’nti (udā. 14; saṃ. ni. 2.70). Lābhaggayasaggappattanti lābhassa ca yasassa ca aggaṃ ukkaṃsaṃ pattaṃ.

378「第一食的注释」

Paṭhamāhāravaṇṇanā

261「吃」指世尊的。「法悚惧」：由于法自性的思惟而生起的、具有惭愧的智。因为对于众生来说，受用食物是恒常执取之处，所以仅凭不省察无法制定波罗夷，这是世尊的意趣。「食」：如同前面在“食”中所说的“缘”等方式，因此称为“食”等。现在，考虑到对这部分要作的义解释，所以说“就是前面解释过的义理”。

Assāti bhagavato. Dhammasabhāvacintāvasena pavattaṃ sahottappañāṇaṃ dhammasaṃvego. Dhuvapaṭisevanaṭṭhānañhetaṃ sattānaṃ, yadidaṃ āhāraparibhogo, tasmā na tattha apaccavekkhaṇamattena pārājikaṃ paññapetuṃ sakkāti adhippāyo. Āhārāti ‘‘paccayā’’tiādinā pubbe āhāresu vuttavidhiṃ sandhāya āha ‘‘āhārā’’tiādi. Idāni tattha kattabbaṃ atthavaṇṇanaṃ sandhāya ‘‘heṭṭhā vuttatthamevā’’ti vuttaṃ.

262「过患」：过失。「妻子」：妻子。「夫」：丈夫。“夫妻”这些词如同“父子”等词，但在巴利文中，将“ā”音缩短并加入了随鼻音，所以说为“夫妻”。“资粮”：正确承载果实，意思是带来安乐。因此，它被称为“道路上的利益”，也就是「旅费」。因为道路属于荒野，所以说“成为荒野的道路”。由于那里水难得且能渡越人，所以称为「荒野」，即无水的广阔森林。依照通俗用法，其他广阔森林也这样称说，因此说“贼难荒野”等。此外，由于敌国国王、仇敌等而危险的森林也包含在这里，所以说有“五种”。

Ādīnavanti dosaṃ. Jāyāti bhariyā. Patīti bhattā. Apekkhāsaddā cete pitāputtasaddā viya, pāḷiyaṃ pana ā-kārassa rassattaṃ sānunāsikañca katvā vuttaṃ ‘‘jāyampatikā’’ti. Sammā phalaṃ vahatīti sambalaṃ, sukhāvahanti attho. Tathā hi taṃ ‘‘pathe hitanti pātheyya’’nti vuccati. Maggassa kantārapariyāpannattā vuttaṃ ‘‘kantārabhūtaṃ magga’’nti. Dullabhatāya taṃ udakaṃ tattha tāretīti kantāraṃ, nirudakaṃ mahāvanaṃ. Ruḷhīvasena itarampi mahāvanaṃ tathā vuccatīti āha ‘‘corakantāra’’ntiādi. Pararājūnaṃ veriādīnañca vasena sappaṭibhayampi araññaṃ ettheva saṅgahaṃ gacchatīti vuttaṃ ‘‘pañcavidha’’nti.

263「厚实处」：从肉堆积厚实之处，即肉成块成团、粗大厚实之处。「肉干」：因为那样的肉取来晒干便成为肉干。「串肉」：串在签上烤的肉是串肉。「坐在稀疏树荫下」：因无力行走，坐在稀疏树荫下。「以牛行者、狗行者、天神祈愿等方式」：也就是通过修习牛行者、狗行者等戒行以及对天神的祈愿等誓愿业行，领受了巨大的苦。

Ghanaghanaṭṭhānatoti maṃsassa bahalabahalaṃ thūlathūlaṃ hutvā ṭhitaṭṭhānato. ‘‘Tādisañhi maṃsaṃ gahetvā sukkhāpitaṃ vallūraṃ. Sūle āvunitvā pakkamaṃsaṃ sūlamaṃsaṃ. Viraḷacchāyāyaṃ nisīdiṃsu gantuṃ asamattho hutvā. Govatakukkuravatadevatāyācanādīhīti govatakukkuravatādivatacaraṇehi ceva devatāyācanādīhi paṇidhikammehi ca mahantaṃ dukkhaṃ anubhūtaṃ.

264然而，因为世尊在此把教法中正确修行的比丘受用食物的比喻意义，通过那对夫妇受用儿子肉的事例而引入，所以为了以种种方式阐明它的比喻性，便开始了“他们以那儿子肉为食”等文。其中，「因为是同种之肉」：指相同种类肉的性质，意思是人肉的性质。因为出身良家的人们对于人肉感到厌恶，既由于不习惯，也由于可鄙，所以接着说了“乃至是亲属等肉”。而「因为是幼嫩之肉」等，则是从自性上以及未加调味而令人厌恶的角度说的。「因为未经熏制」：即未加熏制的状态。他们只是安住于中舍的状态。正因如此，才说他们「安住于无欲贪的受用」，这是由于怀有走出旷野的深切愿求。现在，那些在比喻中可得的种种差别相——食物未被丢弃、不是足量受用、已离悭吝之垢、无有痴迷、于未来没有希求、没有蓄藏、没有炫耀施物之慢、不轻贱、以及无诤论受用等——把它们这样提取出来，配合到所喻的事物上来说明，于是说了「不是依附于骨、筋、皮之处」等文。「那个原因」：指那对夫妇纯粹为了走出旷野而受用儿子肉的那个原因。

Yasmā pana sāsane sammāpaṭipajjantassa bhikkhuno āhāraparibhogassa opammabhāvena tesaṃ jāyampatikānaṃ puttamaṃsaparibhogo idha bhagavatā ānīto, tasmāssa nānākārehi opammattaṃ vibhāvetuṃ ‘‘tesaṃ so puttamaṃsāhāro’’tiādi āraddhaṃ. Tattha sajātimaṃsatāyāti samānajātikamaṃsabhāvena, manussamaṃsabhāvenāti attho. Masussamaṃsañhi kulappasutamanussānaṃ amanuññaṃ hoti aparicitabhāvato gārayhabhāvato ca, tato eva ñātiādimaṃsatāyātiādi vuttaṃ. Taruṇamaṃsatāyātiādi pana sabhāvato anabhisaṅkhārato ca amanuññāti katvā vuttaṃ. Adhūpitatāyāti adhūpitabhāvato. Majjhattabhāveyeva ṭhitā. Tato eva nicchandarāgaparibhoge ṭhitāti vuttaṃ kantārato nittharaṇajjhāsayatāya. Idāni ye ca te anapanītāhāro, na yāvadatthaparibhogo vigatamaccheramalatā sammohābhāvo āyatiṃ tattha patthanābhāvo sannidhikārābhāvo apariccajanamadatthābhāvo ahīḷanā avivādaparibhogo cāti upamāyaṃ labbhamānā pakāravisesā, te tathā nīharitvā upameyye yojetvā dassetuṃ ‘‘naaṭṭhinhārucammanissitaṭṭhānānī’’tiādi vuttaṃ. Taṃ kāraṇanti taṃ tesaṃ jāyampatīnaṃ yāvadeva kantāranittharaṇatthāya puttamaṃsaparibhogasaṅkhātaṃ kāraṇaṃ.

265即使是观察排泄物的厌逆性而省察时，他也就是在思择抟食。如同“正如那对夫妇”等，也是将比喻进行结合。应把“应受用食”这句话引来连接。此后的段落也同此道理。「没有丢弃」：即没有除去。「就像鹌鹑和鸡的例子」：是不相似的比喻。「不设定限量」：即不以取大量的方式设定限量。「像狮子的例子」：是相似的比喻。据说狮子是按顺序挨个吃的。

Nissandapāṭikulyataṃ paccavekkhantopi kabaḷīkārāhāraṃ parivīmaṃsati. Yathā te jāyampatikātiādipi opammasaṃsandanaṃ. ‘‘Paribhuñjitabbo āhāro’’ti padaṃ ānetvā sambandhitabbaṃ. Esa nayo ito paresupi. Apaṭikkhipitvāti anapanetvā. Vaṭṭakena viya kukkuṭena viya cāti visadisūdāharaṇaṃ. Odhiṃ adassetvāti mahantaggahaṇavasena odhiṃ akatvā. Sīhena viyāti sadisūdāharaṇaṃ. So kira sapadānameva khādati.

266「不悭吝」等：因为应以不贪着、不迷恋等方式受用，所以说“不悭吝”等。「我执」：认为内在有个“我”存在的邪见。随之相伴的痴迷，则认为“我在受用食”。这还包括通过「正念与正知」，即如同在“吃、喝、咀嚼、品尝时，他成为正知者”中所说的念与正知。

Agadhitaamucchitādibhāvena paribhuñjitabbato ‘‘amaccharāyitvā’’tiādi vuttaṃ. Abbhantare attā nāma atthīti diṭṭhi attūpaladdhi, taṃsahagatena sammohena attā āhāraṃ paribhuñjatīti. Satisampajaññavasenapīti ‘‘asite pīte khāyite sāyite sampajānakārī hotī’’ti ettha vuttasatisampajaññavasenapi.

267应这样连接：既不作“啊，但愿我们……得到”的希求，也不作“像昨天……没有得到”的懊悔。

‘‘Aho vata mayaṃ…pe… labheyya’’nti patthanaṃ vā, ‘‘hiyyo viya…pe… na laddha’’nti anusocanaṃ vā akatvāti yojanā.

268应把否定词“不”引来，连接为“不蓄藏、不埋于地、不以火烧”。所有地方都采用这种方式。

‘‘Sannidhiṃ na akaṃsu, bhūmiyaṃ vā nikhaṇiṃsu, agginā vā jhāpayiṃsū’’ti na-kāraṃ ānetvā yojanā. Evaṃ sabbattha.

269应当这样连接：受用时，既不要轻贱团食，也不要轻贱施主。「他，手持钵的人」指他是拿着钵的人。「不应轻贱」指不应该蔑视。「他轻视」指超越事实去想，意思就是蔑视。

Piṇḍapātaṃ vā ahīḷentena dāyakaṃ vā ahīḷentena paribhuñjitabboti yojanā. Sa pattapāṇīti so pattahattho. Nāvajāniyāti na avajāniyā. Atimaññatīti atikkamitvā maññati, avajānātīti attho.

270在说了“由三种遍知而遍知”之后，为了说明抟食的遍知方式，接着开示了“如何”等句子。其中，「依有依处的方面」是指依有组合物的方面；然而就自性而言，色食其实只是食素而已。这也就是抟食的相。虽然味所缘撞击在舌净色上，但由于两者不相离，而且舌净色是以达到所涉境的方式去取境的，所以才问：“食素为第八法的色法，撞击在哪里？”「它」指舌净色。「这些法」指如前所述的诸所造色及大种色。「他把握那个色蕴」：对于那个色蕴，生起了触等第五法的诸法，也就是所有根据这样确定的、以及与它们同时生起的这一切法。「由于自相和味相」：指从它们各自的作用和相状方面。「对于这些已经以名色确立的五蕴，缘即是识」，这样上行攀缘：「那些行，它们的缘是无明」。而下行时，则是探寻六处等，观察顺逆的缘起。因为六处等也应当适宜地确立为色与非色诸法的缘。「由于如实见到」：指这样如实地见到：“这是色，这是如此多的色，不会更多；这是名，这是如此多的名，不会更多。”通过无常随观、苦随观、无我随观、厌离随观、离欲随观、灭随观、弃舍随观这七种随观。「它」指抟食。由洞察无常等三相以及观察具有相之法而生起的智，这样的遍知所遍知。因为名色已被无余遍知，而食就包含在其中，所以说为遍知。因此说“就在它之中”等。「由于舍断欲贪的牵引」：即由于舍断了欲贪。

‘‘Tīhi pariññāhi pariññāte’’ti vatvā tāhi kabaḷīkārāhārassa parijānanavidhiṃ dassento ‘‘katha’’ntiādimāha. Tattha savatthukavasenāti sasambhāravasena, sabhāvato pana rūpāharaṇaṃ ojamattaṃ hoti. Idañhi kabaḷīkārāhārassa lakkhaṇaṃ. Kāmaṃ rasārammaṇaṃ jivhāpasāde paṭihaññati, tena pana avinābhāvato sampattavisayagāhitāya ca jivhāpasādassa ‘‘ojaṭṭhamakarūpaṃ kattha paṭihaññatī’’ti vuttaṃ. Tassāti jivhāpasādassa . Ime dhammāti ime yathāvuttabhūtupādāyadhammā. Tanti rūpakhandhaṃ. Pariggaṇhatoti pariggaṇhantassa. Uppannā phassapañcamakā dhammāti sabbepi ye yathāniddhāritā, tehi sahappavattāva sabbepi ime. Sarasalakkhaṇatoti attano kiccato lakkhaṇato ca. Tesaṃ nāmarūpabhāvena vavatthapitānaṃ pañcannaṃ khandhānaṃ paccayo viññāṇaṃ. ‘‘Tassa saṅkhārā tesaṃ avijjā’’ti evaṃ uddhaṃ ārohanavasena paccayaṃ. Adhoorohanavasena pana saḷāyatanādike pariyesanto anulomapaṭilomaṃ paṭiccasamuppādaṃ passati. Saḷāyatanādayopi hi rūpārūpadhammānaṃ yathārahaṃ paccayabhāvena vavatthapetabbāti. Yāthāvato diṭṭhattāti ‘‘idaṃ rūpaṃ, ettakaṃ rūpaṃ, na ito bhiyyo, idaṃ nāmaṃ, ettakaṃ nāmaṃ, na ito bhiyyo’’ti ca yathābhūtaṃ diṭṭhattā. Aniccānupassanā, dukkhānupassanā, anattānupassanā, nibbidānupassanā, virāgānupassanā, nirodhānupassanā, paṭinissaggānupassanāti imāsaṃ sattannaṃ anupassanānaṃ vasena. Soti kabaḷīkārāhāro. Tilakkhaṇa…pe… saṅkhātāyāti aniccatādīnaṃ tiṇṇaṃ lakkhaṇānaṃ paṭivijjhanavasena lakkhaṇavantasammasanavasena ca pavattañāṇasaṅkhātāya. Pariññāto hoti anavasesato nāmarūpassa ñātattā tappariyāpannattā ca āhārassa. Tenāha ‘‘tasmiṃ yevā’’tiādi. Chandarāgāvakaḍḍhanenāti chandarāgassa pajahanena.

271具有以五种欲为因的贪，称为「五欲贪者」。因此说「五欲贪所生」。对一种爱的遍知，是「单一遍知」。对一切五欲贪的遍知，是「一切遍知」。对这二者的根本——食的遍知，是「根本遍知」。现在为了分别说明这三遍知，开始了“那位比丘”等文。「在舌门遍知一味爱」：指在舌品尝了味之后，像这样思察：“凡是这里的味，就欲境而言，是食素为第八法的色法，也就是舌处──净色。它依止于什么？依止于四大种。与它俱生的色、香、味、食素、命根，这些法叫做色蕴。对于那味生起的味着，这就是味爱。与它一起生起的触等诸法，是四个非色蕴。”如此等方式。一切都应当依照注释书中所说的方法来理解。因此说：「由此，五欲贪也就被遍知了」。这里的「由此」，是指那位在舌门遍知味爱的比丘，由此而遍知。为什么在遍知一门中的爱时，五门中的贪就被遍知了呢？于是说出了「为何」等文。「正是对它」是指对爱本身，由于爱性相同，以同一性的道理来说。「在那里」指在五门中。「由于生起」：指由于以色贪等形式生起。因为贪爱，由于有爱着的意思，所以称为「爱」；由于有染着的意思，所以也称为「贪」。因此说「那爱就是」等。现在，用「犹如」等譬喻来总结刚才所说的意义。「在第五道中杀贼」：指在五道中往来行走的人，他杀了道路上的贼，所以被称为“于道杀贼”。

Pañca kāmaguṇā kāraṇabhūtā etassa atthīti pañcakāmaguṇiko. Tenāha ‘‘pañcakāmaguṇasambhavo’’ti. Ekissā taṇhāya pariññā ekapariññā. Sabbassa pañcakāmaguṇikassa rāgassa pariññā, sabbapariññā. Tadubhayassapi mūlabhūtassa āhārassa pariññā mūlapariññā. Idāni imā tissopi pariññāyo vibhāgena dassetuṃ ‘‘yo bhikkhū’’tiādi āraddhaṃ. Jivhādvāre ekarasataṇhaṃ parijānātīti jivhāya rasaṃ sāyitvā iti paṭisañcikkhati ‘‘yo yamettha raso, so vatthukāmavasena ojaṭṭhamakarūpaṃ hoti jivhāyatanaṃ pasādo. So kiṃ nissito? Catumahābhūtanissito. Taṃsahajāto vaṇṇo gandho raso ojā jīvitindriyanti ime dhammā rūpakkhandho nāma. Yo tasmiṃ rase assādo, ayaṃ rasataṇhā. Taṃsahagatā phassādayo dhammā cattāro arūpakkhandhā’’tiādivasena. Sabbaṃ aṭṭhakathāyaṃ āgatavasena veditabbaṃ. Tenāha ‘‘tena pañcakāmaguṇiko rāgo pariññātova hotī’’ti. Tattha tenāti yo bhikkhu jivhādvāre rasataṇhaṃ parijānāti, tena. Kathaṃ pana ekasmiṃ dvāre taṇhaṃ parijānato pañcasu dvāresu rāgo pariññāto hotīti āha ‘‘kasmā’’tiādi. Tassāyevāti taṇhāya eva taṇhāsāmaññato ekattanayavasena vuttaṃ. Tatthāti pañcasu dvāresu. Uppajjanatoti rūparāgādibhāvena uppajjanato. Lobho eva hi taṇhāyanaṭṭhena ‘‘taṇhā’’tipi, rajjanaṭṭhena ‘‘rāgo’’tipi vuccati. Tenāha ‘‘sāyeva hī’’tiādi. Idāni vuttamevatthaṃ ‘‘yathā’’tiādinā upamāya sampiṇḍeti. Pañcamagge hanatoti pañcasu maggesu sañcarittaṃ karontena maggagāmino hananto ‘‘magge hanato’’ti vutto.

272为了显示在叫做「团食」的食物集团中，可意的色处那里，可以得到色、声等，所以有五欲贪的生起，而说了「如何」等文。「以正念正知摄持」：指以能守护一切分业处的正念正知而摄持。「以无欲贪的受用而受用」：指由证得圣道所成就的无欲贪之受用来受用时。「它」指五欲贪。

Sabyañjane piṇḍapātasaññite bhattasamūhe manuññe rūpe rūpasaddādayo labbhanti, tattha pañcakāmaguṇarāgassa sambhavaṃ dassetuṃ ‘‘katha’’ntiādi vuttaṃ. Satisampajaññena pariggahetvāti sabbabhāgiyena kammaṭṭhānaparipālakena pariggahetvā. Nicchandarāgaparibhogenāti maggādhigamasiddhena nicchandarāgaparibhogena paribhutte. Soti kāmaguṇiko rāgo.

273「当抟食存在时」：当抟食存在的时候。「对它」：指对五欲贪。「由于生起的缘故」：指由于它会生起的缘故。因为得不到食物时，被饥渴虚弱所折磨的人，不可能生起享受欲乐的欲求。「沉浸对视的心」：指由于贪欲而相互对视的心。

Tasmiṃ satīti kabaḷīkārāhāre sati. Tassāti pañcakāmaguṇikarāgassa. Uppattitoti uppajjanato. Na hi āhārālābhena jighacchādubbalyaparetassa kāmaparibhogicchā sambhavati. Upanijjhānacittanti rāgavasena aññamaññaṃ olokanacittaṃ.

274「没有那个结」这句话，是针对五种上分结而说的。因此说：「以那个贪……没有」。这里的「那个」指欲贪。「以这样所说的开示」：指以这样所说的开示。「可以讲述」：指由讲述这第一食论的法师。

Natthi taṃ saṃyojananti pañcavidhampi uddhambhāgiyasaṃyojanaṃ sandhāya vuttaṃ. Tenāha ‘‘tena rāgena…pe… natthī’’ti. Tenāti kāmarāgena. Ettakenāti yathāvuttāya desanāya. Kathetuṃ vaṭṭatīti imaṃ paṭhamāhārakathaṃ kathentena dhammakathikena.

393第一食论的解释结束。

Paṭhamāhāravaṇṇanā niṭṭhitā.

394第二食的解释

Dutiyāhāravaṇṇanā

275「第二」指第二个食。「被撕裂的皮」就是被剥掉的皮，意思是皮已经完全被去除了。「不能」是因为太虚弱，正如女子被称为‘无力者’一样。提到「石臼等」，这个‘等’字把砖臼、泥臼这些也都包括进去了。「蜘蛛」就是蜘蛛。「壁虎」就是壁虎。所谓高举生殖器的生物，指的是多毛的生物。「依止虚空」就是在空中活动的。「拔除后」就是拔出来之后。

Dutiyeti dutiye āhāre. Uddālitacammāti uppāṭitacammā, sabbaso apanītacammāti attho. Na sakkoti dubbalabhāvato, tathā hi itthī ‘‘abalā’’ti vuccati. Silākuṭṭādīnanti ādi-saddena iṭṭhakakuṭṭamattikākuṭṭādīnaṃ saṅgaho. Uṇṇanābhīti makkaṭakaṃ. Sarabūti gharagoḷikā . Uccāliṅgapāṇakā nāma lomasā pāṇakā. Ākāsanissitāti ākāsacārino. Luñcitvāti uppāṭetvā.

276「三种遍知」就是前面提到的知遍知等三种遍知。「以彼为根」，也就是以触为根本原因。这个「开示」一直说到成就阿拉汉果为止，因为当对一切受都完全遍知了以后，就连任何一丝一毫的烦恼都不可能存在了。

Tisso pariññāti heṭṭhā vuttā ñātapariññādayo tisso pariññā. Tammūlakattāti phassamūlakattā. Desanā yāva arahattā kathitā sabbaso vedanāsu pariññātāsu kilesānaṃ lesassapi abhāvato.

397第二食的解释结束。

Dutiyāhāravaṇṇanā niṭṭhitā.

398第三食的解释

Tatiyāhāravaṇṇanā

277「炭坑」就是一大堆烧红的炭。「扬散」意思是自己把炭往自己身上撒。所以他才会说‘男子们哭泣着，肢体被严重烧伤’。这里的「男子」指的是男士们，并不是泛指一切人类。‘我确实感受到了恐怖’这句的意思是，当他因为恐怖的感觉而做出种种行为时，就等于是在承受恐怖了。「急切地」就是非常匆忙、快速地在做。「人量」指的是一个男人的身高标准，所以「超过人量」就是比这个标准身高还要高。因此解释说‘五肘尺的高度’。「那个坑的」就是指那个炭坑的。「当它们不存在时」，就是当那些火焰和浓烟都消散、不见了的时候。「远离它就确实」，意思是的确远远地离开了它。

Aṅgārakāsunti aṅgārarāsiṃ. Phuṇantīti attano upari sayameva ākirantīti attho. Tenāha ‘‘narā rudantā paridaḍḍhagattā’’ti. Narāti purisāti attho, na manussā. Bhayañhi maṃ vindatīti bhayassa vasena karonto bhayaṃ labhati nāma. Santaramānovāti suṭṭhu taramāno eva hutvā. Porisaṃ vuccati purisappamāṇaṃ, tasmā atirekaporisā purisappamāṇato adhikā. Tenāha ‘‘pañcaratanappamāṇā’’ti. Assāti kāsuyā. Tadabhāveti tesaṃ jālādhūmānaṃ abhāve. Ārakāvassāti ārakā eva assa.

278如同炭坑一样，三界轮回因为有着十一种火，所以是巨大热恼的所在。凡夫就是应该被那些火烧灼的对象。两种力量……即使对于不想造业的人，也会让他堕入轮回的苦中。因为造作和牵引在时间上的区别，并不需要去特别考虑，它们必然会产生相应的果报，所以论中说‘业确实……’等等。

Aṅgārakāsu viya tebhūmakavaṭṭaṃ ekādasannaṃ aggīnaṃ vasena mahāpariḷāhato. Jivi…pe… puthujjano tehi aggīhi dahitabbato. Dve bala…pe… kammaṃ anicchantasseva tassa vaṭṭadukkhe pātanato. Āyūhanūpakaḍḍhanānaṃ kālabhedo na cintetabbo ekantabhāvino phalassa nipphāditattāti āha ‘‘kammaṃ hī’’tiādi.

279如触中所说的方法，在那里说“触是行蕴”，而在这里则应说“意思是行蕴”。其余部分即如所说的方法。由于“以渴爱为缘而有取，以取为缘而有有”的经句，渴爱是意思的根本原因，因此说“因为意思是渴爱之根”。由此而说“确实不……”等。然而有些人认为，因为依于作为意思之果的受，渴爱才生起，所以才有这样的说法。

Phasse vuttanayenevāti tattha ‘‘phasso saṅkhārakkhandho’’ti vuttaṃ, idha ‘‘manosañcetanā saṅkhārakkhandho’’ti vattabbaṃ. Sesaṃ vuttanayamevāti. ‘‘Taṇhāpaccayā upādānaṃ, upādānapaccayā bhavo’’ti vacanato manosañcetanāya taṇhā mūlakāraṇanti āha ‘‘taṇhāmūlakattā manosañcetanāyā’’ti. Tenāha ‘‘na hī’’tiādi. Keci pana yasmā manosañcetanāya phalabhūtaṃ vedanaṃ paṭicca taṇhā uppajjati, tasmā evaṃ vuttanti vadanti.

402第三食的注释结束。

Tatiyāhāravaṇṇanā niṭṭhitā.

403第四食的注释。

Catutthāhāravaṇṇanā

280“āgu（恶）”：因为带来不可意的果报，它来到具足它的人身上，所以称为恶。“āgucārī（恶行者）”：他以身语意行此恶，所以称为恶行者。因此说“pāpacārī（恶行者）”。

Aniṭṭhapāpanavasena taṃsamaṅgīpuggalaṃ āgacchatīti āgu, pāpaṃ, taṃ carati sīlenāti āgucārī. Tenāha ‘‘pāpacāri’’nti.

281业如国王，因为是最上自在的状态。恶行者如人……凡夫因为是苦的所依处。结生识如被刺入的三百支矛，是凡夫极度病痛、大苦的立足处。所以经中说“矛……苦”。

Rājā viya kammaṃ paramissarabhāvato. Āgucārī puriso viya…pe… puthujjano dukkhavatthubhāvato. Ādinnappahāravaṇāni tīṇi sattisatāni viya puthujjanassa āturamānamahādukkhapatiṭṭhaṃ paṭisandhiviññāṇaṃ. Tenāha satti…pe… dukkhanti.

282“以彼为根”：指此后生起的名色，是以结生识为根的。

Tammūlakattāti paṭisandhiviññāṇamūlakattā ito paraṃ pavattanāmarūpassa.

407第四食的注释结束。

Catutthāhāravaṇṇanā niṭṭhitā.

408子肉喻经的注释结束。

Puttamaṃsūpamasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

4094. 有贪着经的注释。

4. Atthirāgasuttavaṇṇanā

64在第四经中，“流”是指贪。“以染著的方式”：如同染料那样，以令彼心随之染著的方式。“以欢喜的方式”：因具喜而于所缘随喜的方式。“以渴爱的方式”：以对境生起欲求的方式。其实只是同一个贪，依转起时的行相而如此说。“已立足”指已获得自性。“在其中”指在轮回中。“食”，有些人解释为“识”，即行作识。“增长”指由于果的出生而达到增长。因此说：“令业加速后……”等。其中，“令加速后”是指令果被执取后。因为行作识对于与自己俱生的诸法，以俱生等缘及食缘为缘，并且由于能令自身生果的能力，而达到增长。所以说：“对于相续，业获得了存在且达到了增长。”这属于轮回之说，因此说：“‘其中’是指三地轮回中的（处所）。”“一切处”意为在一切处。前面出现的位格词，即“其中、在那里”所出现的位格词，是作用于前前的所缘境。因为针对那个，才说了“其中、在那里”的位格词。在此异熟轮回中，指现在的异熟轮回。针对未来轮回之因的诸行，而说：“那里有未来再生有的转起”等语。所谓“再生有的转起”即指结生，因此说：“那里有未来再生有的转起，那里就有未来的生、老、死。”这里的“生”是指从母胎中出离。“在那处”指当有那因时。

64. Catutthe soti lobho. Rañjanavasenāti raṅgajātaṃ viya tassa cittassa anurañjanavasena. Nandanavasenāti sappītikatāya ārammaṇassa abhinandanavasena. Taṇhāyanavasenāti visayakattukāmatāya vasena. Eko eva hi lobho pavattiākāravasena tathā vutto. Patiṭṭhitanti laddhasabhāvaṃ. Tatthāti vaṭṭe. Āhāreti keci. Viññāṇanti abhisaṅkhāraviññāṇaṃ. Viruḷhanti phalanibbattiyā viruḷhippattaṃ. Tenāha ‘‘kammaṃ javāpetvā’’tiādi. Tattha javāpetvāti phalaṃ gāhāpetvā. Abhisaṅkhāraviññāṇañhi attanā sahajātānaṃ sahajātādipaccayehi ceva āhārapaccayena ca paccayo hutvā tassa attano phaluppādane sāmatthiyattā viruḷhippattaṃ. Tenāha ‘‘kammaṃ santāne laddhabhāvaṃ viruḷhippattañcassa hotī’’ti. Vaṭṭakathā esāti katvā ‘‘yatthāti tebhūmakavaṭṭe bhumma’’nti vuttaṃ. Sabbatthāti sabbesu. Purimapade etaṃ bhummanti ‘‘yattha tatthā’’ti āgataṃ etaṃ bhummavacanaṃ purimasmiṃ purimasmiṃ pade visayabhūte. Tañhi ārabbha etaṃ ‘‘yattha tatthā’’ti bhummavacanaṃ vuttaṃ. Imasmiṃ vipākavaṭṭeti paccuppanne vipākavaṭṭe. Āyatiṃ vaṭṭahetuke saṅkhāre sandhāya vuttaṃ ‘‘yattha atthi āyatiṃ punabbhavābhinibbattī’’ti vacanato . Punabbhavābhinibbattīti ca paṭisandhi adhippetāti vuttaṃ ‘‘yattha atthi āyatiṃ punabbhavābhinibbatti, atthi tattha āyatiṃ jātijarāmaraṇa’’nti. Jātīti cettha mātukucchito nikkhamanaṃ adhippetaṃ. Yasmiṃ ṭhāneti yasmiṃ kāraṇe sati.

284在这里，应知因就是指诸行。因为它们正是未来再生有转起的因，即渴爱、无明，以及时间、趣向等令业圆满的资粮。然而有些人，以烦恼轮回、业、趣向、时间为意趣，说：“时间、趣向等是令业圆满的资粮。”依于对种种有的希求，而如此如此前往的三有，即是三地轮回。故说：“‘其中’是指三地轮回。”如是又说：“连同资粮的业，在诸有中使色生起。”“色”即是有身。

Kāraṇañcettha saṅkhārā veditabbā. Te hi āyatiṃ punabbhavābhinibbattiyā hetū, taṇhāavijjāyo, kālagatiādayo ca kammassa sambhārā. Keci pana kilesavaṭṭakammagatikālā cāti adhippāyena ‘‘kālagatiādayo ca kammassa sambhārā’’ti vadanti. Taṃtaṃbhavapatthanāya tathā tathā gato tividho bhavova tebhūmakavaṭṭaṃ. Tenāha ‘‘yatthāti tebhūmakavaṭṭe’’ti. Tathā cāha ‘‘sasambhārakakammaṃ bhavesu rūpaṃ samuṭṭhāpetī’’ti. Rūpanti attabhāvaṃ.

285“简略地”：指不分成三份，而用识作成一个简要的概括，这是其含义。“一个连接”是指一个因果的连接。“异熟过程”指从六处开始到受为止的异熟过程。加上“与名色一起”这句话来建立关联。或者“以名色”是表示伴随义的具格。这里，一个连接就是一个因果的连接。“未来有”指未来的再生有。因此，这里的这一个连接应当理解为因果连接。

Saṅkhipitvāti tīsu akatvā viññāṇena ekasaṅkhepaṃ katvāti attho. Eko sandhīti eko hetuphalasandhi. Vipākavidhinti saḷāyatanādikaṃ vedanāvasānaṃ vipākavidhiṃ. ‘‘Nāmarūpena saddhi’’nti padaṃ ānetvā sambandho. Nāmarūpenāti vā sahayoge karaṇavacanaṃ. Idha eko sandhīti eko hetuphalasandhi. Āyatibhavassāti āyatiṃ upapattibhavassa. Tena cettha eko sandhi hetuphalasandhi veditabbo.

286对于诸漏尽者，因为证得了最上道，由道使得转起业的同伴缺失，所以（业）不存在。“似太阳光线”：正是从此，按照刚才所说的方法，如同没有立足处的太阳光线。“它”指光线。“身等”是指身门等。“已作业”：是依于由诸缘所造作的状态而说，并非从达到业相来说。因此说“善、不善的名称不存在”。“唯作”：因为没有异熟法性，而住于只是身等的运用。它们没有异熟，因为是无异熟法性。

Khīṇāsavassa aggamaggādhigamanatova pavattakammassa maggena sahāyavekallassa katattā avijjamānaṃ. Sūriyarasmisamanti tato eva vuttanayeneva appatiṭṭhitasūriyarasmisamaṃ. Sāti rasmi. Kāyādayoti kāyadvārādayo. Katakammanti paccayehi katabhāvaṃ upādāya vuttaṃ, na kammalakkhaṇapattato. Tenāha ‘‘kusalākusalaṃ nāma na hotī’’ti. Kiriyamatteti avipākadhammattā kāyikādipayogamatte ṭhatvā. Avipākaṃ hoti tesaṃ avipākadhammattā.

414《有贪经》注释结束。

Atthirāgasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

415第五《城经》注释

5. Nagarasuttavaṇṇanā

65在第五经中，“比丘们，在我正觉之前”等，前面已经解释过了，为了解释未说的，而开始（解释）“名色存在时”等。在那里，这部经的十二支缘起中，有两支没有被取，为了询问并解答未取这两支的理由，为了先说明它们应当被取的理由，所以说“在此”等。先取现见的现在有作为第一，随后取未来有作为第二，过去有就成为第三，所以说“无明与行是第三有”。难道这里不是不可能取未来有吗？因为依现在有而执著已经明了？确实如此，但是当因被取时，果也就被取了，应如此理解这是为何这样说的。而且在这里，未来时在意义上已经被包含了，因为“以名色为缘而有六处”等教导是包含了未来时的；在以四蕴有而说“识缘名”时，是有差别的。因此说“以五蕴有而说”。以它们——即作为所缘的无明与行。这是观：依现在时分，观见生灭而转起的观。“不成立”意为不成功。大……执著：他说了不成立的理由，因为之前已经取过了，就不再单独一一观察了，这是其意旨。

65. Pañcamasutte ‘‘pubbeva me, bhikkhave, sambodhā’’tiādi heṭṭhā saṃvaṇṇitamevāti avuttameva saṃvaṇṇetuṃ ‘‘nāmarūpe kho satī’’ti āraddho . Tattha dvādasapadike paṭiccasamuppāde imasmiṃ sutte yāni dve padāni aggahitāni, nesaṃ aggahaṇe kāraṇaṃ pucchitvā vissajjetukāmo tesaṃ gahetabbakāraṇaṃ tāva dassento ‘‘etthā’’tiādimāha. Paccakkhabhūtaṃ paccuppannaṃ bhavaṃ paṭhamaṃ gahetvā tadanantaraṃ anāgatassa ‘‘dutiya’’nti gahaṇe atīto tatiyo hotīti āha ‘‘avijjāsaṅkhārā hi tatiyo bhavo’’ti. Nanu cettha anāgatassa bhavassa gahaṇaṃ na sambhavati paccuppannabhavavasena abhinivesassa jotitattāti? Saccametaṃ, kāraṇe pana gahite phalaṃ gahitameva hotīti tathā vuttanti daṭṭhabbaṃ. Apicettha anāgato addhā atthato saṅgahito eva yato ‘‘nāmarūpapaccayā saḷāyatana’’ntiādinā anāgataddhasaṃgāhitā desanā pavattā, catuvokāravasena viññāṇapaccayā nāmanti viseso atthi. Tasmā ‘‘pañcavokāravasenā’’ti vuttaṃ. Tehīti avijjāsaṅkhārehi ārammaṇabhūtehi. Ayaṃ vipassanāti addhāpaccuppannavasena udayabbayaṃ passantassa pavattavipassanā. Na ghaṭīyatīti na samijjhati. Mahā…pe… abhiniviṭṭhoti na ghaṭane kāraṇamāha, heṭṭhā gahitattā pāṭiyekkaṃ sammasanīyaṃ na hotīti adhippāyo.

288“在未见的”指在未觉悟的当中。因为不能以觉悟四谛而成为（佛），所以说“不能成为佛陀”。“以此”指以这位大士。“那些”指无明与行。以有、取、爱的方式，即依于观察有、取、爱的角度。它们（指爱等）已经见到了，因为与它们俱行的只是同等的瑜伽堪忍程度。不会挖到另外的部分，因为自己所想要的已经被取了，而且另外的部分中不存在（其他）。因此说“对于任何都不存在”。“回转”即收回。为了显示回转的理由，说“那个此”等。“未破之处”指未破损之处。

Adiṭṭhesūti anavabuddhesu. Catusaccassa anubodhena na bhavitabbanti āha ‘‘na sakkā buddhena bhavitu’’nti. Imināti mahāsattena. Teti avijjāsaṅkhārā. Bhavaupādānataṇhāvasenāti bhavaupādānataṇhādassanavasena. Diṭṭhāva ‘‘taṃsahagatā’’ti samānayogakkhamattā. Na parabhāgaṃ khaneyya attanā icchitassa gahitattā parabhāge aññassa abhāvato ca. Tenāha ‘‘kassaci natthitāyā’’ti. Paṭinivattesīti paṭisaṃhari. Paṭinivattane pana kāraṇaṃ dassetuṃ ‘‘tadeta’’ntiādi vuttaṃ. Abhinnaṭṭhānanti akhaṇitaṭṭhānaṃ.

289“缘”即从因的角度，“行”是其意思。当以“有什么存在时，老死才会存在？”等，通过因的相续来说明果的相续时；以及探寻“有什么存在时，识才会存在？”时，在“行存在时，识存在”中，行被特别取为识的因，因此识只是从行回转，而不是从一切缘回转。因此他说“名色存在时，识存在”。在这里，什么是意图的缘呢？只是依俱生等（缘）作为缘，而不是依业依止缘，因为依现在而执著已经明了。“从所缘”：即从无明与行所构成的所缘，从过去有所构成的所缘。因为无明与行属于过去时。当识从那里回转时，过去有也被称为回转。“两者亦”：指结生识与观识。“不超越名色”：不超越作为缘和作为所缘的名色，因为没有它就不能转起。因此他说“不往名色之外而去”。“识成为名色的缘”：即结生识成为名色的缘。“名色成为识的缘”：即名色成为结生识的缘。应当依四蕴有与五蕴有而如理搭配理解。而“当二者相互为缘时”则是依五蕴有来说的。“以此范围”：即识与名色如此相互支持而转起。“或生、或再生”：所谓“有情生、再生”这样的称呼存在，因为在识与名色之外，作为“有情施设”所依之法并不存在。因此他说“因为从此……”等。“正是这个”：即“识与名色”这两者。

Paccayatoti hetuto, saṅkhāratoti attho. ‘‘Kimhi nu kho sati jarāmaraṇaṃ hotī’’tiādinā hetuparamparavasena phalaparamparāya kittamānāya, kimhi nu kho sati viññāṇaṃ hotīti ca vicāraṇāya saṅkhāre kho sati viññāṇassa visesato kāraṇabhūto saṅkhāro aggahito, tato viññāṇaṃ paṭinivattati nāma, na sabbapaccayato. Tenevāha ‘‘nāmarūpe kho sati viññāṇaṃ hotī’’ti. Kiṃ nāma hettha sahajātādivaseneva paccayabhūtaṃ adhippetaṃ, na kammūpanissayavasena paccuppannavasena abhinivesassa jotitattā. Ārammaṇatoti avijjāsaṅkhārasaṅkhātaārammaṇato, atītabhavasaṅkhātaārammaṇato. Atītaddhapariyāpannā hi avijjāsaṅkhārā. Tato paṭinivattamānaṃ viññāṇaṃ atītabhavopi paṭinivattati nāma. Ubhayampīti paṭisandhiviññāṇaṃ vipassanāviññāṇampi. Nāmarūpaṃ na atikkamatīti paccayabhūtaṃ ārammaṇabhūtañca nāmarūpaṃ na atikkamati tena vinā avattanato. Tenāha ‘‘nāmarūpato paraṃ na gacchatī’’ti. Viññāṇe nāmarūpassa paccaye honteti paṭisandhiviññāṇe nāmarūpassa paccaye honte. Nāmarūpe viññāṇassa paccaye honteti nāmarūpe paṭisandhiviññāṇassa paccaye honte. Catuvokārapañcavokārabhavavasena yathārahaṃ yojanā veditabbā. Dvīsupi aññamaññaṃ paccayesu hontesūti pana pañcavokārabhavavasena. Ettakenāti evaṃ viññāṇanāmarūpānaṃ aññamaññaṃ upatthambhavasena pavattiyā. Jāyetha vā upapajjetha vāti ‘‘satto jāyati upapajjatī’’ti samaññā hoti viññāṇanāmarūpavinimuttassa sattapaññattiyā upādānabhūtassa dhammassa abhāvato. Tenāha ‘‘ito hī’’tiādi. Etadevāti ‘‘viññāṇaṃ nāmarūpa’’nti etaṃ dvayameva.

290“以一连串的死与结生”：指以显示一连串死与结生的“死、结生”这两个词。五个词：指“或生”等五个词。难道那里第一、第三与第四、第五在意义上不是没有差别吗？确实，但为了显示识与名色一期又一期的再生，才这样说的。因此他说“以一连串的死与结生”。“至此”：即上面所说的那个意义。把那个“至此”一词之前所说的意义，通过“那就是”等方式将它导出，再次说道。“以顺缘起方式”：即通过先看到缘法，再看到缘生法的方式。缘法对于自己缘生法的缘性，就是此缘性，也就是缘起的方式；而那个在“以无明为缘，行生起”等中所说的，由于是顺着行的生起而说明的，所以是顺缘起方式，依于此。

Aparāparacutipaṭisandhīhīti aparāparacutipaṭisandhidīpakehi ‘‘cavati, upapajjatī’’ti dvīhi padehi. Pañca padānīti ‘‘jāyetha vā’’tiādīni pañca padāni. Nanu tattha paṭhamatatiyehi catutthapañcamāni atthato abhinnānīti? Saccaṃ, viññāṇanāmarūpānaṃ aparāparuppattidassanatthaṃ evaṃ vuttaṃ. Tenāha ‘‘aparāparacutipaṭisandhīhī’’ti. Ettāvatāti vuttamevatthanti yo ‘‘ettāvatā’’ti padena pubbe vutto, tameva yathāvuttamatthaṃ ‘‘yadida’’ntiādinā niyyātento puna vatvā. Anulomapaccayākāravasenāti paccayadhammadassanapubbakapaccayuppannadhammadassanavasena. Paccayadhammānañhi attano paccayuppannassa paccayabhāvo idappaccayatā paccayākāro, so ca ‘‘avijjāpaccayā saṅkhārā’’tiādinā vutto saṅkhāruppattiyā anulomanato anulomapaccayākāro, tassa vasena.

291“水来了”指从护城河来的水。由于城门完备，住在那里的人进出方便，受用与资具圆满，身心的快乐，所以说这座城是可意的，因此说“四周……可爱”。从前因为空旷无人，如同森林一般，后来建造了人们居住的地方，城才具备了城的特征，所以说“它在后来变得繁荣而富足”。

Āpatoti parikhāgataudakato. Dvārasampattiyā tattha vasantānaṃ pavesananiggamanaphāsutāya upabhogaparibhogavatthusampattiyā sarīracittasukhatāya nagarassa manuññatāti vuttaṃ ‘‘samantā …pe… ramaṇīya’’nti. Pubbe suññabhāvena araññasadisaṃ hutvā ṭhitaṃ janavāsaṃ karonte nagarassa lakkhaṇappattaṃ hotīti vuttaṃ ‘‘taṃ aparena samayena iddhañceva assa phītañcā’’ti.

292“之前他的身业、语业和活命都极为清净”这句话表明，连同三种离，前分道也应获得八支道的名称，因此说“对于八支的观道”。「在观中已行践（vipassanāya ciṇṇante）」：因为观已经串习，所以在各处依观而被审察、被寻求。「见到出世间道（lokuttaramaggadassana）」：指通过类比等方法见到出世间道。同样，这应理解为见到涅槃城。「见时（diṭṭhakālo）」：指通过证得而见到的时间。依道与果而生起的超过五十种无过失的法，而省察智则确定这些法。令度过（yāpetvā）：即令其持续运行。

‘‘Pubbeva kho panassa kāyakammaṃ vacīkammaṃ ājīvo ca suparisuddho’’ti vacanato tīhi viratīhi saddhiṃ pubbabhāgamaggopi aṭṭhaṅgikavohāraṃ laddhuṃ arahatīti vuttaṃ ‘‘aṭṭhaṅgikassa vipassanāmaggassā’’ti. Vipassanāya ciṇṇanteti vipassanāya sañcaritatāya tattha tattha tāya vipassanāya tīrite pariyesite. Lokuttaramaggadassananti anumānādivasena lokuttaramaggassa dassanaṃ. Tathā hi nibbānanagarassa dassanaṃ daṭṭhabbaṃ. Diṭṭhakāloti adhigamavasena diṭṭhakālo. Maggaphalavasena uppannā paropaṇṇāsa anavajjadhammā, paccavekkhaṇañāṇaṃ pana tesaṃ vavatthāpakaṃ. Yāpetvāti carāpetvā.

293「称为“不转起之义”」：在无佛的世间，于任何相续中都不曾转起，因此不是以生起等方式在转起。正是这样，世尊被誉为“使未生起之道生起者，使未产生之道产生者”等。由于先前诸大仙所遵行的圣道，在中间曾被某些人遮蔽，所以说“以遮蔽之义，称为古老之道”。「依于禅那之乐」：即依于禅定之乐和禅定之喜。“丰饶”是因为殊胜法如同甘露，能带来满足。“繁花盛开”即庄严美丽。说“乃至一万个轮围世界”，是指“一个世界界”，因为佛土是有限定的。由于有这个限定，所以有范围。“于此间隔内”：即在这个空间范围内。

Avattamānakaṭṭhenāti buddhasuññe loke kassaci santāne appavattanatova uppādādivasena vattamānavasena. Tathā hi bhagavā ‘‘anuppannassa maggassa uppādetā, asañjātassa sañjanetā’’tiādikehi thomito. Pubbakehi mahesīhi paṭipanno hi ariyamaggo itarehi antarā kehici avaḷañjitoti vuttaṃ ‘‘avaḷañjanaṭṭhena purāṇamaggo’’ti. Jhānassādenāti jhānasukhena jhānapītiyā. Subhikkhaṃ paṇītadhammāmatatāya tittiāvahaṃ. Pupphitaṃ upasobhitaṃ. Yāva dasasahassacakkavāḷeti vuttaṃ ‘‘ekissā lokadhātuyā’’ti paricchinnabuddhakhettattā. Tassa atthitāya hi paricchedo atthi. Etasmiṃ antareti etasmiṃ okāse.

423《城邑经》的注疏结束。

Nagarasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

4246. 《正思惟经》注疏

6. Sammasasuttavaṇṇanā

66在第六经中，“于世尊（assāti bhagavato）”指世尊。「微细（sukhumā）」：因为开示微细的法，所以称为微细。「被三相所触（tilakkhaṇāhatā）」：因为被三相所标记，意思是显示无常等相。「有因（sahetukā）」：因为它是证得圣法的近依止因，所以称为有因。为了显示那些具足三因结生慧与教诫神变慧的智者，不仅拥有内在肢分的成就，也具备外在肢分的成就，所以说“柔软”等。「内在」即内。「遍察缘」：即观察缘与缘生法。

66. Chaṭṭhe assāti bhagavato. Saṇhasukhumadhammaparidīpanato sukhumā. Tīhi lakkhaṇehi aṅkiyattā tilakkhaṇāhatā, aniccādilakkhaṇaparidīpinīti attho. Ariyadhammādhigamassa upanissayabhūtena hetunā sahetukā. Tihetukapaṭisandhipaññāya pāṭihāriyapaññāya ca atthitāya paññavanto na kevalaṃ ajjhattikaaṅgasampattiyeva, bāhiraṅgasampattipi nesamatthīti dassetuṃ ‘‘siniddhānī’’tiādi vuttaṃ. Abbhantaranti ajjhattaṃ. Paccayasammasananti paccayuppannānaṃ paccayavīmaṃsaṃ.

295「随顺起始的连结」指与开始相应的连结。「未到达」即未具足、未获得。「词句未混淆」即不相混杂的词句，意思是这种语句在其他地方未曾出现。因此说“因为在其他地方，确实没有这种说法”。“如此”即指“‘那么，阿难陀啊’这样的单数形式，与‘听啊，作意啊’这样的复数形式，合在一起说，这种说法是不存在的”。然而有些人将此处的“那么，阿难陀啊”也读作复数形式，如同“善哉，阿那律啊”等处一样。「依止」指所执取的对象，苦在这里依止。「生起」即获得生起的刹那、生起，也就是“显现、住立、得到自体、生起”。「安住」即获得住所、空间。仅仅生起一次的法，由于虚弱，并没有如在处所中那样的安立；当它在所缘上一次又一次地转起时，才称为已安住、已确立。因此说“「安住」即通过一再地转起而确立”。

Ārambhānurūpā anusandhi yathānusandhi. Na gatāti na sampattā. Asambhinnapadanti avomissakapadaṃ, aññattha evaṃ anāgataṃ vākyanti attho. Tenāha ‘‘aññattha hi evaṃ vuttaṃ nāma natthī’’ti. Evanti ‘‘tenahānandā’’ti ekavacanaṃ, ‘‘suṇātha manasi karothā’’ti bahuvacanaṃ katvā vuttaṃ nāma natthīti attho. Keci pana ‘‘tenahānandā’’ti idhāpi bahuvacanameva katvā paṭhanti ‘‘sādhu anuruddhā’’tiādīsu viya. Upadhīti adhippetaṃ upadhīyati ettha dukkhanti. Uppajjati uppādakkhaṇaṃ udayaṃ paṭilabhati ‘‘pākaṭabhāvo ṭhitiko, attalābho udayo’’ti. Nivisati nivesaṃ okāsaṃ paṭilabhati. Ekavārameva hi uppannamattassa dhammassa dubbalattena okāse viya patiṭṭhahanaṃ natthi, punappunaṃ ārammaṇe pavattamānaṃ niviṭṭhaṃ patiṭṭhitaṃ nāma hoti. Tenāha ‘‘nivisatīti punappunaṃ pavattivasena patiṭṭhahatī’’ti.

296「可爱之自性」即具有应被喜爱的性质。「甘甜之自性」即具有可意的性质。「深著」即被渴爱的执著所浸染。「于成就中」即于有的成就中。「依于取相之随行」即依照执取影像而生起。犹如插入耳孔处的银管，又如系在耳上的腰带绳。「高耸」指高、长之鼻，称为高鼻。如此获得称呼的自己的鼻。或可读作“获得称呼者”，若如此，则那些鼻子高耸而如此获得称呼的众生，与自己的鼻相关联。其颜色形状犹如红色的毛毯片；触感柔软细滑；作用上具有细滑甘甜的味道。「娑罗树干」即娑罗树的树干。

Piyasabhāvanti piyāyitabbajātikaṃ. Madhurasabhāvanti iṭṭhajātikaṃ. Abhiniviṭṭhāti taṇhābhinivesena otiṇṇā. Sampattiyanti bhavasampattiyaṃ. Nimittaggahaṇānusārenāti paṭibimbaggahaṇānusārena. Kaṇṇassa chiddapadesaṃ rajatanāḷikaṃ viya, kaṇṇabaddhaṃ pana pāmaṅgasuttaṃ viya. Tuṅgā uccā dīghā nāsikā tuṅganāsā. Evaṃ laddhavohāraṃ attano ghānaṃ. ‘‘Laddhavohārā’’ti vā pāṭho. Tasmiṃ sati tuṅgā nāsā yesaṃ te tuṅganāsā. Evaṃ laddhavohārā sattā attano ghānanti yojanā vaṇṇasaṇṭhānato rattakambalapaṭalaṃ viya. Samphassato mudusiniddhaṃ kiccato siniddhamadhurarasadaṃ. Sālalaṭṭhinti sālakkhandhaṃ.

297「他们看见了」即他们见到了。「如此所说」即依于“杯中”这样的安立称呼而说。

Addasaṃsūti passiṃsu. Evaṃ vuttanti ‘‘kaṃse’’ti evaṃ vuttaṃ adhiṭṭhānavohārena.

298「成就」即色泽等方面的功德。「过患」指以死亡为终极的过患。

Sampattinti vaṇṇādiguṇaṃ. Ādīnavanti maraṇaggatato.

299「以敌军投入的水」指将敌人投入后搅动的水。就像四种饮料，四道也能止息渴爱的渴求。

Sattupānīyenāti sattuṃ pakkhipitvā ālolitapānīyena. Cattāri pānāni viya cattāro maggā taṇhāpipāsāvūpasamanato.

431《正思惟经》注疏结束。

Sammasasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

4327. 《芦束经》注疏

7. Naḷakalāpīsuttavaṇṇanā

6767. 在第七经中，“为何问？”的意思是：摩诃俱絺罗长老自己对此本无疑惑，为什么还要问呢？这是他的意图。“为了了知意向”：如果用这位大弟子的他心通了知，这也不算奇特，因此他不满足于此，而说了“而且……”等等。其中，“二上首弟子”是指依戒等功德而成为最上弟子的意思；因为摩诃俱絺罗长老并未达到上首弟子的相，而是达到了大弟子的相。“刚才我们……”等语，是为了显示下面不以搅乱因缘所生法的方式，也不以相互为缘的方式而进行的开示。但在这里，大长老以某种意图搅乱、转折而说，摩诃俱絺罗长老正是要通过这样的意图来说明，所以他说“刚才我们……”等。因此说“这位长老……”等。

67. Sattame kasmā pucchatīti mahākoṭṭhikatthero sayaṃ tattha nikkaṅkho samāno kasmā pucchatīti adhippāyo. Ajjhāsayajānanatthanti idampi tassa mahāsāvakassa paracittajānanena appāṭihīraṃ siyā, tena taṃ aparitussanto ‘‘apicā’’tiādimāha. Tattha dve aggasāvakāti sīlādiguṇehi uttamasāvakāti attho, na hi mahākoṭṭhikatthero aggasāvakalakkhaṇappatto, atha kho mahāsāvakalakkhaṇappatto. Idāneva kho mayantiādi heṭṭhā paccayuppannaṃ anāloḷentena dassetvā desanā āhaṭā, na aññamaññapaccayatāvasena, idha pana yenādhippāyena taṃ āloḷetvā nivattetvā kathitaṃ mahātherena, tamevassa adhippāyaṃ teneva pakāsetukāmo mahākoṭṭhikatthero āha ‘‘idāneva kho maya’’ntiādi. Tenāha ‘‘idaṃ thero’’tiādi.

301「在此范围内」：从最初的开始，即“朋友，究竟如何……”等起，一直到“（识）灭没”这句为止，就在这个范围里。因为说法时没有直接取无明与行，而是以“名色缘识”的方式来阐述，所以说“这是依缘已生的五蕴有而说的开示”。「把握果时，因即被把握」：因为在把握识的时候，行以及作为行因的无明也就同时被把握了，所以说“在下面已经解答过的十二处当中”。「在每一句中」：指在每一句里。「依三三」：依于经文中出现的“他开示了为了灭尽的法”“为了灭尽而修行”“为了灭尽而成为无取解脱者”这三组、每组三句的模式。「如同‘以十八事’等」（见《大品》468）的说法，这里的「事」是“原因”的同义词，所以说“以三十六种原因”。第一种，是随喜的方式。说法师的功德，是以（对象）不分的施设来说的，也就是观的领域。在其余两种（有学地、无学地）中，也是同样的道理。第二种，是随喜；第三种，是随喜：应当随着所对应的内容来说。开示的成就被说出，是因为经中说了“开示了为了厌离……等的法”。有学地被说出，是因为经中说了“为了厌离……等而修行”。无学地被说出，是因为经中说了“为了厌离……等而成为无取解脱者”。

Ettake ṭhāneti ‘‘kiṃ nu kho āvuso’’tiādinā paṭhamārambhato paṭṭhāya yāva ‘‘nirodho hotī’’ti padaṃ, ettake ṭhāne. Avijjāsaṅkhāre aggahetvā ‘‘nāmarūpapaccayā viññāṇa’’nti desanāya pavattattā ‘‘paccayuppannapañcavokārabhavavasena desanā kathitā’’ti vuttaṃ. ‘‘Phale gahite kāraṇaṃ gahitamevā’’ti viññāṇe gahite saṅkhārā, tesañca kāraṇabhūtā avijjā gahitā eva hotīti vuttaṃ ‘‘heṭṭhā vissajjitesu dvādasasu padesū’’ti. Ekekasminti ekekasmiṃ pade. Tiṇṇaṃ tiṇṇaṃ vasenāti ‘‘nirodhāya dhammaṃ desesi, nirodhāya paṭipanno hoti, nirodhā anupādāvinimutto hotī’’ti evamāgatānaṃ tiṇṇaṃ tiṇṇaṃ vārānaṃ vasena. ‘‘Aṭṭhārasahi vatthūhī’’tiādīsu (mahāva. 468) viya idha vatthusaddo kāraṇapariyāyoti āha ‘‘chattiṃsāya kāraṇehī’’ti. Paṭhamo anumodanāvidhi. Dhammakathikaguṇoti vipassanāvisayo abhedopacārena vutto. Sesadvayesupi eseva nayo. Dutiyo anumodanā, tatiyaṃ anumodananti abhidheyyānurūpaṃ vattabbaṃ. Desanāsampatti kathitā ‘‘nibbidāya…pe… dhammaṃ desetī’’ti vuttattā. Sekkhabhūmi kathitā ‘‘nibbidāya…pe… paṭipanno hotī’’ti vuttattā. Asekkhabhūmi kathitā ‘‘nibbidā …pe… anupādāvimutto hotī’’ti vuttattā.

435《那拉卡刺经》的注释结束。

Naḷakalāpīsuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

436第八《憍赏弥经》注释

8. Kosambisuttavaṇṇanā

68六十八. 在第八经中，「因信受他人而接受」：指相信了他人的话而接受。因此说：“这个人说‘那是真实的’，便执取它。”因为他依赖他人，智慧被他人所引导。「某个（自己推断的）理由」：指自己思考过的对象。「喜好」：依着自己的思考模式，认为“这件事将会是这样，不会是别的样子”而产生的喜好。「由喜好而执取」：指不是依附于他人，而是自己如此地认同、喜好而执取。「传闻」：靠着“辗转听闻”这样长久流传下来的传闻，而得到“这件事如何能成立？为什么这是真的？”的想法，以传闻而执取。「思惟寻思（理性推论）」：指正在推想“这件事将会是这样”。「一种理由在心中现起」：指如所假设的对象在心中现前。「思惟推究其相状」：指依着自己构想出来的相状而执取它。「一种（固执的）见解生起」：对于所假设的任何意义，生起了一种强烈的倾向执取，认为“就是这样，绝非别样”。「他的那种（见解）」：指那个人由于那种见解。「审察思虑」：指如同面对现前之物一样，仔细观察、思惟。「适合（执取）」：指变得如此适合接受、执取。因此说：“他……等而执取”。「这些」：指信等。因为它们对于可信仰的对象而言，是执取的原因，所以说为“原因”。「有灭尽即涅槃」：九种有在这里灭尽，在这里证得，所以称为“有灭尽”，也就是涅槃。而这种有，是含摄在五蕴中的，离开了五蕴就没有别的，所以说“五蕴灭尽就是涅槃”。「有灭尽名为涅槃」： “所谓‘名为涅槃是有灭尽’”这个义理，是有学位的修行人也应当了知的，并非只有无学者才了知。「此真实之理」：指此真实的、如实的道理。

68. Aṭṭhame parassa saddahitvāti parassa vacanaṃ saddahitvā. Tenāha ‘‘yaṃ esa bhaṇati, taṃ bhūtanti gaṇhātī’’ti. Parapattiyo hi eso paraneyyabuddhiko. Yaṃ kāraṇanti yaṃ attanā cintitavatthu. Ruccatīti ‘‘evametaṃ bhavissati, na aññathā’’ti attano matiyā cintentassa ruccati. Ruciyā gaṇhātīti parapattiyo ahutvā sayameva tathā rocento gaṇhāti. Anussavoti ‘‘anu anu suta’’nti evaṃ cirakālagatāya anussutiyā labbhamānaṃ ‘‘kathamidaṃ siyā, kasmā bhūtameta’’nti anussavena gaṇhāti. Vitakkayatoti ‘‘evametaṃ siyā’’ti parikappentassa. Ekaṃ kāraṇaṃ upaṭṭhātīti yathāparikappitavatthu cittassa upaṭṭhāti. Ākāraparivitakkenāti attanā kappitākārenā taṃ gaṇhāti. Ekā diṭṭhi uppajjatīti ‘‘yathāparikappitaṃ kiñci atthaṃ evametaṃ, nāññathā’’ti abhinivisantassa eko abhiniveso uppajjati. Yāyassāti yāya diṭṭhiyā assa puggalassa. Nijjhāyantassāti paccakkhaṃ viya nirūpetvā cintentassa. Khamatīti tathā gahaṇakkhamo hoti. Tenāha ‘‘so…pe… gaṇhātī’’ti. Etānīti saddhādīni. Tāni hi saddheyyānaṃ vatthūnaṃ gahaṇahetubhāvato ‘‘kāraṇānī’’ti vuttāni. Bhavanirodho nibbānanti navavidhopi bhavo nirujjhati ettha etasmiṃ adhigateti bhavanirodho, nibbānaṃ. Svāyaṃ bhavo pañcakkhandhasaṅgaho tabbinimutto natthīti āha ‘‘pañcakkhandhanirodho nibbāna’’nti. Bhavanirodho nibbānaṃ nāmāti ‘‘nibbānaṃ nāma bhavanirodho’’ti esa pañho sekkhehipi jānitabbo, na asekkheheva. Imaṃ ṭhānanti imaṃ yāthāvakāraṇaṃ.

303「善见」：指的是“有灭尽就是涅槃”这一点，我以如实、正当的方式清楚地见到了——我以正慧如实见到了“有”的逼迫性、有为性、热恼性、变异性，以及“有灭尽”的出离性、远离性、无为性、不死性。因为住于不来果的人，实际上也就是住于不来道的人，因为他还没有证得更高的道，所以说“由于住于不来道的缘故”。这位长老虽然也有以涅槃为所缘而生起的智，但这并不像那名为“观察涅槃”的智一样，所以说“十九种……等观察智”。以此指出：这不像是（无学位的）涅槃观察智，那是（有学位）带有残余部分的智。如此说明之后，这里的井喻也应能理解其用意了。「以观察智」：指以观察剩余烦恼，或者仅仅观察涅槃本身的观察智。「未来证阿拉汉果时」：因为未来将成就，会证得阿拉汉果，所以了知：“我如此寻求它，必将亲自作证涅槃”。

Suṭṭhu diṭṭhanti ‘‘bhavanirodho nibbāna’’nti mayā suṭṭhu yāthāvato diṭṭhaṃ, bhavassa pīḷanasaṅkhatasantāpavipariṇāmaṭṭhānaṃ, bhavanirodhassa ca nissaraṇavivekāsaṅkhatāmataṭṭhānaṃ yathābhūtaṃ sammappaññāya diṭṭhattā. Anāgāmiphale ṭhito hi anāgāmimagge ṭhito eva nāma uparimaggassa anadhigatattāti vuttaṃ ‘‘anāgāmimagge ṭhitattā’’ti. Nibbānaṃ ārabbha pavattampi therassetaṃ ñāṇaṃ ‘‘nibbānaṃ paccavekkhatī’’ti vuttañāṇaṃ viya na hotīti vuttaṃ ‘‘ekūnavīsatiyā…pe… paccavekkhaṇañāṇa’’nti. Etena etaṃ nibbānapaccavekkhaṇā viya na hoti sappadesabhāvatoti dasseti. Evañca katvā idha udapānanidassanampi samatthitanti daṭṭhabbaṃ. Paccavekkhaṇañāṇenāti avasesakilesānaṃ, nibbānasseva vā paccavekkhaṇañāṇena. Upari arahattaphalasamayoti upari sijjhanato arahattapaṭilābho tathā atthi. ‘‘Yenāhaṃ taṃ pariyesato nibbānaṃ sacchikarissāmī’’ti jānāti.

439《憍赏弥经》注释结束。

Kosambisuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

440第九《趣上经》注释

9. Upayantisuttavaṇṇanā

69六十九. 在第九经中，「于水增长之时」：指在所有日子里，大海内部的大月光宝珠山，因为受到月光照射的激发，以水流出的方式导致水增长的时候。「向上行进」：意思是水越过了它原本所在的界限，再往上走。这是它的意思。「向上导引」：指让水在那里一再地向上增长。当水如此增长时，就被称为“增长、充满”，所以说「意思是增长、充满」。因为缘法在成就其自身果报的聚合缘时，对那个果报仿佛是在其之上安立、有支配权般，所以说“无明向上行进”。这正是因为它的缘法地位而这样说的。因此说“能成为诸行的缘”。「离去」：指正在消退、离散。因此说「退下」：指不再增长，正在衰减、衰退，这是它的意思。

69. Navame udakavaḍḍhanasamayeti sabbadivasesu mahāsamuddassa anto mahantacandakantamaṇipabbatānaṃ juṇhasamphassena pahatattā jalābhisandanavasena udakassa vaḍḍhanasamaye. Upari gacchantoti pakatiyā udakassa tiṭṭhaṭṭhānassa tato upari gacchantoti attho. Upari yāpetīti udakaṃ tattha uparūpari vaḍḍheti. Tathābhūto ca taṃ brūhento pūrentoti vuccatīti āha ‘‘vaḍḍheti pūretīti attho’’ti. Yasmā paccayadhammā attano phalasamavāyapaccaye honte tassa upari ṭhito viya hoti tassa attano vase vattāpanato, tasmā vuttaṃ ‘‘avijjā upari gacchantī’’ti. Paccayabhāvena hi sā tathā vuccati. Tenāha ‘‘saṅkhārānaṃ paccayo bhavituṃ sakkuṇantī’’ti. Apagacchanto yāyanto. Tenāha ‘‘osaranto’’ti, avaḍḍhanto parihīyamānoti attho.

442《优波延提经》的注释至此结束。

Upayantisuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

443第十、《须师摩经》的注释

10. Susimasuttavaṇṇanā

70「被尊重」（garukato）：由于达到了那些作为尊贵之因的最胜功德的顶峰，以不与他人共通的尊重而被尊重。「被敬仰」（mānito）：因正确的行道而被敬仰。正是由于那样的行道令智者悦意，所以说“以心而被喜爱”。而由于以四资具供养而“被崇敬”，这只是义释的说法。结集者们为了说明什么而在此经开头安放了“尔时，世尊被尊重……”等语，应当理解为这是以标示要义的方式说出的。其余诸句也依此方法类推。「从肩峰处」（aṃsakūṭato）：是指用郁多罗僧覆盖双肩后，站立时从右肩峰处，或者从两侧脱卸下来。他因为精通圣典而成为博学的游方者（paṇḍitaparibbājako），由此后来才获得了殊胜。又由于以种种善巧方式说法，他们称他为「诗魁」（kaviseṭṭho）。

70. Dasame garukatoti garubhāvahetūnaṃ uttamaguṇānaṃ matthakappattiyā anaññasādhāraṇena garukārena garukato. Mānitoti sammāpaṭipattiyā mānito. Tāya hi viññūnaṃ manāpatāti āha ‘‘manena piyāyito’’ti. Catupaccayapūjāya ca pūjitoti idaṃ atthavacanaṃ. Yadatthaṃ saṃgītikārehi ‘‘tena kho pana samayena bhagavā sakkato hotī’’tiādinā imassa suttassa nidānaṃ nikkhittaṃ, tassa atthassa ulliṅgavasena vuttanti daṭṭhabbaṃ. Esa nayo sesapadesupi. Aṃsakūṭatoti uttarāsaṅgena ubho aṃsakūṭe paṭicchādetvā ṭhitā dakkhiṇaaṃsakūṭato, ubhayato vā apanenti. Paricitaganthavasena paṇḍitaparibbājako, yato pacchā visesabhāgī jāto. Vicittanayāya dhammakathāya kathanato ‘‘kaviseṭṭho’’ti āhaṃsu.

306「具大光辉者」（Tejussado）：是指具有广大光辉的人。因为世尊饭前等日常义务的确定性，所以他被称为「致力规律者」（niyamamanuyutto）。这里在观相中所说的“智”，就是指此。「法」：是指在各个集会中，长老不在场时所说的法。他取来这些法而讲说，因为那是从最殊胜者（佛）那里领受而来的。

Tejussadoti mahātejo. Purebhattakiccādīnaṃ niyatabhāvena niyamamanuyutto. Vipassanālakkhaṇamhīti ñāṇaṃ tattha kathitaṃ. Dhammanti tassaṃ tassaṃ parisāyaṃ therassa asammukhā desitaṃ dhammaṃ. Āharitvā katheti tathā varassa dinnattā.

307虽然须师摩不似富楼那等人那样自称是导师，但外道们认为“这位婆罗门出家者，有智慧、通达吠陀支”，便把他安置在教团之师的位置上，并且这样崇敬他。因此说“他自称‘我是导师’”，并不是因为他持常见。也正因如此，他才有能力来到世尊面前。

Kiñcāpi susimo pūraṇādayo viya satthupaṭiñño na hoti, titthiyehi pana ‘‘ayaṃ brāhmaṇapabbajito paññavā vedaṅgakusalo’’ti gaṇācariyaṭṭhāne ṭhapito, tathā cassa sambhāvito. Tena vuttaṃ ‘‘ahaṃ satthāti paṭijānanto’’ti, na sassatadiṭṭhikattā. Tathā hesa bhagavato sammukhā upagantuṃ asakkhi.

308「了知」（Aññā）：是阿拉汉果的名称，因为它在已知根修习圆满的时候才转起。「听闻其转起」是指听到别人所说的了知之记说。对于须师摩而言，「最上无量」（paramappamāṇa）是指最高的顶点。「教师秘意」（ācariyamuṭṭhī）是指老师所紧握不传之法。

Aññāti arahattassa nāmaṃ aññindriyassa ciṇṇante pavattattā. Taṃ pavattinti yaṃ aññabyākaraṇaṃ vuttaṃ, taṃ sutvā. Assa susimassa, paramappamāṇanti uttamakoṭi. Ācariyamuṭṭhīti ācariyassa muṭṭhikatadhammo.

309「由于支的寂静」（aṅgasantatāya）：因为通过远离盖等敌对法，诸禅支变得寂静；而正是由于其止息了一切不安与热恼，那些禅那才显得更为殊胜。「由于所缘的寂静」（ārammaṇasantatāya）：因为似相消失后，所缘变得微细等，所以所缘寂静；正是由于通过修习增上而成就的微细相所缘是寂静的，由此可知禅支的寂静。或者，由于所缘寂静，那些以该所缘为境的法也随之寂静，这可以借助以出世间法为所缘的省察来说明。「无色解脱」（āruppavimokkhā）：就是无色界禅那之想解脱。这只是依慧解脱，而不是俱分解脱。诸法的安住性，也就是它们的自性，称为法住，即无常、苦、无我性；对此的智称为法住智，因此说「观智」。世尊这样说：“须师摩！先有法住智，后有涅槃智”等等。

Aṅgasantatāyāti nīvaraṇādīnaṃ paccanīkadhammānaṃ vidūrabhāvena jhānaṅgānaṃ vūpasantatāya. Nibbutasabbadarathapariḷāhatāya hi tesaṃ jhānānaṃ paṇītatarabhāvo. Ārammaṇasantatāyāti rūpapatibhāgavigamena saṇhasukhumādibhāvappattassa ārammaṇassa santabhāvena. Yadaggena hi tesaṃ bhāvanātisayasambhāvitasaṇhasukhumappakārāni ārammaṇāni santāni, tadaggena jhānaṅgānaṃ santatā veditabbā. Ārammaṇasantatāya vā tadārammaṇadhammānaṃ santatā lokuttaradhammārammaṇāhi paccavekkhaṇāhi dīpetabbā. Āruppavimokkhāti arūpajjhānasaññāvimokkhā. Paññāmatteneva vimuttā, na ubhatobhāgavimuttā. Dhammānaṃ ṭhitatā taṃsabhāvatā dhammaṭṭhiti, aniccadukkhānattatā, tattha ñāṇaṃ dhammaṭṭhitiñāṇanti āha ‘‘vipassanāñāṇa’’nti. Evamāhāti ‘‘pubbe kho, susima, dhammaṭṭhitiñāṇaṃ, pacchā nibbāne ñāṇa’’nti evamādi.

310「即使离定」（vināpi samādhi）：这指的是已经达到止相且先前已经成就的人，即使没有定也能证得——这是针对纯观乘者而说的。如此，以所说的方式：它既不是定的等流（如次第住），也不是定的殊胜（如世间神通），也不是定的完成（如到达一切有的顶点）。观的完成是道或果——这就是此处的联结。

Vināpisamādhinti samathalakkhaṇappattaṃ purimasiddhaṃ vināpi samādhinti vipassanāyānikaṃ sandhāya vuttaṃ. Evanti vuttākārena. Na samādhinissando anupubbavihārā viya. Na samādhiānisaṃso lokiyābhiññā viya. Na samādhissa nipphatti sabbabhavaggaṃ viya. Vipassanāya nipphatti maggo vā phalaṃ vāti yojanā.

311「三转法轮的开示」：指对于色等诸法，就这三相（无常、苦、无我）辗转进行解说。「他质问」：难道不是这样说过吗？‘须师摩！如今你证得阿拉汉果，彻底通达了缘起，因此对缘起没有任何迷惑。’为了清楚地说明：‘就像你，须师摩，是一个思择者和干观者，善于安住在观察诸漏灭尽上，这些比丘也是如此；所以你不应该用“然而尊者们……”这样的话去反复质问他们。’

Rūpādīsu cetesu tiṇṇaṃ lakkhaṇānaṃ parivattanavasena desanā teparivaṭṭadesanā. Anuyogaṃ āropentoti nanu vuttaṃ, susima, idāni arahattādhigamena sabbaso paccayākāraṃ paṭivijjhitvā tattha vigatasammohoti anuyogaṃ karonto. Pākaṭakaraṇatthanti yathā tvaṃ, susima, nijjhānako sukkhavipassako ca hutvā āsavānaṃ khayasammasane suppatiṭṭhito, evametepi bhikkhū, tasmā ‘‘api pana tumhe āyasmanto’’tiādinā na te tayā anuyuñjitabbāti.

451《须师摩经》注释结束。

Susimasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

452大品注释结束。

Mahāvaggavaṇṇanā niṭṭhitā.

3128. 沙门婆罗门品

8. Samaṇabrāhmaṇavaggo

4541. 老死等经注释

1. Jarāmaraṇasuttādivaṇṇanā

71-7271-72. 对每一部经单独开示，一共讲了十一部经。这是因为以无明为因的开示还没有到来，并且这里是以四谛为基础，对每一个词句进行引述。虽然在其他地方确实有‘从漏的集起而有无明的集起’这样的经句，但应当知道，在此处是随顺应受教化者的意乐而没有那样说。

71-72.Ekekaṃ suttaṃ katvā ekādasa suttāni vuttāni avijjāya vasena desanāya anāgatattā, tathānāgamanañcassā catusaccavasena ekekassa padassa uddhaṭattā. Kāmañca ‘‘āsavasamudayā avijjāsamudayo’’ti attheva aññattha suttapadaṃ, idha pana veneyyajjhāsayavasena tathā na vuttanti daṭṭhabbaṃ.

456老死等经注释结束。

Jarāmaraṇasuttādivaṇṇanā niṭṭhitā.

457沙门婆罗门品注释结束。

Samaṇabrāhmaṇavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.

3149. 间歇品

9. Antarapeyyālavaggo

4591. 师等经注释

1. Satthusuttādivaṇṇanā

7373. 为什么这个称为「师」？因为为了圣道的义而教导、随教诫解脱法，所以称为师（satthā）。「修学」指以增上戒为首的三种修学。「修习（yogo）」指修习的实践。「欲（chando）」是能导向的，即想要去做的善欲。「能承担一切者（sabbasahaṃ）」：能承担修习中的一切危难，或者能承担、运载它的一切利益，所以称为能承担一切者。「不退转（appaṭivānī）」：即不折返，所以称为不退转。「热勤（ātappaṃ）」：能克服障碍、消除愚痴的精进，它烧尽烦恼，所以称为热勤。「精进（vīriyaṃ）」：依方式应被策动、应被转起，所以称为精进。「相续（sātacca）」：持续转起的修习实践之业称为相续，因此说为「持续之业」。「正是那样的（tādisameva）」：如所说的念那样，正是那样的智，即依老死等而把握四谛的智。

73.Ayaṃsatthā nāmāti ayaṃ ariyamaggassa atthāya sāsati vimuttidhammaṃ anusāsatīti satthā nāma. Adhisīlādivasena tividhāpi sikkhā. Yogoti bhāvanānuyogo. Chandoti niyyānetā kattukamyatākusalacchando. Sabbaṃ bhāvanāya parissayaṃ sahati, sabbaṃ vāssa upakārāvahaṃ sahati vāhetīti sabbasahaṃ. Appaṭivānīti na paṭinivattatīti appaṭivānī. Antarāya sahanaṃ mohanāsanavīriyaṃ ātappati kileseti ātappaṃ. Vidhinā īretabbattā pavattetabbattā vīriyaṃ. Satataṃ pavattiyamānabhāvanānuyogakammaṃ sātaccanti āha ‘‘satatakiriya’’nti. Tādisamevāti yādisī sati vuttā, tādisameva ñāṇaṃ, jarāmaraṇādivasena catusaccapariggāhakaṃ ñāṇanti attho.

461间歇品注释完毕。

Antarapeyyālavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.

462《显扬真义》之《相应部》注疏

Sāratthappakāsiniyā saṃyuttanikāya-aṭṭhakathāya

463《因缘相应》的注释中，对隐微义理的阐明已经完成。

Nidānasaṃyuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā samattā.