← 文献总目录

7. 婆罗门相应

s0301t.tik7 · 静态文献页 · 153 段 · 打开交互阅读器

17. 与婆罗门相关的篇章（Brāhmaṇasaṃyuttaṃ）
7. Brāhmaṇasaṃyuttaṃ
11. 阿拉汉品
1. Arahantavaggo
31. 《达那阇尼经》注释
1. Dhanañjānīsuttavaṇṇanā
187187.「达那阇尼种姓的」（Dhanañjānigottā）这句中，「种姓」（gotta）指从先人那继承来的家族血统（kulavaṃsa）的名称、称号，它保护（tāyati）那个人。（若问：那是什么呢？应理解为：它与其他家族相续共通，是由该家族最初的先人所开创、所有属于该家族者都共有的通用名号。）这位女子拥有达那阇尼种姓，所以称为「达那阇尼种姓的」。为了从开头就详细说明，而先问她发出感叹的原因，因此说「据说那位……」等。「她布施种种味道的食物」（Nānārasabhojanaṃ detī），这句话的句法关系是：以五种牛乳制品做成，配有汤、蔬菜和菜肴的粳米饭，即具有种种味道的婆罗门食物。「圆顶剑」（Maṇḍalaggakhagga），就是被称为圆顶的剑。剑有两种：圆顶的和长顶的。其中，剑尖呈圆环状安立的，是圆顶剑；而像剑叶那样长的，则是长顶剑。
187.Dhanañjānigottāti ettha pubbapurisato āgatassa kulavaṃsassa nāmābhidhānasaṅkhātaṃ gaṃ tāyatīti gottaṃ. (Kiṃ pana tanti? Aññakulaparamparāsādhāraṇaṃ tassa kulassa ādipurisasamudāgataṃ taṃkulapariyāpannasādhāraṇaṃ sāmaññarūpanti daṭṭhabbaṃ.) Dhanañjānigottaṃ etissanti dhanañjānigottā. Tassā udānassa kāraṇaṃ pucchitvā ādito paṭṭhāya vibhāvetuṃ ‘‘so kirā’’tiādi vuttaṃ. Nānārasabhojanaṃ detīti yojanā. Pañcagorasasampāditaṃ sālibhattaṃ sūpasākabyañjanaṃ nānārasaṃ brāhmaṇabhojanaṃ. Maṇḍalaggakhagganti maṇḍalaggasaṅkhātaṃ khaggaṃ. Duvidho hi khaggo maṇḍalaggo dīghaggoti. Tattha yassa aggo maṇḍalākārena ṭhito, so maṇḍalaggo. Yassa pana asiputtikā viya dīgho, so dīghaggo.
3「教敕」（Sāsanā）指教诫。也就是「礼敬……正自觉者……」等这样所说的五句偈。应知道：在世尊的教法中，不依着世俗的欲，这本身就是五句偈。「持甘蔗族最上者」（Okkāvaradharā），指持有以先人中的甘蔗族为最上这一传承的人。「能够」（Sakkā），就是有可能。
Sāsanāti anusāsanā. ‘‘Namo…pe… sambuddhassā’’ti evaṃ vuttā pañcapadikagāthā. Satthusāsane hi lokiyacchandaṃ anapekkhitvā esā pañcapadikagāthāti daṭṭhabbā. Okkāvaradharāti pubbapurisasaṅkhātaukkākavaṃsavaradhārikā. Sakkāti sakkuṇeyyaṃ.
4「如是」（Evaṃ），指「如果我的肢体……」等用这样的方式。然而，据说是「共有五百偈收录在注释书中，但这里只引用了两偈」。「打」（Paharituṃ vā）的意思是：哪怕一次，想用手或脚去打、去接触，都办不到。他（那个婆罗门）由于那位圣弟子女的威力，虽然用自身的能力威吓想支配她，但反而变得顺随她，再也无法逞凶。因此他说「尊姐……」等。
Evanti ‘‘sace me aṅgamaṅgānī’’tiādinā iminā pakārena. ‘‘Pañca gāthāsatāni pana aṭṭhakathaṃ āruḷhāni, idha pana dve eva uddhaṭā’’ti vadanti. Paharituṃ vāti ekavārampi hatthena vā pādena vā paharitumpi parāmasitumpi asakkontoti attho. So hi tassā ariyasāvikāya ānubhāvena attano sāmatthiyena vase vattāpanatthaṃ santajjitvāpi tadanuvattanto nibbiso ahosi. Tenāha ‘‘bhotī’’tiādi.
5「那个婆罗门」（Tassa brāhmaṇassā），指她自己的丈夫婆罗门。「提醒」（Upasaṃharantī）就是引导、带起。在那个时刻，也就是痛苦生起的时候，她忆念起世尊所说的「诸行皆苦」这句话，并按照她所熟习的「十力（dasabala）世尊」等功德名号来忆念。因此说「她忆念十力」（dasabalaṃ sarī）。
Tassa brāhmaṇassāti attano sāmikabrāhmaṇassa. Upasaṃharantīti upanentī. Tasmiṃ samayeti tasmiṃ dukkhuppattikāle ‘‘sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti bhagavato vacanaṃ anussaritvā ‘‘dasabalassa bhagavato’’tiādīsu yathāparicitaṃ guṇapadaṃ anussari. Tenāha ‘‘dasabalaṃ sarī’’ti.
6由于缺乏忍与柔和（khantisoracca），所以愤怒。因为毫无自制，所以用慈爱破裂的方式，在那个婆罗门心里分裂破坏。「同样地」（Evameva）意思是：就像现在无理由地这样做，在其它时候也同样是无理由地。这里的「如此」（evaṃ）一词是为了显示没有理由，「则」（eva）一词则是决定、强调的意思。所谓没有理由，就是毫无意义（niratthakatā）。在这里，根据毫无意义的戏论之语的作用，应当去寻求对「如此」一词用法的理解。或者，由于虚词有多种含义，这个「如此」一词具有谴责的意思，而且因为它紧挨着「贱女」（vasali）这个词，所以它的谴责意味是显而易见的。
Khantisoraccarahitatāya kujjhitvā. Bhijjitvāti saṃyatābhāvato tassa brāhmaṇassa antare mettibhedena bhijjitvā. Evamevāti yathā etarahi akāraṇena, evameva aññadāpi akāraṇenāti attho. Nikkāraṇatādīpane evaṃ-saddo, eva-saddo pana avadhāraṇattho. Nikkāraṇatā ca nāma niratthakatā, niratthakavippalāpabhāvenettha evaṃ-saddassa gahaṇe pavatti gavesitabbā. Garahattho vāyaṃ evaṃ-saddo anekatthattā nipātānaṃ. Garahatthatā cassa vasalisaddasannidhānato pākaṭā eva.
7「被村庄、市镇、国人所崇敬」：这句话表明了，由于仆人等处于村落等的支配之下，所以被村庄、市镇、国的主人所崇敬的状态。「某位补特伽罗」（Asukassa nāma puggalassa）。其余的，如「殊妙」（abhikkanta）等，以及其它这里提到而前面已经解释过的内容。
Gāmanigamaraṭṭhapūjitoti iminā gāmanigamaraṭṭhasāmikehi pūjitabhāvo dīpito gāmādīnaṃ tesaṃ vase vattanato. Asukassa nāma puggalassa. Sesanti abhikkantantiādi, yampi caññaṃ idhāgataṃ heṭṭhā vaṇṇitañca.
10《陀然经》注释结束。
Dhanañjānīsuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
11《阿拘娄康达经》注释
2. Akkosasuttavaṇṇanā
188188.「婆罗堕阇就是那」：即那位婆罗门名叫婆罗堕阇。因为这个名字是根据族姓取的，为了特别说明这是出身种姓，所以说了「约五百」等话。「由亲属而亏损」：指因为亲族同党的毁坏而亏损。「朋党破裂」：即因此亲族之党已失去。正如会被称为「心怀忧恼而得罪者」，同样地，说他是愤怒者，所以叫作「因忧恼而」。「以十」：是为了显示无余遍尽，也就是说，即使用五百偈颂毁骂的人，能这样毁骂。然而，在这里，无论以什么方式毁骂，也都叫做毁骂。「你令我兄弟出家」
188.Bhāradvājova soti bhāradvājo nāma eva so brāhmaṇo. Gottavasena hi tayidaṃ nāmaṃ, visesena panetaṃ jātanti dassetuṃ ‘‘pañcamattehī’’tiādi vuttaṃ. Jānikatāti ñātivaggahānikatā. Pakkho bhinnoti tato eva ñātipakkho naṭṭho. Yathā domanassito anattamanoti vattabbaṃ labhati, evaṃ kupitoti āha ‘‘domanassena cā’’ti. Dasahīti anavasesapariyādānavasena vuttaṃ pañcahi gāthāsatehi akkosanto tathā akkoseyyāti katvā. Tattha pana yena kenaci akkosantopi akkosatiyeva nāma. Karosi mama bhātikassa pabbajjaṃ.
9「共享」：就是共同受用。以毁骂等方式，共同享用。「交换」：就是作交换，意思是对于毁骂者，以还骂等方式进行交换。因此说「对所作作还报」。「对他」：就是那位婆罗门根据传闻听闻以后，生起「他在骂我」这种想法的人的怖畏，这样来连接。「对他」：指对那位婆罗门。「听闻」这个词要连接两处：「听到『婆罗门，这是你的所作』」，以及「根据传闻而听到」。「的确」：即使瘦牛犊等实际上并没有骂，这个意思只属于天神，但是在众生中生起这样的认知，他也成了这样认知的人。因此说「根据传闻」。
Sambhuñjatīti sambhogaṃ karoti. Akkosādīhi ekato bhuñjati. Vītiharatīti byatihāraṃ karoti, akkosato paccakkosanādinā vinimayaṃ karotīti attho. Tenāha ‘‘katassa paṭikāraṃ karotī’’ti. Assa anussavavasena sutvā ‘‘sapati ma’’nti saññino bhayaṃ uppajjīti yojanā. Assāti brāhmaṇassa. Sutvāti padaṃ ubhayatthāpi yojetabbaṃ ‘‘tavevetaṃ brāhmaṇāti sutvā, anussavavasena sutvā’’ti ca. Kāmaṃ kisavacchādayo sapanaṃ nādaṃsu, devatānaṃyeva hi so attho, sattānaṃ pana tathā saññā uppannā, sopi tathāsaññī ahosi. Tenāha ‘‘anussavavasenā’’ti.
10「于已调伏者」：因为他已完全达到调伏的状态。「于无悸动者」：指远离以贪、瞋等为因的悸动之人。「只对他自己」：就是只对那个还怒的补特伽罗，由于他的瞋怒，恶业就存在，因为没有相续间的转移。然而有一些人说这里意思是：「『只对他自己』：只对那个还怒的男子，由于他的还怒。『更加恶』：就是那位还怒的补特伽罗更加下劣。」「具念而安住于思择，能够忍耐，不是以愚痴而忍耐」——这是要表达的意思。「疗治二者」：是指疗治、平息二者已生起的名为「瞋」的烦恼病的那位补特伽罗。「有补特伽罗」等句子，是为了把前面偈颂中使用的词语连接起来展示。在五蕴中如实调伏的人，才称为了知圣法者，因此说「『法』就是五蕴的法」。现在为了圆满显示这个含义，便说：「或者是四谛的法」
Dantassa sabbaso damathaṃ upagatattā. Nibbisevanassāti rāgadosādihetukavipphandanarahitassa. Tassevāti paṭikujjhantasseva puggalassa tena kodhena pāpaṃ hoti pāpassa santānantarasaṅkantiyā abhāvato. Keci pana ‘‘tassevāti tasseva paṭikujjhantapurisassa tena paṭikujjhanena. Pāpiyoti paṭikujjhantapuggalassa lāmakataro’’ti evamettha atthaṃ vadanti. Satiyā samannāgato hutvā paṭisaṅkhāne ṭhito adhivāseti, na saho mūḷho hutvāti adhippāyo. Ubhinnaṃ tikicchantanti ubhinnaṃ uppannakodhasaṅkhātaṃ kilesabyādhiṃ tikicchantaṃ vūpasamentaṃ taṃ puggalaṃ. Yo puggalotiādinā purimāsu gāthāsu pavattitāni padāni sambandhitvā dasseti. Pañcasu khandhesu yāthāvato vinītā ariyadhammassa kovidā nāma hontīti āha ‘‘dhammassāti pañcakkhandhadhammassā’’ti. Idāni tamatthaṃ paripuṇṇaṃ katvā dassento āha ‘‘catusaccadhammassa vā’’ti.
15《阿拘娄康达经》注释结束
Akkosasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
163. 《阿修罗王经》注释
3. Asurindakasuttavaṇṇanā
189「Tenevā」：指那位让兄弟出家的人。「Assevā」：指对于忍辱者来说应该奉行。「彼为胜」（Taṃ jayaṃ hoti）这句话，是因为性的颠倒而说的，所以指出「so jayo hoti」（彼为胜），意思是：能以忍辱征服极难战胜的瞋怒者，才是真正的胜利者。因为忍辱等品质不会受瞋怒控制而改变，那只是愚人的分别妄想而已。为了阐明这个意义，这里才说「katamassā」（何者是彼）等话。「具慧者之胜」：意思是，真正的胜利属于有智慧的人，不属于无智慧的人，因为无智慧的人没有忍辱。无智慧、愚痴的人确实无法战胜瞋怒。「唯思量为胜」：指的是某些人虽然已被烦恼打败，却还自以为是胜利者，就是这个意思。
189.Tenevāti bhātupabbajiteneva. Assevāti titikkhassa. ‘‘Taṃ jayaṃ hotī’’ti liṅgavipallāsavasena vuttanti āha ‘‘so jayo hotī’’ti, dujjayaṃ kodhaṃ titikkhāya jinantassāti adhippāyo. Yasmā titikkhādayo na kodhavasikaṃ dhuraṃ, taṃ pana bālānaṃ maññanāmattanti idha imamatthaṃ vibhāvetuṃ ‘‘katamassā’’tiādi vuttaṃ. Vijānatova jayo na avijānato titikkhāya abhāvato. Na hi avijānanto andhabālo kodhaṃ vijetuṃ sakkoti. Kevalaṃ jayaṃ maññati kilesehi parājito samānopīti adhippāyo.
18阿修罗因陀迦经的注释结束。
Asurindakasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
194. 比兰吉卡经注
4. Bilaṅgikasuttavaṇṇanā
190「净」：指完全没有混杂资具。「具资具」：指含有辛辣物品等资具。「酸粥」：因为是由发酵的米浆制成的，所以叫酸粥，也就是米醋、发酵粥，这是它的意思。在结集时，为了和别的婆罗堕阇区分，取了名字而称他为「比兰吉卡婆罗堕阇」。「三」：指陀然的丈夫婆罗堕阇、骂詈巴拉德瓦迦婆罗门和孙陀利迦婆罗堕阇，这是前三部经中出现的三位。「我」：指于我。
190.Suddhanti kevalaṃ sambhāravirahitaṃ. Sambhārayuttanti kaṭukabhaṇḍādisambhārasahitaṃ. Kañjito nibbattattā kañjikaṃ, āranālaṃ, bilaṅganti attho. Nāmaṃ gahitaṃ saṅgītikāle ‘‘bilaṅgikabhāradvājo’’ti visesanavasena. Tayoti dhanañjāniyā sāmiko bhāradvājo, akkosakabhāradvājo, asundarikabhāradvājoti ādito tīsu suttesu āgatā tayo. Meti mayhaṃ.
21比兰吉卡经的注释结束。
Bilaṅgikasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
225. 无害者经注
5. Ahiṃsakasuttavaṇṇanā
191「Esā」：指那位婆罗门。他为了表明“我是无害者”这个意义，出于这样的动机而说话，所以经文说“他问了无害者的问题”。「如果那样」：意思是，假如你的名字的意义真是那样，那你也应当如此，成为一个名副其实的无害者，也就是你要确实是个无害者才行。「不使之苦」：指连一点点苦也不让对方生起，也就是令众生从苦中解脱，这是它的含义。
191.Esāti brāhmaṇo. ‘‘Ahiṃsako aha’’nti tadatthaṃ sādhetuṃ icchāya kathesīti vuttaṃ ‘‘ahiṃsakapañhaṃ pucchī’’ti. Tathā ce assāti yathā te nāmassa attho, tathā cetaṃ bhaveyyāsi anvatthanāmako bhaveyyāsi ahiṃsako eva siyāti. Na dukkhāpeti dukkhamattampi na uppādeti, dukkhato apanetīti attho.
24无害者经的注释结束。
Ahiṃsakasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
25结发经注疏
6. Jaṭāsuttavaṇṇanā
192「结发问题」是指像“内结发、外结发”这样，关于结发类别的问题。
192.Jaṭāpañhassāti ‘‘antojaṭā bahijaṭā’’ti evaṃ jaṭāpariyāyassa pañhassa.
27结发经注疏结束。
Jaṭāsuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
28清净者经注疏
7. Suddhikasuttavaṇṇanā
193「清净问题」是指像“非婆罗门不能清净”这样，关于清净所依的问题。「具戒者」：指具足五种制戒特征的戒。「苦行」：指即使行持绝食、五火炙身等种种苦行。「明」：指三吠陀，他们说“由此可知此世与彼世的利益”，因此称为明。「种姓与行仪」：指称为种姓的行仪。婆罗门因出身高贵而清净，因此只有他才能行苦行，其他人则不能。其他低劣的众生，是指其他种姓。即使说上千首偈颂，内在被烦恼所腐化，本性就是腐臭的。这是由于染污的身业等，也就是身恶行等所致。
193.Suddhikapañhassāti ‘‘nābrāhmaṇo sujjhatī’’ti evaṃ suddhasannissitassa pañhassa. Sīlasampannoti pañcavidhaniyamalakkhaṇena sīlena samannāgato. Tapokammanti anasanapañcātapatappanādiparibhedanatapokammaṃ karontopi. Vijjāti tayo vedāti vadanti ‘‘tāya idhalokatthaṃ paralokatthaṃ ñāyantī’’ti katvā. Gottacaraṇanti gottasaṅkhātaṃ caraṇaṃ. Brāhmaṇo sujjhati jeṭṭhajātikattā. Tathā hi so eva tapaṃ ācarituṃ labhati, na itaro. Aññā lāmikā pajāti itaravaṇṇaṃ vadati. Vacanasahassampīti gāthānekasahassampi. Anto kilesehi pūtiko sabhāvena pūtiko. Kiliṭṭhehi kāyakammādīhi kāyaduccaritādīhi.
30清净者经注疏结束。
Suddhikasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
31第八 火供经注疏
8. Aggikasuttavaṇṇanā
194「以火供的奉事」：指以火供的祭祀。 「已混合」：指达到了混合的状态。由于那样的状态，它与酥油一起被结合，因此说「已结合」。 「踏入恶趣之道」：由于在自己的相续中生起了邪见、邪思惟等，所以踏入了恶趣之道。因此说‘此邪见’等等。
194.Aggiparicaraṇavasenāti aggihuttajuhanavasena. Sannihitoti missībhāvaṃ sampāpito. Tathābhūto ca so sappinā saddhiṃ yojito nāma hotīti āha ‘‘saṃyojito’’ti. Apāyamaggaṃ okkamati micchādiṭṭhimicchāsaṅkappādīnaṃ attano santāne samuppādanato. Tenāha ‘‘imaṃ laddhi’’ntiādi.
17「以出身」：指由于清净的出身，即没有犯下有过失行为的过错的缘故。在种种名为“十八明处”的典籍当中。「多闻者」：意思是，听闻之后到达了终点，因为他就是最上等的应供者的缘故——这是内在的意旨。
Jātiyāti sadosakiriyāparādhassa asambhavena parisuddhāya jātiyā. Nānappakāre aṭṭhārasavijjāṭṭhānasaññite ganthe. Sutavāti sutvā niṭṭhaṃ patto aggadakkhiṇeyyattāti adhippāyo.
18「以宿住智」：这是依随世间与教法中已形成的惯用说法而说的。因为其他人知道宿住时，确实只靠宿住智来知道；但是世尊却也能以一切知智来知道。「以天眼」：在这里也依循同样的道理。「生尽」：因为依靠它，生被彻底灭尽，所以称为“生尽”，也就是最上道；由于应该靠它体证、并且已经进入它的缘故，“生尽”也就是阿拉汉果。「知已、所作已办」：是指以道智了知了应该被了知的四谛之法后，对于那十六种应作之事，也都已经完成了。
Pubbenivāsañāṇenāti idaṃ loke sāsane ca niruḷhatāvasena vuttaṃ. Aññe hi pubbenivāsaṃ jānantā pubbenivāsañāṇeneva jānanti, bhagavā pana sabbaññutaññāṇenapi jānāti. Dibbena cakkhunāti etthāpi eseva nayo. Sabbaso jāti khīyati etenāti jātikkhayo, aggamaggo , tena pattabbattā āpannattā ca jātikkhayo arahattaṃ. Jānitvā vositavosānoti vijānitabbaṃ catusaccadhammaṃ maggañāṇena jānitvā soḷasannampi kiccānaṃ vositavosāno.
19「示现起源」：即阐明了乳粥布施的由来。「以偈颂歌咏」：即被我以两首偈颂所歌咏。「不应食用」：指不适合拿来吃。为什么说「不应食物」？难道世尊内心深处的意向不是完全清净的吗？这的确是事实，然而，那位婆罗门起初并不想布施，后来在听到偈颂、因为听闻说法而心变得柔软后，才生起了想布施的念头；正是因为这样，为了不让未来的比丘们产生“看见就跟着做”的心态，世尊才加以拒绝。正如在紧接着的经文中，以及《耕田婆罗堕阇经》中，他也是这样做的。因此说了“你这婆罗门”等。……“在……中被阐明”：这显示出，世尊在把偈颂只当作一个提示、点出主题之后，就对婆罗门详尽地讲说了法。「以歌唱者」：即通过那唱歌的人，或者通过歌唱这种方式。「义与法」：就是对含天神在内的世间的利益，以及达到那种利益的原因。「正观察者们」：就是那些完全正确地观察着的人。「法」：这里指的并不是那种传承而来的“行法”。为了显示在食物当中最顶级的一种，所以说了「净食」这个词。「当法存在时」：意思是，当圣者们的行为法则存在时，对那些依靠这法则而生活的人来说，这本身就是最好的，所以才会生起“真希望他食用这乳粥”这样的谈论。
Uppattiṃ dīpetvāti pāyasadānassa āgamanaṃ pakāsetvā. Gāthāhi abhigītanti dvīhi gāthāhi mayā abhigītaṃ. Abhuñjitabbanti bhuñjituṃ na yuttaṃ. ‘‘Abhojaneyya’’nti kasmā vuttaṃ, nanu bhagavato ajjhāsayo accantameva suddhoti? Saccametaṃ, brāhmaṇo pana pubbe adātukāmo pacchā gāthā sutvā dhammadesanāya muduhadayo hutvā dātukāmo ahosi, tasmā taṃ bhikkhūnaṃ anāgate diṭṭhānugatiāpajjanatthaṃ paṭikkhipi. Tathā hi anantarasutte kasibhāradvājasutte ca evameva paṭipajji. Tenāha ‘‘tvaṃ brāhmaṇā’’tiādi. Kilañjamhi…pe… pakāsitāti etena gāthaṃ uddesaṭṭhāneva ṭhapetvā bhagavā brāhmaṇassa vitthārena dhammaṃ desesīti dasseti. Gāyanenāti gāyanakena, gānena vā. Atthañca dhammañcāti sadevakassa lokassa hitañceva tassa kāraṇañca. Sampassantānanti sammadeva passantānaṃ. Dhammoti paveṇiāgato cārittadhammo na hoti. Bhojanesu ukkaṃsagataṃ dassetuṃ ‘‘sudhābhojana’’nti āha. Dhamme satīti ariyānaṃ ācāradhamme sati taṃ ālambitvā jīvantānaṃ etadeva seṭṭhanti ‘‘somaṃ bhuñjeyya pāyasa’’nti taṃ ārabbha kathāya uppannattā.
20「他注意到了」：指这位婆罗门。其余的资具都是没有过失的，但是因为当时没有就它们生起讨论。对于「悔恨止息」一词，应该像理解“aggiāhita”这个词的构词法一样来理解它。「以食物、饮料」：这是一种说明其特征的说法，就好比“乌鸦应该用来守护酥油”那样的表述。正是因为这个缘故，所以说了“这只是个说法而已”。「如同已被妥善整理好、能长出丰硕果实的良田」：就像一块田地，经过了正确犁耕、播种、灌溉和排水等步骤，已经被好好整治好了一样；这里指的是，那通过具足戒等种种功德殊胜之处而被善加准备的福田。
Sallakkheti ayaṃ brāhmaṇo. Sesā paccayā niddosā te ārabbha kathāya appavattitattā. Kukkuccavūpasantanti aggiāhitapadassa viya saddasiddhi veditabbā. Annena pānenāti lakkhaṇavacanametaṃ yathā ‘‘kākehi sappi rakkhitabba’’nti. Tenāha ‘‘desanāmattameta’’nti. Bahusassaphaladāyakaṃ sukhettaṃ viya paṭiyattanti sammā kasanabījanaudakānayanāpanayanādinā susajjitaṃ khettaṃ viya sīlādiguṇavisesasampādanena paṭiyattaṃ puññakkhettaṃ etaṃ.
37《火供经》的注疏结束。
Aggikasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
38第九 《孙陀利咖经》注疏
9. Sundarikasuttavaṇṇanā
195195.「供物」：因为被带过来，所以应该被奉献。因为人们在这里用酥油、蜜、乳粥等物向火献祭，所以这个地点就被称为「火供」，应该被理解为一个特定的处所。因此说了“火坛”等话。而“他应该被好好地清净”这句话，意思是说，对那些出身低贱的人来说，他原本可以通过这个仪式被好好地净化。连接上“我”这个词。
195. Ānetvā hunitabbato āhuti. Sappimadhupāyasādīhi aggiṃ juhoti etthāti aggihuttaṃ, sādhiṭṭhānaṃ veditabbaṃ. Tenāha ‘‘agyāyatana’’ntiādi. Suvisodhito cassāti nihīnajātikānaṃ anena suṭṭhu visodhito ca bhaveyya. ‘‘Me’’ti padaṃ ānetvā sambandho.
22「使其无果」：从这个词开始，一直到“我施与”这个词为止。这部分的内容，与紧接着的经文的注疏中所说十分相似，所以便用省略的方式来处理了，这并不是指酥油的制作作用被停止。关于“为了防护下雪和寒风”这个说法，其实是没有道理的；因此，不采用这个解释，而是为了指出另一个更可行的理由，才说了“有能力的人”等。「知晓后」：就是指知道了“这个人不是婆罗门”之后。
Aphalaṃ karotīti ito paṭṭhāya yāva demīti padaṃ. Tāva anantarasuttavaṇṇanāya āgatasadisamevāti peyyālavasena ṭhapesi, na sappisaṅkhāraṭṭhapanaṃ. Himapātassa ca sītavātassa ca paṭibāhanatthanti akāraṇametanti taṃ anādiyitvā aññameva sukāraṇaṃ dassetuṃ ‘‘paṭibalovā’’tiādi vuttaṃ. Sañjānitvāti ‘‘nāyaṃ brāhmaṇo’’ti sañjānitvā.
23「低劣头发者」(Nīcakesanta) 就是指短头发的人。为了说明婆罗门是以清净为目的而留顶髻，因此表示「即使只有一点点，若不见顶髻」，也有人认为这是指「以极殊胜的查验等方式」。
Nīcakesantanti rassakesantaṃ. Brāhmaṇānaṃ suddhiatthā sikhāti āha ‘‘pavattamattampi, sikhaṃ adisvā’’ti, ‘‘paramahaṃsaparikkhādinā’’ti keci.
24「无因」是指应供者性的因不存在的状态，因为对导致不应供者性的恶法不加拒绝。「此」指的是戒等所区分的德行。由于通过一分一分地断除那些造成不应供者性的恶法，所以德行是应供者性的因。「他的」是指这位婆罗门的。「那意义」指的是那名为应供者性之因的意义，正在用譬喻来阐明它。「如同生于大厅等木料者」是指只生于大厅等清净木料的情况。生于木柴、槽等不净木料的，并不会就不作火的事。同样地，就像火不论从何处生起都会作火的事一样，即使生于旃陀罗族等之中，由于具有德行成就而生于圣者的族系，也并非就不是应供者，因此说「以德行成就而有族姓」。为了显示在德行成就中慧的主导地位，所以说了「他确实」等。「其中，以慧」是指由精进。因为精进通过令未生起的善法生起并增长，从而护持那些善法。以惭制止过失，正是由于对恶法的厌离，它们生起的机会便根本不存在了。以牟尼法，也就是那称为智的愧法。「能了知因与非因者」：指对那些一一法的如实状态，或对恶法变异自性的状态能了知的人。
Akāraṇaṃ dakkhiṇeyyabhāvassa jāti adakkhiṇeyyabhāvahetūnaṃ pāpadhammānaṃ apaṭikkhepabhāvato. Etanti sīlādibhedaṃ caraṇaṃ. Dakkhiṇeyyabhāvassa kāraṇaṃ adakkhiṇeyyabhāvakārakapāpadhammānaṃ tadaṅgādivasena pajahanato. Assāti brāhmaṇassa. Tamatthanti taṃ dakkhiṇeyyabhāvassa kāraṇatāsaṅkhātamatthaṃ upamāya vibhāvento. Sālādikaṭṭhā jātovāti sālādivisuddhakaṭṭhāva jāto. Sāpānadoṇiādiavisuddhakaṭṭhā jāto aggikiccaṃ na ca na karoti. Evanti yathā aggi yato kutoci jātopi aggikiccaṃ karotiyeva, evaṃ caṇḍālakulādīsu jātopi dakkhiṇeyyo na na hoti guṇasampadāvasena ariyānaṃ vaṃse pajātattāti āha ‘‘guṇasampattiyā jātimā’’ti. Dhitiyā guṇasampattiyā pamukhabhāvaṃ dassetuṃ ‘‘so hī’’tiādi vuttaṃ. Tattha dhitiyāti vīriyena. Tañhi anuppannānaṃ kusaladhammānaṃ uppādanaparibrūhanehi te dhāreti. Hiriyā dose nisedheti, sammadeva pāpānaṃ jigucchane sati tesaṃ pavattiyā avasaro eva natthi. Monadhammena ñāṇasaṅkhātena ottappadhammena. Kāraṇākāraṇajānanakoti tesaṃ tesaṃ dhammānaṃ yathābhūtaṃ ṭhānaṃ, pāpadhammānaṃ vā vippakārasabhāvaṭṭhānaṃ jānanako.
25「为究竟义的涅槃，作为所缘缘的圣道所调伏」是指由圣道所调伏。「由根律仪而到达者」：正是由此圣的根律仪而到达。「吠陀」指因为通过它们而了知诸谛。那些道吠陀的终结就是圣果。诸烦恼的终结就是它们不再生起和灭尽的处所。「祭祀」指最上的果。「无益的」就是无果的，因为那些不会到来；即使到来，也因为不存在最上的应供者而无果。献供、给予。
Paramatthasaccena nibbānena ārammaṇapaccayabhūtena ariyamaggena danto. Indriyadamenāti tato eva ariyena indriyasaṃvarena upagato. Vidanti tehi saccānīti vedā. Maggavedānaṃ antanti ariyaphalaṃ. Kilesānaṃ antanti tesaṃ anuppādanirodhaṭṭhānaṃ. Yaññoti aggaphalaṃ. Niratthakanti aphalaṃ tesaṃ anāgamanato, āgatānampi aggadakkhiṇeyyābhāvato. Juhati deti.
26「善供」是指因获得了最上的应供者而成为善妙的布施。「善献」是它的同义词。或者，「善供」是指很好地、正确地被献供，将我的这份施物切实导向了精髓。「善献」在此也是同样的道理。
Suyiṭṭhanti sudānaṃ aggadakkhiṇeyyalābhena. Suhutanti tasseva vevacanaṃ. Atha vā suyiṭṭhanti suṭṭhu sammadeva yiṭṭhaṃ sāre upanītaṃ mama idaṃ deyyavatthu. Suhutanti etthāpi eseva nayo.
27「仅呈上时」是指当婆罗门说「请尊者享用」而仅呈上之时。「唯生起之味」是指抓取带有物质基体的整体，解析出离了物质基体的唯味。而那「转为微细」是说那残余部分整体都转为微细，意谓由于食素的非粗显状态而显现为如前一样的情形，并非指仅仅抓取了食素。因为食素是不离物质基体而存在的，无法单独抓取，所以诸天在摄取时也是带着物质基体的。所说的「人的物质」就是指业生身。由于物质基体粗显，人的消化力不像诸天那样锐利，所以与天食相杂时，就不能很好地消化。即使天食是微细的，但它与这乳粥混在一起，由于夹杂了粗显之物，对具有微细物质基体的诸天来说并不能带来快乐，为了显示这个意义而说了「然而在牛乳粥中」等。或者因为受用物质的粗显性，诸天难以很好地消化，而人类则由于天食较粗重而难以消化。因此世尊说：「我确实不……」等。出自等至心的火界，由于受到禅那威力的激发而更为锐利，所以这样说：「可能消化八……」等。而世尊则仅凭平常的即可消化，因此说「以平常的」，也就是不借助禅那，唯以自性本来成就的。
Upahaṭamatteti brāhmaṇena ‘‘bhuñjatu bhava’’nti upanītamatte. Nibbattitojamevāti savatthukaṃ aggahetvā vatthuto vivecitaojameva. Tena taṃ sukhumattaṃ gatanti taṃ habyasesaṃ sabbaso sukhumabhāvaṃ gatanti ojāya anoḷārikatāya purimākāreneva paññāyamānataṃ sandhāya vuttaṃ, na pana ojāya eva kevalāya gahaṇaṃ sandhāya. Sā hi avinibbhogavuttitāya visuṃ gaṇhituṃ na sakkā, tasmā devatāhipi savatthukā gayhati. Manussānaṃ vatthūti karajakāyamāha. Oḷārikavatthutāya devānaṃ viya gahaṇī na tikkhāti dibbojasammissatāya sammā pariṇāmaṃ na gacchati. Sukhumāpi samānā dibbojā tena pāyasena missitā oḷārikasammissatāya sukhumavatthukānaṃ devānaṃ sukhadā na hotīti imamatthaṃ dasseti ‘‘goyūse panā’’tiādinā. Paribhogavatthuno oḷārikatāya vā devānaṃ dukkaraṃ sammā pariṇāmetuṃ, dibbojāya garutarabhāvena manussānaṃ. Tenāha bhagavā ‘‘na khvāha’’ntiādi. Samāpatticittasamuṭṭhitā tejodhātu jhānānubhāvasantejitā tikkhatarā hotīti vuttaṃ ‘‘aṭṭha…pe… pariṇāmeyyā’’ti. Bhagavato pana suddheneva pariṇamatīti vuttaṃ ‘‘pākatikenevā’’ti, jhānānubhāvappattena jhānena vinā sabhāvasiddheneva.
28「于少草处」的「少」字，如同在「少欲」等词中那样是表示「不存在」的意思，因此说「于少草处即于无草处」。在钵中亦即在乳粥中。「不搅乱」是指不会变得混浊。此人「未受用便离去」，也就是他自己既未受用，也未让其他人受用，只是白白浪费了乳粥，因而生起了忧。
‘‘Appaharite’’ti ettha appa-saddo ‘‘appiccho’’tiādīsu viya abhāvatthoti āha ‘‘appahariteti aharite’’ti. Pātisatepi pāyase. Na āluḷatīti na āvilaṃ hoti. Anāgantāva gaccheyya ‘‘attanāpi na paribhuñji, aññesaṃ na dāpesi, kevalaṃ pāyasaṃ nāsesī’’ti domanassappatto.
29「聚柴燃火者」是指木柴神通，在木柴中点燃它。「如果」等，是就木柴燃烧是外在的这点来成立的，因为在那里不存在不善因的对立面。「于蕴等中善巧者」是指那些从自性、集、灭、味、过患、出离等方面而了知蕴等的聪慧智者。「智光」是指由智所构成的光。「我点燃」是指我令它炽燃。「恒常燃烧之火」：由于破除了一切处的迷惑黑暗，因而具有唯一光明的特性。因为一切时候都没有散乱，所以是「常定其心」。「如此说着」：指执持梵行而行，如同正在说着「我如此而行」一般，将那种亲近的状态安立于心中。
Dārusamādahānoti dāruhariddi dārusmiṃ tassa dahanto. Yadītiādi dārujhāpanassa bahiddhabhāvasādhanaṃ asuddhahetūnaṃ paṭipakkhābhāvato tassa. Khandhādīsu kusalāti tesu sabhāvato samudayato atthaṅgamato assādato ādīnavato nissaraṇato jānanato chekā paṇḍitā. Ñāṇajotinti ñāṇamayaṃ jotiṃ. Jālemīti pajjalitaṃ karomi. Niccaṃ pajjalitaggi sabbatthakameva vigatasammohandhakāratāya ekobhāsabhāvato. Sabbaso vikkhepābhāvato niccasamāhitatto. Evaṃ vadatīti caritaṃ brahmacariyaṃ gahetvā carāmīti evaṃ vattamānaṃ viya vadati āsannataṃ hadaye ṭhapetvā.
30「荷担者」是指如同担着篓担的人。因此说了「犹如」等。「以肩挑运者」：即放入扁担后，用肩膀挑着走。由于担子沉重，扁担弯曲，触及了地面。由于慢而高举自己的出身等，就不能容忍他人的那些，因此说：「于处处生起嫉妒」，意谓在每个出身等慢的所缘处，因为执取沉重，将会沉没。忿怒如烟：就像灿烂的火被烟所染污那样，同样地被忿怒所染污。智火：对那智火来说，忿怒就是烟。妄语就是虚诳语。正如有智时便没有妄语一样，有妄语时，智也好像被覆蔽了一样，因此说：「以妄语所覆的智」。正如婆罗门没有祭勺，祭祀就不能成功，同样地，没有广长舌，大师的法祭就不成功，因此舌被作为祭勺的同义语来说。「光住处」是指光依此而住，即火坛。有情的心是光住处，因为智火在那里炽燃。「我」是指心，因为作「我慢已安立于此」想。
Khāribhāroti khāribhārasadiso. Tenāha ‘‘yathā’’tiādi. Khandhena vayhamānoti kāje pakkhipitvā khandhena vayhamāno. Pathaviyā saddhiṃ phuseti bhārassa garukabhāvena kājassa pariṇamanena. Mānena attano jātiādīni paggaṇhato aññassa tāni na sahatīti āha – ‘‘tattha tattha issaṃ uppādento’’ti, tattha tattha jātiādimānavatthusmiṃ garutaraggahaṇena saṃsīdeyyāti adhippāyo. Kodho dhūmoti yathāpi bhāsuro aggi dhūmena upakkiliṭṭho, evaṃ kodhena upakkiliṭṭho. Ñāṇaggīti tassa kodho dhūmo. Musāvādova mosavajjaṃ. Yathā ñāṇe sati musāvādo natthi, evaṃ musāvāde sati ñāṇampīti tena taṃ nirodhitaṃ viya hotīti āha – ‘‘musāvādena paṭicchannaṃ ñāṇa’’nti. Yathā sujāya vinā brāhmaṇānaṃ yāgo na ijjhati, evaṃ pahūtajivhāya vinā satthu dhammayāgo na ijjhatīti jivhā sujāpariyāyā vuttā. Joti ṭhiyati etthāti jotiṭṭhānaṃ vedi, yaṃ aggikuṇḍaṃ. Sattānaṃ hadayaṃ jotiṭṭhānaṃ ñāṇaggino tattha samujjalanato. Attāti cittaṃ ‘‘āhito ahaṃ māno etthā’’ti katvā.
31「法为湖」指圣道法如同不浊的湖。因为无不信等懈怠，所以它能洗去烦恼垢秽，带来最上火的寂灭。上下之沙指变得像被翻动过的沙。混浊指变得混乱。为智者所称叹，意思是在智者面前它是最殊胜的。由于这种最殊胜的性质而成为值得称赞，并且能击破、断除烦恼，所以被称为「寂静者」。因此说「以最上义」。世尊也这样说：「在诸道中，八支道最胜」。
Dhammo rahadoti assaddhiyādiālasiyābhāvato kilesamalapakkhālanato paramagginibbutāvahanato ariyamaggadhammo anāvilo rahado. Heṭṭhupariyavālukāti viparivattitavālukā hutvā. Āluḷāti ākulajātā. Paṇḍitānaṃ pasatthoti paṇḍitānaṃ purato seṭṭho. Seṭṭhabhāvena santo pāsaṃso hutvā kilese bhindati samucchindatīti sabbhīti vuccati. Tenāha ‘‘uttamaṭṭhenā’’ti. Tathā cāha bhagavā ‘‘maggānaṭṭhaṅgiko seṭṭho’’ti (dha. pa. 273).
32“语谛”以此显示具足四支、极为清净的“正语”。在谛与律仪等句中所开示的道法，在这里都是指“法”，所以说“以‘法’……开示”。由于接下去的偈颂以种种方式分别解说，所以此处是取“道谛”来说。从意义上看：指它具有前导状态等意义。因为正是由它执行自己的作用，其余的一切才会随顺它。说它是它们所向，是因为“正见”以助益的方式，与它同向。因为所缘被“寻”带来后，慧才能进行审察。也正是因此，寻被归在“慧蕴”中。“法”：从自性上说，是取“定”；其余二者则是因为对定的助益而被归类。正如“彼世尊如此之法”等说法中，定被称为“法”。这里取的是最殊胜的“究竟谛”，因为在一切法中它最胜。正如经中所说：“比丘们，无论是有为法或无为法，离染被说为其中之最胜”。从意义上看：正是因此，它从究竟上成立；或者，即将被宣说的道法都以这究竟谛为所缘。五支被取，因为那些都是“道”。其中三支被称为“梵行”，这导向涅槃、以最上义为体的道，名为梵行。“住于中”指远离沉没与掉举等二边，安住于中道的修行。这里举出执取常见、断见为主要的例子，但这只是为了说明。“到达最胜”指达到最殊胜的状态。其中的 Ta 字是连音字，在应该读作“sa ujubhūtesu”的地方，插入了 Ta 字作连音；有些人读作“sa dujjubhūtesu”，对他们来说，Da 字就是连音字。“Sa”指孙陀利咖婆罗门，因此说“sa tva”，意思就是“那么你”。法为柱：“法柱”指具足法为庄严，或由法而忆持，也就是由诸善法忆持而安立。因此说“以善法”等。
Vacīsaccanti iminā ‘‘caturaṅgasamannāgatā vācā suparisuddhā hotī’’ti sammāvācaṃ dasseti. Saccasaṃyamapadehi dassitā maggadhammā idha ‘‘dhammo’’ti adhippetāti āha – ‘‘dhammoti iminā…pe… dassetī’’ti. Maggasaccaṃ gahitaṃ anantaragāthāya anekehi visesetvā vuttattā. Atthatoti pubbaṅgamattādiatthato. Tāya hi sakiccaṃ karontiyā itare sabbepi tadanuvattikā honti. Taggatikattāti sammādiṭṭhiyā upakārakabhāvena tāya samānagatikattā. Ārammaṇañhi vitakkenāhaṭaṃ paññā vicinituṃ sakkoti. Tathā hi so paññākkhandhena saṅgahaṃ gato. Dhammoti sabhāvato samādhi gahito, itare dve tadupakārattā. Tathā hi ‘‘evaṃdhammā te bhagavanto’’tiādīsu (dī. ni. 2.13; ma. ni. 3.197; saṃ. ni. 5.378) samādhi ‘‘dhammo’’ti vutto. Paramatthasaccaṃ gahitaṃ sabbesaṃ seṭṭhabhāvato. Yathāha – ‘‘yāvatā, bhikkhave, dhammā saṅkhatā vā asaṅkhatā vā, virāgo tesaṃ aggamakkhāyatī’’ti (itivu. 90; a. ni. 4.34). Atthatoti tato eva paramatthato, anantaraṃ vuccamānānaṃ vā maggadhammānaṃ ārammaṇabhāvato. Pañcaṅgāni gahitāni tāsaṃ maggabhāvato. Tīṇi aṅgāni. Brahmacariyaṃ nāmāti etaṃ nibbānagāmi uttamaṭṭhena maggabrahmacariyaṃ nāma. Majjhe sitāti līnuddhaccādiantadvayavivajjanena majjhe majjhimapaṭipadābhāvanaṃ nissitā. Sassatucchedaggahaṇaṃ hettha padhānatāya nidassanamattaṃ. Seṭṭhappattīti seṭṭhabhāvappatti. Ta-kāro padasandhikaroti ‘‘sa ujubhūtesū’’ti vattabbe majjhe ta-kāro padasandhikaro, ‘‘sa dujjubhūtesūti keci paṭhanti, tesaṃ da-kāro padasandhikaro. Sa-iti sundariko brāhmaṇo vuttoti katvā āha ‘‘sa tva’’nti, so tvanti attho. Dhammo sāriyo paridhānabhūtā alaṅkārā etassāti dhammasārī. Atha vā dhammehi sāritavāti dhammasārī, tehi sāretvā ṭhitavāti attho. Tenāha ‘‘kusaladhammehī’’tiādi.
51《孙陀利咖经》注释结束。
Sundarikasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
5210. 《许多女儿经》注释
10. Bahudhītarasuttavaṇṇanā
196“周围”是就右侧与左侧而说的周围。“结跏趺坐”指透过束缚大腿而成就的坐姿。针对两条大腿相互束缚的姿势，解释说“ābhujitvā 即指交叉盘结”。下半身不挺直的安放，透过“坐”这个词就已表明，因此“身”这个词在此指上半身，解释说“将上半身保持正直”。为了从形态和作用上说明这种正直的安放，才说到“十八”等等。“面前”这个词中，前缀 pari 与 abhi 意思相同，所以说“朝向业处”，意思是从外在各种散乱的所缘中抽离，把业处放在首要位置。“pariggaha”的意思正如在“驾驭者”等词中那样，是执取；“mukha”的意思正如在“空解脱门”等词中那样，是出离。从对立的一边出离的意义，就是出离的意义，因此“遍持出离”意指：完全确立正念、舍弃忘失，安住于最上等的正念。具足六色……坐下，是为了让这位婆罗门生起净信。“在林间行走”是指执取行境。
196.Samantatoti dakkhiṇavāmānaṃ vasena samantato. Ūrubaddhāsananti ūrūnaṃ bandhanavasena nisajjanaṃ. Dvinnaṃ ūrūnaṃ aññamaññabandhanavasena ābhujitākāraṃ sandhāyāha ‘‘ābhujitvāti bandhitvā’’ti. Heṭṭhimakāyassa anujukaṃ ṭhapanaṃ nisajjāvacaneneva bodhitanti ‘‘ujuṃ kāya’’nti ettha kāya-saddo uparimakāyavisayoti āha ‘‘uparimaṃ sarīraṃ ujukaṃ ṭhapetvā’’ti. Taṃ pana ujukaṭṭhapanaṃ sarūpato payojanato ca dassetuṃ ‘‘aṭṭhārasā’’tiādi vuttaṃ. Parimukhanti ettha pari-saddo abhisaddena samānatthoti āha ‘‘kammaṭṭhānābhimukha’’nti, bahiddhā puthuttārammaṇato nivāretvā kammaṭṭhānaṃyeva purekkhatoti attho. Pariggahaṭṭho ‘‘pariṇāyikā’’tiādīsu viya. Mukhanti niyyānaṭṭho ‘‘suññatavimokkhamukha’’ntiādīsu viya. Paṭipakkhato niggamanaṭṭho hi niyyānaṭṭho, tasmā pariggahitaniyyānanti sabbathā gahitasammosaṃ pariccattasammosaṃ satiṃ katvā paramaṃ satinepakkaṃ upaṭṭhapetvāti attho. Chabbaṇṇā…pe… nisīdi brāhmaṇassa pasādasañjānanatthaṃ. Aṭavimukhā caramānāti gocaraṃ gaṇhantā.
34“今日第六十”意思是：今天是第六十天，或者说从今天开始算起的六天。这里用的是表示时间完全相连接的业格。今日六日整，就是指从今日起算的整整六天。低劣是指低下、没有结果。因此说“如同芝麻桩”等等。
Ajjasaṭṭhinti ajja channaṃ pūraṇī saṭṭhī divasavutti, ajja ādiṃ katvā cha divaseti attho. Accantasaṃyoge cetaṃ upayogavacanaṃ. Ajja chadivasamattakāti ajjato chaṭṭhadivasamattakā. Lāmakāti nihīnā nipphalā. Tenāha ‘‘tilakhāṇukā’’tiādi.
35“以精进”是指以不断向上、向外的扩展和超越。为了显示他们所受的这种超越，才说到“耳、尾”等等。
Ussāhenāti uddhaṃ uddhaṃ pasārena abhibhavanena. Taṃ pana nesaṃ abhibhavanaṃ dassetuṃ ‘‘kaṇṇanaṅguṭṭhādīnī’’tiādimāha.
36“撕裂虫”指那些像把皮肤撕裂开来啃食的虫子，比如虱子、跳蚤等。
‘‘Uppāṭakapāṇakā’’ti tacaṃ uppāṭetvā viya khādakapāṇakā ūkāmaṅgulādayo.
37“Kaḷārapiṅgalā”是指眼睛凸出且呈褐色，或者身体红色而眼睛褐色。“Tilakāhatā”（被芝麻打击）是指身上布满像芝麻点一样的斑，全身遍布芝麻大小的斑点。
Kaḷārapiṅgalāti nikkhantapiṅgalakkhikā, kaḷārapiṅgalāti vā rattagattā ca piṅgalacakkhukā ca. Tilakāhatāti āhatatilakā, tilappamāṇehi bindūhi samantato santhatasarīrā.
38“以偈颂使婆罗门的说法增长”是指：本来他应该说的法开示，透过称说出家的功德，用七首偈颂让它增长。“出家”是指：让各个债主以种种方式了解自己的障碍之后，出家。
Paṭigāthāhi brāhmaṇassa dhammadesanaṃ vaḍḍhesīti pakatiyā tassa attanā kathetabbaṃ dhammadesanaṃ pabbajjāguṇakittanavasena sattahi vaḍḍhesi. Pabbajitvāti iṇāyikānaṃ attano palibodhaṃ tathā tathā jānāpetvā pabbajitvā.
39为了显示世尊在那里如何行持，所以说“次日”等。
Yathā ca tattha bhagavā paṭipajji, taṃ dassetuṃ ‘‘puna divase’’tiādi vuttaṃ.
40“将各个女儿送到各个家庭”是指：把那位婆罗门的各个女儿，一个个送给适合的婆罗门，送到各个家庭，这是因为不尊重婆罗门法。
Taṃ taṃ kulagharaṃ pesetvāti taṃ taṃ tassa brāhmaṇassa dhītaraṃ tassa tassānucchavikassa brāhmaṇassa dento taṃ taṃ kulagharaṃ pesetvā brāhmaṇadhamme garukaraṇābhāvato.
41「在丢失、死亡、出家，乃至无性别的丈夫之时，」
‘‘Naṭṭhe mate pabbajite, napuṃsakepi bhattari;
42“作为有最上丈夫的妇人，不应渴望其他丈夫。”——
Itthiyā patiseṭṭhāya, na añño pati icchiyo’’ti. –
43“这即是婆罗门法”是指：这就是婆罗门的法。“祖母之处”是指：为了让导师心满意，把她安置在外祖母的位置上。
Ayañhi brāhmaṇadhammo. Ayyikaṭṭhāneti mātāmahiṭṭhāne ṭhapesi satthu cittārādhanavasenāti.
64《多女经》注疏结束。
Bahudhītarasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
65第一品注疏结束。
Paṭhamavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.
44第二品：近事男品
2. Upāsakavaggo
67《耕田婆罗堕阇经》注疏
1. Kasibhāradvājasuttavaṇṇanā
197“南山”指南山地方，在那个南山地方有一座南山寺。“在肩上放上轭和绳索”的意思是：指用绳索和轭套上后被使用的牛，就是这个意思。
197.Dakkhiṇāgirisminti dakkhiṇāgirijanapade, tasmiṃ dakkhiṇāgirijanapade dakkhiṇāgirivihāre. Khandhesu ṭhapetvā yuge yottehīti yottarajjūhi yuttāni payojitāni icceva attho.
46「第一天」是指在播种等日子中的第一天，即开始的那一天。为了显示「五支都已具足，更何况其他支」，所以只说「具足五支」。因为在胸部等处涂了雌黄、雄黄、眼膏等，身体因光泽而闪耀。其余的是公牛。把疲劳的牛解下来，再把不疲劳的牛套上轭，这称为疲劳牛的轮替。
Paṭhamadivaseti vapanadivasesu paṭhamadivase āraddhadivase. Pañcaṅgānipi paripuṇṇāni, pageva itaraṅgānīti dassetuṃ ‘‘paripuṇṇapañcaṅgā’’icceva vuttaṃ. Haritālamanosilāañjanehi uratthanādīsu ṭhapitattā ābhāya ujjalagattā. Avasesā balībaddā. Kilantagoṇaṃ mocetvā akilantassa yojanaṃ kilantaparivattanaṃ.
47「狮子耳环」：即带有狮子面容的耳环。「梵天缠头」：指与梵天的缠头相似，意思是与马蹄形缠头相似。
Sīhakuṇḍalānīti sīhamukhakuṇḍalāni. Brahmaveṭhananti brahmuno veṭhanasadisaṃ, assanakhaveṭhanasadisanti attho.
48佛陀的事务按时间分为五种。食前义务是指在用餐前佛陀应做的事。「度过」是指以果等至度过时间。「有时单一」等，这是为了显示针对每位应受调伏者而采取的相应调伏方式。「常」是指以平常的佛陀威仪。因为佛陀的色身有八十随形好、三十二大人相、身光、一寻光、顶光等庄严，这就是佛陀威仪。有时伴随着众多神变显现，这是表示由波罗蜜所成就的神变只是随喜好而显现，并非恒常。这样也能让「当右脚刚放入门槛内」等说法成立。由于世尊身上黄色光芒居多，所以说「犹如浇灌金汁」；又说身上各处有青等光与黄光混合，所以说「好像围裹着杂色布」。它们以美妙的方式发出声音，因为满足而极其愉悦地鸣叫。
Buddhānaṃ kiccāni kālavasena vibhattāni pañca kiccāni bhavanti. Purebhattakiccanti bhattato pubbe buddhena kātabbakiccaṃ. Vītināmetvāti phalasamāpattiyā kālaṃ vītināmetvā. Kadāci ekotiādi tesaṃ tesaṃ vineyyānaṃ vinayanānurūpapaṭipattidassanaṃ. Pakatiyāti pakatibuddhavesena. Buddhānaṃ hi rūpakāyassa asītianubyañjanapaṭimaṇḍita-bāttiṃsamahāpurisa- lakkhaṇa-kāyappabhā-byāmappabhā-ketumālāvicittatā buddhaveso. Kadāci anekehi pāṭihāriyehi vattamānehīti iminā pāramīnaṃ nissandabhūtāni pāṭihāriyāni rucivaseneva pakāsanakāni bhavanti, na sabbadāti dasseti. Evañca katvā ‘‘indakhīlassa anto ṭhapitamatte dakkhiṇapāde’’tiādivacanaṃ samatthitaṃ hoti. Bhagavato kāye pītarasmīnaṃ yebhuyyatāya ‘‘suvaṇṇarasasiñcanāni viyā’’ti vatvā kāyamhi nīlādirasmīhi tahaṃ tahaṃ pītamissitaṃ sandhāya ‘‘vicitrapaṭaparikkhittāni viya cā’’ti vuttaṃ. Madhurenākārena saddaṃ karonti tuṭṭharavaravanato.
49「在那里」指在寺院里。「在香圆堂」指在用手涂抹过、并散置着香花鬘的圆堂中。
Tatthāti vihāre. Gandhamaṇḍalamāḷeti hatthena kataparibhaṇḍe samosaritagandhapupphadāme maṇḍalamāḷe.
50「面前」指在近前。在说“教诫”之后，为了从总体上说明其中的教诫，所以接着讲“比丘们”等等。「成就」指眼等感官的圆满，以及手等肢体的具足。“身体得安慰”指消除了疲劳。“而那确实是通过入定”，他们这样说。「以第二分」：这是把后半夜分成三份，其中显示前一份是以躺卧和安坐的方式、依等至来度过的。「世间」指当时在王舍城等地所依止而住的地方，或者在其他地方，世尊用佛眼观察到能觉悟的、应调伏的有情世间。「适时」指与他们的根机成熟时间相应。「因缘相应」是同一个意思；或者说「因缘相应」，是指与他们能够领解差别、获得证得的因缘相应。
Upaṭṭhāneti pamukhe. ‘‘Ovadatī’’ti vatvā tatthovādaṃ sāmaññato dassetuṃ, ‘‘bhikkhave’’tiādi vuttaṃ. Sampattīti cakkhādiindriyapāripūri ceva hatthādisampadā ca. Samassāsitakāyo kilamathavinodanena. ‘‘Tañca kho samāpajjanenā’’ti vadanti. Dutiyabhāgeti iminā aparabhāgaṃ tayo bhāge katvā tattha purimabhāgaṃ seyyanisajjāvasena samāpattīhi vītināmetīti dasseti. Lokanti rājagahādīsu yaṃ tadā upanissāya viharati, tattha aññattha vā bujjhanakaṃ vineyyasattalokaṃ buddhacakkhunā voloketi. Kālayuttanti tesaṃ indriyaparipākakālānurūpaṃ. Samayayuttanti tasseva vevacanaṃ. Samayayuttanti vā tehi ājānitabbavisesapaṭilābhānurūpaṃ.
51「独处静坐」指划定了时间范围之后，进入等至。「满其所愿而不违越」指满足他的意图而不偏离，随顺其意乐，就是这个意思。
Paṭisallīnoti kālaparicchedaṃ katvā samāpattiṃ samāpanno. Adhippāyaṃ sampādento taṃ avirādhento, ajjhāsayānurūpanti attho.
52“一切……「诸天」”：这里应该理解为世界界的一切，而不是诸天的一切。因为并不像大集会时那样，总是在中夜时分于一万轮围世界的一切处，所有诸天都来到大师跟前。“疲累性”即疲劳。
Sakala…pe… devatāyoti ettha lokadhātusākalyaṃ daṭṭhabbaṃ, na devatāsākalyaṃ. Na hi mahāsamaye viya sabbadā majjhimayāme dasasahassacakkavāḷe sabbattha sabbā devatā satthu samīpaṃ upagacchanti. Kilāsubhāvo kilamatho.
53「以在精舍更换上下衣」：指以在精舍里更换所穿着的衣服的方式。「取」：指以披覆的方式拿取。因此说“著已”。「乞食处」：就是为了乞食应该走去的地方。
Vihāracīvaraparivattanavasenāti vihāre nivatthanivāsanaparivattanavasena. Ādiyitvāti pārupanavasena gahetvā. Tenāha ‘‘dhāretvā’’ti. Bhikkhācāranti bhikkhatthaṃ caritabbaṭṭhānaṃ.
54「极为照耀」指超越各个方向，普遍于一切处照耀。「身光」指自己身体放射出的光芒。像移动的莲池：犹如以宝做花蕊、以银做莲房、周边盛开着金莲花的、可以移动的湖一样。像「虚空界」：如同除去了云雾等垢染而极为清净的虚空；它也因为星群光线交织而普遍照耀。像「金山顶」：即金山的顶峰。以「祥瑞照耀」：以完全没有过失、一切相圆满、无与伦比的色身祥瑞而熠熠生辉，这种祥瑞的美丽性，胜过晴朗满月时那像圆满的白莲花朵一样的月轮；其光明性，超过具有千道光芒、炽燃闪耀的日轮；其金色光辉性，则压倒前两者，进一步盖过能在一瞬间照明一万世界界的大梵天光聚，就这样照耀、炽热、放射光辉。
Atirocamānanti taṃ taṃ atikkamitvā samantato sabbadisāsu virocamānaṃ. Sarīrappabhanti attano sarīrappabhaṃ. Jaṅgamaṃ viya padumasaranti ratanamayakiñjakkhaṃ rajatamayakaṇṇikaṃ samantato samphullitakañcanapadumaṃ sañcārimasaraṃ viya. Gaganatalanti abbhamahikādiupakkilesavigamena suvisuddhaākāsatalaṃ viya. Tampi hi tārāgaṇakiraṇajālasamujjalatāya samantato virocati. Kanakasikharanti kanakagirisikharaṃ. Siriyā jalamānanti sabbaso anavajjāya sabbākārena paripuṇṇakāyatāya anaññasādhāraṇāya rūpakāyasiriyā samujjalaṃ, yassā rucirabhāvo viddhe vigatavalāhake puṇṇamāsiyaṃ paripuṇṇakalamanomamaṇḍalaṃ candamaṇḍalaṃ atirocati, pabhassarabhāvo sahassaraṃsikiraṇatejojālasamujjalaṃ sūriyamaṇḍalaṃ abhibhavati, hemasamujjalabhāvo tadubhaye abhibhuyya pavattamānaṃ ekakkhaṇe dasasahassilokadhātuvijjotanasamattha-mahābrahmuno pabhāsamudayaṃ abhivihacca bhāsati tapati virocati.
55「一切善见」：指从一切方面都令人产生净信。而且因为应当完全忆念，所以称为“能令净信”。「达于最上调伏寂静」：指以身和语达到了无上的调御状态，以及无上的内心寂止。「无净信」：即没有净信，或者以拒绝净信的不信。“这两种都没有”：无净信与悭吝这两种情况都不是，而只是以不高兴、指责的意图表达不信，或者想说“我想从世尊口中听听某些法”才这样说。为了显示其中的理由，接着就说“然而世尊”等等。「不满足」：指尚未达到满足。「业坏」：指业的破坏。
Samantapāsādiketi samantato pasādāvahe. Tañca kho sabbaso saritabbatāyāti āha ‘‘pasādanīye’’ti. Uttamadamathasamathamanuppatteti kāyavācāhi anuttaraṃ dantabhāvañceva anuttaraṃ cittavūpasamañca sampatte. Appasādenāti pasādābhāvena, pasādapaṭikkhepena vā assaddhiyena. Ubhayathāpi noti appasādo macchariyanti ubhayathāpi no eva, atha kho anattamanatāya upārambhādhippāyena apasādento, bhagavato mukhato kiñci desetukāmo vā evamāha. Tattha kāraṇaṃ dassento ‘‘bhagavato panā’’tiādimāha. Atittanti tittiṃ agacchantaṃ. Kammabhaṅganti kammahāniṃ.
56这位婆罗门是利慧者，正因如此，他不久就将现证阿拉汉果。为了引发谈话，他也这样说：“这样我就能从他那里听到一些法了”。「随应调伏者」：指通过自称是耕作者这种方式，有针对性地对应该被调伏的人讲的。
Tikkhapañño esa brāhmaṇo, tathā hi na cirasseva arahattaṃ sacchikarissati. Kathāpavattanatthampi evamāha – ‘‘evaṃ ahaṃ imassa kañci dhammaṃ sotuṃ labhissāmī’’ti. Veneyyavasenāti attano kasanakāribhāvakittanamukhena vinetabbapuggalavasena.
57「粗显的」：即通常可见的。他生起了高度的尊重，心想：“这是最上的应供者”。圣典中“或轭或犁”的“或”字，是表示未曾提及的选择项。以此涵盖了种子等，因此就显示了种子、轭杆或持轭绳等含义。正是如此，世尊回答婆罗门时，才说“信为种子”等等。「由与先前法的相似性」：指与先前已经接受的法相似。至于在这里还需要说的，都依据注释书的记载，并且应当从字面义或从义理推求来理解。这就是诸佛的威力：即借着相关的法门开始说法，从而调伏那些应被调伏的人。
Oḷārikānīti pākatikāni. ‘‘Esa uttamadakkhiṇeyyo’’ti sañjātabahumāno. Pāḷiyaṃ ‘‘yugaṃ vā naṅgalaṃ vā’’ti vā-saddo avuttavikappattho. Tena bījādiṃ saṅgaṇhāti, tasmā bījaṃ vā īsaṃ vā pariggahayottāni vāti ayamattho dassito hoti. Tathā hi bhagavā brāhmaṇassa paṭivacanaṃ dento ‘‘saddhā bīja’’ntiādimāha. Pubbadhammasabhāgatāyāti paṭhamaṃ gahitadhammasabhāgatāya. Yaṃ panettha vattabbaṃ, taṃ aṭṭhakathāruḷhameva gahetabbañca saddato atthāpattito vā idha daṭṭhabbaṃ. Buddhānaṃ ānubhāvo ayaṃ, yadidaṃ pasaṅgāgatadhammamukhena desanaṃ ārabhitvā veneyyavinayanaṃ.
58「没有连结的」：就提问的连结而言，是没有连结的。「像这样」：像现在所宣说的方式。「在此」：在这教导当中。「他」：指世尊。「对他的」：对那位婆罗门的。「出于慈悯」：因为如果不是一切知者，即使有慈悯，也可能在仅仅被问的时候就停住不说；同样，虽然知道却没有慈悯的人也是这样；然而世尊由于圆满具足这两种法，所以不会因为“这个没被问到”就捨弃不说，而是会开示出来。他在详细解释以“有根”等略说的义理时，说了“在那里”等等。在那里，种子之所以成为耕作的根本，是因为它具有无间性，而且必须依它的量来规定，所以他说“在那个上面……应该被做”。通过这样，他从顺向和逆向两方面阐明种子对于耕作的根性。接着以「善的」这一词来显示：不善的人们可能以其他方式把事情弄成不是这样，然而那种善法却是无量的。
Ananusandhikāti pucchānusandhivasena ananusandhikā. Evanti idāni vuccamānākārena. Etthāti etissā desanāya. Soti bhagavā. Tassāti brāhmaṇassa. Anukampāyāti asabbaññū hi satipi anukampāya pucchitamatte tiṭṭheyya, tathā jānantopi ananukampako, bhagavā pana ubhayadhammapāripūriyā ‘‘idaṃ apucchita’’nti aparihāpetvā katheti. Samūlantiādinā saṅkhepena vuttamatthaṃ vivaranto ‘‘tatthā’’tiādimāha. Tattha bījassa kasiyā mūlabhāvo nānantariyato tappamāṇavidhānato cāti āha ‘‘tasmiṃ…pe… kattabbato’’ti. Tena anvayato byatirekato ca bījassa kasiyā mūlabhāvaṃ vibhāveti. Kusalāti iminā akusalā tato aññathāpi karonti, taṃ pana appamāṇanti dasseti.
59「对她的」：既是对那位婆罗门，也是对于作为种子安立处的法，因为有助益的关系。「由于具备法联结的能力」：因为能够与所说的法的果联结起来，能够把它连接上去。「苦行是雨」：这是针对所引用的那句话而说的。为了让略说的义理变得清楚，才说了“此即是”等等。在对耕作者有帮助之后，紧接着种子而说的雨，这不算是在不适当的时机说。为什么呢？因为在播种的时候，本来就应当希求合适的雨；所以，如果等到最后或中间才说，它能够联结法的这种能力就不会被彰显出来。「在自己无法涉入的领域」：指禅那等超人法。「即使在后时」：即使在讲述了耕作的资粮之后。「应当被说」：是一定要说的。「就在其之后」：就是紧接在种子之后。这样在种子紧接着就说的雨，才是有能力的——也就是表明它在种子与果的联结当中是有能力的，因为正是靠着这种紧接着的说法，才显示出它作为近助缘的效用。
Tassāti brāhmaṇassa bījaṭṭhāniyassa dhammassa ca upakārabhāvato. Dhammasambandhasamatthabhāvatoti tathā vuttadhammassa phalena sambandhituṃ yojetuṃ samatthabhāvato. Tapo vuṭṭhīti vuttavacanaṃ sandhāya vuttaṃ. Saṅkhepato vuttamatthaṃ pākaṭaṃ kātuṃ ‘‘ayaṃ hī’’tiādi vuttaṃ. Kassakassa upakārassa bījassa anantaraṃ vuṭṭhi vuccamānā aṭṭhāne vuttā nāma na hoti. Kasmā? Bījassa vappakāle anurūpāya vuṭṭhiyā icchitabbato, tasmā avasāne majjhe vā vuccamānāya dhammasambandhasamatthatā tassā vibhāvitā na siyā. Attano avisayeti jhānādiuttarimanussadhamme. Pacchāpīti kasisambhārakathanato pacchāpi. Vattabboti ekantena vattabbo. Tadanantaraṃyevāti bījānantaraṃyeva. Vuccamānā vuṭṭhi samatthā hoti, bījassa phalena sambandhane samatthāti dīpitā hoti anantaravacaneneva tassā āsannaupakārattadīpanato.
60「净信为相」：在值得净信的对象上，能够正确地产生净信，这就是它的特相。「信解为相」：在值得相信的对象上，以“就是这么回事”而信入，这就是它的特相。在「根种子」等词当中，根本身就是种子，所以叫根种子。其余的也应这样理解，因为这里想说的就是种子这一类。而地生类等则可以这样理解：那种以根为种子的，就叫根种子，如此等等。至于第五种「种种子」：因为在缘的聚合当中，对于产生相似的果报，它起着特殊原因的作用，所以“种子”一词本来就固定用在那些有生长能力、能结坚实果子的东西上；为了达成那类意义，它有时也被用在根等东西上，因此为了避免混淆，就再用一个“种子”来加以区别，而说「种种子」，就如同说“苦苦”“色色”一样。即使如此，为了显示按照这个意义来说，它也是非转喻的、本义的种子，所以他说：“那一切都是……能够去的”。
Sampasādalakkhaṇāti pasīditabbe vatthusmiṃ sammadeva pasīdanalakkhaṇā. Okappanalakkhaṇāti saddheyyavatthuno evametanti pakkhandanalakkhaṇā. Mūlabījantiādīsu mūlameva bījaṃ mūlabījaṃ. Esa nayo sesesupi bījagāmassa adhippetattā. Bhūtagāmo pana mūlaṃ bījaṃ etassāti mūlabījantiādinā veditabbo. Bījabījanti pañcamaṃ pana paccayantarasamavāye sadisaphaluppattiyā visesakāraṇabhāvato virūhanasamatthe sāraphale niruḷho bījasaddo tadatthasiddhiyā mūlādīsupi kesuci pavattatīti tato nivattanatthaṃ ekena bīja-saddena visesetvā vuttaṃ ‘‘bījabīja’’nti ‘‘dukkhadukkhaṃ rūparūpa’’nti ca yathā. Evampi iminā atthena imassapi nippariyāyova bījabhāvoti dassento āha ‘‘taṃ sabbampi…pe… gacchatī’’ti.
61现在，为了阐明在应当宣说之处，信如何以“种子”之喻而具有信之种子的意义，于是以“在那里，犹如”等开始宣说。固然，戒是以信为近因的，然而就像对于定那样，由于一切无过失之法皆以信为初基与根本，所以信也是其安住之处，因此他说：「在下，以戒为根本而安住」。由于一切人皆是依凭信而开始修习止观的，所以说信：「向上，令止观的嫩芽生起」。「那」：指谷物种子。「地味、水味」：在含有各种成分的地界和水界当中所能取得的味。「取后」：依缘的相续而摄取。「为取谷物成熟」：为了产生谷物的成熟，即为了生起它。「味」：指汲取以信、戒为根本因的止观修习之味。「以圣道之茎」：以圣道之流，「为取圣果谷物成熟」：就是为了产生圣果——圣果因为可被视为财富，所以也称为谷物，这里指为了生起它。所谓的谷物之茎，是指节的最后部分作为依止，节是它的内部，同样以那个为依止的就是秆。嫩芽是指花。「增长」：由各部分的圆满而增长。「茂盛」：由于根的相续坚固而茂盛。「广博」：以叶和茎等而变得宽广。生起乳：在达到嫩绿果实的阶段时，生起作为米粒种子之种的乳。「这」：指信。安住后：由最初伴随着业道、正见而生起的仅以戒而安住后。在增长等当中：以极其清净的戒清净与心清净而获得增长，以度疑清净而获得茂盛。达到道非道智见清净之广博后，生起称为智见清净的乳：因为变得极为殊妙、清澈、明净，而产生了叫做智见清净的乳。成就多种……果：成就以种种无碍解、种种神通而圆满的阿拉汉果为首。
Idāni kathañci vattabbe saddhāya opammatte bīje saddhāya bījabhāvaṃ vibhāvetuṃ ‘‘tattha yathā’’tiādi āraddhaṃ. Kāmaṃ saddhūpanisaṃ sīlaṃ, tathāpi samādhissa viya sabbesampi anavajjadhammānaṃ ādimūlabhāvato saddhāyapi patiṭṭhā hotīti āha ‘‘heṭṭhā sīlamūlena patiṭṭhātī’’ti. Yasmā sabbasseva puggalassa saddhāvasena samathavipassanārambho, tasmā sā ‘‘upari samathavipassanaṅkuraṃ uṭṭhāpetī’’ti vuttā. Tanti dhaññabījaṃ. Pathavirasaṃ āporasanti sasambhārapathavīāpesu labbhamānaṃ rasaṃ. Gahetvāti paccayaparamparāya gahetvā. Dhaññaparipākagahaṇatthanti dhaññaparipākanibbattiatthaṃ. Rasanti saddhāsīlamūlahetusamathavipassanābhāvanārasaṃ ādiyitvā. Ariyamagganāḷenāti ariyamaggasotena ariyaphaladhaññaparipākagahaṇatthanti ariyaphalameva dhanāyitabbato dhaññaṃ tassa nibbattiatthaṃ. Dhaññanāḷaṃ nāma kaṇḍassa nissayabhūto pacchimadeso, kaṇḍo tabbhantaro taṃnissayoyeva daṇḍo. Pasavo nāma pupphaṃ. Vuddhinti avayavapāripūrivasena vuddhiṃ. Virūḷhinti mūlasantānadaḷhatāya viruḷhataṃ. Vepullanti pattanāḷādīhi vipulabhāvaṃ. Khīraṃ janetvāti taruṇasalāṭukabhāvappattiyā taṇḍulassa bījassa bījabhūtaṃ khīraṃ uppādetvā. Esāti saddhā. Patiṭṭhahitvāti kammapathākammapathasammādiṭṭhisahitena ādito pavattasīlamattena patiṭṭhahitvā. Vuddhintiādīsu suparisuddhāhi sīlacittavisuddhīhi vuddhiṃ, diṭṭhikaṅkhāvitaraṇavisuddhīhi virūḷhiṃ. Maggāmaggapaṭipadāñāṇadassanavisuddhīhi vepullaṃ patvā. Ñāṇadassanavisuddhikhīranti sādurasasuvisuddhibhāvato ñāṇadassanavisuddhisaṅkhātaṃ khīraṃ janetvā. Aneka…pe… phalanti anekapaṭisambhidā-anekābhiññāṇaparipuṇṇaṃ arahattaphalasīsaṃ nipphādeti.
62「由于作种子作用」：因为造作种子的作用。所谓种子的作用，就是令与自己相似或不相似的果得以安立、联结、产生；由于造作、产生这种作用，所以说「如是，信作种子作用」。由此显示，对于善法来讲，信具有那种不与其它东西共通的种子的意义。而「她且」等语句，就是为了成立那个义理。现在，为了给出这个义理的经典依据，他说了「已生信」等。由此显示：正如同亲近善士和听闻正法那样，信对于无余的正道修行来说，是根本的原因。
Bījakiccakaraṇatoti bījakiccassa karaṇato. Yañhi taṃsadisassa visadisassa ca attano phalassa patiṭṭhāpanasambandhananipphādanasaṅkhātaṃ bījassa kiccaṃ, tassa karaṇato nibbattanato ‘‘evaṃ saddhā bījakicca’’nti vuttaṃ. Iminā anaññasādhāraṇaṃ saddhāya kusaladhammānaṃ bījabhāvaṃ dasseti. Sā cātiādinā tamevatthaṃ samattheti. Idāni tattha āgamaṃ dassento ‘‘saddhājāto’’tiādimāha. Tena yathā sappurisūpanissayassa saddhammassavanassa ca, evaṃ anavasesāya sammāpaṭipattiyā saddhā mūlakāraṇanti dasseti.
63根律仪和精进能焚烧、压迫不善法；苦行和头陀支则能焚烧、压迫不善法以及身体，所以称为「苦行」。根律仪之所以是这里主要想说的，是因为它总持了精进应负的责任；其余的那些，则因为是随修的，所以成为雨的体性。以「等」字，包含了灰烬、炭火、雨等的收摄。「已摄受」：已经到达。通过萌芽、枯萎、成就这些词，显示了如同谷物种子的相续那样，信种子的相续由于苦行之雨，在初、中、后各个阶段都得到了助益。
Indriyasaṃvaro vīriyañca akusaladhamme, dukkarakārikā dhutaṅgañca akusaladhamme ceva kāyañca tapati vibādhatīti tapoti vuccati. Indriyasaṃvaro adhippeto vīriyassa dhorayhabhāvena gayhamānattā, itaresaṃ vuṭṭhibhāvassa anuyuñjamānattā. Ādi-saddena kalalaṅgāravuṭṭhiādīnaṃ saṅgaho. Samanuggahitanti upagataṃ. Viruhanāmilāyananipphattivacanehi dhaññabījasantānassa viya tesaṃ vuddhiyā saddhābījasantānassa tapovuṭṭhiyā ādimajjhapariyosānesu upakārataṃ dasseti.
64「于前句亦」：由这个“亦”字，应当看出它还和后面的句子有关，并且因为希求着“惭是我的轭，意为我的系绳”，所以应该把“我的念”里的“我的”那个词也套用到“惭”上面来理解。连水也要从河流、湖池等处取来给予。配合四种精勤之牛。「恒时存有」：这里省略了“说”字。
Purimapadesupīti api-saddena parapadesupīti attho daṭṭhabbo ‘‘hirī me īsā, mano me yotta’’nti icchitattā, ‘‘sati me’’ti ettha me-saddo ānetvā yojetabbo. Udakampi tāva dātabbaṃ hoti nadītaḷākādito ānetvā. Vīriyabalībadde catubbidhe yojetvā. Niccakālaṃ atthīti vacanaseso.
65与观一起的道慧，是这里主要想说的，因为这里想说的是为了获得不死之果的耕作。观与慧这两种慧，都能作近因，因为它们都是殊胜的。所以他说“犹如呀”等。「慧」：以各种方式了知，所以叫慧。对于有慧的人，慧是走在前面的，因为它是对如理作意来说特别的缘，而且在俱生缘和增上缘当中也是最优胜的。「祥瑞」：指美丽、光辉。善士之法：指信等。随行的：跟随而行的。「被轭系缚」：被叫做轭的惭所系缚；但因为慧有时候不相应，这里是以意为首而说的定，所以他说「称为意的定绳的」。由于把两边平齐地拉过来，令它们结合而成为系缚的绳索，所以叫定绳。「避免单向而行」：阻挡那种或昏沉或掉举的偏向一边的行走。由于依着中道的观行来修习，在去除对身等事物的美丽、乐、常等执著时，慧是念的特别之缘，所以被说成「与念相应的慧」——这是因为慧从来不会有离开念的时候。关于相续密集等的区别是这样的：前后诸法由于无间隔地生起，现出一合相的样子，这叫相续密集；现出以单一集合而合一的样子，这叫组合密集；由于难以了解的作用区分而现出一合相的样子，这叫作用密集；由于同一种所缘而现出一合相的样子，这叫所缘密集。所有的，或者一切烦恼的根相续：一切……相续。这里是不起相应的意思。「破」：破坏、彻底断除。而那被说为“破”的，只是出世间的慧，因为这里主要想说的是随眠的断除。不过，世间慧也能破相续密集等，因为通过修观，也能做到对密集的分离观察。所以他说「其他则也可以是世间慧」。
Saha vipassanāya maggapaññā adhippetā amatapphalāya kasiyā adhippetattā. Vipassanā paññācāti duvidhāpi paññā upanissayā hoti visiṭṭhabhāvato. Tenāha ‘‘yathā hī’’tiādi. Paññāti pakārehi jānātīti paññā. Paññavataṃ paññā purato hoti yonisomanasikārassa visesapaccayabhāvato, sahajātādhipatīsu ca ukkaṭṭhabhāvato. Sirīti sobhaggaṃ. Sataṃ dhammā saddhādayo, anvāyikāti anugāmino. Īsābaddhā hotīti hirisaṅkhātaīsāya baddhā hoti , paññāya kadāci appayogato manosīsena samādhi idha vuttoti āha ‘‘manosaṅkhātassa samādhiyottassā’’ti. Samaṃ upanetvā bandhitvā baddharajjukattā samādhiyottaṃ. Ekato gamananti līnaccāraddhasaṅkhātaṃ ekapassato gamanaṃ vāreti. Majjhimāya vipassanāvīthiyā paṭipādanato kāyādīsu subhasukhaniccattabhāvavigamane paññāya visesapaccayā satīti vuttaṃ – ‘‘satiyuttā paññā’’ti tassā sativippayogāsabbhāvato. Santatighanādīnaṃ ayaṃ viseso – purimapacchimānaṃ dhammānaṃ nirantaratāya ekībhūtānaṃ viya pavatti santatighanatā, ekasamūhavasena ekībhūtānamiva pavatti samūhaghanatā, dubbiññeyyakiccabhedavasena ekībhūtānamiva pavatti. Kiccaghanatā, ekārammaṇavasena ekībhūtānamiva pavatti ārammaṇaghanatā. Sabbesaṃ, sabbāni vā kilesānaṃ mūlasantānakāni sabba…pe… santānakāni. Anuppayogo hi attho. Padāletīti bhindati samucchindati. Sā ca kho ‘‘padāletī’’ti vuttā lokuttarāva paññā anusayappahānassa adhippetattā. Santatighanādibhedanā pana lokiyāpi hoti vipassanāvasena ghanavinibbhogassa nipphādanato. Tenāha ‘‘itarā pana lokikāpi siyā’’ti.
66「惭」（hirīyatīti）是指羞愧、厌恶的意思。因此，应把“pāpakehi dhammehi（于恶法）”这个词看作从格，或者在表示原因时视为具格。「愧」（ottappa）也同样被包含在内，因为不可能有无惭的羞愧，也不可能有对恶无恐惧的羞愧或对恶的怖畏。「木杆」（rukkhalaṭṭhīti）就是木杖。由于在那个部分用来耕作，所以特别被称为犁，因此说“轭持着牛轭犁”（īsā yuganaṅgalaṃ dhāreti）。固然有与慧不相伴的惭存在，但绝不会有与惭不相伴的慧，所以说“由于没有惭……（慧也就）没有”（hiri…pe… abhāvato）。因为在连接处没有动摇，所以是「不动」。因为坚固，所以是「不松弛」。与惭相连接的慧，由于它对立于无惭，并且自身不松弛，所以是不动、不松弛的，因此说“不与无惭者相杂”（abbokiṇṇā ahirikenā）。就像用容器量度的人一样，它能了知所缘，以区分的方式了知，因此称为「意」（mano）。「以意为首」（manosīsenāti）是指通过意的名称来指称。「与之相应」（taṃsampayuttoti）这一句显示：就如同人因为与矛一同行动而被称作“矛”一样，定由于与意一同生起而被称为“意”。「由驾驭者」（sārathināti）指由耕作者。在这里，因为他驱赶牛群、使它们前行，所以称为“驾驭者”。「一缚」（ekābandhananti）是指使它们成为同一系缚。「于各自的作用中」（sakakicceti）是指轭等各自在它们的作用中被运用。确实，当轭等各自被系缚并成为一体时，犁的功能才能成就，否则不能，因此说“令于各自作用中而行”（sakakicce paṭipādeti）。「以不散乱之性」（avikkhepasabhāvenāti）是指以自身不散乱的特性。「系缚后」（bandhitvāti）是指以俱生缘等缘的形态与自己连接后。「于各自作用中」（sakakicceti）是指惭等各自应作的作用中。
Hirīyatīti lajjati, jigucchatīti attho. Tasmā ‘‘pāpakehi dhammehī’’ti nissakkavacanaṃ daṭṭhabbaṃ, hetumhi vā karaṇavacanaṃ. Ottappampi gahitameva, na hi lajjanaṃ nibbhayaṃ pāpabhayaṃ vā alajjanaṃ atthīti. Rukkhalaṭṭhīti rukkhadaṇḍo. Tena padesena kasanato visesato naṅgalanti vuccatīti āha ‘‘īsā yuganaṅgalaṃ dhāretī’’ti. Kāmaṃ paññārahitā hirī atthi, hirirahitā pana paññā natthevāti āha ‘‘hiri…pe… abhāvato’’ti. Sandhiṭṭhāne kampanābhāvato acalaṃ. Thirabhāvena asithilaṃ. Hiripaṭibaddhapaññā paṭipakkhavasena ca asithilabhāvena ca acalā asithilāti āha ‘‘abbokiṇṇā ahirikenā’’ti. Nāḷiyā minamānapuriso viya ārammaṇaṃ munāti paricchedato jānātīti mano. Manosīsenāti manaso apadesena. Taṃsampayuttoti iminā kuntasahacaraṇato puriso kunto viya manasahacaraṇasamādhi ‘‘mano’’ti vuttoti dasseti. Sārathināti kassakena. So hi idha balībaddānaṃ sāraṇato pācanato ‘‘sārathī’’ti adhippeto. Ekābandhananti ekābaddhakaraṇaṃ. Sakakicceti sakakiccena yutte. Tena hi īsādīsu yathārahaṃ bandhitvā ekābaddhesu katesu naṅgalesu kiccaṃ ijjhati, no aññathāti taṃ ‘‘sakakicce paṭipādetī’’ti vuttaṃ. Avikkhepasabhāvenāti attano avikkhepasabhāvena . Bandhitvāti sahajātādipaccayabhāvena attanā sambandhitvā. Sakakicceti hirīādīhi yathāsakaṃ kattabbe kicce.
67「久所行等义」（cirakatādimatthanti）是指即使是久远之前说过的意思。「随念」（sarati）指忆念，以身等为不净等而省察。「令破裂」（phāletīti）就是令破除。「驱赶、令行」（pājenti gamentīti）即驱赶、使行进；那驱策（pācana）一词，是把ja音变成ca音而成的。为了显示“犁头驱策”（phālapācananti）的意义，因而说“犹如，婆罗门……念”（yathā hi brāhmaṇa…pe… satī）。现在，为了详细显示那意义，而说“在那，犹如”（tattha yathā）等。「守护犁」（naṅgalaṃ anurakkhati）：因为会破裂、被破坏，所以守护。「并且走在它的前面」（purato cassa gacchatīti）：当犁在耕作、划破地面时，它走在前头，成为前导。「以行」（gatiyoti）：以转起、以作用。「正在寻求」（samanvesamānāti）：以忆念的作用而搜寻。于所缘上，或以身等为对象而使之现前，以不净等方式守护慧犁。在自性非自性近行中，如同犁头对于犁那样，被称为“守护”（ārakkhā），因此说“念从一切无义中守护”（sabbānatthato sati rakkhati）。这样，念就有守护的现起。由于对久作、久说之事不遗忘的特性，念是慧犁的前导；为了显示它的前导性，所以说“念……不失去”（sati…pe… no pamuṭṭhe）。「被念所习熟」（satipariciteti）：由念所安立。有些文本读作“被现起”（upaṭṭhāpite），意思相同。「不令沉陷」（saṃsīdituṃ na detīti）：不令在各自作用的执行中产生沉陷。那称为懈怠的沉陷，即是懈怠沉陷。
Cirakatādimatthanti cirabhāsitampi atthaṃ. Sarati anussarati kāyādiṃ asubhādito nijjhāyati. Phāletīti padāleti. Pājenti gamentīti taṃ pājanaṃ. Idha imasmiṃ sutte ‘‘pācana’’nti vuttaṃ ja-kārassa ca-kāraṃ katvā. Phālapācananti imamatthaṃ dassetuṃ ‘‘yathā hi brāhmaṇa…pe… satī’’ti vuttaṃ. Idāni tamatthaṃ vitthārato dassento ‘‘tattha yathā’’tiādimāha. Naṅgalaṃ anurakkhati bhijjanaphālanato. Purato cassa gacchatīti assa naṅgalassa kassane bhūmiyā vilikhane purato gacchati pubbaṅgamā hoti. Gatiyoti pavattiyo. Samanvesamānāti saraṇavasena gavesamānā. Ārammaṇe vā kāyādike upaṭṭhāpayamānā asubhādivasena paññānaṅgalaṃ rakkhati. Sabhāvāsabhāvūpagame phālo viya naṅgalassa ‘‘ārakkhā’’ti vuttā ‘‘sabbānatthato sati rakkhatī’’ti katvā. Tathā hesā ārakkhapaccupaṭṭhānā. Cirakatacirabhāsitānaṃ asammussanavasena sati paññānaṅgalassa purato hotīti vatvā tassa puratobhāvaṃ dassetuṃ ‘‘sati…pe… no pamuṭṭhe’’ti āha. Satipariciteti satiyā paṭṭhāpite. ‘‘Upaṭṭhāpite’’tipi pāṭho, ayamevattho. Saṃsīdituṃ na detīti sakiccakiriyāya saṃsīdanaṃ kātuṃ na deti. Kosajjasaṅkhātaṃ saṃsīdanaṃ kosajjasaṃsīdanaṃ.
68巴帝摩卡律仪戒是因为讲述了身业和语业的节制而说的。通过显示对应当受用的食物应加以节制的状态，也彰显了对四种资具都应节制的受用性，因此说“以食物为门”等。这里的节制状态，是以资具为因、没有非法寻求的，所以说“意为无杂染”。由于“食物”一词通常指食物的受用，所以说“以于食物知量之门”。不过，如果从受用的意义来说，说“以食物之辞为门”，也能得到所期望的意义。通过它，即通过“身善守护”等词——它们不劫夺——此处引来“阐明”一词作连接。
Pātimokkhasaṃvarasīlaṃ vuttaṃ kāyikavācasikasaṃyamassa kathitattā. Āhāre udare yatoti paribhuñjitabbaāhāre saṃyatabhāvadassanena paribhuñjitabbatāya catūsupi paccayesu saṃyatabhāvo dīpitoti āha ‘‘āhāramukhenā’’tiādi. Saṃyatabhāvo cettha paccayahetu anesanābhāvoti vuttaṃ ‘‘nirupakkilesoti attho’’ti. Bhojanasaddo āhāraparibhoge niruḷhoti katvā vuttaṃ ‘‘bhojane mattaññutāmukhenā’’ti. Paribhuñjanaṭṭhena pana bhojanasaddamukhenāti vutte adhippetattho labbhateva. Tenāti kāyaguttātiādivacanena. Na vilumpantīti ‘‘dīpetī’’ti padaṃ ānetvā sambandho.
69「以两种方式」即对未见等以未见等的方式，对所见等以所见等的方式，如此以两种方式。「不欺诳」即不欺诳、不说虚妄语。「切割」指在根部切截。「割截」指在任何地方切割。「拔除」指连根拔除。「以镰刀」指用镰刀，「以割取」是这个意思。即对于名为欺诳的草，也就是那八种卑贱语。「如实智」即名为名色分别的智慧。因为说真实语而应知为“谛”，所以说「割断者」，即能割断者。「令沉睡」即令入睡者。“仅此是谛，余为虚妄”这样的见，称为「谛见」。「于两种解释中」即依主动完成与被动完成的两种解释。而「令沉睡」，只是依被动意义来解释。
Dvīhākārehīti adiṭṭhādīnaṃ adiṭṭhādivasena diṭṭhādīnañca diṭṭhādivasenāti evaṃ dvippakārehi. Avisaṃvādanaṃ avitathakathanaṃ. Chedanaṃ mūlappadese nikantanaṃ. Lunanaṃ yattha katthaci chedanaṃ. Uppāṭanaṃ ummūlanaṃ. Asitenāti dattena, lāyitenāti attho. Visaṃvādanasaṅkhātānaṃ tiṇānaṃ, aṭṭhannaṃ anariyavohārānanti attho. Yathābhūtañāṇanti nāma rūpaparicchedakañāṇaṃ. Saccanti veditabbaṃ aviparītavuttikattā ‘‘chedakaṃ’’ chindanakaṃ. Niddānanti niddāyakaṃ. Idameva saccaṃ moghamaññanti diṭṭhi ‘‘diṭṭhisacca’’nti vuccati. Dvīsu vikappesūti bhāvakattusādhanavasena dvīsu vikappesu. ‘‘Niddāna’’nti upayogavaseneva attho.
70「戒」本身被称为「柔和性」（soracca），是据“善远离杀生等之业”而说的。由于没有行苦等，且因美好之故，而在美好的涅槃中以作所缘的方式乐住，所以称为「善乐者」（surata），即阿拉汉。这种状态即是柔和性，即阿拉汉果。仅仅不是解脱的那种状态，并不是究竟的解脱。
Sīlameva ‘‘soracca’’nti vuttaṃ ‘‘pāṇātipātādīhi suṭṭhu oratassa kamma’’nti katvā. Saṅkhāradukkhādīnaṃ abhāvato sundarabhāvato sundare nibbāne ārammaṇakaraṇavasena ratattā surato, arahā. Tassa bhāvo soraccaṃ, arahattaṃ. Appamocanameva accantāya pamocanaṃ na hoti.
71为了显示：从某个时候开始，观（vipassanā）的慧与它同行的精进具有了犁轭的性质，以及那时生起的善修习具有了耕作的性质；从那时起，之前生起的慧与精进波罗蜜也就有了犁轭的性质，而那时生起的善修习也有了耕作的性质，应当这样理解。因此说「正如」等。「能负轭」（dhorayha）即轭。「所谓厚块」（ghana）指依我慢等而区分的厚块。应当被负荷、作为初始的轭存在于他们中，所以称为「轭者」（dhurā），即负担初始轭的人。以那些轭者为根基而负担第二个轭的人，称为「轭之负荷者」（dhorayhā）。轭者与轭之负荷者合在一起，依单一体的意义称为「轭与轭之负荷者」（dhuradhorayha）。「正负荷」（vahanta）就是指通过耕作而正在运转。
Yadaggena vipassanāya paññāya taṃsahagatavīriyassa ca naṅgaladhorayhatā, tathāpavattakusalabhāvanāya ca kasibhāvo ca, tadaggena tato puretaraṃ pavattapaññāvīriyapāramīnaṃ naṅgaladhorayhatā, tathāpavattakusalabhāvanāya ca kasibhāvo veditabboti dassento ‘‘yathā hī’’tiādimāha. Dhuraṃ vahatīti dhorayhaṃ. Yathāvuttaṃ ghananti asmimānādibhedaṃ ghanaṃ. Vahitabbā ādibhūtā dhurā etesaṃ atthīti dhurā, purimadhuravāhakā. Taṃmūlakā aparaṃ dhuraṃ vahantā dhorayhā. Dhurā ca dhorayhā ca dhuradhorayhaṃ ekattavasena. Vahantanti kasanena pavattantaṃ.
72由于从欲轭等轭中得安稳，所以称为「无灾祸」。以那涅槃为所缘、为目的。「被运载」指与观一同前行的。「向对面被运载」指属于道的。「田端」即田地的边界。「于见一处」指在与见俱生的一处以及应断的一处。所谓「于粗」，是依上道所应断的烦恼而说，否则第二道所应断的烦恼，虽然也可由见所断，但也算是粗。「与细俱行」指在成为细的状态中。这是依下道所应断的烦恼而说。在断尽一切烦恼，即断尽残余的一切烦恼时，它不退转地行进，因为再也没有应断的；「无退转」即不退回，这样行进的意思。因此说「无退转」等。然而，这即是你的轭与轭之负荷者。
Kāmayogādīhi yogehi khemattā anupaddavattā. Taṃ nibbānaṃ adhikicca uddissa. Vāhīyati vipassanāya sahagataṃ. Abhimukhaṃ vāhīyati maggapariyāpannaṃ. Khettakoṭinti khettamariyādaṃ. Diṭṭhekaṭṭheti diṭṭhiyā sahajātekaṭṭhe pahānekaṭṭhe ca. Oḷāriketi uparimaggavajjhe upādāya vuttaṃ, aññathā dassanapahātabbāpi dutiyamaggavajjhehi oḷārikāti. Aṇusahagateti aṇubhūte. Idaṃ heṭṭhimamaggavajjhe upādāya vuttaṃ. Sabbakilese avasiṭṭhasabbakilese pajahantaṃ anivattantaṃ gacchati puna pahātabbatāya abhāvato. Anivattantanti na nivattantaṃ, yathā nivattanaṃ na hoti, evaṃ gacchatīti attho. Tenāha ‘‘nivattanarahita’’ntiādi. Etaṃ pana tava dhuradhorayhaṃ.
73「如是，此即是耕作」，这是对前面所说内容的回顾。所以说是「作结语」。实际上是对已经说过的意义再作叙述。「以慧犁击打念犁头」是指：用名为慧的犁，与念犁头结合为一体而击打。这里「耕作」（kaṭṭhā）一词应引来“耕”字，连接为“耕作之耕”。「业终」就是指前面所说的耕作业的终点。虽然先前以“慧是我轭犁”等语，以自我开示的方式显示了这不死果的耕作，但为了显示大悲悯的世尊的教导对一切众生界都是共通的，所以接着说「然而此即」等。
Evamesā kasīti yathāvuttassa paccāmasanaṃ. Tenāha ‘‘nigamanaṃ karonto’’ti. Vuttasseva hi atthassa puna vacanaṃ. Paññānaṅgalena satiphālaṃ ākoṭetvāti paññāsaṅkhātena naṅgalena saddhiṃ satiphālassa ekābaddhabhāvakaraṇena ākoṭetvā. Kaṭṭhāti ettha ‘‘kasī’’ti padaṃ ānetvā sambandhitabbaṃ ‘‘kaṭṭhā kasī’’ti. Kammapariyosānanti yathāvuttakasikammassa pariyosānabhūtaṃ. Yadipi pubbe ‘‘paññā me yuganaṅgala’’ntiādinā attuddesikavasenāyaṃ amatapphalā kasi dassitā, mahākāruṇikassa pana bhagavato desanā sabbassapi sattanikāyassa sādhāraṇā evāti dassento ‘‘sā kho panesā’’tiādimāha.
74「即在当日」就是指在那一天。「说了起始……」在这里，「起始」一词把谈话结束时所要诵读的段落也包括进去了，所以针对之后「如是说已」等其他文字，才说「此后……」。
Divaseyevāti taṃdivase eva. Ādimāhāti ettha ādi-saddena kathāpariyosāne pāṭhapadeso gahitoti tadaññaṃ ‘‘evaṃ vutte’’tiādipāṭhaṃ sandhāya ‘‘tato parañcā’’ti āha.
98耕田婆罗堕阇经的注疏结束。
Kasibhāradvājasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
992. 上扬经注疏
2. Udayasuttavaṇṇanā
198「此为所说」指的是「以饭食充满」这句话已经被说出。他们说：「所谓『没有能力去拿』，意思是借着世尊的决意力而使他无法拿到。」据说，这是世尊为了调伏那位婆罗门，才这么做的。
198.Etaṃ vuttanti ‘‘odanena pūresī’’ti etaṃ vacanaṃ vuttaṃ. ‘‘Gahetuṃ samattho nāma nāhosīti bhagavato adhiṭṭhānabalenā’’ti vadanti. Taṃ brāhmaṇaṃ vinetukāmatāya kira bhagavā tathā akāsi.
76「因为害怕被指责」：意思是担心被他人指责。他没有说法就折返了，是因为婆罗门的规矩里提到：「即使是远道而来的外道沙门，也不应该光凭几句言语就对他表示恭敬。」「他离开了」：这句是指他并未说出婆罗门的法就离开了，因为那位婆罗门的智慧还没有成熟。这句话……（中略）……他前往摩揭陀，心里其实是热切地希望能有机会说法，就像经文「人们一再又一再地播种种子」等所表明的那样。「味爱的强烈抓取者」：这个词解释为「味爱的强烈抓取者」，也就是指被味爱牢牢抓住的人。因此经文说他是「味贪」。
Upārambhabhayenāti parūpavādabhayena. Avatvāva nivatto ‘‘abbhāgatopi pāsaṇḍo vācāmattenapi na pūjetabbo’’ti brāhmaṇadhamme vuttattā. Pakkantoti brāhmaṇassa dhammaṃ avatvā pakkanto brāhmaṇassa na tāva ñāṇaṃ paripakkanti. Etaṃ vacanaṃ…pe… magamāsi ‘‘punappunañceva vapanti bīja’’ntiādinā dhammaṃ kathetuṃ avassaṃ ākaṅkhanto. Pakārato kassatīti pakaṭṭhako, rasataṇhāya pakaṭṭhoti attho. Tenāha ‘‘rasagiddho’’ti.
77这里的意思是关联到，开始宣说了「人们一再又一再地播种种子」这一段开示。而「种子」一词和「如是」这个词一样，是起到举例说明的作用。这是用局部来指示整体。「你退缩了」：意思是你畏缩不前了。「播种已被做完了」：指的是耕耘播种的动作已完成。所以经文才说「这已经足够了」。「下雨之后」：意思是降下了雨水之后。
‘‘Punappunañceva vapanti bīja’’nti imaṃ desanaṃ ārabhīti sambandho. Bījanti ca iti-saddo nidassanattho vā. Tena avayavena samudāyaṃ nidasseti. Osakkasīti saṅkocasi. Vuttanti vapanaṃ kataṃ. Tasmā vuttaṃ ‘‘alamettāvatā’’ti. ‘‘Vassitvā’’ti vuṭṭhiṃ pavattetvā.
78这段开示……（中略）……表明了：世尊在扭转那位婆罗门所说的不妥当言论时也指出，比丘们日复一日的「乞食行」，其实就是他们的「身至念」所系的活计。「乳引导者」：又称为挤奶女工，也就是用手来引导挤牛奶的人。「他感到疲倦」：指因为忙于做各种事务而感到身心交瘁。「他挣扎」：指因为陷入无意义的纠葛中而痛苦挣扎。「为了不再有后有」：就是让未来不再生起。「那被称为『道』」：就是指方法，也就是涅槃，因为一旦证得了它，就不会再有「后有」了。因为抓住了「一再又一再」这个词，导致播种等事物都成为了一再重复的法，所以说「这是开示了十六种一再重复的法」。
Desanā…pe… dasseti brāhmaṇena vuttaṃ ayuttavacanaṃ parivaṭṭentopi divase divase bhikkhācariyā nāma bhikkhūnaṃ kāyagatā vuttīti. Khīraṃ hatthena nayantīti vā khīranikā. Kilamatīti taṃtaṃkiccakaraṇavasena khijjati. Phandatīti anatthasamāyogavasena vipphandati. Apunabbhavāyāti āyatiṃ anuppattiyā. Maggo nāmāti upāyo nāma nibbānaṃ, tasmiṃ laddhe punabbhavābhāvato. ‘‘Punappuna’’nti vacanaṃ upādāya bījavapanādayo punappunadhammā nāma jātāti āha ‘‘soḷasa punappunadhamme desentenā’’ti.
104《上扬经》注疏结束。
Udayasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
105第三篇 《提婆希多经》注释
3. Devahitasuttavaṇṇanā
199「udaravātehi」：指的是由于腹部内的风（气体）不断运行所造成的穿刺、刺痛等现象，或者是指这些风的种种变异表现。不过，在佛陀的常随侍者期间，他其实是佛法的库藏管理者。关于「arañña」：这是指世尊和比丘们的住处，那个地方名叫苦行林。那里之所以「没有烟」，是因为他们连烧水都不会去做。至于「因此」：意思是因为这个人就是靠着卖温水来维持生计，所以才会这么说。
199.Udaravātehīti vātakatavijjhanatodanādivasena aparāparaṃ vattamānehi udaravātehi, tassa vā vikārehi. Nibaddhupaṭṭhākakāle pana dhammabhaṇḍāgārikova. Araññanti bhagavato bhikkhūnañca vasanaṭṭhānabhūtaṃ tapovanaṃ. Taṃ niddhūmaṃ hoti udakatāpanassapi akaraṇato. Tasmāti yasmā tassa uṇhodakavikkiṇanacariyāya jīvikākappanaṃ hoti, tasmā.
80世尊这样做是「合适的」，因为为了帮助他康复，可以借机进行交谈等。接下来，为了阐明此中的理由及其所属范畴，才说“因为功德（vaṇṇaṃ hi）”等语句。实际上，世尊完全明白：具寿优波婆那将会为提婆希多婆罗门带来这样的信心，而且通过这温水能平息自己的疾病；借着这个因缘，提婆希多婆罗门会来到我面前，听闻正法之后，就将安住于皈依与持戒之中。正是因为明了这所有的一切，世尊才这样说：“来吧，优波婆那，请你为我找一些温水。”由于佛所行是「无上人法」，所以把这段奔赴前的引导过程，也就是先行的实践和准备，称为「可达之道」也是恰当的。「含天神的世间」：这是指毫无遗漏地包含了整个世间。「应供养者」：因为期望他们能带来特殊殊胜的果报，所以值得被供养，这里指的就是那些值得被供养的对象。同理，「应恭敬」指的是由于这样的对象实在应当以虔诚恭敬之心去供养，所以经文将原始词形中的元音 a 变短，并把音节 ri 替换为 re，形成了“sakkareyyā”这个表达。而「应尊敬」这个词，在原本该说“Apacayeyyā”之处，去掉了 ya 音，便成了“apaceyyā”的说法。「他们的」：指的是那些被含天神的世间所应供养、应恭敬、应尊敬的圣者们。「带走」：就是拿去、带走的意思。
Vattametaṃ tassa patikāratthaṃ parikathādīnampi kātuṃ labbhanato. Idāni tattha kāraṇampi savisayaṃ dassetuṃ ‘‘vaṇṇaṃ hī’’tiādi vuttaṃ. Bhagavā hi āyasmato upavāṇassa devahitabrāhmaṇassa taṃ sambhāvitaṃ bhavissati tikicchāpaṭiyattaṃ, tāya ca attano rogassa vūpasamanaṃ, tappasaṅgena ca devahitabrāhmaṇo mama santikaṃ āgantvā dhammassavanena saraṇesu sīlesu ca patiṭṭhahissatīti sabbamidaṃ ñatvā evaṃ ‘‘iṅgha me tvaṃ, upavāṇa, uṇhodakaṃ jānāhī’’ti avoca. Āgamanīyappaṭipadaṃ pubbabhāgappaṭipadaṃ pubbabhāgappaṭipattiṃ kathetuṃ vaṭṭati anuttarimanussadhammattā. Sadevakena lokenāti anavasesato lokassa gahaṇaṃ. Phalavisesākaṅkhāya pūjetabbāti pūjanīyā, te eva idha ‘‘pūjaneyyā’’ti vuttā. Tathā ādarena pūjetabbatāya sakkāriyā, ā-kārassa rassattaṃ, ri-saddassa ca re-ādesaṃ katvā ‘‘sakkareyyā’’ti vuttaṃ. ‘‘Apacayeyyā’’ti vattabbe ya-kāralopaṃ katvā ‘‘apaceyyā’’ti vuttaṃ. Tesanti sadevakena pūjaneyyādīnaṃ. Haritunti netuṃ.
81「凭借这样微小的事」：指的是像上前问候、准备温水等，哪怕只是做了这么一点点微不足道的义务与服侍，这位婆罗门便获得了……如此的美誉与声望，内心因而「生起了极大的喜悦」。
Ettakenapīti upasaṅkamanādinā ettakena appamattakenapi katavattena ayaṃ kitti…pe… somanassajāto.
82「祭祀者」：指的是正在布施应施之物的施主。供养能够顺利地成功，其含义就是能获得广大的果报，因此佛陀说「成为大果」。「已了知」：指已经彻底通达，经由现观而亲自证知的。关于「彻底了知」：是指完全穷尽地了知并通达「有」的止息等真谛。而「了知之后」：是指顺着修行道迹的次第，通达了四圣谛。由于达到了最顶级的境界，所以成为「所作已办」的圣者。这位婆罗门自己所奉上的侍奉，其功德就好像是直接呈现在世尊面前一样，为了点明这层意思，注释才说：「以这样的方式，凭这种对诸漏尽者进行供养的方式，来祭祀的人」。
Yajamānassāti deyyadhammaṃ dentassa. Dakkhiṇāya ijjhanaṃ nāma vipulaphalabhāvoti āha ‘‘mahapphalo hotī’’ti. Viditanti paṭividdhapaccakkhakataṃ. Ājānātīti vutthabhavādiṃ pariyādāya jānāti paṭivijjhati. Jānitvāti cattāri saccāni maggapaṭipāṭiyā paṭivijjhitvā. Aggappattatāya katakiccataṃ patto. Brāhmaṇena attanā kato kāro ca bhagavato eva paccupaṭṭhātīti taṃ dassento ‘‘iminā khīṇāsave yajanākārena yajantassā’’ti vuttaṃ.
110《提婆希多经》注释终。
Devahitasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
111第四篇 《大娑罗经》注释
4. Mahāsālasuttavaṇṇanā
200因为那位没有依靠的婆罗门已到了衰老之年，身体变得特别干枯粗糙，他穿着的是由许多老旧碎布片拼凑缝制起来的衣服。所以，「粗劣衣着者」这个词，其实际意思被解释为「穿着陈旧破衣者」。而「各自」这个词，是指针对他的每一个儿子，用不同的言辞，一个一个分开地、单独地加以说明。
200. Yasmā tassa brāhmaṇassa anissayassa jiṇṇabhāvena visesato kāyo lūkho jāto, jiṇṇapilotikakhaṇḍehi saṅghaṭitaṃ pāvuraṇaṃ, tasmā ‘‘lūkhapāvuraṇo’’ti padassa ‘‘jiṇṇapāvuraṇo’’ti attho vutto. Pāṭiyekkanti puttesu ekameko ekamekāya vācāya visuṃ visuṃ.
84「询问」在这里就是指商议，所以经文说「一同商议后」。 「欣喜」的意思是喜悦。因为这是拿未来式的词来表达过去的意思，所以才会说「生起欣喜……成为」。 「喧哗者」是指他们用吠叫的方式发出喧闹声。
Sampucchanaṃ nāma idha sammantananti āha ‘‘saddhiṃ mantayitvā’’ti. Nandissanti abhinandiṃ. Atītatthe hi idaṃ anāgatavacanaṃ. Tenāha ‘‘nandijāto…pe… ahosi’’nti. Bhussantāti nibbhussanavasena ravantā.
85「入于衰老」指的是进入生命的最后阶段。不过，由于他已经以超越的方式度过了前两个生命阶段，而最后一个阶段也正以部分超越的方式在度过，所以注疏才说：「已经渡过、超越了三个生命阶段，立足于最后的晚年阶段」。
Vayogatanti pacchimavayaṃ upagataṃ. So pana yasmā purime dve vaye atikkamavasena gato. Pacchimaṃ ekadesato atikkamanavasena, tasmā vuttaṃ – ‘‘tayo vaye gataṃ atikkantaṃ pacchimavaye ṭhita’’nti.
86「不应享用者」：因为年迈体衰，精力与行动力都已减退，所以不再适合受用，已不堪享用。「从饲料中移除」的意思是，如果不给它干草，就把它从那个地方赶走。「长老」的意思就是年高德劭的老者。
Nipparibhogoti jiṇṇabhāvena javaparakkamahāniyā aparibhogo na bhuñjitabbo. Khādanā apanīyatīti yavasaṃ adadantā tato nīharanti nāma. Theroti vuḍḍho.
87「不顺从者」：指的是不听从劝导的人。 「无恭敬者」：指的是缺乏恭敬心的人。 「不随我意转者」：指的是不会顺着我的心意去行事的人。 「更美好者」：是以能提供扶持、助力的姿态而显得更加美好。
Anassavāti na vacanakarā. Appatissāti patissayarahitā. Avasavattinoti na mayhaṃ vasena vattanakā. Sundarataroti upatthambhakāribhāvena sundarataro.
88「在前面」：是把拐杖当作支撑，放在身前。因为依靠它在水里找到了支点，进而能从那里获得稳固的立足之处。确实，被半插在地上的拐杖，能让拄着拐杖的人获得支撑。
Puratoti upatthambhakabhāvena purato katvā. Udake patiṭṭhaṃ labhati tattha patiṭṭhato thirapatiṭṭhabhāvato. Addhapatiṭṭho hi daṇḍo daṇḍadharapurisassa patiṭṭhaṃ labhāpeti.
89「婆罗门女们」：指的就是他自己的婆罗门妻子们。 「各自」：就是像这样说“在某人的家里、在某人的家里”来指定，然后分开、一个一个地行动。「不要差遣我们，我们自己喜欢去的地方就好」——意思就是，在你儿子们的家中，那些能让我们喜欢的地方。「我们将会去那里」——想要给予他们所有人恩惠的世尊如此说道。
Brāhmaṇiyoti attano brāhmaṇiyo. Pāṭiyekkanti ‘‘asukassa gehe asukassa gehe’’ti evaṃ uddesikaṃ katvā visuṃ visuṃ. Mā niyyādehi, amhākaṃ ruccanaṭṭhānamevāti tava puttānaṃ gehesu yaṃ amhākaṃ ruccanaṭṭhānaṃ. Tatthameva gamissāmāti sabbesampi etesaṃ anuggahaṃ kātukāmo bhagavā evamāha.
90「从那时起」：是指自从他证得入流果之后。那段话的意图是：我们透过赐予这位婆罗门巨大的财富等方式所做的护持，其利益也已经成就了他的儿子与眷属们。因此，导师并没有一直、不间断地去那位婆罗门儿子们的家，而是在那之后，他们自己会时常来到导师的面前，随着各自的能力所及，进行供养与恭敬。
Tato paṭṭhāyāti sotāpattiphalapaṭilābhato paṭṭhāya. Yadatthaṃ mayaṃ imassa brāhmaṇassa mahāsampattidānādinā anuggaho kato, so cassa puttaparijanassapi attho siddhoti satthā na sabbakālaṃ tassa brāhmaṇassa puttānaṃ gehaṃ agamāsi, te eva pana kālena kālaṃ satthu santikaṃ gantvā yathāvibhavaṃ sakkārasammānaṃ akaṃsūti adhippāyo.
120《大娑罗经注》结束。
Mahāsālasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
1215. 《骄慢顽固经》注疏
5. Mānatthaddhasuttavaṇṇanā
201「骄慢顽固者」：指由于“这就是我”等观念而生起慢心，顽固不化，心被束缚，就像一根僵硬的铁棍，对谁都不会低头。因为连世间最基本的款待（paṭisanthāra）都不知道，所以在世上什么也不知道。
201.Mānenathaddhoti ‘‘ayaṃ kho’’tiādinā paggahitena mānena thaddho bajjhitacitto thaddhaayosalāko viya kassacipi anonato. Na kiñci jānāti loke paṭisanthāramattassapi ajānanato.
92「稀有喜悦生起者」：指已经生起了稀有喜悦。这里的“vitta”（财富）和“vitti”（喜悦）都是“满意（tuṭṭhi）”的同义词。「未曾有者」：该众的喜悦在当时生起，这在之前从未有过，因此说‘未曾有……具足’。「对此补特伽罗（puggala）」：就是以这位补特伽罗。「被恭敬者」：以最高的尊敬，从应受供养的普遍意义上说，将自己纳入其中，这就是开示的善巧。
Abbhutavittajātāti sañjātaabbhutavittā. Vittaṃ vittīti ca tuṭṭhipariyāyā. Abhūtapubbāyāti yā tassā parisāya vitti tadā bhūtā, sā ito pubbe abhūtā. Tenāha ‘‘abhūta…pe… samannāgatā’’ti. Assa puggalassāti anena puggalena. Apacitāti paramanipaccena pūjanīyasāmaññato tattha attano pakkhipanaṃ idha desanākosallaṃ.
124《骄慢顽固经》注疏结束。
Mānatthaddhasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
1256. 《对立者经》注疏
6. Paccanīkasuttavaṇṇanā
202当有人说“一切是白色”时，这位婆罗门只是在反驳它（即持相反意见）。“教导（vinetvā）”即摧毁。“听（suṇāti）”：其义为“了知”，因为说了“应知善说（jaññā subhāsita）”，所以要把“suṇāti”这个动词拿来理解偈颂的含义。因为不听闻所开示的，就不可能了知。
202.‘‘Sabbaṃ seta’’nti kenaci vutte tassa paccanīkaṃ karontasseva assa brāhmaṇassa. Vinetvāti vināsetvā. Suṇātīti atthoti ‘‘suṇātī’’ti kiriyāpadaṃ āharitvā gāthāya attho veditabbo ‘‘jaññā subhāsita’’nti vuttattā. Na hi asutvā desitaṃ jānituṃ sakkonti.
94《对立者经》注疏结束。
Paccanīkasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
1287. 《林作者经》注疏
7. Vanakammikasuttavaṇṇanā
203「林作者」：从事森林工作的人，因为对他来说有正在做的森林工作，所以是林作者。「在这片林丛中」：即在这片如此广大的林丛中。「我在林中没有应作的事」：如「婆罗门，你的」这样的意思。然而，另一个即是大烦恼林，已被道智之斧在定所成的磨刀石上磨得极其锋利，彻底断除了根本，从此它便没有了丛林刺，没有了烦恼密林。由于远离了对立，他独自乐于远离。因此说「舍断了不乐……」。
203. Vanakamme niyutto, kiriyamānena vanakammaṃ etassa atthīti vanakammiko. Imasmiṃ vanasaṇḍeti imasmiṃ evaṃmahante vanasaṇḍe. Na me vanasmiṃ karaṇīyamatthi yathā, ‘‘brāhmaṇa, tuyha’’nti adhippāyo. Itaraṃ pana yaṃ mahākilesavanaṃ, taṃ maggañāṇapharasunā samādhimayasilāyaṃ sunisitena sabbaso ucchinnamūlaṃ, tato eva nibbanatho nikkilesagahano. Vivekābhiratiyā ekako abhirato paṭipakkhavigamena. Tenāha ‘‘aratiṃ…pe… jahitvā’’ti.
130林作者经注疏结束。
Vanakammikasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
1318. 《拾薪者经》注疏
8. Kaṭṭhahārasuttavaṇṇanā
204「法弟子」：指没有给予任何财物，纯粹只是弟子。因此说「以服务而学技艺」。「甚深性」：因为四周从远处就被稠密的丛林、极其粗大的树木、灌木和藤蔓所覆盖，再加上那时由于雪块融化的状态，孔雀群无法停留，所以是甚深的状态。
204.Dhammantevāsikāti kiñcipi dhanaṃ adatvā kevalaṃ antevāsikā. Tenāha ‘‘veyyāvaccaṃ katvā sippuggaṇhanakā’’ti. Gambhīrasabhāveti samantato dūrato gahanasacchannavipulatararukkhagacchalatāya ca, tadā himapiṇḍasinnabhāvena mayūrayānehi patiṭṭhātuṃ asakkuṇeyyatāya ca gambhīrabhāve.
97「多怖畏」：即有很多恐怖的。「以不动身」：这是表示「处于如此状态」之义的工具格用法。「极其美妙啊」：在这样的情况下，即在森林中如此身体不动地坐着修禅，极为美妙，而且说「你修习如此美妙的禅那」。
Bahubheraveti bahubhayānake. Aniñjamānenāti itthambhūtatthe karaṇavacanaṃ. Atisundaraṃ vatāti evaṃ sante nāma araññe evaṃ niccalakāyo nisinno jhāyanto ativiya sundarañca jhānaṃ jhāyasīti vadati.
98「稀有之相」：即稀有性。「以最胜获得」：即达到最胜的状态。
Accherarūpanti acchariyabhāvaṃ. Seṭṭhappattiyāti seṭṭhabhāvappattiyā.
99「希望与世界主同伴」：以此，婆罗门询问与世界主同伴（的关系）；而通过「为何存在」等，则是询问那之外的其他特定期望，所以说「以另一种方式询问」。
‘‘Lokādhipatisahabyataṃ ākaṅkhamāno’’ti iminā brāhmaṇo lokādhipatisahayogaṃ pucchati, ‘‘kasmā bhava’’ntiādinā pana tadaññavisesākaṅkhaṃ pucchatīti āha ‘‘aparenapi ākārena pucchatī’’ti.
100「疑」：即渴爱，以频繁转起之义。「于种种自性中」：即依色等、内等，在如是种种自性的所缘中。味著贪、贪、贪欲，有种种不同；或者其余烦恼如见、慢、嗔等。恒常倾注，因为是对众生的倾注状态。以种种渴爱，即以渴爱的种种行相。无间断：即已消失、无剩余。
Kaṅkhāti taṇhā abhikkhaṇavasena pavattā. Anekasabhāvesūti rūpādivasena ajjhattikādivasena evaṃ nānāsabhāvesu ārammaṇesu. Assādarāgo lobho abhijjhāti nānappakārā. Sesakilesā vā diṭṭhimānadosādayo. Niccakālaṃ avassitā sattānaṃ avassayabhāvattā. Pajappāpanavasenāti pakārehi taṇhāyanavasena. Nirantāti antarahitā niravasesā.
101「不趣向」：即不执取。这阐明了一切知智，因为以此智，世尊以周遍眼观见种种自性，所以说「见一切……」。这是针对阿罗汉果说的，因为它从究竟意义上被称为「无上」。
Anupagamanoti anupādāno. Sabbaññutaññāṇaṃ dīpeti, tassa hi vasena eva nānāsabhāvesu bhagavā samantacakkhunā passatīti ‘‘sabbe…pe… dassano’’ti vuccati. Arahattaṃ sandhāyāha, tañhi nippariyāyato ‘‘anuttara’’nti vuccati.
138《拾薪者经》注释结束。
Kaṭṭhahārasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
1399. 《供养母亲经》注疏
9. Mātuposakasuttavaṇṇanā
205「从此」：即从人趣的状态。「前往后」：即到达后。因为生在天界者，由业果的法性，从结生时起，以喜住而喜乐，这便是其名。
205.Itoti manussattabhāvato. Paṭigantvāti abhigantvā. Sagge hi nibbattanto kammaphalena dhammatāvasena paṭisandhikālato paṭṭhāya abhirativasena abhiramati eva nāmāti.
141《供养母亲经》注释结束。
Mātuposakasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
14210. 《乞食者经》注疏
10. Bhikkhakasuttavaṇṇanā
206「产生怪异之香」：即恶臭，难闻的气味。「已排除」：即从自己的相续中排除、取出。而那是无余断除，所以说「以最上道断除」。「考量」：即依此而完全决断，所以是考量，即智，因此说「以考量即是以智」。「因烦恼已破故」：是以词源学的方法说明「比丘」一词的成立。
206. Virūpaṃ gandhaṃ pasavatīti visso, duggandho. Bāhitvāti attano santānato bahikatvā nīharitvā. Taṃ pana anavasesato pajahananti āha ‘‘aggamaggena jahitvā’’ti. Saṅkhāyati sammadeva paricchindati etāyāti saṅkhā, ñāṇanti āha ‘‘saṅkhāyāti ñāṇenā’’ti. Bhinnakilesattāti niruttinayena bhikkhusaddasiddhimāha.
144《乞食者经》注释结束。
Bhikkhakasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
14511. 《伤歌逻经》注疏
11. Saṅgāravasuttavaṇṇanā
207「确信」：即通达、相信。而如此者即是欲求此义，所以说「欲求、希求」。在「善哉，大德」中，「善哉」一词是请求之义，而非随喜之义，所以说「以请求而说」后，为显示请求的原因而说「据说长老……」。「水清净者」并非决定堕恶趣，但因为其执取是属有过失的烦恼状态，所以请求。为指出另一原因而说「另外……」。「此有果之义」：即义利，原因，所以说「义利、利益，原因」。然而在《破斥犹豫》中，则作「果本身即是义，原因」，而说「义即是义利，因此二义利即二义、二因」。
207.Paccetīti pattiyāyati saddahati. Tathābhūto ca tamatthaṃ nikāmento nāma hotīti vuttaṃ ‘‘icchati patthetī’’ti. Sādhu, bhanteti ettha sādhu-saddo āyācanattho, na abhinandanatthoti ‘‘āyācamāno āhā’’ti vatvā āyācane kāraṇaṃ dassento ‘‘therassa kirā’’tiādimāha. Udakasuddhiko na ekaṃsena apāyūpago, laddhiyā pana sāvajjakilesabhūtabhāvato āyācati. Aññaṃ kāraṇaṃ apadisanto ‘‘apicā’’tiādimāha. Phalabhūto attho etassāti atthavasaṃ, kāraṇanti āha ‘‘atthānisaṃsaṃ atthakāraṇa’’nti. Papañcasūdaniyaṃ pana phaleneva araṇīyato attho, kāraṇanti katvā ‘‘attho eva atthavaso, tasmā dve atthavaseti dve atthe dve kāraṇānī’’ti vuttaṃ.
147《伤歌逻经》注疏结束。
Saṅgāravasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
14812. 《寇玛杜萨经》注疏
12. Khomadussasuttavaṇṇanā
208「以如是得名而入村托钵」：这是释义。同样地：即不被任何人邀请而自行前往。「界不适」：即不合适的界。「集会法」：即在集会中应行之法。「不使动摇」：即不令从座起。「正直而来」：世间最胜导师世尊正直而来，是一切众生最上者，因无比自己更上者，故不示现世间的礼敬。彻底舍断一切杂染者，他才在智者中显示为「寂静」，而说「这些」等。
208. Evaṃladdhanāmaṃ piṇḍāya pāvisīti yojanā. Evamevanti kenaci animantitena sayameva upasaṅkamante. Aphāsukadhātukanti ayuttarūpaṃ. Sabhādhammanti sabhāya caritabbaṃ cārittadhammaṃ. Asañcāletvāti āsanato avuṭṭhāpetvā. Ujukameva āgacchati lokagganāyako bhagavā sabbasattuttamo attano uttaritarassa abhāvato lokassa apacitiṃ na dasseti. Ye sabbaso saṃkilese pajahanti, teva paṇḍite ‘‘santo’’ti dasseti ‘‘ete’’tiādinā.
150《寇玛杜萨经》注疏结束。
Khomadussasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
151第二品注释结束了。
Dutiyavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.
152《显扬心义》——相应部注疏中
Sāratthappakāsiniyā saṃyuttanikāya-aṭṭhakathāya
153《婆罗门相应》注疏的隐义阐明已圆满。
Brāhmaṇasaṃyuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā samattā.