5. 小双品
15. 小双品
5. Cūḷayamakavaggo
21. 《萨雷亚卡经》注
1. Sāleyyakasuttavaṇṇanā
439“大众聚集”：有些人想“展示欢庆方式逗王子笑”，有些人想“观看那游戏”，这样在大众中聚集。“天舞”：指天乾闼婆。“依‘善哉！善哉！’之言”：由于“善哉？善哉！”这样问答的交替，那些人从一开始就得到了“善哉”的名称。那些善哉者的主宰，即王子是憍萨罗人。他出生于憍萨罗。他们的住处：这一切都如前所说的方法。因此他说“那个地方被称为憍萨罗”。
439.Mahājanakāyesannipatiteti keci ‘‘pahaṃsanavidhiṃ dassetvā rājakumāraṃ hāsessāmā’’ti, keci ‘‘taṃ kīḷanaṃ passissāmā’’ti evaṃ mahājanasamūhe sannipatite. Devanaṭanti dibbagandhabbaṃ. Kusalaṃ kusalanti vacanaṃ upādāyāti ‘‘kacci kusalaṃ? Āma kusala’’nti vacanapaṭivacanavasena pavattakusalavāditāya te manussā ādito kusalāti samaññaṃ labhiṃsu. Tesaṃ kusalānaṃ issarāti rājakumārā kosalā. Kosale jātā. Tesaṃ nivāsoti sabbaṃ pubbe vuttanayameva. Tenāha ‘‘so padeso kosalāti vuccatī’’ti.
2“游方时”：虽是一般性的说法，但由于“与大……到达”这段文句，有特别的意义，所以解释为“进行不急不缓的游方”。“大”：既指功德大，也指数目大。因为在那个比丘众中，有些人依增上戒修学而具足戒，同样地有些人具足戒与定，有些人具足戒、定与慧，由功德大故，这个比丘众是大的；如果不考虑这个，只显示数目之大，所以说“百位”等。“集会”：指因为依靠他村维持生活而进入此处；村是居住的村子。此处指沙喇婆罗门村。“住处”：就是世尊居住的地方。“此处”：指在这部《萨雷亚卡经》中。“未加限定”：指没有限定说是某个园林、某座山、某棵树下，没有以具体形态来限定说明。因此，由于未加限定，以推想的方式阐明必然成立的义理，所以说“应该有一片树林”，意思是“肯定会有”。
Cārikaṃ caramānoti sāmaññavacanampi ‘‘mahatā…pe… tadavasarī’’ti vacanato visesaṃ niviṭṭhamevāti āha ‘‘aturitacārikaṃ caramāno’’ti. Mahatāti guṇamahattenapi saṅkhyāmahattenapi mahatā. Tasmiñhi bhikkhusamūhe keci adhisīlasikkhāvasena sīlasampannā, tathā keci sīlasamādhisampannā, keci sīlasamādhipaññāsampannāti guṇamahattenapi so bhikkhusamūho mahāti. Taṃ anāmasitvā saṅkhyāmahattameva dassento ‘‘sataṃ vā’’tiādimāha. Aññagāmapaṭibaddhajīvikāvasena samosaranti etthāti samosaraṇaṃ, gāmo nivāsagāmo. Nti sālaṃ brāhmaṇagāmaṃ. Vihāroti bhagavato viharaṇaṭṭhānaṃ. Etthāti etasmiṃ sāleyyakasutte. Aniyamitoti asukasmiṃ ārāme pabbate rukkhamūle vāti na niyamito, sarūpaggahaṇavasena na niyamitvā vutto. Tasmāti aniyamitattā. Atthāpattisiddhamatthaṃ parikappanavasena dassento ‘‘vanasaṇḍo bhavissatī’’ti āha, addhā bhaveyyāti attho.
3“他们得知”：显示“他们通过耳门……得知”这个意思。由于限定词的果，整句也都包含了限定之义，所以说“只是用来填充句子的虚词而已”。而在“确定义”中，则是为了显示“kho”字取所乐之义的确定义。由于当“听闻”这个词与“kho”字结合时，就如繁花装饰般得以圆满，并使前后文句紧密相连，若未取该字则不如此，所以说“仅是为了音节的流畅而已”。“matta”字是排除特殊之外的意思。借此说明它不表示其他含义；而“eva”字则使音节的流畅成为必然。在沙喇村出生、长大的人称为“萨雷亚卡”，就如同“katteyyakā”、“ubbheyyakā”一样。
Upalabhiṃsūti (sārattha. ṭī. 1.1.verañjakaṇḍavaṇṇanā; dī. ni. ṭī. 1.255; a. ni. ṭī. 2.3.64) savanavasena upalabhiṃsūti imamatthaṃ dassento ‘‘sotadvāra…pe… jāniṃsū’’ti āha. Avadhāraṇaphalattā sabbampi vākyaṃ antogadhāvadhāraṇanti āha ‘‘padapūraṇamatte vānipāto’’ti. Avadhāraṇattheti pana iminā iṭṭhatthāvadhāraṇatthaṃ kho-saddaggahaṇanti dasseti. ‘‘Assosu’’nti padaṃ kho-sadde gahite tena phullitamaṇḍitavibhūsitaṃ viya hontaṃ pūritaṃ nāma hoti, tena ca purimapacchimapadāni saṃsiliṭṭhāni honti, na tasmiṃ aggahiteti āha ‘‘padapūraṇena byañjanasiliṭṭhatāmattamevā’’ti. Matta-saddo visesanivattiattho. Tenassa anatthantaradīpanataṃ dasseti, eva-saddena pana byañjanasiliṭṭhatāya ekantikataṃ. Sālāyaṃ jātā saṃvaḍḍhakā sāleyyakā yathā ‘‘katteyyakā ubbheyyakā’’ti.
4“已平息罪恶故”：指究竟、无余、连同习气都已平息罪恶。如此，就与外道的离贪、有学与无学的息恶区分开来，世尊的息恶成为最殊胜的。由于虚词有多义，这里意指“传闻”，所以说“‘kho’是传闻义中的虚词”。“仅仅是称呼”：指喜爱的称呼语。因为“bho”、“āvuso”、“devānaṃpiyā”等都是亲爱的言辞。“以种姓故”：这里“它救护”所以称为“种姓”。当“乔达摩”这个称呼与觉知一同生起时，由于它使所缘成为确定，而救护、守护着，因此称为“乔达摩种姓”。正如觉知没有所缘境就不能生起，名称没有所诠义的境也不能生起，因此说它救护、守护它们。从义理上，应当了知它是与别族相续不同的、由该族始祖传出、为该族成员共同所有的通名。显示高贵种姓，即从说明尊贵、崇高、广大的刹帝利族类而来。因为从一切刹帝利的最初大选王以来，释迦王族便是未曾混杂、最为殊胜的。“不被任何衰损”：指不被亲属衰损、财富衰损等任何衰损、减损所征服、压倒。因为事实上该族在任何时候都不曾有那样的衰损，而且在出家之时能显得极其圆满，这是世间公知公认的。“从释迦族出家”：这句话是说明世尊由信心而出家的状态，因为他舍弃了庞大的亲属圈和巨大的财富蕴而出家。这里以“沙门”一词，通过息恶等义的说明，表达了世尊被检验者们所尊重；以“乔达摩”一词，通过最胜种族等义的说明，表达了世尊被世间人们所尊重。
Samitapāpattāti accantaṃ anavasesato savāsanaṃ samitapāpattā. Evañhi bāhirakavītarāgasekkhāsekkhapāpasamanato bhagavato pāpasamanaṃ visesitaṃ hoti. Anekatthattā nipātānaṃ idha anussavattho adhippetoti āha ‘‘khalūti anussavanatthe nipāto’’ti. Ālapanamattanti piyālāpavacanaṃ. Piyasamudāhārā hete ‘‘bho’’ti vā ‘‘āvuso’’ti vā ‘‘devānaṃpiyā’’ti vā. Gottavasenāti ettha taṃ tāyatīti gottaṃ. Gotamoti hi pavattamānaṃ abhidhānaṃ buddhiñca ekaṃsikavisayatāya tāyati rakkhatīti gotamagottaṃ. Yathā hi buddhi ārammaṇabhūtena atthena vinā na vattati, evaṃ abhidhānaṃ abhidheyyabhūtena, tasmā so tāni tāyati rakkhatīti vuccati. So pana atthato aññakulaparamparāsādhāraṇaṃ tassa kulassa ādipurisasamudāgataṃ taṃkulapariyāpannasādhāraṇaṃ sāmaññarūpanti daṭṭhabbaṃ. Uccākulaparidīpanaṃ uditoditavipulakhattiyakulavibhāvanato. Sabbakhattiyānañhi ādibhūtamahāsammatamahārājato paṭṭhāya asambhinnaṃ uḷāratamaṃ sakyarājakulaṃ. Kenaci pārijuññenāti ñātipārijuññabhogapārijuññādinā kenacipi pārijuññena parihāniyā anabhibhūto anajjhotthaṭo. Tathā hi kadācipi tassa kulassa tādisapārijuññābhāvo, abhinikkhamanakāle ca tato samiddhatamabhāvo loke pākaṭo paññātoti. Sakyakulā pabbajitoti idaṃ vacanaṃ bhagavato saddhāpabbajitabhāvadīpanaṃ vuttaṃ mahantaṃ ñātiparivaṭṭaṃ mahantañca bhogakkhandhaṃ pahāya pabbajitabhāvadīpanato. Ettha ca samaṇoti iminā parikkhakajanehi bhagavato bahumatabhāvo dassito samitapāpatādīpanato, gotamoti iminā lokiyajanehi uḷāratamakulīnatādīpanato.
5“现起”：此处“abhi”前缀表示“如此这般地说明”，由于这个关系，原本属于属格意义的“对尊贵的乔达摩”这个业格语，也因为显示“如此这般的连接”而成为“如此这般说明”的意思。所以他说：“意思是：对于这位尊贵的乔达摩先生”。“贤善”：就是善良。而他的贤善又在于有殊胜的对象，所以说是“具足善好的功德”。因为这里的“具足”就是指以那种对象为所缘。“最上”：这里也同理，如说“世尊这个词就是最上之义”。由于“世尊是阿拉汉”等是简略地列举、称赞这些功德，所以“kitti”就是声音、称誉，因此说“只是称誉而已”。而“sadda”一词也有称誉的同义，例如：“有大称誉的仙人们，具德、苦行的”。“称赞之声”：即赞扬的称颂。“遍覆”：由于没有对立、不与他人共的缘故，而征服、压倒。
Abbhuggatoti ettha abhi-saddo itthambhūtākhyāne, taṃyogato pana ‘‘bhavantaṃ gotama’’nti upayogavacanaṃ sāmiatthepi samānaṃ itthambhūtayogadīpanato ‘‘itthambhūtākhyānatthe’’ti vuttaṃ. Tenāha ‘‘tassa kho pana bhoto gotamassāti attho’’ti. Kalyāṇoti bhaddako. Sā cassa kalyāṇatā uḷāravisayatāyāti āha ‘‘kalyāṇaguṇasamannāgato’’ti. Taṃvisayatā hettha samannāgamo. Seṭṭhoti etthāpi eseva nayo yathā ‘‘bhagavāti vacanaṃ seṭṭha’’nti (pārā. aṭṭha. 1.verañjakaṇḍavaṇṇanā; visuddhi. 1.142; udā. aṭṭha. 1; itivu. aṭṭha. nidānavaṇṇanā; mahāni. aṭṭha. 50). ‘‘Bhagavā araha’’ntiādinā guṇānaṃ saṃkittanato saṃsaddanato ca kittisaddo vaṇṇoti āha ‘‘kittiyevā’’ti. Kittipariyāyopi hi sadda-saddo yathā taṃ ‘‘uḷārasaddā isayo guṇavanto tapassino’’ti. Thutighosoti abhitthavudāhāro. Ajjhottharitvāti paṭipakkhābhāvena anaññasādhāraṇatāya ca abhibhavitvā.
6“那位世尊”：即那位圆满了三十波罗蜜，摧破了一切烦恼，证得无上正自觉，是天神中最殊胜的天神，是帝释中最殊胜的帝释，是梵天中最殊胜的梵天，是世间之怙主，因具足祥瑞等缘故而得名为“世尊”者，就是这位世尊。因为“世尊”是对导师的名号称扬。正如所说：“‘世尊’这个名字不是母亲取的”等。而下文则以“世尊”作功德的称扬。为了显示用“阿拉汉”等词句，在含天神的世间中极其彰显、从各个方面显扬佛陀的功德，“iti pi”应连接到每一个词上，所以说：“以此因缘是阿拉汉，以此因缘是正自觉者……以此因缘是世尊”。正如在“Itipetaṃ bhūtaṃ, itipetaṃ tacchaṃ”等句中一样，这里的“iti”字表示近得现前之因义，“pi”字是聚集之义，由此显示这些功德的众多性。为了说明对于具足信慧的人，那些观察功德的因都是现前的，所以说“就是因为这个和那个原因，这样说”等。此后，从《清净道论》可知。“这些”：指“阿拉汉”等词。应当详尽了解义理阐释。从《清净道论·大复注》所说：“远故为阿拉汉，以善离故；远故为阿拉汉，以亲近故……；应断的没有故；自己亦应被供养故；此人的秘密行去没有故，于诸趣不再回故；或应被赞叹故，为阿拉汉”等，应详细了知“阿拉汉”等词的义理。
So bhagavāti yo so samatiṃsa pāramiyo pūretvā sabbakilese bhañjitvā anuttaraṃ sammāsambodhiṃ abhisambuddho devānaṃ atidevo sakkānaṃ atisakko brahmānaṃ atibrahmā lokanātho bhāgyavantatādīhi kāraṇehi bhagavāti laddhanāmo, so bhagavā. ‘‘Bhagavā’’ti hi idaṃ satthu nāmakittanaṃ. Tathā hi vuttaṃ ‘‘bhagavāti netaṃ nāmaṃ mātarā kata’’ntiādi (mahāni. 149, 198, 210; cūḷani. ajitamāṇavapucchāniddesa 2). Parato pana ‘‘bhagavā’’ti guṇakittanameva. Evaṃ ‘‘araha’’ntiādīhi padehi ye sadevake loke ativiya paññātā buddhaguṇā, te nānappakārato vibhāvitāti dassetuṃ paccekaṃ itipi-saddo yojetabboti āha ‘‘itipi arahaṃ, itipi samāsambuddho…pe… itipi bhagavā’’ti. ‘‘Itipetaṃ bhūtaṃ, itipetaṃ taccha’’ntiādīsu (dī. ni. 1.6) viya hi idha iti-saddo āsannapaccakkhakāraṇattho, pi-saddo sampiṇḍanattho tena tesaṃ guṇānaṃ bahubhāvadīpanato. Tāni guṇasallakkhaṇakāraṇāni saddhāsampannānaṃ viññujātikānaṃ paccakkhāni evāti dassento ‘‘iminā ca iminā ca kāraṇenāti vuttaṃ hotī’’tiādi. Tato visuddhimaggato. Tesanti ‘‘araha’’ntiādīnaṃ. Vitthāro atthaniddeso gahetabbo. Tato eva taṃsaṃvaṇṇanāyaṃ (visuddhi. mahāṭī. 1.130) vutto ‘‘ārakāti arahaṃ suvidūrabhāvato, ārakāti arahaṃ āsannabhāvato, rahitabbassa abhāvato, sayañca arahitabbato, natthi etassa rahogamanaṃ gatīsu paccājāti, pāsaṃsabhāvato vā araha’’ntiādinā ‘‘araha’’ntiādīnaṃ padānaṃ attho vitthārato veditabbo.
7此处（《清净道论》大复注1.130；《真义》复注1·毗兰若篇注释）有偈颂说：
Bhavanti cettha (visuddhi. mahāṭī. 1.130; sārattha. ṭī. 1.verañjakaṇḍavaṇṇanā) –
8“那些心志卑下的人，不能正确地修行；
‘‘Sammā nappaṭipajjanti, ye nihīnāsayā narā;
9世尊远离他们，因此被认作遥远的应供。
Ārakā tehi bhagavā, dūre tenārahaṃ mato.
10而那些正确修行、志向殊胜的人，
Ye sammā paṭipajjanti, suppaṇītādhimuttikā;
11世尊与他们亲近，也因此被认作近处的应供胜者。
Bhagavā tehi āsanno, tenāpi arahaṃ jino.
12「rahā」（隐秘）：恶法者被称为‘隐秘’，因为善人应当远离他们；
Pāpadhammā rahā nāma, sādhūhi rahitabbato;
13因为他们彻底舍弃了，所以世尊被认作应供。
Tesaṃ suṭṭhu pahīnattā, bhagavā arahaṃ mato.
14那些已亲证正法的圣者，行于清净行境。
Ye sacchikatasaddhammā, ariyā suddhagocarā;
15「阿拉汉」：庇护者从不远离他们，因此他被称为阿拉汉。
Na tehi rahito hoti, nātho tenārahaṃ mato.
16「善逝」：对于他来说，在轮回中完全没有任何隐秘的出行，
Raho vā gamanaṃ yassa, saṃsāre natthi sabbaso;
17他已断除出生与死亡，因此被认作阿拉汉、善逝。
Pahīnajātimaraṇo, arahaṃ sugato mato.
18「阿拉汉」：因为在包含天神的世间中，没有人在德行上能与他相比；
Guṇehi sadiso natthi, yasmā loke sadevake;
19「阿拉汉」：因此，即使从应受称赞的角度来说，他也是两足者中最殊胜的。
Tasmā pāsaṃsiyattāpi, arahaṃ dvipaduttamo.
20「阿拉汉」：他远离愚钝之人，却亲近有智慧的人；
Ārakā mandabuddhīnaṃ, āsannā ca vijānataṃ;
21「阿拉汉」：因为他彻底断除了各种隐秘的烦恼，并且智者不应执着于这些；
Rahānaṃ suppahīnattā, vidūnamaraheyyato;
22「阿拉汉」：由于在诸有中没有隐秘的烦恼，所以应当称赞阿拉汉、胜者。
Bhavesu ca rahābhāvā, pāsaṃsā arahaṃ jino’’ti.
23「美好的」就是极好的。对于见到它的人，应知它能带来利益与安乐，因此说「带来利益」和「带来安乐」。其中，「带来利益」指带来现法利益、来世利益和究竟义相关的利益。「带来安乐」指带来包含于其中的三种安乐。「如是之人」就是指那样的人。为了显示世尊具足的众多功德，对于以四种量为标准的世间，在一切情况下都极令人敬信，所以说了「以众多的……」等。其中，「如实……阿拉汉」，是就那些以法为量、以粗涩为量的众生对世尊生起净信而言的；其余的是就其他众生而言。即使只是见到也善妙，这里应讲猫头鹰的故事。能听到一句也好，会更善妙，这里应讲青蛙天子的故事。
Sundaranti bhaddakaṃ. Tañca passantassa hitasukhāvahabhāvena veditabbanti āha ‘‘atthāvahaṃ sukhāvaha’’nti. Tattha atthāvahanti diṭṭhadhammikasamparāyikaparamatthasañhitahitāvahaṃ. Sukhāvahanti tappariyāpannatividhasukhāvahaṃ. Tathārūpānanti tādisānaṃ. Yādisehi pana guṇehi bhagavā samannāgato, tehi catuppamāṇikassa lokassa sabbathāpi accantāya pasādanīyoti dassetuṃ ‘‘anekehipī’’tiādi vuttaṃ. Tattha yathābhūta…pe… arahatanti iminā dhammappamāṇānaṃ lūkhappamāṇānaṃ sattānaṃ bhagavato pasādāvahatamāha, itarena itaresaṃ. Dassanamattampisādhuhotīti ettha kosiyasakuṇassa vatthu kathetabbaṃ. Ekaṃ padampi sotuṃ labhissāma, sādhutaraṃyeva bhavissatīti ettha maṇḍūkadevaputtavatthu kathetabbaṃ.
24以这样的方式，说“在家众的提问出现了”，这是就多数情况说的。因为多数在家众都这样问。对于非在家众的提问，方法也一样。通过“如同他们不能……回答”这段，显示了导师对那些婆罗门居士进行折伏的方法。因为他们喜好简略，所以给予简略的教导；他们不理解其义，便请求详细的教导。而他们那种喜好简略，是由于自认为有智慧；那种我慢，在不懂所教导的意义时便无立足之地。如此，世尊思量了折伏他们我慢的方法后，便以简略的方式回答问题，而并非完全不观照教导。因此说“因为他们自认为有智慧”等。意思是：你们向我请求，却不理解我简略所说的意义。
Iminā nayena agārikapucchā āgatāti idaṃ yebhuyyavasena vuttaṃ. Yebhuyyena hi agārikā evaṃ pucchanti. Anagārikapucchāyapi eseva nayo. Yathā na sakkonti…pe… vissajjentoti iminā satthu tesaṃ brāhmaṇagahapatikānaṃ niggaṇhanavidhiṃ dasseti. Tesañhi saṃkhittarucitāya saṅkhepadesanā, tāya atthaṃ ajānantā vitthāradesanaṃ āyācanti, sā ca nesaṃ saṃkhittarucitā paṇḍitamānitāya, so ca māno yathādesitassa atthassa ajānante appatiṭṭho hoti , iti bhagavā tesaṃ mānaniggahavidhiṃ cintetvā saṅkhepeneva pañhaṃ vissajjesi, na sabbaso desanāya asallakkhaṇatthaṃ. Tenāha ‘‘paṇḍitamānikā hī’’tiādi. Yasmā maṃ tumhe yācatha, saṃkhittena vuttamatthaṃ na jānitthāti adhippāyo.
440如同在《分别论》中“以一种方式为智事”等处，这里的“种”（vidha）一词有“部分”的意思，它通过格与数的颠倒，以主格单数说成了“三种”。但意义应由工具格复数来理解，所以说“三种”指以三种部分。或者，“种”一词表示“方式”的意思。正是因为表示方式，将可得的不如法行、非正行不存在的共性，或者将身门性质的共性统合为一，说为“三种”。如果着眼于方式的差别，则应说为“三种方式”。这里说“以身”，身是指能造作的身体，它是不如法行的门，因为没有它，不如法行就不能生起。“以身”是表示原因的具格。虽然由名为不如法行的思所发起的那个表色，并非《发趣论》中所说二十四缘里的任何一种缘而为思的缘，但在那样转起时，被称为身业之思的转起，因此通过那个门可以了知它，就好比是它的原因一样，这仅是通称。或者“以身门”，以身体为门，以身为门的方式，这是表示如此状态的具格。以此而行非法，故为“不如法行”，即那样转起的思。而“不如法”，应看作是由此发起的加行。从法而不离的为“如法”，不是如法的为“不如法”，不如法而又为行，故为“不如法行”。以相对、止息的意义为“如”，或以相同、相似、合理为“如”，即善行。远离“如”，或与“如”相反的，就是“不如”，即恶行。那不如之行，就是非如行。在所有黑暗部分与光明部分中——即通过“语的四种不如法行、非如行”等总说与细说方式出现的一切黑暗部分，以及通过“居士们，身有三种如法行、如行”等总说与细说方式出现的一切光明部分中。
440. ‘‘Ekavidhena ñāṇavatthu’’ntiādīsu (vibha. 751) viya koṭṭhāsattho vidha-saddo, so ca vibhattivacanavipallāsaṃ katvā paccatte karaṇavacanavasena ‘‘tividha’’nti vutto. Attho pana karaṇaputhuvacanavasena daṭṭhabboti āha ‘‘tividhanti tīhi koṭṭhāsehī’’ti. Pakārattho vā vidha-saddo, pakāratthattāyeva labbhamānaṃ adhammacariyāvisamacariyābhāvasāmaññaṃ, kāyadvārikabhāvasāmaññaṃ vā upādāya ekattaṃ netvā ‘‘tividha’’nti vuttaṃ. Pakārabhede pana apekkhite ‘‘tividhā’’icceva vuttaṃ hoti. Kāyenāti ettha kāyoti copanakāyo adhippeto, so ca adhammacariyāya dvārabhūto tena vinā tassā appavattanato. Kāyenāti ca hetumhi karaṇavacanaṃ. Kiñcāpi hi adhammacariyāsaṅkhātacetanāsamuṭṭhānā sā viññatti, na ca sā paṭṭhāne āgatesu catuvīsatiyā paccayesu ekenapi paccayena cetanāya paccayo hoti, tassā pana tathāpavattamānāya kāyakammasaññitāya cetanāya pavatti hotīti tena dvārena lakkhitabbabhāvato tassā kāraṇaṃ viya ca sabbohāramattaṃ hoti. Kāyadvārenāti vā kāyena dvārabhūtena kāyadvārabhūtenāti taṃ itthambhūtalakkhaṇe karaṇavacanaṃ. Adhammaṃ carati etāyāti adhammacariyā, tathāpavattā cetanā. Adhammoti pana taṃsamuṭṭhāno payogo daṭṭhabbo. Dhammato anapetāti dhammā, na dhammāti adhammā, adhammā ca sā cariyā cāti adhammacariyā. Paccanīkasamanaṭṭhena samaṃ, samānaṃ sadisaṃ yuttanti vā samaṃ, sucaritaṃ. Samato vigataṃ, viruddhaṃ vā tassāti visamaṃ, duccaritaṃ. Sā eva visamā cariyāti visamacariyā. Sabbesu kaṇhasukkapadesūti ‘‘catubbidhaṃ vācāya adhammacariyāvisamacariyā hotī’’tiādinā uddesaniddesavasena āgatesu sabbesu kaṇhapadesu – ‘‘tividhaṃ kho gahapatayo kāyena dhammacariyāsamacariyā hotī’’tiādinā uddesaniddesavasena āgatesu sabbesu sukkapadesu ca.
26“残忍”（rudda）是让人哭泣的意思：由于粗暴的行为，使被他人执着的众生流下眼泪，所以称为残忍；把其中的r音变成l音就成了“暴恶”（ludda）。“粗硬”就是暴恶。“残酷”就是粗恶。“凶恶者”就是行凶的人。即使不被染污，那样惯于杀害他众生的性格，就被称为“血手”，正如惯于布施的人即使手没洗净而作布施，也仍被称为“净手”一样。“打击”只是给予打击而已，而增上的打击就是杀害他人，为了显示“已杀……”等，这样说。其中，“耽着”是深深投入、热衷的意思。
Rodeti kurūrakammantatāya parapaṭibaddhe satte assūni mocetīti ruddo, so eva luddo ra-kārassa la-kāraṃ katvā. Kakkhaḷoti luddo. Dāruṇoti pharuso. Sāhasikoti sāhassakārī. Sacepi na lippanti. Tathāvidho paresaṃ ghātanasīlo lohitapāṇītveva vuccati yathā dānasīlo paresaṃ dānatthaṃ adhotahatthopi ‘‘payatapāṇī’’tveva vuccati. Paharaṇaṃ pahāradānamattaṃ hataṃ, pavuddhaṃ paharaṇaṃ parassa māraṇaṃ pahatanti dassento ‘‘hate’’tiādimāha. Tattha niviṭṭhoti abhiniviṭṭho pasuto.
27由于那个关系，以属格表达“属于他人”，那指的就是财产。因为通常所取的，就是通过那个属格表明的，所以说“属于他人的”。或者，“属于他人的、他人的财物与用具”是一个复合词，意思是凡是属于他人的，特别是他人的财物用具。“由那些他人”就是指由那些物品的主人。由于那个关系，一个人被称为“盗”，那就是偷，因此说“这是盗取心的名称”。也就是依偷盗而说，不是依信任、暂时借用等方式。
Yassa vasena ‘‘parassā’’ti sāminiddeso, taṃ sāpateyyaṃ. Yañhi sāmaññato gahitaṃ, taṃ teneva sāminiddesena pakāsitanti āha ‘‘parassa santaka’’nti. Parassaparavittūpakaraṇanti vā ekamevetaṃ samāsapadaṃ, yaṃ kiñci parasantakaṃ visesato parassa vittūpakaraṇaṃ vāti attho. Tehi parehīti yesaṃ santakaṃ, tehi. Yassa vasena puriso ‘‘theno’’ti vuccati, taṃ theyyanti āha ‘‘avaharaṇacittassetaṃ adhivacana’’nti. Theyyasaṅkhātena, na vissāsatāvakālikādivasenāti attho.
28“或已死”中的“或”字表示未说出的可能性，因此也包括出家等情况。以此类推：当母亲已死或失踪时，由父亲保护，称为父护；当父母都不在时，由兄弟保护，称为兄护等等，就是针对这些而说的。“同类家族”指通过迎娶而属于同类的家族。或者是由与盗贼法相关的、设置了刑罚的国王等所确定的。在《正见经》（中部注1.89）中，以邪行的相状说为：“以非法意图，通过身门发生的，对不可行处的违犯之思。”
Mate vāti vā-saddo avuttavikappattho. Tena pabbajitādibhāvaṃ saṅgaṇhāti. Etenupāyenāti yaṃ mātari matāya, naṭṭhāya vā pitā rakkhati, sā piturakkhitā. Yaṃ ubhosu asantesu bhātā rakkhati, sā bhāturakkhitāti evamādiṃ sandhāyāha. Sabhāgakulānīti āvāhakiriyāya sabhāgāni kulāni. Dassukavidhiṃ vā uddissa ṭhapitadaṇḍārājādīhi. Sammādiṭṭhisutte (ma. ni. aṭṭha. 1.89) ‘‘asaddhammādhippāyena kāyadvārappavattā agamanīyaṭṭhānavītikkamacetanā’’ti evaṃ vuttamicchācāralakkhaṇavasena.
29“手足等因”：因为手、脚之类断裂等原故。“财因”：为了求得财物的原因，以及为了损失财物的原因。“所得”：因为可以取得食物、衣物等，所以称为所得。“为些许何事”：指为了任何一点点、微少的染着之物。因此说“或任何”等。“虽知而言”：对于那件事情，明知它的虚假不实，却还故意那样说。
Hatthapādādihetūti hatthapādādibhedanahetu. Dhanahetūti dhanassa lābhahetu jānihetu ca. Lābhoti ghāsacchādanāni labbhatīti lābho. Kiñcikkhanti kiñcimattakaṃ āmisajātaṃ. Tenāha ‘‘yaṃ vā’’tiādi. Jānantoyevāti musābhāvaṃ tassa vatthuno atthi, taṃ jānanto eva.
30所谓「卵状」：是指树上类似卵一样的节瘤。正如那些节瘤是坚硬、不平、难以调伏的，同样地，以辱骂、轻蔑而转起的言语，也被称为「卵状」。因此说「如对有病的树」等。「粗涩」：就是粗暴的；而它的这种粗糙性质，因为是嗔恚的近因，所以由此就成了腐败的。因此说「如同所谓」等。「辛辣」：就是不可意的。「不可意」：就是不能令心喜悦增长，由此而能引生嗔恨，是导致内心产生污染的东西。「对于要害处」：因为一旦触及就会产生痛苦，所以对于像生、老等类似要害的地方。「能作系着」：是对于那样说的人，内心存着“我就是要这么说”的意图而紧紧系缚他，不是依文句表面意思而系缚。「邻近于嗔」：因为是嗔恨的起因。「有过失之语」：依据自己生起的过失，这些都是有过失之语的同义词。
Aṇḍakāti vuccati rukkhe aṇḍasadisā gaṇṭhiyo. Yathā thaddhā visamā dubbinītā ca honti, evamevaṃ khuṃsanavambhanavasena pavattavācāpi hi ‘‘aṇḍakā’’ti vuttā. Tenāha ‘‘yathā sadose rukkhe’’tiādi. Kakkasāti pharusā eva, so panassā kakkasabhāvo byāpādanimittatāya tato pūtikāti. Tenāha ‘‘yathā nāmā’’tiādi. Kaṭukāti aniṭṭhā. Amanāpāti na manavaḍḍhanī, tato eva dosajananī, cittasandosuppattikārikā. Mammesūti ghaṭṭanena dukkhuppattito mammasadisesu jātiādīsu. Lagganakārīti evaṃ vadantassa evaṃ vadāmīti atthādhippāyena lagganakārī, na byañjanavasena. Kodhassa āsannā tassa kāraṇabhāvato. Sadosavācāyāti attano samuṭṭhāpakadosassa vasena sadosavācāya vevacanāni.
31「非时」：指不适宜的时机。「非因所依」：就是没有结果的。因为果是不离开因的，所以果才叫做因所依。非因所依就是没有结果，它的意思就是空虚无益。「不住真实」：就是说话不如实的人。「关于不具律仪防护者」：是指说那没有律仪防护的言语，对于听的人也不能带来律仪防护。「置于心箧中」：因为是不利所集的，所以不应该让它进入内心并安放于其中。「非适宜时」：说法的人所应该说的义理，在此时间之前或之后才说，就是对此义理而言的不适宜时，在那不适宜的时候去说。「无所引据」：缺少像世尊在某某经中如此说这样的经典依据。「无界限」：就是缺乏限定。为了显示怎样的言语是缺乏限定的，所以说「或经」等。「可得到」：就是指审查询问。「唯外部言论」：不去依据那作为其体系核心、已经安立的经或本生，只是取那些从体系之外而来的言论。「令蔓延」：让它变得茂盛、生长起来。「唯传统本生」：只是那些沿袭传承下来、如同根株般安住的东西。「采来」：从已经安立的经典之外，依据审问、譬喻、事由，把那些不相应的东西拿过来。「令知」：能够让人明白“这是为了说明那个义理而说的”的这个能力。对于那样的人，「说彼」：对于那样一位说法者，即使他说的多，也是适宜的。「非义所依」：对于自己和他人都不带来利益。
Akālenāti ayuttakālena. Akāraṇanissitanti nipphalaṃ. Phalañhi kāraṇanissitaṃ nāma tadavinābhāvato. Akāraṇanissitaṃ nipphalaṃ, samphanti attho. Asabhāvavattāti ayāthāvavādī. Asaṃvaravinayapaṭisaṃyuttassāti saṃvaravinayarahitassa, attano suṇantassa ca na saṃvaravinayāvahassa vattā. Hadayamañjūsāyaṃ nidhetunti ahitasaṃhitattā cittaṃ anuppavisetvā nidhetuṃ . Ayuttakāleti dhammaṃ kathentena yo attho yasmiṃ kāle vattabbo, tato pubbe pacchā tassa akālo, tasmiṃ ayuttakāle vattā hoti. Anapadesanti bhagavatā asukasutte evaṃ vuttanti suttāpadesavirahitaṃ. Aparicchedanti paricchedarahitaṃ . Yathā pana vācā paricchedarahitā hoti, taṃ dassetuṃ ‘‘suttaṃ vā’’tiādi vuttaṃ. Upalabbhanti anuyogaṃ. Bāhirakathaṃyevāti yaṃ suttaṃ, jātakaṃ vā nikkhittaṃ, tassa sarīrabhūtaṃ kathaṃ anāmasitvā tato bahibhūtaṃyeva kathaṃ. Sampajjitvāti viruḷhaṃ āpajjitvā. Paveṇijātakāvāti anujātapārohamūlāniyeva tiṭṭhanti. Āharitvāti nikkhittasuttato aññampi anuyogaupamāvatthuvasena tadanupayoginaṃ āharitvā. Jānāpetunti etadatthamidaṃ vuttanti jānāpetuṃ yo sakkoti. Tassa kathetunti tassa tathārūpassa dhammakathikassa bahumpi kathetuṃ vaṭṭati. Na atthanissitanti attano paresañca na hitāvahaṃ.
32「贪欲」的思惟大多是因看见他人的所有物而生起的，所以称为「因贪欲而为观视者」。或者说，那个贪欲的人对于所贪欲的对象，不论它放在哪里，都好像亲眼看见一样地贪求，所以称为「因贪欲而为观视者」。这时，还没有成就业道的差别，还仅仅只是贪的程度，因为还没有以决意为转向而转起。然而，为了显示如何成就业道的差别，所以说「然而若时」等。「决意为己有」：就是以这是我的东西的想法而执取，令心转向它。
Abhijjhāyanaṃ yebhuyyena parasantakassa dassanavasena hotīti ‘‘abhijjhāya oloketā hotī’’ti vuttaṃ. Abhijjhāyanto vā abhijjhāyitaṃ vatthuṃ yattha katthaci ṭhitampi paccakkhato passanto viya abhijjhāyatīti vuttaṃ ‘‘abhijjhāya oloketā hotī’’ti. Kammapathabhedo na hoti, kevalaṃ lobhamattova hoti pariṇāmanavasena appavattattā. Yathā pana kammapathabhedo hoti, taṃ dassetuṃ ‘‘yadā panā’’tiādi vuttaṃ. Pariṇāmetīti attano santakabhāvena pariggayha nāmeti.
33「心败坏者」：是因嗔恨而使心达到败坏程度的人。由此说「心已腐败的人」。嗔恨确实如同毒一样，能让血液和心产生腐败的状态。「以嗔而有瞋害心思」：就像因为毒而让酥油等变质一样，因为嗔恨而有被污染的心思。「令杀戮」：就是愿他们被杀。「令至杀戮」：就是愿他们达到死亡。「或愿其无有」：就是愿他们完全不存在。因此说「乃至些微也愿其无有」，它的意思就是愿他们达到无余的毁灭。「令被杀害」：就是以上述的思惟，也就是单纯地想要彻底毁灭的思惟。
Vipannacittoti byāpādena vipattiṃ āpāditacitto. Tenāha ‘‘pūtibhūtacitto’’ti. Byāpādo hi visaṃ viya lohitassa cittaṃ pūtibhāvaṃ janeti. Dosena duṭṭhacittasaṅkappoti visena viya sappiādikopena dūsitacittasaṅkappo. Ghātīyantūti hanīyantu. Vadhaṃ pāpuṇantūti maraṇaṃ pāpuṇantu. Mā vā ahesunti sabbena sabbaṃ na hontu. Tenāha ‘‘kiñcipi mā ahesu’’nti, anavasesavināsaṃ pāpuṇantūti attho. Haññantūti ādicintanenevāti ekantato vināsacintāya eva.
34「邪见者」：即不如理而生起邪见的人。而且他完全是善法的对立见者，所以说「见不善者」。「颠倒见者」：即执取与法性相颠倒的见解。「无施」：以应施法为代表而说布施，因此说「是就布施的无果而说」。然而，对于食物等物品的布施，他是如何否定的呢？这个道理在「已祠、已供」中也是一样。「大施」：指一切人共通的大布施。「供客之礼敬」：即对宾客所应作的礼敬。「果」：指利益果和等流果。「异熟」：指同类的果报。所谓「对于处于他世者，此世没有」：即处于他世者，由业所得的这个此世是不存在的。「对于处于此世者，他世也没有」：即处于此世者，由业所得的他世是不存在的。对此他说出原因：「一切都在那里就断灭了」。这些有情不论处于有、胎、趣等哪一处，就在那里断灭，以无间坏灭的方式毁坏。「依无果故」：即依于对父母的正确行为与错误行为没有果报，而说「没有母亲，没有父亲」，并非说没有父母这个人，也不是因为对他们做的正行与邪行没有表现，因为父母是世间现量可见的。为了显示这些有情的生起就像水泡一样，只是单独的生起，并非死没之后再来投生，所以说「没有化生的有情」，因此说「他说没有死后去结生的有情」。名为沙门的人，即如实了知的人，应该保持沉默，不对任何人说什么，否则就会成为虚诳，别人又能为别人做什么呢？同样地，对于自己修行成就这件事，根本没有机会，因为在任何地方都直接断灭了，因此说「他们凡是对于此世……令知」。「至此」：即以「无施」等为名称。「十事」：即具有这十种应被否定的主张，所以称为十事邪见。
Micchādiṭṭhikoti ayoniso uppannadiṭṭhiko. So ca ekantato kusalapaṭipakkhadiṭṭhikoti āha ‘‘akusaladassano’’ti. Vipallatthadassanoti dhammatāya vipariyāsaggāhī. Natthi dinnanti deyyadhammasīsena dānaṃ vuttanti āha ‘‘dinnassa phalābhāvaṃ sandhāya vadatī’’ti. Dinnaṃ pana annādivatthuṃ kathaṃ paṭikkhipati. Esa nayo ‘‘yiṭṭhaṃ huta’’nti etthāpi. Mahāyāgoti sabbasādhāraṇaṃ mahādānaṃ. Paheṇakasakkāroti pāhunakānaṃ kattabbasakkāro. Phalanti ānisaṃsaphalañca nissandaphalañca. Vipākoti sadisaṃ phalaṃ. Paraloke ṭhitassa ayaṃ loko natthīti paraloke ṭhitassa kammunā laddhabbo ayaṃ loko na hoti. Idhaloke ṭhitassapi paraloko natthīti idhaloke ṭhitassa kammunā laddhabbo paraloko na hoti. Tattha kāraṇamāha ‘‘sabbe tattha tattheva ucchijjantī’’ti . Ime sattā yattha yattha bhavayonigatiādīsu ṭhitā tattha tattheva ucchijjanti nirudayavināsavasena vinassanti. Phalābhāvavasenāti mātāpitūsu sammāpaṭipattimicchāpaṭipattīnaṃ phalassa abhāvavasena ‘‘natthi mātā, natthi pitā’’ti vadati, na mātāpitūnaṃ, nāpi tesu sammāpaṭipattimicchāpaṭipattīnaṃ abhāvavasena tesaṃ lokapaccakkhattā. Bubbuḷakassa viya imesaṃ sattānaṃ uppādo nāma kevalova, na cavitvā āgamanapubbakoti dassanatthaṃ ‘‘natthi sattā opapātikā’’ti vuttanti āha ‘‘cavitvā upapajjanakasattā nāma natthīti vadatī’’ti. Samaṇena nāma yāthāvato jānantena kassaci kiñci akathetvā saññatena bhavitabbaṃ, aññathā ahopurisikā nāma siyā, kiṃ paro parassa karissati, tathā attano sampādanassa kassaci avasaro eva natthi tattha tattheva ucchijjanatoti āha ‘‘ye imañca…pe… pavedentī’’ti. Ettāvatāti ‘‘natthi dinna’’ntiādinā byapadesena. Dasavatthukāti paṭikkhipitabbāni dasa vatthūni etissāti dasavatthukā.
441无贪等这些项目，因为在前文中已经从义理上阐明过了，所以意思很明显。
441.Anabhijjhādayo heṭṭhā atthato pakāsitattā uttānatthāyeva.
442一起坏灭、一起走，所以称为共住者，即共同转起者；它的状态就是共住性；即共同转起，所以说「达至共住」。梵天之身组成的团体，就是梵身；因为属于那个团体，往生到那里，所以就是梵身天。虽然这个称呼本来可以用在所有梵天众上，但根据「光」等词，第二禅地等那些更高的天已被另外专门列出来了，就像牛与黄牛的道理一样，剩下的那些就用这个称呼，所以说「梵身天：指初禅地的天」。光：并没有独自一类叫光的天，只是因为少光天等都有“有光明”的共同性，把它们合在一起来安立这个名称，叫做「光」，就好像把梵辅天、梵众天、大梵天合称为梵身天一样。少光天等：这个“等”字就包含了无量光天、光音天的诸天——这是巴利语经文。不一总地取：就是不把它们总合为“光”，或总合为“一身、想之异等”来笼统地称呼。而分别地取：就是依据原因具有优劣等差别的不同，因此分别取了少光天等名称。就这样，世尊在显示了法行、平等行，显示了依着轮回的善趣之道，以及依着还灭涅槃的漏尽之道后，以破除三有的方式显示了漏尽，以阿拉汉果作为顶端，圆满结束了这次教示。
442. Saha byayati gacchatīti sahabyo, sahavattanako, tassa bhāvo sahabyatā, sahapavattīti āha ‘‘sahabhāvaṃ upagaccheyya’’nti. Brahmānaṃ kāyo samūhoti brahmakāyo, tappariyāpannatāya tattha gatāti brahmakāyikā. Kāmaṃ cetāya sabbassapi brahmanikāyassa samaññāya bhavitabbaṃ, ‘‘ābhāna’’ntiādinā pana dutiyajjhānabhūmikādīnaṃ upari gahitattā gobalībaddañāyena tadavasesānaṃ ayaṃ samaññāti āha ‘‘brahmakāyikānaṃ devānanti paṭhamajjhānabhūmidevāna’’nti. Ābhā nāma visuṃ devā natthi, parittābhādīnaṃyeva pana ābhāvantatāsāmaññena ekajjhaṃ gahetvā pavattaṃ etaṃ adhivacanaṃ, yadidaṃ ‘‘ābhā’’ti yathā ‘‘brahmapārisajjabrahmapurohitamahābrahmānaṃ brahmakāyikā’’ti. Parittābhānantiādi panāti ādi-saddena appamāṇābhānaṃ devānaṃ ābhassarānaṃ devānanti imaṃ pāḷiṃ saṅgaṇhāti. Ekato aggahetvāti ābhāti vā, ekattakāyanānattasaññāti vā ekato aggahetvā. Tesaṃyevāti ābhāti vuttadevānaṃyeva. Bhedato gahaṇanti kāraṇassa hīnādibhedabhinnatādassanavasena parittābhādiggahaṇaṃ. Iti bhagavā āsavakkhayaṃ dassetvāti evaṃ bhagavā dhammacariyaṃ, samacariyaṃ, vaṭṭanissitaṃ sugatigāmipaṭipadaṃ, vivaṭṭanissitaṃ āsavakkhayagāmipaṭipadaṃ katvā tibhavabhañjanato āsavakkhayaṃ dassetvā arahattanikūṭena desanaṃ niṭṭhapesi.
37「依此处住」：即在这法行、平等行的解说中而住。「天界应等摄」：即二十六种天界都应被等同归纳。「二十梵界」：即依各别生存有情的部类，而有二十种梵界，意思是二十类梵天群体。「以十善业道」：即依照适当的情形，以十善业道作为业亲依止缘，或者仅仅作为亲依止缘，由此来显示结生。
Idha ṭhatvāti imasmiṃ dhammacariyāsamacariyāya niddese ṭhatvā. Devalokā samānetabbāti chabbīsatipi devalokā samodhānetabbā. Vīsati brahmalokāti taṃtaṃbhavapariyāpannanikāyavasena vīsati brahmalokā, vīsati brahmanikāyāti attho. Dasakusalakammapathehīti yathārahaṃ dasakusalakammapathehi kammūpanissayapaccayabhūtehi kevalaṃ upanissayabhūtehi ca nibbatti dassitā.
38「三种善行」：是指三种欲界的善行。而在此处之所以取欲界，是着眼于意善行的缘故。「唯以异熟」：这是为了显示结生是透过此异熟的引生而发生的，不是仅仅依于亲依止之力。“为了阐明‘依亲依止’这句话的含义，而说出‘十善业道就是戒’”等等。在「修习第二等」等处，也应引过“立于戒”这一句来加以连结。但是，为什么在此处说“依亲依止”呢？在《无碍解道》中，确实有说：“以初禅来说，断除诸盖就是戒，远离就是戒，思就是戒，律仪就是戒，不犯就是戒”等，在一切禅那中都举出了戒；依于此，上界诸天的结生理应也透过异熟来解说，不是吗？其实不然，因为那是为了遍知而作的教导；而所谓“于其处断”等，其为了遍知的教说性质，在《清净道论大复注》中也已经阐明。同样地，在此处说“十善业道就是戒”等，也是为了阐明戒对于色界、无色界的亲依止性，而不是指它有引生结生的作用。然而，为什么在这样具有修习特征的法行中，进行有情的别别分析时，却不包括无想有情呢？因此说「然而无想有情……未被解说」。因为外道们不如实知见，把无想有情地错误地执取为有情的解脱，修习趋向那里的禅那而往生于无想有情天。这是此处的简要说明。至于此处应详细说明的内容，应当按照《梵网经》的注疏及其复注中所说的道理来理解。
Tiṇṇaṃ sucaritānanti tiṇṇaṃ kāmāvacarasucaritānaṃ. Kāmāvacaraggahaṇañcettha manosucaritāpekkhāya. Vipākenevāti iminā vipākuppādeneva nibbatti hoti, na upanissayatāmattenāti dasseti. ‘‘Upanissayavasenā’’ti vuttamatthaṃ vivarituṃ ‘‘dasa kusalakammapathā hī’’tiādi vuttaṃ. Dutiyādīni bhāvetvātiādīsupi ‘‘sīle patiṭṭhāyā’’ti padaṃ ānetvā sambandhitabbaṃ. Kasmā panettha ‘‘upanissayavasenā’’ti vuttaṃ, nanu paṭisambhidāmagge (paṭi. ma. 1.41) – ‘‘paṭhamena jhānena nīvaraṇānaṃ pahānaṃ sīlaṃ, veramaṇi sīlaṃ, cetanā sīlaṃ, saṃvaro sīlaṃ, avītikkamo sīla’’ntiādinā sabbesupi jhānesu sīlaṃ uddhaṭanti tassa vasena uparidevalokānampi vipākena nibbatti vattabbāti? Na, tassa pariññāya desanattā, pariññāya desanatā cassa ‘‘yattha ca pahāna’’ntiādinā visuddhimaggasaṃvaṇṇanāyañca (visuddhi. mahāṭī. 2.837, 839) pakāsitā eva. Tathā hi idhāpi ‘‘dasa kusalakammapathā hi sīla’’ntiādinā sīlassa rūpārūpabhavānaṃ upanissayatā vibhāvitā, na nibbattakatāya. Kasmā panettha bhāvanālakkhaṇāya dhammacariyāya bhavavisese vibhajiyamāne asaññabhavo na gahitoti āha ‘‘asaññabhavopana…pe… na niddiṭṭho’’ti. Bāhirakā hi ayathābhūtadassitāya asaññabhavaṃ bhavavippamokkhaṃ maññamānā tadupagajjhānaṃ bhāvetvā asaññesu nibbattanti. Ayamettha saṅkhepo, yaṃ panettha vattabbaṃ, taṃ brahmajālaṭṭhakathāyaṃ taṃsaṃvaṇṇanāyañca (dī. ni. aṭṭha. 1.68-73; dī. ni. ṭī. 1.68-73) vuttanayeneva veditabbaṃ.
41《沙喇经注疏》的《隐义阐明》部分已经完成。
Sāleyyakasuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā samattā.
42二、《毗兰若经》注疏
2. Verañjakasuttavaṇṇanā
444「毗兰若住者」是指住在毗兰若村的人。不过有一些人说：“住在各个不同地方的人就叫毗兰若人。”按照他们的见解，圣典中应当读作“verajjakā”。而「未确定之事」指的是没有用“这就是某某”这种方式明确固定下来的事情。此处的差别是：这两部经中，开示的方式有依补特伽罗（以人为中心）增上和依法（以法为中心）增上的差别，然而它们的义理和开示理路，却像中间断裂的金钱一样，并没有差别。这是为了显示这个道理。那么，为什么世尊有时开示依补特伽罗增上的开示，有时开示依法增上的开示呢？这是由于开示的自在变化以及所应调伏者的意乐。因为证得了开示自在变化的诸佛世尊，随其所乐，有时依补特伽罗增上而说法，有时依法增上而说法。再者，对于那些尚未进入教法次第的所应调伏者，就为他们开示依补特伽罗增上的开示；对于已经进入的人，则为他们开示依法增上的开示。依补特伽罗增上的开示是以世俗谛为境的，另一种——依法增上的开示，则是以究竟义谛为境的。前者随顺悲悯，后者随顺智慧。或者，前者是为了随信行种姓的人而说，因为他们以补特伽罗为衡量标准；后者是为了法随行的人而说。或者从行为特性来说，对于以信行为主、以世间增上的人，便依补特伽罗增上的方式开示；对于以慧行为主、以法增上的人，便依法增上的方式开示。而且，前者是需要再引导才能明了其义的，后者是直接了义的。因此应该这样理解：世尊观察到这些种种差别之后，便在各处开示出这两种形式的教法。
444.Verañjavāsinoti verañjagāmavāsino. Keci pana ‘‘vividharaṭṭhavāsino verañjakā’’ti etamatthaṃ vadanti, tesaṃ matena ‘‘verajjakā’’ti pāḷiyā bhavitabbanti. Aniyamitakiccenāti ‘‘iminā nāmā’’ti evaṃ na niyamitena kiccena. Ayaṃ visesoti ayaṃ puggalādhiṭṭhānadhammādhiṭṭhānakato imesu dvīsu suttesu desanāya viseso, attho pana desanānayo ca majjhe bhinnasuvaṇṇaṃ viya avisiṭṭhoti dasseti. Kasmā pana bhagavā katthaci puggalādhiṭṭhānadesanaṃ deseti, katthaci dhammādhiṭṭhānanti? Desanāvilāsato veneyyajjhāsayato ca. Desanāvilāsappattā hi buddhā bhagavanto, te yathāruci katthaci puggalādhiṭṭhānaṃ katvā, katthaci dhammādhiṭṭhānaṃ katvā dhammaṃ desenti. Ye pana veneyyā sāsanakkamaṃ anotiṇṇā, tesaṃ puggalādhiṭṭhānadesanaṃ desenti. Ye otiṇṇā, tesaṃ dhammādhiṭṭhānaṃ. Sammutisaccavisayā puggalādhiṭṭhānā, itarā paramatthasaccavisayā. Purimā karuṇānukūlā, itarā paññānukūlā. Saddhānusārigottānaṃ vā purimā. Te hi puggalappamāṇā, pacchimā dhammānusārīnaṃ. Saddhācaritatāya vā lokādhipatīnaṃ vasena puggalādhiṭṭhānā, paññācaritatāya dhammādhipatīnaṃ vasena dhammādhiṭṭhānā. Purimā ca neyyatthā, pacchimā nītatthā. Iti bhagavā taṃ taṃ visesaṃ avekkhitvā tattha tattha duvidhaṃ desanaṃ desetīti veditabbaṃ.
44《毗兰若经注疏》的《隐义阐明》部分已经完成。
Verañjakasuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā samattā.
45三、《大吠陀罗经》注疏
3. Mahāvedallasuttavaṇṇanā
449「恭敬」指尊重的状态，如同石伞一样，是应当被尊重对待的。「具恭敬」即与恭敬在一起。对于尊者，无论听到什么，由于恭敬的力量而顺从地回应，这称为「随顺」；与随顺在一起就是「具随顺」。凡是任何属于随顺、与随顺同类而应当尊重对待的，都归入随顺的范畴。对于具恭敬者，有着具随顺的话语，称为「具恭敬与具随顺之言」；或者，尊重的行为就是恭敬，属于具恭敬者的具随顺之言，也就是具恭敬与具随顺之言。由此显示：具恭敬者以其自性，自然会有这样的话语生起。在别处，“du”这个音也可以表示谴责，例如“痛苦”、“恶子”等词中。但在此处，这并不可能，因为没有低劣的智慧，所以说“并没有所谓慧的恶劣”。在“恶戒者”等词中，“du”音表示没有的意思，因此说“意为无慧、无有智慧”。「多少」是指以什么为标准。因为这个标准就是对所衡量的意义进行限定，而“nu”音是表明疑问的词，所以在说“‘多少’是原因的限定之问”之后，又说“意思是：是以多少而这样被称呼的”。用“原因的限定之问”这句话，显示“多少”是从总体方面提问，而不是从具体差别方面提问。为了显示其提问的差别方面，便以“且说，问……”等语句，将《大义释》中出现的所有提问，用义理摄出的方式显示出来。凭借提问使尚未见到的被揭示出来，那就是「昭示未见问」，也就是提问。对已经见到的东西进行探讨并达成一致，即由对话来做决断，这是「已见合和探讨问」。凭借提问断除疑惑，即「断疑问」。出于认可而提问，即「认可问」。因为在“诸比丘，你们怎么认为？”这类问中，其实是问“你们是怎样的意见？”，所以是征询认可的问。出于想要讲说的欲乐而提问，即「想讲说欲乐问」。
449. Garubhāvo gāravaṃ, pāsāṇacchattaṃ viya garukaraṇīyatā. Saha gāravenāti sagāravo, garunā kismiñci vutte gāravavasena patissavanaṃ patissavo, saha patissavena sappatissavo, patissavabhūtaṃ taṃsabhāgañca yaṃ kiñci garukaraṇaṃ. Sagārave sappatissavacanaṃ sagāravasappatissavacanaṃ. Garukaraṇaṃ vā gāravo, sagāravassa sappatissavacanaṃ sagāravasappatissavacanaṃ. Etena sabhāveneva sagāravassa tathāpavattaṃ vacananti dasseti. Aññattha du-saddo garahatthopi hoti ‘‘dukkhaṃ dupputto’’tiādīsu viya, idha pana so na sambhavati kucchitāya paññāya abhāvatoti āha ‘‘paññāya duṭṭhaṃ nāma natthī’’ti. ‘‘Dussīlo’’tiādīsu viya abhāvattho du-saddoti vuttaṃ ‘‘appañño nippaññoti attho’’ti. Kittakenāti kena parimāṇena. Taṃ pana parimāṇaṃ yasmā parimeyyassa atthassa paricchindanaṃ hoti, nu-saddo ca pucchāya jotako, tasmā ‘‘kittāvatā nu khoti kāraṇaparicchedapucchā’’ti vatvā ‘‘kittakena nu kho evaṃ vuccatīti attho’’ti āha. ‘‘Kāraṇaparicchedapucchā’’ti iminā ‘‘kittāvatā’’ti sāmaññato pucchābhāvo dassito, na visesato, tassa pucchāvisesabhāvañāpanatthaṃ mahāniddese āgatā sabbāva pucchā atthuddhāranayena dasseti ‘‘pucchā ca nāmā’’tiādinā. Adiṭṭhaṃ jotīyati etāyāti adiṭṭhajotanā, pucchā. Diṭṭhasaṃsandanā sākacchāvasena vinicchayakaraṇaṃ. Vimati chijjati etāyāti vimaticchedanā. Anumatiyā pucchā anumatipucchā. ‘‘Taṃ kiṃ maññatha, bhikkhave’’tiādipucchāya hi ‘‘kiṃ tumhākaṃ anumatī’’ti anumati pucchitā hoti. Kathetuṃ kamyatāya pucchā kathetukamyatāpucchā.
41「相」是指任何想要被了知的某种自性。「未了知」是说以任何一种智慧来审视，都处于还没了知的状态。「未见」指就以能见的状态来说，像面对现前事物一样，却并未被见到。「未称量」意为以“这有多少”这样的称量方式，尚未被衡量。「未审定」指以审定的方式而言，尚未达成智慧作用的彻底完成。「未明显」指在智慧中不显现。「未显了」就是未被智慧所揭示。在这里，意指的提问是「已见合和探讨问」，而不是「昭示未见问」或「断疑问」。
Lakkhaṇanti ñātuṃ icchito yo koci sabhāvo. Aññātanti yena kenaci ñāṇena aññātabhāvaṃ āha. Adiṭṭhanti dassanabhūtena paccakkhaṃ viya adiṭṭhataṃ. Atulitanti ‘‘ettakaṃ ida’’nti tulanabhūtena atulitataṃ. Atīritanti tīraṇabhūtena akatañāṇakiriyāsamāpanataṃ. Avibhūtanti ñāṇassa apākaṭabhāvaṃ. Avibhāvitanti ñāṇena apākaṭīkatabhāvaṃ. Idha diṭṭhasaṃsandanāpucchā adhippetā, na adiṭṭhajotanā vimaticchedanā cāti.
42如何了知这个义理呢？于是有“长老……”等语来表明。「自行决断」指自己逐一详细地决断那些问题的意义。「此经」是指这部由二十五个问题所庄严的经，并不是随便指其他任何经。「无余到达究竟」意为毫无遗留地达到了顶点。为了说明“自己发问之后又自行决断”这句话中有四类情况，所以说“有些人……”等语。「仅能发问」是指只知道提问的方法。「不能决断」就是不能决断，不知道解答的方法。「殊胜之处」指的是与其他声闻弟子不同的不共之处。「与长老相似」意为没有与长老相似的声闻弟子。
Kathamayaṃ attho viññāyatīti āha ‘‘thero hī’’tiādi. Sayaṃ vinicchinantoti sayameva tesaṃ pañhānaṃ atthaṃ visesena nicchinanto. Idaṃ suttanti idaṃ pañcavīsatipañhapaṭimaṇḍitasuttaṃ, na yaṃ kiñci anavaseseneva matthakaṃ pāpesīti. ‘‘Sayameva pañhaṃ samuṭṭhāpetvā sayaṃ vinicchinanto’’ti ettha catukkoṭikaṃ bhavatīti dassento ‘‘ekacco hī’’tiādimāha. Pañhaṃ samuṭṭhāpetuṃyeva sakkotīti pucchanavidhiṃyeva jānāti. Na nicchetunti nicchetuṃ na sakkoti, vissajjanavidhiṃ na jānātīti attho. Visesaṭṭhānanti aññehi asadisaṭṭhānaṃ. Therena sadisoti therena sadiso sāvako natthi.
43「合和」指将两者连接起来、让它们协调一致，意思是如同一切知智在那里运作一样，完全不违背它。「游舞」就是做出游舞的动作。由于达到了说法第一的至高境界，而且在那时拥有没有障碍的智慧，所以能像佛陀的游舞那样，准确掌握四众弟子的动向而宣说佛法。
Saṃsanditvāti saṃyojetvā samānaṃ katvā, yathā tattha sabbaññutaññāṇaṃ pavattaṃ, tathā taṃ avilometvāti attho. Līḷāyantoti līḷaṃ karonto. Dhammakathikatāya aggabhāvappattiyā tattha appaṭihatañāṇatāya buddhalīḷāya viya catunnaṃ parisānaṃ gamanaṃ gaṇhanto dhammakathaṃ katheti.
44「由此处或彼处而次第」是说，从已经领受的教法路径出发，即使只是稍稍往前推进，也是完全依照已经领受的固定法则来进行的。因此才说“杖端”等等。「单句」指仅安立一句经文。「单杖桥」指只用一根木杖搭成的桥。通过把经文的上、下句牵扯联动起来，使得三藏的佛语上下贯通。世尊先放下一句如同天然湖泊般的偈颂或经文，然后从这里引出各种譬喻和道理，再把这些譬喻、道理与那些经文互相配合，让它们被唤醒、被激发出来，所以被形容为“好像在天然湖泊中让五彩花朵盛开，又像在须弥山顶上点亮千盏灯芯”。
Ito vā etto vā anukkamitvāti uggahitakathāmaggato yattha katthaci īsakampi anukkamitvā uggahitaniyāmenevāti attho. Tenāha ‘‘yaṭṭhikoṭi’’ntiādi. Ekapadikanti ekapadanikkhepamattaṃ. Daṇḍakasetunti ekadaṇḍakamayaṃ setuṃ. Heṭṭhā ca upari ca suttapadānaṃ āharaṇena tepiṭakaṃ buddhavacanaṃ heṭṭhupariyaṃ karonto. Jātassarasadisañca gāthaṃ, suttapadaṃ vā nikkhipitvā tattha nānāupamākāraṇāni āharanto tāni ca tehi suttapadehi bodhento samuṭṭhāpento ‘‘jātassare pañcavaṇṇāni kusumāni phullāpento viya sinerumatthake vaṭṭisahassaṃ jālento viyā’’ti vutto.
45「在一次提起中」指的是在一个词句被提起的那个刹那。以词句计算，有六百万言；以偈颂计算，有一万五千偈。就像不是一朵一朵地摘花，而是干脆抓住藤蔓，一口气把花全都拢在一起取走一样，所以说“一击提取”。所谓「具足智慧者」，是指那些具有卓越智慧行持的圣者。所谓「具足坚定者」，是指那些具有坚固持受能力的圣者。
Ekapaduddhāreti ekasmiṃ paduddhāraṇakkhaṇe. Padavasena saṭṭhi padasatasahassāni gāthāvasena pannarasa gāthāsahassāni. Ākaḍḍhitvā gaṇhanto viyāti paccekaṃ pupphāni anocinitvā vallimeva ākaḍḍhitvā ekajjhaṃ pupphāni katvā gaṇhanto viya. Tenāha ‘‘ekappahārenevā’’ti. Gatimantānanti atisayāya ñāṇagatiyā yuttānaṃ. Dhitimantānanti dhāraṇabalena yuttānaṃ.
46「具有无量理趣与充实者」是指：由于所缘生起的现象、所宣说的意义、涅槃、果报、唯作等各类差别，其对象领域具有无量种类，因此用无量的理趣来充实、积聚。这里相关联的比喻是：好比为了那些想要渡过四种瀑流的人，而在渡口安置的船只。经中所说的「具有千轭之良骏车乘」，是特指韦迦亚塔车乘而言的。
Anantanayussadanti paccayuppannabhāsitatthanibbānavipākakiriyādivasena anantapabhede visaye pavattiyā anantanayehi ussannaṃ upacitaṃ. Caturoghanittharaṇatthikānaṃ titthe ṭhapitanāvā viyāti yojanā. Sahassayuttaājaññarathoti vejayantarathaṃ sandhāya vadati.
47因为在提问中，是以寻求释义的方式用叠词说“duppañño duppañño”（劣慧者、劣慧者），所以法将（舍利弗尊者）在回答所问的意义时，也以与提问相应的方式，用叠词说“nappajānāti nappajānāti”（不了知、不了知）。在此，为了显示“iti”一词是表示原因，所以说：“因为不了知，所以被称为劣慧者。”所谓“此是苦”，是指这五取蕴是苦圣谛。而那（五取蕴）简要而言，不过是“被恼害、被感受、被感知、被造作、被了别”这么一些；除此之外，再也没有任何法能称为苦圣谛。他不能以圣道之慧如实了知——既不能从真实自性的特征（即逼迫、造作、热恼、变异的特征）来了知，也不能从生起的顺序来了知。“在其余诸缘和合时”，就是生起、产生；而这个生起就是集（谛），因为它属于轮回流转的体性，所以说“是流转之苦的能生者”，意思是能让苦谛生起的东西。所谓以真实自性的特征（如实了知），便是从“无间断”的作用，以及从“结集、作为因、结合、障碍”这些特征来如实了知。
Yasmā pucchāyaṃ byāpanicchānayena ‘‘duppañño duppañño’’ti āmeḍitavasena vuttaṃ, tasmā dhammasenāpati pucchitamatthaṃ vissajjento pucchāsabhāgena ‘‘nappajānāti nappajānātī’’ti āmeḍitavasenevāha. Tattha iti-saddo kāraṇatthoti dassento ‘‘yasmā nappajānāti, tasmā duppaññotivuccatī’’ti āha. Idaṃ dukkhanti idaṃ upādānakkhandhapañcakaṃ dukkhaṃ ariyasaccaṃ. Tañca kho ruppanaṃ vediyanaṃ sañjānanaṃ abhisaṅkharaṇaṃ vijānananti saṅkhepato ettakaṃ. Ito uddhaṃ kiñci dhammajātaṃ dukkhaṃ ariyasaccaṃ nāma natthīti yāthāvasarasalakkhaṇato pavattikkamato ceva pīḷanasaṅkhatasantāpavipariṇāmalakkhaṇato ca yathābhūtaṃ ariyamaggapaññāya nappajānāti. Avasesapaccayasamāgame udayati uppajjati, svāyaṃ samudayo saṃsārapavattibhāvenāti āha ‘‘pavattidukkhapabhāvikā’’ti, dukkhasaccassa uppādikāti attho. Yāthāvasarasalakkhaṇatoti yathābhūtaṃ anupacchedakaraṇarasato ceva sampiṇḍananidānasaṃyogapalibodhalakkhaṇato ca.
48“达到名为如此的状态”是指依靠这个名为“不再转起”的原因。“寂灭”是指通过不再生起的寂灭而止息，因此说“这两者都不再转起”。所谓以真实自性的特征如实了知，就是从“不离去”的作用，以及从“出离、远离、无为、不死”这些特征来如实了知。“此是道”：这是以正见等为开端、以和合为特征的道，因为循着它前行，所以称为“道”。“导向苦灭”：通过作证现观的方式，朝着苦灭——也就是涅槃——而去，并为此而发动修行。所谓以真实自性的特征如实了知，就是从“断除烦恼”的作用，以及从“出离、见因、增上”这些特征来如实了知。在紧接着的一轮，是指在第二轮中。以此理趣，就是按照第一轮中所说的“这是苦，这有这么多苦”等那样的方式。因为在那里，是说明劣慧者的情形，以否定了知的方式而宣说；而在这里，则是说明具慧者的情形，以肯定了知的方式而宣说，这就是两者之间的差别。在此处，指的就是这第二轮。
Idaṃ nāma ṭhānaṃ patvāti idaṃ nāma appavattikāraṇaṃ āgamma. Nirujjhatīti anuppādanirodhavasena nirujjhati, tenāha ‘‘ubhinnaṃ appavattī’’ti. Yāthāvasarasalakkhaṇatoti yathābhūtaṃ accutirasato ceva nissaraṇavivekāsaṅkhatāmatalakkhaṇato ca. Ayaṃ paṭipadāti ayaṃ sammādiṭṭhiādikā samodhānalakkhaṇā paṭipajjati etāyāti paṭipadā. Dukkhanirodhaṃ gacchatīti dukkhanirodhaṃ nibbānaṃ sacchikiriyābhisamayavasena gacchati ārabbha pavattati. Yāthāvasarasalakkhaṇatoti yathābhūtaṃ kilesappahānakaraṇasarasato ceva niyyānahetudassanādhipateyyalakkhaṇato ca nappajānāti. Anantaravāreti dutiyavāre. Imināva nayenāti ‘‘idaṃ dukkhaṃ, ettakaṃ dukkha’’ntiādinā paṭhamavāre vuttanayena. Tattha hi duppaññaniddesattā pajānanapaṭikkhepavasena desanā āgatā, idha paññavantaniddesattā pajānanavasenāti ayameva viseso. Etthāti dutiyavāre.
49“听闻”是指通过听闻业处来学习。也就是说，以听闻教典为入口，去学习它的义理。“除却渴爱”等语句，是显示这种学习方式的一个例子。“专注于”是指依循观的投入方式而专心致志，从而建立起观业处。而不会朝向“转起”去专注，因为在转起上的专注并不属于他的对象范围，所以不会发生。“这位”是指那位修习四圣谛业处的人。
Savanatoti kammaṭṭhānassa savanato uggaṇhāti. Ganthasavanamukhena hi tadatthassa uggahaṇaṃ. Ṭhapetvā taṇhantiādi tassa uggahaṇākāranidassanaṃ. Abhinivisatīti vipassanābhinivesavasena abhinivisati vipassanākammaṭṭhānaṃ paṭṭhapeti. No vivaṭṭeti vivaṭṭe abhiniveso na hoti avisayattā. Ayanti catusaccakammaṭṭhāniko.
50“五蕴”是指五取蕴。虽然可以从眼门、受门等种种不同的角度来对蕴进行观察，但为了让人们容易修行、容易理解，所以说“通过界业处之门而入”，用四界作为入门的方法来显示它。“确立了色”，就是以恼坏的意义，认定它是“色”，把它和其他不同性质的东西区分开来。“以彼为所缘而转起者”是指那些以色为所缘而生起的心理活动。“确立了名”，就是以朝向、弯曲的意义，认定受、想、行、识这四类法是“名”。如同劈开一对多罗树干那样，把这个双对的东西劈开之后，确定：“这是非色，这是色”——只有这二类法，其中没有任何所谓的“我”或“我所”。像这样来确定、分离、彻知名色。到此为止，便显示了见清净。但是，这个名色并不是没有原因的。因为一切法在一切处、一切时都不是恒常存在的，所以它是有因的。那么，是由怎样的因造成的呢？并不是由大自在天等不正确的因造成的。至于这里应当进一步说明的内容，应该依据《清净道论疏》中所说的道理来理解。正因为它是有因的，所以它也是有缘的。那些缘就是无明等，也就是无明、渴爱、取、业、食这些缘。像这样，按照前面“但此名色”那段话所说的方式，先确定无明等缘，再确定色、受等缘所生的法，划分清楚、彻底把握之后……这确实已经说过：“由无明集起，所以有色集起；由渴爱集起，所以有色集起。”到此，便显示了度疑清净。
Pañcakkhandhāti pañcupādānakkhandhā. Khandhavasena vipassanābhinivesassa cakkhādivasena vedanādivasena ca satipi anekavidhatte sukaraṃ suviññeyyanti catudhātumukhena taṃ dassetuṃ ‘‘dhātukammaṭṭhānavasena otaritvā’’ti āha. Rūpanti vavatthapetīti ruppanaṭṭhena rūpanti asaṅkarato paricchindati. Tadārammaṇāti taṃ rūpaṃ ārammaṇaṃ katvā pavattanakā. Nāmanti vedanādicatukkaṃ namanaṭṭhena nāmanti vavatthāpeti. Yamakatālakkhandhaṃ bhindanto viya yamakaṃ bhinditvā ‘‘arūpaṃ, rūpañcā’’ti dveva ime dhammā, na ettha koci attā vā attaniyaṃ vāti nāmarūpaṃ vavatthapeti paricchindati pariggaṇhāti. Ettāvatā diṭṭhivisuddhi dassitā. Taṃ panetaṃ nāmarūpaṃ na ahetukaṃ. Yasmā sabbaṃ sabbattha sabbadā ca natthi, tasmā sahetukaṃ. Kīdisena hetunā? Na issarādivisamahetunā. Yaṃ panettha vattabbaṃ, taṃ visuddhimaggasaṃvaṇṇanāyaṃ (visuddhi. mahāṭī. 2.447) vuttanayena gahetabbaṃ. Sahetukattā eva sapaccayaṃ. Avijjādayoti avijjātaṇhupādānakammāhārādayo. Evanti ‘‘taṃ paneta’’ntiādinā vuttappakārena avijjādike paccaye ceva rūpavedanādike paccayuppannadhamme ca vavatthapetvā paricchinditvā pariggahetvā. Vuttañhetaṃ ‘‘avijjāsamudayā rūpasamudayo, taṇhāsamudayā rūpasamudayo’’ti (paṭi. ma. 1.50). Ettāvatā kaṅkhāvitaraṇavisuddhiṃ dasseti.
51“存在之后”是指在因和缘聚合时生起之后。“以非有之义”意思是随即坏灭的意义。“无常”就是无常、不稳固。所谓“将无常相安置”，就是将名为无常性的共相落实在那些五蕴上。从那之后，是指从安置无常相之后；或者，从那种无常性之后。“以生灭相逼恼之行相”是以生生灭灭屡屡逼恼的行相为因，而成为苦、不可爱，或者本身就是苦。“以不受操控之行相”是指不随任何人的意愿而运作的行相。“无我”并不是说五蕴本身就是我，也不是指它们之中有任何我存在，所以称为无我。“安置三相后”就是这样——因为无常者是苦，苦者又是无我——在五蕴上安置了这三种共相之后。“如理作意者”是指通过生灭智的生起，舍弃了已经生起的观之随烦恼，确立了道与非道的区别之后，依循生灭智等观修次第，对诸行进行如理作意，在种姓智之后，证得出世间道。
Hutvāti hetupaccayasamavāye uppajjitvā. Abhāvaṭṭhenāti tadanantarameva vinassanaṭṭhena. Aniccāti aniccā addhuvā. Aniccalakkhaṇaṃ āropetīti tesu pañcasu khandhesu aniccatāsaṅkhātaṃ sāmaññalakkhaṇaṃ niropeti. Tatoti aniccalakkhaṇāropanato paraṃ, tato vā aniccabhāvato. Udayabbayappaṭipīḷanākārenāti uppādanirodhehi pati pati abhikkhaṇaṃ pīḷanākārena hetunā dukkhā aniṭṭhā, dukkhamā vā. Avasavattanākārenāti kassaci vasena avasavattanākārena. Anattāti na sayaṃ attā, nāpi nesaṃ koci attā atthīti anattāti. Tilakkhaṇaṃāropetvāti evaṃ aniccassa dukkhabhāvato, dukkhassa ca anattabhāvato khandhapañcake tividhampi sāmaññalakkhaṇaṃ āropetvā. Sammasantoti udayabbayañāṇuppattiyā uppanne vipassanupakkilese pahāya maggāmaggaṃ vavatthapetvā udayabbayañāṇādivipassanāpaṭipāṭiyā saṅkhāre sammasanto gotrabhuñāṇānantaraṃ lokuttaramaggaṃ pāpuṇāti.
52「以一通彻而通彻」是指以同一个智慧而通达。「通彻」是指因为没有障碍，所以能在所缘境上无所执著地运行，也就是所谓的彻底洞彻。「现观」是指不错谬地证得，也就是所谓的觉悟。如理地了知“这是苦，这些就是苦，没有比这更超出的”，并加以确定，这就是如前所说的「了知通彻」，也就是遍知通彻。这是就把握了在智慧生起之后，对于苦的自性等确定上不再有迷乱的那种运行方式而言的，并不是因为道智有“这是苦”等这样的运行才这么说。因此说：“而在他那个刹那……”。对于已断除的，不再有可断除性，也就是将烦恼彻底断除、舍弃、根绝，这就是「断除」；断除本身按照前述的方式就是通彻，所以称为「断除通彻」。这也是指，对某个烦恼而言，如果它不被断除，道的修习就不可能存在；而若道修习不存在，那个烦恼就可能生起；智慧在给它打击，使其成为不再生起之法的那种运行中，由于没有障碍而无所执著地运作，依此而这样说。「体证」是现量的亲证，指舍弃了传闻、思构等方式之后，纯粹以自性作为所缘，把握到“这就是那个”，即如其真实状态而得把握；体证本身按照前述的方式就是通彻，所以称为「体证通彻」。这也是指，由于某种障碍未被根绝，智慧就无法缘取灭；因为根绝了那种障碍，所以灭便以其自性被清晰呈现而得以运作，依此而这样说。
Ekapaṭivedhenāti ekeneva ñāṇena paṭivijjhanena. Paṭivedho paṭighātābhāvena visaye nissaṅgacārasaṅkhātaṃ nibbijjhanaṃ. Abhisamayo avirajjhitvā adhigamanasaṅkhāto avabodho. ‘‘Idaṃ dukkhaṃ, ettaṃ dukkhaṃ, na ito bhiyyo’’ti paricchinditvā yāthāvato jānanameva vuttanayena paṭivedhoti pariññāpaṭivedho, idañca yathā ñāṇe pavatte pacchā dukkhassa sarūpādiparicchede sammoho na hoti, tathā pavattiṃ gahetvā vuttaṃ, na pana maggañāṇassa ‘‘idaṃ dukkha’’ntiādinā pavattanato. Tenāha ‘‘tasmiñcassa khaṇe’’tiādi. Pahīnassa puna apahātabbatāya pakaṭṭhaṃ hānaṃ cajanaṃ samucchindanaṃ pahānaṃ, pahānameva vuttanayena paṭivedhoti pahānapaṭivedho. Ayampi yena kilesena appahīyamānena maggabhāvanāya na bhavitabbaṃ, asati ca maggabhāvanāya yo uppajjeyya, tassa padaghātaṃ karontassa anuppattidhammataṃ āpādentassa ñāṇassa tathāpavattiyā paṭighātābhāvena nissaṅgacāraṃ upādāya evaṃ vutto. Sacchikiriyā paccakkhakaraṇaṃ anussavākāraparivitakkādike muñcitvāva sarūpato ārammaṇakaraṇaṃ ‘‘idaṃ ta’’nti yāthāvasabhāvato gahaṇaṃ, sā eva vuttanayena paṭivedhoti sacchikiriyāpaṭivedho. Ayampi yassa āvaraṇassa asamucchindanato ñāṇaṃ nirodhaṃ ālambituṃ na sakkoti, tassa samucchindanato taṃ sarūpato vibhāvitameva pavattatīti evaṃ vutto.
53「修习」就是令生起和令增长。其中，在初道，以令生起的意义称为修习；在第二道等，以令增长的意义称为修习；或者应该知道，在两种情况下两者都有。因为初道也能随宜地使在至出起观中所运行的全知等得到增长，所以在那里也可以理解为以增长为意义的修习。在第二道等中，由于断除了尚未被断除的烦恼，以及成就了其他修行个体，所以也有以令生起为意义的修习。修习本身按照前述的方式就是通彻，所以称为「修习通彻」。这也是就把握了智慧生起之后，对于道法的自性确定上不再有迷乱的那种运行方式而说的。且不说那些被证得的道法，即使在如所运行的果上，这位即使还是有学阶段的圣者，也像在如所证得的谛法上一样，是完全离迷乱的。因此说：“他见法、得法、知法、入法”。正如他的这些法被阐明一般，依靠那被证得的谛法，在道心路过程之后，对于道、果、已被断除的烦恼、剩余的烦恼以及涅槃的省察就运作起来。因为苦谛法就是身见等烦恼。这种义理的解说，在“以遍知现观”等场合中也应加以详细说明。从作用上来说，就是从不会迷乱的角度来说。对于“以灭为所缘”，这里的“也以所缘”的“也”字被省略了，应该注意到，因为对于灭，也能获得不迷乱的通彻。这位，就是修习四谛业处的修行者。
Bhāvanā uppādanā vaḍḍhanā ca. Tattha paṭhamamagge uppādanaṭṭhena bhāvanā, dutiyādīsu vaḍḍhanaṭṭhena, ubhayatthāpi vā ubhayaṃ veditabbaṃ. Paṭhamamaggopi hi yathārahaṃ vuṭṭhānagāminiyaṃ pavattaṃ parijānanādiṃ vaḍḍhento pavattoti tatthāpi vaḍḍhanaṭṭhena bhāvanāti sakkā viññātuṃ. Dutiyādīsupi appahīnakilesappahānato puggalantarasādhanato ca uppādanaṭṭhena bhāvanā, sā eva vuttanayena paṭivedhoti bhāvanāpaṭivedho. Ayampi yathā ñāṇe pavatte pacchā maggadhammānaṃ sarūpaparicchede sammoho na hoti, tathā pavattiṃ gahetvā vutto. Tiṭṭhantu tāva yathādhigatā maggadhammā, yathāpavattesu phalesupi ayaṃ yathādhigatasaccadhammesu viya vigatasammohova hoti sekkhopi samāno. Tena vuttaṃ – ‘‘diṭṭhadhammo pattadhammo viditadhammo pariyogāḷhadhammo’’ti (mahāva. 27). Yathā cassa dhammā tāsaṃ jotitā yathādhigatasaccadhammāvalambiniyo maggavīthito parato maggaphalapahīnāvasiṭṭhakilesanibbānānaṃ paccavekkhaṇā pavattanti. Dukkhasaccadhammā hi sakkāyadiṭṭhiādayo. Ayañca atthavaṇṇanā pariññābhisamayenātiādīsupi vibhāvetabbā. Kiccatoti asammohato. Nirodhaṃ ārammaṇatoti ettha ‘‘ārammaṇatopī’’ti pi-saddo luttaniddiṭṭho daṭṭhabbo nirodhepi asammohapaṭivedhassa labbhanato. Etassāti catusaccakammaṭṭhānikassa puggalassa.
54这里所说的「有慧者」，是按照此处所指的、没有任何歧义地具有智慧的那个特质来作简别的。从「文句上」是说经典文本。从「义理上」是说注疏的解释。从「连结上」是说在每一种经中各个部分的连结。从「前后关系上」是说以前面部分与后面部分相互协调。在这里，可以依照结集的次序来理解前后关系；或者，就在每一部教示本身中，以它前面的部分和后面的部分相协调的方式来理解。「识行者」是指以识而为行、以审察而为行的人，也就是对三藏的佛语广泛进行推度和行持的人。如果一个人没有透过圣道而来的智慧，就不应真正被称为「有慧者」。“今日今时就证得阿拉汉果”，意思是短暂、极快速地，这是其意指。但他还是可以算作倾向于「有慧者」这一方，因为还有“有学”这个同义语存在。不过，在经文中只讲了通彻，因为经文是依谛的现观而说的。
Paññavāti niddiṭṭho nippariyāyato paññavantatāya idha adhippetattā. Pāḷitoti dhammato. Atthatoti aṭṭhakathāto. Anusandhitoti tasmiṃ tasmiṃ sutte taṃtaṃanusandhito. Pubbāparatoti pubbenāparassa saṃsandanato. Saṅgītikkamena cettha pubbāparatā veditabbā. Taṃtaṃdesanāyameva vā pubbabhāgena aparabhāgassa saṃsandanato. Viññāṇacaritoti vijānanacarito vīmaṃsanacarito tepiṭake buddhavacane vicāraṇācāravepullato. Paññavāti na vattabbo maggenāgatāya paññāya abhāvato. Ajja ajjeva arahattanti ittaraṃ atikhippamevāti adhippāyo. Paññavāpakkhaṃ bhajati sekkhapariyāyasabbhāvato. Sutte pana paṭivedhova kathito saccābhisamayavasena āgatattā.
55「这」是指紧随其后所说的那位圣者。「造业之心」：是指能够引发修行业的心。「他也了知乐受」——是谁在感受？这是谁的受？为什么会有受？他同样透过领会‘没有任何人’的角度，如实从自相、集相、灭相、味和患等方面来界定、把握乐受，这才称为‘了知乐受’。其余两句（苦受、不苦不乐受）的解说方式也是同样的道理。由于以「念处」这个词标示了关于念处的论题，所以应藉由那个论题来理解这里的意义；因此在这部复注中所说的道理，也应当依照那样的方式去理解。虽然这个识也能了知受以外的所缘，但是在紧接着的段落中，已经显示了观是针对色而投入的；因此在这里，为了显示针对无色而投入，或者说是依于提问者的意乐，而用‘他也了知乐受’等语句来加以说明。
Esāti anantare vutto ariyapuggalo. Kammakārakacittanti bhāvanākammassa pavattanakacittaṃ . Sukhavedanampi vijānātīti ko vediyati, kassa vedanā, kiṃkāraṇā vedanā, sopi kassaci abhāvaggahaṇamukhena sukhaṃ vedanaṃ sabhāvato samudayato atthaṅgamato assādato ādīnavato ca yathābhūtaṃ paricchindanto pariggaṇhanto sukhaṃ vedanaṃ vijānāti nāma. Sesapadadvayepi eseva nayo. Yasmā ‘‘satipaṭṭhāne’’ti iminā satipaṭṭhānakathaṃ upalakkheti. Tāya hi tadattho veditabbo, tasmā taṃsaṃvaṇṇanāyampi (dī. ni. ṭī. 2.380) vuttanayena tassattho veditabbo . Kāmañcetaṃ viññāṇaṃ vedanāto aññampi ārammaṇaṃ vijānāti, anantaravāre pana rūpamukhena vipassanābhinivesassa dassitattā idha arūpamukhena dassetuṃ ‘‘sukhantipi vijānātī’’tiādinā niddiṭṭhaṃ, pucchantassa vā ajjhāsayavasena.
56「相结合」：即相应。因此说「以同生等特征，即结合之义」。「不结合」：即不相应。「破坏后」：即以见一地对另一地的方式破坏后，或混合后。问结合性：即问包含在该心生起中的五种识的结合性。若如此，既然根本不怀疑不结合性，如何有提问的余地？并非如此，因为在不同心生起中的道慧与道识、观慧与观识等，有混合式的结合性可得。「令脱离」：即使它们彼此分离。说「无法显示其差别」，这只是就结合性本身而言，并非指自性上的差别；若从自性差别来看，它们的差别是极为明显的。因此说「或从所缘，或从依处，或从生起，或从灭」。现在，为了以境的差别清楚显示那自性差别，而说「然而彼等」等。「境」：即活动之处、为主的范围，因此心与慧在处处被称为先行者。
Saṃsaṭṭhāti sampayuttā. Tenāha ‘‘ekuppādādilakkhaṇena saṃyogaṭṭhenā’’ti. Visaṃsaṭṭhāti vippayuttā. Bhinditvāti aññabhūmikassa aññabhūmidassaneneva vināsetvā, saṃbhinditvā vā. Saṃsaṭṭhabhāvaṃ pucchatīti taṃcittuppādapariyāpannānaṃ pañcaviññāṇānaṃ saṃsaṭṭhabhāvaṃ pucchati. Yadi evaṃ kathaṃ pucchāya avasaro visaṃsaṭṭhabhāvāsaṅkāya eva abhāvato? Na, cittuppādantaragatānaṃ maggapaññāmaggaviññāṇānaṃ vipassanāpaññāvipassanāviññāṇānañca vomissakasaṃsaṭṭhabhāvassa labbhamānattā. Vinivaṭṭetvāti aññamaññato vivecetvā. Nānākaraṇaṃ dassetuṃ na sakkāti idaṃ kevalaṃ saṃsaṭṭhabhāvameva sandhāya vuttaṃ, na sabhāvabhedaṃ, sabhāvabhedato pana nānākaraṇaṃ nesaṃ pākaṭameva. Tenāha ‘‘ārammaṇato vā vatthuto vā uppādato vā nirodhato vā’’ti. Idāni tameva sabhāvabhedaṃ visayabhedena suṭṭhu pākaṭaṃ katvā dassetuṃ ‘‘tesaṃ tesaṃ panā’’tiādi vuttaṃ. Visayoti pavattiṭṭhānaṃ issariyabhūmi, yena cittapaññānaṃ tattha tattha pubbaṅgamatā vuccati.
57虽然观也是以慧的力量而作用，道也与识俱行，并非单独；然而，如同在世间法中，心是主要的，因为它以承担重担的方式而存在。正如心被称为「六门之主、王」（《法句经注》）。同样地，在出世间法中，慧是主要的，因为摧破敌对法特别依于慧。正如在道法中，正见首先被举出。而且，这是它们依于境的现行差别。如此安立的方式不仅由长老们显示，也由世尊显示。为了阐明这一点，他说：「正自觉者也是如此」等。在没有慧的地方，以心提问是无可说的，如「比丘，你以何心」等。然而，在有慧的地方，也有以心阐明的情况，如「他将心安住于内、令寂止、令专一、令等持」，以及「在何时，欲界善心生起」等。但在注疏中，为了以对比的方式显示：在世间法中以心策励，在出世间法中以慧策励，而说「比丘，你证得了什么慧」等。应知这是依于多数情况而说。的确，在某些地方，世间法也以慧为首而解说，如「初禅获得者，欲俱之想与作意现前，是退分慧」等。也以想为首而解说，如「肿胀想，或其余色界、无色界想，这些法是同义还是异义」等。同样地，出世间法在某些地方也以心为首而解说，如「在何时修习出世间心」；也以触等为首而解说，如「在何时修习出世间的触？修习受、想、思？」等。
Kāmañca vipassanāpi paññāvaseneva kiccakārī, maggopi viññāṇasahitova, na kevalo, yathā pana lokiyadhammesu cittaṃ padhānaṃ tatthassa dhorayhabhāvena pavattisabbhāvato. Tathā hi taṃ ‘‘chadvārādhipati rājā’’ti (dha. pa. aṭṭha. 2.181) vuccati, evaṃ lokuttaradhammesu paññā padhānā paṭipakkhavidhamanassa visesato tadadhīnattā. Tathā hi maggadhamme sammādiṭṭhi eva paṭhamaṃ gahitā. Ayañca nesaṃ visayavasena pavattibhedo, tathā ca paññāpanavidhi na kevalaṃ thereheva dassito, apica kho bhagavatāpi dassitoti vibhāvento ‘‘sammāsambuddhopī’’tiādimāha. Yattha paññā na labbhati, tattha cittavasena pucchane vattabbameva natthi yathā ‘‘kiṃcitto tvaṃ bhikkhū’’tiādīsu (pārā. 132-135). Yattha pana paññā labbhati, tatthāpi cittavasena jotanā hoti yathā – ‘‘ajjhattameva cittaṃ saṇṭhapeti sannisādeti ekodiṃ karoti samādahati (saṃ. ni. 4.332), yasmiṃ samaye kāmāvacaraṃ kusalaṃ cittaṃ uppannaṃ hotī’’tiādīsu (dha. sa. 1). Aṭṭhakathāyaṃ pana lokiyadhammesu cittavasena, lokuttaradhammesu paññāvasena codanaṃ byatirekamukhena dassetuṃ ‘‘katamā te bhikkhu paññā adhigatā’’tiādi vuttaṃ. Yebhuyyavasena cetaṃ vuttanti daṭṭhabbaṃ. Tathā hi katthaci lokiyadhammā paññāsīsenapi niddisīyanti – ‘‘paṭhamassa jhānassa lābhino kāmasahagatā saññāmanasikārā samudācaranti hānabhāginī paññā’’tiādīsu (paṭi. ma. 1.1). Saññāsīsenapi – ‘‘uddhumātakasaññāti vā sesarūpārūpasaññāti vā ime dhammā ekatthā, udāhu nānatthā’’tiādīsu (pārā. aṭṭha. 45.padabhājanīyavaṇṇanā). Tathā lokuttaradhammāpi katthaci cittasīsena niddisīyanti – ‘‘yasmiṃ samaye lokuttaraṃ cittaṃ bhāvetī’’ti (dha. sa. 277), tathā phassādisīsenapi – ‘‘yasmiṃ samaye lokuttaraṃ phassaṃ bhāveti, vedanaṃ saññaṃ cetanaṃ bhāvetī’’tiādīsu (dha. sa. 277).
58「在四入流支中」：即亲近善士、听闻正法、如理作意、法随法行这四种入流道的因中。虽然在这些支中，念等法也是必须的，因为没有它们，这些支便不能成立；然而，在此处应知信是特别起作用的。正是由于信，才亲近善士，听闻正法，如理作意，并随顺圣道而修行，因此说「在此处应见信根」。依此理，其余诸根的意义也应如此理解。「在四正勤中」：即在修习四种正勤时。「在四念处中」等，也是同样的道理。在此，如同在入流支中信那样，在修习正勤中精进那样，在修习念处中——依「具念者，于世间调伏贪忧」之说——于前行阶段，从作用上说，念应被视为更主要。同样地，对于以定为业处者，定更主要；依「修习圣谛即修习慧」之说，于彼处，慧于前行阶段更主要——此义明显。然而，在证得刹那，如同定与慧，信等一切根都应达到平衡状态。正如「在此处信根」等，于处处使用了「在此处」一词。「如是」即指那诸根平衡等状态。「唯于各自的境中」：即各各于自己的境中。「世间、出世间法已被解说」：即世间法与出世间法依各各的现行差别而被解说。此即所说：当信等五根共同运作时，由于信等在各各境上作用更主要，故说应见彼彼根，而非一切根。同样地，其他世间、出世间法也依各自于相应境中的现行差别而被理解。
Catūsu sotāpattiyaṅgesūti sappurisasevanā, saddhammassavanaṃ, yonisomanasikāro, dhammānudhammapaṭipattīti imesu catūsu sotāpattimaggassa kāraṇesu. Kāmaṃ cetesu satiādayopi dhammā icchitabbāva tehi vinā tesaṃ asambhavato, tathāpi cettha saddhā visesato kiccakārīti veditabbā. Saddo eva hi sappurise payirupāsati, saddhammaṃ suṇāti, yoniso ca manasi karoti, ariyamaggassa ca anudhammaṃ paṭipajjati, tasmā vuttaṃ ‘‘ettha saddhindriyaṃ daṭṭhabba’’nti. Iminā nayena sesindriyesupi attho daṭṭhabbo. Catūsu sammappadhānesūti catubbidhasammappadhānabhāvanāya. Catūsu satipaṭṭhānesūtiādīsupi eseva nayo. Ettha ca sotāpattiyaṅgesu saddhā viya sammappadhānabhāvanāya vīriyaṃ viya ca satipaṭṭhānabhāvanāya – ‘‘satimā vineyya loke abhijjhādomanassa’’nti (dī. ni. 2.373; ma. ni. 1.106; saṃ. ni. 5.384, 407) vacanato pubbabhāge kiccato sati adhikā icchitabbā. Evaṃ samādhikammikassa samādhi, ‘‘ariyasaccabhāvanā paññābhāvanā’’ti katvā tattha paññā pubbabhāge adhikā icchitabbāti pākaṭoyamattho, adhigamakkhaṇe pana samādhipaññānaṃ viya sabbesampi indriyānaṃ saddhādīnaṃ samarasatāva icchitabbā. Tathā hi ‘‘ettha saddhindriya’’ntiādinā tattha tattha etthaggahaṇaṃ kataṃ. Evanti yaṃ ṭhānaṃ, taṃ indriyasamattādiṃ paccāmasati. Savisayasmiṃyevāti attano attano visaye eva. Lokiyalokuttarā dhammā kathitāti lokiyadhammā lokuttaradhammā ca tena tena pavattivisesena kathitā. Idaṃ vuttaṃ hoti – saddhāpañcamesu indriyesu saha pavattamānesu tattha tattha visaye saddhādīnaṃ kiccādhikatāya tassa tasseva daṭṭhabbatā vuttā, na sabbesaṃ. Evaṃ aññepi lokiyalokuttarā dhammā yathāsakaṃ visaye pavattivisesavasena bodhitāti.
59现在，为了用譬喻来阐明信等诸根在各自场合的增上作用，而说了「犹如有」等。这里，譬喻与法义的结合是这样的：五根就如同以国王为第五位的伙伴们一样，是令解脱成熟的因素。就像他们为了嬉戏而一起走上道路一样，诸根一起进入观的道路。如同在伙伴中，第一位等只是在各自的家中走动一样，信等诸根在证得入流支等之后，成为先行者。如同在伙伴中，其余的人在各处保持沉默一样，其余的诸根在各处也仅仅只是随顺而行。这是指随顺那作为先行者的根的作用。因为在那个时候，它们的作用不会像具备了必要成分的地大等对于水大等的作用那样明显，反倒是只有信等根的作用鲜明地保持着，因为此前心相续已被那样的因缘所塑造了。而且在这里，为了显示修观者的修行特别以慧为最上，所以用国王作为例子来说明「慧根」。“如是”等语，是对所证得意义的总结。
Idāni saddhādīnaṃ indriyānaṃ tattha tattha atirekakiccataṃ upamāya vibhāvetuṃ ‘‘yathā hī’’tiādi vuttaṃ. Tatridaṃ upamāsaṃsandanaṃ rājapañcamā sahāyā viya vimuttiparipācakāni pañcindriyāni. Nesaṃ kīḷanatthaṃ ekajjhaṃ vīthiotaraṇaṃ viya indriyānaṃ ekajjhaṃ vipassanāvīthiotaraṇaṃ. Sahāyesu paṭhamādīnaṃ yathāsakageheva vicāraṇā viya saddhādīnaṃ sotāpattiaṅgādīni patvā pubbaṅgamatā. Sahāyesu itaresaṃ tattha tattha tuṇhībhāvo viya sesindriyānaṃ tattha tattha tadanvayatā. Tassa pubbaṅgamabhūtassa indriyassa kiccānugatatā. Na hi tadā tesaṃ sasambhārapathavīādīsu āpādīnaṃ viya kiccaṃ pākaṭaṃ hoti, saddhādīnaṃyeva pana kiccaṃ vibhūtaṃ hutvā tiṭṭhati puretaraṃ tathāpaccayehi cittasantānassa abhisaṅkhatattā. Ettha ca vipassanākammikassa bhāvanā visesato paññuttarāti dassanatthaṃ rājānaṃ nidassanaṃ katvā paññindriyaṃ vuttaṃ. Itītiādi yathādhigatassa atthassa nigamanaṃ.
60「道识亦」：就是与圣道一起生起、趋向于舍离的识，也是如此。「它也那样了知它」：就是以“这是苦”等方式如实了知谛法，因为它是包含在同一个心识刹那中的，并且是随顺于道的。在「它所了知」这句话中，这里所指的了知与遍知，是包含在观的心识刹那中的，而并非像在「它所遍知」那句话里那样，是包含在道的心识刹那中的。因此，注释说：「凡是行所摄」等。「也一样」：就是以“无常”等方式。因为被包含在同一个心识刹那中，而且由于在观修的状态下，它们由相同的缘而一起生起，这就是「同生」；也正因为如此，它们一起在同一处同时灭去，这就是「同灭」；依靠同一个依处而生起，这就是「同依处」；缘取同一个所缘而生起，这就是「同所缘」。在这里，“以”这个词是表示原因的工具格。透过这个“以同生等状态”，来证成它们「相结合」的状态。而且，这是一种无余的涵盖，除此以外，其他三种相应的特征自然也完全具备。
Maggaviññāṇampīti ariyamaggasahagataṃ apacayagāmiviññāṇampi. Tatheva taṃ vijānātīti saccadhammaṃ ‘‘idaṃ dukkha’’ntiādinā nayeneva vijānāti ekacittuppādapariyāpannattā maggānukūlattā ca. Yaṃ vijānātīti ettha vijānanapajānanāni vipassanācittuppādapariyāpannāni adhippetāni, na ‘‘yaṃ pajānātī’’ti ettha viya maggacittuppādapariyāpannāti āha ‘‘yaṃ saṅkhāragata’’ntiādi. Tathevāti ‘‘anicca’’ntiādinā nayena. Ekacittuppādapariyāpannattā vipassanābhāvato ca samānapaccayehi saha pavattikatā ekuppādatā, tato eva ekajjhaṃ saheva nirujjhanaṃ ekanirodhatā, ekaṃyeva vatthuṃ nissāya pavatti ekavatthukatā, ekaṃyeva ārammaṇaṃ ārabbha pavatti ekārammaṇatā. Hetumhi cetaṃ karaṇavacanaṃ. Tena ekuppādāditāya saṃsaṭṭhabhāvaṃ sādheti. Anavasesapariyādānañcetaṃ, ito tīhipi sampayuttalakkhaṇaṃ hotiyeva.
61这是针对「道慧」而说的。因为道慧必定应被修习，不应对它进行遍知；然而，由于慧是应被修习的，所以与它相应的法也成为同一趣向，因此说“然而与彼相应”等。虽然观慧通过修习而生起，与它相应的识也同样生起，但它并不能超越应被遍知的性质，因此才说它是应被遍知的。所以这样说：“凡是法住智，它也是灭法、坏灭法、离染法和灭尽法。”
Maggapaññaṃsandhāya vuttaṃ, sā hi ekantato bhāvetabbā, na pariññeyyā, paññāya pana bhāvetabbatāya taṃsampayuttadhammāpi taggatikāva hontīti āha ‘‘taṃsampayuttaṃ panā’’tiādi. Kiñcāpi vipassanāpaññāya bhāvanāvasena pavattanato taṃsampayuttaviññāṇampi tatheva pavattati, tassa pana pariññeyyabhāvānativattanato pariññeyyatā vuttā. Tenevāha – ‘‘yampi taṃ dhammaṭṭhitiñāṇaṃ, tampi khayadhammaṃ vayadhammaṃ virāgadhammaṃ nirodhadhamma’’nti.
450虽然如此说（即虽以受的通称来总摄），但这里所指的「三地遍审察行之受」，是属于三地的受，也就是成为「遍审察智」行境的受，之所以这样说明，是为了利益同梵行者而教说的。因此才说“为欲度四瀑流者”等。对于慧也是同样的道理。这里“乐”等词是以彼所缘为对象的，为依经证成此义，因此说“而色”等。所谓「纯苦」是指纯粹不可意的，正因为它具有苦的性质，所以称为苦。由于被执为所缘而追随苦受，沉入于苦，所以称为「苦所追随」、「苦所侵入」。应理解为：“若不被乐所侵入”。这里的“此非”中，“非”只是一个助词。「当染著」的意思是生起贪染。所谓「乐」是指自性上是可意的。「由染著而结缚」是说由于渴爱很浓，便会相应地以十种结而被结缚。「由结缚而染污」是指由于这样的结缚，以渴爱等染污而受到染污、逼迫和热恼。「所缘」是指依次将可意的、不可意的和中庸的所缘称为乐、苦和不苦不乐。这样无差别地显示了五取蕴作为乐等所缘之后，现在为显示只有受才是乐等所缘，所以又说“再者”等。这是根据大多数普通人的情况而说的，因此说“以前面的乐受为所缘”。然而，获得殊胜成就的人也会以未来的乐受为所缘。这在《念处注》中已经说过。因为受是所缘，具有受的人‘感受’它，这只是世俗的假名。
450.Evaṃ santepīti vedanāti evaṃ sāmaññaggahaṇe satipi. Tebhūmikasammasanacāravedanāvāti bhūmittayapariyāpannā, tato eva sammasanañāṇassa gocarabhūtā vedanā eva adhippetā sabrahmacārīnaṃ upakārāvahabhāvena desanāya āraddhattā. Tathā hi vuttaṃ ‘‘caturoghanittharaṇatthikāna’’ntiādi . Esa nayo paññāyapi. Idha sukhādisaddā tadārammaṇavisayāti imamatthaṃ suttena sādhetuṃ ‘‘rūpañca hī’’tiādi vuttaṃ. Ekantadukkhanti ekanteneva aniṭṭhaṃ, tato eva dukkhamatāya dukkhaṃ. Ārammaṇakaraṇavasena dukkhavedanāya anupatitaṃ, otiṇṇañcāti dukkhānupatitaṃ, dukkhāvakkantaṃ. Sukhena anavakkantaṃ abhavissāti yojanā. Nayidanti ettha idanti nipātamattaṃ. Sārajjeyyunti sārāgaṃ uppādeyyuṃ. Sukhanti sabhāvato ca iṭṭhaṃ. Sārāgā saṃyujjantīti bahalarāgahetu yathārahaṃ dasahipi saṃyojanehi saṃyujjanti. Saṃyogā saṃkilissantīti tathā saṃyuttatāya taṇhāsaṃkilesādivasena saṃkilissanti, vibādhīyanti upatāpīyanti cāti attho. Ārammaṇanti iṭṭhaṃ, aniṭṭhaṃ, majjhattañca ārammaṇaṃ yathākkamaṃ sukhaṃ, dukkhaṃ, adukkhamasukhanti kathitaṃ. Evaṃ avisesena pañcapi khandhe sukhādiārammaṇabhāvena dassetvā idāni vedanā eva sukhādiārammaṇabhāvena dassetuṃ ‘‘apicā’’tiādi vuttaṃ. Pākatikapacurajanavasenāyaṃ kathitāti katvā ‘‘purimaṃ sukhaṃ vedanaṃ ārammaṇaṃ katvā’’ti vuttaṃ. Visesalābhī pana anāgatampi sukhaṃ vedanaṃ ārammaṇaṃ karoteva. Vuttametaṃ satipaṭṭhānavaṇṇanāyaṃ (dī. ni. aṭṭha. 2.380; ma. ni. aṭṭha. 1.79). Vedanāya hi ārammaṇaṃ vediyantiyā taṃsamaṅgīpuggalo vedetīti vohāramattaṃ hoti.
63所谓「一切想」，是指一切四地的想。「一切处想」是指在一切心生起中活动的想。“或依处”中的“或”字，是包括色界的意思。「令生起」是指引导生起修习、近行或安止。「生起的想」也是指“青色是色，色所缘是青”这样生起的想。
Sabbasaññāyāti sabbāyapi catubhūmikasaññāya. Sabbatthakasaññāyāti sabbasmiṃ cittuppāde pavattanakasaññāya. Vatthe vāti vā-saddena vaṇṇadhātuṃ saṅgaṇhāti . Pāpentoti bhāvanaṃ upacāraṃ vā appanaṃ vā upanento. Uppajjanakasaññāpīti ‘‘nīlaṃ rūpaṃ, rūpārammaṇaṃ nīla’’nti uppajjanakasaññāpi.
64所谓「由不摄于一切」，是指不被一切受、想、识所包含。「随转」是指在纺成的线中，或在绕成的线团中，以缠绕的方式而住。「轮转等随转」是指像线缠绕成的轮转等那样随转。由于散乱，所以不被执取，因为从那开始慧与识相应，从那开始受与想也相应。正是因为与它们相应结合，所以它们也了知同一个所缘。
Asabbasaṅgāhikattāti sabbesaṃ vedanāsaññāviññāṇānaṃ asaṅgahitattā. Takkagatanti suttakantanakatakkamhi, suttavattanakatakkamhi vā veṭhanavasena ṭhitaṃ. Parivaṭṭakādigatanti suttaveṭhanaparivaṭṭakādigataṃ. Vissaṭṭhattāva na gahitā, yadaggena paññā viññāṇena saddhiṃ sampayogaṃ labhāpitā, tadaggena vedanāsaññāhipi sampayogaṃ labhāpitā evāti. Tadeva sañjānāti saṃsaṭṭhabhāvato.
65在“想”（sañjānāti）、“识”（vijānāti）这些词中，应把“慧”（pajānāti）一词也引来讨论，因为后面将以了知的方式说明其差别。而“知”（jānāti）这个词在此处虽已获得一个共相，但从义理上应寻求其差别。由于词根有多义，前缀词是以显明的方式界定动词与名词所表达的意义，而不是以能诠的方式。因此说“在彼知义中亦当知有差别”。以此指出想、识、慧这些词，在共通的知义中，各自依据自身的特殊领域而安立。所以又说“想只是……”等。在“唯以了知为性”（sañjānanamattameva）中，“唯”（matta）一词以简别之义排除了识别与了知之相；“即”（eva）一词则决定：在任何时候，想中都没有这些差别。因此说“无常、苦”等。在那里，想连识的作用也不能作，哪里能做慧的作用呢？因此只说“不能达到相通达”，并没有说“不能令道现前”。
Sañjānāti vijānātīti ettha ‘‘pajānātī’’ti padaṃ ānetvā vattabbaṃ pajānanavasenapi visesassa vakkhamānattā. Jānātīti ayaṃ saddo ca laddatoyevettha aviseso, atthato pana visesato icchitabbo. Anekatthattā hi dhātūnaṃ tena ākhyātapadena nāmapadena ca vuttamatthaṃ upasaggapadaṃ jotakabhāvena viseseti, na vācakabhāvena. Tenāha ‘‘tassapi jānanatthe viseso veditabbo’’ti . Etena saññāviññāṇapaññāpadāni antogadhajānanatthe yathāsakaṃ visiṭṭhavisaye ca niṭṭhānīti dasseti. Tenevāha ‘‘saññā hī’’tiādi. Sañjānanamattamevāti ettha matta-saddena visesanivattiatthena vijānanapajānanākāre nivatteti, eva-saddena kadācipi imissā te visesā natthevāti avadhāreti. Tenevāha ‘‘aniccaṃ dukkha’’ntiādi. Tattha viññāṇakiccampi kātuṃ asakkontī saññā kuto paññākiccaṃ kareyyāti ‘‘lakkhaṇapaṭivedhaṃ pāpetuṃ na sakkoti’’cceva vuttaṃ, na vuttaṃ ‘‘maggapātubhāva’’nti.
66在所缘中生起的识，并不像想那样仅仅以了知“蓝色、黄色”等粗略部分的方式生起，而是能够了知其中其他类似的差别，所以才说“识”（viññāṇa）等。那么识如何能达到相通达呢？通过慧所指示的道路。因为，当以相为所缘的观在多次通达诸相之后，由于熟练而变得熟悉，以智不相应心也能生起观，就像熟练背诵典籍时，各处出现的段落不用刻意留意一样。这里所说的“相通达”，只是指使相成为所缘，并不是真正的通达。“奋力后”（ussakkitvā）是指从生灭智等智的次第开始。“不能达到道现前”，是因为识具有不觉悟的性质。它也了知所缘，但只是以觉知的方式，不是单纯地了知；同样它也达到相通达，但不是单纯地识别，而是以自己与其他法共同的力量奋力后，也能达到道现前。
Ārammaṇe pavattamānaṃ viññāṇaṃ na saññā viya nīlapītādimattasañjānanavasena pavattati, atha kho tattha aññampi tādisaṃ visesaṃ jānantameva pavattatīti āha ‘‘viññāṇa’’ntiādi. Kathaṃ pana viññāṇaṃ lakkhaṇapaṭivedhaṃ pāpetīti? Paññāya dassitamaggena. Lakkhaṇārammaṇikavipassanāya hi anekavāraṃ lakkhaṇāni paṭivijjhitvā pavattamānāya paguṇabhāvato paricayavasena ñāṇavippayuttacittenapi vipassanā sambhavati, yathā taṃ paguṇassa ganthassa ajjhayane tattha tattha gatāpi vārā na upadhārīyanti. ‘‘Lakkhaṇapaṭivedha’’nti ca lakkhaṇānaṃ ārammaṇakaraṇamattaṃ sandhāya vuttaṃ, na paṭivijjhanaṃ. Ussakkitvāti udayabbayañāṇādiñāṇapaṭipāṭiyā ārabhitvā. Maggapātubhāvaṃ pāpetuṃ na sakkoti asambodhasabhāvattā. Ārammaṇampi sañjānāti avabujjhanavaseneva, na sañjānanamattena. Tathā lakkhaṇapaṭivedhampi pāpeti, na vijānanamattena, attano pana aññāsādhāraṇena ānubhāvena ussakkitvā maggapātubhāvampi pāpeti.
67现在为了用比喻阐明上述义理，所以说了“犹如……”等。其中，“稚慧者”（ajātabuddhī）是指尚未生起世间分别智慧的人。“受用、受用物”是指适合受用的物品，也就是能够获得受用物的人。“伪币”是指伪造的咖哈巴那，由铜、青铜等制成。“精明者”指大商人。“贸易者”指中等商人。“柔和者”指性格温和的商人。“以”（iti）字是等取词，由此包含步行商人、小商人、中等商人等。当他识别货币时，即使看到形状……乃至……知道是某位师傅所造，也因为他善巧掌握了金匠的学问。如此等等是比喻的结合。因为想不作详细分别，只是以总体来执取所缘，所以说它像孩童看咖哈巴那。识有能力执取所缘中的某一部分差别，所以说它像乡下人看咖哈巴那。慧则能毫无遗漏地觉知所缘的一切，所以说它像金匠看咖哈巴那。“此等”（nesa）指想、识、慧。“差别”是指自性上的差别。“甚深难通达”是指以本性智慧难以通达，以此显示它们的极其微细。
Idāni yathāvuttamatthaṃ upamāya vibhāvetuṃ ‘‘yathā hī’’tiādi vuttaṃ. Tattha ajātabuddhīti asañjātabyavahārabuddhi. Upabhogaparibhoganti upabhogaparibhogārahaṃ, upabhogaparibhogavatthūnaṃ paṭilābhayogganti attho. Kūṭoti kahāpaṇapatirūpako tambakaṃsādimayo. Chekoti mahāsāro. Karatoti aḍḍhasāro. Saṇhoti mudujātiko samasāro. Iti-saddo ādiattho. Tena pādasāraparopādasāraaḍḍhasārādīnaṃ saṅgaho. Jānanto ca pana naṃ rūpaṃ disvāpi…pe… asukācariyena katotipi jānāti tathā heraññikaganthassa suggahitattā. Evamevantiādi upamāsaṃsandanaṃ. Saññāvibhāgaṃ akatvā piṇḍavaseneva ārammaṇassa gahaṇato dārakassa kahāpaṇadassanasadisā vuttā. Tathā hi sā yathāupaṭṭhitavisayapadaṭṭhānā vuccati. Viññāṇaṃ ārammaṇe ekaccavisesaggahaṇasamatthabhāvato gāmikapurisakahāpaṇadassanasadisaṃ vuttaṃ. Paññā pana ārammaṇe anavasesāvabodhato heraññikakahāpaṇadassanasadisā vuttā. Nesanti saññāviññāṇapaññānaṃ . Visesoti sabhāvaviseso. Duppaṭivijjho pakatipaññāya. Imināva nesaṃ accantasukhumataṃ dasseti.
68“于同一所缘中转起者”，是指它们都在同一个所缘中生起。以此通过显示它们不异境、不异时等，阐明它们不可分离的性质，从而凸显出难通达性。“安立”是指不混杂地安置。“这是触……这是心”只是举例。或者“以”（iti）字是等取词，由之应知摄受其余诸法。“此”（ida）是对无色法的安立。“从彼”（tato）是指从所说的榨取芝麻油等方法。“若更难为者，如何为耶？”这是提问，因此回答“然世尊……”等。
Ekārammaṇe pavattamānānanti ekasmiṃyeva ārammaṇe pavattamānānaṃ. Tena abhinnavisayābhinnakālatādassanena avinibbhogavuttitaṃ vibhāvento duppaṭivijjhataṃyeva ulliṅgeti. Vavatthānanti asaṅkarato ṭhapanaṃ. Ayaṃ phasso…pe… idaṃ cittanti nidassanamattametaṃ. Iti-saddo vā ādiattho. Tena sesadhammānampi saṅgaho daṭṭhabbo. Idanti arūpīnaṃ dhammānaṃ vavatthānakaraṇaṃ. Tatoti yaṃ vuttaṃ tilatelādiuddharaṇaṃ, tato. Yadi dukkarataraṃ, kathaṃ tanti āha ‘‘bhagavā panā’’tiādi.
451「已脱离」(nissaṭa)指已出离、不再有关联。「已弃舍」(pariccatta)指如同已弃舍一般，不再进入缘的状态，因为由缘所生起的关联已不存在。从格用于显示脱离，具格用于显示作者的含义。对于欲界意门心识，无法确切地说“这个属于某一种五门所关联的心”；但色界心识则不然，因此说它脱离五种根门，故说“以色界第四禅心”。之所以举出第四禅，是因为它正是无色界的近因。「清净」(parisuddha)指由于殊胜而无杂染。因为此心已离随烦恼，所以特别清净。因此说“无随烦恼”。「应了知」(jānitabba)的“应知”(neyya)，是指在自他相续中的这种殊胜功德，应当被了知、应当被觉悟、也应当令他人觉悟。或者“应知”(neyya)是指应当在自身相续中将它引入、令它生起。因此说“能令它生起。因为安住于此者，其成就便能圆满”。「各别」(pāṭiyekka)指一一分别，是就逐一法而言。「由于没有执取」(abhinivesābhāvato)指不产生修观时的执取。「以聚行观」(kalāpato naya)指以名为“聚观”的胜解观法来观察名色聚集。「比丘」指声闻弟子。因为唯独声闻弟子才可能在这里进行逐一法的观照，不是导师本人。因此说“所以……”。至于「他弃舍」(vissajjesī)，指他以断除那与此相关的欲贪来弃舍。
451.Nissaṭenāti nikkhantena ataṃsambandhena. Pariccattenāti pariccattasadisena paccayabhāvānupagamanena paccayuppannasambandhābhāvato. Nissakkavacanaṃ apādānadīpanato. Karaṇavacanaṃ kattuatthadīpanato. Kāmāvacaramanoviññāṇaṃ na niyamato ‘‘idaṃ nāma pañcadvārikāsambandhā’’ti sakkā vattuṃ, rūpāvacaraviññāṇaṃ pana na tathāti, tasseva pañcahi indriyehi nissaṭatā vuttāti āha ‘‘rūpāvacaracatutthajjhānacittenā’’ti. Catutthajjhānaggahaṇaṃ tasseva arūpāvacarassa padaṭṭhānabhāvato. Parisuddhenāti visesato asaṃkilesikattāva. Tañhi vigatūpakkilesatāya visesato parisuddhaṃ. Tenāha ‘‘nirupakkilesenā’’ti. Jānitabbaṃ neyyaṃ, saparasantānesu idaṃ atisayaṃ jānitabbato bujjhitabbaṃ bodhetabbaṃ vāti attho. Neyyanti vā attano santāne netabbaṃ pavattetabbanti attho. Tenāha ‘‘nibbattetuṃ sakkā hoti. Ettha ṭhitassa hi sā ijjhatī’’ti. Pāṭiyekkanti visuṃ visuṃ, anupadadhammavasenāti attho. Abhinivesābhāvatoti vipassanābhinivesassa asambhavato. Kalāpato nayatoti kalāpasammasanasaṅkhātato nayavipassanato. Bhikkhunoti sāvakassa. Sāvakasseva hi tatra anupadadhammavipassanā na sambhavati, na satthu. Tenāha ‘‘tasmā’’tiādi. Vissajjesīti tappaṭibaddhachandarāgappahānena pajahati.
70「如在掌中」(hatthagata)指就好像放在手心里一样，意思是极为靠近。当世间主在菩提树下，盘腿坐在不坏金刚座上时，他这样思惟：“这个世间确实陷入苦难了……”等等，就这样依照缘起(paṭiccasamuppāda)的门路开始修观，为了证得应证的一切知智，他转起名为“大金刚智”的大菩萨胜解观察，以三十六万种方式展开。当他这样广泛地对诸等至法做胜解时，也逐一地、相续不断地对非想非非想处(nevasaññānāsaññāyatana)的诸法做胜解。因此说“然而世尊……”等等。「另有一百零二」(paropaññāsa)指一百零二。虽然这里提到的某些法，例如受等，在前面“触第五支”等处已经说过，也被摄入禅支部分等分类当中，但因为它们在各各为缘的状况上有着特定的殊胜义理，就像不同的法一样，因此才这样再提。这就好比在描述出世间心的生起时，会说“九根”一样。「以支分拣出」(aṅguddhārena)指拣出其中可获得的禅支、觉支、道支。或者，“支”(aṅga)这个词也有“部分”的义涵，因此“以支分拣出”也指把“触第五支”等各个部分全部拣出。「凡想等至」(yāvatā saññāsamāpattiyo)指那带有想的禅那等至——只要是从这些等至出定后所应当证得的，即是那些应受教化的有情所通达的其他证悟，也就是阿拉汉果(arahattaphala)。
Hatthagatattāti hatthagatasadisattā, āsannattāti attho. Yadā hi lokanātho bodhimūle aparājitapallaṅke nisinno – ‘‘kicchaṃ vatāyaṃ loko āpanno’’tiādinā (dī. ni. 2.57; saṃ. ni. 2.4, 10) paṭiccasamuppādamukhena vipassanābhinivesaṃ katvā adhigantabbasabbaññutaññāṇānurūpaṃ chattiṃsakoṭisahassamukhena mahāvajirañāṇaṃ nāma mahābodhisattasammasanaṃ pavattento anekākārasamāpattidhammasammasane anupadameva nevasaññānāsaññāyatanadhammepi aparāparaṃ sammasi. Tenāha ‘‘bhagavā panā’’tiādi. Paropaññāsāti dvepaññāsaṃ. Kāmañcettha keci dhammā vedanādayo phassapañcamakādīsu vuttāpi jhānakoṭṭhāsādīsupi saṅgahitā, taṃtaṃpaccayabhāvavisiṭṭhena pana atthavisesena dhammantarāni viya hontīti evaṃ vuttaṃ. Tathā hi lokuttaracittuppādesu navindriyatā vuccati. Aṅguddhārenāti tattha labbhamānajhānaṅgabojjhaṅgamaggaṅgānaṃ uddharaṇena. Aṅga-saddo vā koṭṭhāsapariyāyo, tasmā aṅguddhārenāti phassapañcamakādikoṭṭhāsānaṃ samuddharaṇena. Yāvatā saññāsamāpattiyoti yattakā saññāsahagatā jhānasamāpattiyo, tāhi vuṭṭhāya adhigandhabbattā tāvatikā veneyyānaṃ aññāpaṭivedho arahattasamadhigamo.
71「以见为导引的含义」：如同盲人抓住杖端、有引路者那样，智慧以「如实见诸法自性」这种导引者的身份（成为导引者）。又或者，正如那人成为他的眼睛一样，智慧对于有情也是如此。因此说「以作为眼睛的智慧」。「定慧」是与定相应的智慧。此处，有人说「定」是指无色定，但有的说法是：思惟加行伴随着某种禅定，这样才合理。「观慧」是作为观的智慧。「定慧」在入等至的状态中，从作用上了知，然而根据「得定者能如实了知」这句经文（《相应部》3.5; 4.99-100; 3.5.1071-1072; 《导论》40; 《弥兰王问经》2.1.14），是从不痴了知。其中，「从作用」是指在所行境随转时，执行取所缘的作用。「从不痴」是指在相应法中摧破痴暗，如同在感受喜等时那样。「有什么意义」即「有什么用途」，因此说「这个有什么用呢？」。「于应遍知的诸法」：指依如实把握自味、特相而应被正向面对、了知的蕴处界等法。「遍知」指从自相与共相两方面，正向地、无偏离地了知。以此说明了「知遍知」的作用。「于应度知的诸法」：指应被判别为「无常、苦、无我」而了知的法。「度知」指如「凡是任何的色……乃至……无常即尽义」等经文（《无碍解道》1.48）那样，加以判别而了知。以此说明了「度遍知」的作用。「于应断的诸法」：指以常想等为代表、直至为阿拉汉道所断的一切恶不善法。「遍断」指特别明显地断除，即镇伏和彻底根除的意思。以此说明了「断遍知」的作用。而且，这种智慧在世间法中也有这三种，在出世间法中也有，它们之间的差别，作者自己会接着说。「从作用」：指以遍知的方式执行取所缘的作用。「从不痴」：指依各自的能力，对于应遍知等诸法破除痴暗。因为缘取涅槃为所缘而转起，对于应遍知等诸法已离痴暗，所以说「出世间从不痴」。
Dassanapariṇāyakaṭṭhenāti andhassa yaṭṭhikoṭiṃ gahetvā maggadesako viya dhammānaṃ yathāsabhāvadassanasaṅkhātena pariṇāyakabhāvena. Yathā vā so tassa cakkhubhūto, evaṃ sattānaṃ paññā. Tenāha ‘‘cakkhubhūtāya paññāyā’’ti. Samādhisampayuttā paññā samādhipaññā. Samādhi cettha āruppasamādhīti vadanti, sammasanapayogo pana koci jhānasamādhīti yuttaṃ. Vipassanābhūtā paññā vipassanāpaññā. Samādhipaññāya antosamāpattiyaṃ kiccato pajānāti, ‘‘samāhito yathābhūtaṃ pajānātī’’ti pana vacanato (saṃ. ni. 3.5; 4.99-100; 3.5.1071-1072; netti. 40; mi. pa. 2.1.14) asammohato pajānāti. Tattha kiccatoti gocarajjhatte ārammaṇakaraṇakiccato. Asammohatoti sampayuttadhammesu sammohavidhamanato yathā pītipaṭisaṃvedanādīsu. Kimatthiyāti kiṃpayojanāti āha ‘‘ko etissā attho’’ti. Abhiññeyye dhammeti yāthāvasarasalakkhaṇāvabodhavasena abhimukhaṃ ñeyye jānitabbe khandhāyatanādidhamme. Abhijānātīti salakkhaṇato sāmaññalakkhaṇato ca abhimukhaṃ avirajjhanavasena jānāti. Etena ñātapariññābyāpāramāha. Pariññeyyeti aniccātipi dukkhātipi anattātipi paricchijja jānitabbe. Parijānātīti ‘‘yaṃ kiñci rūpaṃ…pe… aniccaṃ khayaṭṭhenā’’tiādinā (paṭi. ma. 1.48) paricchinditvā jānāti. Iminā tīraṇapariññābyāpāramāha. Pahātabbe dhammeti niccasaññādike yāva arahattamaggavajjhā sabbe pāpadhamme. Pajahati pakaṭṭhato jahati, vikkhambheti ceva samucchindati cāti attho. Iminā pahānapariññābyāpāramāha. Sā panesā paññā lokiyāpi tippakārā lokuttarāpi, tāsaṃ visesaṃ sayamevāha. Kiccatoti abhijānanavasena ārammaṇakiccato. Asammohatoti yathābalaṃ abhiññeyyādīsu sammohavidhamanato. Nibbānamārammaṇaṃ katvā pavattanato abhiññeyyādīsu vigatasammohato evāti āha ‘‘lokuttarā asammohato’’ti.
452业自作正见以及那种依附于轮回的世间正见，在这里并不是我们想要的，因为这里讲述的是「还灭」的论题，因此才说「是指观正见和道正见」。「从他而闻的声音」指从别人那里——或者从导师那里，或者从声闻弟子那里——获得的法音。因此说「合宜的听法」。因为只有这种合宜的听法才能成为正见的缘，而不是随便什么从他而来的声音。「方法式的作意」指依靠它便能成就对名色的把握等工作的那种最初作意。而且，这种作意也是正见的缘，但它只是决定性的、一定的那部分，并不是全面统括一切的缘；为了表示这一点，才说「然而对于辟支佛……」等等。「只有在如理作意中」这一确定性的强调，其「唯有」一词的作用，只是为了排除「从他音声」这个条件，并不是排除其他特定的近因差别；因为这种决定词的用意，在于把相对立的对象排除出去。
452. Kammassakatā sammādiṭṭhi ca vaṭṭanissitattā idha nādhippetā, vivaṭṭakathā hesāti vuttaṃ ‘‘vipassanāsammādiṭṭhiyā ca maggasammādiṭṭhiyā cā’’ti. Parato ghosoti parato satthuto, sāvakato vā labbhamāno dhammaghoso. Tenāha ‘‘sappāyadhammassavana’’nti. Tañhi sammādiṭṭhiyā paccayo bhavituṃ sakkoti, na yo koci paratoghoso. Upāyamanasikāroti yena nāmarūpapariggahādi sijjhati, tādiso pathamanasikāro. Ayañca sammādiṭṭhiyā paccayoti niyamapakkhiko, na sabbasaṃgāhakoti dassento ‘‘paccekabuddhānaṃ panā’’tiādimāha. Yonisomanasikārasmiṃyevāti avadhāraṇena paratoghosameva nivatteti, na padaṭṭhānavisesaṃ paṭiyogīnivattanatthattā eva-saddassa.
73「获得帮助者」指那些根据合适的情况、以依止等方式得到助缘的人。因为观正见已被涵摄在内，所以在道正见中，阿拉汉道正见才是最主要的，这是就无间缘的作用或遮止作用而说的。在最究竟的果定以及它的资助法中，心的随转方式就只能完全就「正见」来安立，所以说这个「正见」指阿拉汉道正见。「在果的刹那」指在无间与等无间的两种果刹那中。「心解脱」指：依靠它（除开最胜果慧之外的其余果法），通过一切杂染的止息，心便得以解脱。因此说「心解脱就是它有这种果。所谓心解脱的果就是它的利益」，意思是：以一切杂染而解脱心的这种称之为「止息」的断除，就是果，也就是利益，应该这样连接文意。而且在此处，「心解脱」这个词只取了「断」的这一面，因为前面已经说了能断的诸法；不然的话，如果在说利益时只取果法，那就成了重复的话，毫无意义了。
Laddhupakārāti (a. ni. ṭī. 3.5.25) yathārahaṃ nissayādivasena laddhapaccayā. Vipassanāsammādiṭṭhiyā anuggahitabhāvena gahitattā maggasammādiṭṭhīsu ca arahattamaggasammādiṭṭhi, anantarassa hi vidhi, paṭisedho vā. Aggaphalasamādhimhi tapparikkhāradhammesuyeva ca kevalo cetopariyāyo niruḷhoti sammādiṭṭhīti arahattamaggasammādiṭṭhi. Phalakkhaṇeti anantare kālantare cāti duvidhe phalakkhaṇe. Paṭippassaddhivasena sabbasaṃkilesehi ceto vimuccati etāyāti cetovimutti, aggaphalapaññaṃ ṭhapetvā avasesā phaladhammā. Tenāha ‘‘cetovimutti phalaṃ assāti. Cetovimuttisaṅkhātaṃ phalaṃ ānisaṃso’’ti, sabbasaṃkilesehi cetaso vimuccanasaṅkhātaṃ paṭippassambhanasaññitaṃ pahānaṃ phalaṃ ānisaṃso cāti yojanā. Idha ca cetovimutti-saddena pahānamattaṃ gahitaṃ, pubbe pahāyakadhammā, aññathā phaladhammā eva ānisaṃsoti gayhamāne punavacanaṃ niratthakaṃ siyā.
74关于「慧解脱的果的利益」，这里也应同样地理解其义。正语、正业、正命，由于戒的自性，对定有特别的助益；同样，正思惟由于禅那的自性，也是如此。因为它确实被称作「安止」。而正念、正精进则本来就是定的相应部分，因此说「其余的法应当理解为心解脱」。「四遍净戒」指作为证得圣道之近因的四遍净戒。对于「闻」等，也是同样的道理。以表明自己心的运转状况的方式一起说话，称为「共语」，共语即是「讨论」。但在这里，是指系属于业处的讨论，因此说「在业处上……的谈论」。其中，对于业处，一次在路中未能进入，称为「蹶」；多次的称为「屡蹶」；能断除这两种情况的谈论，就叫「断蹶屡蹶之论」。「圆满地行持者」指以还灭为所依而守护、增广的人。「正在听着的」指这样地听着：「如所把握的业处将会增长」。因此才说「合宜的听法」。「正在作务的」指从事修习加行工作的人。
Paññāvimuttiphalānisaṃsāti etthāpi evameva attho veditabbo. Sammāvācākammantājīvā sīlasabhāvattā visesato samādhissa upakārā, tathā sammāsaṅkappo jhānasabhāvattā. Tathā hi so ‘‘appanā’’ti niddiṭṭho. Sammāsatisammāvāyāmā pana samādhipakkhiyā evāti āha ‘‘avasesā dhammā cetovimuttīti veditabbā’’ti. Catupārisuddhisīlanti ariyamaggādhigamassa padaṭṭhānabhūtaṃ catupārisuddhisīlaṃ. Sutādīsupi eseva nayo. Attano cittappavattiārocanavasena saha kathanaṃ saṃkathā, saṃkathāva sākacchā. Idha pana kammaṭṭhānapaṭibaddhāti āha ‘‘kammaṭṭhāne…pe… kathā’’ti. Tattha kammaṭṭhānassa ekavāraṃ vīthiyā appaṭipajjanaṃ khalanaṃ, anekavāraṃ pakkhalanaṃ, tadubhayassa vicchedanīkathā khalanapakkhalanachedanakathā. Pūrentassāti vivaṭṭanissitaṃ katvā pālentassa brūhentassa ca. Suṇantassāti ‘‘yathāuggahitakammaṭṭhānaṃ phātiṃ gamissatī’’ti evaṃ suṇantassa. Teneva hi ‘‘sappāyadhammassavana’’nti vuttaṃ. Kammaṃ karontassāti bhāvanānuyogakammaṃ karontassa.
75在这五处，边际一词都应被看作是指明原因的意思。因为只有这样，接下来所说的「正如……一样」等的水喻才能对应得上。「水槽」指围堰。「牢固地绑紧」是指不松散、坚固、不太大也不太小地把它围好。「把它弄坚固」指在浇水时，为了不让水从各处流失，而把围堰做得更加稳固。「干枝」是指那棵小芒果树的干枯枝梢。「蚁巢」指一种铜色白蚁所筑的巢。「锄头」就是锄。修筑围堰就像戒一样，因为戒是令正见增长的方便方法中的根本。浇水就像听法一样，因为它能滋养修习。把边界弄坚固就像止一样，因为它能令如前所述的修习所依的戒界更加坚固；确实，心得到安定的人，他的戒会更加坚固。把附近的蔓藤等移除，就像断除在业处上的蹶与屡蹶一样，因为这能把会障碍应成就之修习的那些东西排除掉。挖掘树根，就像修习七随观一样，因为这是对那障碍之根——即贪、慢、见——的彻底刨挖。在此应当知道：当一个戒行极为清净的人在专心修习业处时，他应当渴望听到合宜的法；听了之后，要对所听闻的义理与人进行讨论交流；如此，通过清理业处，成就了奢摩他；然后，安止于定的、已经开始观照的修行者，便会成就观的圆满。而观照圆满的人，便会令道正见圆满。像这样，这些支分或者前引后，或者面对面地彼此帮助，所以才会讲这样一个次第。
Pañcasupi ṭhānesu anta-saddo hetuatthajotano daṭṭhabbo. Evañhi ‘‘yathā hī’’tiādinā vuccamānā ambupamā ca yujjeyya. Udakakoṭṭhakanti ālavālaṃ. Thiraṃ katvā bandhatīti asithilaṃ daḷhaṃ nātimahantaṃ nātikhuddakaṃ katvā yojeti. Thiraṃ karotīti udakasiñcanakāle tato tato vissaritvā udakassa anikkhamanatthaṃ ālavālaṃ thirataraṃ karoti. Sukkhadaṇḍakoti tasseva ambagacchakassa sukkho sākhāsīsako. Kipillikapuṭoti tambakipillikakuṭajaṃ. Khaṇittinti kudālaṃ. Koṭṭhakabandhanaṃ viya sīlaṃ sammādiṭṭhiyā vaḍḍhanupāyassa mūlabhāvato. Udakasiñcanaṃ viya dhammassavanaṃ bhāvanāya paribrūhanato. Mariyādāya thirabhāvakaraṇaṃ viya samatho yathāvuttabhāvanādhiṭṭhānāya sīlamariyādāya daḷhabhāvāpādanato. Samāhitassa hi sīlaṃ thirataraṃ hoti. Samīpe valliādīnaṃ haraṇaṃ viya kammaṭṭhāne khalanapakkhalanacchedanaṃ ijjhitabbabhāvanāya vibandhāpanayanato. Mūlakhaṇanaṃ viya sattannaṃ anupassanānaṃ bhāvanā tassā vibandhassa mūlakānaṃ taṇhāmānadiṭṭhīnaṃ palikhaṇanato. Ettha ca yasmā suparisuddhasīlassa kammaṭṭhānaṃ anuyuñjantassa sappāyadhammassavanaṃ icchitabbaṃ, tato yathāsute atthe sākacchāsamāpajjanaṃ, tato kammaṭṭhānavisodhanena samathanipphatti, tato samāhitassa āraddhavipassakassa vipassanāpāripūri. Paripuṇṇavipassano maggasammādiṭṭhiṃ paribrūhetīti evametesaṃ aṅgānaṃ paramparāya sammukhā ca anuggaṇhanato ayamānupubbī kathitāti veditabbaṃ.
453453. 这里他是在问什么呢？在这已经导至证得阿拉汉果的教说中，当那人问「朋友，有(bhava)有多少种呢？」的时候，这位问有者是由于一种怎样的连结才这样发问的呢？这就是这一句的用意。正因为如此，在说了「这个连结已经回到根本去了」之后，为了说明那人心中所念，接着才说「他是劣慧者」等等。因为这里所说的「劣慧者」，是指还没有彻见圣谛的人，并不是单纯指那种迟钝、傻子一样的人。在提到「欲有」等的时候，为了表示这里意趣的是由业和结生两种不同来分别的「有」，所以说到「往趣欲有的业」等等。这其中应该说明的内容，可以依《清净道论》及其复注中已经解释过的方式来了解。所谓「后有的」(punabbhavassa)，是指由于一次又一次、不断持续地存在、出生，而得到「后有」之称的那一系列轮转。因此说「这里我将要问轮转」。「再生、转起」(abhinibbatti)指以有、生、趣等方式来出现、出生。说「处处」(tahiṃ tahiṃ)是指在各种的「有」等境界中。「欢喜、乐着」(abhinandanā)是指以渴爱的欢喜作为原因。而说到「就有去来往返」(gamanāgamanaṃ hoti)等句子，这是要显示有情们在各种「有」当中，死、生不断、前际后际连绵不绝的情况。「以尽灭」(khayanirodhena)指以那称为永尽的灭，也就是不会再生起的灭去。不应该直接说「去」跟「来」这两者是「尽灭」的，因为「断现观」和「修现观」的时间点太过接近。之所以能够这么说，是把因法和果法放到一起，用比喻的方式来称呼的。就好像灯火燃烧时，黑暗就离开那样；当明生起时，无明便灭去；因法和果法虽然在时间上是同时的，但在语言表述上却常常好像有前有后，例如「缘于眼根与色境，眼识便生起」这句话中，就是把缘的作用和缘生的作用这样先后来说的。「去被截断」(gamanaṃ upacchijjati)指的是：在此处的欲界般涅槃时，去就被截断了。「来被截断」(āgamanaṃ upacchijjati)指的是：在彼处的色界、无色界般涅槃时，来就被截断了。「一切的去来都被彻底截断」(gamanāgamanaṃ upacchijjati sabbaso)指的是：因为已经不再有任何形式的再出生了。
453.Idha kiṃ pucchatīti idha evaṃ arahattaphalaṃ pāpitāya desanāya ‘‘kati panāvuso, bhavā’’ti bhavaṃ pucchanto kīdisaṃ anusandhiṃ upādāya pucchatīti attho. Teneva hi ‘‘mūlameva gato anusandhī’’ti vatvā adhippāyaṃ pakāsento ‘‘duppañño’’tiādimāha. Duppaññoti hi idha appaṭividdhasacco adhippeto, na jaḷo eva. Kāmabhavotiādīsu kammopapattibhedato duvidhopi bhavo adhippetoti dassento ‘‘kāmabhavūpagaṃ kamma’’ntiādimāha. Tattha yaṃ vattabbaṃ, taṃ visuddhimaggetaṃsaṃvaṇṇanāyaṃ (visuddhi. 2.647; visuddhi. mahāṭī. 2.646-647) vuttanayena veditabbaṃ. Punabbhavassāti punappunaṃ aparāparaṃ bhavanato jāyanato punabbhavoti laddhanāmassa vaṭṭapabandhassa. Tenāha ‘‘idha vaṭṭaṃ pucchissāmī’’ti. Abhinibbattīti bhavayonigatiādivasena nibbatti. Tahiṃ tahiṃ tasmiṃ tasmiṃ bhavādike. Abhinandanāti taṇhāabhinandanahetu. Gamanāgamanaṃ hotītiādinā bhavādīsu sattānaṃ aparāparaṃ cutipaṭisandhiyo dasseti. Khayanirodhenāti accantakhayasaṅkhātena anuppādanirodhena. Ubhayametaṃ na vattabbaṃ pahānābhisamayabhāvanābhisamayānaṃ accāsannakālattā. Vattabbaṃ taṃ hetuphaladhammūpacāravasena. Yathā hi padīpujjalanahetuko andhakāravigamo, evaṃ vijjuppādahetuko avijjānirodho, hetuphaladhammā ca samānakālāpi pubbāparakālā viya voharīyanti yathā – ‘‘cakkhuñca paṭicca rūpe ca uppajjati cakkhuviññāṇa’’nti (ma. ni. 1.204, 400; ma. ni. 3.420, 425, 426; saṃ. ni. 2.43-45; 2.4.60; kathā. 465, 467) paccayapaccayuppannakiriyā. Gamanaṃ upacchijjati idha kāmabhave parinibbānena. Āgamanaṃ upacchijjati tattha rūpārūpesu parinibbānena. Gamanāgamanaṃ upacchijjati sabbaso aparāparuppattiyā abhāvato.
454454. 为了显示初禅在还灭的阐述之后，对已立于还灭者的最胜开示，以阐明俱分解脱者的灭尽成就，故说「贤友，什么是……？」等。亦即，紧接着，由将入灭尽定的比丘所应知的初禅之相应与舍断支被问了。「支的确定」(aṅgavavatthāna)：即对禅支的确定。「部分的区分」(koṭṭhāsapariccheda)：应对其中所得触等五支等法的部分加以区分，应知此禅中有多少法存在，有多少已被灭尽。「有帮助和无帮助的支」(upakārānupakārāni aṅgāni)：对灭尽定有帮助的支和无帮助的支。由于灭尽定须由十六种智行和九种定行来证得，依彼等智与定行而应被超越的法是无帮助支；而超越它们者是有帮助支。依此而渐次寂灭、越来越幽静，达到有顶定后，所剩余的极微细心与心所，在预定的时间内灭尽，不再转起。「它的」(tassā)：指灭尽定的。「无间缘」(anantarapaccaya)：类似无间缘。其实，灭尽定没有任何法称为无间缘，但那时心、心所的如是灭尽，是由前述的先前行之非想非非想处定所作的，故它如同无间缘一般，所以这样说。「六等至」(cha samāpattiyo)：这是依经教而说，作为经藏的注释。然而应说「七等至」，否则便不能说「四支」。或者这是为了显示一种方法，即取首尾来显示。
454. Vivaṭṭakathāya parato jotitaṃ paṭhamaṃ jhānaṃ vivaṭṭaṃ patvā ṭhitassa ukkaṭṭhaniddesena ubhatobhāgavimuttassa nirodhasādhakaṃ vibhāvituṃ yuttanti āha ‘‘katamaṃ panāvusoti idha kiṃ pucchatī’’tiādi. Tathā hi anantaraṃ nirodhasamāpajjanakena bhikkhunā jānitabbāni paṭhamassa jhānassa sampayogapahānaṅgāni pucchitāni. Aṅgavavatthānanti jhānaṅgavavatthānaṃ. Koṭṭhāsaparicchedoti tattha labbhamānaphassapañcamakādidhammakoṭṭhāsaparicchedo jānitabbo. Imasmiṃ jhāne ettakā dhammā saṃvijjanti, ettakā nirodhitāti jānitabbaṃ. Upakārānupakārāni aṅgānīti nirodhasamāpattiyā upakārāni ca anupakārāni ca aṅgāni. Nirodhasamāpattiyā hi soḷasahi ñāṇacariyāhi navahi samādhicariyāhi ca pattabbattā taṃtaṃñāṇassa samādhicariyāhi samatikkamitabbā dhammā anupakārakaṅgāni, samatikkamakā upakārakaṅgāni. Tesañhi vasena yathānupubbaṃ upasantupasantaoḷārikabhāvāya bhavaggasamāpattiyā saṅkhārāvasesasukhumataṃ pattā cittacetasikā yathāparicchinnaṃ kālaṃ nirujjhanti, appavattiṃ gacchanti. Tassāti nirodhassa. Anantarapaccayanti anantarapaccayasadisaṃ. Na hi nirodhassa koci dhammo anantarapaccayo nāma atthi. Yañhi tadā cittacetasikānaṃ tathā nirujjhanaṃ, taṃ yathāvuttapubbābhisaṅkhārahetukāya nevasaññānāsaññāyatanasamāpattiyā ahosīti sā tassa anantarapaccayo viya hotīti taṃ vuttaṃ. Cha samāpattiyoti suttantanayena vuttasuttantapiṭakasaṃvaṇṇanāti katvā. ‘‘Satta samāpattiyo’’ti pana vattabbaṃ, aññathā idaṃ ‘‘caturaṅgika’’nti na vattabbaṃ siyā. Nayaṃ vā dassetvāti ādiantadassanavasena nayadassanaṃ katvā.
455如此，在阐明灭尽定的基础后，现在为了显示在灭尽定内五种净色为连续存在之缘的提问，先以依其自性、独特特性、独特境界及归依处而问的方式，巴利文这样展开：「问依于识的五种净色」(viññāṇanissaye pañca pasāde pucchanto)。「行境与境界」(gocaravisayanti)：在此，虽‘行境’一词侧重其屡屡行境，‘境界’一词侧重其不对他者，行境与境界之义确有差别，但若加分辨，二者都是所缘的本质，故说‘作为行境的境界’。「各别的」(ekekassāti)：即一个是这个的，另一个是那个的。此处的‘一’声，如同‘此处某些人称叹’（ma. ni. 3.27）中的用法，有不同于常义的意义。‘如果……’等，是假设之语。其中，「收摄」(samodhānetvāti)：集在一起。‘无口而说’等，是显示以义相通的比喻。正如眼识必须依于眼净色才能见色，而非单凭眼净色，同样眼识也必须依于眼净色才能见色，而非依其他，故说‘在眼净色上呈现’。以此显示它们之间的共同作用。‘或是青，或是黄’：这是仅就认知青黄等自性而说。对‘这是青、这是黄’的认知，眼识并不具有，因为它是无分别的。‘这些的’：指这些眼识等的。「此即依于所依而问所依者」(nissayasīsena nissitapucchā)：如此才能成立此经验境界的敦促。故说‘因为眼识……’等。眼识等无能以自己的境界耽着等方式去经验，但它们并非全无功能，因为它们就像毫无意义地在归投什么，故问‘这些归投什么呢？’。‘速行心为归依’(javanamano paṭisaraṇanti)：这是共通讲五门及意门速行后，再特别说明在此处，染着等转起的归依，故说‘或者意门速行心’。即在此门，于眼门速行中，或染着、或嗔恚、或愚痴，由此而有不放逸等的防护或不防护。
455. Evaṃ nirodhassa pādakaṃ vibhāvetvā idāni antonirodhe anupabandhabhāvato pañcannaṃ pasādānaṃ paccayapucchane paṭhamaṃ tāva te sarūpato āveṇikato āveṇikavisayato paṭissaraṇato ca pucchanavasena pāḷi pavattāti dassento ‘‘viññāṇanissaye pañca pasāde pucchanto’’ti āha. Gocaravisayanti ettha kāmaṃ tabbahulacāritāpekkhaṃ gocaraggahaṇaṃ, anaññatthabhāvāpekkhaṃ visayaggahaṇanti attheva gocaravisayabhāvānaṃ viseso, vivariyamānaṃ pana ubhayampi ārammaṇasabhāvamevāti āha ‘‘gocarabhūtaṃ visaya’’nti. Ekekassāti eko ekassa, añño aññassāti attho. Aññattho hi ayaṃ eka-saddo ‘‘ittheke abhivadantī’’tiādīsu (ma. ni. 3.27) viya. Sace hītiādi abhūtaparikappanavacanametaṃ. Tattha samodhānetvāti ekajjhaṃ katvā. Vināpi mukhenātiādinā atthasallāpikanidassanaṃ nāma dasseti. Yathā viññāṇādhiṭṭhitameva cakkhu rūpaṃ passati, na kevalaṃ, evaṃ cakkhunissayameva viññāṇaṃ taṃ passati, na itaranti āha ‘‘cakkhupasāde upanehī’’ti. Tena tesaṃ tattha saṃhaccakāritaṃ dasseti. Yadi vā nīlaṃ yadi vā pītakanti idaṃ nīlapītādisabhāvajānanamattaṃ sandhāyāha. Nīlaṃ pītakanti pajānanaṃ cakkhuviññāṇassa nattheva avikappakabhāvato. Etesaṃ cakkhuviññāṇādīnaṃ. Nissayasīsena nissitapucchā hesā, evañhi visayānubhavanacodanā samatthitā hoti. Tenāha ‘‘cakkhuviññāṇaṃ hī’’tiādi. Yathāsakaṃ visayaṃ rajjanādivasena anubhavituṃ asamatthāni cakkhuviññāṇādīni, tattha samatthatāyeva ca natthi, na kiñci atthato paṭisarantāni viya hontīti vuttaṃ ‘‘kiṃ etāni paṭisarantī’’ti. Javanamano paṭisaraṇanti pañcadvārikaṃ itarañca sādhāraṇato vatvā puna yāya’ssa rajjanādipavattiyā paṭisaraṇatā, sā savisesā yattha labbhati, taṃ dassento ‘‘manodvārikajavanamano vā’’ti āha. Etasmiṃ pana dvāreti cakkhudvāre javanaṃ rajjati vā dussati vā muyhati vā, yato tattha aññāṇādiasaṃvaro pavattati.
79「在那里」(tatrāti)：即在那速行心作为归依的场合。「低劣受用者」(dubbalabhojakāti)：指能力低下的国王的侍从。「日薪」(yuttikahāpaṇo)：按侍从人数于支付日所得到的货币。「释放薪」(bandhakahāpaṇo)：对被枷锁捆绑者解开束缚而支付的货币。「非打薪」(māpahārakahāpaṇo)：在有人打他们时，阻止说‘别打他们’而应交的罚款。这些全部，在那些小村庄的人中所能得到的，就这么些，故说‘八钱或……’。「百基地」(satavatthukanti)：即百犁地的基地。其余两句同理。「在那里」等是对譬喻的合论，极易理解。
Tatrāti tasmiṃ javanamanasseva paṭisaraṇabhāve. Dubbalabhojakāti hīnasāmatthiyā rājabhoggā. Sevakānaṃ gaṇanāya yojitadivase labbhamānakahāpaṇo yuttikahāpaṇo. Andubandhanena baddhassa vissajjanena labbhamānakahāpaṇo bandhakahāpaṇo. Kiñci paharante mā paharantūti paṭikkhipato dātabbadaṇḍo māpahārakahāpaṇo. So sabbopi parittakesu gāmikamanussesu tathā labbhamāno ettako hotīti āha ‘‘aṭṭhakahāpaṇo vā’’tiādi. Satavatthukanti satakarīsavatthukaṃ. Esa nayo sesapadadvayepi. Tatthātiādi upamāsaṃsandhanaṃ, taṃ suviññeyyameva.
456「在灭尽定内的五净色」(antonirodhasmiṃ pañca pasādeti)：即入灭尽定者的现起中的五种净色。「于唯作现起」(kiriyamayapavattasminti)：即在速行等唯作所生法的现起中。「成为强力缘」(balavapaccayā hontīti)：由后生缘、不相应缘、有缘、非有缘等而为缘，以支持性成为强力缘。「依存于命根」(jīvitindriyaṃ paṭiccāti)：以根缘、有缘、非有缘之力而成为缘的命根，五种净色依存于它而存在。没有命根则不能存在，因为没有命根的业生色聚不存在。「因此」(tasmāti)：因为只有被具有守护特性的命根所守护的温热才现起，而非不被守护者，所以温热依存于寿而存在。「如光依赖火焰而显现」(jālasikhaṃ paṭicca ābhā paññāyatīti)：即依赖于称为火焰的色聚一起现起而称为‘光’的色界，以‘照耀、破除黑暗、令色显现’等方式被认知。「依赖那光」(taṃ ālokaṃ paṭiccāti)：即依赖上述那种光作为缘。「火焰显现」(jālasikhā paññāyatīti)：以‘微小、巨大、直、曲’等而变得明显。
456.Antonirodhasmiṃ pañca pasādeti nirodhasamāpannassa pavattamāne pañca pasāde. Kiriyamayapavattasminti javanādikiriyānibbattakadhammappavattiyaṃ. Balavapaccayā hontīti pacchājātavippayuttaatthiavigatapaccayehi paccayā honti, upatthambhakabhāvena balavapaccayā honti. Jīvitindriyaṃ paṭiccāti indriyaatthiavigatapaccayavasena paccayabhūtaṃ jīvitindriyaṃ paṭicca pañcavidhopi pasādo tiṭṭhati. Jīvitindriyena vinā na tiṭṭhati jīvitindriyarahitassa kammasamuṭṭhānarūpakalāpassa abhāvato. Tasmāti yasmā anupālanalakkhaṇena jīvitena anupālitā eva usmā pavattati, na tena ananupālitā, tasmā usmā āyuṃ paṭicca tiṭṭhati. Jālasikhaṃ paṭicca ābhā paññāyatīti jālasikhāsaṅkhātabhūtasaṅghātaṃ saheva pavattamānaṃ nissāya ‘‘ābhā’’ti laddhanāmā vaṇṇadhātu ‘‘ujjalati, andhakāraṃ vidhamati, rūpagatāni ca vidaṃsetī’’tiādīhi pakārehi ñāyati. Taṃ ālokaṃ paṭiccāti taṃ vuttappakāraṃ ālokaṃ paccayaṃ labhitvā. Jālasikhā paññāyatīti ‘‘appikā, mahatī, uju, kuṭilā’’tiādinā pākaṭā hoti.
81「如火焰」(jālasikhā viya)：因是所依，故业生火如火焰。「如光」(āloko viya)：因是所依存，故命根如光。现在为了显示譬喻与所譬间的关联，说‘因为火焰……’等。「把握光而生起」：即表示如同光与火焰同时生起，同样，命根与业生温热同时生起。由于光只有在火焰存在时才存在，如同火焰所生，故说‘以自身所生的光’。此处「温热」(usmā)指业生火界及它所依的和它所守护的命根。故说‘以业生大种所生的命根守护温热’。不唯仅刹那住立，而且也能令相续不断，命根为因，故说‘即使百年，也守护业生火之转起’。温热作为寿的缘时，伴有其余大种，故说「大种」(mahābhūtāni)。同样，寿也作为俱生色的守护者而成为温热的缘，故说‘守护大种’。
Jālasikhāviya kammajatejo nissayabhāvato. Āloko viya jīvitindriyaṃ tannissitabhāvato. Idāni upamopamitabbānaṃ sambandhaṃ dassetuṃ ‘‘jālasikhā hī’’tiādi vuttaṃ. Ālokaṃ gahetvāva uppajjatīti iminā yathā jālasikhāya saheva āloko uppajjati, evaṃ kammajusmanā saheva jīvitindriyaṃ uppajjatīti dasseti. Jālasikhāsannissayo tassā satiyeva honto āloko tāya uppādito viya hotīti āha ‘‘attanā janitaālokenevā’’ti. Usmā nāmettha kammasamuṭṭhānā tejodhātu tannissitañca jīvitindriyaṃ tadanupālakañcāti āha ‘‘kammajamahābhūtasambhavena jīvitindriyena usmāya anupālana’’nti. Na kevalaṃ khaṇaṭṭhitiyā eva, atha kho pabandhānupacchedassapi jīvitindriyaṃ kāraṇanti āha ‘‘vassasatampi kammajatejapavattaṃ pāletī’’ti. Usmā āyuno paccayo honto sesabhūtasahito eva hotīti āha ‘‘mahābhūtānī’’ti. Tathā āyupi sahajātarūpaṃ pālentameva usmāya paccayo hotīti vuttaṃ ‘‘mahābhūtāni pāletī’’ti.
457「寿行」：命本身即以根缘等方式，对俱生法起守护作用而被称为行（造作），故为寿行。用复数表述是因它存在于数百千种差别的色聚中，故有多种类别。「受法」：领受所缘味者，如说‘能导出的’，故称为受法。由于苦乐等差别而用复数。对于这些寿行和受，入灭尽定者本该死亡，因为受已灭尽；但因为寿行尚未如此灭尽，灭尽定本不可能入，何况出定？故经中说‘但是，贤友……’。出定依想、受等生起而显现。现在为了详细说明此义，用譬喻阐述：‘如果有人……’等。「厌倦」：因种种所缘撞击而起厌离。「如预定时间」：当预定的时间到来时。「依色命根为缘」：即色命根作为根缘。「如火焰的持续」：无色法因火界极盛而有照境的作用。「如水击」：如同灭尽定的先前行。「如覆盖的火炭」：色命根仅余温热而不放光。「预定时间的到来」：即预定时间的来临。「只随适合的方式取色转起」。「舍弃此色身」：即从此色身、尸体离开，不再转起。
457. Āyu eva indriyapaccayādivasena sahajātadhammānaṃ anupālanavasena saṅkharaṇato āyusaṅkhāro. Bahuvacananiddeso pana anekasatasahassabhedesu rūpakalāpesu pavattiyā anekabhedanti katvā. Ārammaṇarasaṃ anubhavantīti vedaniyā yathā ‘‘niyyānikā’’ti. Tenāha ‘‘vedanā dhammāvā’’ti. Sukhādibhedabhinnattā bahuvacananiddeso. Imesaṃ āyusaṅkhāravedanānaṃ ekantanirodhaṃ samāpannassa maraṇena bhavitabbaṃ vedanāya niruddhattā. Āyusaṅkhārānaṃ tathā aniruddhattā nirodhassa samāpajjanameva na siyā, kuto vuṭṭhānaṃ. Tena vuttaṃ pāḷiyaṃ ‘‘te ca hāvuso’’tiādi. Vuṭṭhānaṃ paññāyati saññāvedanādīnaṃ uppattiyā. Idāni tamatthaṃ vitthārato upamāya vibhāvetuṃ ‘‘yo hī’’tiādi vuttaṃ. Ukkaṇṭhitvāti nānārammaṇāpātato nibbinditvā. Yathāparicchinnakālavasenāti yathāparicchinne kāle sampatte. Rūpajīvitindriyapaccayāti indriyapaccayabhūtā . Jālāpavattaṃ viya arūpadhammā tejussadabhāvato visayobhāsanato ca. Udakappahāro viya nirodhasamāpattiyā pubbābhisaṅkhāro. Pihitaaṅgārā viya rūpajīvitindriyaṃ usmāmattatāya anobhāsanato . Yathāparicchinnakālāgamananti yathāparicchinnakālassa upagamanaṃ. Anurūpapattivaseneva rūpapavattiggahaṇaṃ. Imaṃ rūpakāyaṃ jahantīti imasmā rūpakāyā kaḷevarā vigacchanti nappavattanti.
83由身体所造作的即是「身行」，因为它与身体紧密关联。造作语言的即是「语行」——因为正是通过寻和伺之后，才说出语言、进行言说。由心所造作的即是「心行」，因为它与心紧密关联。在对心行灭进行论究时，虽然提到色法的灭，但心的灭并未被直接论及，因为心与心行是不同的；因此，仅凭寻等心行灭去，并不必然意味着与之相应的心也灭去，因为心行不存在不等于心不存在。至于那句‘语言并未灭去’的说法，同样不成立。因为造作语言的才称为「语行」，当这些语行灭去时，语言怎么可能不灭？然而，尽管心行灭去，心未必灭去——因为心并非由这些心行所造作，所以心如同寻等灭去后仍会继续转起。这就是对方（论敌）在此处的意图所在。他们想表达的是：如果没有心完全灭尽，那么那些众生就是靠着心未灭、以及依于心而色法尚未离去而继续活着的，这样则会有无间业产生的问题。不要拘泥于文字表面——也就是说，虽然经文说‘心行已灭’，但应当理解为只是那些心行灭去，而非心本身灭去。像这样，这属于需要引申理解的经典，不要执取为‘这是直显真实义的经典’。站在诸阿阇梨的传统立场——意思是，要立足于历代相传的诸阿阇梨的真实意图。应当仔细审察——即应依据经典的传统，对经典文句的不颠倒义理进行思择。正如当说到‘无想有情’时，此处应理解为只是‘在那里没有想’，其他心与心所法则存在，而不能执取其他意义；又如当说到‘非想非非想处’时，也只是以想为标首而作的教导，应理解为那里的想是那样一种状态，而非触等法不存在。同样的道理，在这里说到‘心行灭’和‘想受灭’时，也是如此——这只是以心行、想、受为标首的教导。实际上，所有的心与心所法在那里都完全灭尽，这才是此处不颠倒的义理，因为由于先前业行的缘故，所有的心与心所法在那里确实都灭去。由此，便显示了过去所说的‘因为不同’、‘因为不存在’等逻辑推论是不合理的，原因在于没能通达真实意图。因此，论中说：‘义理才是依归，而非文字。’
Kāyena saṅkharīyantīti kāyasaṅkhārā tappaṭibaddhavuttitāya. Vācaṃ saṅkharontīti vacīsaṅkhārā. Vitakketvā vicāretvā hi vācaṃ bhindati katheti. Cittena saṅkharīyantīti cittasaṅkhārā tappaṭibaddhavuttito. Cittasaṅkhāranirodhacodanāya rūpanirodho viya cittanirodho acodito tesaṃ tato aññattāti na cittasampayuttanirodho ekantiko vitakkādinirodhe tadabhāvato. Yaṃ pana vuttaṃ ‘‘vācā aniruddhā hotī’’ti, tampi na. Vācaṃ saṅkharontīti hi vacīsaṅkhārā, tesu niruddhesu kathaṃ vācāya anirodho. Cittaṃ pana niruddhesupi cittasaṅkhāresu tehi anabhisaṅkhatattā vitakkādinirodho viya pavattatiyevāti ayamettha parassa adhippāyo. Ānantariyakammaṃ kataṃ bhaveyya, cittassa aniruddhattā taṃ nissāya ca rūpadhammānaṃ anapagatattā te jīvanti eva nāmāti. Byañjane abhinivesaṃ akatvāti ‘‘cittasaṅkhārā niruddhā’’ti vacanato teva niruddhā, na cittanti evaṃ neyyatthaṃ suttaṃ ‘‘nītattha’’nti abhinivesaṃ akatvā. Ācariyānaṃ naye ṭhatvāti paramparāgatānaṃ ācariyānaṃ adhippāye ṭhatvāti attho. Upaparikkhitabboti suttantarāgamato suttantarapadassa aviparīto attho vīmaṃsitabbo. Yathā hi ‘‘asaññabhavo’’ti vacanato ‘‘saññāva tattha natthi, itare pana cittacetasikā santī’’ti ayamettha attho na gayhati. Yathā ca ‘‘nevasaññānāsaññāyatana’’nti vacanato ‘‘saññāva tattha tādisī, na phassādayo’’ti ayamettha attho na gayhati saññāsīsena desanāti katvā, evamidhāpi ‘‘cittasaṅkhārā niruddhā’’ti, ‘‘saññāvedayitanirodho’’ti ca desanāsīsameva. Sabbepi pana cittacetasikā tattha nirujjhantevāti ayamettha aviparīto attho veditabbo, tathāpubbābhisaṅkhārena sabbesaṃyeva cittacetasikānaṃ tattha nirujjhanato. Etena yaṃ pubbe ‘‘aññattā, tadabhāvato’’ti ca yuttivacanaṃ, tadayuttaṃ adhippāyānavabodhatoti dassitaṃ hoti. Tenāha ‘‘attho hi paṭisaraṇaṃ, na byañjana’’nti.
84「受损」指被逼迫、被损害。「破坏」指被摧毁、被毁坏。根门由于撞击所缘而产生的疲劳，可以通过眼睛看见明亮色境中的微细尘埃来阐明。例如，在炎热之时，面前有烈火燃烧，同时又有尖锐刺耳的鼓声敲响，此时眼睛犹如破裂般难以忍受，耳朵则如同被锐器猛击一般——人们正是这样描述的。
Upahatānīti bādhitāni. Makkhitānīti dhaṃsitāni. Ārammaṇaghaṭṭanāya indriyānaṃ kilamatho cakkhunā bhāsurarūpasukhumarajadassanena vibhāvetabbo. Tathā hi uṇhakāle purato aggimhi jalante kharassare ca paṇave ākoṭite akkhīni bhedāni viya na sahanti sotāni ‘‘sikharena viya abhihaññantī’’ti vattāro honti.
458色界第四禅那，正是依离色欲的修习而转起的无色禅那。法将（舍利弗）在解答非想非非想处时，以“由乐之舍断……”等语来解答。即：由于离去、由于消逝，以此为缘而有乐等的舍断——这就叫离去缘、消逝缘。而就证得之缘而言，则是指基于遍处的色界第四禅那以及前三无色定。因为不证得那些，就不可能证得非想非非想处。“从灭出起的果等至”是指从灭尽定出起后，由无常随观而成就的果等至，它被称为「无相心解脱」。正如止的果报是神通，慈、悲、喜梵住的果报是舍梵住，遍处的果报是无色定，止观的果报是灭尽定；同样，观的果报是沙门果，因此说为“观的果等至”。所谓“相”，对于有所缘法来说，特别是它生起的因相，所以说「一切相」即是“色等一切所缘”。这里没有任何行相，因此称为「无相」，是「无为界」。所以说“离去一切相的无余涅槃界”。这里指的是与果等至同时生起的作意，而非转向作意。因为转向作意不可能在此处产生，它是在随顺智之后即刻生起的。
458. Rūpāvacaracatutthajjhānameva rūpavirāgabhāvanāvasena pavattaṃ arūpajjhānanti nevasaññānāsaññāyatanaṃ vissajjento dhammasenāpati ‘‘sukhassa ca pahānā’’tiādinā vissajjesi. Apagamanena vigamena paccayā apagamanapaccayā sukhādippahānāni. Adhigamapaccayā pana kasiṇesu rūpāvacaracatutthajjhānaṃ heṭṭhimā tayo ca āruppā. Na hi sakkā tāni anadhigantvā nevasaññānāsaññāyatanamadhigantuṃ. Nirodhato vuṭṭhānakaphalasamāpattinti nirodhato vuṭṭhānabhūtaṃ aniccānupassanāsamudāgataphalasamāpattiṃ. Sā hi ‘‘animittā cetovimuttī’’ti vuccati. Yathā samathanissando abhiññā, mettākaruṇāmuditābrahmavihāranissando upekkhābrahmavihāro, kasiṇanissando āruppā, samathavipassanānissando nirodhasamāpatti, evaṃ vipassanāya nissandaphalabhūtaṃ sāmaññaphalanti āha ‘‘vipassanānissandāya phalasamāpattiyā’’ti. Ārammaṇā nāma sārammaṇadhammānaṃ visesato uppattinimittanti āha ‘‘sabbanimittānanti rūpādīnaṃ sabbārammaṇāna’’nti. Natthi ettha kiñci saṅkhāranimittanti animittā, asaṅkhatā dhātūti āha ‘‘sabbanimittāpagatāya nibbānadhātuyā’’ti. Phalasamāpattisahajātaṃ manasikāraṃ sandhāyāha, na āvajjanamanasikāraṃ. Na hettha tassa sambhavo anulomānantaraṃ uppajjanato.
86「于此位」是指在所说的灭尽定的初、中、后三个阶段中，特指执取最后阶段的那个位置。「以二力」指以止与观的力量。「及三行」指身行等三种行。「以十六种智行」是指无常随观、苦随观、无我随观、厌离随观、离欲随观、灭随观、弃舍随观、转起随观、入流道……乃至阿拉汉果等至，以此等十六种智行。「以九种定行」是指初禅定等九种定行。如果一个人对于那些上述的行能做到自在，这就叫「自在慧」。这里所解说的，正是这种自在慧——如此连属。「决择说」指以决择方式展开的注疏解说。因此，应依照《清净道论》及其注释中所说的方式来了知。
Imasmiṃ ṭhāneti idha vuttanirodhassa ādimajjhapariyosānānaṃ gahitānaṃ imasmiṃ pariyosānassa gahitaṭṭhāne. Dvīhi balehīti samathavipassanābalehi. Tayo ca saṅkhārānanti kāyasaṅkhārādīnaṃ tiṇṇaṃ saṅkhārānaṃ. Soḷasahi ñāṇacariyāhīti aniccānupassanā, dukkhā, anattā, nibbidā, virāgā, nirodhā, paṭinissaggā, vivaṭṭānupassanā, sotāpattimaggo…pe… arahattaphalasamāpattīti imāhi soḷasahi ñāṇacariyāhi. Navahi samādhicariyāhīti paṭhamajjhānasamādhiādīhi navahi samādhicariyāhi. Yo yathāvuttāsu cariyāsu puggalassa vasībhāvo, sā vasībhāvatāpaññā. Assā sā kathitāti yojanā. Vinicchayakathāti vinicchayavasena pavattā aṭṭhakathā kathitā. Tasmā visuddhimagge (visuddhi. 2.868-869) taṃsaṃvaṇṇanāyañca (visuddhi. mahāṭī. 2.868) vuttanayena veditabbā.
87「转起等至」是指以圣者的安住方式而安住的等至。这里的「住」是指相续住，而不是刹那住。为什么？因为已经进入等至了。因此说：「住，就是长久安住的意思」。「时限分别」是指预先在心里限定时间：我将用等至度过这么长的时间。「以色等相故」是指依业、业相、趣相中，随其所应而可得之色等相。其中，因为业相中可以缘取六种所缘，所以总说为「一切相」，但这并非指一切所缘同时、或必定被作意。这只是一个性状性的说法，就像说：“如果我生病了，就应当服用这种药。”
Valañjanasamāpatti ariyavihāravasena viharaṇasamāpatti. Ṭhitiyāti ettha pabandhaṭṭhiti adhippetā, na khaṇaṭṭhiti. Kasmā? Samāpajjanattā. Tenāha ‘‘ṭhitiyāti ciraṭṭhitattha’’nti. Addhānaparicchedoti ettakaṃ kālaṃ samāpattiyā vītināmessāmīti pageva kālaparicchedo. Rūpādinimittavasenāti kammakammanimittagatinimittesu yathārahaṃ labbhamānarūpādinimittavasena. Tattha yasmā kammanimitte chabbidhampi ārammaṇaṃ labbhati, tasmā ‘‘sabbanimittāna’’nti vuttaṃ, na sabbesaṃ ārammaṇānaṃ ekajjhaṃ, ekantato vā manasikātabbato. Lakkhaṇavacanañhetaṃ yathā ‘‘dātabbametaṃ bhesajjaṃ, yadi me byādhitā siyu’’nti.
459「也认知青……等」这句话，是以认知青等作为切入点，阐明了对这些颜色的众生生起无嗔等状态的作意，所以论中说：「这里实际讲的是无量心解脱」。这里所讲的是无所有处——如此连接上下文。至于「这里讲空」、「这里讲无相」，也是同样的道理。接下来，“nti”表示“这里并没有任何新鲜、新造的东西”等所说的意义。「这些」是指无量心解脱等。它们各自有各自的名称，即虽然所用词句不同，但所指相同。所谓“一法”是指阿拉汉果等至。所谓“四名”，是指用无量心解脱、无所有处心解脱、空心解脱、无相心解脱这四种名称来称呼它。「此」就是指这个道理。「无量」意为不限定范围，或者虽然有所限定，但并非指“就这么一些”的有限范围。「无遗余」是指不像不净等至那样仅执取单一的对象。
459.Nīlampi sañjānātītiādinā nīlādiggahaṇamukhena taṃvaṇṇānaṃ sattānaṃ sañjānanaṃ averādibhāvamanasikaraṇaṃ jotitanti āha ‘‘etasmiñhi ṭhāne appamāṇā cetovimutti kathitā’’ti. Ettha ākiñcaññaṃ kathitanti sambandho. ‘‘Ettha suññatā’’ti, ‘‘ettha animittā’’ti etthāpi eseva nayo. Nti ‘‘idha aññaṃ abhinavaṃ nāma natthī’’tiādinā vuttaṃ atthavacanaṃ. Etāti appamāṇacetovimuttiādayo. Ekanāmakāti ekekanāmakā, ye nānābyañjanāti adhippetā. Eko dhammoti arahattaphalasamāpatti. Catunāmakoti appamāṇacetovimuttiādināmako. Etanti etamatthaṃ. Appamāṇāti anodhiso, odhisopi vā ‘‘ettakā’’ti aparimitā. Asesetvāti asubhasamāpatti viya ekasseva aggahaṇato.
89虽然不净相等至也以不净相为所缘，这也是一种“有”，但从所缘的聚合（撞击）这层“有”来看，不净等至的似相所缘就像一个具体的形象那样，作为一种障碍、一种“有”而现前，但这里（无相心解脱）却并非如此。那么，难道梵住和初无色定的似相所缘就不存在吗？的确不存在。然而，这里之所以这样说，是因为它不像初无色定的心识那样，以似相作为所缘的缘故。以「我」——意为由自己。由于它而有了“我”这个指称以及智慧，这就构成了「我」的存在状态。“有”（bhāva）这个词也是“我”的同义词，所以论中说：「是指所谓的有、养育、补特伽罗等」。在这些——指无量定等四种之中。“差别显而易见”——为了显示它们在地与所缘上的差别，所以论中说：「然而义理上……」等等。其（无相心解脱的果等至）所缘，不能用有限等、过去等、内等来表述，因此称为「不可说所缘」，因为它是以涅槃为所缘的果等至。
Kiñcāpi asubhanimittārammaṇampi kiñcanaṃ hoti, ārammaṇasaṅghaṭṭanassa kiñcanassa asubhasamāpattīnampi paṭibhāganimittasaṅkhātaṃ ārammaṇaṃ sabimbaṃ viya viggahaṃ kiñcanaṃ hutvā upaṭṭhāti, na tathā imassāti. Nanu brahmavihārapaṭhamāruppānampi paṭibhāganimittabhūtaṃ kiñci ārammaṇaṃ natthīti? Saccaṃ natthi, ayaṃ pana paṭhamāruppaviññāṇaṃ viya na paṭibhāganimittabhūtaārammaṇatāya evaṃ vuttā. Attenāti attanā. Bhavati etena attāti abhidhānaṃ buddhi cāti bhāvo, attā. Bhāva-saddopi attapariyāyoti āha ‘‘bhāvaposapuggalādisaṅkhātenā’’ti. Nesaṃ appamāṇasamādhiādīnaṃ catunnaṃ. ‘‘Nānatā pākaṭāvā’’ti vuttaṃ nānattaṃ bhūmito ārammaṇato ca dassetuṃ ‘‘attho panā’’tiādi vuttaṃ. Parittādibhāvena atītādibhāvena ajjhattādibhāvena ca na vattabbaṃ ārammaṇaṃ etissāti navattabbārammaṇā nibbānārammaṇaphalasamāpattibhāvato.
90「如此量」：由于被贪等所染污，故有如此之量，即肤浅、狭小之心——此为其义。涅槃也是无量的，因为没有能衡量它的标准——将此引过来作连接。「不动」：指阿罗汉果心解脱，由于不被对立之法所动摇。「kiñcati 是压碎、粉碎的意思」——此处说「kiñcati 压碎、粉碎」，是取主动语态的语根，意为压碎。为了显示其用法，而说「据说人们……」等。
Ettakoti rāgādīhi saṃkiliṭṭhatāya ettakappamāṇo, uttāno parittacetasoti attho. Nibbānampi appamāṇameva pamāṇakaraṇānaṃ abhāvenāti ānetvā sambandho. Akuppāti arahattaphalacetovimutti paṭipakkhehi akopanīyatāya. Kiñcatīti kattari paṭhito dhātu maddanatthoti āha ‘‘kiñcati maddatī’’ti. Tassa payogaṃ dassetuṃ ‘‘manussā kirā’’tiādi vuttaṃ.
91由于诸行以聚集等密集的方式，以及各自作用的限定，而显现得好像有形体，成为执取常等的基础，故被称为「常相」、「乐相等」。然而，观在那里进行破析密集，摧毁对常等的执取，由于作为所缘的密集相不存在，故说「从相拔除」。「未被执取」：在单一词的解释中，巴利经文为何未被执取？那个，即空心解脱。「于一切处」：指在无量心解脱等的解释中。「以所缘故」：也是以所缘而成为同一义，并非只从自性味来说。「依此理趣」：即依无量等从所缘得到的理趣。「然于他处」：指除了「无所有」等词生起的因缘之外，当「无量」等词以其他因缘生起时，这种心解脱也有。此法也通于其余情况。「依此理趣」：即依彼彼名称应被称呼的理趣。以见谛为入门、依轮回转起而说的教导，用阿罗汉道作为顶峰，顺着次第，这样圆满教示。至于此处义理未加分别的地方，都容易了知。
Samūhādighanavasena sakiccaparicchedatāya ca saviggahā viya upaṭṭhitā saṅkhārā niccādiggāhassa vatthutāya ‘‘niccanimittaṃ sukhādinimitta’’nti ca vuccati. Vipassanā pana tattha ghanavinibbhogaṃ karontī niccādiggāhaṃ vidhamentī ‘‘nimittaṃ samugghātetī’’ti vuttā ghananimittassa ārammaṇabhūtassa abhāvā. Na gahitāti ekatthapadaniddese pāḷiyaṃ kasmā na gahitā? Sāti suññatā cetovimutti. Sabbatthāti appamāṇācetovimuttiādiniddesesu. Ārammaṇavasenāti ārammaṇavasenapi ekatthā, na kevalaṃ sabhāvasarasatova. Iminā pariyāyenāti appamāṇatotiādinā ārammaṇato laddhapariyāyena. Aññasmiṃ pana ṭhāneti ākiñcaññādisaddapavattihetuto aññena hetunā appamāṇātisaddappavattiyaṃ etassa cetovimuttiyā honti. Esa nayo sesesupi. Iminā pariyāyenāti iminā tāya tāya samaññāya voharitabbatāpariyāyena. Saccānaṃ dassanamukhena vaṭṭavasena uṭṭhitadesanaṃ arahattena kūṭaṃ gaṇhanto yathānusandhināva desanaṃ niṭṭhapesi. Yaṃ panettha atthato avibhattaṃ, taṃ suviññeyyameva.
98《大吠陀罗经》注释——阐明隐义已圆满。
Mahāvedallasuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā samattā.
994. 《小吠陀罗经》注释
4. Cūḷavedallasuttavaṇṇanā
460460. 这个教导是以问答的方式展开的，因此为了总体说明提问者、回答者以及提问的因缘，而说「那么这个是谁……」等。「近事男身份」：指未证道的近事男身份。「彼等」：指那一万一千位。由于证道所生的寂静，他诸根寂静、内心寂静。
460. Ayaṃ desanā yasmā pucchāvissajjanavasena pavattā, tasmā pucchakavissajjake pucchānimittañca samudāyato vibhāvetuṃ ‘‘ko panāya’’ntiādi vuttaṃ. Upāsakattanti amaggāgataṃ upāsakattaṃ. Tesanti ekādasanahutānaṃ. Maggāgatena upasamena santindriyo santamānaso.
93「今天圣子将会怎样呢？」她顺着街道张望。「为了扶持」：意思是为了搀扶他的手，按照从前的习惯，她伸出自己的手。「外在的」：指与自己不同的、不相合的事物。「破坏者」：指说离间语的人。
‘‘Kiṃ nu kho ajja bhavissati ayyaputto’’ti vīthiṃ olokayamānā. Olambanatthanti tassa hatthāvalambanatthaṃ pubbāciṇṇavasena attano hatthaṃ pasāresi. Bahiddhāti attanā aññaṃ visabhāgavatthuṃ sandhāya vadati. Paribhedakenāti pesuññavādinā.
94因为对证得少欲，他思惟「不应显露」。然后又出于悲悯他，思惟「如果我真的……」等。「这个法」：指出世间法。转向离系而累积的抉择分善，是亲依止缘。她心想：「如果我有亲依止缘，那就可以获得这个；如果没有，未来也会成为亲依止缘。」如同长时间熏修的油灯火焰在瓶内闪耀，被内在闪耀的因缘成就所催促，她说：「既然如此，请允许我出家。」
Adhigamappicchatāya ‘‘na pakāsetabbo’’ti cintesi. Puna taṃ anukampanto ‘‘sace kho panāha’’ntiādiṃ cintesi. Eso dhammoti eso lokuttaradhammo. Vivaṭṭaṃ uddissa upacitaṃ nibbedhabhāgiyaṃ kusalaṃ upanissayo. ‘‘Yadi me upanissayo atthi, sakkā etaṃ paṭiladdhuṃ. Sacepi natthi, āyatiṃ upanissayo bhavissatī’’ti cirakālaparibhāvitāya ghaṭe padīpajālā viya abbhantare dippamānāya hetusampattiyā codiyamānā āha ‘‘evaṃ sante mayhaṃ pabbajjaṃ anujānāthā’’ti.
95利养恭敬产生，因为他长时间累积了福德。具备愿力成就：是指苏迦达长老曾向莲华上佛的上首弟子礼敬，做了属于抉择分的布施并发了愿，这称为具备成就的愿力。「没有多久就疲惫」：指修习业处时，由于观已经成熟，并不用很长时间精勤。为了阐明前面所说的意义，而说「从此以后」等。「第二次去」：指为了出家而去的第二次出行。
Lābhasakkāro uppajji sucirakālaṃ katūpacitapuññatāya. Abhinīhārasampannattāti sujātattherassa padumuttarassa bhagavato aggasāvakassa nipaccakāraṃ katvā – ‘‘tumhehi diṭṭhadhammassa bhāgī assa’’nti nibbedhabhāgiyaṃ dānaṃ datvā katapatthanāsaṅkhātasampannābhinīhārattā. Nāticiraṃ kilamitthāti kammaṭṭhānaṃ bhāventī vipassanāya paripākavasena ciraṃ na kilamittha. Vuttamevatthaṃ vivarituṃ ‘‘ito paṭṭhāyā’’tiādi vuttaṃ. Dutiyagamanenāti pabbājanatthaṃ gamanato dutiyagamanena.
96「引近」：指以问题的实质而拉近。「自有身」：指自己的身体。就像接受任何存放的物品那样领受。「单环结」：即只有一个结。因为那样容易解开，而多个环结则难解，所以选取一个结，是为了显示解答容易做到。站在无碍解的范畴内，以此显示长老尼已通达无碍解。「成为缘」：指作为所缘等方式而成为缘。
Upanetvāti pañhassa atthabhāvena upanetvā. Sakkāyanti sakāyaṃ. Upanikkhittaṃ kiñci vatthuṃ sampaṭicchamānā, viya sampaṭicchantī viya. Eko eva pāso etissāti ekapāsakā, gaṇṭhi. Sā hi sumociyā, anekapāsā pana dummociyā, ekapāsaggahaṇaṃ vissajjanassa sukarabhāvadassanatthaṃ . Paṭisambhidāvisaye ṭhatvāti etena theriyā pabhinnapaṭisambhidataṃ dasseti. Paccayabhūtāti ārammaṇādivasena paccayabhūtā.
97由于长老尼所证得的殊胜境界并非维莎卡自己能领悟的范围，所以他才会在心里想「我没办法」等等，应当这样来理解。「以谛的区分问题的解答」：因为把属于圣谛范围的法显示了出来，并且解答了所谓的「区分问题」——也就是分辨什么是这个、什么是那个、确定其中差别的问题，所以这样说。「两个谛」是指苦谛和集谛。「回转」是指翻转过来。「结问题」：因为极难透彻洞察，像一个死结一样的问题，所以称为结问题。
Theriyā visesādhigamassa attano avisayatāya visākho ‘‘na sakkā’’tiādinā cintesīti daṭṭhabbaṃ. Saccavinibbhogapañhabyākaraṇenāti saccapariyāpannassa dhammassa dassanato aññānaññatthaniddhāraṇabhedanāsaṅkhātassa vinibbhogapañhassa vissajjanena. Dve saccānīti dukkhasamudayasaccāni. Paṭinivattetvāti parivattetvā. Gaṇṭhipañhanti dubbinibbedhatāya gaṇṭhibhūtaṃ pañhaṃ.
98「那个取」并不是「那些五取蕴」，因为部分不等于整体，整体也不等于部分。同时，「取」也不是在五取蕴之外另有一个东西，因为取就是五取蕴的一部分。毕竟，部分是不可能脱离整体而独立存在的。如果有人说“取就是五取蕴”或者“取在五取蕴之外”等等，这双方的观点都有过失。「具有色等自性」：取有可能具有色、受、想、识的自性，也可能具有触、思等心所的自性。「如果在别处」：这是假设说，如果取是彻底离开五取蕴而单独存在的。「在他宗」指的是在其他部派的学说里。「心不相应的随眠」：这只是举一个例子，因为那些部派主张心没有色法等状态，识等也可以是心不相应的。「如是解答」：他是用“贤友，不是这样的”等话语，指出取其实就是对于诸蕴的欲贪，以此来解答。由于这解答能确立真实的法和义，所以是**不相离的**。对于任何地方都不会产生迷惑，不会**滞碍**。在提问的领域里，它驱散了愚痴的黑暗，就像**点燃了一千盏明灯**一样。取的具体情况，因为它并不浅显明白，对大多数人来说是**深隐**的。对于还不懂其中关窍的人，就像被东西盖住了一样，所以说是**隐蔽**的。因为它所涉及的法都是被三相所冲击的，所以说是**被三相冲击**的。因为它是甚深智慧的行境，所以说是**甚深**的。因为通过它能够彻底证悟圣谛，所以说它**获得了立足处**。正因为如此，它具备了「见法」等功德，从而**达到了无碍解**。因为完全修持了梵行，对于三界轮回的一切，在最终证入涅槃时，就像已经住在了存在的顶峰，所以说**安住于有顶**。
Na taṃyeva upādānaṃ te pañcupādānakkhandhā ekadesassa samudāyatābhāvato, samudāyassa ca ekadesatābhāvato. Nāpi aññatra pañcahi upādānakkhandhehi upādānaṃ tassa tadekadesabhāvato. Na hi ekadeso samudāyavinimutto hoti. Yadi hi taññevātiādinā ubhayapakkhepi dosaṃ dasseti. Rūpādisabhāvampīti rūpavedanāsaññāviññāṇasabhāvampi, phassacetanādisabhāvampi upādānaṃ siyā. Aññatra siyāti pañcahi upādānakkhandhehi visuṃyeva upādānaṃ yadi siyā. Parasamayeti nikāyavāde. Cittavippayutto anusayoti nidassanamattametaṃ nikāyavāde cittasabhāvābhāvaviññāṇādīnampi cittavippayuttabhāvapaṭijānanato. Evaṃ byākāsīti ‘‘na kho, āvuso’’tiādinā khandhagatachandarāgabhāvena byākāsi. Atthadhammanicchayasambhavato asambandhena. Tesu katthacipi asammuyhanato avitthāyantena. Pucchāvisaye mohandhakāravigamanena padīpasahassaṃ jālentena viya. Saupādānupādānaṭṭhānaṃ anuttānatāya pacurajanassa gūḷho. Aggahitasaṅketānaṃ kesañci paṭicchāditasadisattā paṭicchanno. Tilakkhaṇabbhāhatadhammavisayatāya tilakkhaṇāhato. Gambhīrañāṇagocaratāya gambhīro. Laddhapatiṭṭhā ariyasaccasampaṭivedhanato. Evaṃ diṭṭhadhammādibhāvato vesārajjappattā. Sabbaso nivutthabrahmacariyatāya tiṇṇaṃ bhavānampi aparabhāge nibbāne nivutthavatīti bhavamatthake ṭhitā.
461“他见色是我”：先把这个词挑出来，然后用“这里有某个人”等这段出自《无碍解道》的经文来解释它的含义。在这里，「见为我」是指把色看成是“我”，也就是把色当成一个实体的“有身”、一个自我来看待。“我”这个词，就是指称自我。持有“我”这种说法的人，是基于“我”的认知来安立一个自我的，因此，他会把那个色认为是“我”，会说“这个我的色”。他所称呼的那个“我”——也就是所谓的“我的自我”——认为那色就是我。这样一来，他就把色和我看成是没有差别的同一个东西，认为两者不分彼此。对于这样看待的人，色就像我一样，或者我就像色一样，那么色也就必然是无常的了。「焰」是指火焰。如果火焰是颜色，那它就只应该是眼识所认知的对象，而不是身识所认知的对象；或者，如果颜色也能被身识等所认知，那就与火焰没有区别了。所以，这个譬喻与它所譬喻的对象一样，对于一个「持邪见者」来说，都是不成立的。他是用「邪见的观察方式」在看，而不是用渴爱、慢、慧的那种随观方式在看。把没有物质形态的受等诸蕴执取为“我”，这就好比由于影子依赖于树，有人就把有影子的树当成了影子的主人一样；基于“色属于我”的观念，有人就会执着「有一个拥有色的我」。又好比花香依赖于花，有人就把香看作是在花里面一样；基于“色以我为依存处”的观念，有人就会执着「色在我之中」。又好比一个珠宝盒是宝石的盛放处，有人就把色执着为是我的容器，从而认为「我在色之中」。「同样的道理」：通过这种方式，来类推我和自己的受等诸蕴没有差别，以及我是它们的拥有者、依存处等关系，就像上面所描述的那样。
461.‘‘Rūpaṃ attato samanupassatī’’ti paduddhāraṃ katvā ‘‘idhekacco’’tiādinā (paṭi. ma. 1.130) paṭisambhidāpāṭhena tadatthaṃ vivarati. Tattha attato samanupassatīti attāti samanupassati, attabhāvena samanupassati. Ahanti attānaṃ niddisati. Ahaṃbuddhinibandhanañhi attānaṃ attavādī paññapeti, tasmā yaṃ rūpaṃ so ahanti yadetaṃ mama rūpaṃ nāma, so ahanti vuccamāno mama attā taṃ mama rūpanti rūpañca attañca advayaṃ anaññaṃ samanupassati. Tathā passato ca attā viya rūpaṃ, rūpaṃ viya vā attā aniccoti āpannameva . Accīti jālasikhā. Sā ce vaṇṇo, cakkhuviññeyyāva siyā, na kāyaviññeyyā, vaṇṇopi vā kāyādiviññeyyo acciyā anaññattāti upameyyaṃ viya upamāpi diṭṭhigatikassa ayuttāva. Diṭṭhipassanāyāti micchādiṭṭhisaṅkhātāya passanāya passati, na taṇhāmānapaññānupassanāya. Arūpaṃ vedanādiṃ attāti gahetvā chāyāya rukkhādhīnatāya chāyāvantaṃ rukkhaṃ viya, rūpassa santakabhāvena attādhīnatāya rūpavantaṃ attānaṃ samanupassati. Pupphādhīnatāya pupphasmiṃ gandhaṃ viya ādheyyabhāvena attādhīnatāya rūpassa attani rūpaṃ samanupassati. Yathā karaṇḍo maṇino ādhāro, evaṃ rūpampi attano ādhāroti katvā attānaṃ rūpasmiṃ samanupassati. Eseva nayoti iminā attano vedanādīhi anaññattaṃ tesañcādhāraṇataṃ nissitatañca yathāvuttaṃ atidisati.
100「无色是我」这一项被提出来，就像“有受者”等说法一样，因为它不包含与色法混合的情况。「色与无色混合的我」这一项被提出来，是因为把色法和其余的受想行识等无色法合在一起，执着为一个我。「断灭见」被提出来，是因为这种观点认为色等诸法会彻底毁灭。因此有人说：“如果有人宣称‘色是我’，那么那个色就不会再生起；而我的这个自我，是生起又灭去的。这样一来，他就落入了这种断灭的见解。” 这通于「其余的十五种情况」。而「常见」被提出来，是因为从“有色”等角度来执取时，对于色本身并没有去清晰地辨明，所以会执着它为恒常。
Arūpaṃ attāti kathitaṃ ‘‘vedanāvanta’’ntiādīsu viya rūpena vomissakatāya abhāvato. Rūpārūpamissako attā kathito rūpena saddhiṃ sesārūpadhammānaṃ attāti gahitattā. Ucchedadiṭṭhi kathitā rūpādīnaṃ vināsadassanato. Tenevāha ‘‘rūpaṃ attāti yo vadeyya, taṃ na upapajjati, attā me uppajjati ca veti cāti iccassa evamāgataṃ hotī’’tiādi. Avasesesūti pannarasasu ṭhānesu. Sassatadiṭṭhi kathitā rūpavantādibhāvena gahitassa aniddhāritarūpattā.
101一个「持邪见的人」，对于他所执着为“我”的那个对象，绝大多数时候也会执着它是恒常的、快乐的。然而，作为圣弟子，因为用相反的观法破除了这种执着，彻底善见了一切法都是无我的，所以他不会把色看作是我，如实地照见色是无常的、苦的、无我的。对于受想行识等，也是如此。为了开显这个道理，所以经典中说“不以色是我”等等。同样的道理，如同无明、有和渴爱是轮回的集起之因，「有身见」也是轮回的集起。所以在关于邪见的讨论中，说“以这些（邪见），便会有（轮回中的）继续流转”等等。而在关于断除邪见的讨论中，则说“以这些（破除邪见），便不会有继续的流转”等等。
Diṭṭhigatiko yaṃ vatthuṃ attāti samanupassati, yebhuyyena taṃ niccaṃ sukhanti ca samanupassateva. Sāvako pana tappaṭikkhepena sabbe dhammā anattāti sudiṭṭhattā rūpaṃ attāti na samanupassati, tathābhūto ca aniccaṃ dukkhaṃ anattāti samanupassati, tathā vedanādayoti dassento ‘‘na rūpaṃ attato’’tiādimāha. Evaṃ bhavadiṭṭhipi avijjābhavataṇhā viya vaṭṭassa samudayoyevāti diṭṭhikathāyaṃ ‘‘ettakena gamanaṃ hotī’’tiādi. Diṭṭhippahānakathāyañca ‘‘ettakena gamanaṃ na hotī’’tiādi vuttaṃ.
462因为对方追问的就是前面已经解释过的那些义理，所以注释中说：“长老尼反问之后，才应当给予解答”。为了展示反问的方式，才说了“居士”等这番话。「以行道」：是指以导向有身灭的行道之状态。「以有为、无为的方式，以世间、出世间的方向，以被包含、未被包含的维度」——这里的“以…方式（维度）”一词，需要各自分别搭配来理解。在这个语境下，固然并没有一个名为“无为”的道，但之所以这样问：“（你所理解的）道，是有为的，还是无为的？”纯粹是顺着提问的方式来探讨的。单凭用了「圣」这个词，就已经确立了道是出世间的。但是，那些归属于能包含的蕴中的道法，也可能有世间性，所以在这里采用了“世间”的理解。此外，虽然在经典原文里只出现了“已被包含”这个词，没有出现“未被包含”，然而那些以“能包含者”的身份被提及的，它们本身并不是“被包含”的，因此注释书里才做了“未被包含”的理解，这一点应当看到。关于「有为」等词汇的解释：由种种因缘条件和合、共同造作而成的，所以叫「有为」。既然是这样有为的，对于具足此道的人来说，它在根本上是之前预备阶段的思心所，也就是心里想“愿我的道成为八支或七支”，因为这样被思虑过，所以被称为「所思惟的」。与它同时生起的思心所，由于也是助力生起的原因，也可以说是「所思惟的」。由此，它也被称为「所规划的」、「所蓄积的」。因为由因缘条件所造成，所以是「所作的」、「所生成的」。它是由正确修习的人在自己心流中端正地修习、令其生起的。总之，通过这七个词，都是在说明：圣道纯粹是由因缘条件所生成的。
462. Heṭṭhā vuttamatthameva pucchitattā ‘‘theriyā paṭipucchitvā vissajjetabbo’’ti vatvā paṭipucchanavidhiṃ dassetuṃ ‘‘upāsakā’’tiādi vuttaṃ. Paṭipattivasenāti sakkāyanirodhagāminipaṭipadābhāvena. Saṅkhatāsaṅkhatavasena lokiyalokuttaravasena saṅgahitāsaṅgahitavasenāti ‘‘vasenā’’ti padaṃ paccekaṃ yojetabbaṃ. Tattha kāmaṃ asaṅkhato nāma maggo natthi, kiṃ saṅkhato, udāhu asaṅkhatoti pana pucchāvasena tathā vuttaṃ? ‘‘Ariyo’’ti vacaneneva maggassa lokuttarato siddhā, saṅgāhakakhandhapariyāpannānaṃ pana maggadhammānampi siyā lokiyatāti idha lokiyaggahaṇaṃ. Kiñcāpi saṅgahitapadameva pāḷiyaṃ āgataṃ, na asaṅgahitapadaṃ, ye pana saṅgāhakabhāvena vuttā, te saṅgahitā na hontīti aṭṭhakathāyaṃ asaṅgahitaggahaṇaṃ katanti daṭṭhabbaṃ. Saṅkhatotiādīsu samecca sambhuyya paccayehi katoti saṅkhato. Tathābhūto ca taṃsamaṅgino puggalassa pubbabhāgacetanāti mayhaṃ maggo aṭṭhaṅgiko hotu sattaṅgiko vāti cetitabhāvena cetito. Sahajātacetanāyapi cetitova tassā sahakārīkāraṇabhāvato, tato eva pakappito āyūhito. Paccayehi nipphāditattā kato nibbattito ca. Samāpajjantena attano santāne sammadeva āpajjantena uppādentena. Iti sattahipi padehi paccayanibbattitaṃyeva ariyamaggassa dasseti.
103圣道拥有诸蕴的一部分作为其组成部分——也就是说，圣道本身也是一个「有分的」法。而那些诸蕴，它们自身没有这些部分，所以是「无分的」。「分」这个词，指的就是通过它可以显出一个总聚合体的那个东西，也就是组成部分、分支。这里的「道」就是圣道。因为圣道是一个构成部分，所以它只是一个「一分」而已。「无分的诸蕴」：因为它们是总聚的整体，以毫无遗漏的全部组成分来构成诸蕴。这就好比一座城市是一个国家的一部分，因为城市包含在国家之内，所以说这座城市是被国家所「包含」的；同理，圣道是戒、定、慧三蕴的一部分，因为圣道被包含在三蕴之中，所以说圣道是被这三蕴所「包含」的。通过“如同城市被国家所包含”这个比喻，来说明这个道理。「同类者」：指性质相同、本质一样的。在这里，戒蕴如果按照“九亿千种戒”等分类方式，或者按照已具备的受持戒、远离戒等方式来把握时，它是无量的、多种多样的，所以是「无分的」。然而，道心中的戒，只是“活命第八戒”而已，只是彻底断绝烦恼的那种远离，范围很窄，所以是「有分的」。定蕴也是这样，如果按照小、大无量等分类，或者按近行定、安止定等来分，有很多种类，所以是「无分的」；但道心中的定，唯是出世间的，仅属于安止定，所以是「有分的」。同样的，慧蕴若按照小、大无量等，以及闻所成慧、思所成慧等来区分，有无量种，所以是「无分的」；但道心中的慧，唯是出世间的，仅属于修所成慧，所以也是「有分的」。「依自身的特性」：意思是在没有其他资助条件的情况下，单单依靠它自己现在的本性、自己的力量，如果得不到精进的护持和正念的现前，它是无法安止于所缘的。关于「策励的作用」：就像在懈怠将要生起时，内心能够保持不掉下去，精进就有这种把心提起来的作用。关于「不飘荡的作用」：就像在水上不会漂浮不定一样，正念有把心稳固地定在目标上的不飘荡作用。
Asaṅgahito khandhānaṃ padeso etassa atthīti maggo sappadeso. Natthi etesaṃ padesāti khandhā nippadesā. Padissati etena samudāyoti hi padeso, avayavo. Ayanti maggo. Sappadesattā ekadesattā. Nippadesehi samudāyabhāvato niravasesapadesehi. Yathā nagaraṃ rajjekadesabhūtaṃ tadantogadhattā rajjena saṅgahitaṃ, evaṃ ariyamaggo khandhattayekadesabhūto tadantogadhattā tīhi khandhehi saṅgahitoti dasseti ‘‘nagaraṃ viya rajjenā’’ti iminā. Sajātitoti samānajātitāya, samānasabhāvattā evāti attho. Ettha ca sīlakkhandho ‘‘nava koṭisahassānī’’tiādinā (visuddhi. 1.20; apa. aṭṭha. 2.55.55; paṭi. ma. aṭṭha. 1.1.37) vuttapabhedavasena ceva sampattasamādānaviratiādivasena ca gayhamāno nippadeso, maggasīlaṃ pana ājīvaṭṭhamakameva samucchedaviratimattamevāti sappadesaṃ. Samādhikkhandho parittamahaggatādivasena ceva upacārappanāsamādhivasena ca anekabhedatāya nippadeso, maggasamādhi pana lokuttarova , appanāsamādhi evāti sappadeso. Tathā paññākkhandho parittamahaggatādivasena ceva sutamayañāṇādivasena ca anekabhedatāya nippadeso, maggapaññā pana lokuttarāva, bhāvanāmayā evāti sappadesā. Attano dhammatāyāti sahakārīkāraṇaṃ anapekkhitvā attano sabhāvena attano balena appetuṃ na sakkoti vīriyena anupatthambhitaṃ, satiyā ca anupaṭṭhitaṃ. Paggahakiccanti yathā kosajjapakkhe na patitā cittaṭṭhiti, tathā paggaṇhanakiccaṃ. Apilāpanakiccanti yathā ārammaṇe na pilavati, evaṃ apilāpanakiccaṃ.
104「俱生」就是指它们同时生起，一起运作。精进对于定能够安止在目标上，是一个殊胜的助缘，就像朋友弯下腰、把背给你当支撑，让你能站得更稳一样。正念对于定能够坚固地持续在目标上，也是一个重要的助缘，就像朋友用肩膀抵住你，让你能牢牢站稳一样。「由所作」：就是从它们实际起到的帮助作用这个角度来说的。
Ekato jātāti sahajātā. Piṭṭhiṃ datvā onatasahāyo viya vāyāmo samādhissa ārammaṇe appanāya visesapaccayabhāvato. Aṃsakūṭaṃ datvā ṭhitasahāyo viya sati samādhissa ārammaṇe daḷhapavattiyā paccayabhāvato. Kiriyatoti upakārakiriyato.
105「撞击后」：撞击所缘之后。确实，寻被称为「有撞击的作用」，而瑜伽行者说：「使业处成为以推论撞击所得、以寻撞击所得」。在这里，「于此亦」：即于正见与正思惟之中。「由所作」：由上述那种资助作用的所作。
Ākoṭetvāti ārammaṇaṃ āhanitvā. Tathā hi vitakko ‘‘āhananaraso’’ti, yogāvacaro ca ‘‘kammaṭṭhānaṃ takkāhataṃ vitakkapariyāhataṃ karotī’’ti vuccati. Idhāpīti sammādiṭṭhisaṅkappesu. Kiriyatoti vuttappakāraupakārakiriyato.
106破坏对净相、乐相等所缘相的执取，就是四种功用的成就。「由缘的状态」：即由俱生缘等缘的状态。「唯依四功用成就」：这是显示唯对于道精进（如此）被把握。因为那一个道精进独一存在时，通过上述资助的自性并以眷属的意义而成为资具，于是成就四功用。「与道相应诸法」：以此句也包含了道本身之法，而不只是与它相应的触等法。「一刹那心」：从道心生起的角度说，唯有一刹那心。
Subhasukhādinimittaggāhavidhamanaṃ catukiccasādhanaṃ. Paccayattenāti sahajātādipaccayabhāvena. Catukiccasādhanavasenevāti idaṃ maggavīriyasseva gahitabhāvadassanaṃ. Tañhi ekaṃyeva hutvā catukiccaṃ yathāvuttaupakārakasabhāvena ca parivāraṭṭhena parikkhāro hoti. Maggasampayuttadhammānanti iminā maggadhammānampi gahaṇaṃ, na taṃsampayuttaphassādīnaṃyeva. Ekacittakkhaṇikāti maggacittuppādavasena ekacittakkhaṇikā.
107「以七种智」：即以到达最极增上的七个速行心相应的智，或以七种随观智。「最初的习行就是习行，此后的增长就是修习，反复地做就是多修习」：出于这样的意图，才说「以不同的心」等。凡是依意图抽出、应取之义的经典，是应引导的（不了义）经。凡是依文句表面意义取义的，是已引导（了义）的经。「如果是这样」：指如果这部经是已引导的经，而习行等在各各不同的心中发生，如果真的是这样。习行等是指心多次生起，而不是仅一次，因此说「一个心」等。这里的略义是：如果心正以习行的方式转起，即使极长的时间，也只能以习行的方式转起；同样，如果正以修习、多修习的方式转起，也是如此。但是在这里，并没有这样的固定法则可得：唯此等心以习行转起，此等心以修习转起，又以多修习转起。因此，对那些主张出世间道有很多刹那心的人来说，这个过失实在难以避免。然而，正如在预备阶段，于种种心中生起的遍知等作用的、属于正见等法，在通达时，相应地成就四功用，并且转起成为一刹那心；同样，依照修观而生起行（abhisankhāra）的力量，习行、修习、多修习在通达时唯是一刹那心——这样主张的诸阿阇梨则没有任何过失，因为由习行等所应作的事，那时唯在一刹那心即能成就。因此说：「或者是一刹那心」等。「如果他认知」：即如果他达成认知。「你且喝粥去吧」：他应该被催促离开，因为不能参与法的论议，这是其意图。
Sattahi ñāṇehīti paramukkaṃsagatehi sattahi javanehi sampayuttañāṇehi, sattahi vā anupassanāñāṇehi. Ādito sevanā āsevanā, tato paraṃ vaḍḍhanā bhāvanā, punappunaṃ karaṇaṃ bahulīkammanti adhippāyenāha ‘‘aññena cittenā’’tiādi. Adhippāyavasena niddhāretvā gahetabbatthaṃ suttaṃ neyyatthaṃ. Yathārutavasena gahetabbatthaṃ nītatthaṃ. Evaṃ santeti yadi idaṃ suttaṃ nītatthaṃ, āsevanādi ca visuṃ visuṃ cittehi hoti, evaṃ sante. Āsevanādi nāma cittassa anekavāraṃ uppattiyā hoti , na ekavāramevāti āha ‘‘ekaṃ citta’’ntiādi. Tatrāyaṃ saṅkhepattho – āsevanāvasena pavattamānaṃ cittaṃ sucirampi kālaṃ āsevanāvaseneva pavatteyya, tathā bhāvanābahulīkammavasena pavattamānānipi, na cettha ettakāneva cittāni āsevanāvasena pavattanti, ettakāni bhāvanāvasena, bahulīkammavasenāti niyamo labbhati. Iti anekacittakkhaṇikaariyamaggaṃ vadantassa dunnivāriyovāyaṃ doso. Yathā pana pubbabhāgepi nānācittesu pavattapariññādikiccānaṃ sammādiṭṭhiādīnaṃ paṭivedhakāle yathārahaṃ catukiccasādhanaṃ, ekacittakkhaṇikā ca pavatti, evaṃ vipassanāya pavattābhisaṅkhāravasena āsevanābhāvanābahulīkammāni paṭivedhakāle ekacittakkhaṇikāneva hontīti vadantānaṃ ācariyānaṃ na koci doso āsevanādīhi kātabbakiccassa tadā ekacittakkhaṇeyeva sijjhanato. Tenāha ‘‘ekacittakkhaṇikāvā’’tiādi. Sace sañjānātīti sace saññattiṃ gacchati. Yāguṃ pivāhīti uyyojetabbo dhammasākacchāya abhabbabhāvatoti adhippāyo.
463「于福行等」：以「等」字，也摄取了以身思等为相的身行等，并不只是福行、非福行、不动行。「以身所系故」：因为是系属于身的，所以由身而被造作，不是因为身等起的缘故；因为那些法是心等起。「而被生成」：这是就「有身时则有，无身时则无」而说的。「语言」：即语声。「造作」：即产生。因此说：「生成」。因为脱离了寻与伺的心，不能产生语声。「以心所系故」：以此显示心是依止等缘的状态，以及「心行」称为「造作」。「相互杂合」：即意义上虽然有别异，但以身行等名称、所能称说的状态而相互杂合，如同没有差别，因此就变得混乱、杂染、不明显、不昭著、难以说明、难以了知。「执取、握持、释放、移动」：对任何依身体而应执取者，引致、成就名为「执取」的握持、名为「释放」的舍离、名为「如理移动」的活动等，这些行因此而产生。从身转起的行，以及由身而被造作的，就称为「身行」。「颚骨移动」：即颚骨的活动。「语破」：即发出语言。以这些（造作语言），在这里就称为「语行」。
463.Puññābhisaṅkhārādīsūti ādi-saddena kāyasañcetanādi lakkhaṇe kāyasaṅkhārādikepi saṅgaṇhāti, na apuññāneñjābhisaṅkhāre eva. Kāyapaṭibaddhattā kāyena saṅkharīyati, na kāyasamuṭṭhānattā. Cittasamuṭṭhānā hi te dhammāti. Nibbattīyatīti ca idaṃ kāye sati sabbhāvaṃ , asati ca abhāvaṃ sandhāya vuttaṃ. Vācanti vacīghosaṃ. Saṅkharotīti janeti. Tenāha ‘‘nibbattetī’’ti. Na hi taṃ vitakkavicārarahitacittaṃ vacīghosaṃ nibbattetuṃ sakkoti. Cittapaṭibaddhattāti etena cittassa nissayādipaccayabhāvo cittasaṅkhārasaṅkharaṇanti dasseti. Aññamaññamissāti atthato bhinnāpi kāyasaṅkhārādivacanavacanīyabhāvena aññamaññamissitā abhinnā viya, tato eva āluḷitā saṃkiṇṇā avibhūtā apākaṭā duddīpanā duviññāpayā. Ādānaggahaṇamuñcanacopanānīti yassa kassaci kāyena ādātabbassa ādānasaṅkhātaṃ gahaṇaṃ, vissajjanasaṅkhātaṃ muñcanaṃ, yathātathācalanasaṅkhātaṃ copananti imāni pāpetvā sādhetvā uppannā. Kāyato pavattā saṅkhārā, kāyena saṅkharīyantīti ca kāyasaṅkhārātveva vuccanti. Hanusaṃcopananti hanusañcalanaṃ. Vacībhedanti vācānicchāraṇaṃ. Vācaṃ saṅkharontīti katvā idha vacīsaṅkhārātveva vuccanti.
464(464.)「将入」一词,它的所缘是临近于灭、即将到来的状态,舍近取远没有意义。从取作为灭尽基础的非想非非想处心之时开始,就称为「入灭尽」,出于这个意图而说:「以两个句子,说出了非想非非想处等至之时」。「其心已如此修习」:这里取的是长时限定的心,因为其余的心并不是无间的。确实,如果离开了令二力、智、定的行自在转起的心,长时限定的心就不能成就无心的状态。
464.Samāpajjissanti padaṃ nirodhassa āsannānāgatabhāvavisayaṃ āsannaṃ vajjetvā dūrassa gahaṇe payojanābhāvato. Nirodhapādakassa nevasaññānāsaññāyatanacittassa ca gahaṇato paṭṭhāya nirodhaṃ samāpajjati nāmāti adhippāyena ‘‘padadvayena nevasaññānāsaññāyatanasamāpattikālo kathito’’ti vuttaṃ. Tathā cittaṃ bhāvitaṃ hotīti ettha addhānaparicchedacittaggahaṇaṃ itaresaṃ nānantariyabhāvato. Na hi baladvayañāṇasamādhicariyānaṃ vasībhāvāpādanacittehi vinā addhānaparicchedacittaṃ acittakabhāvāya hoti.
110「以其余的诸行」:即以身行和心行。「唯于第二禅那断灭」:以不达到而灭。对于其余的情况,也是同样的道理。「将出」一词,其所缘是临近于出、即将到来的状态,舍近取远没有意义。由于从灭尽出定是由心生起所限定的,因此在那个之前之内,便说:「以两个句子,说出了在灭尽内之时」。「其心已如此修习」:即如同根据被限定的时间而为无心状态,此后便成为有心状态,如此,灭尽的遍作心被生起了。
Sesasaṅkhārehīti kāyasaṅkhāracittasaṅkhārehi. Dutiyajjhāneyeva nirujjhati anuppattinirodhena. Itaresupi eseva nayo. Vuṭṭhahissanti padaṃ vuṭṭhahanassa āsannānāgatabhāvavisayaṃ āsannaṃ vajjetvā dūrassa gahaṇe payojanābhāvato. Nirodhato vuṭṭhānassa ca cittuppādena paricchinnattā tato oramevāti āha ‘‘padadvayena antonirodhakālo kathito’’ti. Tathā cittaṃ bhāvitaṃ hotīti yathā yathāparicchinnakālameva acittakabhāvo, tato paraṃ sacittakabhāvo hoti, tathā nirodhassa parikammacittaṃ uppāditaṃ hoti.
111「以简择」：即依简择而知道「唯此应作」，仅止息流转。「而成就」：即成就无心状态。那么，为什么唯独成就七日呢？因为有如是的时间限定，这多半是由于：依食而活的有情，其执受的持续，由一日所吃的食物，只能维持七日。
Paṭisaṅkhāti paṭisaṅkhāya idameva kātabbaṃ jānitvā appavattimattaṃ. Samāpajjantīti acittakabhāvaṃ sampadeva āpajjanti. Atha kasmā sattāhameva samāpajjantīti? Yathākālaparicchedakaraṇato, tañca yebhuyyena āhārūpajīvīnaṃ sattānaṃ upādinnakapavattassa ekadivasaṃ bhuttāhārassa sattāhameva yāpanato.
112“一切果等至都不令出入息生起”，这种说法并不存在，因此说：“令它生起”。为了显示那种不令生起的果等至，所以说：“然而此……乃至……不令生起”。这里，“此”：指在这部巴利经典中所说的入灭尽比丘。“而他的果等至，唯是第四禅那者”——并没有这样的定准，因此说：“以此作什么呢？”等。“不可称呼”：因为达到了极为微细的状态，即使有，也不能称为“有”，有些人这样说。然而，以作为灭尽基础的第四禅那等定行的力量，即使非第四禅那者，在紧随灭尽之后的果等至中，也不令出入息生起，正因为那种果等至本身没有出入息生起，所以才被称为“不可称呼”。而且这样处理，在《骞赡活命者长老事》中所引的等至与果的例证，也能很好地契合。因此他说：“这是在有分时所说的”。在“于唯作转起呈现之时”中，这里的唯作转起，是指身表和语表的动作；在它呈现之时，即在转起的时刻。“不能造作语言”：因为在那种等至中，那些寻与伺不会产生表知。
Sabbā phalasamāpatti assāsapassāse na samuṭṭhāpetīti idaṃ natthīti āha ‘‘samuṭṭhāpetī’’ti. Yā pana na samuṭṭhāpeti, taṃ dassento ‘‘imassa pana…pe… na samuṭṭhāpetī’’ti āha. Tattha imassāti idha pāḷiyaṃ vuttanirodhasamāpajjanabhikkhuno. Tassa pana phalasamāpatti catutthajjhānikāvāti niyamo natthīti āha ‘‘kiṃ vā etenā’’tiādi. Abbohārikāti sukhumattabhāvappattiyā ‘‘atthī’’ti voharituṃ asakkuṇeyyāti keci. Nirodhassa pana pādakabhūtāya catutthajjhānādisamādhicariyāya vasena acatutthajjhānikāpi nirodhānantaraphalasamāpatti assāsapassāse na samuṭṭhāpetīti abhāvato eva te abbohārikā vuttā. Evañca katvā sañjīvattheravatthumhi ānītasamāpattiphalanidassanampi suṭṭhu upapajjati. Tenāha ‘‘bhavaṅgasamayenevetaṃ kathita’’nti. Kiriyamayapavattavaḷañjanakāleti ettha kiriyamayapavattaṃ kāyavacīviññattivipphāro, tassa vaḷañjanakāle pavattanasamaye. Vācaṃ abhisaṅkhātuṃ na sakkonti aviññattijanakattā tesaṃ vitakkavicārānaṃ.
113“具功德”（saguṇena）就是“具本性”（sarasena），“自性”（sabhāvena）也就是这个意思。“空”（suññatā）指的是果等至，因为它远离了贪等而成为空。同样，由于贪的“相”（nimitta）等不存在，所以称为“无相”（animittā）；由于贪的“愿求”（paṇidhi）等不存在，所以称为“无愿”（appaṇihitā）。因此说：‘在无相和无愿当中，也适用同样的道理。’以无相和无愿的涅槃为所缘而生起的果等至中，触就称为无相触、无愿触，这个意义就用‘同样的道理’来指称。
Saguṇenāti sarasena, sabhāvenāti attho. Suññatā nāma phalasamāpatti rāgādīhi suññattā. Tathā rāganimittādīnaṃ abhāvā animittā, rāgapaṇidhiādīnaṃ abhāvā appaṇihitāti āha ‘‘animittaappaṇihitesupi eseva nayo’’ti. Animittaṃ appaṇihitañca nibbānaṃ ārammaṇaṃ katvā uppannaphalasamāpattiyaṃ phasso animitto phasso appaṇihito phasso nāmāti imamatthaṃ ‘‘eseva nayo’’ti iminā atidisati.
114由于见到了我空，无我随观就是“空”（suññatā）；由于破除了常相，无常随观就是“无相”（animittā）；由于遮止了对乐的愿求，苦随观就是“无愿”（appaṇihitā）——因此说：‘空……乃至……也被称为观。’“从无常出起”是指执取诸行无常相的、导向出起的观，它通过一侧出起、两侧出起以及相转起，从无常而出起。“从无常把握后”这是为了说明“并非唯一如此”而说的。同样的道理也适用于其余的情况。关于无愿观的道等，以及空观的道等，其连结，他说：“同样的道理。”因为没有对来趣的确定，所以成了不决定，因此会有不同的解释。事实上，三种触在接触：像这样以功德和所缘而得名的空等三种触在接触，是一种不确定的说法。这是成立的，因为一个触可以得到三种名称。
Attasuññatādassanato anattānupassanā suññatā, niccanimittugghāṭanato aniccānupassanā animittā, sukhappaṇidhipaṭikkhepato dukkhānupassanā appaṇihitāti āha – ‘‘suññatā…pe… vipassanāpi vuccatī’’ti. Aniccato vuṭṭhātīti saṅkhārānaṃ aniccākāraggāhiniyā vuṭṭhānagāminiyā parato ekatovuṭṭhānaubhatovuṭṭhānehi nimittapavattato vuṭṭhāti. Aniccato pariggahetvāti ca idaṃ ‘‘na ekantikaṃ evampi hotī’’ti katvā vuttaṃ. Esa nayo sesesupi. Appaṇihitavipassanāya maggotiādinā, suññatavipassanāya maggotiādinā ca yojanaṃ sandhāyāha ‘‘eseva nayo’’ti. Vikappo āpajjeyya āgamanassa vavatthānassa abhāvena avavatthānakarattā. Evañhi tayo phassā phusantīti evaṃ saguṇato ārammaṇato ca nāmalābhe suññatādināmakā tayo phassā phusantīti aniyamavacanaṃ. Sameti yujjati ekasseva phassassa nāmattayayogato.
115因为远离了一切有为，涅槃被称为“远离”，也就是作为依远离。“倾向”是指背离它的对立面而朝向它。“下倾”是向下倾斜，“倾注”就是从那里完全倾注的状态。
Sabbasaṅkhatavivittatāya nibbānaṃ viveko nāma upadhivivekoti katvā. Ninnatā tappaṭipakkhavimukhassa tadabhimukhatā. Poṇatā onamanaṃ, pabbhāratā tato vissaṭṭhabhāvo.
465465. 从眼等感官对于色等对象转起的色身生起，所以五门乐称为“身乐”；从意门生起的，由意触所生，所以称为“心所乐”。如果描述说‘它带来乐’，这是对自性的描述。“甘甜状态的指示”，就是说明可意的状态。“感受状态的指示”，就是说明觉受的状态。因为从究竟义来说，只有受在感受所缘，而所缘只是被感受的。把‘苦’当作自性的描述等等，也同样指出了同样的道理。“住立乐”：由于住立、持续而乐，并非只是住立刹那而已。因此说‘存在是乐’。“变坏苦”：由于变化、离去而苦，并非只是灭刹那而已。因此说‘不存在是苦’。对于未遍知所依的人，乐受的灭尽会现起为苦。这个意义应该用可爱事物的分离来说明。“住立苦”和“变坏乐”：这里也是同样的道理。因此说‘存在是苦，不存在是乐’。苦受的灭尽对于众生现起为乐。他们这样说：‘由于疾病平息了，啊，乐就产生了。’“知的状态”就是如实了知自相。因为了知不苦不乐受是乐，这是由于它状态微细，就像对其他法从自相和共相正确地了知，那是最上的乐。因此他说：
465. Cakkhādito rūpādīsu pavattarūpakāyato uppajjanato pañcadvārikaṃ sukhaṃ kāyikaṃ nāma, manodvārikaṃ cetophassajātāya cetasikaṃnāma. Sabhāvaniddeso sukhayatīti katvā. Madhurabhāvadīpakanti iṭṭhabhāvajotanaṃ. Vedayitabhāvadīpakanti vedakabhāvavibhāvakaṃ. Vedanā eva hi paramatthato ārammaṇaṃ vedeti, ārammaṇaṃ pana veditabbanti. Dukkhanti sabhāvaniddesotievamādiatthavacanaṃ sandhāyāha ‘‘eseva nayo’’ti. Ṭhitisukhāti ṭhitiyā dharamānatāya sukhā, na ṭhitikkhaṇamattena. Tenāha ‘‘atthibhāvo sukha’’nti. Vipariṇāmadukkhāti vipariṇamanena vigamanena dukkhā, na nirodhakkhaṇena. Tenāha ‘‘natthibhāvo dukkha’’nti. Apariññātavatthukānañhi sukhavedanuparamo dukkhato upaṭṭhāti. Svāyamattho piyavippayogena dīpetabbo. Ṭhitidukkhā vipariṇāmasukhāti etthāpi eseva nayo. Tenāha ‘‘atthibhāvo dukkhaṃ, natthibhāvo sukha’’nti. Dukkhavedanuparamo hi sattānaṃ sukhato upaṭṭhāti. Evañhi vadanti – ‘‘tassa rogassa vūpasamena aho sukhaṃ jāta’’nti. Jānanabhāvoti yāthāvasabhāvato avabujjhanaṃ. Adukkhamasukhañhi vedanaṃ jānantassa sukhaṃ hoti tassa sukhumabhāvato, yathā tadaññe dhamme salakkhaṇato sāmaññalakkhaṇato ca sammadeva avabodho paramaṃ sukhaṃ. Tenevāha –
117‘无论何时何地，他观察诸蕴的生灭；’
‘‘Yato yato sammasati, khandhānaṃ udayabbayaṃ;
118‘他获得喜与欢悦，那是不死的，对于了知者。’（《法句经》374）
Labhatī pītipāmojjaṃ, amataṃ taṃ vijānata’’nti. (dha. pa. 374);
119“不知的状态”：这里应以与所说相反的方式来了解其意义。因为迷乱而住就是苦。另一种解释：“知的状态”就是有知、有智。因为与智相应以及以智为依处的不苦不乐受是乐，是可喜的状态。如所说：‘既是可意的，也是有可意果的。’“不知的状态是苦”：这里也应以与所说相反的方式来了解其意义。
Ajānanabhāvoti ettha vuttavipariyāyena attho veditabbo. Dukkhañhi sammohavihāroti. Aparo nayo jānanabhāvoti jānanassa ñāṇassa sabbhāvo. Ñāṇasampayuttā hi ñāṇopanissayā ca adukkhamasukhā vedanā sukhā iṭṭhākārā. Yathāha ‘‘iṭṭhā ceva iṭṭhaphalā cā’’ti. Ajānanabhāvo dukkhanti ettha vuttavipariyāyena attho veditabbo.
120哪一种随眠在随眠？即在欲贪随眠等七种随眠中，哪一种随眠以随眠的方式转起？因为以未断除的状态在相续中随眠，所以称为随眠；得到适合的因缘时就生起，这就是它的含义。由此显示出，在得到因缘时，它们具有生起的资格。未断除的烦恼在得到因缘时就生起。因此说‘以未断除的意义，如同睡着一样’。这些从非约略的角度来说，应当视为未来烦恼；过去和现在的烦恼，因为本质相同，也这样称呼。因为法不会因为时间不同而有本质的差异。如果未断除的意义就是随眠的意义，那么一切未断除的烦恼岂不都成为随眠了？我们不单单以未断除的状态来定义随眠的意义，而是以未断除的状态而成为强势的烦恼才是随眠。这种强势性应当视为贪等特有的自相，因为在阿毗达摩中说：‘他舍断强势的随眠。’这里的「这个」（so）是指贪随眠。「未断除的」：通过未断除的状态来说明随眠的意义。它从所未遍知的蕴之依处，在遍知时，就得不到立足点。因此说‘并非对于所有的乐受，它都是未断除的’。而且，这里随眠的意义是就所缘来说的。因此说‘并非对于一切乐受都生起，这是它的含义。’
Katamo anusayo anusetīti kāmarāgānusayādīsu sattasu anusayesu katamo anusayo anusayavasena pavattati? Appahīnabhāvena hi santāne anusayantīti anusayā, anurūpaṃ kāraṇaṃ labhitvā uppajjantīti attho. Etena kāraṇalābhe sati uppajjanārahatā nesaṃ dassitā. Appahīnā hi kilesā kāraṇalābhe sati uppajjanti. Tenāha ‘‘appahīnaṭṭhena sayito viya hotī’’ti. Te ca nippariyāyato anāgatā kilesā daṭṭhabbā, atītā paccuppannā ca taṃsabhāvattā tathā vuccanti. Na hi dhammānaṃ kālabhedena sabhāvabhedo atthi. Yadi appahīnaṭṭho anusayaṭṭho, nanu sabbepi kilesā appahīnā anusayā bhaveyyunti? Na mayaṃ appahīnatāmattena anusayaṭṭhaṃ vadāma, atha kho pana appahīnaṭṭhena thāmagatā kilesā anusayā. Idaṃ thāmagamanañca rāgādīnameva āveṇiko sabhāvo daṭṭhabbo, yato abhidhamme – ‘‘thāmagataṃ anusayaṃ pajahatī’’ti vuttaṃ. Soti rāgānusayo. Appahīnoti appahīnabhāvamukhena anusayanaṭṭhamāha. So ca apariññātakkhandhavatthuto, pariññātesu patiṭṭhaṃ na labhati. Tenāha ‘‘na sabbāya sukhāya vedanāya so appahīno’’ti. Ārammaṇavasena cāyaṃ anusayaṭṭho adhippeto. Tenāha ‘‘na sabbaṃ sukhaṃ vedanaṃ ārabbha uppajjatīti attho’’ti.
121然而，「随眠」的意义，也需要依「事」来了知，这就是被称为「得地」的那种。因此，在《清净道论》注疏（2.834）中说：
Vatthuvasenapi pana anusayaṭṭho veditabbo, yo ‘‘bhūmiladdha’’nti vuccati. Tena hi aṭṭhakathāyaṃ (visuddhi. 2.834) vuttaṃ –
122「地」指观的所缘，也就是三地的五蕴。「得地」则指在那些蕴中具有生起资格的烦恼类别。因为它拥有地，所以被称为「得地」，也就是“得到地”的意思。但这并非依所缘而言。因为如果依所缘来说，即使是对已经遍知的诸漏尽者的过去、未来诸蕴，烦恼也能生起，例如针对大迦旃延、莲华色等的蕴，或针对修罗财主、难陀摩纳婆等的蕴而生起的烦恼。如果那就是「得地」，由于它不可被断除，就没有人能断除有（轮回）的根本了。然而，应知「得地」是就「事」来说的。因为不管在哪里，只要以观慧未被遍知的诸蕴生起，从它们生起之时开始，那作为有轮根本的烦恼类别就在那里随眠。这应当以“未断除”的含义来了知为「得地」。等等。
‘‘Bhūmīti vipassanāya ārammaṇabhūtā tebhūmakā pañcakkhandhā. Bhūmiladdhaṃ nāma tesu khandhesu uppattirahaṃ kilesajātaṃ. Tena hi sā bhūmiladdhā nāma hoti, tasmā bhūmiladdhanti vuccati, sā ca kho na ārammaṇavasena. Ārammaṇavasena hi sabbepi atītānāgate pariññātepi ca khīṇāsavānaṃ khandhe ārabbha kilesā uppajjanti mahākaccānauppalavaṇṇādīnaṃ khandhe ārabbha soreyyaseṭṭhinandamāṇavakādīnaṃ viya. Yadi ca taṃ bhūmiladdhaṃ nāma siyā, tassa appaheyyato na koci bhavamūlaṃ pajaheyya, vatthuvasena pana bhūmiladdhaṃ veditabbaṃ. Yattha yattha hi vipassanāya apariññātā khandhā uppajjanti, tattha tattha uppādato pabhuti tesu vaṭṭamūlaṃ kilesajātaṃ anuseti. Taṃ appahīnaṭṭhena bhūmiladdhanti veditabba’’ntiādi.
123「此理适用于一切处」（esa nayo sabbattha），这是用来说明“他（随眠）并不是对于一切苦受都是未断除的，也不是缘于一切苦受而生起”等等。其中应说的内容，可依前面已陈述的道理来理解。而“任何随眠于何处随眠，它被断除时，就在那里称为已断除”，这是指各处提出的断除之问。针对它说“应断除什么？这称为断除之问”。
Esa nayo sabbatthāti iminā ‘‘na sabbāya dukkhāya vedanāya so appahīno, na sabbaṃ dukkhaṃ vedanaṃ ārabbha uppajjatī’’tiādiṃ atidisati. Tattha yaṃ vattabbaṃ, taṃ vuttanayeneva veditabbaṃ. ‘‘Yo anusayo yattha anuseti , so pahīyamāno tattha pahīno nāma hotī’’ti tattha tattha pahānapucchā, taṃ sandhāyāha ‘‘kiṃ pahātabbanti ayaṃ pahānapucchā nāmā’’ti.
124「以同一解答」（ekeneva byākaraṇena），即如“贤友毗舍佉，于此，比丘离诸欲……”（《中部》1.374）等文，以一个解答便解答了两个问题。「两个问题」即随眠之问与断除之问，这两问都被同一解答所回答。其中，“他以彼断除贪”是一个解答，“在那里贪随眠不随眠”是另一个解答。而且，这里没有按照提问的顺序，而是按断除的次第进行解答。“他解答了两个问题”是略说，为了阐明其含义，而接着说“于此”等。其中，「将彼如此镇伏后」一句，指示了这样的道理：某人镇伏了贪之后，不再给予它重新生起的机会，就这样镇伏之后，再以圣道彻底根除。因此可以说“他以彼断除贪，在那里贪随眠不随眠”。被欲瀑流等四瀑流，或者说被轮回生存瀑流急速冲荡的有情，应当超越这些瀑流而到达，而那个（涅槃）作为依靠处，成为立足之地。因此世尊说：“已渡、到彼岸、立于高地的婆罗门”（《相应部》4.238；《如是语》69；《无碍解道》187）。
Ekeneva byākaraṇenāti ‘‘idhāvuso, visākha, bhikkhu vivicceva kāmehī’’tiādinā (ma. ni. 1.374) ekeneva vissajjanena. Dve pucchāti anusayapucchā pahānapucchāti dvepi pucchā vissajjesi. ‘‘Rāgaṃ tena pajahatī’’ti idamekaṃ vissajjanaṃ, ‘‘na tattha rāgānusayo anusetī’’ti idamekaṃ vissajjanaṃ, pucchānukkamañcettha anādiyitvā pahānakkamena vissajjanā pavattā . ‘‘Dve pucchā vissajjesī’’ti saṅkhepato vuttamatthaṃ vivarituṃ ‘‘idhā’’tiādi vuttaṃ. Tattha tathāvikkhambhitameva katvāti iminā yo rāgaṃ vikkhambhetvā puna uppajjituṃ appadānato tathāvikkhambhitameva katvā maggena samugghāteti, tassa vasena ‘‘rāgaṃ tena pajahati, na tattha rāgānusayo anusetī’’ti vattabbanti dasseti. Kāmoghādīhi catūhi oghehi saṃsārabhavogheneva vā vegasā vuyhamānesu sattesu taṃ uttaritvā pattabbaṃ, tassa pana gādhabhāvato patiṭṭhānabhūtaṃ. Tenāha bhagavā – ‘‘tiṇṇo pāraṅgato thale tiṭṭhati brāhmaṇo’’ti (saṃ. ni. 4.238; itivu. 69; pu. pa. 187).
125由于空等差别而有多种类别，在圣典中以复数表述为“无上”（anuttaresu），所以在说了「无上解脱」之后，又以它们皆共具阿罗汉性而说“于阿罗汉果”。这是处格，表示领域。「令生起愿望」即“啊，愿我证得阿罗汉果！”这样激发愿望、希求的意思。这里“令生起”的词尾表示原因。那么，以阿罗汉果为所缘的愿望如何生起呢？其实，没有任何愿望能真的以阿罗汉果为所缘而生起，因为尚未证得，不属于它的对象范畴。但是，以心中假想出来的形象为目标，愿求便生起了。「缘希求而生」是就辗转缘而言的，但直接的缘关系并不存在，因此说“并非以愿望的建立为根源而生”。而这种「忧」是应被修习的，因为它成为断除不善、增长善的征相。因此世尊说：“帝释，我说忧也有两种——应修习的和不应修习的”（《长部》2.359-362）。经过三个月而成就者，称为「三月期」。其余两个词也同理。「在此分」指在这自恣的章节中。「清净自恣」就是表白“我是清净的”这种清净的自恣。因为只有阿罗汉们才有这样的自恣。
Suññatādibhedena anekabhedattā pāḷiyaṃ ‘‘anuttaresū’’ti bahuvacananiddesoti ‘‘anuttarā vimokkhā’’ti vatvā puna tesaṃ sabbesampi arahattabhāvasāmaññena ‘‘arahatte’’ti vuttaṃ. Visaye cetaṃ bhummaṃ. Patthanaṃ paṭṭhapentassāti ‘‘aho vatāhaṃ arahattaṃ labheyya’’nti patthanaṃ upaṭṭhapentassa, patthentassāti attho. Paṭṭhapentassāti cettha hetumhi antasaddo. Kathaṃ pana arahattavisayā patthanā uppajjatīti? Na kāci arahattaṃ ārammaṇaṃ katvā patthanā uppajjati anadhigatattā avisayabhāvato. Parikappitarūpaṃ pana taṃ uddissa patthanā uppajjati. ‘‘Uppajjati pihāpaccayā’’ti vuttaṃ paramparapaccayataṃ sandhāya, ujukaṃ pana paccayabhāvo natthīti vuttaṃ ‘‘na patthanāya paṭṭhapanamūlakaṃ uppajjatī’’ti. Idaṃ pana sevitabbaṃ domanassaṃ akusalappahānassa kusalābhivuḍḍhiyā ca nimittabhāvato. Tenāha bhagavā – ‘‘domanassampāhaṃ, devānaminda, duvidhena vadāmi sevitabbampi asevitabbampī’’ti (dī. ni. 2.359-362). Tīhi māsehi sampajjanakā temāsikā. Sesapadadvayepi eseva nayo. Imasmiṃ vāreti imasmiṃ pavāraṇavāre. Visuddhipavāraṇanti ‘‘parisuddho aha’’nti evaṃ pavattaṃ visuddhipavāraṇaṃ. Arahantānameva hesa pavāraṇā.
126为了显示“在任何时候，都不存在‘应被断除者被断除’这回事”，于是说了“并非以忧……”等语句，这是以方便说的方式，为阐明其含义而说“然而此”等。但这里应说的内容，将在后面详细阐述。“执取行道后，建立愿望后，已安立愿望”。「省察」是依着教诫而激励自己来说的。「由于戒而卑劣之处」意思是：比起其他向阿罗汉果行道的人，你有没有因为戒而低劣的地方呢？「极清净」即如同毫无瑕疵、经过洗净的宝石那样极清净。「善策励」是指精进善加策励，没有任何退缩。「慧」指观慧，由于不被对立品所制伏，所以不迟钝、锐利明净，在审察诸行时勇健运转。「以方便」是说，以这种忧作为获得阿罗汉果的亲近助缘的方式而说。“此处意指依所缘随眠”，所以经文说“并非缘彼而生”。“于此不生起即名为断除”，因此说“在那里嗔随眠已断，这就是含义”。应以第三禅镇伏的无明，那正是以圣道彻底断尽的，因此说“镇伏无明随眠后”等；或者说，因为它类似于随眠。同样地，“镇伏贪随眠后”也同此道理。在第四禅中不随眠，称为在那里尚未办应作之事。
Na kadāci pahātabbassa pahāyakatā atthīti dassento ‘‘na domanassena vā’’tiādiṃ vatvā pariyāyenetaṃ vuttaṃ, taṃ vibhāvento ‘‘ayaṃ panā’’tiādimāha. Yaṃ panettha vattabbaṃ, taṃ parato vitthārena āgamissati. Paṭipadaṃ gahetvā patthanaṃ katvā patthanaṃ ṭhapetvā. Paṭisañcikkhatīti ovādavasena attānaṃ samuttejento katheti. Sīlena hīnaṭṭhānanti aññehi arahattāya paṭipajjantehi sīlena hīnaṭṭhānaṃ kiṃ tuyhaṃ atthīti adhippāyo. Suparisuddhanti akhaṇḍādibhāvato sudhotajātimaṇi viya suṭṭhu parisuddhaṃ. Supaggahitanti kadācipi saṅkocābhāvato vīriyaṃ suṭṭhu paggahitaṃ. Paññāti vipassanāpaññā paṭipakkhehi anadhibhūtatāya akuṇṭhā tikkhavisadā saṅkhārānaṃ sammasane sūrā hutvā vahati pavattati. Pariyāyenāti tassa domanassassa arahattupanissayatāpariyāyena. Ārammaṇavasena anusayanaṃ idhādhippetanti āha ‘‘na taṃ ārabbha uppajjatī’’ti. Anuppajjanamettha pahānaṃ nāmāti vuttaṃ ‘‘pahīnova tattha paṭighānusayoti attho’’ti. Tatiyajjhānena vikkhambhetabbā avijjā, sā eva ariyamaggena samucchindīyatīti ‘‘avijjānusayaṃ vikkhambhetvā’’tiādi vuttaṃ, anusayasadisatāya vā. ‘‘Rāgānusayaṃ vikkhambhetvā’’ti etthāpi eseva nayo. Catutthajjhāne nānuseti nāma tattha kātabbakiccākaraṇato.
466「因此」：意指由于成为对立、据自性、作用、缘等各方面。「相反譬喻」被举出，就如“黑与白相反的诸法”等处那样。「如同黑暗」：像黑暗一样，从自性上就是微劣的。「不明显」：因为不是粗大性，所以不显了、不明显。正因如此，才说「难以显示」「难以令了知」。「如此之类」：即犹如舍一样。就像舍受不像苦受乐受那么粗大，同样，无明也不像贪、嗔那样粗大。所以它才是黑暗的、不明显的、难以显示、难以令了知——这就是含义。「同类譬喻」被举出，就如“誓愿与回声”等。「在多少处」：即在苦等多少处，或指在所应知之处。「相反譬喻」：比如光明是对黑暗起破坏作用的相反譬喻。「明」指道智，「解脱」指果，因此说“这两种法是无漏的”。在「无漏义」等之中，也可以说「殊胜义」。因为那殊胜义也是解脱与涅槃共通的，而解脱以无行的含义对涅槃有相反性，这也确实成立。“你超越问题而去了，问了不应问的”，这是意旨。没有停留在合适的范围内把握问题的界限和量，而继续追问的人，无法把握住问题的边际。「于无譬喻法」：即从绝对意义上说，以同类譬喻来看就是无譬喻的法。虽然以未来等方式，涅槃的同类譬喻曾被说过，但那相对存在的仍是有为法。因此，从绝对意义而言，任何同类譬喻都不存在，而问者正是基于这个来问，因此说“你超越了”等。因为无行、无住立、恒常的涅槃，哪里会有绝对同类的存在呢？所以这样说「所谓涅槃」等。
466.Tasmāti paccanīkattā sabhāvato kiccato paccayato cāti adhippāyo. Visabhāgapaṭibhāgo kathito ‘‘kaṇhasukkasappaṭibhāgā dhammā’’tiādīsu viya. Andhakārāti andhakārasadisā appakā sabhāvato. Avibhūtā apākaṭā anoḷārikabhāvato. Tato eva duddīpanā duviññāpanā. Tādisāvāti upekkhāsadisāva. Yathā upekkhā sukhadukkhāni viya na oḷārikā, evaṃ avijjā rāgadosā viya na oḷārikā. Atha kho andhakārā avibhūtā duddīpanā duviññāpanāti attho. Sabhāgapaṭibhāgo kathito ‘‘paṇidhi paṭighoso’’tiādīsu viya. Yattakesu ṭhānesūti dukkhādīsu yattakesu ṭhānesu, yattha vā ñeyyaṭṭhānesu. Visabhāgapaṭibhāgoti andhakārassa viya āloko vighātakapaṭibhāgo. Vijjāti maggañāṇaṃ adhippetaṃ, vimuttīti phalanti āha ‘‘ubhopete dhammā anāsavā’’ti. Anāsavaṭṭhenātiādīsu paṇītaṭṭhenātipi vattabbaṃ. Sopi hi vimuttinibbānānaṃ sādhāraṇo, vimuttiyā asaṅkhataṭṭhena nibbānassa visabhāgatāpi labbhateva. Pañhaṃ atikkamitvā gatosi, apucchitabbaṃ pucchantoti adhippāyo. Pañhānaṃ paricchedapamāṇaṃ gahetuṃ yuttaṭṭhāne aṭṭhatvā tato paraṃ pucchanto nāsakkhi pañhānaṃ pariyantaṃ gahetuṃ. Appaṭibhāgadhammassāti nippariyāyato sabhāgapaṭibhāgena appaṭibhāgadhammassa. Anāgatādipariyāyena nibbānassa sabhāgapaṭibhāgo vutto, visabhāge ca attheva saṅkhatadhammā, tasmā nippariyāyato kiñci sabhāgapaṭibhāgaṃ sandhāya pucchatīti katvā ‘‘accayāsī’’tiādi vuttaṃ. Asaṅkhatassa hi appatiṭṭhassa ekantaniccassa sato nibbānassa kuto nippariyāyena sabhāgassa sambhavo. Tenāha ‘‘nibbānaṃ nāmeta’’ntiādi.
128「偏离」在这里是指：因为没有“我要问同类譬喻”这样的决定，所以在偏离了所问的意义之后提问，并不是由于不知道而问。以此显示，前面的一切问题，都是先以了知、审察的方式确定后才提出的。而长老尼则如实阐明每一个所问的意义，随顺着世尊开示的智慧而解答。「沉入涅槃」即进入涅槃而安住，以涅槃为归宿。因此经中说“在涅槃内部、已入涅槃”。「它的」指梵行的。
Viraddhoti ettha sabhāgapaṭibhāgaṃ pucchissāmīti nicchayābhāvato pucchitamatthaṃ virajjhitvāva pucchi, na ajānitvāti attho. Etena heṭṭhā sabbapucchā diṭṭhasaṃsandananayena jānitvāva pavattāti dīpitaṃ hoti. Therī pana taṃ taṃ pucchitamatthaṃ sabhāvato vibhāventī satthu desanāñāṇaṃ anugantvāva vissajjesi. Nibbānogadhanti nibbānaṃ ogāhitvā ṭhitaṃ nibbānantogadhaṃ. Tenāha ‘‘nibbānabbhantaraṃ nibbānaṃ anupaviṭṭha’’nti. Assāti brahmacariyassa.
467「具足明慧」：为了显示这里所说的明慧，而说「善于界」等。因此他（佛陀）说：「大德，怎样才算是明慧者？阿难，当比丘善于界、善于处、善于缘起、善于处非处，在这时，阿难，这位比丘就是明慧者。」所谓「大慧」，是指这位长老尼已证得无学的无碍解，并圆满无碍解而安住的状态，为了显示这个意义，才说「于大义」等。「与国王役使之人」，就是被国王委派事务的人。「以直接之言」，指的是世尊通过警醒等方式所说的言语。这里如果还有在义理上没有详细分辨的内容，依照前面已经讲过的道理，就非常容易了解了。
467.Paṇḍiccenasamannāgatāti ettha vuttapaṇḍiccaṃ dassetuṃ ‘‘dhātukusalā’’tiādi vuttaṃ. Tenevāha – ‘‘kittāvatā nu kho, bhante, paṇḍito hoti? Yato kho, ānanda, bhikkhu dhātukusalo ca hoti, āyatanakusalo ca paṭiccasamuppādakusalo ca ṭhānāṭṭhānakusalo ca. Ettāvatā nu kho, ānanda, bhikkhu paṇḍito hotī’’ti (ma. ni. 3.124). Paññāmahattaṃ nāma theriyā asekkhappaṭisambhidappattāya paṭisambhidāyo pūretvā ṭhitatāti taṃ dassetuṃ ‘‘mahante atthe’’tiādi vuttaṃ. Rājayuttehīti rañño kamme niyuttapurisehi. Āhaccavacanenāti satthārā karaṇādīni āhanitvā pavattitavacanena. Yadettha atthato na vibhattaṃ, taṃ heṭṭhā vuttanayattā suviññeyyameva.
138《小吠陀罗经注》的隐义阐明已完成。
Cūḷavedallasuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā samattā.
1395. 《小法受持经注》
5. Cūḷadhammasamādānasuttavaṇṇanā
468「执持以法或非法之执取」：指的是不管是法还是非法，都固执地认为是‘法’，在这种心理下做出行为。「在造作之时」，也就是对于被执取为‘法’的那个东西，正在运作造作的那个时刻。「乐」就是毫不费力，所以说「易作」。「苦异熟」，是指成熟出不可意的果报。
468.Dhammotigahitagahaṇānīti dhammo vā hotu itaro vā, dhammoti paggahitaggāhappavattā cariyāva. Āyūhanakkhaṇeti tassa dhammoti gahitassa pavattanakkhaṇe. Sukhanti akicchaṃ. Tenāha ‘‘sukara’’nti. Dukkhavipākanti aniṭṭhaphalavipaccanaṃ.
469如同眼等五根各自对相应对象的执取是自性成就的，意根也是如此。而且，这些所缘在可意的状态下被执取时，并没有任何过失；在人的有身当中，它们并不会产生过失——这是那些沙门婆罗门的见解，因此说「对于事欲、烦恼欲，都没有过失」。意思是：以味著的方式去受用所缘时，并没有过患，以此为缘也不会产生任何障碍。「达到可受用性」是指进入能受用的状态。这里的「pā」这个音节有「受用」的含义，而「tabya」是表能作者的名词，意思是随自己的喜好去受用。而烦恼欲在被味著时，本身就包含在事欲之中，但由于这些人是依烦恼欲而味著，所以说「在事欲中以烦恼欲达到可受用性」。「以烦恼欲」是表工具的具格。「达到可受用性」即应被受用，此处也应理解为依作者的角度来取义。「结髻」是依编发髻的方式做成髻。所谓「苦行者与女游行者」，是指那些已出家成为苦行者和游行者的女性。所谓施设「遍知」，是「他们说‘断除’」一词的同义语，因此说「施设‘断除、超越’」。由此表明：这里的「断除」是指如实遍知「这些名为欲的事物是无常、苦、变易法」，而并不只是指分离的状态。「摩楼瓦藤叶袋」是指摩楼瓦藤的薄皮、摩楼瓦果所做的袋。「会生起恐惧」是就住在殿堂中的天神的情况而说的。因为那时她正是这样想的。「如黑檀叶相似」是指如同大黑檀叶的形状。这是就形状而言，而摩楼瓦叶实际上比黑檀叶更大、更厚。由于具有广大、繁多、厚密且沉重的叶子，产生了巨大的重量。「它」指摩楼瓦藤。「稠密」是指成为向下垂悬之因的密实状态。
469. Yathā cakkhādīnaṃ pañcannaṃ indriyānaṃ yathāsakaṃ visayaggahaṇaṃ sabhāvasiddhaṃ, evaṃ manasopi. Te ca visayā iṭṭhākārato gahaṇe na koci doso, purisattabhāve na ca te dosaṃ pavattentīti ayaṃ tesaṃ samaṇabrāhmaṇānaṃ laddhīti āha ‘‘vatthukāmesupi kilesakāmesupi doso natthī’’ti, assādetvā visayaparibhoge natthi ādīnavo, tappaccayā na koci antarāyoti adhippāyo. Pātabyataṃ āpajjantīti paribhuñjanakataṃ upagacchanti. Paribhogattho hi ayaṃ pā-saddo kattusādhano ca tabya-saddo, yathāruci paribhuñjantīti attho. Kilesakāmopi assādiyamāno vatthukāmantogadhoyeva, kilesakāmavasena pana nesaṃ assādetabbatāti āha ‘‘vatthukāmesu kilesakāmena pātabyata’’nti. Kilesakāmenāti karaṇatthe karaṇavacanaṃ. Pātabyataṃ paribhuñjitabbatanti etthāpi kattuvaseneva attho veditabbo. Moḷiṃ katvāti veṇibandhavasena moḷiṃ katvā. Tāpasaparibbājikāhīti tāpasapabbajjūpagatāhi. Pariññaṃ paññapentīti idaṃ ‘‘pahānamāhaṃsū’’ti padasseva vevacananti ‘‘pahānaṃ samatikkamaṃ paññapentī’’ti vuttaṃ. Tena kāmā nāmete aniccā dukkhā vipariṇāmadhammāti yāthāvato parijānanaṃ idha ‘‘pahāna’’nti adhippetaṃ, na vinābhāvamattanti dasseti. Māluvāsipāṭikāti māluvāvidalaṃ māluvāphale poṭṭalikā. Santāsaṃ āpajjeyyāti sāle adhivatthadevatāya pavattiṃ gahetvā vuttaṃ. Tadā hi tassā evaṃ hoti. Koviḷārapattasadisehīti mahākoviḷārapattasaṇṭhānehi. Saṇṭhānavasena hetaṃ vuttaṃ, māluvāpattā pana koviḷārapattehi mahantatarāni ceva ghanatarāni ca honti. Vipulabahughanagarupattatāya mahantaṃ bhāraṃ janetvā. Sāti māluvālatā. Oghananti heṭṭhato olambanahetubhūtaṃ ghanabhāvaṃ.
132提及盲林与妙林，是因为它们特别被那些人留意。在椰子等草类植物中，以咬嚼为特征的白蚁，为了表示它们会兴起，所以说「会兴起」。就如同在游戏一样，好像河岸边游戏那般嬉戏。「现在我來压倒你」——它仿佛很欢喜，于是东摇西摆地挣扎、缠绕。触感也是乐的，因为它是柔软、细嫩、微妙的。看也是乐的，因为叶子厚密、繁多、聚集成稠密的样子。生起欢喜：先前由于传闻而有住处被毁的恐惧，因而惊怖；现在见到它的成就而受到诱惑，便生起了喜悦。
Andhavanasubhagavanaggahaṇaṃ tesaṃ abhilakkhitabhāvato. Nāḷikerādīsu tiṇajātīsu. Khādanupalakkhaṇaṃ upacikānaṃ uṭṭhahanaggahaṇanti āha ‘‘uṭṭhaheyyu’’nti. Keḷiṃ karontī viyāti vilambananadī viya keḷiṃ karontī. Idāni ahaṃ taṃ ajjhottharinti pamodamānā viya ito cito ca vipphandamānā vilambantī. Samphassopi sukho mudutaluṇakomalabhāvato. Dassanampi sukhaṃ ghanabahalapattasaṃhatatāya. Somanassajātāti pubbe anussavavasena bhavanavināsabhayā santāsaṃ āpajji, idāni tassā sampattidassanena palobhitā somanassajātā ahosi.
133「会作茂密」意思是依舒展和覆蔽的方式，纠结而作成网。而那样的它，因为被浓密的叶子覆盖，就像伞盖一样，所以说「会以伞盖的形状站立」。「整棵树」指上方所有的枝叶以及整棵树。「边垂下边生长」就是只以缠绕的方式向下垂降。「枝条向下直到根部」是指摩楼瓦藤因为重量而弯曲，枝条向下一直垂到树的根部，然后又向上攀升。「所有枝条」指的是下、中、上所有的枝条，全都被缠绕。一再交结，就像网罗连绵的样式那样纠结。这样辗转交结，压覆着树木。所有枝条被压低后，它自己处于上方，以其巨大的重量，当风吹动或下雨时，就会折断枝条。「依附于枝条的宫殿」即依附于树枝的天宫。由于这里大师是用「比丘们，犹如……」等方式，把过去曾发生的事作为譬喻引来，所以说「然而这个宫殿」等语。
Viṭabhiṃ kareyyāti ātānavitānavasena jaṭentī jālaṃ kareyya. Tathābhūtā ca ghanapattasañchannatāya chattasadisī hotīti āha ‘‘chattākārena tiṭṭheyyā’’ti. Sakalaṃ rukkhanti upari sabbasākhāpasākhaṃ sabbarukkhaṃ. Bhassamānāti paliveṭhanavaseneva otaramānā. Yāva mūlā otiṇṇasākhāhīti māluvā bhārena onamitvā rukkhassa yāva mūlā otiṇṇasākhāhi puna abhiruhamānā. Sabbasākhāti heṭṭhā majjhe upari cāti sabbāpi sākhāyo paliveṭhentī. Saṃsibbitvā jālasantānakaniyāmena jaṭetvā. Evaṃ aparāparaṃ saṃsibbanena ajjhottharantī. Sabbasākhā heṭṭhā katvā sayaṃ upari ṭhatvā mahābhārabhāvena vāte vā vāyante deve vā vassante padāleyya. Sākhaṭṭhakavimānanti sākhāpaṭibaddhaṃ vimānaṃ. Yasmā idha satthārā ‘‘seyyathāpi, bhikkhave’’tiādinā bhūtapubbameva vatthu upamābhāvena āhaṭaṃ, tasmā ‘‘idaṃ pana vimāna’’ntiādi vuttaṃ.
471“有厚贪本性”是指由于无法以种种观察将其驱除，因而变得强有力，能压伏他人的贪欲界素之人。“因贪而生”即因贪的相而生起。“于所见的每一种所缘中”是指在所见的每一种不相应的所缘中。“执取相”是指执取作为烦恼生起之因的、依随形好而起的相，然而，由于对学处的尊重，他并不走上被烦恼所依附的道路，因此对于亲教师与和尚所命令的惩罚性事务，他仍然照做。因此说“然而他绝不违犯”。“握手等”是指“喂，你先过来，你所说的和我所说的，我们到那边探讨一下”等，以拉手等方式进行，而不是出于悲悯或慈爱的动机。“有痴生起”即具有厚痴的本性。
471.Bahalarāgasabhāvoti paccavekkhaṇāhi nīharituṃ asakkuṇeyyatāya balavā hutvā abhibhavanarāgadhātuko. Rāgajanti rāganimittajātaṃ. Diṭṭhe diṭṭhe ārammaṇeti diṭṭhe diṭṭhe visabhāgārammaṇe. Nimittaṃ gaṇhātīti kilesuppattiyā kāraṇabhūtaṃ anubyañjanaso nimittaṃ gaṇhāti, sikkhāgāravena pana kilesehi nissitaṃ maggaṃ na paṭipajjati, tato eva ācariyupajjhāyehi āṇattaṃ daṇḍakammaṃ karoteva. Tenāha ‘‘na tveva vītikkamaṃ karotī’’ti. Hatthaparāmāsādīnīti – ‘‘ehi tāva tayā vuttaṃ mayā vuttañca amutra gantvā vīmaṃsissāmā’’tiādinā hatthaggahaṇādīni karonto, na karuṇāmettānidānavasena. Mohajātikoti bahalamohasabhāvo.
472“依业律”即依过去生所成就的、由贪增上等所决定的业律。现在，为了分别说明这贪增上等情形，开始说“若人”等。其中，“造业时”就是做业的时候。“贪强”是说依那种因缘具足之力，贪变得增多了。“无贪弱”则指与它对立的无贪是虚弱的。那么，这些贪与无贪是彼此直接对立的，怎能在一个心念刹那中生起呢？其实不应认为“它们在同一个心念刹那中生起”，而是把倾向的时刻与造业的时刻视为同一时机而这样说。其他地方也同此理。“不能周遍”是指不能压伏。凡是由于“这样美好、这样广大、这样珍贵的东西不能给别人”等想法，以未曾舍离等方式生起的、与思相应的无贪，并不能真正地压伏贪。在瞋与痴没有生起的情况下，只要获得那样的缘，无瞋与无痴就是强有力的。因此，就是由于贪、瞋、痴强，而无贪、无瞋、无痴弱，这是前面已经说过的理由，在此再做回顾。“他”指具有那种情况的补特伽罗。“以此业”即用这种有贪等亲依止的善业。“和善者”就是性格柔和的人。这里用同义语“无瞋”来表达同一个意思。
472.Kammaniyāmenāti purimajātisiddhena lobhussadatādiniyamitena kammaniyāmena. Idāni taṃ lobhussadatādiṃ vibhāgena dassetuṃ ‘‘yassa hī’’tiādi āraddhaṃ. Tattha kammāyūhanakkhaṇeti kammakaraṇavelāya. Lobho balavāti tajjāya sāmaggiyā sāmatthiyato lobho adhiko hoti. Alobho mandoti tappaṭipakkho alobho dubbalo hoti. Kathaṃ panete lobhālobhā aññamaññaṃ ujuvipaccanīkabhūtā ekakkhaṇe pavattanti? Na kho panetaṃ evaṃ daṭṭhabbaṃ ‘‘ekakkhaṇe pavattantī’’ti, nikantikkhaṇaṃ pana āyūhanakkhaṇameva katvā evaṃ vuttaṃ. Esa nayo sesesu. Pariyādātunti abhibhavituṃ na sakkoti. Yo hi ‘‘evaṃsundaraṃ evaṃvipulaṃ evaṃmahagghañca na sakkā parassa dātu’’ntiādinā amuttacāgatādivasena pavattāya cetanāya sampayutto alobho sammadeva lobhaṃ pariyādātuṃ na sakkoti. Dosamohānaṃ anuppattiyaṃ tādisapaccayalābheneva adosāmohā balavanto. Tasmāti lobhādosāmohānaṃ balavabhāvato alobhadosamohānañca dubbalabhāvatoti vuttameva kāraṇaṃ paccāmasati. Soti taṃsamaṅgī. Tena kammenāti tena lobhādiupanissayavatā kusalakammunā. Sukhasīloti sakhilo. Tamevatthaṃ akkodhanoti pariyāyena vadati.
136无贪与无瞋是弱的，无法压伏贪与瞋；然而无痴是强力的，能压伏痴。如此，应依照相应的情况，按第一轮中所说的方式，来了知这里类推的含义。“依前述方式”就是随顺先前所说的方法。“凶暴者”即容易发怒的人。“迟钝者”即迟钝愚笨的人。“和善者”即性格柔和的人。
Mandā alobhādosā lobhadose pariyādātuṃ na sakkonti, amoho pana balavā mohaṃ pariyādātuṃ sakkotīti evaṃ yathārahaṃ paṭhamavāre vuttanayeneva atidesattho veditabbo. Purimanayenevāti pubbe vuttanayānusārena. Duṭṭhoti kodhano. Dandhoti mandamañño. Sukhasīlakoti sukhasīlo.
137此处，依贪增上、依瞋痴、贪瞋、贪痴、瞋痴、贪瞋痴增上的方式，不善分方面有三种单个、三种两两组合和一种三重组合，如此依贪等增上，不善分有七轮；同样地，善分依无贪等增上有十四轮。其中，当提到“无贪、无瞋、无痴强”或者“无贪、有瞋、无痴强”或者“无贪、无瞋、有痴强”时，善分的第三、第二、第一轮实际上已经包括了以瞋增上、痴增上、瞋痴增上为主的那些轮次。同样，在不善分中，当提到“贪、无瞋、无痴强”或者“贪、瞋、无痴强”或者“贪、无瞋、痴强”时，不善分的第三、第二、第一轮也已经包括了以无瞋增上、无痴增上、无瞋无痴增上为主的那些轮次。这样，在不善分与善分中把各三轮包含进去，便只显示了八轮。至于那些因为两者混合的情形而有的“贪与无贪增上轮”等其他四十九轮，虽然可以显示，但由于它们不可能存在，因此没有显示。因为“在同一个心相续中，没有中间的不同阶段而同时存在贪强且无贪强”等说法，是不合理的。再说，这些法的强弱，要么是由对立面的关系造成的，要么是由俱生法的关系造成的。其中，就贪来说，因不被它的对治法所征服而具有强力的性质，瞋和痴也是如此，不被无瞋和无痴征服。无贪等的强力则是因为不被贪等征服。而且，所有法也因同类法增上现行的缘故，而依俱生法具有强力。因此，注释书（《中部注》2.472）中说：“贪强，无贪弱。无瞋、无痴强，瞋、痴弱”等等。而这种它们的弱与强，应知是由于前世的亲依止，以及心性被那样反复修习所造成的。因而他说“依业律”。其余的部分，由于前面已经说过的道理，很容易理解。
Ettha ca lobhavasena, dosamoha-lobhadosa-lobhamoha-dosamoha-lobhadosamohavasenāti tayo ekakā, tayo dukā, eko tikoti lobhādiussadavasena akusalapakkhe eva satta vārā, tathā kusalapakkhe alobhādiussadavasenāti cuddasa vārā labbhanti. Tattha alobhadosamohā, alobhādosamohā, alobhadosāmohā balavantoti āgatehi kusalapakkhe tatiyadutiyapaṭhamavārehi dosussadamohussadadosamohussadavārā gahitā eva honti. Tathā akusalapakkhe lobhādosāmohā, lobhadosāmohā, lobhādosamohā balavantoti āgatehi tatiyadutiyapaṭhamavārehi adosussadaamohussadaadosāmohussadavārā gahitā evāti akusalakusalapakkhesu tayo tayo vāre antogadhe katvā aṭṭheva vārā dassitā. Ye pana ubhayasammissatāvasena lobhālobhussadavārādayo apare ekūnapaññāsa vārā kāmaṃ dassetabbā, tesaṃ asambhavato eva na dassitā. Na hi ‘‘ekasmiṃ santāne antarena avatthantaraṃ lobho ca balavā alobho cā’’tiādi yujjati. Paṭipakkhavasena vāpi etesaṃ balavadubbalabhāvo sahajātadhammavasena vā. Tattha lobhassa tāva paṭipakkhavasena anabhibhūtatāya balavabhāvo, tathā dosamohānaṃ adosāmohehi. Alobhādīnaṃ pana lobhādianabhibhavanato. Sabbesañca samānajātiyasamadhibhuyya pavattivasena sahajātadhammato balavabhāvo. Tena vuttaṃ aṭṭhakathāyaṃ (ma. ni. aṭṭha. 2.472) – ‘‘lobho balavā, alobho mando. Adosāmohā balavanto, dosamohā mandā’’tiādi, so ca nesaṃ mandabalavabhāvo purimūpanissayato tathā āsayassa paribhāvitatāya veditabbo. Tenevāha ‘‘kammaniyāmenā’’ti. Sesaṃ vuttanayattā suviññeyyamevāti.
148《小法受持经》注疏中隐晦意义的阐明已经结束。
Cūḷadhammasamādānasuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā samattā.
149《大法受持经》释义
6. Mahādhammasamādānasuttavaṇṇanā
473“欲”，像这样被说起的特征——他们具有对欲望的希求，所以称为「如是欲者」。“喜好”，像这样——他们具有喜好、乐著、意乐，所以称为「如是喜好者」。“面向”，或者指跳入后以种种方式前往、接近，这称为意趣，也就是见解。因为这种见解把应得的事物当作“就是如此”而面向它、投入它，以种种方式接近它，把它抓在手里而不放开。像这样被说起的特征就是意趣，他们具有这个意趣，所以称为「如是意趣者」。“世尊”是他们能够如实证得的根本，所以称为「以世尊为根本者」。因此他说：“我们确实是依靠世尊，才了知、通达这些法。”“是我们的法”，是就他们自己应当证得而说的。因为对应应修习的法，如实证得的智慧是和证得者相关的，而这些智慧都以正自觉者为根本，不以其他为对象。因此他说：“过去由迦叶正自觉……”等。“世尊”是他们的引导者，所以称为「以世尊为导者」。“引导者”就是对应应修习的法，能把所化导的有情相续引入其中。“调伏者”就是对应不应修习的法，能把所化导的有情相续从中引出。或者，是以渐次断除等方式来调伏，所以称为调伏者。“随顺教诫者”就是为了把应修习和不应修习的法都加以引导和远离，而施设教诫的人。因此他说“依如实性”等。
473. Evaṃ idāni vuccamānākāro kāmo kāmanaṃ icchā etesanti evaṃkāmā. Evaṃ chando chandanaṃ rocanaṃ ajjhāsayo etesanti evaṃchandā. Abhimukhaṃ, abhinivissa vā pakārehi eti upagacchatīti adhippāyo, laddhi. Sā hi laddhabbavatthuṃ abhimukhaṃ ‘‘evameta’’nti abhinivisantī tena tena pakārena upagacchati, hatthagataṃ katvā tiṭṭhati na vissajjeti. Evaṃ vuccamānākāro adhippāyo etesanti evaṃadhippāyā. Bhagavā mūlaṃ kāraṇaṃ etesaṃ yāthāvato adhigamāyāti bhagavaṃmūlakā. Tenāha ‘‘bhagavantañhi nissāya mayaṃ ime dhamme ājānāma paṭivijjhāmā’’ti. Amhākaṃdhammāti tehi attanā adhigantabbatāya vuttaṃ. Sevitabbānañhi yāthāvato adhigamañāṇāni adhigacchanakasambandhīni, tāni ca sammāsambuddhamūlakāni anaññavisayattā. Tenāha ‘‘pubbe kassapasambuddhenā’’tiādi. Bhagavā netā tesanti bhagavaṃnettikā. Netāti sevitabbadhamme vineyyasantānaṃ pāpetā. Vinetāti asevitabbadhamme vineyyasantānato apanetā. Tadaṅgavinayādivasena vā vinetā. Anunetāti ime dhammā sevitabbā, ime na sevitabbāti ubhayasampāpanāpanayanatthaṃ paññapetā. Tenāha ‘‘yathāsabhāvato’’tiādi.
139「归依处」：因为在此处归依，所以称为归依处；世尊是这些人的归依处，因此这些人叫「以世尊为归依处者」。或者，「归依处」意为以通达自性的方式各别趋入；世尊是这些人的归依处。「以通达的方式」即依所应通达的方式。即使字面上不说，意义上却犹如说“触来了，我世尊是什么名字？”等。「愿显现」一词，基于对「paṭi」音之望，使用了宾格「bhagavantaṃ」，但其意义应从属格来理解，因此说「愿属于世尊的」——「愿成为世尊的一份」。其意旨是：这份属于世尊，即开示法；而听闻则是我们的一份。有些人则将「愿显现」解释为「愿被看见」，即被智慧看见，或被宣说出来。「愿现起」则是指在智慧面前现起。
Paṭisaranti etthāti paṭisaraṇaṃ, bhagavā paṭisaraṇaṃ etesanti bhagavaṃpaṭisaraṇā. Paṭisarati sabhāvasampaṭivedhavasena paccekamupagacchatīti vā paṭisaraṇaṃ, bhagavā paṭisaraṇaṃ etesanti bhagavaṃpaṭisaraṇā. Paṭivedhavasenāti paṭivijjhitabbatāvasena. Asatipi mukhe atthato evaṃ vadanto viya hotīti āha ‘‘phasso āgacchati, ahaṃ bhagavā kiṃ nāmo’’ti. Paṭibhātūti ettha paṭi-saddāpekkhāya ‘‘bhagavanta’’nti upayogavacanaṃ, attho pana sāmivacanavaseneva veditabboti dassento āha ‘‘bhagavato’’ti paṭibhātūti ca bhagavato bhāgo hotu. Bhagavato hi esa bhāgo, yadidaṃ dhammassa desanā, amhākaṃ pana bhāgo savananti adhippāyo. Keci pana paṭibhātūti padissatūti atthaṃ vadanti, ñāṇena dissatu, desīyatūti vā attho. Upaṭṭhātūti ca ñāṇassa paccupaṭṭhātu.
474「应依止」：指应以在自己相续中生起的方式，去依靠那些应依止的法。因为依靠第三和第四种法的受持，众生的现世与来世成就就会增长。「应亲近」是它的同义词。或者说，「应修习」是针对亲近善士、听闻正法、如理作意而说的。「应亲近」则是针对布施等以那些为缘的福德法。
474.Nissayitabbeti attano santāne uppādanavasena apassayitabbe. Tatiyacatutthadhammasamādānāni hi apassāya sattānaṃ etarahi āyatiñca sampattiyo abhivaḍḍhanti. Bhajitabbeti tasseva vevacanaṃ. Sevitabbeti vā sappurisupassayasaddhammassavanayonisomanasikāre sandhāyāha. Bhajitabbeti tappaccaye dānādipuññadhamme.
475「以逆序的方式」：指先显示染污法，后显示清净法，这是导师开示的次第，就像“松开左手，抓住右手”那样，以逆序的方式。而这在前两种法的受持中是那样，后两种则是以次第来建立论母。「依如法之味」：指所应断的法与能断的法，都依照它们如实自性。自性被称为“味”，因为它应当如实地被品尝、被了知。先显示应断除的法，紧接着显示“这些法被这些所断除”的能断法，这是开示的次第。「受持」就是执取，在自己相续中生起。
475.Uppaṭipāṭiākārenāti paṭhamaṃ saṃkilesadhamme dassetvā pacchā vodānadhammadassanaṃ satthu desanāpaṭipāṭi, yathā – ‘‘vāmaṃ muñca, dakkhiṇaṃ gaṇhā’’ti (dha. sa. aṭṭha. 498; visuddhi. mahāṭī. 1.14), tathā uppaṭipāṭipakārena, sā ca kho purimesu dvīsu dhammasamādānesu , pacchimesu pana paṭipāṭiyāva mātikā paṭṭhapitā. Yathādhammarasenevāti pahātabbapahāyakadhammānaṃ yathāsabhāveneva. Sabhāvo hi yāthāvato rasitabbato jānitabbato ‘‘raso’’ti vuccati. Paṭhamaṃ pahātabbadhamme dassetvā tadanantaraṃ ‘‘ime dhammā etehi pahīyantī’’ti pahāyakadhammadassanaṃ desanānupubbī. Gahaṇaṃ ādiyanaṃ attano santāne uppādanaṃ.
478因杀、罚等而恐惧的人，在亲近时，或者邪行之后如此离去时，由于前思和后思，邪行成为苦受；同样，因嫉妒、轻蔑等所恼的人，由于后思成为苦受。对于贪欲、邪见等也应该如此随应了知。「三思」指前思、后思与决意思。不与取、妄语、离间语、杂秽语这四种的决意思，或者与乐一起生起，或者与舍一起生起——这个理趣在这里因为更增胜所以没有举出。这里说“只有忧是苦”：这是考虑到前分和后分之思也只与忧一起生起而说的。但对于那些不接近的，则说“如果进行遍求”等。由此显示：邪行、贪欲、邪见的前分和后分之思是接近的，它随顺于决意思，应当这样看待。「遍求」：在邪行等中，对那些应当违越的对象，如花鬘、香等的寻求；在杀生等中，对应当杀害的对象、武器等的寻求，如果进行的话。即使费力，它们的寻求也可能完成，所以说“也可以”是带有疑惑的语气。
478. Vadhadaṇḍādīhi bhītassa upasaṅkamane, micchā caritvā tathā apagamane ca pubbāparacetanānaṃ vasena micchācāro dukkhavedano hoti, tathā issānindādīhi upaddutassa aparacetanāvasena, evaṃ abhijjhāmicchādiṭṭhīsupi yathārahaṃ veditabbaṃ. Tissannampi cetanānanti pubbāparasanniṭṭhāpakacetanānaṃ. Adinnādānaṃ musāvādo pisuṇavācā samphappalāpoti imesaṃ catunnaṃ sanniṭṭhāpakacetanānaṃ sukhasampayuttā vā upekkhāsampayuttā vāti ayaṃ nayo idha adhikatattā na uddhaṭo. Domanassameva cettha dukkhanti idaṃ pubbabhāgāparabhāgacetanāpi cettha āsannā domanassasahagatā eva hontīti katvā vuttaṃ. Anāsannā pana sandhāya ‘‘pariyeṭṭhiṃ vā āpajjantassā’’tiādi vuttaṃ. Teneva micchācārābhijjhāmicchādiṭṭhīnaṃ pubbabhāgāparabhāgacetanā āsannā sanniṭṭhāpakacetanāgatikāvāti dassitaṃ hotīti daṭṭhabbaṃ. Pariyeṭṭhinti micchācārādīsu vītikkamitabbavatthumālāgandhādipariyesanaṃ. Pāṇātipātādīsu māretabbavatthuāvudhādipariyesanaṃ āpajjantassa. Akicchenapi tesaṃ pariyesanaṃ sambhavatīti ‘‘vaṭṭatiyevā’’ti sāsaṅkaṃ vadati.
479「成为乐受」意思是也会成为乐受。那些思也可能不是乐受，所以说“也会成为乐受”是带有疑惑的语气。这里“只有喜是乐”：是指前分和后分之思也只与喜一起生起而说的。而且，是就除邪行等六种而言。对于邪行的前分和后分，则说“身体的快乐也是可以的”，这是带有疑惑的语气。
479.Sukhavedanā hontīti sukhavedanāpi hontīti adhippāyo. Tāsaṃ cetanānaṃ asukhavedanatāpi labbhatīti ‘‘sukhavedanāpi hontiyevā’’ti sāsaṅkavacanaṃ. Somanassameva cettha sukhanti idaṃ pubbabhāgāparabhāgacetanāpi somanassasahagatā eva hontīti katvā vuttaṃ. Tañca kho micchācāravajjānaṃ channaṃ vasena. Micchācārassa pana pubbāparabhāgassa vasena ‘‘kāyikaṃ sukhampi vaṭṭatiyevāti sāsaṅkavacanaṃ.
480以“由于嗔怒生起的热恼，他可能也有身体的痛苦”这样的意图，而说“他即使执取也苦”。或者，仅是指心的痛苦，为了显示它一再地生起，而说“苦、忧”。
480. Dosajapariḷāhavasenassa siyā kāyikampi dukkhanti adhippāyena ‘‘so gaṇhantopi dukkhito’’ti vuttaṃ. Cetodukkhameva vā sandhāya tassa aparāparuppattidassanatthaṃ ‘‘dukkhito domanassito’’ti vuttaṃ.
481“在十句之中”：指在十个部分，或者在十个句子里。舍俱相应也可能存在，所以在这里“必然与乐俱”是一种带有疑虑的说法。对于远离杀生的人，他的身体也可能没有疲劳和热恼，因为远离杀生等为缘，可能感受到身体的乐受，因此说“他连同乐……”的时候，身体的乐也是可以的。
481.Dasasupipadesūti dasasupi koṭṭhāsesu, vākyesu vā. Upekkhāsampayuttatāpi sambhavatīti ‘‘sukhasampayuttā hontiyevā’’ti idha sāsaṅkavacanaṃ. Pāṇātipātā paṭiviratassa kāyopi siyā vigatadarathapariḷāhoti pāṇātipātāveramaṇiādipaccayā kāyikapaṭisaṃvedanāpi sambhavatīti sahāpi sukhenāti ettha kāyiyasukhampi vaṭṭatiyeva.
482“苦味葫芦”：指因为食用后会引起疯狂等过患，所以味道低劣苦涩的葫芦。因为它的味道不可意，果实也不可意，所以不会喜欢。
482.Tittakālābūti upabhuttassa ummādādipāpanena kucchitatittakaraso alābu. Na ruccissati aniṭṭharasatāya aniṭṭhaphalatāya ca.
483「给予味」：意为显示味道、阐明味道。
483.Rasaṃ detīti rasaṃ dasseti vibhāveti.
484“腐臭尿”：指有腐败臭味的尿。“新鲜的”：指像喷射一样落下时是热的。因此提到了它上面的尿。因为尿从尿道排出时，由于身体的热量而变热。
484.Pūtimuttanti pūtisabhāvamuttaṃ. Taruṇanti dhārāvasena nipatantaṃ hutvā uṇhaṃ. Tenassa uparimuttatamāha. Muttañhi passāvamaggato muccamānaṃ kāyusmāvasena uṇhaṃ hoti.
485“如果混杂着肛瘘的血流出”：指的是由于肛瘘病所伴随的出血而流出的那种血。而“混杂着胆汁的血流出”这一句，应当结合前文来理解。
485.Yaṃ bhagandarasaṃsaṭṭhaṃ lohitaṃ pakkhandatīti bhagandarabyādhisahitāya lohitapakkhandatāya vasena yaṃ lohitaṃ vissavati. Pittasaṃsaṭṭhaṃ lohitaṃ pakkhandatīti ānetvā sambandho.
486“Ubbiddhe”的意思是“在远处”。因为去除了云、雾等杂质后，天空显得既高且远，所以便说“成了远处”。如同说“在粪中、在尿中”那样。而“照耀、炽然、光辉”，这是指第四种法受持，因为佛陀在解释时把善业道区分开来说明。
486.Ubbiddheti dūre. Abbhamahikādiupakkilesavigamena hi ākāsaṃ uttuṅgaṃ viya dūraṃ viya ca khāyati. Tenāha ‘‘dūrībhūte’’ti. Tamaṃyeva tamagataṃ ‘‘gūthagataṃ muttagata’’nti (ma. ni. 2.119; a. ni. 9.11) yathā. Bhāsate ca tapate ca virocate ca idaṃ catutthaṃ dhammasamādānaṃ vibhajantena kusalakammapathassa vibhajitvā dassitattā.
151“Saṅgararukkho”指的是甜根树。“以 sarabhañña 念诵的方式”：意思是不去解析含义，只是以逐词念诵的方式来进行。“Osārentassa”意思是“正在发出声音的人”，“Sadda”指的是念诵时发出的声音。那位不愿透露自己所证得殊胜境界的天神，就在那里隐没了。“那日”指的是佛陀说法的当天。因此，这部经因为是这位天神自己证得殊胜境界的因缘，天神对它特别喜爱。其余文句都很清楚。
Saṅgararukkho kandamādasapova. Sarabhaññavasenāti atthaṃ avibhajitvā padaso sarabhaññavasena. Osārentassāti uccārentassa. Saddeti osāraṇasadde. Adhigatavisesaṃ anārocetukāmā devatā tattheva antaradhāyi. Taṃ divasanti satthārā desitadivase. Iti attano visesādhigamanimittatāya ayaṃ devatā imaṃ suttaṃ piyāyati. Sesaṃ uttānameva.
164对《大法受持经》的注解，至此阐明隐义完毕。
Mahādhammasamādānasuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā samattā.
165第七 《观察者经》注疏
7. Vīmaṃsakasuttavaṇṇanā
487“观察义利者”：这是指能够了知自利、他利等各种利益的人。“观察行者”：这是指从有为法的自相、共相，或者从处、界等分类来加以观察的人。“观察师者”：这是指如此去考察导师的人：“被称为导师的人，其功德是如此这般。”“观察者”：就是审查者。对于心依照有贪、无贪等类别来进行决断，这称为“心路”。因此这里说“心的辨别”。因为获得了“心路智”的人，能够了知他人的心生起：“这个心是在此之后转起的，那个心是在此之后转起的”，所以被称为“心路，也就是心的转起”。“路”这个词也有“机会”的意思，例如“阿难，今天哪有给比丘尼教诫的机会呢？”等句子中的用法。另外还有一种读法是“心行”，意思是心的转起。“为了如是了知”：意思是为了按照接下来要宣说的方式进行观察。
487.Atthavīmaṃsakoti attatthaparatthādiatthavijānanako. Saṅkhāravīmaṃsakoti saṅkhatadhamme salakkhaṇato sāmaññalakkhaṇato vā āyatanādivibhāgato ca vīmaṃsako. Satthuvīmaṃsakoti ‘‘satthā nāma guṇato ediso ediso cā’’ti satthu upaparikkhako. Vīmaṃsakoti vicārako. Yaṃ cetaso sarāgādivibhāgato paricchindanaṃ, taṃ cetopariyāyo. Tenāha ‘‘cittapariccheda’’nti. Yasmā cetopariyāyañāṇalābhī – ‘‘idaṃ cittaṃ ito paraṃ pavattaṃ idamito para’’nti parassa cittuppattiṃ pajānāti, tasmā vuttaṃ ‘‘cetopariyāyanti cittavāra’’nti. Vāratthepi hi pariyāya-saddo hoti – ‘‘kassa nu kho, ānanda, pariyāyo ajja bhikkhuniyo ovaditu’’ntiādīsu (ma. ni. 3.398). Cittacārantipi pāṭho, cittapavattinti attho. Evaṃ vijānanatthāyāti idāni vuccamānākārena vīmaṃsanatthāya.
488“善友依止”：指的是称为“善友”的，它是修行梵行的强大依靠。“一半靠自己的威力”：这个人所修的梵行，有一半的份额是通过自己那些令解脱成熟的法威力而成就的。“一半靠善友的威力”：另一半则是依靠那个作为所依而修梵行的善友的教导威力，才得以成就。这是世间公认的道理。世间人便说道——
488.Kalyāṇamittūpanissayanti kalyāṇamittasaṅkhātaṃ brahmacariyavāsassa balavasannissayaṃ. Upaḍḍhaṃ attano ānubhāvenāti iminā puggalena sampādiyamānassa brahmacariyassa upaḍḍhabhāgamattaṃ attano vimuttiparipācakadhammānubhāvena sijjhati. Upaḍḍhaṃ kalyāṇamittānubhāvenāti itaro pana upaḍḍhabhāgo yaṃ nissāya brahmacariyaṃ vussati, tassa kalyāṇamittassa upadesānubhāvena hoti, sijjhatīti attho. Lokasiddho eva ayamattho. Lokiyā hi –
154“一半成就来自老师，一半确实靠自己的威力；
‘‘Pādo siddho ācariyā, pādo hissānubhāvato;
155那门学问的侍奉算作一份，这一份会随着时节而成熟。”
Taṃvijjāsevakā pādo, pādo kālena paccatī’’ti. –
156他们这样说。“自己的法性”：指自己的本性，这里指“智”。“善友性”：因为有善良、吉祥、美好的朋友，所以称为“善友”；这种状态就是善友性，即具有善友的特质。与那些具足戒等功德的善人交往，叫做“善伴性”。对于这些善人，心与身都倾向、趋向、朝向他们的状态，叫做“善倾注性”。“莫如此”意思是：不要这样说，也就是不要说“梵行的一半”。在“tadaminā”这个词中，“nti”只是垫音，“da”是连声字，把“i”变成“a”来表示。“以此也”指接下来要说的话。“以此理由”指凭这个原因。现在为了显示这个原因，说了“像我……”等等。
Vadanti. Attano dhammatāyāti attano sabhāvena, ñāṇenāti attho. Kalyāṇamittatāti kalyāṇo bhadro sundaro mitto etassāti kalyāṇamitto, tassa bhāvo kalyāṇamittatā, kalyāṇamittavantatā. Sīlādiguṇasampannehi kalyāṇapuggaleheva ayanaṃ pavatti kalyāṇasahāyatā. Tesu eva cittena ceva kāyena ca ninnapoṇapabbhārabhāvena pavatti kalyāṇasampavaṅkatā. Māhevanti evaṃ mā āha, ‘‘upaḍḍhaṃ brahmacariyassā’’ti mā kathehīti attho. Tadamināti ettha nti nipātamattaṃ da-kāro padasandhikaro i-kārassa a-kāraṃ katvā niddeso. Imināpīti idāni vuccamānenapīti attho. Pariyāyenāti kāraṇena. Idāni taṃ kāraṇaṃ dassetuṃ ‘‘mamaṃ hī’’tiādi vuttaṃ.
157就像这样，在其他经中也开示了亲近善友就是殊胜之处，所以说到“哪怕是在讲述比丘们的外在成就时”等等。在这里，“解脱的成熟法”指的是让解脱、让阿拉汉果成熟的法。“缘”是指病缘药。“大族”指的是出身于大种姓的人。
Yathā cettha, aññesupi suttesu kalyāṇamittupanissayameva visesoti dassento ‘‘bhikkhūnaṃ bāhiraṅgasampattiṃ kathentopī’’tiādimāha. Tattha vimuttiparipācaniyadhammeti vimuttiyā arahattassa paripācakadhamme. Paccayeti gilānapaccayabhesajje. Mahājaccoti mahākulīno.
158「身行仪」是指前进、后退等由正念正知所守护的平常行为。「检视者」即观察者、审查者。「眼所识」是指通过眼门途径而被了知的对象。「耳所识」也是同理。「染污」是指被贪等染污法所逼迫、折磨、毁坏、弄脏，这就是它的意思。而那些法具有这些染污，所以说「与烦恼相应的」。如果它们不是眼、耳所识的，巴利经文中为什么那样说呢？于是说明：「然而就像……等等。」身业和语业其实也被称作染污，因为它们是从染污心生起的。以那个为因的事物，也可以用那个的名称来称呼，比如「痰是糖」。然而，出于「别让人知道我这不恰当的行为」这种心态而遮掩，这并不等于没有被发现。「大德，我们绝不会责备世尊任何事」，这样说了之后，为了显示没有应受责备之处，说道：「因为世尊……等等。」对于未修道的凡夫，也许还有应受责备的情况，但对于已修道的圣者就没有。这位优多罗学童心想「我连佛陀也要责备一通再走」，于是跟随。他在世尊大出离那天，因为世尊没有信守自己说过的话而这样想。魔罗没找到任何过失，就这样说道：
Kāyiko samācāroti abhikkamapaṭikkamādiko satisampajaññaparikkhato pākatiko ca. Vīmaṃsakassa upaparikkhakassa. Cakkhuviññeyyo nāma cakkhudvārānusārena viññātabbattā. Sotaviññeyyoti etthāpi eseva nayo. Saṃkiliṭṭhāti rāgādisaṃkilesadhammehi vibādhitā, upatāpitā vidūsitā malīnā cāti attho. Te pana tehi samannāgatā hontīti āha ‘‘kilesasampayuttā’’ti. Yadi na cakkhusotaviññeyyā, pāḷiyaṃ kathaṃ tathā vuttāti āha ‘‘yathā panā’’tiādi. Kāyavacīsamācārāpisaṃkiliṭṭhāyeva nāma saṃkiliṭṭhacittasamuṭṭhānato. Bhavati hi taṃhetukepi tadupacāro yathā ‘‘semho guḷo’’ti. ‘‘Mā me idaṃ asāruppaṃ paro aññāsī’’ti pana paṭicchannatāya na na upalabbhanti. ‘‘Na kho mayaṃ, bhante, bhagavato kiñci garahāmā’’ti vatvā garahitabbābhāvaṃ dassento ‘‘bhagavā hī’’tiādimāha. Abhāvitamaggassa hi garahitabbatā nāma siyā, na bhāvitamaggassa. Esa uttaro māṇavo ‘‘buddhampi garahitvā pakkamissāmī’’ti katvā anubandhi. Evaṃ cintesi mahābhinikkhamanadivase attano vacane aṭṭhitattā. Kiñci vajjaṃ apassanto māro evamāha –
159七年中，我步步紧跟世尊，
‘‘Satta vassāni bhagavantaṃ, anubandhiṃ padāpadaṃ;
160对于正念的等正觉者，我找不到任何可乘之机。
Otāraṃ nādhigacchissaṃ, sambuddhassa satīmato’’ti. (su. ni. 448);
161「时而黑，时而白」指的是：对于已经如理受持了正行道却无法让它持续清净进行的人，有时身行仪等是黑的、不清净的，有时是白的、清净的，这样交错着，处于混杂的状态。「无烦恼」是指远离了随烦恼，不被随眠染污。
Kāle kaṇhā, kāle sukkāti yathāsamādinnaṃ sammāpaṭipattiṃ parisuddhaṃ katvā pavattetuṃ asakkontassa kadāci kaṇhā aparisuddhā kāyasamācārādayo, kadāci sukkā parisuddhāti evaṃ antarantarā byāmissavasena vomissakā. Nikkilesāti nirupakkilesā anupakkiliṭṭhā.
162「无过失」是因为远离了过失。「长夜」是表示极长久相续的对格。「正入者」指正确地进入、成为具足者。所以又说「具足」。「为了掩盖自己所作的不恰当之事，装成一位精通阿兰若的行者。」「对他的尊崇」是指众人以丰盛的供养与恭敬来尊崇他的状态。「极度骄慢」是因为受到众人这样的尊重，而变得极为骄傲自负。
Anavajjaṃ vajjarahitattā. Dīgharattanti accantasaṃyoge upayogavacanaṃ. Samāpannoti sammā āpanno samaṅgībhūto. Tenāha ‘‘samannāgato’’ti. Attanā katassa asāruppassa paṭicchādanatthaṃ āraññakoviya hutvā. Tassa parihāranti uḷārehi pūjāsakkārehi manussehi tassa parihariyamānataṃ. Atidappitoti evaṃ manussānaṃ sambhāvanāya ativiya datto gabbito.
163「不是短暂成就者」——他知道。为什么？因为戒需要经过长时间才能了知，而非短暂时间。现在，为了显示如来多生以来已长久成就此善法，且这对他而言极为稀有，所以说「这并非稀有……」等。
Na ittarasamāpannoti jānāti. Kasmā? Sīlaṃ nāma dīghena addhunā jānitabbaṃ, na ittarena. Idāni anekajātisamudācāravasena tathāgato imaṃ kusalaṃ dhammaṃ dīgharattaṃ samāpanno, tañcassa ativiya acchariyanti dassetuṃ ‘‘anacchariyaṃ ceta’’ntiādi vuttaṃ.
164「阿兰若村」是指在阿兰若地区的一个小村庄。为了显示他们天天在那里乞食从未中断，所以说「行乞食」。对于「饮」，道理也是一样。盐巴之所以变得难得，是因为那里离大海很远。
Araññagāmaketi araññapadese ekasmiṃ khuddakagāme. Tattha nesaṃ divase divase piṇḍāya caraṇassa avicchinnataṃ dassetuṃ ‘‘piṇḍāya carantī’’ti vuttaṃ. Pivantīti etthāpi eseva nayo. Dullabhaloṇo hoti samuddassa dūratāya.
165据说，那时在毗提诃国内，有一万六千个大村庄。因此说：「舍弃了六万个圆满的村庄。」如今，因为想说「你现在为什么囤积？逼恼我」，这位怀着某种欲望的人没有揭露那件事，而说：「盐巴……等，不要做了。」健陀罗为了阐明他的意图，说道：「韦提希后，我做了什么吗？」
Tadā kira videharaṭṭhe soḷasa gāmasahassāni mahantāneva. Tenāha – ‘‘hitvā gāmasahassāni, paripuṇṇāni soḷasā’’ti. Idāni kasmā ‘‘sannidhiṃ dāni kubbasī’’ti maṃ ghaṭṭethāti vatthukāmo taṃ anāvikatvā ‘‘loṇa…pe… na karothā’’ti āha. Gandhāro tassādhippāyaṃ vibhāvetukāmo ‘‘kiṃ mayā kataṃ vedehīsī’’ti āha.
166另一位为了表明自己的意图，诵出了以「舍弃」开头的偈颂。另一位则说出了以「我说法」开头的偈颂——就像这样，他们之间所有的问答都是偈颂。其中，「你教训」的意思是，你如同在逼迫一般地教诲。恶不沾染，是因为心没有混乱。「有大义」是指含摄了巨大的利益。「若是他没有自己的智慧」等等，这是毗提诃智者心中生起如理省思的迹象：「老师是为了我的利益而安住，只说正法。」因此说：「然而，这样说了之后……」等。
Itaro attano adhippāyaṃ vibhāvento ‘‘hitvā’’ti gāthamāha. Itaro ‘‘dhammaṃ bhaṇāmī’’ti gāthanti evaṃ sabbāpi nesaṃ vacanapaṭivacanagāthā. Tattha pasāsasīti ghaṭṭento viya anusāsasi. Na pāpamupalimpati cittappakopābhāvato. Mahatthiyanti mahāatthasaṃhitaṃ. No ce assa sakā buddhītiādi vedehaisino – ‘‘ācariyo mama hitesitāya ṭhatvā dhammaṃ eva bhaṇatī’’ti yoniso ummujjanākāradassanaṃ. Tenāha ‘‘evañca pana vatvā’’tiādi.
167「知名之性」：在世间被知晓、称为著名者的就是「知名者」，知名者的状态就叫「知名之性」。「已随行」：已进入、已达到。由于以「知名之性」一词显示了广泛流传的声誉，所以说「名声与眷属的成就」。「究竟为何」——目的是什么，用意是什么？「这里有什么过失」——是这个意思。
‘‘Ñattā’’ti loke ñāyati vissutoti ñāto, ñātassa bhāvo ñattaṃ. Ajjhāpannoti upagato. Ñatta-ggahaṇena patthaṭayasatā vibhāvitāti āha ‘‘yasañca parivārasampatti’’nti. Kinti kiṃpayojanaṃ, ko ettha dosoti adhippāyo.
168「在各处刺恼」：因为陶醉于名声和眷属而变得骄傲，无论在村落、寺院、人迹罕至处还是在大众中，他都抱着「我的脚所触的地方，别的比丘的脚怎么能触到」这样不愿被触碰的心态，就像用脚尖点地行走一样，骚扰其他比丘。「低伏」：由于谦卑柔顺而低伏，不骄慢、不刚强。「无所执着的状态」：反思「出家者应该具有无所执着的智慧和等持的志向」之后。「得利时也是如此，不得利时也是如此」：就像在没有得到利养时那样，得到利养时也是同样的，这就叫「平等一如者」。同样，在有名声、有大眷属时也是如此。
Tattha tattha vijjhantoti yasamadena parivāramadena ca matto hutvā gāmepi vihārepi janavivittepi saṅghamajjhepi aññe bhikkhū ghaṭṭento ‘‘mayhaṃ nāma pādā itaresaṃ pādaphusanaṭṭhānaṃ phusantī’’ti aphusitukāmatāya aggapādena bhūmiṃ phusanto viya carati. Onamatīti nivātavuttitāya avanamati anuddhato atthaddho hoti. Akiñcanabhāvanti ‘‘pabbajitena nāma akiñcanañāṇena samapariggahena bhavitabba’’nti akiñcanajjhāsayaṃ paṭiavekkhitvā. Lābhepi tādī, alābhepi tādīti yathā alābhakāle lābhassa laddhakālepi tathevāti tādī ekasadiso. Yase satipi mahāparivārakālepi.
169「Abhayo hutvā uparato」（成为无畏者而止息）：成为无畏者之后，由于恐惧的不存在而应止息，故止息，因为恐惧的原因已被断除。而且，这不只是一段时间，而是「accantameva uparato」（毕竟止息），也就是彻底地止息。或者，是观察了可畏惧的事物之后，因为那种畏惧而止息。烦恼本身就是可畏惧的，所以称为烦恼怖畏。对于其余的词语也应该这样理解。「Satta sekkhā」（七种有学）：即使是七种有学也是因为怖畏而止息的，凡夫就更不用说了——这是想要表达的意思。
Abhayo hutvā uparatoti nibbhayo hutvā bhayassa abhāveneva oramitabbato uparato bhayahetūnaṃ pahīnattā. Tañca kho na katipayakālaṃ, atha kho accantameva uparatoti accantūparato. Atha kho bhāyitabbavatthuṃ avekkhitvā tato bhayena uparato. Kilesā eva bhāyitabbato kilesabhayaṃ. Esa nayo sesesupi. Satta sekkhāti satta sekkhāpi bhayūparatā, pageva puthujjanoti adhippāyo.
170「Thaṇḍilapīṭhakaṃ」（露地床板）：像露地卧榻一样的床板，这就是它的意思。「Nissāya」（依止）：即依靠，把它作为依靠。在两者之间有一块露地床板，那位站在门口观看的常住比丘没有注意到它。「Asaññatanīhārena」（以不作意的方式）：不是以故意留心的方式。「他因为害怕我，可能躲到床底下去了」，这样想着，就朝床底下看去。他开口说：「你出去的时候，别骂人，别造作非福。」「Adhivāsetuṃ」（不能忍受）：即使看到了那样的神通状态，长老也抑制不住自己的嗔怒，无法安忍，变得焦躁不安。
Thaṇḍilapīṭhakanti thaṇḍilamañcasadisaṃ pīṭhakanti attho. Nissāyāti apassāya taṃ apassāyaṃ katvā. Dvinnaṃ majjhe thaṇḍilapīṭhakā dvāre ṭhatvā olokentassa nevāsikabhikkhussa na paññāyi. Asaññatanīhārenāti na saññatākārena. ‘‘Maṃ bhāyanto heṭṭhāmañcaṃ paviṭṭho bhavissatī’’ti heṭṭhāmañcaṃ oloketvā. Ukkāsi ‘‘bahi gacchanto akkositvā mā apuññaṃ pasavī’’ti. Adhivāsetunti tādisaṃ iddhānabhāvaṃ disvāpi paṭapaṭāyanto attano kodhaṃ adhivāsetuṃ asakkonto.
171「唯以灭尽」：因为贪的彻底灭尽，所以称为离贪者。「非依简择而遮止」：并不是依靠简择的力量去抑制贪的现行而成为离贪者。通过以上所说的方式，说明了身行等杂染与违越的不存在。威仪的清净，由于长期反复串习而众所周知，即使与他人共处时也不被杂染。为了显示如来具有“无畏而止息”的特质，所要表明的意义通过这些相状而被了解，所以称为「相状」，它们是让此意义生起的根据和原因。而又因为它们是按照自己所认可的意义而被确定为能了知相，所以世尊指出它们是那些意义的根本原因以及比知智，问道：“那么，对尊者来说，有哪些相状、哪些随由呢？”为了阐明这个含义，注释师说：“「相状」是指原因，「随由」是指随觉之智。”正如在世间，通过看见的烟，便随知、比知那看不见的火。同样地，审察的比丘如此了知——世尊对在各个住处妥善修行或未妥善修行的比丘，都表现出平等一如，由此随知、比知他那“无畏而止息”的性质；进而，由于导师对妥善修行与未妥善修行的人既不称扬推崇，也不呵责贬斥，并宣说无颠倒的法，由此随知、比知他的正自觉性以及僧团的善修行性。当他如此了知时，便明白：如来于一切处无畏而止息，因为他是离贪者；凡是在某处离贪的人，就不会看见因彼而生的任何恐惧，就像梵天对于欲有之相无所畏惧一样；同样，世尊是正自觉者，因为他说的是无颠倒的法；法是善说的，因为它是一向导出的；僧团是善修行的，因为它具足不坏净信。如此，他从功德上如实地了知了三所依——佛、法、僧。
Khayenevāti rāgassa accantakkhayeneva vītarāgattā. Na paṭisaṅkhāya vāretvāti na paṭisaṅkhānabalena rāgapariyuṭṭhānaṃ nivāretvā vītarāgattā. Evaṃ vuttappakārena. Kāyasamācārādīnaṃ saṃkiliṭṭhānaṃ vītikkamiyānañca abhāvaṃ ācārassa vodānaṃ cirakālasamāciṇṇatāya ñātassa sahitabhāvepi anupakkiliṭṭhatāya abhayūparatabhāvasamannesanāya ākarīyati ñāpetuṃ icchito attho pakārato ñāpīyati etehīti ākārā, upapattisādhanakāraṇāni. Tāni pana yasmā attano yathānumatassa atthassa ñāpakabhāvena vavatthīyanti, tasmā tāni tesaṃ mūlakāraṇabhūtāni anumānañāṇāni ca dassento bhagavā – ‘‘ke panāyasmato ākārā ke anvayā’’ti avocāti imamatthaṃ vibhāvento ‘‘ākārāti kāraṇāni, anvayāti anubuddhiyo’’ti āha. Yathā hi loke diṭṭhena dhūmena adiṭṭhaṃ aggiṃ anveti anumānato jānāti, evaṃ vīmaṃsako bhikkhu – ‘‘bhagavā ekekavihāresu suppaṭipannesu duppaṭipannesu ca yathā ekasadisatādassanena abhayūparatataṃ anveti anumānato jānāti, suppaṭipannaduppaṭipannapuggalesu anussādanānapasādanappattāya satthu aviparītadhammadesanatāya sammāsambuddhataṃ saṅghasuppaṭipattiñca anveti anumānato jānāti, evaṃ jānanto ca abhayūparato tathāgato sabbadhi vītarāgattā, yo yattha vītarāgo, na so tannimittaṃ kiñci bhayaṃ passati seyyathāpi brahmā kāmabhavanimittaṃ, tathā sammāsambuddho bhagavā aviparītadhammadesanattā, svākhāto dhammo ekantaniyyānikattā, suppaṭipanno saṅgho aveccappasannattā’’ti vatthuttayaṃ guṇato yāthāvato jānāti.
172「以众结缚」：被“这是我的同住比丘，这是我的学童”这样的对徒众的牵挂——这称为“结缚”——所系缚、所驱使。「以此彼行道」：针对被称为“善去、恶去”的善行道与恶行道。「称扬」：从功德上说，就是抬高推崇。「贬斥」：即轻蔑责备。「于两方面依居家而作」：这句话的意思是，为了激励他人行于正行道，像“诸比丘，大迦旃延是贤智者”等这样从功德上称扬的举动，以及为了未来防护而对所犯过失如法呵责的举动，世尊都并未遮止。
Gaṇabandhanenāti ‘‘mama saddhivihārikā mama antevāsikā’’ti evaṃ gaṇe apekkhāsaṅkhātena bandhanena baddhā payuttā. Tāya tāya paṭipattiyāti ‘‘sugatā duggatā’’ti vuttāya suppaṭipattiyā duppaṭipattiyā ca. Ussādanāti guṇavasena ukkaṃsanā. Apasādanāti hīḷanā. Ubhayattha gehassitavasenāti iminā sammāpaṭipattiyā paresaṃ uyyojanatthaṃ – ‘‘paṇḍito, bhikkhave, mahākaccāno’’tiādinā (ma. ni. 1.205; 3.285, 322) guṇato ukkaṃsanampi āyatiṃ saṃvarāya yathāparādhaṃ garahaṇampi na nivāreti.
489「审察者的意趣」：也是依审察而生起的意趣。根本审察者之所以是“根本的”，是因为他主张有因。缚结审察者没有从他人处听闻，所以说他是「仅依他人的话语而得出结论」。因此世尊说：“在不了知他人心之运转的情况下。”说「应当只向如来请问」，这是把前面从共许层面上所说的比知推到了极致来说。因为这种比知达到了极致，即指：对于一切智者的话，无欺诳地从总体上比知那非凡夫行境的义理。义理有三种：有些是现量所成就的，即如色等诸法，那种各人自内证知、无法用语言指陈的样貌。有些是比量所成就的，即如依瓶等已被公认的缘起关系，来论证声等诸法的无常等样貌。有些是信可所成就的，即大多数人完全未曾亲眼见过的、属于信仰领域的他世与涅槃等。在这当中，如果某位导师的话，在现量所成就的义理和比量所成就的义理上，都以其无颠倒的运作而无有欺诳，那么凭他的话，信可乐的义理便能成就；而导师的功德，由于是毕竟存在的，也大体上就是这种可信可乐的性质。
489. Vīmaṃsakassapi adhippāyo vīmaṃsanavasena pavatto. Mūlavīmaṃsako hetuvāditāya. Gaṇṭhivīmaṃsakassa anussutibhāvato vuttaṃ ‘‘parasseva kathāya niṭṭhaṅgato’’ti. Tenāha bhagavā – ‘‘parassa cetopariyāyaṃ ajānantenā’’ti. Tathāgatova paṭipucchitabboti iminā pubbe sādhāraṇato vuttaṃ anumānaṃ ukkaṃsaṃ pāpetvā vadati. Ukkaṃsagatañhetaṃ anumānaṃ, yadidaṃ sabbaññuvacanaṃ avisaṃvādaṃ sāmaññato aputhujjanagocarassa atthassa anumānato. Tividho hi attho, koci paccakkhasiddho, yo rūpādidhammānaṃ paccattavedaniyo aniddisitabbākāro. Koci anumānasiddho, yo ghaṭādīsu pasiddhena paccayāyattabhāvena sādhiyamāno saddādīnaṃ aniccatādiākāro. Koci okappanasiddho, yo pacurajanassa accantamadiṭṭho saddhāvisayo paralokanibbānādi. Tattha yassa satthuno vacanaṃ paccakkhasiddhe anumānasiddhe ca atthe na visaṃvādeti aviparītappavattiyā, tassa vacanena saddheyyatthasiddhi, saddheyyarūpā eva ca yebhuyyena satthuguṇā accantasambhavato.
174「这是我的行径」：那被称为“活命第八戒”的、属于我的这微少功德，就是那位不知他心的审察比丘能够了知我的途径、了知的路径。「这是他的行境」：这就是他对于我的行境，仅仅如此，并非超出于此。实际上，即使在《梵网经》中，世尊也只开示了活命第八戒。「仅此范围」：行境只限于此。如果有人立于戒，却以“这是我的”，或者“我以这个戒将成为天人或某种天人”这样的渴爱去执取它，那么由于不能超越渴爱，就不能成为戒的殊胜分或抉择分的原因；此人便名为「与彼同一」。因此说：「不与彼同一，不伴有渴爱」等。
Esa mayhaṃ pathoti yvāyaṃ ājīvaṭṭhamakasīlasaṅkhāto mayhaṃ oramattako guṇo, esa aparacittaviduno vīmaṃsakassa bhikkhuno mama jānanapatho jānanamaggo. Esa gocaroti eso ettako eva tassa mayi gocaro, na ito paraṃ. Tathā hi brahmajālepi (dī. ni. 1.7) bhagavatā ājīvaṭṭhamakasīlameva niddiṭṭhaṃ. Etāpāthoti ettakāpātho. Yo sīle patiṭṭhito ‘‘etaṃ mamā’’ti, ‘‘imināhaṃ sīlena devo vā bhavissāmi devaññataro vā’’ti taṇhāya parāmasanto, tassa visesabhāgiyatāya, nibbedhabhāgiyatāya vā akāraṇena taṇhaṃ anativattanato so tammayo nāma. Tenāha ‘‘na tammayo na sataṇho’’tiādi.
175「因所闻能带来上上之殊胜」：由于能带来更上、更上的殊胜，而且那殊胜次第转为更妙，世尊便把这法作为更上、更妙之法来宣说。「有对立的」：以“应断的”与“能断的”这重关系而成为有对立、有对治的。「破斥黑分而说白分」：此等法类，称为黑分；能断除它的，称为白分。如此破斥黑分而说白分。「破斥白分而说黑分」：此处也是同样的道理。不过在这里，应表述为“以此应断彼”。「有功用、有勤勇」：就是有所作为。在相续中未断无明、渴爱、慢等的状态下，那些造作性的心，就有作为、有勤勇，意思是它们是有异熟的法性。「于彼所宣说的法中」：在那导师所宣说的世间法与出世间法中。以殊胜的道智现证了其中一分——即名为道、果、涅槃的证得法之后。「以证得法，即道」：通过作为证得法的道。「于教法中」：对于教说中所安立的、属于前行部分的菩提分法，他得出结论：“确实，通过此道，我将从老死中解脱出来。”先前以凡夫的信心就已经净信，从此以后，更加增上地对导师生起净信：“那位无颠倒地宣说法的正自觉者，就是世尊。”「由于是导出的」：因为法确实能从轮回之苦中引出。「弯等」：以“等”字含摄其他一切不如理行的、偏离正轨的过失。
Sutassa uparūpari visesāvahabhāvena uttaruttarañceva tassa ca visesassa anukkamena paṇītatarabhāvato paṇītatarañca katvā deseti. Savipakkhanti pahātabbapahāyakabhāvena sappaṭipakkhaṃ. Kaṇhaṃ paṭibāhitvā sukkanti idaṃ dhammajātaṃ kaṇhaṃ nāma, imassa pahāyakaṃ idaṃ sukkaṃ nāmāti evaṃ kaṇhaṃ paṭibāhitvā sukkaṃ. Sukkaṃ paṭibāhitvā kaṇhanti etthāpi eseva nayo. Idha pana ‘‘iminā pahātabba’’nti vattabbaṃ. Saussāhanti sabyāpāraṃ. Kiriyamayacittānañhi anupacchinnāvijjātaṇhāmānādike santāne sabyāpāratā saussāhatā, savipākadhammatāti attho. Tasmiṃ desite dhammeti tasmiṃ satthārā desite lokiyalokuttaradhamme. Ekaccaṃ ekadesabhūtaṃ maggaphalanibbānasaṅkhātaṃ paṭivedhadhammaṃ abhiññāya abhivisiṭṭhāya maggapaññāya jānitvā. Paṭivedhadhammena maggena. Desanādhammeti desanāruḷhe pubbabhāgiye bodhipakkhiyadhamme niṭṭhaṃ gacchati – ‘‘addhā imāya paṭipadāya jarāmaraṇato muccissāmī’’ti. Pubbe pothujjanikasaddhāyapi pasanno, tato bhiyyosomattāya aviparītadhammadesano sammāsambuddho so bhagavāti satthari pasīdati. Niyyānikattāti vaṭṭadukkhato eva tato niyyānāvahattā. Vaṅkādīti ādi-saddena aññaṃ asāmīcipariyāyaṃ sabbaṃ dosaṃ saṅgaṇhāti.
490「以此等观察导师的因由」：即“以清净的身行等，以及以宣说上上、更妙、更妙、无颠倒的法”等，通过这些如前所述的检验导师的因由。「以摄集字母之语句」：即令通达那些因由的、以字母合集为特征的语句。「以此处所说的文字」：依此经文中所说的、因为能表达所述义理而被称为“音声文字”的文字。「信可」：即进入可信乐的事物而净信，其特征便是“信可”。「即信的根本」：即作为不坏净信之信心的根本和原因，指的就是“清净的身行”等。「坚固」：由于彻底断除了对立面而得以善加安住。「不能夺去」：不能被移除、无法使之动摇。「关于其他沙门、婆罗门、天神等，就更无必要说了」：因此说“由息灭诸恶的沙门”等。
490.Imehi satthuvīmaṃsanakāraṇehīti ‘‘parisuddhakāyasamācāratādīhi ceva uttaruttaripaṇītapaṇītaaviparītadhammadesanāhi cā’’ti imehi yathāvuttehi satthuupaparikkhanakāraṇehi. Akkharasampiṇḍanapadehīti tesaṃyeva kāraṇānaṃ sambodhanehi akkharasamudāyalakkhaṇehi padehi. Idha vuttehi akkharehīti imasmiṃ sutte vuttehi yathāvuttassa atthassa abhibyañjanato byañjanasaññitehi akkharehi. Okappanāti saddheyyavatthuṃ okkantitvā pasīdanato okappanalakkhaṇā. Saddhāya mūlaṃ nāmāti aveccappasādabhūtāya saddhāya mūlaṃ nāma kāraṇanti saddahanassa kāraṇaṃ parisuddhakāyasamācārādikaṃ. Thirā paṭipakkhasamucchedena suppatiṭṭhitattā. Harituṃ na sakkāti apanetuṃ asakkuṇeyyā. Itaresu samaṇabrāhmaṇadevesu vattabbameva natthīti āha ‘‘samitapāpasamaṇena vā’’tiādi.
177由于先前曾听闻：“魔罗为了恼害某些佛陀及某些声闻弟子而靠近”，他便思惟：“这是魔罗来了。”因为是被具足神威的圣弟子所询问，所以魔罗无法说妄语。「Ete」是指除了如前所述的已息灭罪恶的沙门等之外。「如实地审察」是指如实地审察，即无颠倒的考量。「依真实状态」是指以真实状态、即依如实功德本身。「善妙地、正确地」是善妙地、正确地。「被审察」是被审察、被考量。其余部分容易理解。
‘‘Buddhānaṃ kesañci sāvakānañca vibādhanatthaṃ māro upagacchatī’’ti sutapubbattā ‘‘ayaṃ māro āgato’’ti cintesi. Ānubhāvasampannena ariyasāvakena pucchitattā musāvādaṃ kātuṃ nāsakkhi. Eteti yathāvutte samitapāpasamaṇādayo ṭhapetvā. Sabhāvasamannesanāti yāthāvasamannesanā aviparītavīmaṃsā. Sabhāvenevāti sabbhāveneva yathābhūtaguṇato eva. Suṭṭhu sammadeva. Samannesitoti upaparikkhito. Sesaṃ suviññeyyamevāti.
192《审察者经》释义中，对隐晦含义的阐明已完成。
Vīmaṃsakasuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā samattā.
1938. 《憍赏弥经》释义
8. Kosambiyasuttavaṇṇanā
491「Tasmā」（因此）：由于这城市有憍赏弥树，因此这城市被称为“憍赏弥”（Kosambī）。或者，拘舍仙人（Kusamba）的住处是憍赏弥，因为这座城市位于离它不远的地方，所以叫作憍赏弥。
491.Tasmāti yasmā kosambarukkhavatī, tasmā nagaraṃ kosambītisaṅkhamagamāsi. Kusambassa vā isino nivāsabhūmi kosambī, tassāvidūre bhavattā nagaraṃ kosambī.
179在“由瞿施长者所建的僧园”这一句中，为了解答“谁是瞿施长者？这园又是他如何建造的？”这个隐含的问题，就从事情的起因说起，为了说明瞿施长者，而开始讲“有个名叫安迪罗的国家”等内容。「Kedāraparicchinnaṃ」意思是处处被田埂分隔的田地。「Gacchanto」指沿着田埂走时。「Pahūtapāyasaṃ」指非常丰盛的乳粥，但那乳粥又浓又腻，因为他在半路上吃得很少，消化力弱，所以不能消化。因此说“不能消化”等等。她美丽动人，生于良家。这样，这里只是简要叙述瞿施长者的事迹，详情应依据《法句经事》中所说的道理去了解。
Ghositaseṭṭhinākārite ārāmeti ettha ko ghositaseṭṭhi, kathañcānena ārāmo kāritoti antolīnāya codanāya vissajjane samudāgamato paṭṭhāya ghositaseṭṭhiṃ dassetuṃ ‘‘addilaraṭṭhaṃ nāma ahosī’’tiādi āraddhaṃ. Kedāraparicchinnanti tattha tattha kedārabhūmiyā paricchinnaṃ. Gacchantoti kedārapāḷiyā gacchanto. Pahūtapāyasanti pahūtataraṃ pāyasaṃ, taṃ pana garu siniddhaṃ antarāmagge appāhāratāya mandagahaṇiko samāno jīrāpetuṃ nāsakkhi. Tenāha ‘‘jīrāpetuṃ asakkonto’’tiādi. Yasavati rūpavati kulaghare nibbatti. Ghositaseṭṭhi nāma jātoti evamettha saṅkhepeneva ghositaseṭṭhivatthuṃ katheti, vitthāro pana dhammapadavatthumhi (dha. pa. aṭṭha. 1.sāmāvatīvatthu) vuttanayeneva veditabbo.
180「Upasaṃkappanavasena」指以意图、决意的方式。「Āhāraparikkhīṇakāyassa」指身体因食物耗尽而衰损，意思是因食物耗尽而身体衰败。「Suññāgāre」指在无人远离、安稳舒适的地方。
Upasaṃkappanavasenāti upasaṅkappananiyāmena. Āhāraparikkhīṇakāyassāti āhāranimittaparikkhīṇakāyassa, āhārakkhayena parikkhīṇakāyassāti attho. Suññāgāreti janavivitte phāsukaṭṭhāne.
181诤论的前分叫做‘bhaṇḍana’（口角）：作为诤论之因的辱骂以及与那类似的不如意的行为，就叫‘bhaṇḍana’。‘Hatthaparāmāsādivasena’指因为生气而互相抓住对方的手拉扯、极度束缚等行为。由于主张‘这是法’、‘这是律’等而成为对立之说、陷入争论的人，就是陷入争论。因此说‘成为对立’等。因为依托于嘴巴，这里以‘嘴巴’指代语言，所以说‘Mukhasattīhi’就是‘用语言的刀子’。‘Saññatti’指使了解，即‘这是法，这是律’这样应被了解的状态。‘Nijjhatti’指如实地审察它。不过在义注中说：‘这只是saññatti的同义词。’
Kalahassa pubbabhāgo bhaṇḍanaṃ nāmāti kalahassa hetubhūtā paribhāsā taṃsadisī ca aniṭṭhakiriyā bhaṇḍanaṃ nāma. Hatthaparāmāsādivasenāti kujjhitvā aññamaññassa hatthe gahetvā parāmasanaaccantabandhanādivasena. ‘‘Ayaṃ dhammo’’tiādinā viruddhavādabhūtaṃ āpannāti vivādāpannā. Tenāha ‘‘viruddhabhūta’’ntiādi. Mukhasannissitatāya vācā idha ‘‘mukha’’nti adhippetāti āha ‘‘mukhasattīhīti vācāsattīhī’’ti. Saññattinti saññāpanaṃ ‘‘ayaṃ dhammo, ayaṃ vinayo’’ti saññāpetabbataṃ. Nijjhattinti yāthāvato tassa nijjhānaṃ. Aṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘saññattivevacanameveta’’nti vuttaṃ.
182‘如果有，我将指出’：他因为易于受教和乐于学戒，所以看到了犯戒。‘你没有犯戒’：他这样说，意在表示这里也可能存在无犯的情况。但那确实是犯戒。因此说：‘他对那犯戒持有无犯之见。’
Sace hoti desessāmīti subbacatāya sikkhākāmatāya ca āpattiṃ passi. Natthi te āpattīti anāpattipakkhopi ettha sambhavatīti adhippāyenāha. Sā panāpatti eva. Tenāha – ‘‘tassā āpattiyā anāpattidiṭṭhi ahosī’’ti.
492‘Kalahabhaṇḍanavasena’指以诤论口角为原因。‘Yathānusandhināva gataṃ’：因为诤论口角是六和敬法的对立面，所以能带来它们止息的后续教说自然与之前的教说相应，因此说随顺连结地进行了后续的经典开示。‘Saritabbayuttā’是应该被忆念、值得忆念的。‘Sabrahmacārīnaṃ’指对于同梵行者。能作令人喜爱、应被喜爱的事，所以是‘piyakaraṇa’（作可爱）。能作令人尊重、应被尊重的事，所以是‘garukaraṇa’（作可敬）。‘Saṅgahaṇatthāya’：因为它是摄事的特殊状态，所以能导向摄受同梵行者，如此连结。‘Avivādanatthāya’：正是因为具有摄事的状态，而不导向争论。而且，由于以不争论之因的摄受为性，依此等之力，同梵行者的和合状态、无破状态自然成就，因此说‘对于和合’等。由此而柔和、滋润，所以称为‘mettā’（慈），‘mittabhāvo’即友爱的状态，这个具有慈，所以是‘mettaṃ kāyakammaṃ’（慈俱行的身业）。不过，因为那是由慈俱行之心所等起的，所以被称为‘应以慈心而作的身业’。这些慈的身业等，是依比丘而来，在经典中是由比丘应现前而作的言说。这里，由‘比丘’一词，也应知包含了其余同法者。比丘的所有无过失身业，都包含在等正行仪业中，因此说：‘以慈心……的身业，名为……’。‘以义务等而行’时，礼拜塔庙菩提树，因为与慈相似，所以为了那个目的而前往，被称为慈的身业。‘Ādi’（等）一词，包含了依慈而行的、对塔庙、菩提树、比丘众等已说的其余恭敬等身的行动。
492.Kalahabhaṇḍanavasenāti kalahabhaṇḍanassa nimittavasena. Yathānusandhināva gatanti kalahabhaṇḍanānaṃ sāraṇīyadhammapaṭipakkhattā tadupasamāvahā heṭṭhādesanāya anurūpāva uparidesanāti yathānusandhināva uparisuttadesanā pavattā. Saritabbayuttāti anussaraṇārahā. Sabrahmacārīnanti sahadhammikānaṃ. Piyaṃ piyāyitabbaṃ karontīti piyakaraṇā. Garuṃ garuṭṭhāniyaṃ karontīti garukaraṇā. Saṅgahaṇatthāyāti saṅgahavatthuvisesabhāvato sabrahmacārīnaṃ saṅgaṇhanāya saṃvattantīti sambandho. Avivādanatthāyāti saṅgahavatthubhāvato eva na vivādanāya. Sati ca avivādanahetubhūtasaṅgāhaṇatte tesaṃ vasena sabrahmacārīnaṃ samaggabhāvo bhedābhāvo siddhoyevāti āha ‘‘sāmaggiyā’’tiādi. Mijjati siniyhati etāyāti mettā, mittabhāvo, mettā etassa atthīti mettaṃ, kāyakammaṃ. Taṃ pana yasmā mettāsahagatacittasamuṭṭhānaṃ, tasmā vuttaṃ ‘‘mettacittena kattabbaṃ kāyakamma’’nti. Imāni mettakāyakammādīni bhikkhūnaṃ vasena āgatāni pāṭhe bhikkhūhi paccupaṭṭhapetabbatāvacanato. Bhikkhuggahaṇeneva cettha sesasahadhammikānampi gahaṇaṃ daṭṭhabbaṃ. Bhikkhuno sabbampi anavajjakāyakammaṃ ābhisamācārikakammantogadhamevāti āha – ‘‘mettacittena…pe… kāyakammaṃ nāmā’’ti. Vattavasena pavattiyamānā cetiyabodhīnaṃ vandanā mettāsadisīti katvā tadatthāya gamanaṃ mettaṃ kāyakammanti vuttaṃ. Ādi-saddena cetiyabodhibhikkhūsu vuttāvasesaapacāyanādiṃ mettāvasena pavattaṃ kāyikaṃ kiriyaṃ saṅgaṇhāti.
184其意思是：即使是三藏佛语，当被宣说时也是如此。三种善业就是身善业、语善业、意善业。‘Cintanaṃ’以此显示：仅仅是这样的思惟已经是慈的意业，更何况按仪轨修习。
Tepiṭakampi buddhavacanaṃ kathiyamānanti adhippāyo. Tīṇi sucaritāni kāyavacīmanosucaritāni. Cintananti iminā evaṃ cintanamattampi mettaṃ manokammaṃ, pageva vidhipaṭipannā bhāvanāti dasseti.
185‘伴随状态的达成’是指在那些人面前。因为他们正在做的时候，当面达成伴随状态，这就称为‘身业’。不是仅仅说‘天’，而是通过功德彰显其坚固性，才特意用了‘天长老’这个赞扬的称呼。表达我所执取的言语，就是执为‘我所’的说法。对于纯粹隐秘的‘意业’，‘面对面’的这个性质，只是依靠它引发认知的作用而成立的，而且，为了说明世间的共识中，它并不依赖于挥手等动作就被称作‘身业’，所以说‘睁开双眼’。因此，依语言的分裂而产生的情况，并不包括在内。
Sahāyabhāvūpagamanaṃ tesaṃ purato. Tesu karontesuyeva hi sahāyabhāvūpagamanaṃ sammukhā kāyakammaṃ nāma hoti. Kevalaṃ ‘‘devo’’ti avatvā guṇehi thirabhāvajotanaṃ devattheroti vacanaṃ paggayha vacanaṃ. Mamattabodhanaṃ vacanaṃ mamāyanavacanaṃ. Ekantatirokkhakassa manokammassa sammukhatā nāma viññattisamuṭṭhāpanavaseneva hoti, tañca kho loke kāyakammanti pākaṭaṃ paññātaṃ hatthavikārādiṃ anāmasitvā eva dassento ‘‘nayanāni ummīletvā’’ti āha. Tathā hi vacībhedavasena pavatti na gahitā.
186‘利得’是指因为获得了助缘而得到的东西，也就是来源清净的资具。即使获取的方式不正确，也并非不叫‘非法所得’，为了避免这种混淆，经典里才明确说‘法所得’。把应施舍的物品和应供养的对象不作区分地加以享用，就是‘不分别而受用者’。因此说‘有两种分别’等等。所谓‘以心分别’，这是为了表明：哪怕仅仅在心中生起分别的念头，就已经算是‘已分别’了，更不用说实际的行动了。
Laddhapaccayā labbhantīti lābhā, parisuddhāgamanā paccayā. Na sammā gayhamānāpi na dhammaladdhā nāma na hontīti tappaṭisedhanatthaṃ pāḷiyaṃ ‘‘dhammaladdhā’’ti vuttaṃ. Deyyaṃ dakkhiṇeyyañca appaṭivibhattaṃ katvā bhuñjatīti appaṭivibhattabhogī. Tenāha ‘‘dve paṭivibhattāni nāmā’’tiādi. Cittena vibhajananti etena – ‘‘cittuppādamattenapi vibhajanaṃ paṭivibhattaṃ nāma, pageva payogato’’ti dasseti.
187‘在接受的时候……便看护……他看见了。’这句话的意思是，从他们到来的时候起，他就生起了平等的想法。因为这样，他就能很容易地做到平等受用，而且他圆满‘可忆念法’的修行也能很好地完成。这就是圆满‘可忆念法’的实践。
Paṭiggaṇhantova…pe… passatīti iminā āgamanato paṭṭhāya sādhāraṇabuddhiṃ upaṭṭhāpeti. Evaṃ hissa sādhāraṇabhogitā sukarā, sāraṇīyadhammo cassa supūro hoti. Vattanti sāraṇīyadhammapūraṇavattaṃ.
188‘应施’是指无论如何都应该布施的东西。为了说明，由于自身存在障碍的人，无法圆满地完成对同样有障碍者的指定布施，因此这种指定的布施也并非在一切情况下都被禁止，所以才说‘然而，对于这个……’等等。‘可不施予’中的‘亦’字表明，即使是对于没有道德的人，如果他有需要，而且条件允许，也应当布施给他。因为所谓的布施，对于任何众生来说，从来都没有被禁止。
Dātabbanti avassaṃ dātabbaṃ. Attano palibodhavasena sapalibodhasseva pūretuṃ asakkuṇeyyattā odissakadānampissa na sabbattha vāritanti dassetuṃ ‘‘tena panā’’tiādi vuttaṃ. Adātumpīti pi-saddena dussīlassapi atthikassa sati sambhave dātabbanti dasseti. Dānañhi nāma kassaci na nivāritaṃ.
189‘大山村’是位于龙岛附近的一个村庄。他说：‘大德，我的可忆念法已经圆满了……我钵中的食物是不会用尽的。’他这样说是为了消除他们的悔恨。听了这话，那些长老们也认可道：‘这个人是可忆念法的圆满者。’据说，他其实在年轻的时候就已经是可忆念法的圆满者了。为了表明他的这种修行不是没有结果的空谈，他才说：‘这些东西会送到我这儿来的。’
Mahāgirigāmo nāma nāgadīpapasse eko gāmo. Sāraṇīyadhammo me, bhante, pūrito…pe… pattagataṃ na khīyatīti āha tesaṃ kukkuccavinodanatthaṃ. Taṃ sutvā tepi therā ‘‘sāraṇīyadhammapūrako aya’’nti abbhaññaṃsu. Daharakāle eva kiresa sāraṇīyadhammapūrako ahosi, tassā ca paṭipattiyā avañjhabhāvavibhāvanatthaṃ ‘‘ete mayhaṃ pāpuṇissantī’’ti āha.
190她的意思是：我是「可忆念法」的圆满者，即使只靠我钵里所容纳的这些食物，也足够让所有这些比丘尼维生，因此她说：“你们不必为他们的去处操心了。”
Ahaṃ sāraṇīyadhammapūrikā, mama pattapariyāpannenapi sabbāpimā bhikkhuniyo yāpessantīti āha ‘‘mā tumhe tesaṃ gatabhāvaṃ cintayitthā’’ti.
191在七种犯戒聚中，或在开头、或在结尾，以及中间——这是依据诵出的经典原文而说的。因为犯戒聚其实并没有固定的先后顺序。处于边缘的，就像衣服的边角，或是布边被割裂的衣服。「破缺」，就是指有破损的地方，或者是指被损坏了。「有孔」，在这里也是同样的道理。掺入了不同颜色，占一半或三分之一，杂色混在一起而破损的，叫「斑驳」；只是用不同颜色的点状间隔混杂在一起的，叫「杂色」——这就是它们之间的区别。通过“从渴爱奴役中解脱”的说法，阐明了这些戒律成为导向解脱轮回的依止。通过“能成就自在的状态”这句话，表明这里是用省略末尾词语的方式来解释“能成就自在的”和“自在的”这两个词。因为对于没有智慧的人，戒德是难以衡量的，所以说「智者所称赞」。「不被渴爱和邪见执取」，是指不抱有“依靠这个戒，我将成为某位天神”这样被渴爱执取的念头，也不抱有“依靠这个戒，我成为天神后，将在那里常恒永存”这样被邪见执取的念头。「可呵责执取者」。所谓的戒，以「无后悔」等为次第，最终的目的只是为了成就「定」，所以说「能导向定的」。同等的状态就是共性，以圆满了四种清净的状态，就像中间没有瑕疵的纯金一样没有断裂，由戒所成就的这种共性，就是「戒的共性」；已经达到、进入了这种共性，就是「达到戒的共性者」。因此说：「达到了同等状态之戒的人」。
Sattasu āpattikkhandhesu ādimhi vā ante vā, vemajjheti ca idaṃ uddesāgatapāḷivasena vuttaṃ. Na hi añño koci āpattikkhandhānaṃ anukkamo atthi. Pariyante chinnasāṭako viyāti vatthante, dasante vā chinnavatthaṃ viya. Khaṇḍanti khaṇḍavantaṃ, khaṇḍitaṃ vā. Chiddanti etthāpi eseva nayo . Visabhāgavaṇṇena upaḍḍhaṃ, tatiyabhāgaṃ vā sambhinnavaṇṇaṃ sabalaṃ, visabhāgavaṇṇeheva pana bindūhi antarantarā vimissaṃ kammāsaṃ, ayaṃ imesaṃ viseso. Taṇhādāsabyato mocanavacaneneva tesaṃ sīlānaṃ vivaṭṭupanissayatamāha. Bhujissabhāvakaraṇatoti iminā bhujissakarāni bhujissānīti uttarapadalopenāyaṃ niddesoti dasseti. Aviññūnaṃ appamāṇatāya ‘‘viññuppasatthānī’’ti vuttaṃ. Taṇhādiṭṭhīhi aparāmaṭṭhattāti – ‘‘imināhaṃ sīlena devo vā bhavissāmi devaññataro vā’’ti taṇhāparāmāsena – ‘‘imināhaṃ sīlena devo hutvā tattha nicco dhuvo sassato bhavissāmī’’ti diṭṭhiparāmāsena ca aparāmaṭṭhattā. Parāmaṭṭhunti codetuṃ. Sīlaṃ nāma avippaṭisārādipārampariyena yāvadeva samādhisampādanatthanti āha ‘‘samādhisaṃvattakānī’’ti. Samānabhāvo sāmaññaṃ, paripuṇṇacatupārisuddhibhāvena majjhe bhinnasuvaṇṇassa viya bhedābhāvato sīlena sāmaññaṃ sīlasāmaññaṃ, taṃ gato upagatoti sīlasāmaññagato. Tenāha ‘‘samānabhāvūpagatasīlo’’ti.
192这里所说的「此见」，是指我和你们都现前证得的这个正见。因为能彻见四圣谛的意义，所以称为‘见’。对于‘一切行无常，一切行是苦，一切法无我’，以及‘世尊是正自觉者，法是世尊所善说的，僧团是善巧修行的’这些道理的见解上的一致，就是「同见的状态」。这在其余的可忆念法中，是最高、最根本的。因为只要有了这个，其他的法就很容易成就，所以它是它们的「总摄者」。也因此，它是它们的「联结者」；就像安上椽子让它们不散落一样，能收摄、持守，所以是「总摄者」。因为是最高的，所以是「联结者」。这些法有这种联结作用，所以称为「具有联结性的」；或者读作saṅghāṭaniyaṃ，意思是与联结相关的；也可以把字母k换成y，变成saṅghāṭaniyaṃ。因为这里只是从共通性上来讲，所以用中性词来表达。
Yāyaṃ diṭṭhīti yā ayaṃ diṭṭhi mayhañceva tumhākañca paccakkhabhūtā. Catusaccadassanaṭṭhena diṭṭhi, ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā, sabbe saṅkhārā dukkhā, sabbe dhammā anattā’’ti, ‘‘sammāsambuddho bhagavā, svākhāto bhagavatā dhammo, suppaṭipanno saṅgho’’ti ca diṭṭhiyā sāmaññaṃ samānadiṭṭhibhāvaṃ. Aggaṃ itaresaṃ sāraṇīyadhammānaṃ padhānabhāvato. Etasmiṃ sati sukhasiddhito tesaṃ saṅgāhikaṃ, tato eva tesaṃ saṅghāṭanikaṃ gopānasiyo aparipatante katvā saṅgaṇhāti dhāretīti saṅgāhikaṃ. Saṅghāṭanti aggabhāvena saṅghāṭabhāvaṃ. Saṅghāṭanaṃ etesaṃ atthīti saṅghāṭanikaṃ, saṅghāṭaniyanti vā pāṭho, saṅghāṭane niyuttanti vā saṅghāṭanikaṃ, ka-kārassa ya-kāraṃ katvā saṅghāṭaniyaṃ. Sāmaññato eva gahitattā napuṃsakaniddeso.
493不只初道正见有这样的自性，其余诸道正见就更不必说了，所以说「此即入流道之见」。「乃至仅此」指的是：仅仅因为贪等中的某一种烦恼缠缚了心，就已经叫作‘心被缠缚’了，更何况两种或多种烦恼缠缚其心。「于一切处」是指在所有八个项目当中。「妥善安立」是指像修习道后，能够现证诸谛那样正确地安立。因此说‘为了觉悟诸谛’。「彼智」即‘我确实没有那种缠缚’等而转起的省察智。「属于圣者」即唯圣者所有。因为他们即使只是部分断除，也值得说应当说。因此说‘非属凡夫’。说「圣」是指‘生于圣者中’的意思。因为具有出世间因，所以说「出世间」。因此又说‘然而，那些’等。因为确实，这与凡夫不共有。因此说‘但于凡夫则无有’。「于一切处」指在所有其余的六个项目当中。
493. Paṭhamamaggasammādiṭṭhipi evaṃsabhāvā, aññamaggasammādiṭṭhīsu vattabbameva natthīti āha ‘‘yāyaṃ sotāpattimaggadiṭṭhī’’ti. Ettāvatāpīti ettakenapi rāgādīsu ekekena pariyuṭṭhitacittatāyapi pariyuṭṭhitacittoyeva nāma hoti, pageva dvīhi, bahūhi vā pariyuṭṭhitacittatāya. Sabbatthāti sabbesu aṭṭhasupi vāresu. Suṭṭhu ṭhapitanti yathā maggabhāvanā upari saccābhisambodho hoti, evaṃ sammā ṭhapitaṃ. Tenāha ‘‘saccānaṃ bodhāyā’’ti. Taṃ ñāṇanti ‘‘natthi kho me taṃ pariyuṭṭhāna’’ntiādinā pavattaṃ paccavekkhaṇañāṇaṃ. Ariyānaṃ hotīti ariyānameva hoti. Tesañhi ekadesatopi pahīnaṃ vattabbataṃ arahati. Tenāha ‘‘na puthujjanāna’’nti. Ariyanti vuttaṃ ‘‘ariyesu jāta’’nti katvā. Lokuttarahetukatāya lokuttaranti vuttaṃ. Tenevāha ‘‘yesaṃ panā’’tiādi. Tathā hissa puthujjanehi asādhāraṇatā. Tenāha ‘‘puthujjanānaṃ pana abhāvato’’ti. Sabbavāresūti sabbesu itaresu chasu vāresu.
494「各别」指各自、在自己心中。因此说‘在自己心中’。意思是‘我各自在自己心中获得寂灭、烦恼的止息’，这个道理以「此理亦然」来类推。
494.Paccattanti pāṭiyekkaṃ attani mama citteyeva. Tenāha ‘‘attano citte’’ti. ‘‘Paccattaṃ attano citte nibbutiṃ kilesavūpasamaṃ labhāmī’’ti imamatthaṃ ‘‘eseva nayo’’ti iminā atidisati.
495「以如是见」这句是对‘具足如此之见’这一意义的回指，所以说：‘以如是见，即以此等入流道见。’
495.Tathārūpāya diṭṭhiyāti idaṃ ‘‘yathārūpāya diṭṭhiyā samannāgato’’ti imassa atthassa paccāmasananti āha ‘‘tathārūpāya diṭṭhiyāti evarūpāya sotāpattimaggadiṭṭhiyā’’ti.
496「以本性」是指以决定的五学处性等本性。「以僧团羯磨力」是指以行摩那埵等僧团羯磨力。「幼者」指的是愚者。「童子」指的是小孩。因为幼者既可以称为「童子」，也可以称为「青年」，所以这里说「迟钝者」。由于根迟钝，所以称为迟钝者。因此说‘眼耳等根钝故’。即使如此，也有一些青年根钝，为了排除这种情况而说「仰卧婴儿」。如果仰卧的婴儿，怎么能‘踏火炭’呢？这里所说的「踏」是指以某种方式接触火炭，所以说‘此处彼处’等。「诸人的」指老人们的手。由于手皮粗厚，手不会迅速烧焦。而婴儿由于身体柔软幼嫩，手会迅速收回。「忍受」是指期待某种利益。
496.Sabhāvenāti niyatapañcasikkhāpadatādisabhāvena. Saṅghakammavasenāti mānattacariyādisaṅghakammavasena. Daharoti bālo. Kumāroti dārako. Yasmā daharo ‘‘kumāro’’ti ca ‘‘yuvā’’ti ca vuccati, tasmā mandoti vuttaṃ. Mandindriyatāya hi mando. Tenāha ‘‘cakkhusotādīnaṃ mandatāyā’’ti. Evampi yuvāvatthāpi keci mandindriyā hontīti tannivattanatthaṃ ‘‘uttānaseyyako’’ti vuttaṃ. Yadi uttānaseyyako, kathamassa aṅgārakkamananti? Yathā tathā aṅgārassa phusanaṃ idha ‘‘akkamana’’nti adhippetanti āha ‘‘ito cito cā’’tiādi. Manussānanti mahallakamanussānaṃ. Na sīghaṃ hattho jhāyati kathinahatthatāya. Khippaṃ paṭisaṃharati mudutaluṇasarīratāya. Adhivāseti kiñci payojanaṃ apekkhitvā.
497「高高低低的」指大的和小的。「就在那里」指就在涂灰泥等工作处。煮染料是为了配制灰泥等，运水是为了清洗等，用腰子是为了涂抹姜黄色土。「厚愿者」指有坚固意愿的人。「小牛」指已出生、跟随母牛的小牛。「消退」指避开、观察的意思。因此说「观察」。「倾向彼」即倾向增上戒学等，因为即使做着各种高低杂务，也仅仅是为了圆满行持学处而做，并且是依如理作意来行持的。由于缺乏如理作意，便立在长老面前说：‘我要跟你聊这聊那。’
497.Uccāvacānīti mahantāni ceva khuddakāni ca. Tatthevāti sudhākammādimhiyeva. Kasāvapacanaṃ sudhādisaṅkharaṇatthaṃ, udakānayanaṃ dhovanādiatthaṃ, haliddivaṇṇadhātulepanatthaṃ kucchakaraṇaṃ. Bahalapatthanoti daḷhachando. Vacchakanti nibbattadhenupagavacchaṃ. Apacinātīti apavindati, āloketīti attho. Tenāha ‘‘apaloketī’’ti. Tanninno hotīti adhisīlasikkhādininnova hoti uccāvacānampi kiṃkaraṇīyānaṃ cārittasīlassa pūraṇavaseneva karaṇato, yonisomanasikāravaseneva ca tesaṃ paṭipajjanato. Therassa santike aṭṭhāsi yonisomanasikārābhāvato ‘‘taṃ taṃ samullapissāmī’’ti.
498「以力即力」因此说「具足力」。「作有利益性」是指由于那个法，生起了特别有利益的状态。「以全心」指在说法的最初、中间、结尾，心都完整无余地转起，也就是以完全、无保留的心。
498. Balaṃ eva balatāti āha ‘‘balena samannāgato’’ti. Atthikabhāvaṃ katvāti tena dhammena savisesaṃ atthikabhāvaṃ uppādetvā. Sakalacittenāti desanāyaādimhi majjhe pariyosāneti sabbattheva pavattatāya sakalena anavasesena cittena.
500「本性」因为圣弟子与凡夫不共，所以是特有的本性。「善观察」指正确地审察。「为证入流果」指通过现证入流果，也就是通过已经证得的那个状态，因此说「以已证入流果之智」。这些是对第一道果的省察智的种种差别，因为它们转起的行相不同。因此说「以七种大省察智」。这其实是诸阿阇梨的共同说法：即所谓「此为其第一智」等所说的是省察智，而非道智，这是从以前各代阿阇梨相传下来的共通解释，也就是对本经的注释释义。其中的理由是：「出世间道确实不存在多个心刹那的情况」。如果它有许多心刹那，就会有不同的现观；那样的话，由于圣道无间即证果，就会变成部分断除三结等，就会导致「一分入流者」等状态，或者有多果的情况；这一切都不合理。因此，出世间道唯有一个心刹那。
500.Sabhāvoti ariyasāvakassa puthujjanehi asādhāraṇatāya āveṇiko sabhāvo. Suṭṭhu samannesitoti sammadeva upaparikkhito. Sotāpattiphalasacchikiriyāyāti sotāpattiphalassa sacchikaraṇena, sacchikatabhāvenāti attho. Tenāha ‘‘sotāpattiphalasacchikatañāṇenā’’ti. Paṭhamamaggaphalassa paccavekkhaṇañāṇavisesā hete pavattiākārabhinnā. Tenevāha ‘‘sattahi mahāpaccavekkhaṇañāṇehī’’ti. Ayaṃ tāva ācariyānaṃ samānakathāti ‘‘idamassa paṭhamaṃ ñāṇa’’ntiādinā vuttāni paccavekkhaṇañāṇāni, na maggañāṇānīti evaṃ pavattā paramparāgatā pubbācariyānaṃ samānā sādhāraṇā imissā pāḷiyā aṭṭhakathā atthavaṇṇanā. Tattha kāraṇamāha ‘‘lokuttaramaggo hi bahucittakkhaṇiko nāma natthī’’ti. Yadi so bahucittakkhaṇiko siyā nānābhisamayo, tathā sati saṃyojanattayādīnaṃ ekadesappahānaṃ pāpuṇātīti ariyamaggassa anantaraphalattā ekadesasotāpannatādibhāvo āpajjati, phalānaṃ vā anekabhāvo, sabbametaṃ ayuttanti tasmā ekacittakkhaṇikova ariyamaggo.
200然而，有些诘难论者依据某段经文，否认圣道只有一个心刹那，为了指出那段经文，这里说：「因为提到“七年”」。如果他们说「烦恼……轻快地断除」，那就等于承认烦恼断除很快，而道修习却很缓慢。对此，如果只是刚开始修习道，烦恼就断除了，那剩下的修习就没有意义了；如果烦恼是后来才断除的，却又说烦恼轻快地断除，那就不对了，因为经文后面会说「为证入流果」，这已经得到经文的认可。「未修道」：指没有圆满地修习出世间道。「了知义味」：经文没有颠倒的真实义就是义味，如实了知它。这样驳斥了诘难论者的说法之后，为了归结前面所说的义理，而说「这些七种智」等。其余容易理解。
Yaṃ pana suttapadaṃ nissāya vitaṇḍavādī ariyamaggassa ekacittakkhaṇikataṃ paṭikkhipati, taṃ dassento ‘‘satta vassānīti hi vacanato’’ti āha. Kilesā pana lahu…pe… chijjantīti vadantena hi khippaṃ tāva kilesappahānaṃ, dandhapavattikā maggabhāvanāti paṭiññātaṃ hoti. Tattha sace maggassa bhāvanāya āraddhamattāya kilesā pahīyanti, sesā maggabhāvanā niratthakā siyā, atha pacchā kilesappahānaṃ, kilesā pana lahu chijjantīti idaṃ micchā, ‘‘sotāpattiphalasacchikiriyāyā’’ti vakkhatīti. Tato suttapaṭijānanato. Maggaṃ abhāvetvāti ariyamaggaṃ paripuṇṇaṃ katvā abhāvetvā. Attharasaṃ viditvāti suttassa aviparīto attho eva attharaso, taṃ yāthāvato ñatvā. Evaṃ vitaṇḍavādivādaṃ bhinditvā vuttamevatthaṃ nigametuṃ ‘‘imāni satta ñāṇānī’’tiādi vuttaṃ. Sesaṃ suviññeyyameva.
217《憍赏弥经》注释——《隐义显明》至此结束。
Kosambiyasuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā samattā.
218第9 《婆罗门邀请经》注释
9. Brahmanimantanikasuttavaṇṇanā
501「我是常，世间是常」这样生起的见解，就是「常见」。「与身俱」：指与那个梵的有身一同。「梵位」：指自己的梵所依处。说“无常为常”，是因为在自己身上不显现无常性。「坚固」：牢固、坚密；因为没有灭坏，所以有坚实的意思。因为没有生灭变化，所以是恒常存在的。「全」：是圆满的意思，因此说“无缺”。或者“全”是指没有生等混杂，即远离的意思。正因为没有生灭等，所以称为「不死殁法」。由于（他执取）常性，因此没有任何人出生……结生。他承认那个处所及住在那里者的常性。「三禅地」：指第二、第三、第四禅地。第四禅地的差别就是无想天、净居天和无色界生。「遮止」：明明存在，却因为不知而否认说“无”。「为无明所行」：指与无明一起运行，即被无明伴随。这里的从格是表“一起”的意思，所以说“具足”。「无智者」：缺少智慧的人。「成盲者」：因为没有慧眼，所以成为盲目；或者说，已经达到盲冥的状态，因此称为“成盲者”。
501. ‘‘Sassato attā ca loko cā’’ti (dī. ni. 1.30) evaṃ pavattā diṭṭhi sassatadiṭṭhi (saṃ. ni. ṭī. 1.1.175). Saha kāyenāti saha tena brahmattabhāvena. Brahmaṭṭhānanti attano brahmavatthuṃ. ‘‘Aniccaṃ nicca’’nti vadati aniccatāya attano apaññāyamānattā. Thiranti daḷhaṃ, vināsābhāvato sārabhūtanti attho. Uppādavipariṇāmābhāvato sadā vijjamānaṃ. Kevalanti paripuṇṇaṃ. Tenāha ‘‘akhaṇḍa’’nti. Kevalanti vā jātiādīhi amissaṃ, virahitanti adhippāyo. Uppādādīnaṃ abhāvato eva acavanadhammaṃ. Koci jāyanako vā…pe… upapajjanako vā natthi niccabhāvato. Ṭhānena saddhiṃ tannivāsīnaṃ niccabhāvañhi so paṭijānāti. Tisso jhānabhūmiyoti dutiyatatiyacatutthajjhānabhūmiyo. Catutthajjhānabhūmivisesā hi asaññasuddhāvāsāruppabhavā. Paṭibāhatīti santaṃyeva samānaṃ ajānantova natthīti paṭikkhipati. Avijjāya gatoti avijjāya saha gato pavatto. Sahayoge hi idaṃ karaṇavacanaṃ. Tenāha ‘‘samannāgato’’ti. Aññāṇīti avidvā. Paññācakkhuvirahato andho bhūto, andhabhāvaṃ vā pattoti andhībhūto.
502那时，就世尊在善生林中的住处未曾中断这一点，说“知道世尊住在善生林”。但那时，是针对他见不到世尊而说“观察世尊去了何处”。“见世尊正往梵天界”：由此显示彼时世尊前往梵天界，是经历若干心识刹那才发生的，并不是在一心识刹那之间完成。而这里，并不是指以身行心的转向来让心转向的意思——正如“就像大力士弯曲或伸直手臂”等经文所说。这里应当说明的，前文已经说过了。「离欲」：指欲求的消失。「被斥退」：因为执取的那套见解被反转，从而惊恐起来。那“这是我的过失”的话，就成了支持他的话语。
502. Tadā bhagavato subhagavane viharaṇassa avicchinnataṃ sandhāya vuttaṃ ‘‘subhagavane viharatīti ñatvā’’ti. Tattha pana tadāssa bhagavato adassanaṃ sandhāyāha ‘‘kattha nu kho gatoti olokento’’ti. Brahmalokaṃ gacchantaṃ disvāti iminā katipayacittavāravasena tadā bhagavato brahmalokagamanaṃ jātaṃ, na ekacittakkhaṇenāti dasseti. Na cettha kāyagatiyā cittapariṇāmanaṃ adhippetaṃ – ‘‘seyyathāpi nāma balavā puriso samiñjitaṃ vā bāhaṃ pasāreyyā’’tiādivacanato (ma. ni. 1.501). Yaṃ panettha vattabbaṃ, taṃ heṭṭhā vuttameva. Vichandanti chandavigamaṃ. Apasāditoti diṭṭhiyā gāhassa viparivattanena santajjito. ‘‘Metamāsado’’ti vacanena upatthambho hutvā.
203「遍入之后」：意为以附身的方式，征服了那个有身。对于如此征服者，他的身体就像被进入了一样，因此说「进入身体后」。的确，凡被天、夜叉、龙等附身的众生，他们基于正常活动的识之转起被抑制后，附身者以自己神通威神力，让那个众生做出所期望的如笑、说等行为；而在让其做出时，是依所附身之人的心而做出的。对此，有些人说“是依自身”是不可说的，因为业所生的神通威神力是不可究诘的。然而另一些人则认为，如同那时眼识等的转起只属于所附身的人，同样，唯作心的转起也只属于他，但由附身者的威神力，其凡常性发生了变化。因此，对于具有大神力的人，他们不能附身；但在医疗救护中，咒术的威力能进入尸体并使其发热。而对于高罗刹帝利等，尸体的站起及发出言语，则全然是佛的威力。因为佛的佛威神力是不可究诘的。「征服后而住」：意为以自己的威神力征服整个世间后而住。「最胜者」：意为首要者，或因具足如是威神力而为最上者。「见」：意为十种。由于没有表达特殊性的意图，所以十种之词是无余的范畴，因此说「见一切」。「名为一切众之身的一切有情群体」：即一切有情的集合。「置于掌控下而转起」：意为由于是最胜者和令造作者，所以使其在自己的掌控下转起。由于有统治世间的习性，所以称为「自在者」。由于有为众生造业之因相，所以称为「造作者」。由于创造包括不动与动的整个世间，所以称为「创造者」。
Anvāvisitvāti āvisanavasena tassa attabhāvaṃ adhibhavitvā. Tathā abhibhavato hi tassa sarīraṃ paviṭṭho viya hotīti vuttaṃ ‘‘sarīraṃ pavisitvā’’ti. Yañhi sattaṃ devayakkhanāgādayo āvisanti, tassa pākatikakiriyamayaṃ cittappavattiṃ nivāretvā attano iddhānubhāvena yaṃ icchitaṃ hasitalapitādi, taṃ tena kārāpenti, kārentā ca āviṭṭhapuggalassa cittavasena kārenti. ‘‘Attanovā’’ti na vattabbametaṃ acinteyyattā kammajassa iddhānubhāvassāti keci. Apare pana yathā tadā cakkhuviññāṇādipavatti āviṭṭhapuggalasseva, evaṃ kiriyamayacittapavattipi tasseva, āvesakānubhāvena pana sāmaññatā parivattati. Tathā hi mahānubhāvaṃ puggalaṃ te āvisituṃ na sakkonti, tikicchāvuṭṭhāpane pana chavasarīraṃ anupavisitvā satantaṃ karoti vijjānubhāvena. Korakhattiyādīnaṃ pana chavasarīrassa uṭṭhānaṃ vacīnicchāraṇañca kevalaṃ buddhānubhāvena. Acinteyyā hi buddhānaṃ buddhānubhāvāti. Abhibhavitvā ṭhitoti sakalalokaṃ attano ānubhāvena abhibhavitvā ṭhito. Jeṭṭhakoti padhāno, tādisaṃ vā ānubhāvasampannattā uttamo. Passatīti daso. Visesavacanicchāya abhāvato anavasesavisayo daso-saddoti āha ‘‘sabbaṃ passatī’’ti. Sabbajananti laddhanāmaṃ sabbasattakāyaṃ. Vase vatteti, seṭṭhattā nimmāpakattā ca attano vase vatteti. Lokassa īsanasīlatāya issaro. Sattānaṃ kammassa kārakabhāvena kattā. Thāvarajaṅgamavibhāgaṃ sakalaṃ lokaṃ nimmānetīti nimmātā.
204「最胜」：因为具有殊胜的功德，所以在世间值得称赞，因此称为最胜。而这样的最胜者，也就是极殊胜者，所以说「最上」。众生之创造，如同用各种方式制造和拆解，因此说「你是刹帝利」等。在禅那等中，因为对于自己的心惯习安住，所以是「自在者」。「于已生者」：意为于已再生者。「堪能证得出生、殊胜之有者」是「堪能者」，即「求有者」，于那些堪能者。因此说「卵生、胎生之众生」等。
Guṇavisesena loke pāsaṃsattā seṭṭho. Tādiso ca ukkaṭṭhatamo hotīti āha ‘‘uttamo’’ti. Sattānaṃ nimmānaṃ tathā tathā sajanaṃ visajanaṃ viya hotīti āha ‘‘tvaṃ khattiyo’’tiādi. Jhānādīsu attano citte ca ciṇṇavasittā vasī. Bhūtānanti nibbattānaṃ. Bhavaṃ abhijātaṃ arahantīti bhabyā, sambhavesino, tesaṃ bhabyānaṃ. Tenāha ‘‘aṇḍajajalābujā sattā’’tiādi.
205地等被认为是常、恒、永恒的。那些通过说“无常”等而贬斥它们、厌恶它们的众生，由于不如实之说，死时以恶趣为归宿。而那些通过说“常、恒”等而称赞地等的众生，则由于如实之说，成为生于梵身天者。魔罗波旬想通过顺说与逆说，借由地等开示对诸行遍知的过患，从而令其远离。因此说「贬斥地者」等。在这里，魔罗通过执取地等界即大种，来执取人界；通过执取鬼神，来执取四大王天；通过执取天，来执取其余欲界天；通过执取生主，来执取自己的住处；通过执取梵，来执取梵身天。然而，应知光音天等，因为这里不是其范围，所以不被它所执取。依爱与邪见之力：意为依爱之欢喜与邪见之欢喜之力。对“这是我的，这是我之我”欢喜者，是「欢喜者、喜欢者」，或有欢喜之习性者。显示住于梵天教导者们的大神威力：意为将他们——聚集于彼处的梵天们所具有的大神威力，展示为是由于住于彼大梵天的教导而产生的，并让其看见。「以名声」：意为以威神力。「以光辉」：意为以庄严。「将我领进梵天众」：意为在那种具备自在等成就的梵天众中，他令我趋入。「由于杀害大众」：意为由于以毁坏大众的还灭亲依止功德之威力而杀。「非名声」：意为名声的对立面，以及无赞誉之业力。
Pathavīādayo niccā dhuvā sassatā. Ye tesaṃ ‘‘aniccā’’tiādinā garahakā jigucchā sattā, te ayathābhūtavāditāya matakāle apāyaniṭṭhā ahesuṃ. Ye pana pathavīādīnaṃ ‘‘niccā dhuvā’’tiādinā pasaṃsakā, te yathābhūtavāditāya brahmakāyūpagā ahesunti māro pāpimā anvayato byatirekato ca pathavīādimukhena saṅkhārānaṃ pariññāpaññāpane ādīnavaṃ vibhāveti tato vivecetukāmo. Tenāha ‘‘pathavīgarahakā’’tiādi. Ettha ca māro pathavīādidhātumahābhūtaggahaṇena manussalokaṃ, bhūtaggahaṇena cātumahārājike, devaggahaṇena avasesakāmadevalokaṃ, pajāpatiggahaṇena attano ṭhānaṃ, brahmaggahaṇena brahmakāyike gaṇhi. Ābhassarādayo pana avisayatāya eva anena aggahitāti daṭṭhabbaṃ. Taṇhādiṭṭhivasenāti taṇhābhinandanāya diṭṭhābhinandanāya ca vasena. ‘‘Etaṃ mama, eso me attā’’ti abhinandino abhinandakā, abhinandanasīlā vā. Brahmuno ovāde ṭhitānaṃ iddhānubhāvaṃ dassetīti tesaṃ tattha sannipatitabrahmānaṃ iddhānubhāvaṃ tassa mahābrahmuno ovāde ṭhitattā nibbattaṃ katvā dasseti. Yasenāti ānubhāvena. Siriyāti sobhāya. Maṃ brahmaparisaṃ upanesīti yādisā brahmaparisā issariyādisampattiyā, tattha maṃ uyyojesi. Mahājanassa māraṇatoti mahājanassa vivaṭṭūpanissayaguṇavināsanena ānubhāvena māraṇato. Ayasanti yasapaṭipakkhaṃ akittikammānubhāvañcāti attho.
503第503则。「遍满百年」：指关于百年而说。「依止而卧」：意为依止，依止即是依止者，如同说「venayiko」一样，说「近依止者」。而此处的「卧」只是举例，为了显示这一点，所以说「我去」等。由于界有多义，应知此处是转起之义。「在我之处卧者」：意为在我的处所、范围内转起者。「排除后」：意为贬低后，或征服后。「于灌木丛之土块」：此处，灌木丛之土块是指一种铺展于地面而生长的蔓草类。
503.Kasiṇaṃ āyunti vassasataṃ sandhāya vadati. Upanissāya setīti upasayo, upasayova opasāyiko yathā ‘‘venayiko’’ti (ma. ni. 1.246; a. ni. 8.11; pārā. 8) āha ‘‘samīpasayo’’ti. Sayaggahaṇañcettha nidassanamattanti dassetuṃ ‘‘maṃ gacchanta’’ntiādi vuttaṃ. Anekatthattā dhātūnaṃ vattanattho daṭṭhabbo. Mama vatthusmiṃ sayanakoti mayhaṃ ṭhāne visaye vattanako. Bāhitvāti nīcaṃ katvā, abhibhavitvā vā. Jajjharikāgumbatoti ettha jajjharikā nāma pathaviṃ pattharitvā jātā ekā gacchajāti.
207「以此」：指通过“若确实是你，比丘们”等言语。「这位梵天」：即这位梵天。「劝诱」：意为笼络。「呵责」：意为降伏。「以其余词句」：指通过“依于事处而住的”、“可随意处置的”、“应被排除”这些词句。「你将为我执持守护」：意为你将成为我的守护者。「较矮小者」：意为更为下劣、卑下、劣胜之身。
Imināti ‘‘sace kho tvaṃ bhikkhū’’tiādivacanena. Esa brahmā. Upalāpetīti saṅgaṇhāti. Apasādetīti niggaṇhāti. Sesapadehīti vatthusāyiko yathākāmakaraṇīyo bāhiteyyoti imehi padehi. Mayhaṃ ārakkhaṃ gaṇhissasīti mama ārakkhako bhavissasi. Lakuṇḍakataranti nīcataraṃ nihīnavuttisarīraṃ.
208连能够触证的丝毫都见不到，何况智的广博，这是其意趣。「Nipphatti」（成就）指完成，也就是果的意思。因为果是从因的角度，是应被前往、应被证得的，所以称为「gati」（去处）。「Ānubhāva」（威神力）意为影响力。因为威神力以照耀之义、光耀之义而称为「juti」（光耀）。由于以广大威神力征服他人，故被称为「mahesa」（大自在），这就是「mahesakkho」（大有威力者）。这种征服，是通过名声成就和眷属成就来实现的，因此说“mahāyaso mahāparivāro”（大名闻、大眷属）。
Phusitumpi samatthaṃ kiñci na passati, pageva ñāṇavibhavanti adhippāyo. Nipphattinti nipphajjanaṃ, phalanti attho. Tañhi kāraṇavasena gantabbato adhigantabbato gatīti vuccati. Ānubhāvanti pabhāvaṃ. So hi jotanaṭṭhena virocanaṭṭhena jutīti vuccati. Mahatā ānubhāvena paresaṃ abhibhavanato mahesoti akkhāyatīti mahesakkho. Tayidaṃ abhibhavanaṃ kittisampattiyā parivārasampattiyā cāti āha ‘‘mahāyaso mahāparivāro’’ti.
209「Pariharantī」即围着转，指将须弥山置于南方而回转。「Disā」指方向，这里是处格意义的独立主格，所以说“disāsu virocamānā”（在各方闪耀着）。闪耀是由于自身的光辉或自身的庄严。「Tehī」指由于那些日月天子。「Tattakena pamāṇenā」指以那样的大小，即一个由日月天子所照耀、称为世间界的世间，其大小就是那样。此轮围界是诸佛出世之处，为最胜、最上、首要。因此，多数往生于此处的天人，较之其他轮围界的天人更殊胜地运作。确实如此，娑婆主梵天以一万梵天为眷属，曾来到世尊的跟前。因此说“ettha cakkavāḷasahasse tuyhaṃ vaso vattatī”（在此千轮围界，你的掌控力在运作）。现在为了如实显示“ettha te vattate vaso”（在此你的掌控力运作）所说的掌控运作，而说“paroparañca jānāsī”（你了知胜与劣）等。其中，为了显示应将第一偈中所说的“ettha”一词带入理解其义，而说“ettha cakkavāḷasahasse”（在此千轮围界）。「Uccanīce」指高下，意为由种姓、家族、容貌、财富、眷属等方面殊胜与不殊胜者。通过“ayaṃ iddho ayaṃ pakatimanusso”（此是有神力者，此是凡常人）这句话，显示了他对众生胜劣的如实了知，并非从因由上了知。然而，我将要说的“sattānaṃ āgatiṃ gatin”（众生的来与去），那是仅就欲界众生的收摄与安置的了知而言，并非是对业与异熟的了知。假若他从因由上了知，那么对自身也应当了知，但他并没有那种了知，因此这样说：“itthambhāvoti idaṃ cakkavāḷan”等。“Rāgayogato rāgo etassa atthīti vā rāgo, virajjanasīlo virāgī, taṃ rāgavirāginaṃ.”（由于贪的相应而有贪者为“rāgo”；有离贪习性者为“virāgī”；你即是那有贪与离贪者。）“Sahassibrahmā nāma tvaṃ cūḷaniyā eva lokadhātuyā jānana”（你名为千梵天，仅是因了知一小千世间界）。以你而论，此处是用领格意义的具格词。以四肘：如同用许多手臂以布幕墙建造所需尺寸，长为四肘、宽为二肘的碎布，努力要做成它；又如同一个想要沉入仅及踝深的水中的人，因不知量度而徒劳辛苦。如此降伏他。
Pariharantīti sineruṃ dakkhiṇato katvā parivattanti. Disāti bhummatthe etaṃ paccattavacananti āha ‘‘disāsu virocamānā’’ti. Attano jutiyā dibbamānāya vā. Tehīti candimasūriyehi. Tattakena pamāṇenāti yattake candimasūriyehi obhāsiyamāno lokadhātusaṅkhāto eko loko, tattakena pamāṇena. Idaṃ cakkavāḷaṃ buddhānaṃ uppattiṭṭhānabhūtaṃ seṭṭhaṃ uttamaṃ padhānaṃ, tasmā yebhuyyena etthupapannā devatā aññesu cakkavāḷesu devatā abhibhuyya vattanti. Tathā hi brahmā sahampati dasasahassabrahmaparivāro bhagavato santikaṃ upagañchi. Tenāha ‘‘ettha cakkavāḷasahasse tuyhaṃ vaso vattatī’’ti. Idāni ‘‘ettha te vattate vaso’’ti vuttaṃ vase vattanaṃ sarūpato dassetuṃ ‘‘paroparañca jānāsī’’tiādi vuttaṃ. Tattha paṭhamagāthāyaṃ vuttaṃ ettha-saddaṃ ānetvā attho veditabboti dassento ‘‘ettha cakkavāḷasahasse’’ti āha. Uccanīceti jātikularūpabhogaparivārādivasena uḷāre ca anuḷāre ca. Ayaṃ iddhoayaṃ pakatimanussoti iminā ‘‘sarūpato evassa sattānaṃ paroparajānanaṃ, na samudāgamato’’ti dasseti. Yaṃ pana vakkhati ‘‘sattānaṃ āgatiṃ gatinti, taṃ kāmaloke sattānaṃ ādānanikkhepajānanamattaṃ sandhāya vuttaṃ, na kammavipākajānanaṃ. Yadi hi samudāgamato jāneyya, attanopi jāneyya, na cassa taṃ atthīti, tathā āha ‘‘itthambhāvotiidaṃ cakkavāḷa’’ntiādi. Rāgayogato rāgo etassa atthīti vā rāgo, virajjanasīlo virāgī, taṃ rāgavirāginaṃ. Sahassibrahmā nāma tvaṃ cūḷaniyā eva lokadhātuyā jānanato. Tayāti nissakke karaṇavacanaṃ. Catuhatthāyāti anekahatthena sāṇipākārena kātabbapaṭappamāṇaṃ dīghato catuhatthāya, vitthārato dvihatthāya pilotikāya kātuṃ vāyamanto viya gopphake udake nimujjitukāmo viya ca pamāṇaṃ ajānanto vihaññatīti niggaṇhāti.
504「Taṃ kāya」（那个身）指那个群体。「Jānitabbaṭṭhānaṃ patvāpī」（即使到了应被了知的程度）意为：就算到了这种世俗的、微不足道的应被了知的程度，我那些别人没有的、关于戒等功德的殊胜之处，还暂且不提。“Ayaṃ imesaṃ atisayena nīco”（此人较此等极度卑下），所以是「nīceyyo」（应被卑视者），其状态为「nīceyyanti」，因此说“tayā nīcatarabhāvo pana mayhaṃ kuto”（然而，我如何会有比你更卑下的状态呢）。
504.Taṃ kāyanti tadeva nikāyaṃ. Jānitabbaṭṭhānaṃ patvāpīti anaññasādhāraṇā mayhaṃ sīlādayo guṇavisesā tāva tiṭṭhantu, īdisaṃ lokiyaṃ parittakaṃ jānitabbaṭṭhānampi patvā. Ayaṃ imesaṃ atisayena nīcoti nīceyyo, tassa bhāvo nīceyyanti āha ‘‘tayā nīcatarabhāvo pana mayhaṃ kuto’’ti.
211「Heṭṭhūpapattiko」（得下界生者）指从上一层天死后，在下层天获得再生的人。为了详细说明这略说的意思，而说：「anuppanne buddhuppāde」（在佛陀未出世时）。「Heṭṭhūpapattikaṃ katvā」（令人作得下界生者）意思是作了得下界生的祈愿。比如：当某人造作了众多无间业时，其中哪一个业最重、最强，那个业就给予结生；其余的业则成为它的助缘，而不是结生的给予者。同样地，当修习四种色界禅那时，其中哪一个禅那在欲、誓愿、胜解等方面最为殊胜而且是有行作意的，那个禅那就给予结生；其余的禅那因为未得机会，成为它的助缘，而不是结生的给予者。仅仅由那个产生的禅那，未来才会有后有再生。因此说：「tatiyajjhānaṃ paṇītaṃ bhāvetvā」（修习殊胜的第三禅那后）。「Tattha」（在此）指在遍净天梵世间。「Puna tatthā」（复又在此）指在光音天梵世间。「Paṭhamakāle」（在最初时）指在那个有中的第一时。「Ubhayaṃ」（两者）指过去的，即自己出生的处所，以及作为在那里出生之因的自己所造之业，这两者。「Pamussitvā」（忘失后）由于时间极为久远而忘失。「Vītināmeti」（度越）和「paṭipajjantī」（他们行道）指那时，从该行为的转起刹那开始运行的修行。
Heṭṭhūpapattikoti uparūparito cavitvā heṭṭhā laddhūpapattiko. Evaṃ saṅkhepato vuttamatthaṃ vitthārato dassetuṃ ‘‘anuppanne buddhuppāde’’ti āha. Heṭṭhūpapattikaṃ katvāti heṭṭhūpapattikaṃ patthanaṃ katvā. Yathā kenaci bahūsu ānantariyesu katesu yaṃ tattha garutaraṃ balavaṃ, tadeva paṭisandhiṃ deti, itarāni pana tassa anubalappadāyakāni honti, na paṭisandhidāyakāni, evaṃ catūsu rūpajjhānesu bhāvitesu yaṃ tattha garutaraṃ chandapaṇidhiadhimokkhādivasena sābhisaṅkhārañca, tadeva ca paṭisandhiṃ deti, itarāni pana aladdhokāsatāya tassa anubalappadāyakāni honti, na paṭisandhidāyakāni, tannibbattitajjhāneneva āyatiṃ punabbhavābhinibbatti hotīti āha ‘‘tatiyajjhānaṃ paṇītaṃ bhāvetvā’’ti. Tatthāti subhakiṇhabrahmaloke. Puna tatthāti ābhassarabrahmaloke. Paṭhamakāleti tasmiṃ bhave paṭhamasmiṃ kāle. Ubhayanti atītaṃ attano nibbattaṭṭhānaṃ, tattha nibbattiyā hetubhūtaṃ attano katakammanti ubhayaṃ. Pamussitvā kālassa ciratarabhāvato. Vītināmeti paṭipajjantīti ca tadā tassā kiriyāya pavattikkhaṇaṃ upādāya pavattamānapayogo.
212「Apāyesī」（令饮）意为令其饮。「Pipāsiteti」（于渴者）指对于口渴的人。「Ghammanī」（于热时）指在炎热的时候。「Samparete」（于被征服者）指被炎热所生的热恼和口渴所征服的人。「nti」（如此）是指施水。「Vatasīlavattanti」（誓戒与戒行）意思是：通过受持而成为誓愿，并以常行戒的状态而被遵行的，所以称为「sīlavattaṃ」（戒行）。「Suttappabuddhova anussarāmī」（我如同睡醒者一般随念）意思是：就像从睡眠中刚醒来的人回忆梦境一样，我以宿住随念智随念你过去所住的事，如同以一切知智现前看见一样，这就是它的意思。
Apāyesīti pāyesi. Pipāsiteti tasite. Ghammanīti ghammakāle. Sampareteti ghammapariḷāhena pipāsāya abhibhūte. Nti pānīyadānaṃ. Vatasīlavattanti samādānavasena vatabhūtaṃ cārittasīlabhāvena samāciṇṇattā sīlavattaṃ. Suttappabuddhova anussarāmīti supitvā pabuddhamatto viya supinaṃ tava pubbanivutthaṃ mama pubbenivāsānussatiñāṇena anussarāmi, sabbaññutaññāṇena viya paccakkhato passāmīti attho.
213「Karamare」：指被掠夺后带来的人。「Kammasajjaṃ」：即准备战斗，意思是提供武器等的人。
Karamareti vilumpitvā ānīte. Kammasajjanti yuddhasajjaṃ, āvudhādāyininti attho.
214「在羚羊岸」：指恒河岸边一个区域，因为有很多羚羊出没，所以通称为「羚羊岸」。「被当作俘虏带走」：指被强盗以俘虏的身份，强行带往他们自己的地盘。
Eṇīkūlasminti eṇīmigabāhullena ‘‘eṇīkūla’’nti saṅkhaṃ gate gaṅgāya tīrappadese. Gayhaka nīyamānanti gayhavasena karamarabhāvena corehi attano ṭhānaṃ nīyamānaṃ.
215「通过嫁娶结交朋友之后」：指通过嫁娶的方式建立起朋友间的亲密交往。（他们说：）‘当我们在这样一起玩耍的时候，那头恒河的龙象突然发怒了’，他们甚至对我连一个念头都没有生起。「Susukāraṃ」：是指（龙象）发出‘苏苏’声音的、令人恐怖的呼吸声。
Āvāhavivāhavasena mittasanthavaṃ katvā. ‘‘Evaṃ amhesu kīḷantesu gaṅgeyyako nāgo kupito’’ti mayi saññampi na karontīti. Susukāranti susūti pavattaṃ bheravanāganissāsaṃ.
216「Gahītanāvaṃ」：指那艘船。因为（猎人）想要加害他们，所以以阻拦他们去路的方式，船被夺取、被拦截了。「Luddena」：指的是那个残忍（的猎人）所为。「Manussakappā」：（他这样做）是为了加害那些乘船而来的人。
Gahītanāvanti viheṭhetukāmatāya gatinivāraṇavasena gahitaṃ niggahitaṃ nāvaṃ. Luddenāti kurūrena. Manussakappāti nāvāgatānaṃ manussānaṃ viheṭhetukāmatāya.
217「Baddhacaro」：指生活受到牵系、依附他人的行者。所以经文中说他是‘内弟子’。「Taṃ nissāyeva」：意思是，即使那位行者受到国王的供养，他也舍弃了国王，只去依止那位内弟子。
Baddhacaroti paṭibaddhacariyo. Tenāha ‘‘antevāsiko’’ti. Taṃ nissāyevāti raññā upaṭṭhiyamānopi rājānaṃ pahāya taṃ kappaṃ antevāsiṃ nissāyeva.
218「Sambuddhimantaṃ vatinaṃ amaññi」：他心中这样想：‘这一位，确实是拥有正自觉智与圆满行持的人’，并且对他生起了尊重与推崇。
Sambuddhimantaṃ vatinaṃ amaññīti ayaṃ sammadeva buddhimā vatasampannoti amaññi sambhāvesi ca.
219「Nānattabhāvesu」：指在种种不同的、一个一个彼此有别的生命形态（有身）当中。
Nānattabhāvesūti nānā visuṃ visuṃ attabhāvesu.
220「Addhā」：指确定无疑地。「Mametamāyu」：我这如前面所说的、在各种生存状态中不断流转的寿命。「不仅仅只是我的寿命，而且你还知道其他一切应被了知的事物，没有什么是你不知道的。的确，佛陀，你是正自觉者。否则，这个义理怎么能被了知呢？」的确，正因为你是一位正自觉者，你那燃烧着、闪耀着的威神力，正照亮着整个梵天界，散发光辉，持续安住。通过这番话，（梵天）宣说了导师那不可比拟、无与伦比的特性。
Addhāti ekaṃsena. Mametamāyunti mayhaṃ etaṃ yathāvuttaṃ tattha tattha bhave pavattaṃ āyuṃ. Na kevalaṃ mama āyumeva, atha kho aññampi sabbaññeyyaṃ jānāsi, na tuyhaṃ aviditaṃ nāma atthi. Tathā hi buddho sammāsambuddho tuvaṃ. No ce kathamayamattho ñāto? Tathā hi sammāsambuddhattā eva te ayaṃ jalito jotamāno ānubhāvo obhāsayaṃ sabbampi brahmalokaṃ obhāsento dibbamāno tiṭṭhatīti satthu asamasamataṃ pavedesi.
221「Pathavattena」：指以大地的地大特性。因此注释中说‘以大地本质’。在这里，因为‘一切行寂止’等（经文）是从（涅槃）共通的角度来说的，而‘彼处无地’等则是从（涅槃）不共的角度来说的，所以有需要以超越大地自性的方式来把握涅槃；为了排除那种共通的理解，转而把握大地不与其他事物共有的特性，才说‘以大地的地大特性’。「Nāpahosiṃ」：意思是未能达到、无法抵达。在这里，所谓‘达到大地’，是指通过‘这是我的’等方式而对其产生执取，所以说‘他并未以渴爱、邪见、我慢的执取方式去执取它’。
Pathavattenāti pathavīattena. Tenāha ‘‘pathavīsabhāvenā’’ti. Ettha ca yasmā – ‘‘sabbasaṅkhārasamathoti’’ādinā (mahāva. 7; dī. ni. 2.64, 67; ma. ni. 1.281; saṃ. ni. 1.172) sādhāraṇato, ‘‘yattha neva pathavī’’ti asādhāraṇato ca pathaviyā asabhāvena nibbānassa gahetabbatā atthi, taṃ nivattetvā pathaviyā anaññasādhāraṇaṃ sabhāvaṃ gahetuṃ ‘‘pathaviyā pathavattenā’’ti vuttaṃ. Nāpahosinti na pāpuṇiṃ. Idha pathaviyā pāpuṇanaṃ nāma ‘‘etaṃ mamā’’tiādinā gahaṇanti āha ‘‘taṇhādiṭṭhimānaggāhehi na gaṇhi’’nti.
222「Vāditāya」：因为他有喜好诤论、善于辩论的习性。「Sabbanti akkharaṃ niddisitvā」：在指出‘一切’这个词语后即：世尊曾说过‘梵天，我确知一切’这样的话，他用其中的‘一切’这个词，（向世尊）反诘道：‘君，如果你对一切以一切的自性都未曾经历过’——通过这样复述的方式指出了这个词语。「Akkhare dosaṃ gaṇhanto」：当世尊是针对自身的五蕴而使用‘一切’这个词时，他却用‘所有一切’的方式来解释这个词的意义，并利用‘一切’一词能通指多种含义的共性，来挑这个词语的毛病。因此注释中说‘但导师’等。其中的含义是：如果（世尊）对‘一切’未曾经历，那么他是在问世间是不是处于一种‘没有任何一切’的无余状态？如果对于一切的一切自性，因为它是无余的自性而未曾经历、未曾证得，那么所谓的‘一切’就像虚空中的花朵一样，根本什么都不会存在了。如果他认为（世尊）确实存在‘未曾经历’的事物，那么对他而言，如果存在着以一切自性为形式的‘未曾经历过的事物’，‘一切’这个词就是错误的，‘一切’就不能称为‘一切’了，这就是他的意图所在。因此注释中说‘但愿你的话不落空’等等。
Vāditāyāti vādasīlatāya. Sabbanti akkharaṃ niddisitvāti ‘‘sabbaṃ kho ahaṃ brahme’’tiādinā bhagavatā vuttaṃ sabba-saddaṃ – ‘‘sace kho te mārisa sabbassa sabbattena ananubhūta’’nti paccanubhāsanavasena niddisitvā. Akkhare dosaṃ gaṇhantoti bhagavatā sakkāyasabbaṃ sandhāya sabba-sadde gahite sabbasabbavasena tadatthaparivattanena sabba-saddavacanīyatāsāmaññena ca dosaṃ gaṇhanto. Tenāha ‘‘satthā panā’’tiādi. Tattha yadi sabbaṃ ananubhūtaṃ ‘‘natthi sabba’’nti loke anavasesaṃ pucchati. Sace sabbassa sabbattena anavasesasabhāvena ananubhūtaṃ appattaṃ, taṃ gaganakusumaṃ viya kiñci na siyā. Athassa ananubhūtaṃ atthīti assa sabbattena ananubhūtaṃ yadi atthi, ‘‘sabba’’nti idaṃ vacanaṃ micchā, sabbaṃ nāma taṃ na hotīti adhippāyo. Tenāha ‘‘mā heva te rittakamevā’’tiādi.
223当我说「我将说一切，也将说未曾经历」时，我的意图是：我会说「一切」，也会说「未曾经历」，这有什么过失呢？「引证理由」指他正在指出一切以一切性存在、未曾经历者存在的理由。「应了知」指应通过道果省察智，特别是因为超越一切有为的殊胜状态而了知。「无示现」：这是以涅槃在‘有示现二法’中的第二句含义来说的，意思是‘由于不进入眼识的范围，所以称为无示现’。或者由于远离一切有为，它没有示现，所以称为无示现。它没有边际，故称无边际。因此说「那即」等。
Ahaṃ sabbañca vakkhāmi, ananubhūtañca vakkhāmīti ahaṃ ‘‘sabba’’nti ca vakkhāmi, ‘‘ananubhūta’’nti ca vakkhāmi, ettha ko dosoti adhippāyo. Kāraṇaṃ āharantoti sabbassa sabbattena ananubhūtassa atthibhāve kāraṇaṃ niddisanto. Vijānitabbanti maggaphalapaccavekkhaṇañāṇehi visesato sabbasaṅkhatavisiṭṭhatāya jānitabbaṃ. Anidassananti idaṃ nibbānassa sanidassanaduke dutiyapadasahitatādassananti adhippāyena ‘‘cakkhuviññāṇassa āpāthaṃ anupagamanato anidassanaṃ nāmā’’ti vuttaṃ. Sabbasaṅkhatavidhuratāya vā natthi etassa nidassananti anidassanaṃ. Natthi etassa antoti anantaṃ. Tena vuttaṃ ‘‘tayida’’ntiādi.
224「有」指由缘所生的。「非有」指非由缘所生，意思是涅槃。由于无光辉之因的彻底无有，它从一切处发光，所以称为「一切处光」。因此说：「确实从涅槃...」等。正如所说：「那里没有黑暗。」（《导论》104）「普光即」指以显著、殊胜的方式而存在。由于是无色的，没有方位，它从一切处发生、存在，所以称为一切处光。因此说：「在东方等方向中...」等。「进入」：此处他们进入，故为进入处；将此‘进入’的‘s’声变为‘bh’声，再省略‘vi’声，而说为‘pabha’（光）。因此说：「名为渡口」等。「建立自己的论点」：世尊说：如此，我既说了一切，也说了未曾经历，而你未理解我意，未经思择便贸然执取过失，这是错误的。世尊如此斥责梵天，建立了自己的论点。
Bhūtānīti paccayasambhūtāni. Asambhūtanti paccayehi asambhūtaṃ, nibbānanti attho. Apabhassarabhāvahetūnaṃ sabbaso abhāvā sabbato pabhāti sabbatopabhaṃ. Tenāha ‘‘nibbānato hī’’tiādi. Tathā hi vuttaṃ – ‘‘tamo tattha na vijjatī’’ti. (Netti. 104) pabhūtamevāti pakaṭṭhabhāvena ukkaṭṭhabhāvena vijjamānameva. Arūpībhāvena adesikattā sabbato pabhavati vijjatīti sabbatopabhaṃ. Tenāha ‘‘puratthimadisādīsū’’tiādi. Pavisanti etthāti pavisaṃ, tadeva sa-kārassa bha-kāraṃ, vi-kārassa ca lopaṃ katvā vuttaṃ ‘‘pabha’’nti. Tenāha ‘‘titthassa nāma’’nti. Vādaṃ patiṭṭhapesīti evaṃ mayā sabbañca vuttaṃ, ananubhūtañca vuttaṃ, tattha yaṃ tayā adhippāyaṃ ajānantena sahasā appaṭisaṅkhāya dosaggahaṇaṃ, taṃ micchāti brahmānaṃ niggaṇhanto bhagavā attano vādaṃ patiṭṭhapesi.
225「所执之执」是指以‘这是常’等方式所执取的执取。在被导师以处处指出过失的方式斥责后，他没有找到任何可执持的依处，为掩盖失败而想嬉戏般逃避或舍离辩论，欲以神变展现神通游戏的姿态。意为：你如果能对我隐身，那就做吧，但你是做不到的。「想回到根本结生」是指想以自己原本的有身而站立。因为这与结生时所生起的相似，所以称为根本结生。「对其他」是指对其他身天人中较低等的梵天。他生起了这样的心：‘让他以变化身，而不是以本来的色身站着吧’，但没有给予。因此他无法移除变化身，便开始制造遮蔽有身的黑暗。导师破坏了那黑暗。因此说：「或者根本结生...」等。
Gahitagahitanti ‘‘idaṃ nicca’’ntiādinā gahitagahitaṃ gāhaṃ. Tattha tattha dosadassanamukhena niggaṇhantena satthārā vissajjāpito kiñci gahetabbaṃ attano paṭisaraṇaṃ adisvā parājayaṃ paṭicchādetuṃ laḷitakaṃkātukāmo vādaṃ pahāya iddhiyā pāṭihāriyalīḷaṃ dassetukāmo. Yadi sakkosi mayhaṃ antaradhāyituṃ, na pana sakkhissasīti adhippāyo. Mūlapaṭisandhiṃ gantukāmoti attano pākatikena attabhāvena ṭhātukāmo. So hi paṭisandhikāle nibbattasadisatāya mūlapaṭisandhīti vutto. Aññesanti heṭṭhā aññakāyikānaṃ brahmūnaṃ. Na adāsi abhisaṅkhatakāyenevāyaṃ tiṭṭhatu, na pākatikarūpenāti cittaṃ uppādesi. Tena so abhisaṅkhatakāyaṃ apanetuṃ avisahanto attabhāvapaṭicchādakaṃ andhakāraṃ nimminituṃ ārabhi. Satthā taṃ tamaṃ viddhaṃseti. Tena vuttaṃ ‘‘mūlapaṭisandhiṃ vā’’tiādi.
226「Bhavevāhaṃ」即‘我在有中’。为了显示这个eva字是用于强调处所，他说：‘我是在看到有中的怖畏后’，即以智眼如实照见一切有中的生等怖畏。「七有」即名为有的七种。因为以业有（kammabhava）为缘，在再生有（upapattibhava）中施设‘有情’之名。「非有」即解脱。虽在寻求，但由于未获得方法，仅看到有。或者，此处应见如是义：见到（众生）有，以及见到那些寻求非有、寻求寂灭的众生于有中的再生。「不称赞」指由于没有‘啊，真是乐！’这样的称赞状态，我没有乐著。这是表相之言。或者，‘abhivāda’一词即执取义，故说‘不执取’、‘不寻求’。此处，以执取「有」显示苦圣谛，以执取「喜」显示集圣谛，以执取「非有」显示灭圣谛，以「不执取喜」显示道圣谛，故说‘如此开显四圣谛’。这是显示此偈颂中开显四圣谛。然而，导师随顺那些梵天的意乐，详细开显诸谛，令他们达到观后，以阿拉汉果为教说的顶峰而摄持。那些梵天中，有的安立于入流果，有的安立于一来果，有的安立于不来果，有的安立于阿拉汉果。因此说：‘导师开显四圣谛，说法...’等。「生稀奇者」即生起稀奇。「有根之有」即与渴爱、无明一起为根的有。
Bhavevāhanti bhave eva ahaṃ. Ayañca eva-saddo aṭṭhānapayuttoti dassento āha ‘‘ahaṃ bhave bhayaṃ disvāyevā’’ti, sabbasmiṃ bhave jātiādibhayaṃ ñāṇacakkhunā yāthāvato disvā. Sattabhavanti sattasaṅkhātaṃ bhavaṃ. Kammabhavapaccaye hi upapattibhave sattasamaññā. Vibhavanti vimuttiṃ. Pariyesamānampi upāyassa anadhigatattā bhaveyeva disvā. Bhavañca vibhavesinaṃ vibhavaṃ nibbutiṃ esamānānaṃ sattānaṃ bhavaṃ, bhavesu uppattiñca disvāti evaṃ vā ettha attho daṭṭhabbo. Na abhivadinti ‘‘aho vata sukha’’nti evaṃ abhivadāpanākārābhāvato na abhinivisiṃ, lakkhaṇavacanametaṃ. Gāhattho eva vā abhivāda-saddoti āha ‘‘nābhivadi’’nti, ‘‘nagavesi’’nti. Bhavaggahaṇenettha dukkhasaccaṃ, nandīgahaṇena samudayasaccaṃ, vibhavaggahaṇena nirodhasaccaṃ, nandiñca na upādiyinti iminā maggasaccaṃ pakāsitanti āha ‘‘iti cattāri saccāni pakāsento’’ti. Tadidaṃ catunnaṃ ariyasaccānaṃ gāthāya vibhāvanadassanaṃ. Satthā pana tesaṃ brahmūnaṃ ajjhāsayānurūpaṃ saccāni vitthārato pakāsento vipassanaṃ pāpetvā arahattena desanāya kūṭaṃ gaṇhi. Te ca brahmāno keci sotāpattiphale, keci sakadāgāmiphale, keci anāgāmiphale, keci arahatte ca patiṭṭhahiṃsu. Tena vuttaṃ ‘‘saccāni pakāsento satthā dhammaṃ desesī’’tiādi. Acchariyajātāti sañjātacchariyā. Samūlaṃ bhavanti taṇhāvijjāhi samūlaṃ bhavaṃ.
505「超越了我的力量」是指通过完全超越欲界的行道，超越了我的领域。然而，他如何知道他们进入了圣域？由理趣把握——他以理趣把握而推知：「沙门乔达摩说法时，开显轮回的过患与涅槃的功德，将可化导的人们带至亲见涅槃。他的教说无虚、无空过，恰似因陀罗投出的金刚杵。安住于他的教令者，绝不复见于轮回。」「如果你这样等觉」：如你对他人的真实证觉所言，你自己也相应地以自然智觉悟，通达了法而住立。「不要引导这个法」：不要使你通达的法导致声闻的通达。这里的‘此’，摩罗是指紧接前文所说的安立于梵天界而说。为了显示他们，他说：「因为未生起...」等。而关于堕入恶趣的安立，是指那些出家具足邪命外道、尼干陀等的外道师，或任何出家后邪行的人们而说。「未生起」即未产生，未达到的意思。以‘不再说任何多余的话’方式，即如摩罗不能再向上说任何更高的话，如此以无上的教说。「劝请语」即告知语。有最胜梵天的劝请，或有梵天的劝请在此，故为《梵天劝请经》。然而，此处未从义理上详细分别的，是容易了知的。
505.Mamavasaṃ ativattitānīti sabbaso kāmadhātusamatikkamanapaṭipadāya mayhaṃ visayaṃ atikkamitāni. Kathaṃ panāyaṃ tesaṃ ariyabhūmisamokkamanaṃ jānātīti? Nayaggāhato – ‘‘samaṇo gotamo dhammaṃ desento saṃsāre ādīnavaṃ, nibbāne ca ānisaṃsaṃ pakāsento veneyyajanaṃ nibbānaṃ diṭṭhameva karoti, tassa desanā avañjhā amoghā indena vissaṭṭhavajirasadisā, tassa ca āṇāya ṭhitā saṃsāre na dissantevā’’ti nayaggāhena anumānena jānāti. Sace tvaṃ evaṃ anubuddhoti yathā tvaṃ paresaṃ saccābhisambodhaṃ vadati, evaṃ tvaṃ attano anurūpato sayambhuñāṇena buddho dhammaṃ paṭivijjhitvā ṭhito. Taṃ dhammaṃ mā upanayasīti tayā paṭividdhadhammaṃ mā sāvakapaṭivedhaṃ pāpesi. Idanti idaṃ anantaraṃ vuttaṃ brahmaloke patiṭṭhānaṃyeva sandhāya māro vadati, te dassento ‘‘anuppanne hī’’tiādimāha. Apāyapatiṭṭhānaṃ pana ājīvakanigaṇṭhādipabbajjaṃ upagate titthakare, ye keci vā pabbajitvā micchāpaṭipanne jane sandhāya vadati. Anuppanneti asañjāte, appatteti attho. Anullapanatāyāti yathā māro upari kiñci uttaraṃ lapituṃ na sakkoti, evaṃ tathā uttarabhāsanena. Nimantanavacanenāti viññāpanavacanena. Brahmaṃ seṭṭhaṃ nimantanaṃ, brahmuno vā nimantanaṃ ettha atthīti brahmanimantanikaṃ, suttaṃ. Yaṃ panettha atthato avibhattaṃ, taṃ suviññeyyameva.
246《梵天劝请经》的注疏，其隐义阐明已完毕。
Brahmanimantanikasuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā samattā.
247第十、《斥责摩罗经》的注疏
10. Māratajjanīyasuttavaṇṇanā
506「进入仓」：由于是粪便隐藏处，故为仓；此处仓的内部即是仓。以合适的方式进入，故为进入。因为他化作符合那里的微细有身而进入其中。「重重」即如同很重。将‘u’音转为‘o’音而作此说明，意为觉得极其沉重。或者读作‘garugaru viya’。「豆食」，以省略后分词的方式而说豆，意指被豆食所积、所充满，像是豆满。因此说：「如吃豆食者的腹」等。为了显示不省略后分词的义，说：「如装满豆的袋子」。「如湿豆」即如湿豆袋。意为：‘此前我的腹中沉重，这是怎么回事？是怎么回事？是如何产生的？’「以方便」即以途径、以正理。为了从相违方面显示其非方便，而说：「但是如果...」等。或者是针对自己而说：「不要恼害如来。」就如圣僧团在‘如来为天人供养，我们礼敬僧，愿有安乐’等语中被称为如来，同样，属于该僧团的圣者个人也是如此；又如先前的第二上首弟子在十万大劫外加一阿僧祇劫圆满巴拉蜜而来，这位大长老也是那样而来，故为如来。「站于门闩外」即站在门闩的外侧。
506.Koṭṭhamanupaviṭṭhoti āsayo vaccaguttaṭṭhānatāya koṭṭhaṃ, tassa abbhantarañhettha koṭṭhaṃ. Anurūpo hutvā paviṭṭho anupaviṭṭho. Sukhumañhi tadanucchavikaṃ attabhāvaṃ māpetvā ayaṃ tattha paviṭṭho. Garugaro viyāti garukagaruko viya. U-kārassa hi o-kāraṃ katvā ayaṃ niddeso, ativiya garuko maññeti attho. Garugaru viya icceva vā pāṭho. Māsabhattaṃ māso uttarapadalopena, māsabhattena ācitaṃ pūritaṃ māsācitaṃ maññe. Tenāha ‘‘māsabhattaṃ bhuttassa kucchi viyā’’ti. Uttarapadalopena vinā atthaṃ dassetuṃ ‘‘māsapūritapasibbako viyā’’ti vuttaṃ. Tintamāso viyāti tintamāso pasibbako viya. Kiṃ nu kho etaṃ mama kucchiyaṃ pubbaṃ bhārikattaṃ, kiṃ nu kho kathaṃ nu kho jātanti adhippāyo? Upāyenāti pathena ñāyena. Byatirekato panassa anupāyaṃ dassetuṃ ‘‘sace panā’’tiādi vuttaṃ. Attānameva vā sandhāya ‘‘mā tathāgataṃ vihesesī’’ti āha. Yathā hi ariyasaṅgho ‘‘tathāgataṃ devamanussapūjitaṃ, saṅghaṃ namassāma suvatthi hotū’’tiādīsu (khu. pā. 6.18; su. ni. 241) tathāgatoti vuccati, evaṃ tappariyāpannā ariyapuggalā, yathā ca purimakā dutiyaaggasāvakā kappānaṃ satasahassādhikaṃ ekaṃ asaṅkhyeyyaṃ pāramiyo pūretvā āgatā, ayampi mahāthero tathā āgatoti tathāgatoti. Patiaggaḷeva aṭṭhāsīti aggaḷassa bahibhāge aṭṭhāsi.
507「树神」是指四大王天中身分低劣的天神，因为他们对人类的气味很熟悉，所以并不觉得特别厌恶，因此说：「对于居住在虚空的天神」。「作恼」指产生痛苦。「城市人」指娇生惯养的人。「极清净」指相貌完全美好。「亲属份额」指属于亲属的那一份。意思是：在这无始的轮回中，没有任何一个众生是完全没有亲属份额的。「此」指的是「那时你是我的外甥」这句话。「依照传统」是说，依据「那时他是我的外甥，现在却站在魔罗的地盘上」这个传统来说的。或者，「不同肩」指所承担的职责与其他人不同。因此说：「与其他人不相似」。「以少苦」指轻松地、不费力地。「行道者」指那些在路上旅行的人。「以此」指以此火葬堆附近的范围。「水洞」指由水流冲刷而成的洞穴。「从等至」指从灭尽定出来。「等至果」指证入灭尽定的果报。
507. Rukkhadevatā nāma cātumahārājikesu nihīno kāyo, tasmā nesaṃ manussagandho paricitattā nātijegucchoti āha ‘‘ākāsaṭṭhadevatāna’’nti. Ābādhaṃ karotīti dukkhaṃ janeti. Nāgarikoti sukumāro. Paricokkhoti sabbaso sucirūpo. Ñātikoṭinti ñātibhāgaṃ. Anādimati hi saṃsāre ñātibhāgarahito nāma satto kassacipi natthīti adhippāyo. Idanti ‘‘so me tvaṃ bhāgineyyo hosī’’ti idaṃ vacanaṃ. Paveṇivasenāti tadā mayhaṃ bhāgineyyo hutvā idāni māraṭṭhāne ṭhitoti imissā paveṇiyā vasena vuttaṃ. Aññassa vā vesamaṃ dhuro vidhuro. Tenāha ‘‘aññehi saddhiṃ asadiso’’ti. Appadukkhenāti sukheneva. Panthānaṃ avanti gacchantīti pathāvino. Ettakenāti ettāvatā citakasannisayena. Udakaleṇanti udakanissandanaleṇaṃ. Samāpattitoti nirodhasamāpattito. Samāpattiphalanti nirodhasamāpattiphalaṃ.
508「以十种骂詈事」指用这十种骂詈事，尽数使出，毫无遗漏。「责骂」即呵斥，指责。「抨击」指用毫无间断的话语去刺伤他们。「令苦」指让他们的心里生起痛苦。「对此」是指对于那些比丘们，由于你们的谩骂等行为，导致比丘们生起了烦恼。因此，这里的意思是：破坏者魔罗因此得到了可乘之机。「应侍奉的仆人」指那些应该被侍奉的仆人，也就是指象夫等下贱职业者。由于他们以低贱的方式谋生，所以如同仆人一般，因此被称为仆人。但在文句脉络中，连同他们的同伴，被统称为「居士」。「黑」指黑生类，出身低贱的人。「从足生」指从脚生出来的，意即脚的子孙。「生懈怠」指由于不去从事农耕、经商等工作而产生的懒惰。「除粪道」指从粪坑中排出粪便的通道。
508.Dasahi akkosavatthūhīti dasahipi akkosavatthūhi, tato kiñci ahāpentā. Paribhāsathāti garahatha. Ghaṭṭethāti anūnāhi kathāhi imesu ovijjhatha. Dukkhāpethāti citte dukkhaṃ janetha. Etesanti tesaṃ bhikkhūnaṃ tumhākaṃ akkosanādīhi bhikkhūnaṃ kilesuppattiyā. Tenettha dūsī māro otāraṃ labhati nāmāti adhippāyo. Upaṭṭhātabbaṃ ibhaṃ arahantīti ibbhā, hatthibhaṇḍakā, hīnajīvikatāya hete ibbhā viyāti ibbhā, te pana sadutiyakavasena ‘‘gahapatikā’’ti vuttā. Kaṇhāti kaṇhābhijātikā. Pādato jātattā pādānaṃ apaccā. Ālasiyajātāti kasivaṇijjādikammassa akaraṇena sañjātālasiyā. Gūthaniddhamanapanāḷīti vaccakūpato gūthassa nikkhamapadeso.
231人类之所以不会有不善，是因为他们不具备那样特殊的业报条件。被附身者的心识之流，因为附身者的威神力而转变，这个道理前面已经说过了。「不合宜的所缘」是指在比丘们面前出现女人的形象，或者在比丘尼们面前出现男人的形象；像这一类，或其他不适合出家人的、不相应的所缘，就是「不合宜的所缘」。「懊悔所缘」是指那些看到后，会成为心生懊悔之因缘的事物。「涂胶杆」是指涂了胶的捕鸟竿。
Manussānaṃ akusalaṃ na bhaveyya tesaṃ tādisāya abhisandhiyā abhāvato. Āvesakassa ānubhāvena āviṭṭhassa cittasantati viparivattatīti vuttovāyamattho. Visabhāgavatthunti bhikkhūnaṃ santike itthirūpaṃ, bhikkhunīnaṃ santike purisarūpanti īdisaṃ, aññaṃ vā pabbajitānaṃ asāruppaṃ visabhāgavatthuṃ. Vippaṭisārārammaṇanti passantānaṃ vippaṭisārassa paccayaṃ. Lepayaṭṭhinti lepalittaṃ vākurayaṭṭhiṃ.
510「由于喜悦之力」是指由于与世俗居家生活相关的喜悦之力。「变成别样」指变得欢腾踊跃的状态。「依照前面所说的方法」就是按照先前所说的「假若魔罗附着在人类的色身上……」等等那些道理。倘若魔罗真的那样做，那么人类就不会有善，只会是魔罗他自己所造的善；然而魔罗并未附着于色身，却显示了那样能令人生起净信、可作为净信对象的事物。因此才说「正如……」等等。
510.Somanassavasenāti gehassitasomanassavasena. Aññathattanti uppilāvitattaṃ. Purimanayenevāti ‘‘sace māro manussānaṃ sarīre adhimuccitvā’’tiādinā pubbe vuttanayena. Yadi mārova tathā kareyya, manussānaṃ kusalaṃ na bhaveyya, mārasseva bhaveyya, sarīre pana anadhimuccitvā tādisaṃ pasādanīyaṃ pasādavatthuṃ dassesi. Tenāha ‘‘yathā hī’’tiādi.
511「以不净想所熟习的」是指，基于将整个身体认知为不净而生起的「想」所伴随的禅那，名为「不净想」；以这种不净想反复熟习、反复修习。「以心」即以心意。「多」指频繁、常常。「住者」是指多安住于不净等至的人，意思就是多修习不净定的人。「回避」指内心退缩，因为对那个不净的所缘感到厌恶而安住。「回缩」指退缩回去。「回还」指转身返回。正因如此，心恰恰不会对那个对象生起喜悦和信乐。「对于味爱」是指对于以甘甜等味道为对象的爱染。
511.Asubhasaññāparicitenāti sakalaṃ kāyaṃ asubhanti pavattāya saññāya sahagatajjhānaṃ asubhasaññā, tena paricitena paribhāvitena. Cetasā cittena. Bahulanti abhiṇhaṃ. Viharatoti viharantassa, asubhasamāpattibahulassāti attho. Patilīyatīti saṅkucati tattha paṭikūlatāya saṇṭhitattā. Patikuṭatīti apasakkati. Pativattatīti nivattati. Tato eva na sampasāriyati. Rasataṇhāyāti madhurādirasavisayāya taṇhāya.
234「于一切世间不乐想」是指对于欲有、色有、无色有这三种生命存在都感到不喜欢，并基于此而生起的毗婆舍那观修。这其实就是「厌离随观」。「于世间种种奇妙的事物」是指像大象、骏马、车辆、宫殿、楼阁等，以及园林、风景胜地等世间各种缤纷悦目的事物。「已止息贪的」是指已经止息了贪欲。「已止息嗔、痴的」在这里也是同样的道理。他们如此修学这些业处，是因为这些业处对于所有类型的修行者都是适合的。
Sabbaloke anabhiratisaññāti tīsupi bhavesu aruccanavasena pavattā vipassanābhāvanā. Nibbidānupassanā hesā. Lokacitresūti hatthiassarathapāsādakūṭāgārādibhedesu ceva ārāmarāmaṇeyyakādibhedesu ca loke cittavicittesu. Rāgasantāni vūpasantarāgāni. Dosamohasantānīti etthāpi eseva nayo. Imesaṃ evaṃ kammaṭṭhānaggahaṇaṃ sabbesaṃ sappāyabhāvato.
512「握着石子」：指拿着一把碎石，即一块破裂的石头块，因此说「是能握在拳头里那么大小的石头」。意思是能被拳头容纳的。这确实是石头大小的下限。「象王」即巨大的象。有些论师认为，「那伽」一词有「巨大」的同义词。或者为了区别于「龙」等含义，而说「象王」以作区分。为了阐明「以整个身体转回来观望」这句已说的意思，才说了「正如……」等。这里的「vā」字是表示决定的意思，所以说「完全不知道分寸」。而「连同回转观望」等的说法，意思是仅仅根据这句话的字面去理解了。「于崇高者」即对于具有崇高功德的世尊。因为除了世尊以外，在那时的含天神世间中，确实没有其他任何众生具备如此殊胜的功德特质。
512.Sakkharaṃgahetvāti sakkharāsīsena tattakaṃ bhinnapāsāṇamuṭṭhinti āha ‘‘antomuṭṭhiyaṃ tiṭṭhanapamāṇaṃ pāsāṇa’’nti. Muṭṭhipariyāpannanti attho. Ayañhi pāsāṇassa heṭṭhimakoṭi. Hatthināgoti mahāhatthī. Mahantapariyāyo nāga-saddoti keci. Ahināgādito vā visesanatthaṃ hatthināgoti vuttaṃ. Sakalasarīreneva nivattitvā apalokesīti vuttamatthaṃ vivarituṃ ‘‘yathā hī’’tiādi vuttaṃ. Na vāyanti ettha vā-saddo avadhāraṇatthoti āha ‘‘neva pamāṇaṃ aññāsī’’ti. Sahāpalokanāyāti ca vacanatoti iminā vacanena imaṃ vacanamattaṃ gahetvāti adhippāyo. Uḷāreti uḷāraguṇe. Bhagavantañhi ṭhapetvā natthi tadā sadevake loke tādiso guṇavisesayuttoti.
236各自分别领受的、与铁矛一起存在的六种触处，名为「六触处」，这里指的就是苦。因为那地狱里存在这种六触处，所以称为「有六触处的」地狱。因此说：「六触……缘……」。「被贯穿的」即被刺穿的意思，在这个地狱中，有被数百种桩子贯穿的各种状况，所以称为「被桩贯穿的」地狱。由于它是特殊缘性作用下的感受，所以称为「应被感受的」；不需要依靠其他因缘造作，完全由自己单独去一一领受，所以称为「各自分别领受的」。「与铁矛一起」指的是，从脚底部位开始，无间断地以击打方式到来，并由五十个人一起执持的铁矛，与从头顶部位开始到来的铁矛，两者同时加身。因为这一切都同属铁矛，所以这里用了单数词，而实际上落下的是成百上千根铁矛。通过这样观想那个处所，是假借能观想的心来称呼所观想的依处。「如是所说」是指佛说的：「那时，你将能知道自己已经在地狱中受苦一千年了」这段话。「升起之量」是指存在于最终出离地狱那一刻的感受，即最终的感受。因此解释说：「异熟生起的感受」，意思是异熟果报即将结束时的感受。「变得更为剧烈痛苦」，就好比油灯在行将熄灭的刹那，火焰会变得异常炽盛一样。
Visuṃ visuṃ paccattavedaniyo ayasūlena saddhiṃ bhūtāni cha phassāyatanāni etassāti cha phassāyatanaṃ, dukkhaṃ. Taṃ ettha atthīti cha phassāyataniko, nirayo. Tenāha ‘‘chasu phassā…pe… paccayo’’ti. Samāhanatīti samāhato, anekasatabhedo saṅkusamāhato ettha atthīti saṅkusamāhato, nirayo. Visesapaccayatāya vedanāya ṭhitoti vedaniyo, kāraṇākārakena vinā paccattaṃ sayameva vedaniyoti paccattavedaniyo. Ayasūlena saddhiṃ ayasūlanti pādapadesato paṭṭhāya nirantaraṃ abhihananavasena āgatena paṇṇāsāya janehi gahitena ayasūlena saha sīsapadesato paṭṭhāya āgataṃ. Ayasūlabhāvasāmaññena cetaṃ ekavacanaṃ, satamattāni patitāni sūlāni. Iminā te ṭhānena cintetvāti nissitavohārena nissayaṃ vadati. Evaṃ vuttanti ‘‘tadā jāneyyāsi vassasahassaṃ me niraye paccamānassā’’ti evaṃ vuttaṃ. Vuṭṭhānimanti vuṭṭhāne bhavaṃ, antimanti attho. Tenāha ‘‘vipākavuṭṭhānavedana’’nti, vipākassa pariyosānaṃ vedananti attho. Dukkhatarā hoti padīpassa vijjhāyanakkhaṇe mahantabhāvo viya.
513「击打、敲击」。「生起各别感受的」：指那些能一一独立产生巨大痛苦的。与铁无关的地狱，应依照《天使经》（中部第三集261经）来说明。关于它的详细义解，后面自然会出现。不过，大目犍连长老为了震慑魔罗，引用这段过去的事，借机显示自己智慧的力量，而说了这首偈颂：「凡是能现量了知此事的……」。它的意思是：那位有大神通的人，对于这个业和业果，就像看待放在手心的阿摩勒果一样，直接面对、现量亲证。偈中的「比丘」：因为一切烦恼彻底断尽，所以他是正自觉者的上首弟子；具有如此崇高功德的比丘，用「击打、敲击」的方式对你施压，黑暗的魔罗啊，由于你一向只具备黑暗的恶法，你未来必定会遭受巨大的痛苦。
513.Ghaṭṭayitvā pothetvā. Pāṭiyekkavedanājanakāti paccekaṃ mahādukkhasamuppādakā. Ayato apagato nirayo, so devadūtasuttena (ma. ni. 3.261) dīpetabbo. Atthavaṇṇanā panassa parato sayameva āgamissati. Imaṃ pana atītavatthuṃ āharitvā attano ñāṇānubhāvadīpanamukhena māraṃ santajjento mahāthero ‘‘yoetamabhijānātī’’ti gāthamāha. Tassattho – yo mahābhiñño etaṃ kammaṃ kammaphalañca hatthatale ṭhapitaṃ āmalakaṃ viya abhimukhaṃ katvā paccakkhato jānāti. Sabbaso bhinnakilesatāya bhikkhu sammāsambuddhassa aggasāvako, tādisaṃ uḷāraguṇaṃ āsajja ghaṭṭayitvā ekantakāḷakehi pāpadhammehi samannāgatattā kaṇha māra āyatiṃ mahādukkhaṃ vindissasi.
238「以水为基」：以那些在水中投生的有情们共同的业果——大海的水，作为所依止的基地。事实上，那些天宫都能持续一劫之久，因此说「持续一劫的」。「它们的」：指那些天宫的。对于上述天宫的所在、那些天女的成就，以及这成就的原因，他都亲自现前了知。「用脚趾摇动」：在东园，他用脚趾摇动了由大优婆夷毘舍佉所建造、装饰着千间楼阁的大殿堂。所以有说：「此事应依《摇动殿堂经》来说明」。这里的「此」：指「凡是韦迦亚塔……」这首偈颂所含的义理，应当依照《小爱尽解脱经》（中部第一集393经）本身来说明。
Udakaṃ vatthuṃ katvāti tattha nibbattanakasattānaṃ sādhāraṇakammaphalena mahāsamuddaudakameva adhiṭṭhānaṃ katvā. Tathā hi tāni kappaṭṭhitikāni honti. Tenāha ‘‘kappaṭṭhāyino’’ti. Tesanti vimānānaṃ. Etaṃ yathāvuttavimānavatthuṃ tāsaṃ accharānaṃ sampattiṃ, tassa ca kāraṇaṃ attapaccakkhaṃ katvā jānāti. Pādaṅguṭṭhena kampayīti pubbārāme visākhāya mahāupāsikāya kāritaṃ sahassagabbhapaṭimaṇḍitamahāpāsādaṃ attano pādaṅguṭṭhena kampesi. Tenāha ‘‘idaṃ pāsādakampanasuttena dīpetabba’’nti. Idanti ‘‘yo vejayanta’’nti imissā gāthāya atthajātaṃ cūḷataṇhāsaṅkhayavimuttisutteneva (ma. ni. 1.393) dīpetabbaṃ.
239那位梵天大众才这样想，随即就在梵天界中，前往善法梵天集会堂。「他们」：指大目犍连等长老。「各自于一方」的意思是：大目犍连长者在东方，大迦叶长者在南方，摩诃劫宾那长者在西方，阿那律长者在北方。这四位长老就这样在梵天众的聚会中，分别坐在四个方向，而世尊则坐在中央。所说的偈颂，是指「凡是询问梵天的……」这首偈颂。「依《某梵天经》」：应该依照大品里收录的《某梵天经》（相应部第一集176经）来说明，即：「那个时候，刚好有一位梵天生起了这样的恶见……」等等。
Tassa brahmagaṇassa tathācintanasamanantarameva tasmiṃ brahmaloke sudhammaṃ brahmasabhaṃ gantvā. Tepīti mahāmoggallānādayo. Paccekaṃ disāsūti mahāmoggallānatthero puratthimadisāyaṃ, mahākassapatthero dakkhiṇadisāyaṃ, mahākappinatthero pacchimadisāyaṃ, anuruddhatthero uttaradisāyanti evaṃ cattāro therā brahmaparisamatthake majjhe nisinnassa bhagavato samantato catuddisā nisīdiṃsu. Gāthā vuttāti ‘‘yo brahmaṃ paripucchatī’’ti gāthā vuttā. Aññatarabrahmasuttenāti – ‘‘tena kho pana samayena aññatarassa brahmuno evarūpaṃ pāpakaṃ diṭṭhigataṃ uppannaṃ hotī’’tiādinā (saṃ. ni. 1.176) mahāvagge āgatena aññatarabrahmasuttena.
240「以禅那解脱而触」：依止于禅那和八解脱，以神通智去触到。「林」：指触到阎浮提，这是上下文关连的解释。因为阎浮提洲森林众多，所以在这儿被称为「林」；因此说「阎浮林之主」。「东毗提诃人的洲」：指属于东毗提诃洲居民的那片洲，意思就是东毗提诃洲。「名为『地上卧者』的人们」：指西牛货洲人和北俱卢洲人。由于他们没有执着房屋财产，只睡在地上，而不是住在宫殿等建筑里。「获得」：即生起。「不要怀此期望」：就像过去对付顽恶魔罗一样，你的这种期望长远以来只会带来毫无利益的事；因此，不要怀有这种期望——这是大目犍连长老如此给魔罗的教导。其余各处都容易了解。
Jhānavimokkhena phusīti jhānavimokkhasannissayena abhiññāñāṇena phassayi. Vananti jambudīpaṃ aphassayīti sambandho. Jambudīpo hi vanabahulatāya idha ‘‘vana’’nti vutto. Tenāha ‘‘jambusaṇḍassa issaro’’ti. Pubbavidehānaṃ dīpanti pubbavidehavāsīnaṃ dīpaṃ, pubbavidehadīpanti attho. Bhūmisayā narā nāma aparagoyānakā uttarakurukā ca. Yasmā te gehapariggahābhāvato bhūmiyaṃyeva sayanti, na pāsādādīsu. Paṭilabhīti uppādesi. Etaṃ āsaṃ mā akāsīti esā yathā pubbe dūsimārassa, evaṃ tuyhaṃ āsā dīgharattaṃ anatthāvahā, tasmā edisaṃ āsaṃ mā akāsīti mārassa ovādaṃ adāsi. Sesaṃ sabbattha suviññeyyameva.
261在《破除戏论》——《中部》的义注中
Papañcasūdaniyā majjhimanikāyaṭṭhakathāya
262《魔罗斥责经》义注中，隐晦义理的阐明已完成。
Māratajjanīyasuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā samattā.
263小双品的义注已完成。
Niṭṭhitā ca cūḷayamakavaggavaṇṇanā.
264《根本五十经篇》的复注已完成。
Mūlapaṇṇāsaṭīkā samattā.
265第二分已经完成。
Dutiyo bhāgo niṭṭhito.