10. 合诵经复注

s0103t.tik9 · 静态文献页 · 401 段 · 打开交互阅读器

110.《合诵经》注疏

10. Saṅgītisuttavaṇṇanā

296296.“于十千轮围界”指在作为佛田、数量有十千的轮围界中。因为在这个轮围界中，只有人与天曾作过行持，其他处的天则更是殊胜。因此说“于十千轮围界遍张智网”。而“遍张智网”的意思，就是为了辨明各类有情的意乐等，而让智慧生起，也就是展开智慧之网。因此说“观察世间”，意思是观察有情世间，特指深入洞察并彻见他们的意乐、随眠、行为、胜解等方面的差别。“使其诵吉祥”的意思，就是“这将会成为他们未来获得殊胜证悟的明处，长夜带给他们利益与安乐”。“以三藏审察”的意思，就是从三藏中，用“一法”、“二法”等摄集方式来审察、验证。所想要了知的意义就是问题，而这些问题在本经中通过“一法”等方式出现，共计有一千零十四个问题，因此说“以一千零十四问庄严”。就这样，这里总说了要开示的问题，随后在经的结尾，会以“通过一法而说两个问题”等方式，一项一项地详细计算，亲自开示出来。

296.Dasasahassacakkavāḷeti buddhakhettabhūte dasasahassaparimāṇe cakkavāḷe. Tattha hi imasmiṃ cakkavāḷe devamanussāyeva katādhikārā, itaresu devā visesabhāgino. Tena vuttaṃ ‘‘dasasahassacakkavāḷe ñāṇajālaṃ pattharitvā’’ti. Ñāṇajālapattharaṇanti ca tesaṃ tesaṃ sattānaṃ āsayādivibhāvanavasena ñāṇassa pavattanameva. Tenāha ‘‘lokaṃ volokayamāno’’ti, sattalokaṃ byavalokayamāno āsayānusayacaritādhimuttiādike visesato ogāhetvā passantoti attho. Maṅgalaṃ bhaṇāpessanti ‘‘taṃ tesaṃ āyatiṃ visesādhigamassa vijjāṭṭhānaṃ hutvā dīgharattaṃ hitāya sukhāya bhavissā’’ti. Tīhi piṭakehi sammasitvāti tipiṭakato ekakadukādinā saṅgahetabbassa saṅgaṇhanavasena sammasitvā vīmaṃsitvā. Ñātuṃ icchitā atthā pañhā, te pana imasmiṃ sutte ekakādivasena āgatā sahassaṃ, cuddasa cāti āha ‘‘cuddasapañhādhikena pañhasahassena paṭimaṇḍetvā’’ti. Evamidha sampiṇḍetvā dassite pañhe parato suttapariyosāne ‘‘ekakavasena dve pañhā kathitā’’tiādinā (dī. ni. aṭṭha. 3.349) vibhāgena parigaṇetvā sayameva dassessati.

3《乌巴他咖新集会堂注疏》

Ubbhatakanavasandhāgāravaṇṇanā

297297. 因为它高耸矗立，那座集会堂就好像从地面高出一般，因此取名为“乌巴他咖”。所以说“或因高耸而如是说”。集会堂大厅就是指一座大讲堂。国王们在出征等场合，站在那里面，说“若干人前行，若干人后行”等等，并坐在那里制定规约、确立界限，因此那个地方就叫作“集会堂”。另外，从出征的地方回来后，直到用牛粪涂抹等方式修整好住所为止，那一两天里，国王们都在那里停留歇息，所以也叫集会堂；那同时也是那些国王共同安住和教导的地方，所以也叫做集会堂。又或者说，因为他们集合在那里，讨论“这个时间适合耕种，这个时间适合播种”等居家事务，对千头万绪的居家生活进行维系处理，因此那里是维系居家的“集会堂”。那座讲堂也就是集会堂大厅。“天”指的是家宅天。由于从来没有人以居住的方式进去过，所以说“或为任何人”。不过，为了施工，人们确实在里面安置了座位等设施。为了显示天女们这样正念思惟：“然而，世尊亲自来到我们这里，完全是我们福德所感，我们真是有福之人啊”，所以说了“由我等”等语句。

297. Uccādhiṭṭhānatāya taṃ sandhāgāraṃ bhūmito ubbhataṃ viyāti ‘‘ubbhataka’’nti nāmaṃ labhati. Tenāha ‘‘uccattā vā evaṃ vutta’’nti. Sandhāgārasālāti ekā mahāsālā. Uyyogakaraṇādīsu hi rājāno tattha ṭhatvā ‘‘ettakā purato gacchantu, ettakā pacchā’’tiādinā tattha nisīditvā sandhaṃ karonti mariyādaṃ bandhanti, tasmā taṃ ṭhānaṃ ‘‘sandhāgāra’’nti vuccati. Uyyogaṭṭhānato ca āgantvā yāva gehaṃ gomayaparibhaṇḍādivasena paṭijagganaṃ karonti, tāva ekaṃ dve divase te rājāno tattha santhambhantītipi sandhāgāraṃ, tesaṃ rājūnaṃ saha atthānusāsanaagārantipi sandhāgāranti. Yasmā vā te tattha sannipatitvā ‘‘imasmiṃ kāle kasituṃ vaṭṭati, imasmiṃ kālevapitu’’ntiādinā gharāvāsakiccaṃ sandharanti, tasmā chiddāvachiddaṃ gharāvāsaṃ tattha sandharantītipi sandhāgāraṃ, sā eva sālāti sandhāgārasālā. Devatāti gharadevatā. Nivāsavasena anajjhāvutthattā ‘‘kenaci vā manussabhūtenā’’ti vuttaṃ. Kammakaraṇavasena pana manussā tattha nisajjādīni kappesumeva. ‘‘Sayameva pana satthu idhāgamanaṃ amhākaṃ puññavaseneva, aho mayaṃ puññavanto’’ti haṭṭhatuṭṭhā evaṃ sammā cintesunti dassento ‘‘amhehī’’tiādimāha.

298298.“阿塔卡”指为了作画而绑成的床架。“刚完成”是指在此集会堂中，新建工程刚刚完成，因此他用“刚作成”等语来阐明前面所说的道理。“林园”是指应该被游玩的地方，拥有这些的人就是“好乐林园者”。“铺设”就是铺展开来的东西，在这里，它指的是把一切都完全铺展开来，所以称为“一切皆铺”，这是按中性名词来解释的。因此他说：“就像一切都已被铺设好一样”。

298.Aṭṭakāti cittakammakaraṇatthaṃ baddhā mañcakā. Muttamattāti tāvadeva sandhāgāre navakammassa niṭṭhāpitabhāvamāha, tena‘‘acirakārita’’ntiādinā vuttamevatthaṃ vibhāveti. Araññaṃ ārāmo āramitabbaṭṭhānaṃ etesanti araññārāmā. Santharaṇaṃ santhari, sabbo sakalo santhari etthāti sabbasanthari, bhāvanapuṃsakaniddesoyaṃ. Tenāha ‘‘yathā sabbaṃ santhataṃ hoti, eva’’nti.

299299.“一切善见”指从四面八方、在一切方面都能带给人欢喜，即具有四类威仪的庄严。“占据八十肘的地方”，这是就佛的身体光芒自然照耀，遍满八十肘的范围而说的。但如果是依神通威力，那就能照亮无量无际的地方。六色是指青、黄、赤、白、橙以及光辉这六种颜色。“一切方向的部分”，是从身体光芒的遍布广大来说的。

299.Samantapāsādikoti samantato sabbabhāgena pasādāvaho cāturiyaso. ‘‘Asītihatthaṃ ṭhānaṃ gaṇhātī’’ti idaṃ buddhānaṃ kāyappabhāya pakatiyā asītihatthe ṭhāne abhibyāpanato vuttaṃ. Iddhānubhāvena pana anantaṃ aparimāṇaṃ ṭhānaṃ vijjotateva. Nīlapītalohitodātamañjaṭṭhapabhassaravasena chabbaṇṇā. Sabbe disābhāgāti sarīrappabhāya bāhullato vuttaṃ.

5被云、雾等染污的天空，空荡不显，并不明亮；但布满了星辰的太空，则因那些星的光芒在四方闪耀而灿烂光辉，因此说“犹如升起星辰的天空”。“一切皆盛开”是指从树根一直到树枝末梢，全都开满了花。“宛如排成行列安置”等是比喻的假想。的确，这里使用了“宛如”一词。“以威光压倒他方威光”，意思是自身的光彩盖过了其他一切的光彩，使他们黯然失色。“即使所有比丘全部到场”这句话，是就他们所谓“少欲”等世间善德来说的。因为并非所有比丘都获得了十种论事功德。所以说：“忆念经典……乃至……能证得阿拉汉果”。因此，在场的圣者们，通过所有这些语句而能获得觉悟；但那些凡夫比丘，则只能通过开显世间功德的语句而获得启蒙，而不会像前文“八十位大长老”等那样被提及，因为前面已经摄取了那些证阿拉汉果位的人。

Abbhamahikādīhi upakkiliṭṭhaṃ suññaṃ na sobhati, tārakācitaṃ pana antalikkhaṃ tāsaṃ pabhāhi samantato vijjotamānaṃ virocatīti āha ‘‘samuggatatārakaṃ viya gaganatala’’nti. Sabbapāliphulloti mūlato paṭṭhāya yāva sākhaggā phullo. ‘‘Paṭipāṭiyāṭhapitāna’’ntiādi parikappūpamā. Tathā hi viya-saddaggahaṇaṃ kataṃ. Siriyā siriṃ abhibhavamānaṃ viyāti attano sobhāya tesaṃ sobhanti attho. ‘‘Bhikkhūpi sabbevā’’ti idaṃ nesaṃ ‘‘appicchā’’tiādinā vuttaguṇesu lokiyaguṇānaṃ vasena yojetabbaṃ. Na hi te sabbeva dasakathāvatthulābhino. Tena vuttaṃ ‘‘suttantaṃ āvajjetvā…pe… arahattaṃ pāpuṇissantī’’ti (dī. ni. aṭṭha. 3.296). Tasmā ye tattha ariyā, te sabbesampi padānaṃ vasena bodhitā honti. Ye pana puthujjanā, te lokiyaguṇadīpakehi padehīti na tathā heṭṭhā ‘‘asītimahātherā’’tiādi vuttaṃ. Pubbe arahattabhāgino gahitā.

6以色身具足八十种随形好、三十二大人相之庄严，以及身光与臂光、光鬘之辉耀，这是佛的仪容。放射六色佛光之世尊，其身体在瞻视、回顾等之中达到最极殊胜、唯佛独有的极致寂静，这是佛的威仪。“于此”即指在那集会殿堂中。

Rūpakāyassa asītianubyañjana-paṭimaṇḍita-dvattiṃsamahāpurisalakkhaṇakāyappabhābyāmappabhāketumālāvicittatāva (dī. ni. 2.33; 3.200; ma. ni. 2.385) buddhaveso. Chabbaṇṇā buddharasmiyo vissajjentassa bhagavato kāyassa ālokitavilokitādīsu paramukkaṃsagato buddhāveṇiko accantupasamo buddhavilāso. Assanti tassaṃ.

7“与集会堂随喜相关的”：指依循“遮挡寒冷、炎热”等（《小品》295, 315）的方式，附随于集会堂的功德，即宣说建造集会堂的善业果报。“杂论”：指未收入结集，为了契合听法者的意乐，而以种种、广大、多方面的因缘譬喻作庄严，具备多种理趣、美妙详细的论说。因此他才说“那时……”等。之所以如此描述，是因为以无杂染而极为清净、广大无量之义，能为听法者平息身心的热恼，就像把恒河水引入空中那样；或者因为对他人而言极难行持、义理具大精髓，就像从地里汲取地味那样；或者因为通过说明动摇之因缘的处所，将前后文连贯起来，就像手抓住大阎浮树顶而摇动那样；又因为将教说在四谛的尽头汇归一处，让听法者获得义之通达与法之通达，从而提供甘美甜蜜的法味滋养，就像在连接水管……在供给饮水那样。“蜜团”：指一层蜂蜜。

Sandhāgārānumodanapaṭisaṃyuttāti ‘‘sītaṃ uṇhaṃ paṭihantī’’tiādinā (cūḷava. 295, 315) nayena sandhāgāraguṇūpasañhitā sandhāgārakaraṇapuññānisaṃsabhāvinī. Pakiṇṇakakathāti saṅgītianāruḷhā suṇantānaṃ ajjhāsayānurūpatāya vividhavipulahetūpamāsamālaṅkatā nānānayavicittā vitthārakathā. Tenāha ‘‘tadā hī’’tiādi. Ākāsagaṅgaṃ otārento viya nirupakkilesatāya suvisuddhena, vipulodāratāya aparimeyyena ca atthena suṇantānaṃ kāyacittapariḷāhavūpasamanato. Pathavojaṃ ākaḍḍhanto viya aññesaṃ sudukkaratāya, mahāsāratāya vā atthassa. Mahājambuṃ matthake gahetvā cālento viya cālanapaccayaṭṭhānavasena pubbenāparaṃ anusandhānato. Yojaniya…pe… pāyamāno viya desanaṃ catusaccayante pakkhipitvā atthavedadhammavedasseva labhāpanena sātamadhuradhammāmatarasūpasaṃharaṇato. Madhugaṇḍanti madhupaṭalaṃ.

300“Tuṇhībhūtaṃ tuṇhībhūtaṃ”（静默，静默）：为了说明这是表达心意时所用的叠语，所以才有“yaṃ yandisa”（不论哪一个）等句子。“Anuviloketvā”（遍观之后）：这里的“anu-”前缀与“pari-”（遍）意思相同，而且这种遍观也应当理解为是用世尊的双目来进行的。因此，先用简略的方式说“以肉眼……于各处遍观之后”，接着为了详细展示其中的意思，才说“因为以肉眼”等等。用手做出的鄙陋行径，称为“手的恶作”（hatthakukkucca），也就是把所作鄙陋事本身叫做恶作（kukkucca）。同样地，也应该这样理解“脚的恶作”（pādakukkucca）。他们一动不动地坐着，这既是出于自身被很好地调伏的状态，也是出于对佛陀的恭敬。“然而又增长了光明”等句，是带着“世尊有时也会这么做”的意图而说的。因为世尊并不像声闻弟子那样需要去修成这种运用，他的智已经圆满。由于希望肉眼也能对那些被遮蔽、处于远处的色法生起作用，所以应当加以审察。“Arahattupagaṃ”（近阿罗汉）：指阿罗汉果的近因。“于眼处安立相之后”（cakkhutalesu nimittaṃ ṭhapetvā）：由于修习随顺而成就，所有那些比丘在眼处所获得的相——也就是诸根寂静、远离昏沉睡眠的状态之相——摄持于自心之后，善加辨别。为什么会疲惫？质问者的意思是：那个承载着百千万亿头象王之力的（世尊）。老师（世尊）的这种情况是诸行的本性，也就是无常。然而，凡是无常的，必然因受到生灭的逼迫而全是苦；在这些自性为苦的诸行中，为了说明世尊身上生起苦的原因，才说“因为于世尊”等。一阵背风生起，而那确实是由过去所造业导致的。这层含义应按照在《胜义灯·优陀那注疏》里所讲的方法来理解。

300.‘‘Tuṇhībhūtaṃ tuṇhībhūta’’nti byāpanicchāyaṃ idaṃ āmeḍitavacananti dassetuṃ ‘‘yaṃ yandisa’’ntiādi vuttaṃ. Anuviloketvāti ettha anu-saddo ‘‘parī’’ti iminā samānattho, vilokanañcettha satthu cakkhudvayenapi icchitabbanti ‘‘maṃsacakkhunā…pe… tato tato viloketvā’’ti saṅkhepato vatvā tamatthaṃ vitthārato dassetuṃ ‘‘maṃsacakkhunā hī’’tiādi vuttaṃ. Hatthena kucchitaṃ kataṃ hatthakukkuccaṃ kukatameva kukkuccanti katvā. Evaṃ pādakukkuccaṃ daṭṭhabbaṃ. Niccalā nisīdiṃsu attano suvinītabhāvena, buddhagāravena ca. ‘‘Ālokaṃ pana vaḍḍhayitvā’’tiādi kadāci bhagavā evampi karotīti adhippāyena vuttaṃ. Na hi satthu sāvakānaṃ viya evaṃ payogasampādanīyametaṃ ñāṇaṃ. Tirohitavidūravattanipi rūpagate maṃsacakkhuno pavattiyā icchitattā vīmaṃsitabbaṃ . Arahattupagaṃ arahattapadaṭṭhānaṃ. Cakkhutalesu nimittaṃ ṭhapetvāti bhāvanānuyogasampattiyā sabbesaṃ tesaṃ bhikkhūnaṃ cakkhutalesu labbhamānaṃ santindriyavigatathinamiddhatākārasaṅkhātaṃ nimittaṃ attano hadaye ṭhapetvā sallakkhetvā. Kasmā āgilāyati koṭisatasahassahatthināgānaṃ balaṃ dhārentassāti codakassa adhippāyo. Ācariyo esa saṅkhārānaṃ sabhāvo, yadidaṃ aniccatā. Ye pana aniccā, te ekanteneva udayavayapaṭipīḷitatāya dukkhā eva, dukkhasabhāvesu tesu satthu kāye dukkhuppattiyā ayaṃ paccayoti dassetuṃ ‘‘bhagavato hī’’tiādi vuttaṃ. Piṭṭhivāto uppajji, so ca kho pubbe katakammapaccayā. Svāyamattho paramatthadīpaniyaṃ udānaṭṭhakathāyaṃ āgatanayeneva veditabbo.

11分裂尼干陀事注疏

Bhinnanigaṇṭhavatthuvaṇṇanā

301301. 就如之前在《清净经注》（《长部注》3.164）中所说的那样。

301.Heṭṭhā vuttameva pāsādikasuttavaṇṇanāyaṃ (dī. ni. aṭṭha. 3.164).

302“欲开示善说之法”的意思是：自己善解之后想要说法，或者想要把由导师所善说的法，自己为比丘们开示。因为事实上，声闻弟子们就是将导师所宣说的法，从各处摘取来，为同梵行者们宣说。

302.Svākhyātaṃ dhammaṃ desetukāmoti svākhyātaṃ katvā dhammaṃ kathetukāmo, satthārā vā svākhyātaṃ dhammaṃ sayaṃ bhikkhūnaṃ kathetukāmo. Satthārā desitadhammameva hi tato tato gahetvā sāvakā sabrahmacārīnaṃ kathenti.

14一法注疏

Ekakavaṇṇanā

303「应由和合者所说」的意思是：应彼此和合之后而说，也就是应一起诵习与解说。然而，为了显示如何由和合者们举行结集，而说「以一致之言」等。「以一致之言」：由于没有对立，所以是具有相同意见的话语。因此他说：「以不互相抵触的言语」等。「欲显示和合之味」：对于在结集此法时，因善巧开示而期望品尝和合之味，在那里，那位尊者想要以「一法」、「二法」、「三法」等多种方式，来显示和合之味。「一切有情」：指所有无余的有情。然而，那位说明者为了简要地将它们根据生存状态进行区分，才说「在欲有等中」等。即使不同格位的词，也能构成外在意义的复合词，就像「胸毛」那样，所以他说：「食是它们的住立之因，所以称为食之住立者」。或者，所谓「住立」是因它而得以安住，「食」是这些的住立之因，因此是「食之住立者」，此处的复合词解析应这样理解。「食之住立者」：即是以缘为住立根据的，意指依赖缘而生起存活。在这里，「食」一词是缘的意思，就像在「此食是为未生起的欲贪之生起」等（《相应部》5.183, 232）经文中那样。正因为如此，以「一切有情」这一表述，无想有情也被涵盖在内了。然而，这个「食之住立性」，从非迂回的意义上来看，是有为法的性质，而不是有情的实法。因此，注疏诸师们说：「在出现『一切有情依食而住』之处，应知这指的是行世间」（《清净道论》1.136；《巴帝摩卡注》毗兰若篇注；《优陀那注》30；《小品注》65；《优陀那注》186）。若是这样，那「一切有情」这话又怎么说呢？这是站在个人的角度施设的教说，这并没有过失。正如世尊所说：「比丘们，有一位比丘，对于一法能正确地厌离、正确地离染、正确地解脱、正确地见到边际、完全正确地体证，就能在现法中成为苦之终结者。是哪一法呢？就是：『一切有情依食而住』。」（《增支部》10.27）所谓「一法」，即那个『一切有情依食而住』——在这依人施设的教说中，由于一切诸行都是依赖缘而存活，这里通过「食」这个途径，从共相上说明了缘法，这个名为「食」的，就是「一法」。「如实知后」：即如其实际情况而彻底觉悟之后。「善开示」：即是以那正确觉悟的样貌，完善地宣说了。

303.Samaggehi bhāsitabbanti aññamaññaṃ samaggehi hutvā bhāsitabbaṃ, sajjhāyitabbañceva vaṇṇetabbañcāti attho. Yathā pana samaggehi saṅgāyanaṃ hoti, tampi dassetuṃ ‘‘ekavacanehī’’tiādi vuttaṃ. Ekavacanehīti virodhābhāvena samānavacanehi. Tenāha ‘‘aviruddhavacanehī’’tiādi. Sāmaggirasaṃ dassetukāmoti yasmiṃ dhamme saṅgāyane sāmaggirasānubhavanaṃ icchitaṃ desanākusalatāya, tattha ekakadukatikādivasena bahudhā sāmaggirasaṃ dassetukāmo. Sabbe sattāti anavasesā sattā , te pana bhavabhedato saṅkhepeneva bhinditvā dassento ‘‘kāmabhavādīsū’’tiādimāha. Byadhikaraṇānampi bāhiratthasamāso hoti yathā ‘‘urasilomo’’ti āha ‘‘āhārato ṭhiti etesanti āhāraṭṭhitikā’’ti. Tiṭṭhati etenāti ṭhiti, āhāro ṭhiti etesanti āhāraṭṭhitikāti evaṃ vā ettha samāsaviggaho daṭṭhabbo. Āhāraṭṭhitikāti paccayaṭṭhitikā, paccayāyattavuttikāti attho. Paccayattho hettha āhāra-saddo ‘‘ayaṃ āhāro anuppannassa vā kāmacchandassauppādāyā’’tiādīsu (saṃ. ni. 5.183, 232) viya. Evañhi ‘‘sabbe sattā’’ti iminā asaññasattāpi pariggahitā honti. Sā panāyaṃ āhāraṭṭhitikatā nippariyāyato saṅkhāradhammo, na sattadhammo. Tenevāhu aṭṭhakathācariyā ‘‘sabbe sattā āhāraṭṭhitikāti āgataṭṭhāne saṅkhāraloko veditabbo’’ti (visuddhi. 1.136; pārā. aṭṭha. verañjakaṇḍavaṇṇanā; udā. aṭṭha. 30; cūḷani. aṭṭha. 65; udā. aṭṭha. 186) yadi evaṃ ‘‘sabbe sattā’’ti idaṃ kathanti? Puggalādhiṭṭhānā desanāti nāyaṃ doso. Yathāha bhagavā ‘‘ekadhamme bhikkhave bhikkhu sammā nibbindamāno sammā virajjamāno sammā vimuccamāno sammā pariyantadassāvī sammattaṃ abhisamecca diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti, katamasmiṃ ekadhamme? Sabbe sattā āhāraṭṭhitikā’’ti (a. ni. 10.27) eko dhammoti ‘‘sabbe sattā āhāraṭṭhitikā’’ti yvāyaṃ puggalādhiṭṭhānāya kathāya sabbesaṃ saṅkhārānaṃ paccayāyattavuttitāya āhārapariyāyena sāmaññato paccayadhammo vutto, ayaṃ āhāro nāma eko dhammo. Yāthāvato ñatvāti yathāsabhāvato abhisambujjhitvā. Sammadakkhātoti teneva abhisambuddhākārena sammadeva desito.

12问难者对于所说的义理不能正确地理解，把应当知为不了义的经文词句，固执地当作根本了义，他停留在「一切有情」这个表面字词上，便以「难道……」等语来质难。导师为了阐明那其中无误的、原本所期望的义理，在说出「这不矛盾」之后，又说「因为他们的禅那成为食」。所谓「禅那」：这里指的是能导致一蕴有之生，以离想的方式而生起的色界第四禅那。在经典中有「无食」的说法，那是针对在无想有情的状态中，四种食都不存在而说的，并不是指没有缘这种食。「即便如此……」这段话，是为了指出：如果在这「食之住立者」的教说中，只去抓取那些在教法中特别约定俗成的「食」的意思，就有不遍及一切的过失；而如果把一切缘法都意许为「食」，那似乎又会与这一系列关于食的经典教导产生矛盾。为此，他便开始说明。为了展开那句「这不矛盾」的真实意图，他说：「因为在这经中……」。段食等，通过摄取食素第八等色法，是在直接意义上被说为食的性质。比如，正如段食是通过摄取食素第八等来滋养色身一样，触食等则是通过引生受等来滋养名身。因此，虽然都有令果法生起的作用，但「滋养支持」的这种功能，在食素等方面是尤为殊胜且被当作主要意义的「食住」，所以，唯独它们被说为在直接意义上具有食的相貌的法。而「在这里」，即指在这部《结集经》中，则是以间接的意义说「缘就是食」，也就是说，任何缘法都因为能带来自己的果报，而获得了「食」这种间接的称呼。因此他说：「因为一切诸法……」。在这里，「一切诸法」是指一切有为法。现在，为了以经典（《增支部》10.61）来证明所阐明的这个义理，便说出了「因此他这样说……」等。这个「此」，指的就是缘食。

Codako vuttampi atthaṃ yāthāvato appaṭipajjamāno neyyatthaṃ suttapadaṃ nītatthato dahanto ‘‘sabbe sattā’’ti vacanamatte ṭhatvā ‘‘nanu cā’’tiādinā codeti. Ācariyo aviparītaṃ tattha yathādhippetamatthaṃ pavedento ‘‘na virujjhatī’’ti vatvā ‘‘tesañhi jhānaṃ āhāro hotī’’ti āha. Jhānanti ekavokārabhavāvahaṃ saññāya virajjanavasena pavattaṃ rūpāvacaracatutthajjhānaṃ. Pāḷiyaṃ pana ‘‘anāhārā’’ti vacanaṃ asaññabhave catunnaṃ āhārānaṃ abhāvaṃ sandhāya vuttaṃ, na paccayāhārassa abhāvato. ‘‘Evaṃ santepī’’ti idaṃ sāsane yesu dhammesu visesato āhāra-saddo niruḷho, ‘‘āhāraṭṭhitikā’’ti ettha yadi te eva gayhanti, abyāpitadoso āpanno. Atha sabbopi paccayadhammo āhāroti adhippeto, imāya āhārapāḷiyā virodho āpannoti dassetuṃ āraddhaṃ. ‘‘Na virujjhatī’’ti yenādhippāyena vuttaṃ, taṃ vivaranto ‘‘etasmiñhi sutte’’tiādimāha. Kabaḷīkārāhārādīnaṃ ojaṭṭhamakarūpāharaṇādi nippariyāyena āhārabhāvo. Yathā hi kabaḷīkārāhāro ojaṭṭhamakarūpāharaṇena rūpakāyaṃ upatthambheti, evaṃ phassādayo ca vedanādiāharaṇena nāmakāyaṃ upatthambhenti, tasmā satipi janakabhāve upatthambhakabhāvo ojādīsu sātisayo labbhamāno mukhyo āhāraṭṭhoti te eva nippariyāyena āhāralakkhaṇā dhammā vuttā. Idhāti imasmiṃ saṅgītisutte. Pariyāyena paccayo āhāroti vutto sabbo paccayo dhammo attano phalaṃ āharatīti imaṃ pariyāyaṃ labhatīti. Tenāha ‘‘sabbadhammānañhī’’tiādi. Tattha sabbadhammānanti sabbesaṃ saṅkhatadhammānaṃ. Idāni yathāvuttamatthaṃ suttena (a. ni. 10.61) samatthetuṃ ‘‘tenevāhā’’tiādi vuttaṃ. Ayanti paccayāhāro.

13非异门食也被包括在内，因为它同样以缘的作用成为令生者、支持者，能带来种种果，所以可以这么说。在这里，就是指异门食和非异门食这两种食。在无想有中，虽然得不到非异门食，但能得到缘食，缘食具有异门食的特征。现在为了详细说明这个意思，才说‘其实在佛陀未出世时……’。因为在佛陀出世时，依止外道师见解的人修习禅那不会成就，所以说‘佛陀未出世时’。佛教中人不会产生那样的禅那，所以说‘于外道处出家者’。因为外道们对殊胜的再生有解脱之想，或者见到离欲与不离欲中的过患和利益，而修成无想定，投生到无暇处，并非佛教中人。在风遍上做预备行，就是在风遍上修成初禅等三禅，在第三禅成为自在者，从那里出定后，为证得第四禅那而做预备行。因此说‘产生第四禅那之后’。为什么这里只说在风遍上做预备行？有关这里应当说明的内容，在《梵网经复注》（长部复注 1.41）中已详细解说。‘呸’（dhī）是表示嫌厌的质词，所以‘呸，心’意思是‘我嫌厌心’。‘让这心被嫌厌吧’（dhibbatetaṃ cittaṃ）意思是‘让我的这心确实被嫌厌吧’。‘确实’（vata）是揣测义，以此他生起嫌厌而说。‘嗟呼’（nāma）也是揣测义，以此他揣测心的无有。为了显示心有、心无中的过患与利益，说‘因为心……’。生起忍可与意乐，也就是‘心的无有才是善的、好的’——对此见的审察忍可，以及于此生起意乐。

Nippariyāyāhāropi gahitova hoti, yāvatā sopi paccayabhāveneva janako, upatthambhako ca hutvā taṃ taṃ phalaṃ āharatīti vattabbataṃ labhatīti. Tatthāti pariyāyāhāro, nippariyāyāhāroti dvīsu āhāresu. Asaññabhave yadipi nippariyāyāhāro na labbhati, paccayāhāro pana labbhati pariyāyāhāralakkhaṇo. Idāni imamevatthaṃ vitthārena dassetuṃ ‘‘anuppanne hi buddhe’’tiādi vuttaṃ. Uppanne buddhe titthakaramatanissitānaṃ jhānabhāvanāya asijjhanato ‘‘anuppannebuddhe’’ti vuttaṃ. Sāsanikā tādisaṃ jhānaṃ na nibbattentīti ‘‘titthāyatane pabbajitā’’ti vuttaṃ. Titthiyā hi upattivisese vimuttisaññino, aññāvirāgāvirāgesu ādīnavānisaṃsadassino vā hutvā asaññasamāpattiṃ nibbattetvā akkhaṇabhūmiyaṃ uppajjanti, na sāsanikā. Vāyokasiṇe parikammaṃ katvāti vāyokasiṇe paṭhamādīni tīṇi jhānāni nibbattetvā tatiyajjhāne ciṇṇavasī hutvā tato vuṭṭhāya catutthajjhānādhigamāya parikammaṃ katvā. Tenāha ‘‘catutthajjhānaṃ nibbattetvā’’ti. Kasmā panettha vāyokasiṇeyeva parikammaṃ vuttanti? Yadettha vattabbaṃ , taṃ brahmajālaṭīkāyaṃ (dī. ni. ṭī. 1.41) vitthāritameva. Dhīti jigucchanatthe nipāto, tasmā dhī cittanti cittaṃ jigucchāmīti attho. Dhibbatetaṃ cittanti etaṃ mama cittaṃ jigucchitaṃ vata hotu. Vatāti sambhāvane, tena jigucchaṃ sambhāvento vadati. Nāmāti ca sambhāvane eva, tena cittassa abhāvaṃ sambhāveti. Cittassa bhāvābhāvesu ādīnavānisaṃse dassetuṃ ‘‘cittañhī’’tiādi vuttaṃ. Khantiṃ ruciṃ uppādetvāti ‘‘cittassa abhāvo eva sādhu suṭṭhū’’ti imaṃ diṭṭhinijjhānakkhantiṃ, tattha ca abhiruciṃ uppādetvā.

14只有已修习禅那达到住分、未退失禅那的外道出家人，才能做到那样的禅修，所以说‘于人间……’。‘心已倾向’意思是：在临死时心已经安置好了。如果以站姿等威仪方式产生，由于业力，一直到身体坏灭之间，都会以那种威仪状态住立，所以说‘他以那种威仪……’等等。

Tathā bhāvitassa jhānassa ṭhitibhāgiyabhāvappattiyā aparihīnajjhānassa titthāyatane pabbajitasseva tathā jhānabhāvanā hotīti āha ‘‘manussaloke’’ti. Paṇihito ahosīti maraṇassa āsannakāle ṭhapito ahosi. Yadi ṭhānādinā ākārena nibbatteyya, kammabalena yāva bhedā tenevākārena tiṭṭheyya vāti āha ‘‘so tena iriyāpathenā’’tiādi.

15‘即使这样无色的也……’意思是即使这样无心的也。用‘也’字，表示更不必说有心的了。针对‘对于无心的他们，怎么会施设缘食呢？’这种质难，为了举出那里的例子，说‘犹如……’等。

Eva rūpānampīti evaṃ acetanānampi. Pi-saddena pageva sacetanānanti dasseti. Kathaṃ pana acetanānaṃ nesaṃ paccayāhārassa upakappananti codanaṃ sandhāya tattha nidassanaṃ dassento ‘‘yathā’’tiādimāha.

16那些只凭卖力干活度过一天，仅得到其等流果的一点点东西来维生的人，称为精进果生活者。而那些只依靠自己的福果而生活的人，称为福果生活者。可是地狱众生既不是靠卖力干活维持生活，也没有丝毫福果，所以说‘那些地狱众生……既不是精进果生活者，也不是福果生活者’。质疑者怀着‘意思食是因为能摄取结生识才这么说，而不是为了任何果’的意图，提出质难：‘难道食有五种吗？’导师为了表明：如果所指的是非异门食，你的质难才有意义，但在这里没有这个意义，于是说‘五种并非五种：这话不可说’，然后为了表明此处只以异门食为所指，说‘不是说缘就是食吗？’因此，因为任何缘都可以被称作‘食’。现在为了以圣典证明刚才所说的义理，说道‘凡所缘于……’等。

Ye uṭṭhānavīriyeneva divasaṃ vītināmetvā tassa nissandaphalamattaṃ kiñcideva labhitvā jīvikaṃ kappenti, te uṭṭhānaphalūpajīvino. Ye pana attano puññaphalameva upajīventi, te puññaphalūpajīvino. Nerayikānaṃ pana neva uṭṭhānavīriyavasena jīvikākappanaṃ, puññaphalassa pana lesopi natthīti vuttaṃ ‘‘ye pana te nerayikā…pe… na puññaphalūpajīvīti vuttā’’ti. Paṭisandhiviññāṇassa āharaṇena manosañcetanāhāroti vuttā, na yassa kassaci phalassāti adhippāyena ‘‘kiṃ pañca āhārā atthī’’ti codeti. Ācariyo nippariyāyāhāre adhippete siyā tava codanāyāvasaro, sā pana ettha anavasarāti dassetuṃ ‘‘pañca na pañcāti idaṃ na vattabba’’nti vatvā pariyāyāhārasseva panettha adhippetabhāvaṃ dassento ‘‘nanu paccayo āhārotivuttameta’’nti āha. Tasmāti yassa kassaci paccayassa ‘‘āhāro’’ti icchitattā. Idāni vuttamevatthaṃ pāḷiyā samatthento ‘‘yaṃ sandhāyā’’tiādimāha.

17为了显示即使主要靠粗抟食，地狱众生也依食而住，说：‘抟食……乃至……成就。’如果是这样，难道地狱众生也有感受乐受的吗？为了显示‘并非如此’，说：‘因为连唾液……’等等。‘三者’是指三种无色食，因为没有抟食。‘其余的’是指无想有情除外的其余众生。因为在欲有等中投生的众生，缘食是一切共通的。所谓‘一个问题’，就是‘什么是一法？’这样问的问题。说已，就是解答完毕。

Mukhyāhāravasenapi nerayikānaṃ āhāraṭṭhitikataṃ dassetuṃ ‘‘kabaḷīkāraṃ āhāraṃ…pe… sādhetī’’ti vuttaṃ. Yadi evaṃ nerayikā sukhapaṭisaṃvedinopi hontīti? Noti dassetuṃ ‘‘kheḷopi hī’’tiādi vuttaṃ. Tayoti tayo arūpāhārā kabaḷīkārāhārassa abhāvato. Avasesānanti asaññasattehi avasesānaṃ. Kāmabhavādīsu nibbattasattānaṃ paccayāhāro hi sabbesaṃ sādhāraṇoti. Etaṃ pañhanti ‘‘katamo eko dhammo’’ti evaṃ coditametaṃ pañhaṃ. Kathetvāti vissajjetvā.

18‘于处处……乃至……成为苦’这句话，以此显示：就像这里第一个问题的给出和第二个问题的举出没有做一样，同样，依此意旨，从此以后的二法、三法等问中，都在各处只在开头和结尾做了举出和给出，其余地方则没有做。依赖这个而生起果，所以称为‘缘’，即是因。那个又造作自己的果，所以称为‘行’，因此说‘于此中……乃至……被称为行’。‘食缘’是以摄取为特质的缘。摄取在此处是以能生为主导，而造作是以能资助为主导，这就是它们之间的差别。所以他说‘这是此处与较低处的差别’。当以非异门方式取用食时，虽然说‘一切众生’，但无想有情实际上并没有被包括，因此‘一切’这个词只是部分范围，例如‘一切颤栗刀杖’等。这里并没有包括诸漏尽者等。……‘没有名为法的有为’是意旨。这里在第二问中，‘行’正是被说为缘，这是关联。

‘‘Tattha tattha…pe… dukkhaṃ hotī’’ti etena yathā idha paṭhamassa pañhassa niyyātanaṃ, dutiyassa uddharaṇaṃ na kataṃ, evaṃ iminā eva adhippāyena ito paresu dukatikādipañhesu tattha tattha ādipariyosānesu eva uddharaṇaniyyātanāni katvā sesesu na katanti dasseti. Paṭicca etasmā phalaṃ etīti paccayo, kāraṇaṃ, tadeva attano phalaṃ saṅkharotīti saṅkhāroti āha ‘‘imasmimpi…pe… saṅkhāroti vutto’’ti. Āhārapaccayoti āharaṇaṭṭhavisiṭṭho paccayo. Āharaṇañcettha uppādakattappadhānaṃ, saṅkharaṇaṃ upatthambhakattappadhānanti ayametesaṃ viseso. Tenāha ‘‘ayamettha heṭṭhimato viseso’’ti. Nippariyāyāhāre gahite ‘‘sabbe sattā’’ti vuttepi asaññasattā na gahitā eva bhavissantīti padesavisayo sabba-saddo hoti yathā ‘‘sabbe tasantidaṇḍassā’’tiādīsu (dha. pa. 130). Na hettha khīṇāsavādīnaṃ gahaṇaṃ hoti. Pākaṭo bhaveyya visesasāmaññassa visayattā pañhānaṃ. No ca gaṇhiṃsu aṭṭhakathācariyā. Dhammo nāma natthi saṅkhatoti adhippāyo. Idha dutiyapañhe ‘‘saṅkhāro’’ti paccayo eva kathitoti sambandho.

19当他证得正等正觉时，就在那时亲证了一切所应知，所以说‘坐在大菩提座上’。‘自己’，就是亲自。‘堪任长途的’，即能堪忍长途、能长久安住，以辗转相传的方式。所以说‘因为一个……’等等。以辗转说法的方式，就是按照辗转说法的规则，是说具有规整的义与文次第的说法。以单数方式，是指每一问题都只有一个数目，所以称为单数。以这种单数方式解答完毕，这是意旨。

Yadā sammāsambodhisamadhigato, tadā eva sabbañeyyaṃ sacchikataṃ jātanti āha ‘‘mahābodhimaṇḍe nisīditvā’’ti. Sayanti sāmaṃyeva. Addhaniyanti addhānakkhamaṃ cirakālāvaṭṭhāyi pārampariyavasena. Tenāha ‘‘ekena hī’’tiādi. Paramparakathāniyamenāti paramparakathākathananiyamena, niyamitatthabyañjanānupubbiyā kathāyāti attho. Ekakavasenāti ekaṃ ekaṃ parimāṇaṃ etassāti ekako, pañho. Tassa ekakassa vasena. Ekakaṃ niṭṭhitaṃ vissajjananti adhippāyoti.

24一法注释完毕。

Ekakavaṇṇanā niṭṭhitā.

25二法注释

Dukavaṇṇanā

304304.‘四蕴’：他首先说明这些蕴以‘名的造作’义而成为‘名’，然后才想说涅槃，因此说。因为涅槃在后面也会被说成有这样的‘名性’。‘它造作名，使之趋向’这句话中，所谓造名，就是指以‘名的造作’义而称为‘名’，也就是指自性，这是它的意旨。正因为如此，它们具有殊胜的、自己造名的特性。因此说‘它们生起时便造作自名’等等。现在，为了通过遮遣的方式来阐明此义，说‘犹如’等。依靠那名的造作，它们被称为‘名’。那并不是共称名、假立名或功德名，而是化生名。这里先举出这三种名作为例子，然后加以否定说‘受等并非如此’，再显示另一种名——即由名的造作义而为名，说：‘受等……’问：‘为什么说大种等呢？难道地等在这里不是被认为是名，而是被认为是色吗？’的确如此。但如同触、受等一样，地等由于化生名性的共通性，被举出来作为譬喻：‘如地等’，并不是像非色法那样，色法本身具有名的性质。因为触、受等非色法，始终具有触等名称；而地等则如发、瓶等名称那样，进入名称，不进入其他名称，并且常有自所作的名性，所以四蕴和涅槃是由名的造作义而为名。或者，如同增语触，除非有增语名，否则不能执取未积集诸资粮者，它们依靠名才能被执取，所以称为名。色则不须依靠名，以其自变坏性而被执取，所以称为色。因此说‘在那些已生起时’等。这里也应当如‘如地’等那样，以举例的方式来了解义理。‘于过去’等，显示在受等之中，‘名’的想已经惯用，是无始以来的。

304.Cattārokhandhāti tesaṃ tāva nāmanaṭṭhena nāmabhāvaṃ paṭhamaṃ vatvā pacchā nibbānassa vattukāmo āha. Tassāpi hi tathā nāmabhāvaṃ parato vakkhati. ‘‘Nāmaṃ karoti nāmayatī’’ti ettha yaṃ nāmakaraṇaṃ, taṃ nāmanti āha ‘‘nāmanaṭṭhenāti nāmakaraṇaṭṭhenā’’ti, attanovāti adhippāyo. Evañhi sātisayamidaṃ tesaṃ nāmakaraṇaṃ hoti. Tenāha ‘‘attano nāmaṃ karontāva uppajjantī’’tiādi. Idāni tamatthaṃ byatirekamukhena vibhāvetuṃ ‘‘yathā hī’’tiādi vuttaṃ. Yassa nāmassa karaṇeneva te ‘‘nāma’’nti vuccanti, taṃ sāmaññanāmaṃ, kittimanāmaṃ, guṇanāmaṃ vā na hoti, atha kho opapātikanāmanti purimāni tīṇi nāmāni udāharaṇavasena dassetvā ‘‘na evaṃ vedanādīna’’nti te paṭikkhipitvā itaranāmameva nāmakaraṇaṭṭhena nāmanti dassento ‘‘vedanādayo hī’’tiādimāha. ‘‘Mahāpathaviādayo’’ti kasmā vuttaṃ, nanu pathaviāpādayo idha nāmanti anadhippetā, rūpanti pana adhippetāti? Saccametaṃ, phassavedanādīnaṃ viya pana pathaviādīnaṃ opapātikanāmatāsāmaññena ‘‘pathaviādayo viyā’’ti nidassanaṃ kataṃ, na arūpadhammā viya rūpadhammānaṃ nāmasabhāvattā. Phassavedanādīnañhi arūpadhammānaṃ sabbadāpi phassādināmakattā, pathaviādīnaṃ kesakumbhādināmantarāpatti viya nāmantarānāpajjanato ca sadā attanāva katanāmatāya catukkhandhanibbānāni nāmakaraṇaṭṭhena nāmaṃ. Atha vā adhivacanasamphasso viya adhivacananāmamantarena ye anupacitasambhārānaṃ gahaṇaṃ na gacchanti, te nāmāyattaggahaṇā nāmaṃ. Rūpaṃ pana vināpi nāmasādhanaṃ attano ruppanasabhāvena gahaṇaṃ upayātīti rūpaṃ. Tenāha ‘‘tesu uppannesū’’tiādi. Idhāpi ‘‘yathāpathaviyā’’tiādīsu vuttanayeneva attho veditabbo nidassanavasena āgatattā. ‘‘Atītepī’’tiādinā vedanādīsu nāmasaññā niruḷhā, anādikālikā cāti dasseti.

21如是，虽然受等具有过去等分别，以名的造作义而成为名，其名性是决定的；然而，在无此分别、同一性、常住的涅槃中，却没有什么可以说的。为了显示这一点，说‘然而涅槃……乃至……以名之造作义而为名’。‘以名之造作义’就是名的造作义。它们‘趋向’是指，因为一定有所缘，所以倾注于那个所缘，没有它就无法转起，这是它的意思。‘一切’指四蕴和涅槃。在哪一个所缘中受蕴转起，由于与之相应，想蕴等也于那个所缘中转起，因此它们在那里就像在使之趋向一样，因为没有它们就无法转起。这个道理对于想蕴等也同样适用，所以说‘于所缘中令互相趋向’。这是针对无过失法，如道、果等来说的。诚然，在某些色法中也有所缘增上的特性，但是在涅槃中，这一特性是格外殊胜的，因为它具足绝对寂静、殊胜的性质，所以说它以所缘增上缘的特性‘令趋向自己’。确实，圣者们即使以整日的时间专注于它而度过，也不会感到满足。

Iti atītādivibhāgavantānampi vedanādīnaṃ nāmakaraṇaṭṭhena nāmabhāvo ekantiko, tabbibhāgarahite pana ekasabhāve nicce nibbāne vattabbameva natthīti dassento ‘‘nibbānaṃ pana…pe… nāmanaṭṭhena nāma’’nti āha. Nāmanaṭṭhenāti nāmakaraṇaṭṭhena. Namantīti ekantato sārammaṇattā tanninnā honti, tehi vinā nappavattantīti attho. Sabbanti khandhacatukkaṃ, nibbānañca . Yasmiṃ ārammaṇeyeva vedanākkhandho pavattati, taṃsampayuttatāya saññākkhandhādayopi tattha pavattantīti so ne tattha nāmento viya hoti vinā appavattanato. Esa nayo saññākkhandhādīsupīti vuttaṃ ‘‘ārammaṇe aññamaññaṃ nāmentī’’ti. Anavajjadhamme maggaphalādike . Kāmaṃ kesuci rūpadhammesupi ārammaṇādhipatibhāvo labbhateva, nibbāne panesa sātisayo tassa accantasantapaṇītatākappabhāvatoti tadeva ārammaṇādhipatipaccayatāya ‘‘attani nāmetī’’ti vuttaṃ. Tathā hi ariyā sakalampi divasabhāgaṃ taṃ ārabbha vītināmentāpi tittiṃ na gacchanti.

22‘以变坏义’：这是为了显示‘因为变坏，所以称为色’。其中，当冷等对立的缘会合时，生起不同的状态，这就是变坏。难道非色法在对立之缘会合时就不会生起不同的状态吗？确实会，但没有那么显著。因为这里所指的变坏是更明显的，从指出冷等就可以知道。因为这样说：‘诸比丘，变坏故，所以称为“色”。以什么变坏？以冷也变坏，以热也变坏……’等。如果这样，在梵天界为何还有色的名称？因为在那里也不舍弃色的自性，所以仍有色的名称。或者，应该这样理解其义：是因为资助缘的力量而有对立之缘的会合。其他人说：‘在自身相续中存在的，就是生起不同状态的因，这是变坏。’在这种观点下，色是‘令变化、使变异’的意思。有些人说：‘由撞击而产生变异，“变坏”这个词已经惯用。’在这种观点下，非色法中根本不会用到色的名称，因为没有撞击。另有人说：‘由嗔而变坏。’他们说：‘“它的”，即色的’，但‘名色的’才是合理的。如同对于色的详细解说，对于名，也以受蕴等、以慢调伏等方式，在《清净道论》中有详细说明。如是，这个二法摄取了被善三法所包含的自性法而转起。

‘‘Ruppanaṭṭhenā’’ti etena ruppatīti rūpanti dasseti. Tattha sītādivirodhipaccayasannipāte visadisuppatti ruppanaṃ. Nanu ca arūpadhammānampi virodhipaccayasamāgame visadisuppatti labbhatīti? Saccaṃ labbhati, na pana vibhūtataraṃ. Vibhūtatarañhettha ruppanaṃ adhippetaṃ sītādiggahaṇato. Vuttañhetaṃ ‘‘ruppatīti kho bhikkhave tasmā ‘rūpa’nti vuccati. Kena ruppati? Sītenapi ruppati, uṇhenapi ruppatī’’tiādi (saṃ. ni. 3.79). Yadi evaṃ kathaṃ brahmaloke rūpasamaññāti? Tatthāpi taṃsabhāvānativattanato hotiyeva rūpasamaññā. Anuggāhakapaccayavasena vā visadisapaccayasannipāteti evamattho veditabbo. ‘‘Yo attano santāne vijjamānassayeva visadisuppattihetubhāvo, taṃ ruppana’’nti aññe. Imasmiṃ pakkhe rūpayati vikāramāpādetīti rūpaṃ. ‘‘Saṅghaṭṭanena vikārāpattiyaṃ ruppana-saddo niruḷho’’ti keci. Etasmiṃ pakkhe arūpadhammesu rūpasamaññāya pasaṅgo eva natthi saṅghaṭṭanābhāvato. ‘‘Paṭighato ruppana’’nti apare. ‘‘Tassāti rūpassā’’ti vadanti, nāmarūpassāti pana yuttaṃ. Yathā hi rūpassa, evaṃ nāmassāpi vedanākkhandhādivasena, madanimmadanādivasena ca vitthārakathā visuddhimagge (visuddhi. 2.456) vuttā evāti. Iti ayaṃ duko kusalattikena saṅgahite sabhāvadhamme pariggahetvā pavattoti.

23无明（avijjā）：对于不可知的“我、命、女、男”等，它却了知（或执取），所以称为无明。对于应知的“苦、集”等，它却不了知，所以称为无明。对于一切法聚，以令不知的意义而称为无明。在无始的轮回中，它驱使有情奔走，所以称为无明。从义理上说，它就是覆盖苦等四圣谛自性的迷惑，因此说“于苦等中不知”（dukkhādīsu aññāṇa’nti）。有贪求（bhavapatthanā），即依对欲有等的贪求而生起的渴爱。因此说“于诸有中，有欲”等（yo bhavesu bhavacchando’tiādi）。如是，此二法被拿来说明，是为了显示轮转根本的现起。

Avijjāti avindiyaṃ ‘‘attā, jīvo, itthī, puriso’’ti evamādikaṃ vindatīti avijjā. Vindiyaṃ ‘‘dukkhaṃ, samudayo’’ti evamādikaṃ na vindatīti avijjā. Sabbampi dhammajātaṃ aviditakaraṇaṭṭhena avijjā. Antarahite saṃsāre satte javāpetīti avijjā. Atthato pana sā dukkhādīnaṃ catunnaṃ saccānaṃ sabhāvacchādako sammoho hotīti āha ‘‘dukkhādīsu aññāṇa’’nti . Bhavapatthanā nāma kāmabhavādīnaṃ patthanāvasena pavattataṇhā. Tenāha ‘‘yo bhavesu bhavacchando’’tiādi. Iti ‘‘ayaṃ duko vaṭṭamūlasamudācāradassanatthaṃ gahito.

24有见（bhavadiṭṭhī）：执取五蕴为“我及世间”，然后以“将会存在”的方式执取，安立为常见，这是它的意思。因此说“有被称为”等。“将会存在”就是有，即在一切时都存续的意思。常住即常住性。非有见（vibhavadiṭṭhī）：执取五蕴为“我及世间”，然后以“将不存在”的方式执取，安立为断见，这是它的意思。因此说“非有被称为”等。“将不存在”就是灭、断，所以称为非有，即断灭。

Bhavadiṭṭhīti khandhapañcakaṃ ‘‘attā ca loko cā’’ti gāhetvā taṃ ‘‘bhavissatī’’ti gaṇhanavasena niviṭṭhā sassatadiṭṭhīti attho. Tenāha ‘‘bhavo vuccatī’’tiādi. Bhavissatīti bhavo, tiṭṭhati sabbakālaṃ atthīti attho. Sassatanti sassatabhāvo. Vibhavadiṭṭhīti khandhapañcakameva ‘‘attā’’ti ca ‘‘loko’’ti ca gahetvā taṃ ‘‘na bhavissatī’’ti gaṇhanavasena niviṭṭhā ucchedadiṭṭhīti attho. Tenāha ‘‘vibhavo vuccatī’’tiādi. Vibhavissati vinassati ucchijjatīti vibhavo, ucchedo.

25「凡不感到惭耻」（Yaṃ na hirīyatī）：由于那个法，与它相应的法群或个人不感到惭耻、不羞愧；或者，把性别颠倒过来以后，也应该知道“那个法”的含义。「于应羞耻处」（Hirīyitabbenā）：这是在宾格上用了具格的形式，意思是不厌恶那与应羞耻相应的身恶行等法。「无惭」（Nillajjatā）：指对恶行不嫌恶。「凡不感到愧惧」（Yaṃ na ottappatī）：这里也应该按照前面讲过的方法来理解含义。「于应愧惧处」（Ottappitabbenā）：然而这里是在因格上用了具格，意思是以那与应愧惧相应、成为愧惧之因的身恶行等（而不愧惧）。或者，「于应羞耻处」在这里也可以同样方式理解其含义。「不畏惧的状态」（Abhāyanakaākāro）：指面对恶行时不惊惧的样子。

Yaṃ na hirīyatīti yena dhammena taṃsampayuttadhammasamūho, puggalo vā na hirīyati na lajjati, liṅgavipallāsaṃ vā katvā yo dhammoti attho veditabbo. Hirīyitabbenāti upayogatthe karaṇavacanaṃ, hirīyitabbayuttakaṃ kāyaduccaritādidhammaṃ na jigucchatīti attho. Nillajjatāti pāpassa ajigucchanā. Yaṃ na ottappatīti etthāpi vuttanayeneva attho veditabbo. Ottappitabbenāti pana hetuatthe karaṇavacanaṃ, ottappitabbayuttakena ottappassa hetubhūtena kāyaduccaritādināti attho. Hirīyitabbenāti etthāpi vā evameva attho veditabbo. Abhāyanakaākāroti pāpato anuttāsanākāro.

26对于“以之为惭者”等（有惭有愧），应依照前面无惭无愧二法中所说的方式来理解其含义。“自身的、内在的、由种族等所生起，以此为因者”，所以称为“内生的”（ajjhattasamuṭṭhānā）。因从自身内在之外而存在，于外在其他相续中生起，以此为因者，所以称为“外生的”（bahiddhā samuṭṭhānā）。以自己为尊，即“以己为尊”（attādhipati），由于从内而生，从以己为尊而来，所以称为“以己为尊的”（attādhipateyyā）。“以世间为尊的”（lokādhipateyyā）处，也以此类推。“安住于惭之自性”（Lajjāsabhāvasaṇṭhitā）：即对恶行以厌离之相而安住。“安住于畏之自性”（Bhayasabhāvasaṇṭhitā）：即对恶行以畏惧之相而安住。这里之所以就不同的情况而分别说明惭与愧是“内生的”等，并不是因为它们有时会彼此分离。实际上，没有无畏惧的羞耻（惭），也没有无羞耻的对恶畏惧（愧）。

‘‘Yaṃ hirīyatī’’tiādīsu anantaraduke vuttanayena attho veditabbo. Niyakajjhattaṃ jātiādisamuṭṭhānaṃ etissāti ajjhattasamuṭṭhānā. Niyakajjhattato bahibhāvato bahiddhā parasantāne samuṭṭhānaṃ etissāti bahiddhā samuṭṭhānā. Attā eva adhipati attādhipati, ajjhattasamuṭṭhānattā eva attādhipatito āgamanato attādhipateyyā. Lokādhipateyyanti etthāpi eseva nayo. Lajjāsabhāvasaṇṭhitāti pāpato jigucchanarūpena avaṭṭhitā. Bhayasabhāvasaṇṭhitanti tato uttāsanarūpena avaṭṭhitaṃ. Ajjhattasamuṭṭhānāditā ca hirottappānaṃ tattha tattha pākaṭabhāvena vuttā, na pana tesaṃ kadācipi aññamaññavippayogato. Na hi lajjanaṃ nibbhayaṃ, pāpabhayaṃ vā alajjanaṃ atthīti.

27「苦」：意思是艰辛，或者不可意。「于违逆之执取者」：就是对法随法行的逆行执取的人。把与那种做法相反的邪行当作乐、当作可意，这就是「以违逆为乐者」，即处在对违逆的喜乐中。如此之人，对于作为教诫的教法次第及教诫者，没有恭敬心，所以称为「于不恭敬」。「彼之业」：即那难调伏的人，以不恭敬为因而生起的思，就是「恶言」。「彼之性」：即如前所说“恶言”的存在状态，就是「恶言性」，自体义就是恶言。因此说：“那自体就是行蕴。”由于以思为增胜，所以这样说明行蕴。「以如是之相」：即以不右绕执取的相。为了说明：由于具有无信、无戒等不善法，人被称为“恶”，所以说了“凡是那些无信的人……”等语句。为了说明：使人成为邪恶扭曲的思，就是恶友性；或者，以那种相转起的四种无色蕴，也是恶友性。所以他说：“那自体就像恶言性一样，应当这样看待。”

Dukkhanti kicchaṃ, aniṭṭhanti vā attho. Vippaṭikūlagāhimhīti dhammānudhammapaṭipattiyā vilomagāhake. Tassā eva vipaccanīkaṃ duppaṭipatti sātaṃ iṭṭhaṃ etassāti vipaccanīkasāto, tasmiṃ vipaccanīkasāte. Evaṃbhūto ca ovādabhūte sāsanakkame ovādake ca ādarabhāvarahito hotīti āha ‘‘anādare’’ti. Tassa kammanti tassa dubbacassa puggalassa anādariyavasena pavattacetanā dovacassaṃ. Tassa bhāvoti tassa yathāvuttassa dovacassassa atthibhāvo dovacassatā, atthato dovacassameva. Tenevāha ‘‘sā atthato saṅkhārakkhandho hotī’’ti. Cetanāppadhānatāya hi saṅkhārakkhandhassa evaṃ vuttaṃ. Etenākārenāti appadakkhiṇaggāhitākārena. Assaddhiyadussīlyādipāpadhammayogato puggalā pāpā nāma hontīti dassetuṃ ‘‘ye te puggalā assaddhā’’tiādi vuttaṃ. Yāya cetanāya puggalo pāpasampavaṅko nāma hoti, sā cetanā pāpamittatā, cattāropi vā arūpino khandhā tadākārappavattā pāpamittatāti dassento ‘‘sāpi atthato dovacassatā viya daṭṭhabbā’’ti āha.

28「善言者」：就在那个于右绕执取者、随顺乐者、具恭敬者的人那里，言语成为乐，所以称为「善言者」……以及“信等善法为此人之友，所以是「善知识」”等，说明紧接的双法的义理。所以他说：“善言性……乃至……应当以所说的对治之理去了知。”「二者」：即善言性与善知识性。那些蕴转起的相的差别，被称为“善言性”、“善知识性”，它们既有世间的，也有出世间的，所以他说：“宣说为世间出世间的混合。”

‘‘Sukhaṃ vaco etasmiṃ padakkhiṇaggāhimhi anulomasāte sādare puggaleti subbacotiādinā, ‘‘kalyāṇā saddhādayo puggalā etassa mittāti kalyāṇamitto’’tiādinā ca anantaradukassa attho icchitoti āha sovacassatā…pe… vuttapaṭipakkhanayena veditabbā’’ti. Ubhoti sovacassatā, kalyāṇamittatā ca. Tesaṃ khandhānaṃ pavattiākāravisesā ‘‘sovacassatā, kalyāṇamittatā’’ti ca vuccanti, te lokiyāpi honti lokuttarāpīti āha ‘‘lokiyalokuttaramissakā kathitā’’ti.

29「罪聚」：依事（对象）等的种种差别而区分出的诸罪，按照各自的种类归为一体而总括地执取，就是罪聚。然而，若不取中间诸罪，则有五罪聚；若取中间诸罪，则有七罪聚。了知“这些是罪，这么多是罪，这些罪是如何发生的”的慧，就是「对罪善巧」。因此他说：“凡于那些……”等。「于那些罪」：即在那些罪中。其中，对于像混合事那样成立、难以了知区分的罪，能无混淆地确定下来，这特别是对罪善巧，为显示这个意义而作了第二次“罪”的引用。「与羯磨语同时」：即与羯磨语同时。由于有从罪出罪的作用而成为业（羯磨）的语，就是「羯磨语」，这样的羯磨语包括宣白语，以及“我当观之”这样生起的语。和这个羯磨语同时，就在同一刹那，“由此羯磨语，从此罪出罪；出罪即是在第一或第三宣白的可宣处成就，或在‘我将防护’这句终了时成就”等等，由此了知从各种罪出罪的界限的慧，就是「对出罪善巧」。“出罪”：就是指对所犯的罪，依照相应的方法令无障碍。如此，以出罪一词，忏悔也被包含在内，成就其义。

Vatthubhedādinā anekabhedabhinnā taṃtaṃjātivasena ekajjhaṃ katvā rāsito gayhamānā āpattiyova āpattikkhandhā. Tā pana antarāpattīnaṃ aggahaṇe pañcapi āpattikkhandhā āpattiyo, tāsaṃ pana gahaṇe sattapi āpattikkhandhā āpattiyo. ‘‘Imā āpattiyo, ettakā āpattiyo, evañca tesaṃ āpajjanaṃ hotī’’ti jānanapaññā āpattikusalatāti āha ‘‘yā tāsa’’ntiādi. Tāsaṃ āpattīnanti tāsu āpattīsu. Tattha yaṃ sambhinnavatthukāsu viya ṭhitāsu, duviññeyyavibhāgāsu ca āpattīsu asaṅkarato vavatthāna, ayaṃ visesato āpattikusalatāti dassetuṃ dutiyaṃ āpattiggahaṇaṃ kataṃ. Sahakammavācāyāti kammavācāya saheva. Āpattito vuṭṭhāpanapayogatāya kammabhūtā vācā kammavācā, tathābhūtā anusāvanavācā ceva ‘‘passissāmī’’ti evaṃ pavattavācā ca. Tāya kammavācāya saddhiṃ samakālameva ‘‘imāya kammavācāya ito āpattito vuṭṭhānaṃ hoti, hontañca paṭhame vā tatiye vā anusāvaneyyakārappatte, ‘saṃvarissāmī’ti vā pade pariyosite hotī’’ti evaṃ taṃ taṃ āpattīhi vuṭṭhānaparicchedaparijānanapaññā āpattivuṭṭhānakusalatā. Vuṭṭhānanti ca yathāpannāya āpattiyā yathā tathā anantarāyatāpādanaṃ, evaṃ vuṭṭhānaggahaṇeneva desanāyapi saṅgaho siddho hoti.

30「对等至善巧」：了知“在此之前，遍作进行；在此之后，是有分；中间是等至”这样的等至安止界限的慧，就是「对等至善巧」。于出定有善巧性，就是「对出等至善巧」，即能明确限定出定界限的智。因此他说：“如所限定的时间而住……”等。「能出定」：即善于出定。

‘‘Ito pubbe parikammaṃ pavattaṃ, ito paraṃ bhavaṅga majjhe samāpattī’’ti evaṃ samāpattīnaṃ appanāparicchedajānanapaññā samāpattikusalatā. Vuṭṭhāne kusalabhāvo vuṭṭhānakusalatā, pageva vuṭṭhāna paricchedakaraṃ ñāṇaṃ. Tenāha ‘‘yathāparicchinnasamayavasenevā’’tiādi. Vuṭṭhānasamatthāti vuṭṭhāpane samatthā.

31「对界善巧」：这里地界等、乐界等、欲界等诸界，都摄在此中。因此，如果显示对此等界的善巧，也就等于显示了对那些界的善巧。所以他说：“十八界：眼界……乃至……意识界。”然后说：“即对十八界自性分别者。”其中，「对自性分别者」：即如实通达自性的慧。“闻慧、持慧”等，各处都应加上“慧”字。对诸界的听闻受持慧是闻所成，其余的（观察、通达、省察慧）是修所成。其中观察慧也是世间，因为那是观慧；其余则是出世间。以相（特相）、以无常等而作意，就是「作意」，于此善巧，就是「对作意善巧」。为了说明此善巧依初、中、后而分为三种，他说：“观察慧、通达慧、省察慧。”观察慧就是其初，通达慧是中，省察慧是后。

‘‘Dhātukusalatā’’ti ettha pathavīdhātuādayo, sukhadhātuādayo, kāmadhātuādayo ca dhātuyo etāsveva antogadhāti etāsu kosalle dassite tāsupi kosallaṃ dassitameva hotīti ‘‘aṭṭhārasa dhātuyo cakkhudhātu…pe… manoviññāṇadhātū’’ti vatvā ‘‘aṭṭhārasannaṃ dhātūnaṃ sabhāvaparicchedakā’’ti vuttaṃ. Tattha sabhāvaparicchedakāti yathābhūtasabhāvāvabodhinī. ‘‘Savanapaññā dhāraṇapaññā’’tiādinā paccekaṃ paññā-saddo yojetabbo. Dhātūnaṃ savanadhāraṇapaññā sutamayā, itarā bhāvanāmayā. Tatthāpi sammasanapaññā lokiyā. Vipassanā paññā hi sā, itarā lokuttarā. Lakkhaṇādivasena, aniccādivasena ca manasikaraṇaṃ manasikāro, tattha kosallaṃ manasikārakusalatā. Taṃ pana ādimajjhapariyosānavasena tidhā bhinditvā dassento ‘‘sammasanapaṭivedhapaccavekkhaṇapaññā’’ti āha. Sammasanapaññā hi tassā ādi, paṭivedhapaññā majjhe, paccavekkhaṇapaññā pariyosānaṃ.

32「领解了知慧」：通过依章节及义理领解诸处，从而了知它们属于界的特相等分别的慧，就是「领解了知慧」。了知观察、通达、省察方法的慧，就是「作意了知慧」。因为诸处自体就是界，而作意就是依领解等方法对它们作意的方法，因此，为了将上述三种善巧合在一起说明，所以说了“复次……”等语。如同听闻一样，领解与省察也属少智之事，因此他说：“听闻、领解、省察是世间。”“在圣道刹那，观察与作意圆满究竟”，因此可取其出世间之异门而说：“观察、作意是世间出世间的混合。”缘起法中，对于缘法——如因等，由于对其所生的缘法而言是作为因缘等的缘，所以称为「缘相」。此缘相依无明等十二缘起支而有十二种，因此他说：“十二缘相。”依领解等，即依领解、作意、听闻、观察、通达、省察而说。

Āyatanānaṃ ganthato ca atthato ca uggaṇhanavasena tesaṃ dhātulakkhaṇādivibhāgassa jānanapaññā uggahajānanapaññā. Sammasanapaṭivedhapaccavekkhaṇavidhino jānanapaññā manasikārajānanapaññā. Yasmā āyatanānipi atthato dhātuyova manasikāro ca uggaṇhanādivasena tesameva manasikāravidhi , tasmā dhātukusalatādikā tissopi kusalatā ekadese katvā dassetuṃ ‘‘apicā’’tiādi vuttaṃ. Savanaṃ viya uggaṇhanapaccavekkhaṇānipi parittañāṇakattukānīti āha ‘‘savana uggahaṇapaccavekkhaṇā lokiyā’’ti. Ariyamaggakkhaṇe sammasanamanasikārānaṃ nipphatti pariniṭṭhānanti tesaṃ lokuttaratāpariyāyopi labbhatīti vuttaṃ ‘‘sammasanamanasikārā lokiyalokuttaramissakā’’ti. Paccayadhammānaṃ hetuādīnaṃ attano paccayuppannānaṃ hetupaccayādibhāvena paccayabhāvo paccayākāro, so pana avijjādīnaṃ dvādasannaṃ paṭiccasamuppādaṅgānaṃ vasena dvādasavidhoti āha ‘‘dvādasannaṃ paccayākārāna’’nti. Uggahādivasenāti uggahamanasikārasavanasammasanapaṭivedhapaccavekkhaṇavasena.

33「处」：就是住立，果依它而转起；也就是以因果的状态来造成、来成就，所以是「因」。在那些耳识等当中。此双法的意义，应当这样连结：凡是某法的因，就是对该法为“处”；而正是这些法，对于缺少此因的法而言，由于不是因，就是「非处」。在第一种解释里，通过果的差别来说明同一法的处与非处性；在第二种解释里，虽然果没有差别，但以缘法的差别来说明那些（缘法）的处与非处性。这就是二者的差别。实际上，具足了见的圣者，任何时候都不会成为常执的因，然而无作（无果见）却可能成为其因。

Ṭhānañceva tiṭṭhati phalaṃ tadāyattavuttitāyāti kāraṇañca hetupaccayabhāvena karaṇato nipphādanato. Tesaṃ sotaviññāṇādīnaṃ. Etasmiṃ duke attho veditabboti sambandho. Ye dhammā yassa dhammassa kāraṇabhāvato ṭhānaṃ, teva dhammā taṃvidhurassa dhammassa akāraṇabhāvato aṭṭhānanti paṭhamanaye phalabhedena tasseva dhammassa ṭhānāṭṭhānatā dīpitā; dutiyanaye pana abhinnepi phale paccayadhammabhedena tesaṃ ṭhānāṭṭhānatā dīpitāti ayametesaṃ viseso. Na hi kadāci ariyā diṭṭhisampadā niccaggāhassa kāraṇaṃ hoti, akiriyatā pana siyā tassa kāraṇanti.

34正直的状态就是「正直」，意思是不歪斜、不弯曲、不扭曲。为了通过遮止不正直来显示这个意思，所以说「牛尿弯曲」等。这种不正直，在比丘中大多因邪命、行于非行处而生起，因此他说：「有一种人……乃至……而行。」所谓「牛尿弯曲」者，是从头到尾，在整个修行过程中都弯曲。「如前相似者」：与前面所说的比丘相似。「月弯曲」者：因为在修行中间有弯曲。「犁头弯曲」者：因为在末尾有弯曲。而这个「正直」者，在一切处都以成就正直来说明。说「正直性」是相状的表达，即他的正直由此相状而转起，这是依相状而说。羞耻的就是「有惭者」，即具有惭的人，他的状态就是「有惭性」，也就是惭的意思。有惭在他身上，就是「有惭者」，如同说「花鬘者、幻者」等一样；他的状态就是「有惭者性」，也就是惭本身。

Ujuno bhāvo ajjavaṃ, ajimhatā akuṭilatā avaṅkatāti atthoti tamatthaṃ anajjavapaṭikkhepamukhena dassetuṃ ‘‘gomuttavaṅkatā’’tiādi vuttaṃ. Svāyaṃ anajjavo bhikkhūnaṃ yebhuyyena anesanāya, agocaracāritāya ca hotīti āha ‘‘ekacco hi…pe… caratī’’ti. Ayaṃ gomuttavaṅkatā nāma ādito paṭṭhāya yāva pariyosānā paṭipattiyā vaṅkabhāvato. Purimasadisoti paṭhamaṃ vuttabhikkhusadiso. Candavaṅkatā nāma paṭipattiyā majjhaṭṭhāne vaṅkabhāvāpattito. Naṅgalakoṭivaṅkatā nāma pariyosāne vaṅkabhāvāpattito. Idaṃ ajjavaṃ nāma sabbatthakameva ujubhāvasiddhito. Ajjavatāti ākāraniddeso, yenākārenassa ajjavo pavattati, tadākāraniddesoti attho. Lajjatīti lajjī, hirimā, tassa bhāvo lajjavaṃ, hirīti attho. Lajjā etassa atthīti lajjī yathā ‘‘mālī, māyī’’ti ca, tassa bhāvo lajjībhāvo, sā eva lajjā.

35对于他人不当行为等的忍受，称为「安忍之忍」。善净的戒行就是「柔善」。因为它表现为喜好善行，或者从恶行中彻底远离、安住于这种远离的状态，所以称为柔善。因此说它是「善行之性」。

Parāparādhādīnaṃ adhivāsanakkhamaṃ adhivāsanakhanti. Sucisīlatā soraccaṃ. Sā hi sobhanakammaratatā, suṭṭhu vā pāpato oratabhāvo viratatā soraccaṃ. Tenāha ‘‘suratabhāvo’’ti.

36在「名与色」等表述中，还有另一种解释方式：「名」，是从命名这个角度说的，指的是不依赖其他东西，自己本身就具有命名的自性，这就是它的意思。因为如果某个东西是用来给其他东西命名的，那么这个命名必须依赖所命名的对象，是有所观待的命名，并不具备命名的自性。所以，那些由大众为亲族、功德等安立共名等的施设者，不被称为「名」。而对于那些被他人命名的事物，更不具有命名的自性，所以完全没有「名」的体性。然而，对于受等心理现象，由于它们是自性成就的，受等名称的命名就具备命名的自性，所以才说它们有「名」的特性。用地等作为例子，只是为了说明「名」是自性成就的这一特点，并不是指「名」这个概念具有普遍共性。不过，由于约定俗成，「名」这个词只用在无色法上，不用在地等色法上，所以地等并不是「名」。这是因为，不像色法那样，在不用地等名称时，还可以用头发等名字来称呼它们；无色法却不会在不用受等名称之后，还有另外需要用别的名字来称呼的聚集相存在。

‘‘Nāmañca rūpañcā’’tiādīsu ayaṃ aparo nayo – nāmakaraṇaṭṭhenāti aññaṃ anapekkhitvā sayameva attano nāmakaraṇasabhāvatoti attho. Yañhi parassa nāmaṃ karoti, tassa ca tadapekkhattā aññāpekkhaṃ nāmakaraṇanti nāmakaraṇasabhāvatā na hoti, tasmā mahājanassa ñātīnaṃ, guṇānañca sāmaññanāmādikārakānaṃ nāmabhāvo nāpajjati. Yassa ca aññehi nāmaṃ karīyati, tassa ca nāmakaraṇasabhāvatā natthīti, natthiyeva nāmabhāvo. Vedanādīnaṃ pana sabhāvasiddhattā vedanādināmassa nāmakaraṇasabhāvato nāmatā vuttā. Pathavīādi nidassanena nāmassa sabhāvasiddhataṃyeva nidasseti, na nāmabhāvasāmaññaṃ, niruḷhattā pana nāma-saddo arūpadhammesu eva vattati, na pathavīādīsūti na tesaṃ nāmabhāvo. Na hi pathavīādināmaṃ vijahitvā kesādināmehi rūpadhammānaṃ viya vedanādināmaṃ vijahitvā aññena nāmena arūpadhammānaṃ voharitabbena piṇḍākārena pavatti atthīti.

37或者换个角度：色法指的是眼等感官和色等对象，由于它们具有能显现和所显现的关系，即使没有「名」也是明显的；而无色法就不是这样，它们就像增语触一样，必须依赖「名」才能被把握，所以称为「名」。至于有对触，它也不像眼等感官那样没有「名」也显得明显，所以也称为「名」。这或许因为它也是无色法，与其余的「名」同类而被包含在内，又或许因为它与其余的触有共同之处。从词义上也能说得通：因为能令显现，所以叫「色」；因为能令命名、即令名转向对象，所以叫「名」。「能令显现」是指即使没有名也能显示自己。「能令命名」是指由于没有名就不显著，从而让能显示自己的名产生。关于所缘增上缘：虽然色法也能作为所缘增上缘，但它并不像作为最高依止的涅槃那样，以「名」的体性而成为特别殊胜的缘，因此只有涅槃才被称为「名」。

Atha vā rūpadhammā cakkhādayo rūpādayo ca, tesaṃ pakāsakapakāsitabbabhāvato vināpi nāmena pākaṭā honti, na evaṃ arūpadhammāti te adhivacanasamphasso viya nāmāyattaggahaṇīyabhāvena ‘‘nāma’’nti vuttā. Paṭighasamphasso ca na cakkhādīni viya nāmena vinā pākaṭoti ‘‘nāma’’nti vutto, arūpatāya vā aññanāmasabhāgattā saṅgahitoyaṃ, aññaphassasabhāgattā vā. Vacanatthopi hi rūpayatīti rūpaṃ, nāmayatīti nāmanti idha pacchimapurimānaṃ sambhavati. Rūpayatīti vināpi nāmena attānaṃ pakāsetīti attho. Nāmayatīti nāmena vinā apākaṭabhāvato attano pakāsakaṃ nāmaṃ karotīti attho. Ārammaṇādhipatipaccayatāyāti satipi rūpassa ārammaṇādhipatipaccayabhāve na taṃ paramassāsabhūtaṃ nibbānaṃ viya sātisayaṃ nāmanabhāvena paccayoti nibbānameva ‘‘nāma’’nti vuttaṃ.

38「无明与有爱」这一对，是为了显示众生的「轮回之根的现行」。「现行」指的就是现行，轮回之根本身就是现行，因此称为轮回根之现行；或者，通过显示轮回之根，也就显示了轮回根的转起，因此轮回根的现行就叫做「轮回根现行」。这一对就是为了显示这个意思。

‘‘Avijjāca bhavataṇhā cā’’ti ayaṃ duko sattānaṃ vaṭṭamūlasamudācāradassanattho. Samudācaratīti hi samudācāro, vaṭṭamūlameva samudācāro vaṭṭamūlasamudācāro, vaṭṭamūladassanena vā vaṭṭamūlānaṃ pavatti dassitā hotīti vaṭṭamūlānaṃ samudācāro vaṭṭamūlasamudācāro, taṃdassanatthoti attho.

39在每一种情况中，根据对「我」和「世间」执取方式的差别，而说「我与世间」。这可以指把某一个蕴执取为「我」，再把其他蕴当作自己受用的对象，即「世间」；也可以指把自己的我执取为「我」，把他人的我执取为「世间」。根据不同情况，如此说「我与世间」。

Ekekasmiñca ‘‘attā’’ti ca ‘‘loko’’ti ca gahaṇavisesaṃ upādāya ‘‘attā ca loko cā’’ti vuttaṃ, ekaṃ vā khandhaṃ ‘‘attā’’ti gahetvā aññaṃ attano upabhogabhūtaṃ ‘‘loko’’ti gaṇhantassa, attano attānaṃ ‘‘attā’’ti gahetvā parassa attānaṃ ‘‘loko’’ti gaṇhantassa vā vasena ‘‘attā ca loko cā’’ti vuttaṃ.

40应当一同修学的法就是「共法」，处于这种共法关系中的人就是「共法者」，针对这个人来说，就是「对于共法者」。把 dovacassa 一词的词缀 āya 不作异解，就说成了 dovacassāya，意思是导致粗恶语的原因，或者，粗恶性本身的运作、生起就是「粗恶性因」。即使是亲近修习，也含有出于内心的好乐而随学、交往的意思，所以说「亲近……交往」。全方位地敬奉，就是「全面敬奉」。

Saha sikkhitabbo dhammo sahadhammo, tattha bhavaṃ sahadhammikaṃ, tasmiṃ sahadhammike. Dovacassa-saddato āya-saddaṃ anaññattaṃ katvā ‘‘dovacassāya’’nti vuttaṃ, dovacassassa vā ayanaṃ pavatti dovacassāyaṃ. Āsevantassāpi anusikkhanā ajjhāsayena bhajanāti āha ‘‘sevanā…pe… bhajanā’’ti. Sabbatobhāgena bhatti sambhatti.

41「与业语俱」指的是与出罪、界内、敷具等羯磨语，以及「大德，我犯了某罪」这类话语同时发生。正是因为与业语同时，出罪等结果才被确定下来：犯戒以罪相为因，罪相就是身业或语业；而出罪的因则是业语。这是从因与果同时被了知的角度，说为「与业语俱」。按照这个道理，「与前行俱」等词句的意思也应如此理解。

Saha kammavācāyāti abbhānatiṇavatthārakakammavācāya, ‘‘ahaṃ bhante itthannāmaṃ āpattiṃ āpajji’’ntiādikāya ca saheva. Saheva hi kammavācāya āpattivuṭṭhānañca paricchijjati, ‘‘paññattilakkhaṇāya āpattiyā vā kāraṇaṃ vītikkamalakkhaṇaṃ kāyakammaṃ, vacīkammaṃ vā, vuṭṭhānassa kāraṇaṃ kammavācā’’ti kāraṇena saha phalassa jānanavasena ‘‘saha kammavācāyā’’ti vuttaṃ.‘‘Saha kammavācāyā’’ti. Iminā nayena saha parikammenāti etthāpi attho veditabbo.

42一切关于界的智慧都是「界善巧」。其中的一部分是「作意善巧」，基于这个意图，前一句中所说的也是思维、通达的智慧。然而，因为严格来说，观等智慧本身就是作意上的善巧，所以说道：「正是对这些界的思维、通达、省察之慧」。

Dhātuvisayā sabbāpi paññā dhātukusalatā. Tadekadesā manasikārakusalatāti adhippāyena purimapadepi sammasanapaṭivedhapaññā vuttā. Yasmā pana nippariyāyato vipassanādipaññā eva manasikārakosallaṃ, tasmā ‘‘tāsaṃyeva dhātūnaṃ sammasanapaṭivedhapaccavekkhaṇapaññā’’ti vuttaṃ.

43在说明一切关于「处」的慧都是处善巧时，先说出“对十二处的学习、作意、了知之慧”，然后又说了“再者……”等。或者，在这两句中，由于对处品和界品已能熟诵而作意，即为作意。同样地，在学习时、作意时、为了理解其义而听闻时、从文本和义理上受持时，以及依“此名为眼处，此名为眼界”等，从自性和数目上了知分齐的慧，就称为学习慧等。而在作意的语句中，所有这四种慧都是学习，由此生起的无常等作意被称为「学习作意」。了知这些就是它的转起本身，了知“作意应当如此转起，而它已如此转起”就是「作意了知」。这两者也称为「作意善巧」。因为即使是学习，由于与作意相应，也得到作意的名称。再者，应被作意的对象，以及作意的方法，这一切都可以称为「作意」，对此善巧，即是作意善巧。思择是慧，当它与道相应时，能够成就无常等思择的作用，因为断除了常想等。作意与思择相应，当它与道相应时，也在此成就无常等作意的作用，因此说“思择与作意是世间和出世间混合的”。以“依此缘而有彼”的方式，了知无明等作为缘而生起行等的缘性，即是缘起善巧。

Āyatanavisayā sabbāpi paññā āyatanakusalatāti dassento ‘‘dvādasannaṃ āyatanānaṃ uggahamanasikārajānanapaññā’’ti vatvā puna ‘‘apicā’’tiādi vuttaṃ. Dvīsupi vā padesu vācuggatāya āyatanapāḷiyā, dhātupāḷiyā ca manasikaraṇaṃ manasikāro. Tathā uggaṇhantī, manasi karontī , tadatthaṃ suṇantī, ganthato ca atthato ca dhārentī, ‘‘idaṃ cakkhāyatanaṃ nāma, ayaṃ cakkhudhātu nāmā’’tiādinā sabhāvato, gaṇanato ca paricchedaṃ jānantī ca paññā uggahapaññādikā vuttā. Manasikārapade pana catubbidhāpi paññā uggahoti tato pavatto aniccādimanasikāro ‘‘uggahamanasikāro’’ti vutto. Tassa jānanaṃ pavattanameva, ‘‘yathā pavattaṃ vā uggahaṃ, evameva pavatto uggaho’’ti jānanaṃ uggahajānanaṃ. ‘‘Manasikāro evaṃ pavattetabbo, evañca pavatto’’ti jānanaṃ manasikārajānanaṃ. Tadubhayampi ‘‘manasikārakosalla’’nti vuttaṃ. Uggahopi hi manasikārasampayogato manasikāraniruttiṃ laddhuṃ arahati. Yo ca manasikātabbo, yo ca manasikaraṇūpāyo, sabbo so ‘‘manasikāro’’ti vattuṃ vaṭṭati, tattha kosallaṃ manasikārakusalatāti. Sammasanaṃ paññā, sā maggasampayuttā aniccādisammasanakiccaṃ sādheti niccasaññādipajahanato. Manasikāro sammasanasampayutto, so tattheva aniccādimanasikārakiccaṃ maggasampayutto sādhetīti āha ‘‘sammasanamanasikārā lokiyalokuttaramissakā’’ti. ‘‘Iminā paccayenidaṃ hotī’’ti evaṃ avijjādīnaṃ saṅkhārādipaccayuppannassa paccayabhāvajānanaṃ paṭiccasamuppādakusalatā.

44忍受就是容忍。因为将他人的恶行和恶语不对抗地承受在自己身上而安住，所以称为「安忍」。不粗暴就是不生气。不因忧而让他人眼中生泪，所以称为「无泪」。「心意自悦」即自己内心喜悦的状态。心的无嗔意乐就是心意自悦。或者，将心相续取为同一整体，在期间生起的伴有喜的意乐，就是心意自悦。或者，“自悦者”是指补特伽罗，他的状态就是自悦性，但为了避免落入人我见，所以说“心的”。具有安忍相的忍就是「安忍之忍」。善净的戒性即是「柔善」。因为那是喜爱善行的状态。善巧、完全地从恶远离的状态，是离性，所以是柔善。因此说“善行之性”。

Adhivāsanaṃ khamanaṃ. Tañhi paresaṃ dukkaṭaṃ duruttañca paṭivirodhākaraṇena attano upari āropetvā vāsanaṃ ‘‘adhivāsana’’nti vuccati. Acaṇḍikkanti akujjhanaṃ. Domanassavasena paresaṃ akkhīsu assūnaṃ anuppādanā anassuropo. Attamanatāti sakamanatā. Cittassa abyāpanno sako manobhāvo attamanatā. Cittanti vā cittappabandhaṃ ekattena gahetvā tassa antarā uppannena pītisahagatamanena sakamanatā. Attamano vā puggalo, tassa bhāvo attamanatā, sā na sattassāti puggaladiṭṭhinivāraṇatthaṃ ‘‘cittassā’’ti vuttaṃ. Adhivāsanalakkhaṇā khanti adhivāsanakhanti. Sucisīlatā soraccaṃ. Sā hi sobhanakammaratatā. Suṭṭhu pāpato oratabhāvo viratatā soraccaṃ. Tenāha ‘‘suratabhāvo’’ti.

45「柔和者」指言语柔和的人；他的状态就是「柔和性」，即言语柔和的状态。为了通过遮遣的方式阐明这一点而展开的圣典，在说明‘其中什么是柔和性’时，这样说：‘于此，什么是疙瘩语’等。在这里，疙瘩语是指有瑕疵的树上生出的树脂球块，或者是指长出的菌类等，人们称之为“疙瘩”。棉絮树被煮时，会冒出如同蛋状的粉末块或节瘤，也叫疙瘩。在此处，因为语言具有恼害、粗涩等性质，或者因为语言带有疙瘩般的本性，所以说它为「疙瘩语」。如同莲花梗摩擦耳道般强行进入的，应当被视为粗涩语。由嗔怒所生，成为它的眷属，即围绕嗔怒而起的。古时使妇女成长的称为淑女，如同她一般柔细、柔软的语言，就似淑女般，因此称为「淑女语」。这里的‘于彼处’可以连缀为‘被说出’这一动作，或者解为‘在那语言中’。通过‘言语柔和的状态’等，显示了促使该语言生起的思。友善之人的柔软状态就是「柔和」，也即友善的柔和状态。由于不能以物质获得，以及同样不能以法获得，这两者就成了裂缝。在自他之间，由于物质与法不可得而生起的裂缝、间隙、分裂，对此进行安慰、填补、结合，就是「慰解款待」。为了从其自性和修习方面，通过圣典开示的方式阐明，所以说‘在阿毗达摩中’等。“不取顶端为己有”意指不把顶端执取为自己的。“讲解传授”指对经文及其注释的讲授。“经文注释”指对经文含义的注释解说。“说法”指以唱诵等方式宣说佛法。

Sakhilo vuccati saṇhavāco, tassa bhāvo sākhalyaṃ, saṇhavācatā. Taṃ pana byatirekamukhena vibhāventī yā pāḷi pavattā, taṃ dassento ‘‘tattha katamaṃ sākhalya’’ntiādimāha. Tattha aṇḍakāti sadosavaṇe rukkhe niyyāsapiṇḍiyo, ahicchattakādīni vā uṭṭhitāni ‘‘aṇḍakānī’’ti vadanti . Pheggurukkhassa pana kuthitassa aṇḍāni viya uṭṭhitā cuṇṇapiṇḍiyo, gaṇṭhiyo vā aṇḍakā. Idha pana byāpajjanakakkasādibhāvato aṇḍakapakatibhāvena vācā ‘‘aṇḍakā’’ti vuttā. Padumanāḷaṃ viya sotaṃ ghaṃsayamānā pavisantī kakkasā daṭṭhabbā. Kodhena nibbattattā tassa parivārabhūtā kodhasāmantā. Pure saṃvaddhanārī porī, sā viya sukumārā mudukā vācā porī viyāti porī. Tatthāti ‘‘bhāsitā hotī’’ti vuttāya kiriyāyātipi yojanā sambhavati, tattha vācāyāti vā. ‘‘Saṇhavācatā’’tiādinā taṃ vācaṃ pavattayamānaṃ cetanaṃ dasseti. Sammodakassa puggalassa mudukabhāvo maddavaṃ sammodakamudukabhāvo. Āmisena alabbhamānena, tathā dhammena cāti dvīhi chiddo. Āmisassa, dhammassa ca alābhena attano parassa ca antare sambhavantassa hi chiddassa vivarassa bhedassa paṭisantharaṇaṃ pidahanaṃ saṅgaṇhanaṃ paṭisanthāro. Taṃ sarūpato, paṭipattito ca pāḷidassanamukhena vibhāvetuṃ ‘‘abhidhammepī’’tiādimāha. Aggaṃ aggahetvāti aggaṃ attano aggahetvā. Uddesadānanti pāḷiyā, aṭṭhakathāya ca uddisanaṃ. Pāḷivaṇṇanāti pāḷiyā atthavaṇṇanā. Dhammakathākathananti sarabhaññasarabhaṇanādivasena dhammakathanaṃ.

46「悲」指的是悲梵住。「悲的前分」说的是它的前分近行定。而在圣典的语句中，任何种类的悲都称为‘悲’，但「悲心解脱」则唯指已达到安止的悲。对于慈，也同样适用这个道理。从‘清净’一词的‘状态’义，进行 yya 的变化以及 i 变为 e 的替代，而作此解说，所以说‘清净状态即清净’。先说清净状态是清净，可它怎么又是慈的前分呢？因此说‘这也早已说过’等。

Karuṇāti karuṇābrahmavihāramāha. Karuṇāpubbabhāgoti tassa pubbabhāgaupacārajjhānaṃ vadati. Pāḷipade pana yā kāci karuṇā ‘‘karuṇā’’ti vuttā, karuṇācetovimuttīti pana appanāppattāva. Mettāyapi eseva nayo. Suci-saddato bhāve yya-kāraṃ, i-kārassa ca e-kārādesaṃ katvā ayaṃ niddesoti āha ‘‘soceyyanti sucibhāvo’’ti. Hotu tāva sucibhāvo soceyyaṃ, tassa pana mettāpubbabhāgatā kathanti āha ‘‘vuttampi ceta’’ntiādi.

47“此人有忘失的念”，所以名为「失念者」；他的状态就是「失念性」。这是与念对立的法，并不仅仅是念的不存在。因为当对立存在时，由于它的力量，念便离去、远避，所以称为「念的远避」。在‘无念’等词中的否定词a，应当看作是指对立，而不是对补特伽罗的否定。犹如葫芦浮于水上，心由于它而使得仿佛只是漂浮在所缘上而不深入，这就是「漂浮性」。由此，即使把握了所缘也会忘失而不能忆念，这就是「忘失性」。如同无明作为明的对立而被明所断除一样，不正知是正知的对立，它本身就是无明。

Muṭṭhā sati etassāti muṭṭhassati, tassa bhāvo muṭṭhassaccaṃ, satipaṭipakkho dhammo, na satiyā abhāvamattaṃ . Yasmā paṭipakkhe sati tassa vasena sativigatā vippavutthā nāma hoti, tasmā vuttaṃ ‘‘sativippavāso’’ti. ‘‘Assatī’’tiādīsu a-kāro paṭipakkhe daṭṭhabbo, na sattapaṭisedhe. Udake lābu viya yena cittaṃ ārammaṇe pilavantā viya tiṭṭhati, na ogāhati, sā pilāpanatā. Yena gahitampi ārammaṇaṃ sammussati na sarati, sā sammussanatā. Yathā vijjāpaṭipakkhā avijjā vijjāya pahātabbato, evaṃ sampajaññapaṭipakkhaṃ asampajaññaṃ, avijjāyeva.

48「根律仪的破坏」指根律仪的毁坏。「无思择」是指未反思、不如理地、未审察饮食受用中的过患与利益。

Indriyasaṃvarabhedoti indriyasaṃvaravināso. Appaṭisaṅkhāti apaccavekkhitvā ayoniso ca āhāraparibhoge ādīnavānisaṃse avīmaṃsitvā.

49「无思择地」是在应当如此做时未反思的名称。无智以无思择为相。「不能动摇的智」是指不被它所压倒的智，也就是各处的反思之智，以及作为反思顶点的出世间智。从非譬喻的意义来说，道之修习名为修习，而为此目的的一切，都是对正在修习者所期望的，而不是对已修毕者，所以称为「对正在修习者生起的力量」。因此说：‘对诸善法的修习、多作’。

Appaṭisaṅkhāyāti itikattabbatāsu appaccavekkhaṇāya nāmaṃ. Aññāṇaṃ appaṭisaṅkhāta nimittaṃ . Akampanañāṇanti tāya anabhibhavanīyaṃ ñāṇaṃ, tattha tattha paccavekkhaṇāñāṇañceva paccavekkhaṇāya muddhabhūtaṃ lokuttarañāṇañca. Nippariyāyato maggabhāvanā bhāvanā nāma, yā ca tadatthā, tadubhayañca bhāventasseva icchitabbaṃ, na bhāvitabhāvanassāti vuttaṃ ‘‘bhāventassa uppannaṃ bala’’nti. Tenāha ‘‘yā kusalānaṃ dhammānaṃ āsevanā bhāvanā bahulīkamma’’nti.

50诚然，在相应法中坚固的状态也具有‘力’的含义，但由于不被对立所动摇更具殊胜，所以说「以无念不能动摇之力」。因为令敌对法寂静，所以定即是止。以无常等种种方式观察，所以观即是慧。「把握了那行相」意思是，把握了等持的行相。过去心如何成为不沉滞、不掉举、处于中道、进入修习之道而变得等持，即把握、觉察那行相。「以相故」即是以因相故。‘这同样适用’这句话指出：策励也是把握那行相之后，对于应再令生起的策励，以因相故，称为策励之相，其义应依照于止中所说的方法来了解。策励就是精进，因为不让心从懈怠那一分沉没而策励。不散乱就是一境性，因为它是散乱的掉举的对立。由于生起审虑的作用，所以出世间诸法具有审虑力的意义；同样，由于在把握先前已起行相的基础上，有此后止与策励的生起，所以说止相与策励相也是混合的。

Kāmaṃ sampayuttadhammesu thirabhāvopi balaṭṭho eva, paṭipakkhehi pana akampanīyatā sātisayaṃ balaṭṭhoti vuttaṃ ‘‘assatiyā akampanavasenā’’ti. Paccanīkadhammasamanato samatho samādhi. Aniccādinā vividhenākārena dassanato vipassanā paññā . Taṃ ākāraṃ gahetvāti samādhānākāraṃ gahetvā. Yenākārena pubbe alīnaṃ anuddhataṃ majjhimaṃ bhāvanāvīthipaṭipannaṃ hutvā cittaṃ samāhitaṃ hoti, taṃ ākāraṃ gahetvā sallakkhetvā. Nimittavasenāti kāraṇavasena. ‘‘Eseva nayo’’ti iminā paggahova taṃ ākāraṃ gahetvā puna pavattetabbassa paggāhassa nimittavasena paggāhanimittanti imamatthaṃ atidisati, tassattho samathe vuttanayānusārena veditabbo. Paggāho vīriyaṃ kosajjapakkhato cittassa patituṃ adatvā paggaṇhanato. Avikkhepo ekaggatā vikkhepassa uddhaccassa paṭipakkhabhāvato. Paṭisaṅkhānakiccanibbattibhāvato lokuttaradhammānaṃ paṭisaṅkhānabalabhāvo, tathā pubbe pavattākārasallakkhaṇavasena samathapaggāhānaṃ upari pavattisabbhāvato samathanimittadukassapi missakatā vuttā.

51「依所受持之戒」:指按照受持方式的戒，破坏它的就是「违犯」。「戒破坏者」:指非防护。「正见破坏者」:指对“布施有果报”等理路所展开的正见造成染污。

Yathāsamādinnassa sīlassa bhedakaro vītikkamo. Sīlavināsako asaṃvaro. Sammādiṭṭhivināsikāti ‘‘atthi dinna’’ntiādi (ma. ni. 1.441; 2.94; vibha. 793) nayappavattāya sammādiṭṭhiyā dūsikā.

52「戒的成就」:指从各方面使戒没有欠缺，因此称为“由成就、由圆满”——因为“成就”一词就是圆满的意思。「意戒」:指为了清净戒而断除贪欲等。「见圆满的智」:指以“有布施”等正见完全圆满的状态而生起的智。

Sīlassasampādanaṃ nāma sabbabhāgato tassa anūnatāpādananti āha ‘‘sampādanato paripūraṇato’’ti. Pāripūrattho hi sampadā-saddoti. Mānasikasīlaṃ nāma sīlavisodhanavasena abhijjhādippahānaṃ. Diṭṭhipāripūribhūtaṃ ñāṇanti atthikadiṭṭhiādisammādiṭṭhiyā pāripūribhāvena pavattaṃ ñāṇaṃ.

53「能导至清净」:指能成为心清净等更高清净的缘，因为只有极其清净的戒才是那些更高清净的基础。「能导至清净的见」:指能引导至如实知见清净和究竟清净涅槃的业自性智等正见。因此说“在阿毗达摩中”等。这里，“这是不善业，不是自己的业；这业才是自己的业”——像这样从遮止和随顺两方面了知业自性的智，就是「业自性智」，所以说“在此”等。说“由他人造作”只是举例:如同由他人造作的，即使由自己造作，也不叫做自己的业；或者由自己促使他人造作的，也叫自己的业——应当这样理解。因为由促使他人而造作的业，确实称为自己的业，这就是此处的用意。「破坏义利」:因为它破坏现法利益等一切义利。「生成义利」:因为它产生现世利益、他世利益和究竟义。在开始修习时，“无常、苦、无我”这样的言语真实，对于通达诸相，观智是随顺的，因为它就在那里通达。而涅槃的究竟真实，并不相违、不矛盾，因为它绝对地引导到达。

Visuddhiṃpāpetuṃ samatthanti cittavisuddhiādiuparivisuddhiyā paccayo bhavituṃ samatthaṃ. Suvisuddhameva hi sīlaṃ tassā padaṭṭhānaṃ hotīti. Visuddhiṃ pāpetuṃ samatthaṃ dassananti ñāṇadassanavisuddhiṃ, paramatthavisuddhinibbānañca pāpetuṃ upanetuṃ samatthaṃ kammassakatāñāṇādisammādassanaṃ . Tenāha ‘‘abhidhamme’’tiādi. Ettha ca ‘‘idaṃ akusalaṃ kammaṃ no sakaṃ, idaṃ pana kammaṃ saka’’nti evaṃ byatirekato anvayato ca kammassakatājānanañāṇaṃ kammassakatāñāṇaṃ. Tenāha ‘‘ettha cā’’tiādi. ‘‘Parena katampī’’ti idaṃ nidassanavasena vuttaṃ yathā parena kataṃ, evaṃ attanā katampi sakakammaṃ nāma na hotīti. Attanā vā ussāhitena parena kataṃpīti evaṃ vā attho daṭṭhabbo. Yañhi taṃ parassa ussāhanavasena kataṃ, tampi sakakammaṃ nāma hotīti ayañhettha adhippāyo. Atthabhañjanatoti diṭṭhadhammikādisabbaatthavināsanato. Atthajananatoti idhalokatthaparalokatthaparamatthānaṃ uppādanato. Ārabbhakāle ‘‘aniccaṃ dukkhaṃ anattā’’ti pavattampi vacīsaccañca lakkhaṇāni paṭivijjhantaṃ vipassanāñāṇaṃ anulometi tattheva paṭivijjhanato. Paramatthasaccañca nibbānaṃ na vilometi na virodheti ekanteneva sampāpanato.

54「如实知见」:指以智为体的见，以此指称道。与之相应的精进，是说与第一道相应的精进。为了显示一切道的智慧就是见清净，所以又说“再者”等。为了显示这个道理与《阿毗达摩》经文（《法集论》550）相合，故说“而在阿毗达摩中”等。

Ñāṇadassananti ñāṇabhūtaṃ dassanaṃ, tena maggaṃ vadati. Taṃsampayuttameva vīriyanti paṭhamamaggasampayuttaṃ vīriyamāha. Sabbāpi maggapaññā diṭṭhivisuddhiyevāti dassetuṃ ‘‘apicā’’tiādi vuttaṃ. Ayameva ca nayo abhidhammapāḷiyā (dha. sa. 550) sametīti dassento ‘‘abhidhamme panā’’ti ādiṃ avoca.

55因为“悚惧”是带有惭愧的智，所以「悚惧事」就是从恐惧、应恐惧之见的角度转起的智。因此说“生之怖畏”等。「怖畏」:指因此而生恐惧的对象；生本身就是怖畏，所以称为“生之怖畏”。「应悚惧」:即应被悚惧、应被恐惧、应被惊吓。「处」:指原因，「事」:指意义。「悚惧生起者」:指已经生起悚惧的人。「方法精进」:指应当通过方法而发起的精进。

Yasmā saṃvego nāma sahottappañāṇaṃ, tasmā saṃvegavatthuṃ bhayato bhāyitabbato dassanavasena pavattañāṇaṃ . Tenāha ‘‘jātibhaya’’ntiādi. Bhāyanti etasmāti bhayaṃ, jāti eva bhayaṃ jātibhayaṃ. Saṃvejanīyanti saṃvijjitabbaṃ bhāyitabbaṃ uttāsitabbaṃ. Ṭhānanti kāraṇaṃ, vatthūti attho . Saṃvegajātassāti uppannasaṃvegassa. Upāyapadhānanti upāyena pavattetabbaṃ vīriyaṃ.

56「善法」：指戒等无过失的法。「修习」：指通过令其生起与增长。「不满足者」：指不以“仅此便足够，为何仅此便足够”这样的退缩而满足的人。「更求」：指一而再、再而三地生起之欲求。「终止」：指退缩、不能胜任。「满足」是欢喜、满意；没有这种满足就是“不满足”，这种状态叫做「不满足性」。当精进之流正在运行时，中途返回、退转，叫做“退转”；有这种退转的就是“退转者”，没有退转的是“不退转者”，这种状态就是「不退转性」。「恭敬行」：指对善法恭敬地做。「常行」：指恒常地做。「不中断行」：指不在中间停顿、不分割地做。「不退缩之状态」：指不萎靡不振地进行的状态。「不舍愿性」：指不舍弃对善的意愿。「不弃担性」：指在行善时不舍弃精进的担子。「习行」：指以恭敬而修习。「修习」：即增长、扩充。「多修」：即一再地做。

Kusalānaṃ dhammānanti sīlādīnaṃ anavajjadhammānaṃ. Bhāvanāyāti uppādanena vaḍḍhanena ca. Asantuṭṭhassāti ‘‘alaṃ ettāvatā, kathaṃ ettāvatā’’ti saṅkocāpattivasena na santuṭṭhassa. Bhiyyokamyatāti bhiyyo bhiyyo uppādanicchā. Vosānanti saṅkocaṃ asamatthanti. Tussanaṃ tuṭṭhi santuṭṭhi, natthi etassa santuṭṭhīti asantuṭṭhi, tassa bhāvo asantuṭṭhitā. Vīriyappavāhe vattamāne antarā eva paṭigamanaṃ nivattanaṃ paṭivānaṃ, taṃ tassa atthīti paṭivānī, na paṭivānī appaṭivānī, tassa bhāvo appaṭivānitā. Sakkaccakiriyatāti kusalānaṃ karaṇe sakkaccakiriyatā ādarakiriyatā. Sātaccakiriyatāti satatameva karaṇaṃ. Aṭṭhitakiriyatāti antarā aṭṭhapetvā khaṇḍaṃ akatvā karaṇaṃ. Anolīnavuttitāti na līnappavattitā. Anikkhittachandatāti kusalacchandassa anikkhipanaṃ. Anikkhittadhuratāti kusalakaraṇe vīriyadhurassa anikkhipanaṃ. Āsevanāti ādarena sevanā. Bhāvanāti vaḍḍhanā brūhanā. Bahulīkammanti punappunaṃ karaṇaṃ.

57「三明」：即宿住随念智、天眼智和漏尽智，这三种就是三明。以破除敌对、使过去所住之蕴等明了为义，特别殊胜的解脱称为「解脱」。这种殊胜是通过去除敌对和去除对应者而应当希求的，为了显示那两者，故说“在此”等。其中，由于那种殊胜，诸等至从敌对法中很好地解脱，由此毫无恐惧而对所缘喜悦；基于那种殊胜，它们因为更加解脱、对所缘胜解，所以叫做“胜解”，即“心之胜解”。「已解脱故」：指从一切行当中殊胜地出离，所以称为解脱。

Tisso vijjāti pubbenivāsānussatiñāṇaṃ, dibbacakkhuñāṇaṃ āsavakkhayañāṇanti imā tisso vijjā. Paṭipakkhavijjhanaṭṭhena pubbe nivutthakkhandhādīnaṃ viditakaraṇaṭṭhena visiṭṭhā muttīti vimutti. Svāyaṃ viseso paṭipakkhavigamanena, paṭiyogivigamanena ca icchitabboti tadubhayaṃ dassetuṃ ‘‘ettha cā’’tiādi vuttaṃ. Tattha yena visesena samāpattiyo paccanīkadhammehi suṭṭhu muttā, tato nirāsaṅkatāya ārammaṇe ca abhiratā, taṃ visesaṃ upādāya tā adhikaṃ muccanato, ārammaṇe adhimuccanato ca adhimuttiyo nāmāti vuttaṃ ‘‘cittassa ca adhimuttī’’ti. Muttattāti sabbasaṅkhārehi visesena nissaṭattā vimutti.

58「尽智」：以断除的方式，能灭尽烦恼的就是“尽”，也就是圣道；属于那个道的智，就是「尽智」。“以结生的方式”，是指那些各道应断的烦恼，在道已生起之后，于蕴的相续中再次连结起来的方式。“于无生”是指在各各果中。“以无生为终极”：能导致不再生起的道就是「无生」，在它的终极；或者在烦恼不再生起这意义上的终极，也就是破坏，这就是它的意思。

Khaye ñāṇanti samucchedavasena kilese khepetīti khayo, ariyamaggo, tappariyāpannaṃ ñāṇaṃ khaye ñāṇaṃ.Paṭisandhivasenāti kilesānaṃ taṃtaṃmaggavajjhānaṃ uppannamagge khandhasantāne puna sandahanavasena. Anuppādabhūteti taṃtaṃphale. Anuppādapariyosāneti anuppādakaro maggo anuppādo, tassa pariyosāne, kilesānaṃ vā anuppajjanasaṅkhāte pariyosāne, bhaṅgeti atthoti.

65二法的注释完毕。

Dukavaṇṇanā niṭṭhitā.

66三法注释

Tikavaṇṇanā

305为了表明从法的角度并不存在另一个造作者，注释以“作者成就”的方式解释说：「贪」就是会贪染的东西，所以称为贪。而以“所作成就”的方式，也可以理解为：通过它而贪染，或者仅仅是贪染的行为本身，这个意义同样成立。对于「嗔」、「痴」等词，也采用相同的方法。贪既是不善，又因为是由不善巧所生，所以是纯粹的不善；它被称为「根」，是因为它能使与自己相应的诸法良好地安立，而不是因为它让那些法成为不善。因为不善法的不善性并不是从根而来，善法等各自的善等性质也并非从根而来。如果真是那样，那么在两种与痴俱生的心中，痴的不善性就不会存在了。这里的“这些”指贪等诸根。而说「不贪染，所以是无贪」等，则是以对立的方法来解释。

305. Dhammato añño kattā natthīti dassetuṃ kattusādhanavasena ‘‘lubbhatīti lobho’’ti vuttaṃ. Lubbhati tena, lubbhanamattametanti karaṇabhāvasādhanavasenapi attho yujjateva. Dussati muyhatīti etthāpi eseva nayo. Akusalañca taṃ akosallasambhūtaṭṭhena ekantākusalabhāvato mūlañca attanā sampayuttadhammānaṃ suppatiṭṭhitabhāvasādhanato, na akusalabhāvasādhanato. Na hi mūlakato akusalānaṃ akusalabhāvo, kusalādīnañca kusalādibhāvo. Tathā sati momūhacittadvaye mohassa akusalabhāvo na siyā. Tesanti lobhādīnaṃ. ‘‘Na lubbhatīti alobho’’tiādinā paṭipakkhanayena.

60「恶行」：从它的缘、相应法和活动方式来看，是一种不端正、不正确地表现出来的行为。「丑恶的」：指现生令人厌恶，未来也因体性不可爱而如此称呼。通过身体作为工具，或从身门所造作的，就是「身恶行」。对于「善行」等词，依据相反的意义便可了知。对于某个学处来说，如果违犯它会生起由身体造成的犯戒，这个学处就是在身门施设的学处；而不违犯它，就称为「身善行」。这是从遮戒的角度说的；或者从作戒的角度，如果不做该做的就会构成犯戒，那么做了也就是身善行。对于「语恶行」与「语善行」的区分，也可依同样的方法理解。对于在两种门——身门和语门——所制定的学处来说，违犯它们才构成「意恶行」，因为在意门并没有制定学处。应当知道，这是根据两种门中不作为而产生的犯戒来说的。不违犯如前所说的犯戒，就是「意善行」。某些人主张：“所有学处的不违犯都是意善行。”然而，那两种——作戒和指示所制的学处——其不违犯有时候是身善行，有时候是语善行。

Duṭṭhucaritānīti paccayato, sampayuttadhammato, pavattiākārato ca na suṭṭhu asammā pavattitāni. Virūpānīti bībhacchāni sampati, āyatiñca aniṭṭharūpattā. Kāyenāti kāyadvārena karaṇabhūtena. Kāyatoti kāyadvārato. ‘‘Suṭṭhu caritānī’’tiādīsu vuttavipariyāyena attho veditabbo. Yassa sikkhāpadassa vītikkame kāyasamuṭṭhānā āpatti hoti, taṃ kāyadvāre paññattasikkhāpadaṃ. Avītikkamo kāyasucaritanti vārittasīlassa vasena vadati, cārittasīlassapi vā, yassa akaraṇe āpatti hoti. Vacīduccaritasucaritaniddhāraṇampi vuttanayānusārena veditabbaṃ. Ubhayattha paññattassāti kāyadvāre, vacīdvāre ca paññattassa. Sikkhāpadassa vītikkamova manoduccaritaṃ manodvāre paññattassa sikkhāpadassa abhāvato, tayidaṃ dvāradvaye akiriyasamuṭṭhānāya āpattiyā vasena veditabbaṃ. Avītikkamoti yathāvuttāya āpattiyā avītikkamo manosucaritaṃ. ‘‘Sabbassāpi sikkhāpadassa avītikkamo manosucarita’’nti keci. Tadubhayañhi cārittasīlaṃ uddissapaññattaṃ sikkhāpadaṃ, tassa avītikkamo siyā kāyasucaritaṃ, siyā vacīsucaritanti.

61「杀生」：指通过它而使有情断灭，也就是这样生起的思；同样，「不与取」等也是如此。所以说：“杀生等三种恶行就是思。”即使在语门中生起的思，也可能成为身恶行，因为业虽然在不同门中生起，但并不舍弃自己原来的名称，这是依照大多数情况及其通常的习惯而说的。因此注书师们说：

Pāṇo atipātīyati etāyāti pāṇātipāto, tathāpavattā cetanā, evaṃ adinnādānādayopīti āha ‘‘pāṇātipātādayo pana tisso cetanā’’ti. Vacīdvārepi uppannā kāyaduccaritaṃ dvārantare uppannassāpi kammassa sanāmāpariccāgato yebhuyyavuttiyā, tabbahulavuttiyā ca. Tenāhu aṭṭhakathācariyā –

62“诸业行于门，非门为门行者；

‘‘Dvāre caranti kammāni, na dvārā dvāracārino;

63因此，诸业依门而相互确定。”

Tasmā dvārehi kammāni, aññamaññaṃ vavatthitā’’ti. (dha. sa. aṭṭha. kāmāvacarakusaladvārakathā);

64「语恶行」应理解为：它既在身门、也在语门中生起，如此联系起来。「思相应法」是指与成为意业之思相应的法。然而，与成为身业、语业之思相应的贪欲等，它们或是各自（业）的组成部分，或是（在分类上）不予计列的。「思相应法即意善行」一句，也适用同样的道理。通过不作三种恶行而生起的三思以及离，也是「身善行」，因为它们是经由避免身的违犯而转起的；而在以身受持学处时，戒即是身善行，这更不待言。同样的道理也适用于「语善行」。

Vacīduccaritaṃ kāyadvārepi vacīdvārepi uppannāti ānetvā sambandhitabbaṃ. Cetanāsampayuttadhammāti manokammabhūtāya cetanāya sampayuttadhammā. Kāyavacīkammabhūtāya pana cetanāya sampayuttā abhijjhādayo taṃ taṃ pakkhikā vā honti abbohārikā vāti. Cetanāsampayuttadhammā manosucaritanti etthāpi eseva nayo. Tividhassa duccaritassa akaraṇavasena pavattā tisso cetanāpi viratiyopi kāyasucaritaṃ kāyikassa vītikkamassa akaraṇavasena pavattanato, kāyena pana sikkhāpadānaṃ samādiyane sīlassa kāyasucaritabhāve vattabbameva natthi. Eseva nayo vacīsucarite.

65「欲相应」：这里的“欲”有两种，即事物欲和烦恼欲。其中，在事物欲方面，通过作为所缘的方式与欲相应的寻，称为「欲寻」。而在烦恼欲方面，则应理解为通过相应的方式与欲相应。「嗔恚相应」等，应当知道仅仅是以相应为义。如果也将以嗔恚所依而相应者作为嗔恚相应来理解，那么两种角度的解释都可以成立。在「害相应」中也是同样的道理。所谓「害」，是因为以此危害有情，或者这是对有情的危害，所以称为害。与之相应的，就是害相应。应当通过对不可爱、不可意的诸行生起嗔恚寻，以非理嗔恚的情况来说明。为了显示嗔恚寻的限度，所以说“乃至毁坏”。“毁坏”就是指杀生。那为什么又说“于‘行’中，并没有所谓的‘应被加害’的东西”呢？难道那些被认为“应被加害”的有情想，在本质上不也是行吗？确实如此。但那些被根所系缚、具有识的有情，能够领受苦，因此被认可为害寻的所缘，也就是作有情想者。至于那些不能领受苦、不具备所说特征的行，则说“害寻在这些行中不会生起”。然而，为了显示害寻在什么情况下生起以及如何生起，才说了“这些有情”等。

Kāmapaṭisaṃyuttoti ettha dve kāmā vatthukāmo ca kilesakāmo ca. Tattha vatthukāmapakkhe ārammaṇakaraṇavasena kāmehi paṭisaṃyutto vitakko kāmavitakko. Kilesakāmapakkhe pana sampayogavasena kāmena paṭisaṃyuttoti yojetabbaṃ. ‘‘Byāpādapaṭisaṃyutto’’tiādīsu sampayogavaseneva attho veditabbo. Byāpādavatthupaṭisaṃyuttopi byāpādapaṭisaṃyuttoti gayhamāne ubhayathāpi yojanā labbhateva. Vihiṃsāpaṭisaṃyuttoti etthāpi eseva nayo. Vihiṃsanti etāya satte, vihiṃsanaṃ vā esā sattānanti vihiṃsā, tāya paṭisaṃyutto vihiṃsāpaṭisaṃyuttoti evaṃ saddattho veditabbo. Appiye amanāpe saṅkhāre ārabbha byāpādavitakkappavatti aṭṭhānāghātavasena dīpetabbā. Byāpādavitakkassa avadhiṃ dassetuṃ ‘‘yāva vināsanā’’ti vuttaṃ. Vināsanaṃ pana pāṇātipāto evāti. ‘‘Saṅkhāro’’ hi dukkhāpetabbo nāma natthī’’ti kasmā vuttaṃ, nanu ye ‘‘dukkhāpetabbā’’ti icchitā sattasaññitā, tepi atthato saṅkhārā evāti? Saccametaṃ, ye pana indriyabaddhā saviññāṇakatāya dukkhaṃ paṭisaṃvedenti, tasmā te vihiṃsāvitakkassa visayā icchitā sattasaññitā. Ye pana na dukkhaṃ paṭisaṃvedenti vuttalakkhaṇāyogato, te sandhāya ‘‘vihiṃsāvitakko saṅkhāresu nuppajjatī’’ti vuttaṃ. Yattha pana uppajjati, yathā ca uppajjati, taṃ dassetuṃ ‘‘ime sattā’’tiādi vuttaṃ.

66「出离」：由于出离于贪而有的无贪，称为出离；也由于出离于盖而有的初禅，称为出离；由于出离一切不善而有的一切善法，称为出离；而由于出离一切有为法而有的涅槃，也称为出离。「出离相应」是指通过近依、相应、作为所缘的方式与出离相应。出离寻就是正思维。现在为了以地的分类来显示它，而说“它”等。「不净前分」是指在不净禅那的前分。这里也提及了不净相，是为了显示欲寻的直接对立面。因为出离寻是欲寻的对治。这样，又通过举出带有前分的慈、悲等禅那，来显示上面两种寻的地。「于不净禅那」：即以不净为所缘的初禅。这是以部分来称呼整体，就像说“树有枝”一样。「以禅那为根基」：这只是举例。因为以那个禅那遍作而生起道果之时，它也是出世间的。「无嗔」：是对治嗔恚的东西，或者说，依靠它而不再嗔恚，所以称为无嗔，也就是慈。与之相应的，即是「无嗔相应」。「于慈禅那」：即通过修习慈而证得的初禅。「于悲禅那」中，道理也一样。「无害」：是对治害的东西，或者说，依靠它而不害有情，所以称为无害，也就是悲。

Nekkhammaṃ vuccati lobhato nikkhantattā alobho, nīvaraṇehi nikkhantattāpi paṭhamajjhānaṃ, sabbākusalehi nikkhantattā sabbo kusalo dhammo, sabbasaṅkhatehi pana nikkhantattā, nibbānaṃ. Upanissayato, sampayogato, ārammaṇakaraṇato ca nekkhammena paṭisaṃyuttoti nekkhammapaṭisaṃyutto. Nekkhammavitakko sammāsaṅkappo. Idāni taṃ bhūmivibhāgena dassetuṃ ‘‘so’’tiādi vuttaṃ. Asubhapubbabhāgeti asubhajjhānassa pubbabhāge. Asubhaggahaṇañcettha kāmavitakkassa ujuvipaccanīkadassanatthaṃ kataṃ. Kāmavitakkapaṭipakkho hi nekkhammavitakkoti. Evañca katvā uparivitakkadvayassa bhūmiṃ dassentena sapubbabhāgāni mettākaruṇājhānādīni uddhaṭāni. Asubhajjhāneti asubhārammaṇe paṭhamajjhāne. Avayave hi samudāyavohāraṃ katvā niddisati yathā ‘‘rukkhe sākhā’’ti. Jhānaṃ pādakaṃ katvāti nidassanamattaṃ. Taṃ jhānaṃ sammasitvā uppannamaggaphalakālepi hi so lokuttaroti. Byāpādassa paṭipakkho, kiñcipi na byāpādeti etenāti vā abyāpādo, mettā, tāya paṭisaṃyutto abyāpādapaṭisaṃyutto. Mettājhāneti mettābhāvanāvasena adhigate paṭhamajjhāne. Karuṇājhāneti etthāpi eseva nayo. Vihiṃsāya paṭipakkho, na vihiṃsanti vā etāya satteti avihiṃsā, karuṇā.

67有人可能会问：由于无贪和无嗔等并不互相分离，那么依它们而生起的这些出离寻等，岂不是没有互不混杂的确定性了吗？为了显示并非如此，才开始了“当……”等话语。「无贪为首」：是指无贪作为主导。通过决定、成熟和现行等方式，当以无贪为主导、注重出离的识生起时，在获得了机会的情况下，出离寻便得以确立。然而，依靠与那个识相应的、具有无嗔特征的无嗔之力，那个识本身有可能出现无嗔寻的状态；而如果有了无嗔寻的状态，又由于某人本就不伤害的特性，也可能出现无害寻的状态。这后面的两者就是其余两种寻。「它们随顺于它」：即随顺于那个出离寻，因为从它们自身的特征看不出来，所以是“当它存在时它们就存在，当它不存在时它们就不存在”这种可以依之推论的关系。其余两种寻的道理，也应当这样来理解。正如通过所说的道理，即“欲相应意图是欲意图”等，以及在三寻法门中所说的道理，由于在意义上没有差别，所以应如此了知。既然如此，为什么又要这样说呢？这只是为了那些能通过这样的教说而觉悟的人的意乐而作的宣说而已。

Nanu ca alobhādosānaṃ aññamaññāvirahato tesaṃ vasena uppajjanakānaṃ imesaṃ nekkhammavitakkādīnaṃ aññamaññaṃ asaṅkaraṇato vavatthānaṃ na hotīti? Noti dassetuṃ ‘‘yadā’’tiādi āraddhaṃ. Alobho sīsaṃ hotīti alobho padhāno hoti. Niyamitapariṇatasamudācārādivasena yadā alobhappadhāno nekkhammagaruko cittuppādo hoti, tadā laddhāvasaro nekkhammavitakko patiṭṭhahati. Taṃsampayuttassa pana adosalakkhaṇassa abyāpādassa vasena yo tasseva abyāpādavitakkabhāvo sambhaveyya, sati ca abyāpādavitakkabhāve kassacipi aviheṭhanajātikatāya avihiṃsāvitakkabhāvo ca sambhaveyya, te itare dve. Tadanvayikāti tasseva nekkhammavitakkassa anugāmino, sarūpato adissanato ‘‘tasmiṃ sati honti , asati na hontī’’ti tadanumānaneyyā bhavanti. Sesadvayepi iminā nayena attho veditabbo. Vuttanayenevāti ‘‘kāmapaṭisaṃyutto saṅkappo kāmasaṅkappo’’tiādinā vitakkattike vuttanayeneva (dī. ni. 3.288) veditabbo atthato abhinnattā. Yadi evaṃ kasmā puna desanā katāti? Tathā desanāya bujjhanakānaṃ ajjhāsayavasena desanāmattamevetaṃ.

68欲寻等的生起方式应当这样了知，即“这两者中，它们既在有情之中生起，也在行之中生起”等。对此，说出了原因：“因为它们确实只与那个相应”。同样地，如同对于出离寻等，通过“在不净前分是欲界”等说法表明了它们具有欲界等性质，对于这些出离想等，也应当知道它们具有欲界等性质。

Kāmavitakkādīnaṃ viya uppajjanākāro veditabbo ‘‘tāsu dve sattesupi saṅkhāresupi uppajjantī’’tiādinā. Tattha kāraṇamāha ‘‘taṃsampayuttāyeva hi etā’’ti. Tathevāti yathā nekkhammavitakkādīnaṃ ‘‘asubhapubbabhāge kāmāvacaro hotī’’tiādinā kāmāvacarādibhāvo vutto, tatheva tāsampi nekkhammasaññādīnampi kāmāvacarādibhāvo veditabbo.

69「欲相应」：指通过结合的方式与欲相应。「寻」：是以思量为方式。「伺」：是以殊胜思量为方式。「思惟」：是以意图、遍计为方式。在其他与欲相应的法也存在的情况下，唯独在「寻」这里才固定使用“欲”这一界词，应当知道是因为寻在使欲思惟转起方面特别突出。这个道理也适用于嗔恚界等。一切不善法都是「欲界」，这是因为它们被下劣意乐者所渴望而成为可欲之界，也因为是烦恼欲的所缘自性。「恼害」即损害。「那里」：指在如此所说的那个欲界三法之中。以总摄一切不善的欲界来包含其余二界而说，是「总摄说」。三种界互不混杂的说法，是「不混杂」说。「其余二界已被包含」：是指其余二界确实已经被包含了，因为已经说了“一切不善法都是欲界”，这就是通过总体说明而过度涵盖了它自己的范围。「从那里」：即从那个总摄其余二界的欲界。「抽出」：即简择出来。「显示」：即世尊是这样显示的，可以这样说。他宣说了嗔恚界……等。为什么呢？因为人们首先会对特别排除的部分产生执着，之后总摄才能进行；或者说，除了特别排除的范围之外，绕过它，总摄才能进行。这个道理在世间是确定了的。

Kāmapaṭisaṃyuttoti sampayogavasena kāmena paṭisaṃyutto. Takkanavasena takko. Visesato takkanavasena vitakko. Saṅkappanaparikappanavasena saṅkappo. Aññesupi kāmapaṭisaṃyuttesu dhammesu vijjamānesu vitakke eva kāmopapado dhātu-saddo niruḷho veditabbo vitakkassa kāmasaṅkappappavattiyā sātisayattā. Esa nayo byāpādadhātuādīsu. Sabbepi akusalā dhammā kāmadhātū hīnajjhāsayehi kāmitabbadhātubhāvato kilesakāmassa ārammaṇasabhāvattāti attho. Viheṭhetīti vibādhati. Tatthāti tasmiṃ yathāvutte kāmadhātuttike. Sabbākusalasaṅgāhikāya kāmadhātuyā itarā dve saṅgahetvā kathanaṃ sabbasaṅgāhikā kathā. Tisso dhātuyo aññamaññaṃ asaṅkarato kathā asambhinnā. Itarā dve gahitāva hontīti itarā dve dhātuyo gahitā eva honti sabbepi akusalā dhammā kāmadhātū’’ti vuttattā sāmaññajotanāya savisayassa atibyāpanena. Tatoti itaradhātudvayasaṅgāhikāya kāmadhātuyā. Nīharitvāti niddhāretvā. Dassetīti evaṃ bhagavā dassetīti vattuṃ vaṭṭati. Byāpādadhātuṃ…pe… kathesi. Kasmā? Pageva apavādā abhinivisanti, tato paraṃ ussaggo pavattati, ṭhapetvā vā apavādavisayaṃ taṃ pariharantova ussaggo pavattatīti, ñāyo hesa loke niruḷhoti.

70「两种说」：指在前一个三法中所说的“总摄”和“不混杂”这两种说法。应当以那里所说的道理，引过来进行说明。因此，那里所说的意思，也应引用到这里来理解，即“当出离界被包含时，其余二界就已经被包含了”等等。

Dvekathāti ‘‘sabbasaṅgāhikā, asambhinnā cā’’ti (dī. ni. aṭṭha. 3.305) anantarattike vuttā dve kathā. Tattha vuttanayena ānetvā kathanavasena veditabbā. Tasmā tattha vuttaattho idhāpi āharitvā veditabbo ‘‘nekkhammadhātuyā gahitāya itarā dve gahitāva hontī’’tiādinā.

71「以空义」：是指无我的空性。「欲有」省略了后面的词，以空义而称为界，所以是「欲界」。「梵天界」：指被称为初禅地的梵天界。在界被说到的场合，即当建立了“欲界、色界”等关于界的论述时，应当通过“有”来区分它的含义，即用“欲有、色有”等“有”的方式来限定，而不是任意用一个界来限定。而且，由于在界被说到的场合要通过有来限定，所以在有被说到的场合，也应当通过界来限定，因为可以用有的方式来限定界。在此当中，烦恼的轮转息灭，所以称为“灭”。这个灭本身以空义而称为界，就是「灭界」，也就是涅槃。并且，当烦恼的轮转已经息灭时，业与异熟的轮转也就已经息灭了。

Suññataṭṭhenāti attasuññatāya. Kāmabhavo kāmo uttarapadalopena suññataṭṭhena dhātu cāti kāmadhātu. Brahmalokanti paṭhamajjhānabhūmisaññitaṃ brahmalokaṃ. Dhātuyā āgataṭṭhānamhīti ‘‘kāmadhātu rūpadhātū’’tiādinā dhātuggahaṇe kate. Bhavena paricchinditabbāti ‘‘kāmabhavo rūpabhavo’’tiādinā bhavavasena tadattho paricchinditabbo, na yāya kāyaci dhātuyā vasena. Yadaggena ca dhātuyā āgataṭṭhāne bhavena paricchedo kātabbo, tadaggena bhavassa āgataṭṭhāne dhātuyā paricchedo kātabbo bhavavasena dhātuyā paricchijjanato. Nirujjhati kilesavaṭṭametthāti nirodho, sā eva suññataṭṭhena dhātūti nirodhadhātu, nibbānaṃ. Niruddhe ca kilesavaṭṭe kammavipākavaṭṭā niruddhā eva honti.

72「下劣界三法」：在阿毗达摩中，应当以下劣等三法来区分。即：“下劣界是十二不善心的生起”等。因为这些是以低劣的意思而成为下劣界。处于下劣与殊胜中间的状态，称为「中界」，即其余的三地法。以最上之义和无上之义，称为「殊胜界」，即九种出世间法。

Hīnadhātuttiko abhidhamme (dha. sa. tikamātikā 14) hīnattikena paricchinditabboti vuttaṃ ‘‘hīnā dhātūti dvādasa akusalacittuppādā’’ti. Te hi lāmakaṭṭhena hīnadhātu. Hīnapaṇītānaṃ majjhe bhavāti majjhimadhātu, avasesā tebhūmakadhammā. Uttamaṭṭhena atappakaṭṭhena ca paṇītadhātu, navalokuttaradhammā.

73五欲功德是它的对象，所以称为「具五欲功德者」，也就是欲贪。「在色界、无色界的生存中」：指在已经证得的色界、无色界转生生存中。而对于那些尚未证得的，那不叫渴求，所以这里已经用“对生存的渴求”包含了它。「禅那的爱染」：就是对色界、无色界禅那的爱染。「以生存为力的渴求」：就是指对种种生存的渴求。像这样，依次通过这四句，把缘取广大转生生存的、缘取广大业有生存的、与有见相应的、以及成为生存渴求的渴爱，称为「有爱」。以非有见为“非有”，这是省略了后面的词；与非有相应的渴爱就是「非有爱」。以依靠色等五种所依的欲境为对象的强力染着所形成的渴爱，是「欲爱」，这是第一种解释方式；根据“所有三地之法，以可欲之义而为欲”这句话，凡是以这些为对象而生起的、不关联邪见的渴爱全都是欲爱，这是第二种解释方式。以上就是它们之间的区别。

Pañcakāmaguṇā visayabhūtā etassa santīti pañcakāmaguṇiko, kāmarāgo. Rūpārūpabhavesūti rūpārūpūpapattibhavesu yathādhigatesu. Anadhigatesu pana so patthanā nāma na hotīti bhavavasena patthanāti imināva gahito. Jhānanikantīti rūpārūpajjhānesu nikanti. Bhavavasena patthanāti bhavesu patthanāti. Evaṃ catūhipi padehi yathākkamaṃ mahaggatūpapattibhavavisayā, mahaggatakammabhavavisayā, bhavadiṭṭhisahagatā, bhavapatthanābhūtā ca taṇhā ‘‘bhavataṇhā’’ti vuttā. Vibhavadiṭṭhi vibhavo uttarapadalopena, vibhavasahagatā taṇhā vibhavataṇhā. Rūpādipañcavatthu kāmavisayā balavarāgabhūtā taṇhā kāmataṇhāti paṭhamanayo, ‘‘sabbepi tebhūmakadhammā kāmanīyaṭṭhena kāmā’’ti (mahāni. 1) vacanato te ārabbha pavattā diṭṭhivippayuttā sabbāpi taṇhā kāmataṇhāti dutiyanayoti ayametesaṃ viseso.

74「然而在阿毗达摩中」（Abhidhamme panā）：「pana」这个词是显示差别的，它由此显示出：除了执取五欲功德的贪，其他以欲界法为对象的贪在阿毗达摩（《分别论》915）中也被称为「欲爱」，这就是这里的差别。虽然同属三界，但因为都是依于渴爱而转起，且说法有邻近性，所以它足以被称为「轮转」（vāro），因此说「以此轮转」。「以此轮转」（Iminā vārenā）：意思就是用这种理路。「以可染着之义」（Rajanīyaṭṭhenā）：就是可染着的意思。「统取之后」（Pariyādiyitvā）：也就是总括地把握之后。「从彼」（Tato）：从那个欲爱。「简出之后」（Nīharitvā）：也就是挑出来之后。接着指出其他两种爱：色爱（rūpataṇha）与无色爱（arūpataṇha）。由此说明，「欲爱」是对一切贪的通用说法，而「色爱、无色爱」则是它的特殊说法，就像具欲功德贪、色贪、无色贪那样来显示。「灭爱」（Nirodhataṇhā）：就是对生存的灭尽、生存的彻底断除所生的渴爱。因为断见是缘于生存的灭尽而生起的，认为安住在人身份、欲界天身份、色界及无色界身份中的自我会彻底断除，所以与此见相应的渴爱也就缘着这个对象而生起。

Abhidhamme panāti pana-saddo visesatthajotano, tena pañcakāmaguṇikarāgato aññopi kāmāvacaradhammavisayo lobho abhidhamme (vibha. 915) ‘‘kāmataṇhā’’ti āgatoti imaṃ visesaṃ joteti. Tikantarampi samānaṃ taṇhaṃyeva nissāya pavattitadesanānantaratāya taṃ ‘‘vāro’’ti vattabbataṃ arahatīti ‘‘iminā vārenā’’ti vuttaṃ. Iminā vārenāti iminā pariyāyenāti attho. Rajanīyaṭṭhenāti kāmanīyaṭṭhena. Pariyādiyitvāti pariggahetvā. Tatoti kāmataṇhāya. Nīharitvāti niddhāretvā. Itarā dve taṇhāti rūpataṇhaṃ, arūpataṇhañca dasseti. Etena ‘‘kāmataṇhā’’ti sādhāraṇavacanametaṃ sabbassapi lobhassa, tassa pana ‘‘rūpataṇhā arūpataṇhā’’ti visesavacanaṃ yathā kāmaguṇikarāgo rūparāgo arūparāgoti dasseti. Nirodhataṇhāti bhavanirodhe bhavasamucchede taṇhā. Yasmā hi ucchedadiṭṭhi manussattabhāve, kāmāvacaradevattabhāve, rūpāvacaraarūpāvacarattabhāve ṭhitassa attano sammā samucchedo hotīti bhavanirodhaṃ ārabbha pavattati, tasmā taṃsahagatāpi taṇhā tameva ārabbha pavattatīti.

75「在轮回中」（Vaṭṭasmiṃ）：指在三种轮回中。它们（邪见等）既然不肯放舍地让人出离，就会以作为它们（有身见等）前后转起之缘的方式，把业果轮回中有那些烦恼的众生结缚起来，同样也结缚着烦恼轮回。「存在」（Satī）：指在究竟意义上存在。「在色等分别中」（Rūpādibhedeti）：在色、受等各类区分当中。「在身中」（Kāyeti）：在诸蕴的聚合中。「存在」（Vijjamānāti）：指在究竟意义上是可以得到的。因为由邪见虚构出来的“我”等在究竟意义上是不存在的，然而这种邪见本身却有。「正在寻找的人」（Vicinanto）：指正在思辨法的自性的人。「困苦」（Kicchati）：就是感到疲惫。「执取」（Parāmasatī）：就是把它执取为实有的东西。因为那些持有“由戒清净、由禁戒清净”的人，越过了清净道，这就叫做执取那道之外的东西。「二十事见」（Vīsativatthukā diṭṭhī）：把色等诸法，或者把它们当作所依、或者当作依处、或者当作拥有者，通过假设的方式而生起的我见，有二十种。「疑虑」（Vimatī）：对于诸法，因为不能正确地或错误地思考，所以处于犹豫状态，这就是没有决断、不肯进入的意思。「颠倒执取」（Vipariyāsaggāho）：把不清净的道执取为“清净道”，这就是颠倒的执取。

Vaṭṭasminti tividhepi vaṭṭe. Yathā te hi nissarituṃ appadānavasena kammavipākavaṭṭe taṃsamaṅgisattaṃ tesaṃ parāparuppattiyā paccayabhāvena saṃyojenti, evaṃ kilesavaṭṭepīti. Satīti paramatthato vijjamāne. Rūpādibhedeti rūpavedanādivibhāge. Kāyeti khandhasamūhe. Vijjamānāti satī paramatthato upalabbhamānā. Diṭṭhiyā parikappito hi attādi paramatthato natthi, diṭṭhi pana ayaṃ atthevāti. Vicinantoti dhammasabhāvaṃ vīmaṃsanto. Kicchatīti kilamati. Parāmasatīti parato āmasati. ‘‘Sīlena suddhi, vatena suddhī’’ti gaṇhanto hi visuddhimaggaṃ atikkamitvā tassa parato āmasati nāma. Vīsativatthukā diṭṭhīti rūpādi-dhamme, paccekaṃ te vā nissitaṃ, tesaṃ vā nissayabhūtaṃ, sāmibhūtaṃ vā katvā parikappanavasena pavattiyā vīsativatthukā attadiṭṭhi vīsati. Vimatīti dhammesu sammā, micchā vā mananābhāvato saṃsayitaṭṭhena amati, appaṭipajjananti attho. Vipariyāsaggāhoti asuddhimagge ‘‘suddhimaggo’’ti viparītaggāho.

76「以久住之义」（Cirapārivāsiyaṭṭhena）：因为久住而属于旧有的那种状态。「以漏泄之义」（Āsavanaṭṭhena）：就是流出来、生起的意思。「Savati」：指转起。「Ā-」这个字含有界限的意思，而界限又分两种：分界与遍包。其中，分界是把动作放在外面的界限之外而转起，比如“从华氏城开始下雨了”。遍包则是周遍地涵盖了动作而转起，比如“一直到有顶，世尊的声誉都在转起”。应该知道，这里的「Ā-」字含有遍包的意思。

Cirapārivāsiyaṭṭhenāti ciraparivutthatāya purāṇabhāvena. Āsavanaṭṭhenāti sandanaṭṭhena, pavattanaṭṭhenāti attho. Savatīti pavattati. Avadhiattho ā-kāro, avadhi ca mariyādābhividhibhedato duvidho. Tattha mariyādo kiriyaṃ bahi katvā pavattati yathā ‘‘ā pāṭaliputtā vuṭṭho devo’’ti. Abhividhi kiriyaṃ byāpetvā pavattati yathā ‘‘ā bhavaggā bhagavato yaso pavatto’’ti. Abhividhiattho ayaṃ ā-kāro veditabbo.

77「在某些地方，有两种漏」（katthaci dve āsavā āgatā）：这是针对律藏（《波罗夷》39）而说的。因为那里说：“为了防护现法漏，为了对治当来漏”（《波罗夷》39），这样漏被分成了两种来讲述。「在某些地方」：指在三集《漏经》（《如是语》56；《相应部》5.163）和其他如《六处经》（《相应部》4.321）等经中。因为在《六处经》中也有：“朋友！有三种漏：欲漏、有漏、无明漏”，这是只说了三种漏。「能堕地狱故」：也就是导向地狱的。因为在这里，有漏的善与不善业是以漏的同义语来宣说的，所以漏以能令众生趣向五趣的方式来讲述。「在这《集异门经》中，有三种漏」：在这里，即使有其他那些从有顶一直到种姓果位间现起的慢等烦恼，但只有这些（三种漏）由于执取我、我所等，以及由于压倒、膨胀、骄慢的作用而与漏相似，其他的并不相似，所以应该看到，「漏」这个声音只在这些烦恼上成为了惯例。这里也不应当去想“怎么没提到见漏”，因为既包含了有爱，也包含了有见，这通过含摄「有漏」就已经算进去了。「欲漏」：之所以叫这个名字，是出自“欲”的意味和“漏泄”的意味。由于在义理上确实没有差别，所以如前所述。

Katthaci dve āsavā āgatāti vinayapāḷiṃ (pārā. 39) sandhāyāha. Tattha hi ‘‘diṭṭhadhammikānaṃ āsavānaṃ saṃvarāya, samparāyikānaṃ āsavānaṃ paṭighātāyā’’ti (pārā. 39) dvidhā āsavā āgatāti. Katthacīti tikanipāte āsavasutte, (itivu. 56; saṃ. ni. 5.163) aññesu ca saḷāyatanasuttādīsu (saṃ. ni. 4.321). Saḷāyatanasuttesupi hi ‘‘tayome āvuso āsavā kāmāsavo bhavāsavo avijjāsavo’’ti tayo eva āgatāti. Nirayaṃ gamentīti nirayagāminīyā. Yasmā idha sāsavaṃ kusalākusalaṃ kammaṃ āsavapariyāyena desitaṃ, tasmā pañcagatisaṃvattanīyabhāvena āsavā āgatā. Imasmiṃ saṅgītisutte tayo āgatāti. Ettha yasmā aññesu ca ā bhavaggaṃ ā gotrabhuṃ pavattantesu mānādīsu vijjamānesu attattaniyādiggāhavasena, abhibyāpanamadakaraṇavasena āsavasadisatā ca etesaṃyeva, na aññesaṃ, tasmā etesveva āsava-saddo niruḷho daṭṭhabbo. Na cettha ‘‘diṭṭhāsavo nāgato’’ti cintetabbaṃ bhavataṇhāya, bhavadiṭṭhiyāpi bhavāsavaggahaṇeneva gahitattā. Kāmāsavo nāma kāmanaṭṭhena, āsavanaṭṭhena ca. Vuttāyeva atthato ninnānākaraṇato.

78「依此寻求、遍求诸欲」（Kāme esati gavesati etāyāti）：由于对欲的希求、遍求或受用而转起的贪，叫做「欲求」（kāmesanā）。「有求」（Bhavesanā）：则是对有的希求，出于对有感到快乐、对有产生联结而转起的贪。「为诸见行者所认同」（Diṭṭhigatikasammatassā）：就是由外道们所假设、推崇的。「梵行」（Brahmacariyassā）：指修习苦行的道。「与彼等共存」（Tadekaṭṭhaṃ）：和那些贪、见一起生起共存。「业」（Kammanti）：指不善业。这种业以生起诸欲等为根本、为所依的方式现起，所以说它在“寻求”。「边执见」（Antaggāhikā diṭṭhī）：这只是举例而已。实际上，任何以苦行为因产生的邪见，其本身就是梵行求。

Kāme esati gavesati etāyāti kāmesanā, kāmānaṃ abhipatthanāvasena, pariyeṭṭhivasena, paribhuñjanavasena vā pavattarāgo. Bhavesanā pana bhavapatthanā, bhavābhiratibhavajjhosānavasena pavattarāgo . Diṭṭhigatikasammatassāti aññatitthiyehi parikappitassa, sambhāvitassa ca. Brahmacariyassāti tapopakkamassa. Tadekaṭṭhanti tāhi rāgadiṭṭhīhi sahajekaṭṭhaṃ. Kammanti akusalakammaṃ. Tampi hi kāmādike nibbattanādhiṭṭhānādivasena pavattaṃ ‘‘esatī’’ti vuccati. Antaggāhikā diṭṭhīti nidassanamattametaṃ. Yā kāci pana micchādiṭṭhi tapopakkamahetukā brahmacariyesanā eva.

79「Ākārasaṇṭhānanti」：指以殊胜形态而安立，即「如何安立」——以何种方式安立，即平稳地安立，这是其义。从词义上说，vidahana（安立）是以殊胜形态而安立，称为vidhā；以不同于他的形态被安立、被放置，称为vidhā，即部分。从安立而言，由于以劣、等、胜等种种形态而施设、执取，故称为vidhā，即慢。依胜、等、劣的状况：即依胜、等、劣的状态，如实、不颠倒地。所说的三种慢，是对胜者生起的。这个道理也适用于等、劣。因此说「ayañhi māno」（因为这个慢）等。现在，为了根据所依事的分辨来显示前面所列的九种慢，而说「tatthā」（在此）等。在诸王及出家众中生起，为什么呢？因为他们特别地把自己执为胜者。现在为了详细说明这个意思，说：「rājā hi」（因为王）等。「Ko mayā sadiso atthi」（有谁与我相等）：ko字有否定排斥的意思，意图是「没有其他相等者」。这些慢就在这些王和出家众中生起，因为他们是胜事的基础。在「我是劣者」的慢中，也是同样的道理。

Ākārasaṇṭhānanti visiṭṭhākārāvaṭṭhānaṃ kathaṃvidhanti hi kena pakārena saṇṭhitaṃ, samavaṭṭhitanti attho. Saddatthato pana vidahanaṃ visiṭṭhākārena avaṭṭhānaṃ vidhā, vidhīyati visadisākārena ṭhapīyatīti vidhā, koṭṭhāso. Vidahanato hīnādivasena vividhenākārena dahanato upadhāraṇato vidhā, mānova. Seyyasadisahīnānaṃ vasenāti seyyasadisahīnabhāvānaṃ yāthāvā’ yāthāvabhūtānaṃ vasena. Tayo mānā vuttā seyyasseva uppajjanakā. Esa nayo sadisahīnesupi. Tenāha ‘‘ayañhi māno’’tiādi. Idāni yathāuddiṭṭhe navavidhepi māne vatthuvibhāgena dassetuṃ ‘‘tatthā’’tiādi vuttaṃ. Rājūnañceva pabbajitānañca uppajjati kasmā? Te visesato attānaṃ seyyato dahantīti. Idāni tamatthaṃ vitthārato dassento ‘‘rājā hī’’tiādimāha. Ko mayā sadiso atthīti ko-saddo paṭikkhepattho, añño sadiso natthīti adhippāyo. Etesaṃyevāti rājūnaṃ, pabbajitānañca. Uppajjati seṭṭhavatthukattā tassa. ‘‘Hīnohamasmī’’ti mānepi eseva nayo.

80「有哪位其他王臣与我相等？」或者「我与其他有何差别？」或者「所谓大臣者……唯我而已」等等，这是展示对于相等者生起胜慢、等慢、劣慢的三种表现。

‘‘Ko mayā sadiso añño rājapuriso atthī’’ti vā ‘‘mayhaṃ aññehi saddhiṃ kiṃ nānākaraṇa’’nti vā ‘‘amacco ti nāmāmeva…pe… nāmāha’’nti vāti sadisassa seyyamānādīnaṃ tiṇṇaṃ pavattiākāradassanaṃ.

81「Dāsādīnanti」：奴隶等——以「等」（ādi）字包括了受雇者、佣工等依靠他人生活的人。或者，以「等」字，他自己指出「即使是弗居娑、旃荼罗等也如此」。可是，慢本来是以高举为味，它怎么会在卑慢中存在呢？那种慢也是通过轻蔑的方式，对差别对象执取而现起的，所以这并不矛盾。因此他说：「什么，我是奴隶！」这些人便生起了慢。同样地，这里说到了他的如实慢。

Dāsādīnanti ādi-saddena bhatika kammakarādīnaṃ parādhīnavuttikānaṃ gahaṇaṃ . Ādi-saddena vā gahite eva ‘‘pukkusacaṇḍālādayopī’’ti sayameva dasseti. Nanu ca māno nāmāyaṃ saṃpaggaharaso, so kathaṃ omāne sambhavatīti? Sopi avakaraṇamukhena vidhānavatthunā paggaṇhanavaseneva pavattatīti nāyaṃ virodho. Tenevāha ‘‘kiṃ dāso nāma ahanti ete māne karotī’’ti. Tathā hissa yāthāvamānatā vuttā.

82如实慢就像对有（bhava）的爱著，又像自我见（attadiṭṭhi），并不是大过失，因此它们不会导致堕入恶趣。因为那些如实慢是以真实的事物为依处的。「为阿拉汉道（arahattamagga）所断」这句话，是就它被无余地断除而说。而在第二、第三道中，那些更粗重、最粗重的慢会依次被断除。慢以「我是」的方式生起，在更高的道中，它成为正见（sammādiṭṭhi）的直接对立者而被断除。所谓「非如实慢」（ayāthāvamānā），是以不真实的事物为依处的，正因为如此，它们有大过失性，因此被说为是初道所断。

Yāthāvamānā bhavanikanti viya, attadiṭṭhi viya ca na mahāsāvajjā, tasmā te na apāyagamanīyā. Yathābhūtavatthukatāya hi te yāthāvamānā. ‘‘Arahattamaggavajjhā’’ti ca tassa anavasesappahāyitāya vuttaṃ. Dutiyatatiyamaggehi ca te yathākkamaṃ pahīyanti, ye oḷārikatarā, oḷārikatamā ca. Māno hi ‘‘ahaṃ asmī’’ti pavattiyā uparimaggesu sammādiṭṭhiyā ujuvipaccanīko hutvā pahīyati. Ayāthāvamānā nāma ayathābhūtavatthukatāya, teneva te mahāsāvajjabhāvena paṭhamamaggavajjhā vuttā.

83「Atati satataṃ gacchati pavattatīti addhā」：不断运行、持续转起，故称为「时」（addhā），即时间。因此说「三时就是三个时间」。所谓「依经教方式」，是指如《善一夜者经》等（中部第三册第283页）中所说的方法。在那里，确实是这样说的：「贤友，意和诸法，这两者都是现在。如果识在现在上面系着于欲贪，由于识系着于欲贪，便欣喜它；欣喜它的人，就陷没于现在诸法中。」（中部第三册第284页）这是针对现在时而说的。因此说「自结生以来」等。所谓「其间」：死与结生的中间，就是现在时；因为现在是过去和未来的中间，所以在「对过去未来疑惑」（法集论第1123条）、「对过去未来无知」（法集论第1067、1106、1128条）等处，也被称为「过去未来」。坏灭的法由过去分所摄，所以他说「从坏灭以上，称为过去时」。同样，未生起的法由未来分所摄，所以他说「在生起之前，称为未来时」。所谓「三刹那」：就是在生、住、灭三刹那中。当法在因缘和合时生起的那一刹那，以及当它灭去的那一刹那，这两个刹那就像住立刹那一样，都是现在。法的生起，是以成熟之性为条件的、应当达到的；灭去，是以破坏之性为条件的、应当达到的；两者的中间则是住。如果这样，「时」这个名称岂不就成了法本身吗？其实不是法，而是法的分位差别。而且，世间就是依于这种差别来安立时间名称的。为了说明这一点，他才说：「所谓过去等差别，乃是……」等。这里，是在这个世间。正是依于这种假名：依于种种分位差别，把法称为「过去、未来、现在」，法才得以转起；因为，从究竟意义上来说，时间虽然不存在，但依于法转起的分位差别，就以这同样的假名，称为「过去时」等。

Atati satataṃ gacchati pavattatīti addhā, kāloti āha ‘‘tayo addhāti tayo kālā’’ti. Suttantapariyāyenāti bhaddekarattasuttādīsu (ma. ni. 3.283) āgatanayena. Tattha hi ‘‘yo cāvuso mano, ye ca dhammā, ubhayametaṃ paccuppannaṃ, tasmiṃ ce paccuppanne chandarāgapaṭibaddhaṃ hoti viññāṇaṃ, chandarāgapaṭibaddhattā viññāṇassa tadabhinandati, tadabhinandanto paccuppannesu dhammesu saṃhīratī’’ti (ma. ni. 3.284) addhāpaccuppannaṃ sandhāya evaṃ vuttaṃ. Tenāha ‘‘paṭisandhito pubbe’’tiādi. Tadantaranti tesaṃ cutipaṭisandhīnaṃ vemajjhaṃ paccuppanno addhā, yo pubbantāparantānaṃ vemajjhatāya ‘‘pubbantāparante kaṅkhati, (dha. sa. 1123) pubbantāparante aññāṇa’’nti (dha. sa. 1067, 1106, 1128) evamādīsu ‘‘pubbantāparanto’’ti ca vuccati. Bhaṅgo dhammo atītaṃsena saṅgahitoti āha ‘‘bhaṅgato uddhaṃ atīto addhā nāmā’’ti. Tathā anuppanno dhammo anāgataṃsena saṅgahitoti āha ‘‘uppādato pubbe anāgato addhā nāmā’’ti. Khaṇattayeti uppādo, ṭhiti, bhaṅgoti tīsu khaṇesu. Yadā hi dhammo hetupaccayassa samavāye uppajjati, yadā ca veti, iti dvīsupi khaṇesu ṭhitikkhaṇe viya paccuppannoti. Dhammānañhi pākabhāvūpādhikaṃ pattabbaṃ udayo, viddhaṃsabhāvūpādhikaṃ vayo, tadubhayavemajjhaṃ ṭhiti. Yadi evaṃ addhā nāmāyaṃ dhammo eva āpannoti? Na dhammo, dhammassa pana avatthābhedo, tañca upādāya loke kālasamaññāti dassetuṃ ‘‘atītādibhedo ca nāma aya’’ntiādi vuttaṃ. Idhāti imasmiṃ loke. Teneva vohārenāti taṃ taṃ avatthāvisesaṃ upādāya dhammo ‘‘atīto anāgato paccuppanno’’ti yena vohārena voharīyati, dhammappavattimattatāya hi paramatthato avijjamānopi kālo tasseva dhammassa pavattiavatthāvisesaṃ upādāya teneva vohārena ‘‘atīto addhā’’tiādinā vutto.

84“边”这个词，在世间通常用于终结、尽头。为了显示这个意义，他说“边就是边”：尽头就是边，这就是意思。所谓“彼岸”，就是最远的边际。“运行、去到，有的延续在此终结”：所以称为“边”，即尽头。“去、到达终结”：所以称为“边”，即终点。而那个“边”，因为说“这就是苦的边际”（中部第三册第393页；相应部第二册第51页），所以是指苦海的彼岸，因此说“彼岸”。“被轻视、被蔑视、被轻贱”：所以称为“边”，即低劣的。“被思量、被部分地了知”：所以称为“边”，即部分；因此说“部分就是边”。存在的、在究竟意义上存在的身体，是法的集合，所以是“己身”，即诸蕴。而它们，作为圣谛，在这里是所意指的，所以说“五取蕴”。所谓“先前的渴爱”：就是对于它们作为结生者的渴爱——在它们结生之前就已经存在的渴爱。所谓“成为不转起的状态”：即这两者在那里都不转起，所以是它们不转起处的状态。如果通过“己身是边”等这样相互区分，已经把苦谛等包摄进来了，那么为什么圣道没有被包摄呢？为了说明这一点，他说“然而，圣道……”等。在这里，“由于是方法”：因为它是方法的体性，意思是它是成就之因的体性。

Anta-saddo loke pariyosāne, koṭiyaṃ niruḷhoti tadatthaṃ dassento ‘‘antoyeva anto’’ti āha, koṭi antoti attho. Parabhāgoti pārimanto. Amati gacchati bhavappabandho niṭṭhānaṃ etthāti anto, koṭi. Amanaṃ niṭṭhānagamananti anto, osānaṃ. So pana ‘‘esevanto dukkhassā’’ti (ma. ni. 3.393; saṃ. ni. 2.51) vuttattā dukkhaṇṇavassa pārimantoti āha ‘‘parabhāgo’’ti. Ammati paribhuyyati hīḷīyatīti anto, lāmako. Ammati bhāgaso ñāyatīti anto, aṃsoti āha ‘‘koṭṭhāso anto’’ti. Santo paramatthato vijjamāno kāyo dhammasamūhoti sakkāyo, khandhā, te pana ariyasaccabhūtā idhādhippetāti vuttaṃ ‘‘pañcupādānakkhandhā’’ti. Purimataṇhāti yesaṃ nibbattikā, tannibbattito pageva siddhā taṇhā. Appavattibhūtanti nappavattati tadubhayaṃ etthāti tesaṃ appavattiṭṭhānabhūtaṃ. Yadi ‘‘sakkāyo anto’’tiādinā aññamaññaṃ vibhattitāya dukkhasaccādayo gahitā, atha kasmā maggo na gahitoti āha ‘‘maggo panā’’tiādi. Tattha upāyattāti upāyabhāvato, sampāpakahetubhāvatoti attho.

85然而，如果通过把握了“有因”，因就被包括了，那么岂不是说：仅仅通过把握了“己身”，就已经包括了作为其因的己身集了吗？如果包括它的话，就像“有为的二法”、“有缘的二法”那样，这就成了二法，而不是三法了。又比如，通过把握己身而包括了己身集，同样，如果通过把握己身灭，也应该包括己身灭的方法；这样就成了四法，而不是三法。因此，不应该认为通过把握“有因”就包括了因。依我之见，这里合适的意图应该是这样的：这里的己身和己身集，是无始时来的；在没有道修习的时候，因为缘不会止息，所以也是无终无尽的。而涅槃，因为是无缘的，以它自身的恒常性，在一切时都是存在的；所以它是无始时来，也是无终无尽的。就是这样，这三谛，大长老因为它们的这一共通性，而作成了“三边”的三法来表示。然而，圣道只是有时偶尔才能获得，并不是这样；所以，为了显示它极其难遇的事实，才把它放在三法之外。这就是我对于此处的己见。

Yadi pana hetumantaggahaṇeneva hetu gahito hoti, nanu evaṃ sakkāyaggahaṇeneva tassa hetubhūto sakkāyasamudayo gahito hotīti? Tassa gahaṇe saṅkhataduko viya, sappaccayaduko viya ca dukovāyaṃ āpajjati, na tiko. Yathā pana sakkāyaṃ gahetvā sakkāyasamudayopi gahito, evaṃ sakkāyanirodhaṃ gahetvā sakkāyanirodhupāyo gayheyya, evaṃ sati catukko ayaṃ āpajjeyya, na tiko, tasmā hetumantaggahaṇena hetuggahaṇaṃ na cintetabbaṃ. Ayaṃ panettha adhippāyo yutto siyā – idha sakkāyasakkāyasamudayā anādikālikā, asati maggabhāvanāyaṃ paccayānuparamena apariyantā ca, nibbānaṃ pana appaccayattā attano niccatāya eva sabbadābhāvīti anādikāliko, apariyanto ca. Iti imāni tīṇi saccāni mahāthero imāya sabhāgatāya ‘‘tayo antā’’ti tikaṃ katvā dasseti . Ariyamaggo pana kadāci karahaci labbhamāno na tathāti tassa ativiya dullabhapātubhāvataṃ dīpetuṃ tikato bahikatoti ayamettha attanomati.

86“苦性”：就是苦的状态；或者，就像“天”就是“天”一样，“苦”本身也就是“苦性”。而这个“苦”字，在并非苦性的乐、舍上，也由于某种不可意的特殊性而转起。所以，为了遮止那种情况，就用一个表示本质苦的“苦”字来加以限定，而说“苦苦性”；因为，即使在纯粹是那种本质的意义上，有时也会因为与某个法有某种相似，而有混淆的疑虑，所以需要加以简别，就像说“色色、芝麻油”（见《分别论注·杂论》）等一样。以“行”的体性：就是以有为的体性。“被缘所造作，所以称为行”：即不苦不乐受。正因为被造作，它们没有坚实，极为羸弱；在获得自身的刹那，也就像在趋于坏灭的刹那一样，成为被逼恼的状态而转起，所以说“由于是有为的，所以被生、老、坏灭所逼恼”。因此：就是根据所说的这个道理。由于没有其他苦的本质：因为没有苦苦、变易苦这些其他的苦本质。所谓“在变异中”：即在变易中；它的意思就是消失。所以他在《破斥迷执》中说：“变易苦，就是无有状态之苦。”对于还没有遍知诸所缘的人，乐受的止息会呈现为苦；这个道理，应该用爱别离来阐明。因此他说：“因为，乐……”等。前面所说的那种方式，是依于部分的，仅仅以受的差别为范围。为了毫无遗漏地显示行苦，他又说了“再者……”这第二种方式。有人会问：根据“一切诸行皆苦”（法句经第278颂）这句话，难道乐受、苦受就不具有行苦了吗？确实如此。但是，那种行苦是由表示一般性的语句所显示，而被那些表示特殊苦的语句所遮除了，所以这并不矛盾。正因为如此，他才说：“除了苦受和乐受……”等。

Dukkhatāti dukkhabhāvo, dukkhaṃyeva vā yathā devo eva devatā. Dukkha-saddo cāyaṃ adukkhasabhāvesupi sukhupekkhāsu kañci aniṭṭhatāvisesaṃ upādāya pavattatīti tato nivattento sabhāvadukkhavācinā ekena dukkha-saddena visesetvā ‘‘dukkhadukkhatā’’ti āha. Bhavati hi ekantato taṃsabhāvepi atthe aññassa dhammassa yena kenaci sadisatālesena byabhicārāsaṅkāti visesitabbatā yathā ‘‘rūparūpaṃ tilatela’’nti (vibha. aṭṭha. pakiṇṇakathā) ca. Saṅkhārabhāvenāti saṅkhatabhāvena. Paccayehi saṅkharīyantīti saṅkhārā, adukkhamasukhavedanā. Saṅkhariyamānattā eva hi asārakatāya paridubbalabhāvena bhaṅgabhaṅgābhimukhakkhaṇesu viya attalābhakkhaṇepi vibādhappattā eva hutvā saṅkhārā pavattantīti āha ‘‘saṅkhatattā uppādajarābhaṅgapīḷitā’’ti. Tasmāti yathāvuttakāraṇato. Aññadukkhasabhāvavirahatoti dukkhadukkhatāvipariṇāmadukkhatāsaṅkhātassa aññassa dukkhasabhāvassa abhāvato. Vipariṇāmeti pariṇāme, vigameti attho. Tenāha papañcasūdaniyaṃ ‘‘vipariṇāmadukkhāti natthibhāvo dukkha’’nti. Apariññātavatthukānañhi sukhavedanuparamo dukkhato upaṭṭhāti, svāyamattho piyavippayogena dīpetabbo. Tenāha ‘‘sukhassa hī’’tiādi. Pubbe vuttanayo padesanissito vedanāvisesamattavisayattāti anavasesato saṅkhāradukkhataṃ dassetuṃ ‘‘apicā’’ti dutiyanayo vutto. Nanu ca ‘‘sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti (dha. pa. 278) vacanato sukhadukkhavedanānampi saṅkhāradukkhatā āpannāti ? Saccametaṃ, sā pana sāmaññajotanāapavādabhūtena itaradukkhatāvacanena nivattīyatīti nāyaṃ virodho. Tenevāha ‘‘ṭhapetvā dukkhavedanaṃ sukhavedanañcā’’ti.

87「邪性」——即（心想）「它会给我带来利益安乐」，虽然这样希望，但实际并非如此；而且，对于不净等，反而以「净」等颠倒的方式转起，所以是邪性，意思就是虚妄之性。在弑母等中现行的那些法，也是因为希望利益安乐才转起的，所以那些法都是被期望为「它会给我带来利益安乐」的。同样，由于对不净、苦、无常、无我，以净等颠倒的坚固执着，导致无间业、决定邪见得以现行，所以那些法对于不净等，是以净等颠倒的方式转起的。在给与果报时，即在蕴坏之后立刻给与果报，所以是决定的；因为它是邪的而且决定的，所以是「邪性决定」。如果造了许多无间业，其中力量强的那一个会成熟，其他的不会成熟，所以不能以「必定生果」来安立决定。因此他说：「在给与果报时」。「蕴坏之后」：意思就是死没之后。因为死，在解释死的时候，被说为「诸蕴之坏」（长部第二册第390页；中部第一册第123页、第三册第373页；分别论第193页）。这句话的意思是：在给与果报时，这些业的果报时间是在死没之后立刻的，而非其他时间。这是以果报时间的决定而说为决定，不是以必定给与果报而说决定。因为，如果以必定给与果报为决定，那么其他的投生受业、现法受业，也会由于果报时间决定而成为决定的了。所以，就像那些有异熟的法，在因缘不具足等情况下不成熟，也以其自身本质而为有异熟法一样，这些无间业，在有更强的无间业给与果报时，虽然它们不成熟，但它们在给与果报上具有决定的本质和无间的本质而转起。因此，应该知道：它们是以自身本质，通过果报给与的决定而成为决定的，也具有无间的性质。而且必须承认：它们的转起必定是决定本质、无间本质的，因为在没有其他更强无间业的情况下，它们在死没之后必定给与果报。

Micchāsabhāvoti ‘‘hitasukhāvaho me bhavissatī’’ti evaṃ āsīsitopi tathā abhāvato, asubhādīsuyeva ‘‘subha’’ntiādiviparītappavattito ca micchāsabhāvo, musāsabhāvoti attho. Mātughātakādīsu pavattamānāpi hi hitasukhaṃ icchantāva pavattantīti te dhammā ‘‘hitasukhāvahā me bhavissantī’’ti āsīsitā honti. Tathā asubhāsukhāniccānattesu subhādivipariyāsadaḷhatāya ānantariyakammaniyatamicchādiṭṭhīsu pavatti hotīti te dhammā asubhādīsu subhādiviparītappavattikā honti. Vipākadāne sati khandhabhedānantarameva vipākadānato niyato, micchatto ca so niyato cāti micchattaniyato. Anekesu ānantariyesu katesu yaṃ tattha balavaṃ, taṃ vipaccati, na itarānīti ekantavipākajanakatāya niyatatā na sakkā vattunti ‘‘vipākadāne satī’’ti vuttaṃ. Khandhabhedānantaranti cutianantaranti attho. Cuti hi maraṇaniddese ‘‘khandhānaṃ bhedo’’ti (dī. ni. 2.390; ma. ni. 1.123; 3.373; vibha. 193) vuttā, etena vacanena sati phaladāne cutianantaro eva etesaṃ phalakālo, na aññoti phalakālaniyamena niyatatā vuttā hoti, na phaladānaniyamenāti niyataphalakālānaṃ aññesampi upapajjavedanīyānaṃ, diṭṭhadhammavedanīyānampi niyatatā āpajjati, tasmā vipākadhammadhammānaṃ paccayantaravikalatādīhi avipaccamānānampi attano sabhāvena vipākadhammatā viya balavatā ānantariyena vipāke dinne avipaccamānānampi ānantariyānaṃ phaladāne niyatasabhāvā, ānantariyasabhāvā ca pavattīti attano sabhāvena phaladānaniyameneva niyatatā, ānantariyatā ca veditabbā. Avassañca niyatasabhāvā, ānantariyasabhāvā ca tesaṃ pavattīti sampaṭicchitabbametaṃ aññassa balavato ānantariyassa abhāve cutianantaraṃ ekantena phaladānato.

88有人会问：如果是这样，那么其他的投生受业，在没有其他给与果报者时，不是在死没之后也必定给与果报吗？这样一来，它们不也就成为具有无间本质和决定本质的转起了吗？并非如此。因为它们与无间业不同类，能通过心愿倾向，也能通过破坏者而使其果报回转，所以没有立刻必定给与果报的特性。而无间业则不同：就像初禅等相对于二禅等，没有不同类的果报能遮止一样，所有无间业的果报都是无间地狱，所以没有不同类的果报遮止者；也没有一个像希望下界受生的持戒者的心愿倾向那样，有能力遮止无间业力量、令生上界的心愿倾向——因为无间业即使不愿意，也会令人堕入无间地狱；也没有任何业能破坏无间业。因此，唯独它们才有立刻必定生果的本质而转起。而且，造了许多无间业，由于它们在必定给与果报上是决定的，不会止息，具有必熟的体性，所以被确认在本质上就是决定的。而在死没之后立刻生的果报，就称为「无间」。那些业，系属于这无间；因为能产生它，而有作无间之性，并以无间为目的——所以它们在本质上就是无间业。然而，在这些同类的业中，当一个已经给了果报，其余的那些，因为它们应做之事已经被那一个完成了，便不再作第二、第三次结生，这不是因为它们的能动性被破坏了，所以它们决定的无间性并不退转。因为同类并不会破坏同类的能力。而应知：一个业，其余的那些会成为它的资助。在「正性」中：即在真实体性中。因为是决定的、必定的，立刻就给与果报，所以是「正性决定」。「不是决定的」：即无论从哪方面来说都不是决定的；这是指其余的法——即除烦恼、无间业、导出的法之外的法。

Nanu evaṃ aññesampi upapajjavedanīyānaṃ aññasmiṃ vipākadāyake asati cutianantarameva ekantena phaladānato ānantariyasabhāvā, niyatasabhāvā ca pavatti āpajjatīti? Nāpajjati asamānajātikena cetopaṇidhivasena, upaghātakena ca nivattetabbavipākattā anantarekantaphaladāyakattābhāvā, na pana ānantariyānaṃ paṭhamajjhānādīnaṃ dutiyajjhānādīni viya asamānajātikaṃ phalanivattakaṃ atthi sabbānantariyānaṃ avīciphalattā, na ca heṭṭhūpapattiṃ icchato sīlavato cetopaṇidhi viya uparūpapattijanakakammabalaṃ ānantariyabalaṃ nivattetuṃ samattho cetopaṇidhi atthi anicchantasseva avīcipātanato, na ca ānantariyupaghātakaṃ kiñci kammaṃ atthi. Tasmā tesaṃyeva anantarekantavipākajanakasabhāvā pavattīti. Anekāni ca ānantariyāni katāni ekante vipāke niyatattā uparatāvipaccanasabhāvāsaṅkattā nicchitāni sabhāvato niyatāneva. Cutianantaraṃ pana phalaṃ anantaraṃ nāma, tasmiṃ anantare niyuttāni, tannibbattanena anantarakaraṇasīlāni anantarapayojanāni cāti sabhāvato ānantariyāneva ca honti. Tesu pana samānasabhāvesu ekena vipāke dinne itarāni attanā kātabbakiccassa teneva katattā na dutiyaṃ tatiyañca paṭisandhiṃ karonti, na samatthatāvighātattāti natthi tesaṃ niyatānantariyatānivattīti. Na hi samānasabhāvaṃ samānasabhāvassa samatthataṃ vihanatīti. Ekassa pana aññānipi upatthambhakāni hontīti daṭṭhabbānīti. Sammāsabhāveti saccasabhāve. Niyato ekantiko anantarameva phaladānenāti sammattaniyamato.Na niyatoti ubhayathāpi na niyato. Avasesānaṃ dhammānanti kilesānantariyakammaniyyānikadhammehi aññesaṃ dhammānaṃ.

89「那黑暗」是词的分割，指「黑暗」和「闇黑」。无明被称为「黑暗」，因为它遮蔽所缘。因此，他说：「黑暗被破坏，光明生起」（《中部》1.385；《波罗夷》12），「黑暗之堆被打破」（《相应部》1.164）等。以无明为首说疑，因为疑与巨大的痴在任何时候都不分离。「依止」指达到。「疑惑」指「我在过去世存在过吗？」等（《中部》1.18；《相应部》2.20）生起疑，陷入犹豫。不能决意，指不能以净信和胜解的方式来决定。所以说：「不能净信。」因为在任何事物上，只要疑还没有消失，信胜解在那里就没有机会。不仅是信胜解，智决意在那里也完全不能安立。

Tamandhakāroti tamo andhakāroti padavibhāgo. Avijjā tamo nāma ārammaṇassa chādanaṭṭhena. Tenevāha ‘‘tamo vihato, āloko uppanno (ma. ni. 1.385; pārā. 12), tamokkhandho padālito’’ti (saṃ. ni. 1.164) ca ādi. Avijjāsīsena vicikicchā vuttā mahatā sammohena sabbakālaṃ aviyujjanato. Āgammāti patvā. Kaṅkhatīti ‘‘ahosiṃ nu kho ahaṃ atītamaddhāna’’ntiādinā (ma. ni. 1.18; saṃ. ni. 2.20) kaṅkhaṃ uppādeti saṃsayaṃ āpajjati. Adhimuccituṃ na sakkotīti pasādādhimokkhavasena adhimuccituṃ na sakkoti. Tenāha ‘‘na sampasīdatī’’ti. Yāvattakañhi yasmiṃ vatthusmiṃ vicikicchā na vigacchati, tāva tattha saddhādhimokkho anavasarova. Na kevalaṃ saddhādhimokkho, nicchayādhimokkhopi tattha na patiṭṭhahati eva.

90「不应被守护」指不应这样想：「这些是我应被守护的。」在任何地方，都没有守护的必要，因为根本没有应被他人守护的东西。它们「只是由念守护着」，因为失念者的烦恼在菩提树下就已连根断除，所以由念所应守护的，实际上在任何时候都已守护好了。「如来没有身恶行」指如来的身恶行确实不存在，因为世尊的身行极其清净。并不是不清净，因为导致不清净的烦恼已断，所以是清净的。但即便如此，在律中，由于不知行，其他比丘可能会有那些不清净的残余，而世尊则没有。为了显示这点，所以说「然而」等。在那里，「对于住处等，是罪」，依单数形式，这里应引入「罪」这个词，而说「诸罪」。名称应随所诠用词性和数。这个道理也适用于其余各处。「于意门」是为了说明那种罪是由非行而生起的。因为在律中，并没有在意门制立的罪。以可被呵责的方式，即带有可指责的状态，而不是以恶行特征的罪的方式，所以世尊会遮止它。例如，当尊者大劫宾那也思惟：「我应该去布萨呢，还是不去？我应该去僧伽羯磨呢，还是不去？」（《大品》137）这就是「意恶行」，即依于意门的、不被称赞的行为。由于被大师所不称赞，它才被称为恶行，而非从本质上说。

Na rakkhitabbānīti ‘‘imāni mayā rakkhitabbānī’’ti evaṃ katthaci rakkhākiccaṃ natthi parato rakkhitabbasseva abhāvato. Satiyā eva rakkhitānīti muṭṭhassaccassa bodhimūle eva savāsanaṃ samucchinnattā satiyā rakkhitabbāni nāma sabbadāpi rakkhitāni eva. Natthi tathāgatassa kāyaduccaritanti tathāgatassa kāyaduccaritaṃ nāma nattheva, yato suparisuddho kāyasamācāro bhagavato. No aparisuddhā, parisuddhā eva aparisuddhihetūnaṃ kilesānaṃ pahīnattā. Tathāpi vinaye apakataññutāvasena siyā tesaṃ apārisuddhileso, na bhagavatoti dassetuṃ ‘‘na panā’’tiādi vuttaṃ. Tattha vihārakāraṃ āpattinti ekavacanavasena ‘‘āpattiyo’’ti ettha āpatti-saddaṃ ānetvā yojetabbaṃ. Abhidheyyānurūpañhi liṅgavacanāni honti. Esa nayo sesesupi. ‘‘Manodvāre’’ti idaṃ tassā āpattiyā akiriyasamuṭṭhānatāya vuttaṃ. Na hi manodvāre paññattā āpatti atthīti. Saupārambhavasenāti savattabbatāvasena, na pana duccaritalakkhaṇāpattivasena, yato naṃ bhagavā paṭikkhipati. Yathā āyasmato mahākappinassāpi ‘‘gaccheyyaṃ vāhaṃ uposathaṃ, na vā gaccheyyaṃ. Gaccheyyaṃ vāhaṃ saṅghakammaṃ, na vā gaccheyya’’nti (mahāva. 137) parivitakkitaṃ. Manoduccaritanti manodvārikaṃ appasatthaṃ caritaṃ. Satthārā appasatthatāya hi taṃ duccaritaṃ nāma jātaṃ, na sabhāvato.

91因为大悲的世尊，为了含天神的世间之利乐而行道，且由于他的极远离之志趣，他遮止了与其相违的法将的心念生起，说：「勿生起……应生起……」。因此，那位长老的心念，在世尊看来是不可称赞的，于是成为了意恶行；而对它的遮止，就是呵责。所以说：「对于那意恶行，安立了呵责。」而世尊则连这么一点都没有。在《自恣经》中，世尊说：「来吧，比丘们，我现在自恣，你们不要因我身行、语行上有任何可嫌责的。」（《相应部》1.215）比丘僧团这样回答：「大德，我们对世尊确实没有任何身行、语行上的嫌责。」这样，他们顶戴接受了大师清净的身行等。为了说明世尊的恶行不存在，即使在菩萨地，也是从久远以来随顺于正行的，更何况在佛地了，所以他说：「这并不稀奇……」等等。

Yasmā mahākāruṇiko bhagavā sadevakassa lokassa hitasukhāya eva paṭipajjamāno accantavivekajjhāsayatāya tabbidhuraṃ dhammasenāpatino cittuppādaṃ paṭikkhipanto ‘‘na kho te…pe… uppādetabba’’nti avoca, tasmā so therassa cittuppādo bhagavato na pāsaṃsoti katvā manoduccaritaṃ nāma jāto, tassa ca paṭikkhepo upārambhoti āha ‘‘tasmiṃ manoduccarite upārambhaṃ āropento’’ti. Bhagavato pana ettakampi natthi, yato pavāraṇāsutte ‘‘handa dāni, bhikkhave, pavāremi vo, na ca me kiñci garahatha kāyikaṃ vā vācasikaṃ vā’’ti (saṃ. ni. 1.215) vutto bhikkhusaṅgho ‘‘na kho mayaṃ bhante bhagavato kiñci garahāma kāyikaṃ vā vācasikaṃ vā’’ti satthu parisuddhakāyasamācārādikaṃ sirasā sampaṭicchi. Ayañhi lokanāthassa duccaritābhāvo bodhisattabhūmiyampi cariyācirānugato ahosi, pageva buddhabhūmiyanti dassento ‘‘anacchariyañceta’’ntiādimāha.

92「佛法」指只有佛陀们才有的法、功德，其他人没有。因此，它们被称为佛的不共法。其中，「如来没有身恶行」等语句，是关于没有身、语、意恶行的说明。这是随其所应，赞叹以身业等为智所随转的功德，而不是开示其他的不共法。因为，在一切身业等都以智为前导的时候，怎么会有身恶行等的生起呢？「佛陀有无所障碍的智」等语句所说的，是从一切知智中分离出来的三智，就像四生、五趣分别的智那样，有这么说。其实，那只是一个，在三个时间中无所障碍的智，就是一切知智本身。「没有愿的退减」指对于有情的利乐意欲，没有退减。「没有精进的退减」指随顺安稳、远离寻思的精进，没有退减。「没有嬉戏」指没有以游戏为意图的行为。「没有急暴」指没有唐突的行为，有这样的说法。然而，唐突的行为就是嬉戏——「我将做别的事」而作出别的事，就是「急暴」。「失足」指失误，不被智所触。「唐突」指慌张，急速的行为。「心不搅乱」指没有无益的心理活动。「不善心」指无智的舍。这是诵长部者们的传诵文本，似乎有些混乱。而以下这个传诵文本则不混乱——

Buddhānaṃyeva dhammā guṇā, na aññesanti buddhadhammā. Tathā hi te buddhānaṃ āveṇikadhammāti vuccanti. Tattha ‘‘natthi tathāgatassa kāyaduccarita’’ntiādinā kāyavacīmanoduccaritābhāvavacanaṃ yathādhikāraṃ kāyakammādīnaṃ ñāṇānuparivattitāya laddhaguṇakittanaṃ, na āveṇikadhammantaradassanaṃ. Sabbasmiñhi kāyakammādike ñāṇānuparivattini kuto kāyaduccaritādīnaṃ sambhavo. ‘‘Buddhassa appaṭihatañāṇa’’ntiādinā vuttāni sabbaññutaññāṇato visuṃyeva tīṇi ñāṇāni catuyonipañcagatiparicchedakañāṇāni viyā’’ti vadanti. Ekaṃyeva hutvā tīsu kālesu appaṭihatañāṇaṃ nāma sabbaññutaññāṇameva. Natthi chandassa hānīti sattesu hitachandassa hāni natthi. Natthi vīriyassahānīti khemapavivekavitakkānugatassa vīriyassa hāni natthi. ‘‘Natthi davāti khiḍḍādhippāyena kiriyā natthi. Natthi ravāti sahasā kiriyā natthī’’ti vadanti, sahasā pana kiriyā davā ‘‘aññaṃ karissāmī’’ti aññakaraṇaṃ ravā. Khalitanti virajjhanaṃ ñāṇena apphuṭaṃ. Sahasāti vegāyitattaṃ turitakiriyā. Abyāvaṭo manoti niratthako cittasamudācāro. Akusalacittanti aññāṇupekkhamāha, ayañca dīghabhāṇakānaṃ pāṭho ākulo viya. Ayaṃ pana pāṭho anākulo –

93对于过去分，佛陀、世尊有无所障碍的智；对于未来分，有无所障碍的智；对于现在分，有无所障碍的智。具足这三法的佛陀、世尊，一切身业皆以智为先导、随智而转，一切语业如是，一切意业如是。具足这六法的佛陀、世尊，无欲的退减，无说法的退减，无精进的退减，无定的退减，无慧的退减，无解脱的退减。具足这十二法的佛陀、世尊，无嬉戏，无急暴，无未触及，无慌张，无散乱心，无不加行舍。

Atītaṃse buddhassa bhagavato appaṭihatañāṇaṃ, anāgataṃse, paccuppannaṃse. Imehi tīhi dhammehi samannāgatassa buddhassa bhagavato sabbaṃ kāyakammaṃ ñāṇapubbaṅgamaṃ ñāṇānuparivatti, sabbaṃ vacīkammaṃ, sabbaṃ manokammaṃ. Imehi chahi dhammehi samannāgatassa buddhassa bhagavato natthi chandassa hāni, natthi dhammadesanāya, natthi vīriyassa, natthi samādhissa , natthi paññāya, natthi vimuttiyā. Imehi dvādasahi dhammehi samannāgatassa buddhassa bhagavato natthi davā, natthi ravā, natthi apphuṭaṃ, natthi vegāyitattaṃ, natthi abyāvaṭamano, natthi appaṭisaṅkhānupekkhāti.

94其中，「不加行舍」就是「无智舍」。其余如前所述。在此，大长老以三行（身语意行）的方式，将如来的活命遍净含摄于身、语、意行遍净中，教导了三行。

Tattha appaṭisaṅkhānupekkhāti aññāṇupekkhā. Sesaṃ vuttanayameva. Ettha ca tathāgatassa ājīvapārisuddhiṃ kāyavacīmanosamācārapārisuddhiyāva saṅgahetvā samācārattayavasena mahātherena tiko desito.

95「障碍物」（Kiñcanā）指「少许物」。然而，这些贪等由于系缚的意义，如同障碍物一般，所以称为「障碍物」。因此说：「障碍物，即系缚。」

Kiñcanāti kiñcikkhā. Ime pana rāgādayo palibundhanaṭṭhena kiñcanā viyāti kiñcanā. Tenāha ‘‘kiñcanāti palibodhā’’ti.

96「以屡屡烧燃的意义」指一次又一次地烧燃。贪等是无色法且刹那性的，如何屡屡烧燃呢？为了遮止这个疑惑，说「于其中，有诸事物」，这里省略了「应被看见」。「于其中」指在那贪等屡屡烧燃的意义上。「诸事物」指在教法和世间中明显可见的现前事例。贪生起后，成为锐利的造作者。因此，由贪所生的火界以极其锐利的状态，连同与自己俱生的法一起，烧燃了心脏处，正如外部的火界烧燃所依物一样。因此，那位比丘尼如同睡着一般，因病而烧燃死去。所以说：「就以那样的烧燃而死去。」嗔的所依之被烧燃是明显的，为显示其他的，说「由于痴的缘故……」等。「超越」指跨越。

Anudahanaṭṭhenāti anu anu dahanaṭṭhena. Rāgādayo arūpadhammā ittarakkhaṇā kathaṃ anudahantīti āsaṅkaṃ nivattetuṃ ‘‘tattha vatthūnī’’ti vuttaṃ, daṭṭhabbānīti vacanaseso. Tatthāti tasmiṃ rāgādīnaṃ anudahanaṭṭhe. Vatthūnīti sāsane, loke ca pākaṭattā paccakkhabhūtāni kāraṇāni. Rāgouppanno tikhiṇakaro hutvā. Tasmā taṃsamuṭṭhānā tejodhātu ativiya tikhiṇabhāvena saddhiṃ attanā sahajātadhammehi hadayappadesaṃ jhāpesi yathā taṃ bāhirā tejodhātu sanissayaṃ. Tena sā bhikkhunī supato viya byādhi jhāyitvā matā. Tenāha ‘‘teneva jhāyitvā kālamakāsī’’ti. Dosassa nissayānaṃ dahanatā pākaṭā evāti itaraṃ dassetuṃ ‘‘mohavasena hī’’tiādi vuttaṃ. Ativattitvāti atikkamitvā.

97确实，应供养火等三种火虽然是婆罗门所希求的，但它们只不过是他们的希求对象，并不能真正给众生带来利益。为了指出那些能给众生带来利益的对象，才说「āhuna（供养物）被称为……」等。在这里，「āhuna」指以恭敬心去奉事、尊敬，也就是供养（sakkāra），所以称为「āhuna」。这个「āhuna」，「值得领受」的意思。因此世尊说：「比丘们，‘可供养者’（āhuneyya）是对父母的称呼。」（《如是语》106）因为父母对子女有极大的恩德，所以被称为应供养者；对父母行正行，能带来利益和安乐；对父母行邪行，则带来不利和痛苦，所以说「于他们……产生……」。所谓「这个意义」，是指那些忤逆不孝的子女，让父母成为他们内心不断燃烧的因缘，用这一点来说明不断燃烧的含义。通过Mittavindaka（弥达文达迦）的故事可以了解：一个名叫Mittavindaka的男子对母亲忤逆，就仅仅因为这种忤逆的行为，他在恶趣中长夜遭受痛苦，以此故事作为说明。

Kāmaṃ āhuneyyaggiādayo tayo aggī brāhmaṇehi icchitā santi, te pana tehi icchitamattā, na sattānaṃ tādisā atthasādhakā. Ye pana sattānaṃ atthasādhakā, te dassetuṃ ‘‘āhunaṃ vuccatī’’tiādi vuttaṃ. Tattha ādarena hunanaṃ pūjanaṃ āhunanti sakkāro ‘‘āhuna’’nti vuccati, taṃ āhunaṃ arahanti. Tenāha bhagavā ‘‘āhuneyyāti bhikkhave mātāpitūnametaṃ adhivacana’’nti (itivu. 106). Yadaggena ca te puttānaṃ bahukāratāya āhuneyyāti tesu sammāpaṭipatti nesaṃ hitasukhāvahā, tadaggena tesu micchāpaṭipatti ahitadukkhāvahāti āha ‘‘tesu…pe… nibbattantī’’ti. Svāyamatthoti yo mātāpitūnaṃ attano upari vippaṭipannānaṃ puttānaṃ anudahanassa paccayabhāvena anudahanaṭṭho, so ayamattho. Mittavindakavatthunāti mittavindakassa nāma mātari vippaṭipannassa purisassa tāya eva vippaṭipattiyā cirataraṃ kālaṃ āpāyikadukkhānubhavanadīpanena vatthunā veditabbo.

98现在，为了说明这个道理是在迦叶世尊的时代发生的，所以接着说「Mittavindaka确实……」等。话里的言外之意是，他由于贪图财富，并不是出于对法的意乐。说「无所畏惧」，是因为没有人能命令他，所以他觉得哪里都去得。「母亲阻止他」：心里想着「出海远航有很多障碍」，所以才阻止他。「置于中间」：指他跨过去，把母亲置于两脚之间。

Idāni tamatthaṃ kassapassa bhagavato kāle pavattaṃ vibhāvetuṃ ‘‘mittavindako hī’’tiādi vuttaṃ. Dhanalobhena, na dhammacchandenāti adhippāyo. Akutobhayaṃ kenaci anuṭṭhāpanīyatāya. Nivāresi samuddapayātā nāma bahvantarāyāti adhippāyena. Antaraṃ katvāti atikkamanavasena dvinnaṃ pādānaṃ antare katvā.

99船停住不动，是由于他的恶业之力，使得风不吹动。某一天，依靠他过去受持布萨的业力，他正在享受福报。就如同先前被那些天女告知「不要从此处再往别处去」，但他又被后来遇见的天女这样告知，所以说「当他被那些天女一再告知‘不要从一处往更远处去’时」。持刀轮者：指一个拿着刀刃如轮子般兵器的人。这是由他的恶业之力而显现的。

Nāvā aṭṭhāsi tassa pāpakammabalena vātassa avāyanato. Ekadivasaṃ rakkhitauposathakammānubhāvena sampattiṃ anubhavanto. Yathā purimāhi parato mā agamāsīti vutto, evaṃ aparāparāhipīti āha ‘‘tāhi ‘parato parato mā agamāsī’ti vuccamāno’’ti. Khuracakkadharanti khuradhārūpamacakkadharaṃ ekaṃ purisaṃ. Upaṭṭhāsi pāpakammassa balena.

100「由四位」：指他与四位如同天女一般的天宫天女一起享受了福报之后——这是省略的话。「获得八位」：指他获得了比之前那些以美色等五欲功德更加殊胜的八位天宫天女。「过度欲求」：因为他具有名为过度欲求的极端贪欲，所以在各处于五欲功德中不断贪求。「轮」：即刀轮。「打击」：以带来损害的方式折磨他。

Catubbhīti catūhi accharāsadisīhi vimānapetīhi, sampattiṃ anubhavitvāti vacanaseso. Aṭṭhajjhagamāti rūpādikāmaguṇehi tato visiṭṭhatarā aṭṭha vimānapetiyo adhigacchi. Atricchanti atricchāsaṅkhātena atilobhena samannāgatattā atra atra kāmaguṇe icchanto. Cakkanti khuracakkaṃ. Āsadoti anatthāvahabhāvena āsādeti.

101「他」：指家主，也就是她的丈夫。「按照前面所说的方式」：指作为令其不断燃烧的因缘。

Soti gehasāmiko bhattā. Purimanayenevāti anudahanassa paccayatāya.

102「邪行女」：指超越丈夫而邪行淫逸的女人。「夜晚的苦」：指她因自己恶业力所招感的被狗啃咬的痛苦。「欺瞒」：这是针对她不让他知道而前往事发之处说的。「Paṭapaṭantī」：指发出啪嗒啪嗒的声音，这是一个拟声词。据说，这里有一个让狗消失的方法：把一团唾液吐在地上，然后用脚去摩擦。因此说：「他那样做了。那些狗就消失了。」

Aticārinīti sāmikaṃ atikkamitvā cārinī micchācārinī. Rattiṃ dukkhanti attano pāpakammānubhāvasamupaṭṭhitena sunakhena khāditabbatādukkhaṃ. Vañcetvāti taṃ ajānāpetvāva kāraṇaṭṭhānagamanaṃ sandhāya vuttaṃ. Paṭapaṭantīti paṭapaṭā katvā. Anuravadassanañhetaṃ. Muṭṭhiyogo kirāyaṃ tassa sunakhantaradhānassa, yadidaṃ kheḷapiṇḍaṃ bhūmiyaṃ niṭṭhubhitvā pādena ghaṃsanaṃ. Tena vuttaṃ ‘‘so tathā akāsi.Sunakhā antaradhāyiṃsū’’ti.

103「供养」（dakkhiṇā）指四种资具被布施时，通过它们能看见利益与安乐。「应供养者」（dakkhiṇeyya）指应受此供养的人，也就是比丘僧团。Revatī的故事应按照《天宫事·瑞瓦蒂事》（《天宫事》861等）以及它们的注释书（《天宫事注》977-980；《饿鬼事注》714-736）中所说的方式来理解。

Dakkhiṇāticattāro paccayā diyyamānā dakkhanti etehi hitasukhānīti. Taṃ dakkhiṇaṃ arahatīti dakkhiṇeyyo, bhikkhusaṅgho. Revatīvatthu vimānavatthupetavatthūsu (vi. va. 861 ādayo) tesaṃ aṭṭhakathāyañca (vi. va. 977-980; pe. va. aṭṭha. 714-736) āgatanayena veditabbaṃ.

104在「由三种色摄」这一句中，难道「摄」不是只有一种吗？为什么又说有「四种」呢？这是因为在还没有解释「摄」的含义之前，只说了这个尚未确定具体含义的词。在「由三种色摄」等文句中，「摄」这个词，首先根据它自身的含义来讲有四种，这是此处的意思。或者，即使其含义差别尚未确定，但以总说的方式来把握，那么在「由三种色摄」等语境中，说「摄」是没有任何过失的。因为如果差别已经确定，它可能只有一种，但在确定之前则并非如此。即便说「生摄」（jātisaṅgaho），因为「生」这个词是有待补充的期待词，其含义是「以自己的种类而摄」，这意思依然能被理解，因为并没有提到其他需要结合的关联事物，就像「奉事父母」（mātāpitu upaṭṭhāna）这个短语一样。在注释书中，为了指明所期望的义理，才简略地只说了「生摄」。「同类者的摄」或「同类的摄」是「自生摄」（sajātisaṅgaho）。「所生之处」称为「生」（sañjāti），以这个生来摄，就是「生摄」（sañjātisaṅgaho），意思是从出生的种类来摄。以这种行动方式来摄，是「行为摄」（kiriyāsaṅgaho）。「色蕴的计数」：指进入「色蕴」这个计数、这个数目之中，因为它具有变坏的本质。所谓「以三类部分对色进行计数」，即依据接下来要说的三种部分，来对色进行归纳、使之可被计数，这就是它的意思。

‘‘Tividhena rūpasaṅgaho’’ti ettha nanu saṅgaho ekavidhova, so kasmā ‘‘catubbidho’’ti vuttoti? ‘‘Saṅgaho’’ti atthaṃ avatvā aniddhāritatthassa saddasseva vuttattā. ‘‘Tividhena rūpasaṅgaho’’tiādīsu (dha. sa. rūpakaṇḍa-tike) padesu saṅgaha-saddo tāva attano atthavasena catubbidhoti ayañhettha attho. Atthopi vā aniddhāritaviseso sāmaññena gahetabbataṃ patto ‘‘tividhena rūpasaṅgaho’’tiādīsu (dha. sa. rūpakaṇḍa-tike) ‘‘saṅgaho’’ti vuttoti na koci doso. Niddhārite hi visese tassa ekavidhatā siyā, na tato pubbeti. ‘‘Jātisaṅgaho’’ti vuttepi jāti-saddassa sāpekkhasaddattā attano jātiyā saṅgahoti ayamattho viññāyateva sambandhārahassa aññassa avuttattā yathā ‘‘mātāpitu upaṭṭhāna’’nti (khu. pā. 5.6; su. ni. 265). Aṭṭhakathāyaṃ pana yathādhippetamatthaṃ aparipuṇṇaṃ katvā dassetuṃ ‘‘jātisaṅgaho’’ icceva vuttaṃ. Samānajātikānaṃ saṅgaho, samānajātiyā vā saṅgaho sajātisaṅgaho. Sañjāyati etthāti sañjāti, sañjātiyā saṅgaho sañjātisaṅgaho, sañjātidesena saṅgahoti attho. Kiriyāya evarūpāya saṅgaho kiriyāsaṅgaho. Rūpakkhandhagaṇananti ‘‘rūpakkhandho’’ti gaṇanaṃ saṅkhyaṃ gacchati ruppanasabhāvattā. Tīhi koṭṭhāsehi rūpagaṇanāti vakkhamānehi tīhi bhāgehi rūpassa saṅgaho, gaṇetabbatāti attho.

105「可见」（nidassana）：因为它能照见色处，也就是现量地了知，所以称为可见，也就是眼识；或者，因为它能指示出来，所以称为可见，指的是应被看见的状态、是眼识的活动范围。而它与色处并不是不同的东西，但为了把色处和其他法区分开来，就把它当作其他法一样，说成『与可见在一起的，就是有可见（sanidassana）』，这里要这样理解其中的意思。因为一切法在法自性共性的层面被统合为一时，那个具有差别性的自性，就可以被当作其他法一样来施设。这样，义理上的差别才能明了。『能撞击眼』，就是能对眼产生撞击。而所谓的撞击，应当理解为就像撞击一样。按照第二种释义，因为没有那种被称为应被看见的状态的可见，所以就是『非可见』（anidassana），这样来连接理解。在这里，十处当中，根据自己的情况，有的是自身，有的是依止，已经到达的、尚未到达的，它们面面相向、互相碰触，这就称为『撞击』（paṭigha），以这种作用等差异作为条件，在诸处上面就产生了变异。其中，眼等对于它们自己的境域是周遍的，色等有可意和不可意的状态，以及在心中的倾向等等，这些都包含在『等』字里面。通过这些变异，把缘的差别作用当作是另外的，就称为饶益或损害的变异。而亲近依止（upanissaya）在这里是被当作非主要的缘来理解的。即使是因的因也是因，如果被这样执取，它也能被含摄在内。说『如前所说的种类』，就是指『称为眼识的』那样所说的种类。『没有它的撞击』这里，也是把『如前所说的种类』引来连接的。其余的是十六种细色。

Rūpāyatanaṃ nipassati paccakkhato vijānātīti nidassanaṃ, cakkhuviññāṇaṃ, nidassatīti vā nidassanaṃ, daṭṭhabbabhāvo, cakkhuviññāṇassa gocarabhāvo, tassa ca rūpāyatanato anaññattepi aññehi dhammehi rūpāyatanaṃ visesetuṃ aññaṃ viya katvā ‘‘saha nidassanenāti sanidassana’’nti evamettha attho veditabbo. Dhammasabhāvasāmaññena hi ekībhūtesu dhammesu yo nānattakaro sabhāvo, so añño viya katvā upacarituṃ yutto. Evañhi atthavisesāvabodho hotīti. Cakkhupaṭihananasamatthatoti cakkhuno ghaṭṭanasamatthatāya. Ghaṭṭanaṃ viya ca ghaṭṭanaṃ daṭṭhabbaṃ. Dutiyena atthavikappena daṭṭhabbabhāvasaṅkhātaṃ nāssa nidassananti anidassananti yojanā. Ettha ca dasannaṃ āyatanānaṃ yathārahaṃ sayaṃ, nissayavasena ca sampattānaṃ, asampattānañca paṭimukhabhāvo aññamaññapatanaṃ paṭihananaṃ, yena byāpārādivikārapaccayantarasannidhāne cakkhādīnaṃ visayesu vikāruppatti. Tattha byāpāro cakkhādīnaṃ savisayesu āvicchannaṃ, rūpādīnaṃ iṭṭhāniṭṭhatā, tattha ca cittassa ābhujananti ime ādisaddasaṅgahitā. Tehi vikārappattiyā paccayantarabyāpārato aññanti katvā anuggahūpaghāto vikāro. Upanissayo pana appadhānassa paccayo idha gahito. Kāraṇakāraṇampi kāraṇamevāti gayhamāne siyā tassāpi saṅgahoti. Vuttappakāranti ‘‘cakkhuviññāṇasaṅkhāta’’nti vuttappakāraṃ. Nāssa paṭighoti etthāpi ‘‘vuttappakāra’’nti ānetvā sambandho. Avasesaṃ soḷasavidhaṃ sukhumarūpaṃ.

106「行作」（saṅkharonti）意思就是集合。因为思（cetanā）具有策励的作用，当它好像在安排相应诸法各自的作用，这样致力于它们而转起时，由于这种作用的特殊性，它就像在把它们集合起来一样。同样地，对于它自己的异熟法，在诸多缘份会合的时候，也像在行作、集合一样。因此说：『俱生的……把它们堆成堆』。『胜行作』（abhisaṅkharoti）是特别殊胜地造作。因为福行（puññābhisaṅkhāra）对于它自己的果，跟其他行的果比起来极为殊胜、不同，所以是殊胜地造作；从缘的角度看、从自性的角度看、从转起形态的角度看，它自己都因为具有比其他的更殊胜的自性。对其余的两种行也是同样的道理。因为能产生应被供养之有的果，以及能让自己的相续变得清净，所以称为『福』（puñña）。

Saṅkharontīti sampiṇḍenti. Cetanā hi āyūhanarasatāya yathā sampayuttadhamme yathāsakaṃ kiccesu saṃvidahantī viya abhisandahantī vattamānā teneva kiccavisesena te sampiṇḍentī viya hoti, evaṃ attano vipākadhammepi paccayasamavāye saṅkharontī sampiṇḍentī viya hoti. Tenāha ‘‘sahajāta…pe… rāsī karontī’’ti. Abhisaṅkharotīti abhivisiṭṭhaṃ katvā saṅkharoti. Puññābhisaṅkhāro hi attano phalaṃ itarassa phalato ativiya visiṭṭhaṃ bhinnaṃ katvā saṅkharoti paccayato, sabhāvato, pavattiākārato ca sayaṃ itarehi visiṭṭhasabhāvattā. Esa nayo itarehipi. Pujjabhavaphalanibbattanato, attano santānassa punanato ca puñño.

107「大心之思」（mahācittacetanā）：是指那些能产生不可计数寿命等大神力，因而在大心中转起的思。一共有八种思，就是属于欲界的善思。为什么说『十三种』呢？难道不应该说『九种』吗？针对『没有智慧的修习是不相应的』这个质问，才解释说『就像……』等等。『对于作遍相准备者』：就是对于诸遍处，正在做禅那准备的人。因为『地、地』等的修习就是遍的准备。对于这个准备工作修得非常好、专心投入的人，由于恭敬心的缘故，可能会有不带智慧的心生起。对于禅那的省察也是如此。有些人甚至把制作曼陀罗圆相也当作修习。

Mahācittacetanānanti asaṅkhyeyyāyunipphādanādimahānubhāvatāya mahācittesu pavattacetanānaṃ. Aṭṭheva cetanā honti, yā kāmāvacarā kusalā. ‘‘Terasapī’’ti kasmā vuttaṃ, nanu ‘‘navā’’ti vattabbaṃ. Na hi bhāvanā ñāṇarahitā yuttāti anuyogaṃ sandhāyāha ‘‘yathā hī’’tiādi. Kasiṇaparikammaṃ karontassāti kasiṇesu jhānaparikammaṃ karontassa. ‘‘Pathavī pathavī’’tiādi bhāvanā hi kasiṇaparikammaṃ. Tassa hi parikammassa supaguṇabhāvato anuyuttassa tattha ādarākaraṇena siyā ñāṇarahitacittaṃ. Jhānapaccavekkhaṇāyapi eseva nayo. Keci maṇḍalakaraṇampi bhāvanaṃ bhajāpenti.

108依布施而转起的心与心所法，就是「布施」（dāna），在这里面，成为主导作用的策励的思，因为它是以布施为所缘、以布施为依靠而生起的，所以这样说。对于其他的戒等也是如此。『这是简略说』：意思是这是对于福行简略的义理宣说。『义理注释』就是对义理的阐明。

Dānavasena pavattacittacetasikadhammā dānaṃ, tattha byāpārabhūtā āyūhanacetanā dānaṃ ārabbha, dānañca adhikicca uppajjatīti vuttā. Evaṃ itaresupi. Ayaṃ saṅkhepadesanāti ayaṃ puññābhisaṅkhāre saṅkhepato atthadesanā, atthavaṇṇanāti attho.

109「以喜悦心」：这应当仅仅看作是显示随喜状态的转起。因为即使是以舍俱的心，也能够这样随念。固然，恒常戒、布萨戒、决定戒也都是戒，但为了显示圆满、具足一切支分的戒，所以才说『为了圆满戒』等等。或者这只是在显示一种方法。因此，心里想着『我要受持恒常戒、布萨戒、决定戒』而前往精舍的人，在受持之后，对于这已经受持的戒，内心随念着『善哉，太好了』的人，以及正在净化那个戒的人，在这些情况下转起的思，就是『戒所成』，在这里应当这样连接理解。

Somanassacittenāti anumodanāpavattidassanamattametaṃ daṭṭhabbaṃ. Upekkhāsahagatenāpi hi anussarati evāti. Kāmaṃ niccasīlaṃ, uposathasīlaṃ, niyamasīlampi sīlameva, paripuṇṇaṃ pana sabbaṅgasampannaṃ sīlaṃ dassetuṃ ‘‘sīlapūraṇatthāyā’’tiādi vuttaṃ. Nayadassanaṃ vā etaṃ, tasmā ‘‘niccasīlaṃ, uposathasīlaṃ, niyamasīlaṃ samādiyissāmī’’ti vihāraṃ gacchantassa, samādiyitvā samādinnasīle ca tasmiṃ, ‘‘sādhu suṭṭhū’’ti āvajjantassa, taṃ sīlaṃ sodhentassa ca pavattā cetanā sīlamayāti evamettha yojanā veditabbā.

110先前是以修止的方式来把握修习方法的，现在为了以观察思维的方法来显示它，所以说『如《无碍解道》中所说的』等等。在这里面，『以无常』：就是从无常的性质来讲。『以苦』、『以无我』，也是一样的道理。

Pubbe samathavasena bhāvanānayo gahitoti idāni sammasananayena taṃ dassetuṃ ‘‘paṭisambhidāyaṃ vuttenā’’tiādi vuttaṃ. Tattha aniccatoti aniccabhāvato. Dukkhato, anattatoti etthāpi eseva nayo.

111在这里面，那些以名色的状态被总摄起来的五取蕴，由于它们能依六门、所缘以及依门转起的法而得到区分，所以被归纳为六门六处等六种六法组。又因为在诸相当中，无我相特别难以明了，所以为了阐明它，就取了六界。然后，那些外道对于其中某些遍处有自我的执着，为了显示这些遍处只是这些禅那的所缘现前的方式，而这些才是禅那，所以取了十遍。接着，作为苦随观的眷属，以厌恶的行相方式，取了三十二身分。先前已经依蕴的方式简要地把握了这些法，现在为了显示不应当过于简略也不应当过于详细地来作意，所以取了十二处、十八界。在这些法当中，虽然它们本身是空、无作者、无受者的状态，但依法的自性，以增上的方式转起，为了阐明这种无我的状态，取了二十二根。像这样，这些虽然类别繁多、差异很大的法，由于它们被包含在三地之中，本质上只有三种，为了显示这一点而取了三界。到这里为止，显示了所缘之后，为了显示转起，取了欲有等九种有。在这些范围内，以对应当遍知的差别而转起的作意善巧，为了显示应当在那些精细微妙的所生起的大法上让作意转起，因此取了禅那、无量、无色定。其中，这里所说的禅那，是指除了上述那些之外的、以其他事物为所缘的色界禅那。再者，为了依缘与缘所生的差别，把这些法分别开来作意，所以取了缘起的各支分。因为对缘的形态作意，能更容易、而且更透彻地阐明无常、苦、无我这三相，所以它被放在最后来取。像这样，这些被取为应当思维观察的法，依蕴等项目来分有二十五种。然而如果按照详细的差别，不把过去、未来等区别纳入考虑而仅仅取其总类的话，则有一百九十八种。这是此处对圣典文本的分辨，而想要深入探究义理的人，应当依照《胜义灯》中注释《清净道论》所说的方法来理解。

Tattha ye pañcupādānakkhandhā nāmarūpabhāvena pariggahitā, te yasmā dvārārammaṇehi saddhiṃ dvārappavattadhammavasena vibhāgaṃ labhanti, tasmā dvārachakkādivasena cha chakkā gahitā. Yasmā pana lakkhaṇesu anattalakkhaṇaṃ dubbibhāvaṃ, tasmā tassa vibhāvanāya cha dhātuyo gahitā. Tato yesu kasiṇesu ito bāhirakānaṃ attābhiniveso, tāni imesaṃ jhānānaṃ ārammaṇabhāvena upaṭṭhānākāramattāni, imāni pana tāni jhānānīti dassanatthaṃ dasa kasiṇāni gahitāni. Tato dukkhānupassanāya parivārabhāvena paṭikkūlākāravasena dvattiṃsa koṭṭhāsā gahitā. Pubbe khandhavasena saṅkhepato ime dhammā gahitā, idāni nātisaṅkhepavitthāranayena ca manasi kātabbāti dassanatthaṃ dvādasāyatanāni, aṭṭhārasa dhātuyo ca gahitā. Tesu ime dhammā satipi suññānirīhaabyāpārabhāve dhammasabhāvato ādhipaccabhāvena pavattantīti anattabhāvavibhāvanatthaṃ indriyāni gahitāni. Evaṃ anekabhedabhinnāpi ime dhammā bhūmittayapariyāpannatāya tividhāva hontīti dassanatthaṃ tisso dhātuyo gahitā. Ettāvatā nimittaṃ dassetvā pavattaṃ dassetuṃ kāmabhavādayo nava bhavā gahitā. Ettake abhiññeyyavisese pavattamanasikārakosallena saṇhasukhumesu nibbattitamahaggatadhammesu manasikāro pavattetabboti dassanatthaṃ jhānaappamaññārūpāni gahitāni. Tattha jhānāni nāma vuttāvasesārammaṇāni rūpāvacarajjhānāni. Puna paccayapaccayuppannavibhāgato ime dhammā vibhajja manasikātabbāti dassanatthaṃ paṭiccasamuppādaṅgāni gahitāni. Paccayākāramanasikāro hi sukhena, suṭṭhutarañca lakkhaṇattayaṃ vibhāveti, tasmā so pacchato gahito. Evaṃ ete sammasanīyabhāvena gahitā khandhādivasena koṭṭhāsato pañcavīsatividhā, pabhedato pana atītādibhedaṃ anāmasitvā gayhamānā dvīhi ūnāni dvesatāni honti. Idaṃ tāvettha pāḷivavatthānaṃ, atthavicāraṃ pana icchantehi paramatthamañjūsāyaṃ visuddhimaggasaṃvaṇṇanāyaṃ vuttanayeneva veditabbaṃ.

112「非福」（na puñña）就是没有福，它的意义应当依照对『福』字所说的相反方式去理解。因为能够很好地镇伏那些让生命相续动摇的盖障等，并且没有那种称为色爱的动摇，所以是『不动的』（aniñja），这个不动的状态本身就称为『无动』（āneñja）。因此，以色为所缘、以色相为所缘的，乃至所有的第四禅，都毫无歧义地被称为『无动』。

Na puññoti apuñño. Tassa puñña-sadde vuttavipariyāyena attho veditabbo. Santānassa iñjanahetūnaṃ nīvaraṇādīnaṃ suvikkhambhanato rūpataṇhāsaṅkhātassa iñjitassa abhāvato aniñjaṃ, aniñjameva ‘‘āneñja’’nti vuttaṃ. Tathā hi rūpārammaṇaṃ rūpanimittārammaṇaṃ sabbampi catutthajjhānaṃ nippariyāyena ‘‘āneñja’’nti vuccati.

113四种是处于道位的人，下方的三种是处于果位的人——如此是七种人。「三学」即增上戒等三种学。在那些学中出生的人，就是「有学」，因为圣者是以圣生而生于学中，不是生于母胎。或者，以学为习性的人，也是有学。又或者，依人安立的说法，“有学的这些法”是以“有学”这一同义语，来说与其他共通的、属于道与果的三法。而「无学」一词，则是在可能生起“有学状态”疑惑的地方，对它加以否定，因此应当理解为：在世间法或涅槃法上，都没有“无学状态”的产生。因为所谓“戒、定、慧”之学，由于它们已从自己对立的烦恼中解脱、清净，而且不会成为随烦恼的所缘，所以在八种道与果中都适合被称为“学”。这样一来，如同四道和下三果的具足者一样，阿拉汉果的具足者也同样生于那些学中，如果具学，也可以说“有学者的这些”和“此（阿拉汉）有学，具有学之戒”，从而应当被称为“有学”。为了遮止这种说法，所以说“无学”，依照上述的方式否定了有学性。因为在阿拉汉果中生起的学，它的学的功用已经完成，不再履行学的功用，仅仅以学之果的状态现起，因此它们不配称为“学”，其具足者也不配称为“有学”，不配被说为“以学为习性，生于学中”。而在下分果中，学还能作为一来道等的亲依止缘，仍然在履行学的功用，因此配称为“学”，其具足者也配称为“有学”，配被说为“以学为习性，生于学中”。

Cattāro maggaṭṭhā, heṭṭhimā tayo phalaṭṭhāti evaṃ sattavidho. Tisso sikkhāti adhisīlādikā tisso sikkhā. Tāsu jātoti vā sekkho, ariyapuggalo hi ariyāya jātiyā jāyamāno sikkhāsu jāyati, na yoniyaṃ. Sikkhanasīloti vā sekkho. Puggalādhiṭṭhānāya vā kathāya sekkhassa ayanti aññāsādhāraṇamaggaphalattayadhammā sekkhapariyāyena vuttā. Asekkhoti ca yattha sekkhabhāvāsaṅkā atthi, tatthāyaṃ paṭisedhoti lokiyanibbānesu asekkhabhāvanāpatti daṭṭhabbā. Sīlasamādhipaññāsaṅkhātā hi sikkhā attano paṭipakkhakilesehivippamuttā parisuddhā upakkilesānaṃ ārammaṇabhāvampi anupagamanato etā ‘‘sikkhā’’ti vattuṃ yuttā aṭṭhasupi maggaphalesu vijjanti, tasmā catumaggaheṭṭhimaphalattayasamaṅgino viya arahattaphalasamaṅgīpi tāsu sikkhāsu jātoti ca taṃsamaṅgino arahato itaresaṃ viya sekkhatte sati sekkhassa ayanti ca sikkhā sīlaṃ etassāti ca ‘‘sekkho’’ti vattabbo siyāti tannivattanatthaṃ asekkhoti yathāvuttasekkhabhāvapaṭisedho kato. Arahattaphale hi pavattamānā sikkhā pariniṭṭhitasikkhākiccattā na sikkhākiccaṃ karonti, kevalaṃ sikkhāphalabhāveneva pavattanti, tasmā na tā sikkhāvacanaṃ arahanti, nāpi taṃsamaṅgī sekkhavacanaṃ, na ca ‘‘sikkhanasīlo, sikkhāsu jāto’’ti ca vattabbataṃ arahati. Heṭṭhimaphalesu pana sikkhā sakadāgāmimaggavipassanādīnaṃ upanissayabhāvato sikkhākiccaṃ karontīti sikkhāvacanaṃ arahanti, taṃsamaṅgino ca sekkhavacanaṃ, ‘‘sikkhanasīlā, sikkhāsu jātā’’ti ca vattabbataṃ arahanti.

114“Sikkhatīti sekkho”（学故为有学）：这也表示学尚未圆满的人。紧接着便说“khīṇāsavo”（漏尽者）等，以及“na sikkhatīti asekkho”（不学故为无学），这表示学已圆满的人，而不是指缺乏学的人，因为那种人已被归为第三种人。或者，“已达增长的学为无学”：在这个意义上，有人问——若依前面所说的意义而成为有学之后，那些有学法已达增长，那么其具足者，即处于最上道者，是否就获得了无学的状态？答：并非如此，因为在类似的情形中并不那样称呼。因为除了遍知等作用的差别和异熟性之外，阿罗汉果与阿罗汉道并无不同。所以，那些有学法本身，可以说为“已达最上果法的状态”；又因为异熟乐比善乐更加寂静、更加殊胜，所以那些法可说为已达增长；因此，其具足者被称为“无学”。

‘‘Sikkhatīti sekkho’’ti ca apariyositasikkho dassitoti. Anantarameva ‘‘khīṇāsavo’’ti ādiṃ vatvā ‘‘na sikkhatīti asekkho’’ti vuttattā pariyositasikkho dassito, na sikkhārahito tassa tatiyapuggalabhāvena gahitattā. Vuddhippattasikkho vā asekkhoti etasmiṃ atthe sekkhadhammesu eva ṭhitassa kassaci ariyassa asekkhabhāvāpattīti arahattamaggadhammā vuddhippattā, yathāvuttehi ca atthehi sekkhoti katvā taṃsamaṅgino aggamaggaṭṭhassa asekkhabhāvo āpannoti? Na taṃsadisesu tabbohārato. Arahattamaggato hi ninnānākaraṇaṃ arahattaphalaṃ ṭhapetvā pariññādikiccakaraṇaṃ, vipākabhāvañca, tasmā te eva sekkhadhammā ‘‘aggaphaladhammabhāvaṃ āpannā’’ti sakkā vattuṃ, kusalasukhato ca vipākasukhaṃ santataratāya paṇītataranti, vuddhippattā ca te dhammā hontīti taṃsamaṅgī ‘‘asekkho’’ti vuccatīti.

115“Jātimahallako”（生长老）：即依出生而年长、年老、达到高龄的人。他因为久住（rattaññutā），多数在种族法、家族法等方面达到稳固，所以称为生长老。“Therakaraṇā dhammā”（令成长老之法）：就是在教法中能使人坚固的功德，能摧破对立者。“Thero”（长老）：即在将要叙述的那些法中，已达坚固状态的人。“Sīlavā”（具戒者）：即具足可称赞的、殊胜的戒，也就是戒具足（sīlasampanno），这是说，他没有名为“恶戒”的愚痴。“bahussuto”（多闻者）：即以此而多闻，这是说，他没有名为“寡闻”的愚痴，并因思择力而安住。“Catunnaṃ jhānānaṃ lābhī”（得四禅那者）：以此说明，他没有名为“盖”等的愚痴，并因修习力而安住。“以漏尽……”等：以此显示，他彻底没有名为“无明”的愚痴，并以漏尽者长老的状态而安住。这里并不是在集合中完成语句，而是各各完成语句，为了说明这一点而说“于如是所说诸法中……”。或者，“名为长老者”，就是被这样称呼为“长老”的人。

Jātimahallakoti jātiyā vuḍḍhataro addhagato vayoanuppatto. So hi rattaññutāya yebhuyyena jātidhammakuladhammapadesu thāvariyappattiyā jātithero nāma. Therakaraṇā dhammāti sāsane thirabhāvakarā guṇā paṭipakkhanimmadanakā. Theroti vakkhamānesu dhammesu thirabhāvappatto. Sīlavāti pāsaṃsena sātisayena sīlena samannāgato, sīlasampannoti attho, etena dussīlyasaṅkhātassa bālyassa abhāvamāha. Suttageyyādi bahu sutaṃ etenāti bahussuto, etenāssa sutavirahasaṅkhātassa bālyassa abhāvaṃ, paṭisaṅkhānabalena ca patiṭṭhitabhāvaṃ vadati. ‘‘Catunnaṃ jhānānaṃ lābhī’’ti iminā nīvaraṇādisaṅkhātassa bālyassa abhāvaṃ, bhāvanābalena ca patiṭṭhitabhāvaṃ katheti. ‘‘Āsavānaṃ khayā’’tiādinā avijjāsaṅkhātassa bālyassa sabbaso abhāvaṃ, khīṇāsavattherabhāvena patiṭṭhitabhāvañcassa dasseti. Na cettha samudāye vākyaparisamāpanaṃ, atha kho paccekaṃ vākyaparisamāpananti dassento ‘‘evaṃ vuttesu dhammesū’’tiādimāha. Theranāmako vā ‘‘thero’’ti evaṃ nāmako vā.

116“dānaṃ”（施）：通过它，属于自己的东西，以摄受或供养的方式被给予他人，这就是施，即捨思。施本身就是施所成（dānamaya）。“maya”字只是凑足音节。而它是福，且依前面所说的意义，是造作，是业的状态，所以是“puññakiriyā”（福行事）。这是对他人可爱、可意、应奉侍等利益的因。“依先前……便安住”：这是依照《行集》中所说的施所成、戒所成、修所成之思而安住。应知这十种（福行事）。“Etthāti”（在此处）：在这些福行事之处。“Kāyena karontassāti”（以身行捨施者）：即以自己的身体，发动捨离的加行者。“Tadatthanti”（为其目的）：为了布施的目的。发出“请施此应施法（deyyadhamma）”之语的人。或者，“作意于施波罗蜜后”：正如仅仅“我施食物等”这样布施时，那种布施成为施所成福行事；同样，作意“愿此施所成作为正觉的缘”而布施时，由于它仍然以布施的性质发生，所以也是施所成。“Vattasīse ṭhatvāti”（站在传统的顶点）：即站在“此施名为我的家族血统（kulavaṃsa）、家族传统、家族承袭、家族习俗”这样的行持戒中而行布施者，那是行持戒所成。正如行捨应施法时，即使生起的布施思，若站在传统的顶点而行布施，则以前的加行思和后续的思都如此生起，因而成为戒所成福行事；同样，若在观察应施法为灭、为坏之后而行布施，则以前的加行思和后续的思都如此生起，因而成为修所成福行事。

Anuggahavasena, pūjāvasena vā attano santakaṃ parassa dīyati etenāti dānaṃ, pariccāgacetanā. Dānameva dānamayaṃ. Padapūraṇamattaṃ maya-saddo. Puññañca taṃ yathāvuttenatthena kiriyā ca kammabhāvatoti puññakiriyā. Paresaṃ piyamanāpatāsevanīyatādīnaṃ ānisaṃsānaṃ. Pubbe…pe… vasenevāti saṅkhārattike (dī. ni. 3.305; dī. ni. aṭṭha. 3.305) vuttadānamayasīlamayabhāvanāmayacetanāvaseneva. Imāni veditabbānīti sambandho. Etthāti etesu puññakiriyavatthūsu. Kāyena karontassāti attano kāyena pariccāgapayogaṃ pavattentassa. Tadatthanti dānatthaṃ. ‘‘Imaṃ deyyadhammaṃ dehī’’ti vācaṃ nicchārentassa. Dānapāramiṃ āvajjetvā vāti yathā kevalaṃ ‘‘annadānādīni demī’’ti dānakāle taṃ dānamayaṃ puññakiriyavatthu hoti, evaṃ ‘‘imaṃ dānamayaṃ sammāsambodhiyā paccayo hotū’’ti dānapāramiṃ āvajjetvā dānakālepi dānasīseneva pavattitattā. Vattasīse ṭhatvāti ‘‘etaṃ dānaṃ nāma mayhaṃ kulavaṃso kulatanti kulapaveṇī kulacāritta’’nti cārittasīle ṭhatvā dadato cārittasīlamayaṃ. Yathā deyyadhammapariccāgavasena pavattamānāpi dānacetanā vattasīse ṭhatvā dadato sīlamayaṃ puññakiriyavatthu hoti pubbābhisaṅkhārassa, aparabhāgacetanāya ca tathā pavattattā, evaṃ deyyadhamme khayato, vayato sammasanaṃ paṭṭhapetvā dadato bhāvanāmayaṃ puññakiriyavatthu hoti pubbabhāgacetanāya, deyyadhamme aparabhāgacetanāya ca tathā pavattattā.

117“恭敬思”（Apacīticetanā）：指与恭敬俱行的思，或者说，由它来行恭敬——正如“喜贪”本身就是喜贪俱行一样；或者，与前面所说的“恭敬”俱行、一起转起的，就叫“恭敬俱行”。这是以恭敬的方式生起的福业事。“服务”（Veyyāvaccaṃ）：就是指那种思，用心从事于对年长或功德更优胜者应尽的责任义务；服务本身就是服务俱行。或者说，被称为服务的义务履行，以能发起的方式俱行、转起，就叫“服务俱行”——这样生起的就是福业事。“回向”（Pattānuppadānaṃ）：通过这种心所，将自己在生命相续中获得的福报转施给他人。“随喜”（Pattabbhanumodanaṃ）：通过它，对他人这样转施后所得的福产生随喜。“随喜”（Abbhanumodanaṃ）：通过它，对没有经过转施的福，纯粹地生起随喜。“说法”（desanā）：通过它而说法，说法本身就是说法所成。“听法”（savana）：通过它而听法，听法本身就是听法所成。“见正直”（Diṭṭhijugataṃ）：见解之智直截了当的趣入。在所有这些词中，因为都待望于“福业事”一词，所以都用中性词。

Apacīticetanā apacitisahagataṃ apacīyati etāyāti yathā nandīrāgo eva nandīrāgasahagatā, yathāvuttāya vā apacitiyā sahagataṃ sahapavattanti apacitisahagataṃ. Apacāyanavasena pavattaṃ puññakiriyavatthu. Vayasā guṇehi ca vuḍḍhatarānaṃ vattapaṭipattīsu byāvaṭo hoti yāya cetanāya, sā veyyāvaccaṃ, veyyāvaccameva veyyāvaccasahagataṃ. Veyyāvaccasaṅkhātāya vā vattapaṭipattiyā samuṭṭhāpanavaseneva sahagataṃ pavattanti veyyāvaccasahagataṃ, tathāpavattaṃ puññakiriyavatthu. Attano santāne pattaṃ puññaṃ anuppadīyati etenāti pattānuppadānaṃ. Tathā parena anuppadinnatāya pattaṃ abbhanumodati etenāti pattabbhanumodanaṃ. Ananuppadinnaṃ pana kevalaṃ abbhanumodīyati etenāti abbhanumodanaṃ. Dhammaṃ deseti etāyāti desanā, desanāva desanāmayaṃ. Suṇāti etenāti savanaṃ, savanameva savanamayaṃ. Diṭṭhiyā ñāṇassa ujugamanaṃ diṭṭhijugataṃ. Sabbattha ‘‘puññakiriyavatthū’’ti padaṃ apekkhitvā napuṃsakaliṅgatā.

118「恭敬」（apaciti）：为了表示尊重而做的合宜行为，也就是敬事。「服务」（veyyāvacca）：为年长或德行优胜者，以及病人等，做这样那样的种种事情。这就是它们之间的差别，因此说“于这”等。布施四种资具给一切众生，这是从一个侧面显示的殊胜说法；实际上，凡是布施任何应施法（deyyadhamma），或者做了福德之后，把功德回向说“愿这（功德）成为少数人或仅仅一个人的所得”，那也是回向。那种只指定给部分人的回向则不是大果（mahapphala），因为被渴爱抓住了。为他人说法，是怀抱着散播利益的柔软之心来进行的——这一句应当引来连接。也就是说：“我听闻了这个法以后，成为多闻的人，将以说法来帮助他人”，以这种散播利益的柔软之心而听法。这样，他的听闻，因为成为自己和他人正确修行的缘，便将是大果。「一切」（Sabbesanti）：就是对这十种福业事的一切。「决定相」（Niyamalakkhaṇanti）：就是令（其）成为大果的决定性本质。「唯以见解的端正」（Diṭṭhiyā ujubhāvenevāti）：即由远离了“有”和“无”这两种边见的恶执，依循“有布施”等理路而转起的正见（sammādiṭṭhi）的端正性而转起。在布施等善行中，凡是被这种正见所净化的，就会有大光辉、大广大的影响。

Pūjāvasena sāmīcikiriyā apacāyanaṃ apaciti. Vayasā guṇehi ca jeṭṭhānaṃ gilānānañca taṃtaṃkiccakaraṇaṃ veyyāvaccaṃ. Ayametesaṃ visesoti āha ‘‘tatthā’’tiādi. Cattāro paccaye datvā sabbasattānanti ca ekadesato ukkaṭṭhaniddeso, yaṃ kiñci deyyadhammaṃ datvā, puññaṃ vā katvā ‘‘katipayānaṃ, ekasseva vā patti hotū’’ti pariṇāmanampi pattānuppadānameva. Taṃ na mahapphalaṃ taṇhāya parāmaṭṭhattā. Paresaṃ deseti hitapharaṇena muducittenāti ānetvā sambandhitabbaṃ. Evanti evaṃ imaṃ dhammaṃ sutvā bahussuto hutvā pare dhammadesanāya anuggaṇhissāmīti hitapharaṇena muducittena dhammaṃ suṇāti. Evañhissa savanaṃ attano, paresañca sammāpaṭipattiyā paccayabhāvato mahapphalaṃ bhavissatīti. Sabbesanti sabbesampi dasannaṃ puññakiriyavatthūnaṃ. Niyamalakkhaṇanti mahapphalabhāvassa niyāmakasabhāvaṃ . Diṭṭhiyā ujubhāvenevāti ‘‘atthi, natthī’’ti antadvayassa durasamussāritatāya ‘‘atthi dinna’’ntiādi (ma. ni. 2.94; 3.136; vibha. 793) nayappavattāya sammādiṭṭhiyā ujukameva pavattiyā. Dānādīsu hi yaṃ kiñci imāya eva sammādiṭṭhiyā parisodhitaṃ mahājutikaṃ mahāvipphāraṃ bhavati.

119「唯以前三」（Purimeheva tīhīti）：就是指仅在经文里出现的三种福业事。它们在戒所成福业事中被包含，因为具有行持戒的性质。它们在施所成中被包含，因为具有布施的本质和布施的范围。虽然说法凭借法施的本质，理应可以被归入施所成中，但由于它是以修习善法的性质，因此说它与听法一起，就像站在解脱处（vimuttāyatanasīse）而生起一样，被包含在修所成中。有人说：「见正直被包含在修所成中。」而在见正直中，自己对自己所造之福的随念、为了利益他人而回向、称赞功德、随喜他人所作的福业事和正确修行、以及归依处等，这些各种各样的福德都被包含在其中，因为它们正是依靠见正直的作用才得以成就。

Purimeheva tīhīti pāḷiyaṃ āgateheva tīhi. Sīlamaye puññakiriyavatthumhi saṅgahaṃ gacchanti cārittasīlabhāvato. Dānamaye saṅgahaṃ gacchanti dānasabhāvattā, dānavisayattā ca. Kāmaṃ desanā dhammadānasabhāvato dānamaye saṅgahaṃ gacchatīti vattuṃ yuttā, kusaladhammāsevanabhāvato pana vimuttāyatanasīse ṭhatvā pavattitā viya savanena saddhiṃ bhāvanāmaye saṅgahaṃ gacchantīti vuttaṃ. ‘‘Diṭṭhijugataṃ bhāvanāmaye’’ti keci. Diṭṭhijugate eva ca attanā katassa puññassa anussaraṇaṃ, tassa ca paresaṃ atthāya pariṇāmanaṃ, guṇapasaṃsā, aññehi kariyamānāya puññakiriyāya, sammāpaṭipattiyā ca anumodanaṃ saraṇagamananti evaṃ ādayo puññavisesā saṅgahaṃ gacchanti diṭṭhijukammavaseneva tesaṃ ijjhanato.

120「举罪」（codanā）：是为了净化他人的行持而进行的审问。它所依据而生起的事项，就是“举罪事”（codanāvatthūni）——也就是见、闻、疑。因此，说它们是“举罪的因”。「以见」（Diṭṭhenāti）：这里是在原因上用工具格，意思是“以见为因”。那个“见”具体指什么呢？就是指“违犯”（vītikkamaṃ）。「看见」（Disvāti）：即看见了而成为原因，这就是此处的含义，正如“他以慧看见了它而……”那样。“以闻”等也应按这个理路来理解。「从他」（Parassāti）：指从别人那里，或者听到别人的话。「以见疑」（Diṭṭhaparisaṅkitenāti）：即与见相关联的疑，或者以那种疑所见到的违犯。其余两句也是这样。举罪的方式是：要么通过出示事实，要么通过拒绝共住，要么通过拒绝合宜的行为。不过，如果把这个意义展开来说就太繁琐了，所以说“这是此处的要略”。为了给希望详细了解的人指出通达的途径，说：“而其广释，应如《普棘刺》中所说那样去了知。”

Parassa paṭipattiyā sodhanattho anuyogo codanā, sā yāni nissāya pavattati, tāni codanāvatthūni diṭṭhasutaparisaṅkitāni. Tenāha ‘‘codanākāraṇānī’’ti. Diṭṭhenāti ca hetumhi karaṇavacanaṃ , diṭṭhena hetunāti attho. Kiṃ pana taṃ diṭṭhanti āha ‘‘vītikkama’’nti . Disvāti ca dassanahetūti ayamettha attho yathā ‘‘paññāya cassa disvā’’ti. ‘‘Sutenā’’tiādīsupi iminā nayena attho veditabbo. Parassāti parato, parassa vā vacanaṃ sutvā.Diṭṭhaparisaṅkitenāti diṭṭhānugatena parisaṅkitena, tathā parisaṅkitena vā vītikkamena. Sesapadadvayepi eseva nayo. Codeti vatthusandassanena vā saṃvāsappaṭikkhepena vā sāmīcippaṭikkhepena vā. Imasmiṃ pana atthe vitthāriyamāne atippapañco hotīti āha ‘‘ayamettha saṅkhepo’’ti. Vitthāraṃ pana icchantānaṃ tassa adhigamupāyaṃ dassento ‘‘vitthāro pana…pe… veditabbo’’ti āha.

121“Kāmūpapattiyoti（欲到达者）”：即依靠诸欲而生起、具备诸欲的状态，这就是它的意思。“具足”是指受用它们，“获得”是指得到它们，因此解释为“欲的受用或欲的获得”。所谓的“现前欲”（paccupaṭṭhitakāmā），就像第二、第三类天那样，不是由自己或他人化现出来的。然而，因为这些天众是靠着自身所作业的果报谋生，所以依这两种情况，称他们为“拥有现前欲者”。这些欲在他们那里大多是系缚性的，因此称为“常系欲”（nibaddhakāmā）。“四天界居住者”是指从四大王天开始，一直到兜率天的诸天。“Vinipātikāti”指堕落恶趣的众生。“由他化现的欲为他们所有”，即“他化自在欲”（paranimmitakāmā）。

Kāmūpapattiyoti kāmehi upapannatā, samannāgatatāti attho. Samannāgamo ca tesaṃ paṭisevanaṃ, samadhigamo cāti āha ‘‘kāmūpasevanā kāmapaṭilābhā vā’’ti. Paccupaṭṭhitakāmāti dutiyatatiyarāsīnaṃ viya sayaṃ, parehi ca animmitā. Uṭṭhānakammaphalūpajīvibhāvato pana tadubhayavasena paccupaṭṭhitā kāmā etesanti paccupaṭṭhitakāmā. Te pana tesaṃ yebhuyyena nibaddhāni hontīti ‘‘nibaddhakāmā’’ti vuttaṃ. Catudevalokavāsinoti cātumahārājikato paṭṭhāya yāva tusitā devā. Vinipātikāti āpāyikā. Paranimmitā kāmā etesanti paranimmitakāmā.

122“Pakatisevanavasenāti（依自然受用而论）”：这是从推理去了解，并不是现前直接证知的。“Vasaṃ vattentīti”是指他们随心所欲地让对方受用。“Methunaṃ paṭisevantīti（行淫欲）”这句话，是为了遮止某些人的错误说法而说的。因此论师说“keci panātiādi（有些人却说……）”。这些人主张：“耶摩天只需相互拥抱，兜率天只要握手，化乐天只要微笑，他化自在天只要凝视，欲望之事就完成了。”或者“其余两类天是通过两两交会成就的。”他们这样主张，是因为认为那些天界没有对欲的离染，而且诸欲层层增上、越来越微妙。然而，只应该说他们没有余势流出。“Kāmakiccanti（欲事）”：指能平息当下热恼的触乐。“Kāmāti”指诸欲的受用对象。“Pākatikā evāti”就是说与下界（欲界）是同一类的。“Ekasaṅkhātanti”指同一种类，同一形态，意思是被共称为同一、性质相同。

Pakatisevanavasenāti anumānato jānanaṃ vadati, na paccakkhato. Vasaṃ vattentīti yathāruci pātabyataṃ āpajjanti. ‘‘Methunaṃ paṭisevantī’’ti idaṃ pana kecivādapaṭisedhanatthaṃ vuttaṃ. Tenāha ‘‘keci panā’’tiādi. Te ‘‘yāmānaṃ aññamaññaṃ āliṅgitamattena, tusitānaṃ hatthāmasanamattena, nimmānaratīnaṃ hasitamattena, paranimmitavasavattīnaṃ olokitamattena kāmakiccaṃ ijjhatī’’ti vadanti. ‘‘Itaresaṃ dvinnaṃ dvayaṃdvayasamāpattiyā vā’’ti vadanti tādisassa kāmesu virajjanassa tesu abhāvato, kāmānañca uttaruttari paṇītapaṇītatarapaṇītatamabhāvato. Kevalaṃ pana nissandābhāvo tesaṃ vattabbo. Kāmakiccanti taṅkhaṇikapariḷāhūpasamāvahaṃ phassasukhaṃ. Kāmāti kāmūpabhogā. Pākatikā evāti heṭṭhimehi ekasadisā eva. Ekasaṅkhātanti ekarūpaṃ samānarūpanti, samaññātaṃ samānabhāvanti vā attho.

123“Sukhapaṭilābhāti（乐获得）”：即乐的证得。“Heṭṭhāti（下方）”：指在初禅地以下的人中，或天中。“Paṭhamajjhānasukhanti”指善的初禅。从地的角度来说，下方也确有“被超越”的情况，因为可以在梵众天或梵辅天修成善的禅那后，在梵辅天或大梵天体验异熟乐。这里，由于正在说依据第二、第三禅地而生的乐转生，所以只以初禅地来说初禅乐的转生。“Tintāti（浸润）”：即透彻地被浸满，由禅那乐以及由禅那所生的殊妙色所触之身，而变得殊妙、滋润。所以他说“一切周边浸润”等。因为异熟乐比起善乐更寂静、更殊胜，而且更大量地转起，所以他说“这也是就异熟禅那乐而说的”。“这些”指光音天等。由于带有喜的乐极其广大，他们的心被这乐所吞没，便产生了极大的有爱。“Santamevāti（极其寂静）”：因为远离了寻与伺的动摇和喜的跃动，所以是极其宁静的。正因为这样寂静，以自身力量将诸缘引至首要地位，所以被称为“殊胜”。因此他说“正是殊胜的”。“由与不动而达到究竟乐的乐相结合的满足之喜而运转，所以称为兜率天”。因为他们再也不会渴求于其上的乐，所以说“……满足而住”。“Tatiyajjhānasukhanti”指第三禅的异熟乐。

Sukhapaṭilābhāti sukhasamadhigamā. Heṭṭhāti paṭhamajjhānabhūmito heṭṭhā manussesu, devesu vā. Paṭhamajjhānasukhanti kusalapaṭhamajjhānaṃ. Bhūmivasenapi heṭṭhuparibhāvo labbhateva brahmakāyikesu, brahmapurohitesu vā kusalajjhānaṃ nibbattetvā brahmapurohitesu, mahābrahmesu vā vipākasukhānubhavanassa labbhanato. Ettha ca dutiyatatiyajjhānabhūmivasena dutiyatatiyasukhūpapattīnaṃ vuccamānattā paṭhamajjhānabhūmivaseneva paṭhamajjhānasukhūpapatti vuttā. Tintāti temitā, jhānasukhena ceva jhānasamuṭṭhānapaṇītarūpaphuṭṭhakāyena ca paṇītā vittāti attho. Tenevāha ‘‘samantato tintā’’tiādi. Yasmā kusalasukhato vipākasukhaṃ santataratāya paṇītataraṃ bahulañca pavattati, tasmā vuttaṃ ‘‘idampi vipākajjhānasukhaṃ eva sandhāya vutta’’nti. Tesanti ābhassarānaṃ. Sappītikassa sukhassa ativiya uḷārabhāvato tena ajjhotthatacittānaṃ bhavalobho mahā uppajjati. Santamevāti vitakkavicārasaṅkhobhapītiubbilāvivigamena ativiya upasantaṃyeva. Tathā santabhāveneva hi taṃ attano paccayehi padhānabhāvaṃ nītatāya ‘‘paṇīta’’nti vuccati. Tenāha ‘‘paṇītamevā’’ti. Atappakena sukhapāramippattena sukhena saṃyuttāya tusāya pītiyā itā pavattāti tusitā. Yasmā te tato uttari sukhassa abhāvato eva na patthenti, tasmā vuttaṃ ‘‘tato…pe… santuṭṭhā hutvā’’ti. Tatiyajjhānasukhanti tatiyajjhānavipākasukhaṃ.

124“七圣慧”（Satta ariyapaññāti）：指从第八圣者（初果向）开始，七种圣者各自特有的智慧。除去出世间的智慧，剩下的称为“慧”。一切三地所摄的智慧，既不能称为“有学”，也不能称为“无学”，所以叫“非有学非无学”，也就是凡夫的智慧。

Satta ariyapaññāti aṭṭhamakato paṭṭhāya sattannaṃ ariyānaṃ tesaṃ tesaṃ āveṇikapaññā. Ṭhapetvā lokuttaraṃ paññaṃ avasesā paññā nāma. Sabbāpi tebhūmikā paññā ‘‘sekkhā’’tipi na vattabbā, ‘‘asekkhā’’tipi na vattabbāti nevasekkhānāsekkhā, puthujjanapaññā.

125「随顺瑜伽所作处」：指依慧安排、由慧转化、以方便慧成就的这些处。「诸业处中」：在这里，业本身就是业处；业又是处，因为是生存等所依的处，所以称为「业处」。这种解说方法同样适用于「诸手艺处中」。其中，业有两种：低劣的，如编织工等业；殊胜的，如农耕、贸易等。手艺也有两种：低劣的，如竹工等手艺；殊胜的，如书写、算数等。「明就是明处」：应知道那是合乎法的，就像龙曼荼罗、护卫诵、驱策曼荼罗咒等一样。然而，某些像菩萨一样的智者，希望人们能安住轻利，他们既不观看别人在造作这些明，也不去学习别人已经造作好的；不去听正在造作的人怎么讲，而是纯粹依自己的本性，通过思惟来造作。即使智者凭自己本性思惟造作出作品，也和别人通过学习后造作出的作品一样。「业为自有」：指这样了知“此业是众生自己的，这业不是我们的”的智慧。「随顺谛」：就是观智。因为它随顺于通达圣谛，所以称为「随顺谛」。现在，为了显示它的现起方式，说了“色无常等”这句话。其中，用“或”字的不定义，应知道也包含了苦相、无我相，因为它们是以无间缘的方式成立的：凡是无常的，就是苦的；凡是苦的，就是无我的。「那种性质的」：指如下面所描述的那种性质的事物。「随顺忍」等等，都是智慧的同义词。因为它与前面所说的业处等五种原因不相违而随顺，又因为对众生行利益而与道谛、与究竟义谛涅槃不相违而随顺，所以称为「随顺」；能忍受、承担、照见所有这些原因，所以称为「忍」；能见，所以称为「见」；能喜乐，所以称为「喜好」；能了知，所以称为「智」；能观察，所以称为「观察」。当审查那些业处等法时，依靠这智慧能忍受审查，所以称为「法审察忍」。「不从他闻而获得」：指没有听闻他人的教授言说，完全自己思惟而获得。「这称为」：这称为思所成慧。这种慧只会在已被诸佛记别的菩萨中生起。在这其中，随顺谛的智只在两位处于最后有的菩萨中生起；其余的智慧则在所有圆满了波罗蜜的大智慧者中生起。

Yogavihitesūti paññāvihitesu paññāpariṇāmitesu upāyapaññāya sampāditesu. Kammāyatanesūti ettha kammameva kammāyatanaṃ, kammañca taṃ āyatanañca ājīvādīnanti vā kammāyatanaṃ. Esa nayo sippāyatanesupi. Tattha ca duvidhaṃ kammaṃ hīnañca vaḍḍhakikammādi, ukkaṭṭhañca kasivāṇijjādi. Sippampi duvidhaṃ hīnañca naḷakārasippādi, ukkaṭṭhañca muddagaṇanādi. Vijjāva vijjāṭṭhānaṃ, taṃ dhammikameva nāgamaṇḍalaparittaphudhamanakamantasadisaṃ veditabbaṃ. Tāni panetāni ekacce paṇḍitā bodhisattasadisā manussānaṃ phāsuvihāraṃ ākaṅkhantā neva aññehi kariyamānāni passanti, na vā katāni uggaṇhanti. Na karontānaṃ suṇanti, atha kho attano dhammatāya cintāya karonti. Paññavantehi attano dhammatāya cintāya katānipi aññehi uggaṇhitvā karontehi katasadisāneva honti. Kammassakatanti ‘‘idaṃ kammaṃ sattānaṃ sakaṃ, idaṃ no saka’’nti evaṃ jānanañāṇaṃ. Saccānulomikanti vipassanāñāṇaṃ. Tañhi saccapaṭivedhassa anulomanato ‘‘saccānulomika’’nti vuccati. Idānissa pavattanākāraṃ dassetuṃ ‘‘rūpaṃ aniccanti vā’’tiādi vuttaṃ. Tattha vā-saddena aniyamatthena dukkhānattalakkhaṇānipi gahitānevāti daṭṭhabbaṃ nānantariyakabhāvato. Yañhi aniccaṃ, taṃ dukkhaṃ. Yaṃ dukkhaṃ, tadanattāti [(sijjhanato) adhikapāṭho viya dissati]. Yaṃ evarūpanti yaṃ evaṃ heṭṭhā niddiṭṭhasabhāvaṃ. ‘‘Anulomikaṃ khanti’’ntiādīni paññāvevacanāni . Sā hi heṭṭhā vuttānaṃ kammāyatanādīnaṃ pañcannaṃ kāraṇānaṃ apaccanīkadassanena anulomanato, tathā sattānaṃ hitacariyāya maggasaccassa, paramatthasaccassa ca nibbānassa avilomanato anulometīti ca anulomikā. Sabbānipi etāni kāraṇāni khamati sahati daṭṭhuṃ sakkotīti khanti. Passatīti diṭṭhi. Rocetīti ruci. Munātīti muti. Pekkhatīti pekkhā. Te ca kammāyatanādayo dhammā nijjhāyamānā etāya nijjhānaṃ khamantīti dhammanijjhānakkhanti. Parato asutvā paṭilabhatīti aññassa upadesavacanaṃ asutvā sayameva cintento paṭilabhati. Ayaṃ vuccatīti ayaṃ cintāmayā paññā nāma vuccati. Sā panesā abhiññātānaṃ bodhisattānameva uppajjati. Tatthāpi saccānulomikañāṇaṃ dvinnameva bodhisattānaṃ antimabhavikānaṃ, sesapaññā sabbesampi pūritapāramīnaṃ mahāpaññānaṃ uppajjati.

126「从他人听闻而获得」：应知道包括看到他人正在造作业处等、或看到他人已造作的作品，以及听到正在说话的人所说的言语，又或在阿阇黎跟前学习而获得的一切，都称为「从他听闻而获得」。「已得定者」：即具足定的人，这只是举例表示。因为在这里，「修习慧」是特别指观智与道智而说的。

Parato sutvā paṭilabhatīti kammāyatanādīni parena kariyamānāni, parena katāni vā disvāpi parassa kathayamānassa vacanaṃ sutvāpi ācariyasantike uggahetvāpi paṭiladdhā sabbā parato sutvā paṭiladdhanāmāti veditabbā. Samāpannassāti samāpattisamaṅgissa, nidassanamattametaṃ. Vipassanāmaggapaññā hi idha ‘‘bhāvanāpaññā’’ti visesato icchitāti.

127「所谓武器」：应当是为了摧破敌对者而被需要的。然而，没有任何敌对者能比得上贪等烦恼，而能摧破它的唯有佛语，所以说「听闻正是武器」，然后说「那在意义上就是三藏佛语」。现在，为了阐明此义，论师说“正因为那……”开始解释，并以“以听闻为武器”等经句来证成。其中，「断除不善」：即通过彼分断等方法舍弃不善。「修习善」：即生起、增长止与观等善法。「守护自己清净」：即以断除不善和修习善，令有身从贪等染污中变得清净而转起。

Āvudhaṃ nāma paṭipakkhavimathanatthaṃ icchitabbaṃ, rāgādisadiso ca paṭipakkho natthi, tassa ca vimathanaṃ buddhavacanamevāti ‘‘sutameva āvudha’’nti vatvā ‘‘taṃ atthato tepiṭakaṃ buddhavacana’’nti āha. Idāni tamatthaṃ vivaranto ‘‘taṃ hī’’ti ādiṃ vatvā ‘‘sutāvudho’’tiādinā (a. ni. 7.67) suttapadena samattheti. Tattha akusalaṃ pajahatīti tadaṅgādivasena akusalaṃ pariccajati. Kusalaṃ bhāvetīti samathavipassanādikusalaṃ dhammaṃ uppādeti vaḍḍheti ca. Suddhaṃ attānaṃ pariharatīti tena akusalappahānena, tāya ca kusalabhāvanāya rāgādisaṃkilesato visuddhaṃ attabhāvaṃ pavatteti.

128「身住于远离者」：即舍弃群体杂聚，从其中抽离而住的人。这身远离不单是独自一人而已，更是志向出离，所以接着说「乐住出离者」。「心远离」：即断除烦恼杂聚，从而使心从烦恼中远离。这心远离是依禅那、解脱等而成就的，所以接着说「其心清净、达到最胜洁白者」。「依远离」：就是指涅槃。因为通过证得涅槃，人便成为无依着者。因此说「无依着的人」，意思就是达到无为状态、已证得涅槃以及具足果定的人。听闻也因为具有依止的意义而被称为武器，所以又说「这也是……」。因为事实上，经中说“正因为依靠那……”。在此，虽然听闻和远离也都是依靠慧才能完成这里所希望成为武器的任务，然而慧借助听闻，或者即使没有某些远离也能成就此处所希望的武器性。因此，为了显示慧的威力，单独将它作为武器来阐明。所以说“若人有此慧，则他从无畏惧……”等。

Vivekaṭṭhakāyānanti gaṇasaṅgaṇikaṃ vajjetvā tato apakaḍḍhitakāyānaṃ. Svāyaṃ kāyaviveko na kevalaṃ ekākībhāvo, atha kho paṭhamajjhānādi nekkhammayogatoti āha ‘‘nekkhammābhiratāna’’nti. Cittavivekoti kilesasaṅgaṇikaṃ pahāya tato cittassa vivittatā. Sā pana jhānavimokkhādīnaṃ vasena hotīti āha ‘‘parisuddhacittānaṃ paramavodānappattāna’’nti. Upadhivivekoti nibbānaṃ. Tadadhigamena hi puggalassa nirupadhitā. Tenāha ‘‘nirupadhīnaṃ puggalāna’’nti, visaṅkhāragatānaṃ adhigatanibbānānaṃ, phalasamāpattisamaṅgīnañcāti attho. Sutampi avassayaṭṭheneva āvudhaṃ vuttanti āha ‘‘ayampī’’ti. Tathā hi vuttaṃ ‘‘tañhi nissāyā’’ti. Kāmañcettha sutapavivekāpi paññāvaseneva yathādhippetaāvudhattasādhakā , paññā pana sutena, ekaccapavivekena vā vināpi idhādhippetaāvudhattasādhanīti tato paññā sāmatthiyadassanatthaṃ visuṃ āvudhabhāvena vuttā. Tenāha ‘‘yassa sā atthi, so na kutocī’’tiādi.

129「未知未了知法」：指在无始的轮回中未曾了知、未曾晓了的不死法，或者说，为了了知未曾晓了的四圣谛法而修行的人，由这先前的作意而生起的根。在巴利圣典的摄受品中说“有九根”，那正是为了显示由先前作意所成就的现起状态差别而说的；然而在意义上，它就是道正见本身。因此他说「这是须陀洹道智的名称」。「已知根」：即了知之根，不超越由第一道所已知的范围，正是对于那些已被彼道所知了的四圣谛法的了知之根，所以这么说。因此他说「成为已知者的了知之根」。「了知故称为已知者」：已知的状态称为“已知”，或者说由于是已知者的状态，或者依了知的作用而成为的状态，故称“成为已知者”。「于已了知者中」：指在了知了应知的四圣谛而住的人中。因此他说「达到了知作用究竟者」，即达到遍知等各类了知作用的终点的人。

Nāññātaṃ aviditaṃ dhammanti anamatagge saṃsāravaṭṭe na aññātaṃ aviditaṃ amatadhammaṃ, catusaccadhammameva vā jānissāmīti paṭipannassa iminā pubbābhogena uppannaṃ indriyaṃ. Yaṃ pāḷiyaṃ saṅgahavāre ‘‘nava indriyāni hontī’’ti vuttaṃ, taṃ pubbābhogasiddhaṃ pavattiākāravisesaṃ dīpetuṃ vuttaṃ, atthato pana maggasammādiṭṭhi eva sāti āha ‘‘sotāpattimaggañāṇassetaṃ adhivacana’’nti. Aññindriyanti ājānanakaindriyaṃ, paṭhamamaggena ñātamariyādaṃ anatikkamitvā tesaṃyeva tena maggena ñātānaṃ catusaccadhammānaṃ jānanakaindriyanti vuttaṃ hoti. Tenāha ‘‘aññābhūtaṃ ājānanabhūtaṃ indriya’’nti. Ājānātīti añño, aññassa bhūtaṃ, ājānanavasena vā bhūtanti aññabhūtaṃ.Aññātāvīsūti jānitabbaṃ catuariyasaccaṃ ājānitvā ṭhitesu. Tenāha ‘‘jānanakiccapariyosānappattesū’’ti, pariññādibhedassa jānanakiccassa pariniṭṭhānappattesu.

130「肉眼即眼净色」：所谓肉眼，是由四种界、颜色、香、味、食素、所依、形态、命根、性根、身净色、眼净色——如是十四个成分组成的肉团。

Maṃsacakkhu cakkhupasādoti maṃsacakkhu nāma catasso dhātuyo, vaṇṇo, gandho, raso, ojā, sambhavo, saṇṭhānaṃ, jīvitaṃ, bhāvo, kāyappasādo, cakkhupasādoti evaṃ cuddasasambhāro maṃsapiṇḍo.

131因为是在将遍光扩大后，在那光中看见色法，所以说「天眼是依于光之智」。由于天眼已被单独列出，所以「慧眼是世间与出世间的智慧」这一含义，虽然字面上没说，但实际上已经成立了。

Kasiṇālokaṃ vaḍḍhetvā tattha rūpadassanato ‘‘dibbacakkhu ālokanissitaṃ ñāṇa’’nti vuttaṃ. Dibbacakkhupaññāvinimuttā eva lokiyapaññā paññācakkhūti ayamattho avuttasiddho dibbacakkhussa visuṃ gahitattāti vuttaṃ ‘‘paññācakkhu lokiyalokuttarapaññā’’ti.

132「增上戒」：指更高级、更殊胜的戒。由于是应当修学的，也就是应当反复习行的。所谓增上戒，是因为它是无余身语律仪的状态，也是道戒的基础。增上心，因为是道定的基础。增上慧，因为是道慧的基础。现在，为了用理由说明它们成为增上戒等的性质，说了“即使在未生起时也……”等。其中，「未生起」指还未转起。增上戒正是因为它是证得涅槃的缘。「具足」一词，这里应该把“希望证得涅槃的人”这个词带进来关联理解。

Adhikaṃ visiṭṭhaṃ sīlanti adhisīlaṃ. Sikkhitabbatoti āsevitabbato. Adhisīlaṃ nāma anavasesakāyikavācasikasaṃvarabhāvato, maggasīlassa padaṭṭhānabhāvato ca. Adhicittaṃ maggasamādhissa adhiṭṭhānabhāvato. Adhipaññā maggapaññāya adhiṭṭhānabhāvato. Idāni nesaṃ adhisīlādibhāvaṃ kāraṇena paṭipādetuṃ ‘‘anuppannepi hī’’tiādi vuttaṃ. Tattha anuppanneti appavatte. Adhisīlameva nibbānādhigamassa paccayabhāvato. Samāpannāti ettha ‘‘nibbānaṃ patthayantenā’’ti padaṃ ānetvā sambandhitabbaṃ.

133「行善者得善，作恶者得恶。」

‘‘Kalyāṇakārī kalyāṇaṃ, pāpakārī ca pāpakaṃ;

134「造作者确实承受这两者，因为业紧随着造作者。」（《相应部》1.256）

Anubhoti dvayampetuṃ, anubandhañhi kāraka’’nti. (saṃ. ni. 1.256);

135如此，通过审察过去和未来轮回根本之苦，成为悚惧的依处，并成为期待解脱之缘的、了知业是自作自受的智慧——这就是增上慧，他们是这么说的。世间戒等被称为增上戒等，是间接的、譬喻性的；为了显示这里所说的才是真正直接、非譬喻的意义，于是说“一切……”等等。

Evaṃ atīte, anāgate ca vaṭṭamūlakadukkhasallakkhaṇavasena saṃvegavatthutāya vimuttiākaṅkhāya paccayabhūtā kammassakatāpaññā adhipaññā’’ti vadanti. Lokiyasīlādīnaṃ adhisīlādibhāvo pariyāyenāti nippariyāyameva taṃ dassetuṃ ‘‘sabbaṃ vā’’tiādi vuttaṃ.

136「五门身」：是指在五门中生起的触等诸法的集合。因为这身已经修习的状态就是“修习”，所以称为“身修习”。由于诸漏尽者证得最上道，一切染污都已断除；从断除之时起，他们不再有任何串习，因此对他们来说，连理当串习的眼识、耳识所认知的法都不存在，更何况那些粗显的法呢？所以，他们的五门身本来就是善修的。因此，经中说：“诸漏尽者……是善修的。”他们不像其他人那样羸弱，因为那些能导致羸弱的烦恼已完全断除。

Pañcadvārikakāyoti pañcadvāresu kāyo phassādidhammasamūho. Kāyo ca so bhāvitabhāvena bhāvanā cāti kāyabhāvanā nāma. Yasmā khīṇāsavānaṃ aggamaggādhigamanena sabbasaṃkilesā pahīnāti pahīnakālato paṭṭhāya sabbaso āsevanābhāvato natthi tesaṃ bhāviniyāpi cakkhusotaviññeyyā dhammā, pageva kāḷakā, tasmā pañcadvārikakāyo subhāvito eva hoti. Tena vuttaṃ ‘‘khīṇāsavassa hi…pe… subhāvito hotī’’ti. Na aññesaṃ viya dubbalā dubbalabhāvakarānaṃ kilesānaṃ sabbaso pahīnattā.

137「观」是见无上，因为以无常随观等方式完全正确地照见诸行。「道」是行道无上，因为没有比它更超胜的行道。「果」是解脱无上，因为其不动摇性。或者，「果」是见无上，因为即使在现观涅槃之后，它也能持续生起一整天。「涅槃」是解脱无上，因为它超越了一切有为。将「见」一词理解为业格，以说明涅槃具有见之无上性，为了显示这一点，〔论师〕说：“因为再没有比这更超胜、更值得见的东西了。”“没有比这更超胜的”即是无上，无上本身即是无上性，因此〔论师〕说“最上、最胜”。

Vipassanā dassanānuttariyaṃ aniccānupassanādivasena saṅkhārānaṃ sammadeva dassanato. Maggo paṭipadānuttariyaṃ taduttaripaṭipadāya abhāvato. Phalaṃ vimuttānuttariyaṃ akuppabhāvato. Phalaṃ vā dassanānuttariyaṃ divasampi nibbānaṃ paccakkhato disvā pavattanato. Nibbānaṃ vimuttānuttariyaṃ sabbasaṅkhatavinissaṭattā. Dassana-saddaṃ kammasādhanaṃ gahetvā nibbānassa dassanānuttariyatā vuttāti dassento ‘‘tato uttarañhi daṭṭhabbaṃ nāma natthī’’ti āha. Natthi ito uttaranti anuttaraṃ, anuttarameva anuttariyanti āha ‘‘uttamaṃ jeṭṭhaka’’nti.

138所谓「其余」的，是指以五法门和四法门所说明的其余三种定。应知，正是借着这“三种定”的指称，经典中也收录了五法门的分类。其中应说的内容，在《究竟义灯》的《清净道论注释》中已经说过了，因此，应当按照那里所说的方法去理解。

Sesoti vuttāvaseso pañcakanayena, catukkanayena ca tividho samādhi, iminā eva ca samādhittayāpadesena suttantesupi pañcakanayo āgato evāti veditabbaṃ. Tattha yaṃ vattabbaṃ, taṃ paramatthamañjūsāyaṃ visuddhimaggasaṃvaṇṇanāyaṃ (visuddhi. ṭī. 1.38) vuttameva, tasmā tattha vuttanayeneva veditabbaṃ.

139「来处」是指名称由此而来，即从那里来。「从功德」指从自性。「从所缘」指从所缘法。执取无我，是指安立起“一切行都是无我”的观。见无我，是指首先通达诸行的“无我”相。从无我出起，是指以无我的方式生起的出起导向观，达到道之出起。因为没有那些执着为实有的烦恼，即那些以我执为缘、与邪见同处的烦恼被镇伏了；这种观因为如实把握了我空，故名为「空」。难道这不就成了：观是从功德得「空」之名，而不是从「来处」得吗？从非迂曲的严格意义上讲，不是没有吗？确实，在得名的理据上是这样，但实际赋予名称时并非如此，所以这没有过失。再者，经教的说法是迂曲的方便说，不像阿毗达摩论说那样毫无迂曲，因此更没有过失了。

Āgacchati nāmaṃ etasmāti āgamanaṃ, tato āgamanato.Saguṇatoti sarasato. Ārammaṇatoti ārammaṇadhammato. Anattato abhinivisitvāti ‘‘sabbe saṅkhārā anattā’’ti vipassanaṃ paṭṭhapetvā. Anattato disvāti paṭhamaṃ saṅkhārānaṃ ‘‘anattā’’ti anattalakkhaṇaṃ paṭivijjhitvā. Anattato vuṭṭhātīti vuṭṭhānagāminivipassanāya anattākārato pavattāya maggavuṭṭhānaṃ pāpuṇāti. Asuññatattakārakānaṃ kilesānaṃabhāvāti attābhinivesapaccayānaṃ diṭṭhekaṭṭhānaṃ kilesānaṃ vikkhambhanato vipassanā suññatā nāma attasuññatāya yāthāvato gahaṇato. Nanu evaṃ vipassanāya saguṇato suññatā, na āgamanatoti nippariyāyato natthīti? Saccametaṃ nāmalābhe, na pana nāmadāneti nāyaṃ doso. Atha vā suttantakathā nāma pariyāyakathā, na abhidhammakathā viya nippariyāyāti bhiyyopi na koci doso.

140因为当从功德和所缘方面得名时，由于同一个事物有可能获得另一个名称，所以会造成名称的混淆。然而，从「来处」得名时，因为不会获得其他名称，也不可能获得，所以没有混淆。因此才说“另一”等。所谓“没有那些造作相状的烦恼”，是指以执取常相等等为缘的那些烦恼被镇伏了。虽然这种观在生起时确实会打破常相等等，但由于它并未舍弃诸行的相状，因此，从非迂曲的严格意义上说，它并不获得「无相」的名称。然而，这是从迂曲的角度说的。正因为如此，在阿毗达摩中，由于是以非迂曲的方式开示，才单独提出了道之「无相」名。而在经典中也说：

Yasmā saguṇato, ārammaṇato ca nāmalābhe saṅkaro hoti ekasseva nāmantaralābhasambhavato. Āgamanato pana nāmalābhe saṅkaro natthi nāmantaralābhābhāvato, asambhavato ca, tasmā ‘‘aparo’’tiādi vuttaṃ. Nimittakārakakilesābhāvāti niccanimittādiggāhakapaccayānaṃ kilesānaṃ vikkhambhanato. Kāmañcāyaṃ vipassanā niccanimittādiṃ ugghāṭentī pavattati, saṅkhāranimittassa pana avissajjanato na nippariyāyato animittanāmaṃ labhatīti. Pariyāyena panetaṃ vuttaṃ. Tathā hi nippariyāyadesanattā abhidhamme maggassa animittanāmaṃ uddhaṭaṃ. Sutte ca –

141“你当修习无相，断除慢随眠；”

‘‘Animittañca bhāvehi, mānānusayamujjaha;

142由此通达了慢，你将寂静地生活。

Tato mānābhisamayā, upasanto carissasī’’ti. (su. ni. 344; saṃ. ni. 1.212);

143“没有那些造作誓愿的烦恼”，是指以追求快乐等誓愿为缘的种种烦恼被镇伏了。

Animittapariyāyo āgato. Paṇidhikārakakilesābhāvāti sukhapaṇidhiādipaccayānaṃ kilesānaṃ vikkhambhanato.

144所谓「因贪等而空」，是指由于以断除的方式彻底舍断，从而远离了贪等。贪等本身即是贪之相等。因为先前生起的贪等，能成为之后生起的贪等之因。贪等本身，正因为是誓愿的缘，所以被称为贪之誓愿等。应当明白：涅槃因为是无为法的状态，其本身就脱离了一切有为，所以是以贪等为空，也脱离了贪等之相与誓愿。在此，行舍智连同随顺智即是出起导向观。当它观照为「空」时，即被称为「空性」；当它观照为「苦」时，因为枯竭了渴爱的誓愿，所以被称为「无愿」。它站在为证得道而趣入的行道位置上，因而赋予道“空、无相、无愿”的名称。而且，在依「来处」得名时，依「功德」和「所缘」得名也必然成立。但反过来，依功德和所缘得名时，却并非在所有情况下都能依来处得名。这是因为，要让名称圆满成立有其特殊因缘，并且为了确定“一切道都可依功德与所缘结合三种名称，但并非都可依来处得名”这一结论。所以，从非迂曲的直接意义上说，依来处得名是最主要的，而非依其他；但若从迂曲的广义上说，则应允许以三种方式得名。以上即是义注中以“三种说”等展开的考察，应当如此理解。

Rāgādīhi suññattāti samucchedavasena pajahanato rāgādīhi vivittattā. Rāgādayo eva rāganimittādīni. Purimuppannā hi rāgādayo parato uppajjanakarāgādīnaṃ kāraṇaṃ hoti. Rāgādayo eva tathā paṇidhānassa paccayabhāvato rāgapaṇidhiādayo. Nibbānaṃ visaṅkhārabhāveneva sabbasaṅkhāravinissaṭattā rāgādīhi suññaṃ, rāgādinimittapaṇidhivirahitañcāti daṭṭhabbaṃ. Ettha ca saṅkhārupekkhā sānulomā vuṭṭhānagāminivipassanā, sā suññato vipassantī ‘‘suññatā’’ti vuccati, dukkhato passantī taṇhāpaṇidhisosanato ‘‘appaṇihitā’’ti. Sā maggādhigamāya āgamanapaṭipadāṭhāne ṭhatvā maggassa ‘‘suññataṃ animittaṃ appaṇihita’’nti nāmaṃ deti. Āgamanato ca nāme laddhe saguṇato ca ārammaṇato ca nāmaṃ siddhameva hoti, na pana saguṇārammaṇehi nāmalābhe sabbattha āgamanato nāmaṃ siddhaṃ hotīti paripuṇṇanāmasiddhihetuttā, ‘‘saguṇārammaṇehi sabbesampi nāmattayayogo, na āgamanato’’ti vavatthānakarattā ca nippariyāyato āgamanatova nāmalābho padhānaṃ, na itarehi, pariyāyato pana tidhā nāmalābho icchitabboti aṭṭhakathāyaṃ ‘‘tividhā kathā’’tiādinā ayaṃ vicāro katoti daṭṭhabbaṃ.

145「纯净状态」是指通过去除烦恼的不净而达到的清净、没有杂染的状态。因此说：“应依三种善行来理解。”

Sucibhāvoti kilesāsucivigamena suddhabhāvo asaṃkiliṭṭhabhāvo. Tenāha ‘‘tiṇṇaṃ sucaritānaṃ vasena veditabbo’’ti.

146「牟尼的这些」是指牟尼行。那些由于了知自他利益而被称为牟尼的法，即如此所说的法，因此说「造成牟尼状态的、牟尼行道的法」。其中，由于身体不应做的，就不做；应做的，就做；了知「在这身体中有头发」等（即以身作为施设的所缘）；依集、灭、味、过患、出离，如实遍知身体；以这样的遍知为缘而生起的观道；以及以此对身体断除欲贪；灭尽身行后所应证得的定等——这一切以身门而转起的牟尼行道法，就称为「身牟尼行」。因此，为了显示这个意义，圣典说：「三种身恶行的舍断」等。其余两者（语牟尼行、意牟尼行）也依照同样的道理。在这里，区别在于：依变异语与声响语而生起的慧，是语所缘的智；从集等遍知该语，就是语遍知；依八十一种世间心而生起的智，是意所缘的智；从集等遍知它，就是意遍知。

Munino etānīti moneyyāni. Yehi dhammehi ubhayahitamunanato muni nāma hoti, te evaṃ vuttāti āha ‘‘munibhāvakarā moneyyapaṭipadā dhammā’’ti. Tattha yasmā kāyena akattabbassa akaraṇaṃ, kattabbassa ca karaṇaṃ, ‘‘atthi imasmiṃ kāye kesā’’tiādinā (dī. ni. 2.377; ma. ni. 1.110; 3.153; a. ni. 6.29; 10.60; vibha. 356; khu. pā. 3.1; netti. 47) kāyasaṅkhātassa ārammaṇassa jānanaṃ, kāyassa ca samudayato atthaṅgamato assādato ādīnavato nissaraṇato ca yāthāvato parijānanaṃ, tathā parijānanavasena pavatto vipassanāmaggo, tena ca kāye chandarāgassa pajahanaṃ, kāyasaṅkhāraṃ nirodhetvā pattabbasamāpatti cāti sabbe ete kāyamukhena pavattā moneyyapaṭipadā dhammā kāyamoneyyaṃ nāma. Tasmā tamatthaṃ dassetuṃ ‘‘tividhakāyaduccaritassa pahāna’’ntiādinā pāḷi āgatā. Sesadvayepi eseva nayo. Tattha copanavācañceva saddavācañca ārabbha pavattā paññā vācārammaṇe ñāṇaṃ. Tassa vācāya samudayādito parijānanaṃ vācāpariññā. Ekāsītividhaṃ lokiyacittaṃ ārabbha pavattañāṇaṃ manārammaṇe ñāṇaṃ. Tassa samudayādito parijānanaṃ manopariññāti ayameva viseso.

147「益」：因为从此到达成就，所以称为「益」；也就是善法的增胜，因此说「益即增长」。「非益」：成就依此而离去，所以称为「非益」；也就是善法的减损，因此说「非益即不增长」。这些益与非益的因、方便道，就是通过它而接近、到达益与非益的方法。在这里，增长有两种：来自非义的减损，以及来自义利的生起；同样，不增长也有两种：来自义利的减损，以及来自非义的生起。「了知它们」是指如实地了知那些称为益与非益的、如上所述的种种增长与不增长。「善巧」就是娴熟、敏锐。为了以圣典的方式显示这两者，便说：「由此说」等。

Ayanti ito sampattiyoti āyo, kusalānaṃ dhammānaṃ abhibuddhīti āha ‘‘āyoti vuḍḍhī’’ti. Apenti sampattiyo etenāti apāyo, kusalānaṃ dhammānaṃ hānīti āha ‘‘apāyoti avuḍḍhī’’ti. Tassa tassāti āyassa ca apāyassa ca. Kāraṇaṃ upāyo upeti upagacchati etena āyo, apāyo cāti. Tattha duvidhā vuḍḍhi anatthahānito, atthuppattito ca, tathā avuḍḍhi atthahānito, anatthuppattito ca. Tesaṃ pajānanāti tesaṃ āyāpāyasaññitānaṃ yathāvuttappabhedānaṃ vuḍḍhiavuḍḍhīnaṃ yāthāvato pajānanā. Kosallaṃ kusalatā nipuṇatā. Tadubhayampi pāḷivaseneva dassetuṃ ‘‘vuttañheta’’ntiādi vuttaṃ.

148其中，所谓「益善巧」，就是对于不善法的不生起与灭尽，以及善法的生起与增长，具有这种了知的慧。现在，为了以圣典的方式显示非益善巧，便说「其中，什么」等。其中，所谓「非益善巧」，就是对于善法的不生起与灭尽，以及不善法的生起与增长，具有这种了知的慧。在此，有人可能会这样想：「益善巧可以是慧，但非益善巧怎么能称为慧呢？因为它能产生非益，所以才称为非益善巧吧。」然而，那只是个人的臆测。实际上，有智慧的人会这样了知：「当我如此作意时，未生起的善法不会生起，已生起的善法会灭尽；未生起的不善法会生起，已生起的不善法会增长。」如此了知之后，他就不让未生起的不善法生起，并舍断已生起的不善法；他让未生起的善法生起，并让已生起的善法达到修习圆满。这样，非益善巧也是慧。「一切」是指与益善巧相关和与非益善巧相关的所有事。「随其方便」是指在各种应作之事中，都成为善巧的方便。

Tattha idaṃ vuccatīti yā imesaṃ akusaladhammānaṃ anuppattinirodhesu, kusaladhammānañca uppattibhiyyobhāvesu paññā, idaṃ āyakosallaṃ nāma vuccati. Idāni apāyakosallampi pāḷivaseneva dassetuṃ ‘‘tattha katama’’ntiādi vuttaṃ. Tattha idaṃ vuccatīti yā imesaṃ kusaladhammānaṃ anuppajjananirujjhanesu, akusaladhammānañca uppattibhiyyobhāvesu paññā, idaṃ apāyakosallaṃ nāma vuccatīti. Etthāhaāyakosallaṃ tāva paññā hotu, apāyakosallaṃ kathaṃ paññā nāma jātāti evaṃ maññati ‘‘apāyuppādanasamatthatā apāyakosallaṃ nāmā’’ti, taṃ pana tassa matimattaṃ. Paññavā eva hi ‘‘mayhaṃ evaṃ manasi karoto anuppannā kusalā dhammā nuppajjanti, uppannā nirujjhanti. Anuppannā akusalā dhammā uppajjanti, uppannā vaḍḍhantī’’ti pajānāti, so evaṃ ñatvā anuppanne akusale dhamme na uppādeti, uppanne pajahati. Anuppanne kusale dhamme uppādeti, uppanne bhāvanāpāripūriṃ pāpeti. Evaṃ apāyakosallampi paññā evāti. Sabbāpīti āyakosallapakkhikāpi apāyakosallapakkhikāpi. Tatrupāyāti tatra tatra karaṇīye upāyabhūtā.

149「为了防护那个紧急事」：是指为了防护紧急的事务或危险，纯粹通过了知那种即刻生起之因。所谓「即刻生起之因」，是因为在那种场合、那个刹那就有生起的可能，所以称为「即刻生起」，也就是依场合而生起的因；纯粹通过了知这个因来达成防护。

Tassa tikicchanatthanti accāyikassa kiccassa, bhayassa vā pariharaṇatthaṃ ṭhānuppattiyakāraṇajānanavasenevāti ṭhāne taṅkhaṇe eva uppatti etassa atthīti ṭhānuppattikaṃ, ṭhānaso uppajjanakakāraṇaṃ, tassa jānanavaseneva.

150「以陶醉的状态转起」：是指由于自身依靠处的令人陶醉性，而以产生骄慢的方式转起的骄慢。「无病者」即没有疾病的人。「生慢之因」就是骄慢的生起。「住于青年」：立足于青年，即仰仗年轻而生起的骄慢。为了显示「一切生命本质上是死灭所摧破、与苦相伴随的」，不顾这两者，而依着相续存活的因缘以及容易获得而生起的骄慢，便是寿命慢，因此说「长寿」等。

Majjanākāravasena pavattamānāti attano vatthuno madanīyatāya madassa āpajjanākārena pavattamānā uṇṇatiyo. Nirogoti arogo. Mānakaraṇanti mānassa uppādanaṃ. Yobbane ṭhatvāti yobbane patiṭṭhāya, yobbanaṃ apassāyāti attho. Sabbesampi jīvitaṃ nāma maraṇapabhaṅguraṃ dukkhānubandhañca, tadubhayaṃ anoloketvā, pabandhaṭṭhitipaccayā sulabhatañca nissāya uppajjanakamado jīvitamadoti dassetuṃ ‘‘ciraṃ jīvi’’ntiādi vuttaṃ.

151「增上」是指最上、主宰者。从这种增上而来的，就是「增上缘」。那是什么呢？就是不作恶。因此说：「我如此……」等。在这里，戒等应视为世间法，所以「依解脱」是指世间解脱。最上即主宰者、尊胜者。在此，以自己和法为增上而不作恶，应知是依惭的力量；以世间为增上而不作恶，是依愧的力量。

Adhipati vuccati jeṭṭhako, issaroti attho. Tato adhipatito āgataṃ ādhipateyyaṃ. Kiṃ taṃ? Pāpassa akaraṇaṃ. Tenāha ‘‘ettakomhī’’tiādi. Tattha sīlādayo lokiyā eva daṭṭhabbā, tasmā vimuttiyāti lokiyavimuttiyā. Jeṭṭhakanti issaraṃ, garunti attho. Ettha ca attānaṃ, dhammañca adhipatiṃ katvā pāpassa akaraṇaṃ hiriyā vasena veditabbaṃ. Lokaṃ adhipatiṃ katvā akaraṇaṃ ottappassa vasena.

152「论事」是谈论生起的立足处。因为离开这些，谈论就无法生起，所以称为「谈论之因」。「长时」一词的意义前面已经说过，不过从义理上来说，它只是法的延续。在这里，这些法就是诸蕴，基于它们所施设的并没有实体，因此说：「过去法，就是指过去的诸蕴」。而且，所谓的「时间」就像方位等一样，在意义上只是依法的延续而得的施设，并不是真实存在的法，为显示此义，便说：「此外」等。

Kathāvatthūnīti kathāya pavattiṭṭhānāni. Yasmā tehi vinā kathā nappavattati, tasmā ‘‘kathākāraṇānī’’ti vuttaṃ. Addhāna-saddassa attho heṭṭhā vutto eva, so panatthato dhammappavattimattaṃ . Dhammā cettha khandhā eva, tabbinimuttā ca tesaṃ gati natthīti āha ‘‘atītaṃ dhammaṃ, atītakkhandheti attho’’ti. Ayañca addhā nāma disādi viya atthato dhammappavattiṃ upādāya paññattimattaṃ, na upādā na bhūtadhammoti tamatthaṃ dassetuṃ ‘‘apicā’’tiādi vuttaṃ.

153为了详细说明前面简略提到的“以破除之义及令了知之义”，接下来宣说“宿住”等词。「宿住」(pubbenivāsa)：指过去所住过的诸蕴。「彼」(tam)：指愚痴的黑暗。「刺破」(vijjhati)：指破坏、断除的意思。而且，正是由于破除了那覆蔽的黑暗——也就是无明，并使宿住及死生了了分明、显露出来，所以称为「明」(vijjā)。「彼」(tam)：指死生。

‘‘Tamavijjhanaṭṭhena viditakaraṇaṭṭhenā’’ti saṅkhepato vuttamatthaṃ vivarituṃ ‘‘pubbenivāsā’’tiādi vuttaṃ. Pubbenivāsanti pubbe nivutthakkhandhe. Tamanti mohatamaṃ. Vijjhatīti vihanati, pajahatīti attho. Teneva ca paṭicchādakatamavijjhanena pubbenivāsañca viditaṃ pākaṭaṃ karotīti vijjāti. Tanti cutūpapātaṃ.

154「天住」(dibbo vihāro)：因为能带来再生为殊胜天人的状态，所以称为天住。如果这样问：那其他（慈、悲、喜）不也成为天住了吗？并非如此，因为那些（慈、悲、喜）是以利益众生等方式而转起的，有其各自的殊胜之处；而舍则是以无过失的意义、最殊胜的意义，早已安立了“梵住”这个名称。「圣住」(ariyo vihāro)：因为极其清净、以完全断除对立（烦恼）的方式而应远离烦恼、所应证得，或者由于已经证得圣者的状态，紧接着就称为“圣”；又或者因为是诸圣者所拥有的，所以称为圣住。

Upapattidevavisesabhāvāvaho vihāroti katvā dibbo vihāro. Nanu evaṃ aññamaññānampi dibbavihārabhāvo āpajjatīti? Na tāsaṃ sattesu hitūpasaṃhārādivasena pavattiyā savisesaṃ niddosaṭṭhena, seṭṭhaṭṭhena ca brahmavihārasamaññāya niruḷhabhāvato. Suvisuddhito paṭipakkhasamucchindanavasena araṇīyato pattabbato, ariyabhāvappattiyā vā anantaraṃ ariyo. Ariyānaṃ ayanti vā ariyo vihāro.

155其余的内容，正如前面所说的方法一样。

Sesaṃ heṭṭhā vuttanayameva.

164三法注释结束。

Tikavaṇṇanā niṭṭhitā.

165四法注释

Catukkavaṇṇanā

306「前」(pubbe)：指如《大念处》注释中前面所说明的那样。

306.Pubbeti heṭṭhā mahāsatipaṭṭhānavaṇṇanāyaṃ.

157「凡欲」(yo chando)：指依于欲求的状态而成为欲。欲的状态，或者令成为欲的状态，就是「欲性」(chandikatā)。「作欲」(kattukamyatā)：即想要去作的欲求。「善」(kusala)：即熟练，由善巧所生。「法欲」(dhammacchando)：即对体性的欲求。要知道，此“欲”有多种：渴爱之欲、见解之欲、精进之欲、法之欲。在这里，所指的正是作欲的善法欲。「生欲」(chandaṃ janeti)：即令那个欲生起；能够让它转起，所以就称为“生”。「作策励」(vāyāmaṃ karoti)：即作加行、精勤。「发勤精进」(vīriyaṃ ārabhati)：即令身的、心的精进转起。「策励心」(cittaṃ upatthambheti)：即用那俱生的精进将心提振起来。「勤」(padahati)：即作勤精进。这些词句应当依次与生起、修习、多作、持续造作相应。为了避免繁复，所以说：“这里是略说。”

Yo chandoti yo chandiyanavasena chando. Chandikatāti chandabhāvo, chandikaraṇākāro vā. Kattukamyatāti kattukāmatā. Kusaloti cheko kosallasambhūto . Dhammacchandoti sabhāvacchando. Ayañhi chando nāma taṇhāchando, diṭṭhichando, vīriyachando, dhammacchandoti bahuvidho. Idha kattukamyatākusaladhammacchando adhippeto. Chandaṃ janetīti taṃ chandaṃ uppādeti. Taṃ pavattento hi janeti nāma. Vāyāmaṃ karotīti payogaṃ parakkamaṃ karoti. Vīriyaṃ ārabhatīti kāyikacetasikavīriyaṃ pavatteti. Cittaṃ upatthambhetīti teneva sahajātavīriyena cittaṃ ukkhipati. Padahatīti padhānaṃ vīriyaṃ karoti. Paṭipāṭiyā panetāni padāni uppādanāsevanābhāvanābahulīkammasātaccakiriyāhi yojetabbāni. Vitthāraṃ pariharanto ‘‘ayamettha saṅkhepo’’tiādimāha.

158「依于欲」(chandaṃ nissāya)：即是“有欲者得心定，我这样得到”，像这样依止于欲，以欲作为主导、上首、先行而生起的定，称为「欲定」(chandasamādhi)。「勤之体」(padhānabhūtā)：指由勤所生，或者已达到勤的状态。「诸行」(saṅkhārā)：指能完成四种作用的正勤精进。「那些法」(tehi dhammehi)：即与上述的定和精进相伴、相应的法。「为神足」(iddhiyā pāda)：以成就为同义语，以成就圆满的含义，或者更可以说：众生由此而成就、增长、达到殊胜，所以称为“神”；而这些（欲、定、勤诸行）成为了足，是就其作为支持的意义而言，也就是与近行禅那等善心相应的欲定勤行之足。因为前面的神是后面神足的足、基础、立足处，所以又说是“神足成为足”。「于其余」(sesesu)：是指第二神足等。虽然这部《迦那瓦沙巴经》中也有神足的论究，但那只是简略的，所以说：“其广分别……开示”。

Chandaṃ nissāyāti ‘‘chandavato cetosamādhi hoti, mayhaṃ evaṃ hotī’’ti evaṃ chandaṃ nissāya chandaṃ dhuraṃ jeṭṭhakaṃ pubbaṅgamaṃ katvā pavatto samādhi chandasamādhi. Padhānabhūtāti padhānajātā, padhānabhāvaṃ vā pattā. Saṅkhārāti catukiccasādhakaṃ sammappadhānavīriyaṃ vadati. Tehi dhammehīti yathāvuttasamādhivīriyehi upetaṃ sampayuttaṃ. Iddhiyā pādanti nipphattipariyāyena ijjhanaṭṭhena, ijjhanti etāya sattā iddhā vuddhā ukkaṃsagatā hontīti iminā vā pariyāyena ‘‘iddhī’’ti saṅkhyaṃ gatānaṃ upacārajjhānādikusalacittasampayuttānaṃ chandasamādhipadhānasaṅkhārānaṃ adhiṭṭhānaṭṭhena pādabhūtaṃ. Yasmā purimā iddhi pacchimāya iddhiyā pādo pādakaṃ padaṭṭhānaṃ hoti, tasmā ‘‘iddhibhūtaṃ vā pāda’’nti ca vuttaṃ. Sesesupīti dutiyaiddhipādādīsu. Kāmañcettha janavasabhasuttepi iddhipādavicāro āgato, sopi saṅkhepato evāti āha ‘‘vitthāro pana…pe… dīpito’’ti.

307「现法」指现前存在的自身，所以说「即于此自身中」。「为了乐住」：为了以无烦恼、无染着的快乐而安住。「果等至禅那」指四种果等至的禅那。「在后分」指证得漏尽之后的部分。「所生成的禅那」指所证得的色界禅那与无色界禅那。

307.Diṭṭhadhammo vuccati paccakkhabhūto attabhāvoti āha ‘‘imasmiṃyeva attabhāve’’ti. Sukhavihāratthāyāti nikkilesatāya nirāmisena sukhena viharaṇatthāya. Phalasamāpattijhānānīti cattāripi phalasamāpattijhānāni. Aparabhāgeti āsavakkhayādhigamato aparabhāge. Nibbattitajjhānānīti adhigatarūpārūpajjhānāni.

160「日月、灯、摩尼珠等」：以“灯”一词来指称灯烛；“等”字则包含了火炬、闪电等。「光明」：即作意——无论白天还是夜晚，都按所获得的方式，将日月等光明如实地作意、安立于心中。「他如此作意」：如同善修光明遍的人，其遍光明能随心所欲地现起。那光明在夜晚现前，他借此安立白昼想，如同白天一样远离惛沉睡眠。因此说「如昼，如夜」。「如夜间所见光明」：指如同夜晚所见的月光等光明那样，已被获得。「于昼亦如此作意」：即用夜晚所见的方式，在白天作意那光明，安立于心中。「不被覆盖」：即不被惛沉睡眠的覆盖所遮蔽。「不被遮障」：即不被遮盖。「有光耀」：即具有智光。这可以是遣除惛沉睡眠的光明，也可以是遍光明，或者是遍作光明；如同随烦恼光明一样，这一切光明都是智等起的。「为得智见」：是为了获得天眼智。因为天眼智对于色界之“天”及对其他对象的“见”义，在此被称为「智见」。「作意光明想」这里所说的光明，是遣除惛沉睡眠的光明。「遍作光明」：是为了修天眼智而进行的遍作所生起的光明。其中，依前一种而特别说「诸漏尽者」；因为他的惛沉睡眠已被极好地断除，其他人则不是。依后一种而说「于彼已来或未来时」等。其中，「于彼」指天眼智。「已来」即已获得。「未来」即未获得。因为那样的光明只依根本禅那才能生起遍作光明，由此那光明具足极清净、极纯净等殊胜功德，所以说「以根本禅那……修习」等。

Sūriyacandapajjotamaṇiādīnanti pajjotaggahaṇena padīpaṃ vadati. Ādi-saddena ukkāvijjulatādīnaṃ saṅgaho. Ālokoti manasi karotīti sūriyacandālokādiṃ divā, rattiñca upaladdhaṃ yathāladdhavaseneva manasi karoti citte ṭhapeti. Tathāva naṃ manasi karoti, yathāssa subhāvitālokakasiṇassa viya kasiṇāloko yadicchakaṃ yāvadicchakaṃ. So āloko rattiyaṃ upatiṭṭhati, yena tattha divāsaññaṃ ṭhapeti divā viya vigatathinamiddho hoti. Tenāha ‘‘yathā divā tathā ratti’’nti. Yathā rattiṃ āloko diṭṭhoti yathā rattiyā candālokādiāloko diṭṭho upaladdho. Evameva divā manasi karotīti rattiṃ diṭṭhākāreneva divā taṃ ālokaṃ manasi karoti citte ṭhapeti. Apihitenāti thinamiddhapidhānena na pihitena. Anaddhenāti asañchāditena. Saobhāsanti sañāṇobhāsaṃ. Thinamiddhavinodanaālokopi vā hotu kasiṇālokopi vā parikammālokopi vā, upakkilesāloko viya sabbāyaṃ āloko ñāṇasamuṭṭhāno vāti. Ñāṇadassanapaṭilābhatthāyāti dibbacakkhuñāṇapaṭilābhatthāya. Dibbacakkhuñāṇañhi rūpagatassa dibbassa, itarassa ca dassanaṭṭhena idha ‘‘ñāṇadassana’’nti adhippetaṃ. ‘‘Ālokasaññaṃ manasi karotī’’ti ettha vuttaāloko thinamiddhavinodanaāloko. Parikammaālokoti dibbacakkhuñāṇāya parikammakaraṇavasena pavattitaāloko. Tattha purimassa vasena ‘‘khīṇāsavassā’’ti visesetvā vuttaṃ. Tassa hi thinamiddhaṃ suppahīnaṃ hoti, na aññesaṃ. Dutiyassa vasena ‘‘tasmiṃ vā āgatepī’’tiādi vuttaṃ. Tattha tasminti dibbacakkhuñāṇe. Āgatepīti paṭiladdhepi. Anāgatepīti appaṭiladdhepi. Yasmā tathārūpassa pādakajjhānasseva vasena parikammaālokassa sambhavo, yato taṃ parisuddhapariyodātatādiguṇavisesupasaṃhitaṃ, tasmā āha ‘‘pādaka…pe… bhāvetīti vutta’’nti.

161「七处」指“于前进、后退时正确了知的人”等经文中所说的七种情况。虽然对有学来说也有遍知，但绝对地遍知依处则只是阿拉汉，因此说“诸漏尽者的依处已被了知”等。因为如实了知依处和所缘：就像寻找蛇的人，知道蛇的巢穴后，蛇也就被找到，由于凭借咒术和药草的力量容易捕捉；同样，当知道了受的依处和所缘时，即使初修者也能了知受的自相和共相，因为易于把握，更何况已遍知依处的漏尽者。对于他而言，在生起、住立、坏灭的刹那，受都被清晰地了知。因此说“如是，受生起”等。这只是举例，为了显示在巴利经典中把握受、想、寻等，所以又说“不仅”等，由此表明其余一切法也从生起等方面被了知。

Sattaṭṭhānikassāti ‘‘abhikkante paṭikkante sampajānakārī hotī’’tiādinā (dī. ni. 1.214; 2.69; ma. ni. 1.102) vuttassa sattaṭṭhānikassa. Satipi sekkhānaṃ pariññātabhāve ekantato pariññātavatthukā nāma arahanto evāti vuttaṃ ‘‘khīṇāsavassa vatthu viditaṃ hotī’’tiādi. Vatthārammaṇaviditatāyāti vatthuno, ārammaṇassa ca yāthāvato viditabhāvena. Yathā hi sappapariyesanaṃ carantena tassa āsaye vidite sopi vidito eva ca hoti mantāgadabalena tassa gahaṇassa sukarattā, evaṃ vedanāya āsayabhūte vatthumhi, ārammaṇe ca vidite ādikammikassapi vedanā viditā eva hoti salakkhaṇato, sāmaññalakkhaṇato ca tassā gahaṇassa sukarattā, pageva pariññātavatthukassa khīṇāsavassa. Tassa hi uppādakkhaṇepi ṭhitikkhaṇepi bhaṅgakkhaṇepi vedanā viditā pākaṭā honti. Tenāha ‘‘evaṃ vedanā uppajjantī’’tiādi. Nidassanamattañcetaṃ, yadidaṃ pāḷiyaṃ vedanāsaññāvitakkaggahaṇanti dassento ‘‘na kevala’’ntiādimāha , tena avasesato sabbadhammānampi uppādādito viditabhāvaṃ dasseti.

162现在，不仅从刹那的角度，也从缘的角度、从无常等角度，并且不仅依凭漏尽者，也依凭某些有学，为了显示对受等的了知，而说“再者……”等。其中，「无明集」是指由无明而生起，也就是存在之意。因为生起与灭是相反的，但也可表示存在，所以由前世已有的无明，在此生中受便生起。应当知道，通过无明等过去等状态，作为助缘的生起等也被包括在内。在受的流转缘中，由于触的力量强，所以特别取了触而说「触集」。当触被取时，由于流转缘的共通性，依处、所缘等也被取了，因此对一切受都毫无遗漏地从缘的角度见其生起，这已得到阐明。以「出生相」等，从刹那的角度讲见生起。“由此而生起”所以是“生起”；生起即缘相和刹那相，两者合起来，说“如是受的生起为所了知”。

Idāni na kevalaṃ khaṇato eva, atha kho paccayatopi aniccāditopi na kevalaṃ khīṇāsavānaṃyeva vasena, atha kho ekaccānaṃ sekkhānampi vasena vedanādīnaṃ viditabhāvaṃ dassetuṃ ‘‘apicā’’tiādi vuttaṃ. Tattha avijjāsamudayāti avijjāya uppādā, atthibhāvāti attho. Nirodhavirodhī hi uppādo atthibhāvavācakopi hotīti tasmā purimabhavasiddhāya avijjāya sati imasmiṃ bhave vedanāya uppādo hotīti attho. Avijjādīhi atītakālikādīhi tesaṃ sahakāraṇabhūtāni uppādādīnipi gahitānevāti veditabbaṃ. Vedanāya pavattipaccayesu phassassa balavabhāvato so eva gahito ‘‘phassasamudayā’’ti. Tasmiṃ pana gahite pavattipaccayatāsāmaññena vatthārammaṇādīnipi gahitāneva hontīti sabbassāpi vedanāya anavasesato paccayato udayadassanaṃ vibhāvitanti daṭṭhabbaṃ. ‘‘Nibbattilakkhaṇa’’ntiādinā khaṇavasena udayadassanamāha. Uppajjati etasmāti uppādo, uppajjanaṃ uppādoti paccayalakkhaṇaṃ, khaṇalakkhaṇañca ubhayaṃ ekajjhaṃ gahetvā āha ‘‘evaṃ vedanāya uppādo vidito hotī’’ti.

163「作意无常」：这受不是恒常的，有始有终，被生灭所限定，刹那坏灭，只是短时存在的，因此，作意它为“无常”的，就是作意无常。对于作意无常者，受的坏、灭呈现出来，被清晰地了知。「作意苦」：正因为无常，受被生灭逼迫，是苦法，是苦的依处，所以作意它为“苦”的，作意苦时，它呈现为怖畏、可怖，被清晰地了知。同样，正因为无常、苦，受没有我、不坚实、无核心、不自主、空虚，因此作意受为“无我”的，作意无我时，它呈现为空、虚、无主，被清晰地了知。“以坏”等是对前义的总结。因此应理解为“于坏、怖畏、空中知受”是根据含义而发生的格变化。「无明灭则受灭」：由最上道使无明不再生起而灭，受也就不再生起而灭，因为缘没有了，果也就没有了。其余可按“集”门所说之理了知。这里「定修习」是指圣者们达到顶点的观定修习。作为其基础的禅那等至，应当了知。

Aniccato manasi karototi vedanā nāmāyaṃ anaccantikatāya ādiantavatī udayabbayaparicchinnā khaṇabhaṅgurā tāvakālikā, tasmā ‘‘aniccā’’ti aniccato manasi karoto. Tassā khayato, vayato ca upaṭṭhānaṃ viditaṃ pākaṭaṃ hoti. Dukkhato manasi karototi aniccattā eva vedanā udayabbayapaṭipīḷitatāya, dukkhamatāya, dukkhavatthutāya ca ‘‘dukkhā’’ti manasi karoto bhayato bhāyitabbato tassā upaṭṭhānaṃ viditaṃ pākaṭaṃ hotīti. Tathā aniccattā, dukkhattā eva ca vedanā attarahitā asārā nissārā avasavattinī tucchāti vedanaṃ anattato manasi karoto suññato rittato asāmikato upaṭṭhānaṃ viditaṃ pākaṭaṃ hoti. ‘‘Khayato’’tiādi vuttasseva atthassa nigamanaṃ. Tasmā vedanaṃ khayato bhayato suññato jānātīti atthavasena vibhattipariṇāmo veditabbo. Avijjānirodhā vedanānirodhoti aggamaggena avijjāya anuppādanirodhato vedanāya anuppādanirodho hoti paccayābhāve abhāvato. Sesaṃ samudayavāre vuttanayānusārena veditabbaṃ. Idha samādhibhāvanāti sikhāppattā ariyānaṃ vipassanāsamādhibhāvanā. Tassā pādakabhūtā jhānasamāpatti veditabbā.

164以上所说的道理，在《大本经》（《长部》2.62）中也有。

Vuttanayameva mahāpadāne (dī. ni. 2.62).

308「不取量」：不像修不净观那样取限定区域。对于每一个众生，不取限量，也就是无余遍满。因为这些没有可取的限量，所以称为「无量」；「无量」也就是「无量心」。

308.Pamāṇaṃ aggahetvāti asubhabhāvanā viya padesaṃ aggahetvā. Ekasmimpi satte pamāṇāggahaṇena anavasesapharaṇena. Natthi etāsaṃ gahetabbaṃ pamāṇanti hi appamāṇā, appamāṇā eva appamaññā.

166以可依止的意义，称为「依止」。这里指比丘依于什么而能修学三学，那就是这些的名称。这些就是：对资具等经过省察而受用、忍耐容忍、应避免的避免、应遣除的遣除。因此说“省察而忍受一种”等。其中，正确地照耀、现前、显现，所以称为「省察」，即“以智慧”。「省察而受用」是指当受用时，使不善法减少、善法增长的，就是那受用，因此说“只受用那些适合受用的”。在忍受等方面也是同样的道理。「不让入内」：指不让它在自己的内心生起。

Apassayitabbaṭṭhena apassenāni, idha bhikkhu yāni apassāya tisso sikkhā sikkhituṃ samattho hoti, tesameva adhivacanaṃ. Tāni panetāni paccayānaṃ saṅkhāya sevitā adhivāsanakkhanti, vajjanīyavajjanaṃ, vinodetabbavinodanañca. Tenāha ‘‘saṅkhāyekaṃ adhivāsetī’’tiādi . Tattha sammadeva khāyati upaṭṭhāti paṭibhātīti saṅkhā, ñāṇanti āha ‘‘saṅkhāyāti ñāṇenā’’ti. Saṅkhāya sevitā nāma yaṃ sevato akusalā dhammā parihāyanti, kusalā dhammā abhivaḍḍhanti, tassa sevanāti āha ‘‘sevitabbayuttakameva sevatī’’ti. Adhivāsanādīsupi eseva nayo. Anto pavisitunti abbhantare attano citte pavattituṃ na deti.

177圣种四法注释。

Ariyavaṃsacatukkavaṇṇanā

309“vaṃsa”这个词，在“越过脊梁而坐”等语句中，是指放置在两根椽子交接处的短杆。

309.Vaṃsa-saddo ‘‘piṭṭhivaṃsaṃ atikkamitvā nisīdatī’’tiādīsu dvinnaṃ dvinnaṃ gopānasīnaṃ sandhānaṭṭhāne ṭhapetabbadaṇḍake āgato.

168就像广大的竹子被缠绕一样，（Vaṃso visālova yathā visatto,）

‘‘Vaṃso visālova yathā visatto,

169对于儿女和妻子的那种牵挂；（Puttesu dāresu ca yā apekkhā;）

Puttesu dāresu ca yā apekkhā;

170“在竹丛中如同竹笋不被系缚，”

Vaṃse kaḷīrova asajjamāno,

171“应独自游走，如同犀牛角独行者”等句中。（《阿波陀那》1.1.94）

Eko care khaggavisāṇakappo’’tiādīsu. (apa. 1.1.94);

172即在“无节”这类的用例中。在“鼓声、腰鼓声、竹声、铜钹声”等句中，指一种特定的乐器，它也被称为“竹”。在“以无节的背脊骨杀死大象”等句中，指大象等动物脊椎中间的部位。在“我将延续家族血统”等句中（《长部》3.267），指家族血统。在“守护传承者、维护相续者”等句中（《清净道论》1.42），指功德的次第相续流转。然而，在此处应理解为以“四资具知足”和“修习乐住”为内涵的功德相续。为了通过譬喻显示出这种“传承”既指家族传承也指功德传承，所以说“正如……”等。其中，刹帝利传承即刹帝利家族血统。其余的各句也是同样的道理。沙门传承则是指沙门传统、沙门相续。说到“根香等”时，其中的“等”字，应知如同包括心材香等一样，这里也包括了奶酪等。第二个“等”字，则包含了迦尸布、生酥等。“圣”这个词，虽然也用在那些居住在“圣处”的人们身上，如说“阿难，只要有圣处”（《长部》2.152；《优陀那》76），也用在世间善人身上，如“你们确实是圣者，具有清净的身业……我是其中一员”等（《中部》1.35）。但是在这里，为了表明“圣者”特指那些通过“远离烦恼”等方式得到词源解释、已经通达圣谛的人们，所以先提问“哪些是圣者？”，然后说“圣者被称为……”等等。

Akaṇḍake. ‘‘Bherisaddo mudiṅgasaddo vaṃsasaddo kaṃsatāḷasaddo’’tiādīsu tūriyavisese, yo ‘‘veṇū’’ tipi vuccati. ‘‘Abhinnena piṭṭhivaṃsena mato hatthī’’tiādīsu hatthiādīnaṃ piṭṭhivemajjhe padese. ‘‘Kulavaṃsaṃ ṭhapessāmī’’tiādīsu (dī. ni. 3.267) kulavaṃse. ‘‘Vaṃsānurakkhako paveṇīpālako’’tiādīsu (visuddhi. 1.42) guṇānupubbiyaṃ guṇānaṃ pabandhappavattiyaṃ. Idha pana catupaccayasantosabhāvanārāmatāsaṅkhātaguṇānaṃ pabandhe daṭṭhabbo. Tassa pana vaṃsassa kulanvayaṃ, guṇanvayañca nidassanavasena dassetuṃ ‘‘yathā hī’’tiādi vuttaṃ. Tattha khattiyavaṃsoti khattiyakulanvayo . Eseva nayo sesapadesupi. Samaṇavaṃso pana samaṇatanti samaṇapaveṇī. Mūlagandhādīnanti ādi-saddena yathā sāragandhādīnaṃ saṅgaho, evamettha gorasādīnampi saṅgaho daṭṭhabbo. Dutiyena pana ādi-saddena kāsikavatthasappimaṇḍādīnaṃ. Ariya-saddo amilakkhūsupi manussesu vattati, yesaṃ pana nivāsanaṭṭhānaṃ ‘‘ariyaṃ āyatana’’nti vuccati. Yathāha ‘‘yāvatā, ānanda, ariyaṃ āyatana’’nti (dī. ni. 2.152; udā. 76) lokiyasādhujanesupi ‘‘ye hi vo ariyā parisuddhakāyakammantā…pe… tesaṃ ahaṃ aññataro’’tiādīsu (ma. ni. 1.35). Idha pana ye ‘‘ārakā kilesehī’’tiādinā laddhanibbacanā paṭividdhaariyasaccā, te eva adhippetāti dassetuṃ ‘‘ke pana te ariyā’’ti pucchaṃ katvā ‘‘ariyā vuccantī’’tiādi vuttaṃ.

173其中，首先为了显示那些从大誓愿劫开始，直到现在这个劫之间出现的正自觉者们的具体形象，然后再为了毫无遗漏地含摄其余的正自觉者、辟支佛以及佛弟子，而显示所有的圣者，所以又说“再说……”等。在这里，只要教法尚未灭去，导师就等于还在世——这是指这位世尊，以及现今的佛弟子们，这就是“对现在的摄取”。如果认为在各个时期各有当时的现在者，那就不应当再去摄取过去和未来了。现在，如同世尊在教授六六法时（《中部》3.420），用八种表达方式来赞叹：“比丘们，我将教授你们初善、中善、后善，有义有文，完全圆满、清净的梵行，也就是六六法。”同样，在这大圣种的教授中，对于圣者们的种姓，他也曾用九种表达方式来赞叹：“比丘们，有这四种圣种，是最初的、久存的、传统的、古老的，未混杂、未曾混杂，现在不混杂、未来不混杂，不被沙门、婆罗门和智者所非议。”（《增支部》4.28）现在，先把这些赞词引出来，以赞叹的方式加以称扬，说：“而这四种……”等等。说「最初」，应知道是因为它们在一切种姓中最为尊上，并且能成就尊上，所以是最初的。「久存」，应知道是因为它们在漫长时间里流转，由佛陀等人以及他们的如此修习，所以久存。「种姓」，应知道是指佛陀等圣者的种姓。「古老」，是指过去的、久远的，不是最近才出现的。「未混杂」，是指不曾被丢弃、不曾被攘弃，因此说“不被除去”。「未曾混杂」，是指由于它们是圆满三学的方便，所以从来不曾被舍弃过。也正因为如此，现在不被舍弃，未来也不会被舍弃。那些如实了知法之特质的智者，也就是止息了诸恶的沙门和远离了诸恶的婆罗门，对这些不非议、不排斥。凡是不可排斥的，就是不应指责、不应批评的。正因为不应被舍弃，所以不应受到排斥。

Tattha ye mahāpaṇidhānakappato paṭṭhāya yāvāyaṃ kappo, etthantare uppannā sammāsambuddhā, te tāva sarūpato dassetvā tadaññepi sammāsambuddhe, paccekabuddhe, buddhasāvake ca saṅgahetvā anavasesato ariye dassetuṃ ‘‘apicā’’tiādi vuttaṃ. Tattha yāva sāsanaṃ na antaradhāyati, tāva satthā dharati eva nāmāti imameva bhagavantaṃ, ye cetarahi buddhasāvakā, te ca sandhāya paccuppannaggahaṇaṃ. Tasmiṃ tasmiṃ vā kāle te te paccuppannāti ce, atītānāgataggahaṇaṃ na kattabbaṃ siyā. Idāni yathā bhagavā ‘‘dhammaṃ vo, bhikkhave, desessāmi ādikalyāṇaṃ majjhekalyāṇaṃ pariyosānakalyāṇaṃ sātthaṃ sabyañjanaṃ kevalaparipuṇṇaṃ parisuddhaṃ brahmacariyaṃ pakāsessāmi, yadidaṃ chachakkānī’’ti chakkadesanāya (ma. ni. 3.420) aṭṭhahi padehi vaṇṇaṃ abhāsi, evaṃ mahāariyavaṃsadesanāya ariyānaṃ vaṃsānaṃ ‘‘cattārome, bhikkhave, ariyavaṃsā aggaññā rattaññā vaṃsaññā porāṇā asaṃkiṇṇā asaṃkiṇṇapubbā na saṅkīyanti na saṅkīyissanti appaṭikuṭṭhā samaṇehi brāhmaṇehi viññūhī’’ti (a. ni. 4.28) yehi navahi padehi vaṇṇaṃ abhāsi, tāni tāva ānetvā thomanāvaseneva vaṇṇento ‘‘te kho panete’’tiādimāha. Aggāti jānitabbā sabbavaṃsehi seṭṭhabhāvato, seṭṭhabhāvasādhanato ca. Dīgharattaṃ pavattāti jānitabbā rattaññūhi, buddhādīhi tehi ca tathā anuṭṭhitattā. Vaṃsāti jānitabbā buddhādīnaṃ ariyānaṃ vaṃsāti jānitabbā. Porāṇāti purātanā. Na adhunuppattikāti na adhunātanā. Asaṃkiṇṇāti na khittā na chaḍḍitā. Tenāha ‘‘anapanītā’’ti. Na apanītapubbāti na chaḍḍitapubbā tissannaṃ sikkhānaṃ paripūraṇūpāyabhāvato na paricattapubbā. Tato eva idānipi na apanīyanti, anāgatepi na apanīyissanti. Ye dhammasabhāvassa vijānaneva viññū samitapāpasamaṇā ceva bāhitapāpabrāhmaṇā ca, tehi appaṭikuṭṭhā appaṭikkhittā. Ye hi na paṭikkositabbā, te aninditabbā agarahitabbā. Apariccajitabbatāya appaṭikkhipitabbā hontīti.

174「知足者」：这里为了准确说明什么是知足，所以说「以资具知足为性而成为知足者」。在这里，比丘通过禅那、观等方式也能具足知足。「随其所得」这个词，意思是随这个、随那个。「itara」这个词是不定词，重复说时其意思等同「任何」，所以解释为「随何所得」。由于这个不定词既能指粗等中的某一类，也能指随所得等中的某一类，为了显示这里取的是第二种意思，所以接着说「再者」等等。难道随所得等不就是粗等吗？确实是的，但是仍有区别。因为对于随所得得到的粗等的知足，是随所得之知足，而不是其他的知足。因为这不仅仅依赖于资具，也依赖于适合自己身体力量的程度。而且，粗、劣等三种在衣中也能得。中等则通于四种资具，最后一种只在衣和坐卧处中得到。应当这样理解。「这三种知足」是总括而说的。那些把病缘药归入饮食，在衣方面说二十种，饮食方面说十五种，坐卧处方面说十五种，合起来说五十种知足的人，所有这些都根据情况被包含在这三种知足之中。

Santuṭṭhoti ettha yathādhippetasantosameva dassento ‘‘paccayasantosavasena santuṭṭho’’ti vuttaṃ. Jhānavipassanādivasenapi idha bhikkhuno santuṭṭhatā hotīti. Itarītarenāti itarena itarena. Itara-saddoyaṃ aniyamavacano, dvikkhattuṃ vuccamāno yaṃkiñci-saddehi samānattho hotīti vuttaṃ ‘‘yena kenacī’’ti. Svāyaṃ aniyamavācitāya eva yathā thūlādīnaṃ aññataravacano, evaṃ yathāladdhādīnampi aññataravacanoti tattha dutiyapakkhasseva idha icchitabhāvaṃ dassento ‘‘atha kho’’tiādimāha . Nanu ca yathāladdhādayopi thūlādayo eva? Saccametaṃ, tathāpi atthi viseso. Yo hi yathāladdhesu thūlādīsu santoso, so yathālābhasantoso eva, na itaro. Na hi so paccayamattasannissayo icchito, atha kho attano kāyabalasāruppabhāvasannissayopi. Thūladukādayo ca tayopi cīvare labbhanti. Majjhimo catupaccayasādhāraṇo, pacchimo pana cīvare, senāsane ca labbhatīti daṭṭhabbaṃ. ‘‘Ime tayo santose’’ti idaṃ sabbasaṅgāhikavasena vuttaṃ. Ye hi parato gilānapaccayaṃ piṇḍapāte eva pakkhipitvā cīvare vīsati, piṇḍapāte pannarasa, senāsane pannarasāti samapaṇṇāsasantosā vuccanti, te sabbepi yathārahaṃ imesu eva tīsu santosesu saṅgahaṃ samosaraṇaṃ gacchantīti.

175「应知衣」：即应知「这是如法衣」——从种类上应知衣。「衣之来源地」：即衣的产生地。「粪扫衣」：即粪扫衣，指达到粪扫衣特征的衣，应知。「衣知足」：即对于衣，所有能得到的知足，应知。「与衣相关的头陀支应知」：即知足者通过这些，由于衣知足而正确地成为知足者。麻衣、棉衣、丝衣、毛衣、麻布、混纺衣这些是麻等。其中，麻衣是用麻线织成的麻料衣，其余类似。麻布是用麻绳线制成的衣。混纺衣则是将麻线等所有种类部分混合后制成的衣。有人说「混纺也只是麻制的」。如果这样，那么是否没有其他布料种类了？并非没有，而是为了显示这些的随顺品类，所以说了「细麻布等」。「等」字包括了丝绢布、月色布、中国布、神通生布、天授布等。其中，细麻布是麻布的随顺，因为由麻制成。丝绢布是产自丝绢地区的布。《无死藏》说：「丝绢布是丝的一种。」月色布与中国布分别是产自月色地区、中国地区的布。丝绢布等三种是丝的随顺，因为它们是由绢虫所制之线织成。神通生布是凭福德神通化现给善来比丘的衣，这也是麻等中的一种，所以是随顺。天神所给的衣是天授布，这就像在如意树所化现、由天女网给予阿那律长老的布一样，这也只是麻等的随顺，因为属于其中一种。「这些」是决定性的总结语，意思是「只有这些」。由于它们适合佛陀等受用，所以是如法衣。

Cīvaraṃ jānitabbanti ‘‘idaṃ nāma cīvaraṃ kappiya’’nti jātito cīvaraṃ jānitabbaṃ. Cīvarakkhettanti cīvarassa uppattikkhettaṃ. Paṃsukūlanti paṃsukūlacīvaraṃ, paṃsukūlalakkhaṇappattaṃ cīvaraṃ jānitabbanti attho. Cīvarasantosoti cīvare labbhamāno sabbo santoso jānitabbo.Cīvarapaṭisaṃyuttāni dhutaṅgāni jānitabbāni, yāni tosanto cīvarasantosena sammadeva santuṭṭho hotīti. Khomakappāsikakoseyyakambalasāṇabhaṅgāni khomādīni. Tattha khomaṃ nāma khomasuttehi vāyitaṃ khomapaṭacīvaraṃ, tathā sesānipi. Sāṇanti sāṇavākasuttehi katacīvaraṃ. Bhaṅganti pana khomasuttādīni sabbāni ekaccāni vomissetvā katacīvaraṃ. ‘‘Bhaṅgampi vākamayamevā’’ti keci. Chāti gaṇanaparicchedo. Yadi evaṃ ito aññā vatthajāti natthīti? No natthi, sā pana etesaṃ anulomāti dassetuṃ ‘‘dukūlādīnī’’tiādi vuttaṃ. Ādi-saddena paṭṭuṇṇaṃ, somārapaṭṭaṃ, cīnapaṭṭaṃ , iddhijaṃ, devadinnanti etesaṃ saṅgaho. Tattha dukūlaṃ sāṇassa anulomaṃ vākamayattā. Paṭṭuṇṇadese sañjātavatthaṃ paṭṭuṇṇaṃ. ‘‘Paṭṭuṇṇaṃ koseyyaviseso’’ti hi amarakose vuttaṃ. Somāradese, cīnadese ca jātavatthāni somāracīnapaṭṭāni. Paṭṭuṇṇādīni tīṇi koseyyassa anulomāni pāṇakehi katasuttamayattā. Iddhijaṃ ehibhikkhūnaṃ puññiddhiyā nibbattaṃ cīvaraṃ, taṃ khomādīnaṃ aññataraṃ hotīti tesameva anulomañca. Devatāhi dinnaṃ cīvaraṃ devadinnaṃ, taṃ kapparukkhe nibbattaṃ jāliniyā devakaññāya anuruddhattherassa dinnavatthasadisaṃ, tampi khomādīnaṃyeva anulomaṃ hoti tesu aññatarabhāvato. Imānīti antogadhāvadhāraṇavacanaṃ, imāni evāti attho. Buddhādīnaṃ paribhogayogyatāya kappiyacīvarāni.

176现在，为了显示被决定排除的不如法衣的一部分，所以说「吉祥草衣」等等。其中，用吉祥草或其他类似草制成的衣是吉祥草衣。用嫩纺皮等制成的衣是纺皮衣。用四角、三角木板制成的衣是木板衣。用人发织成的毯是人发毯。用牛尾毛、马尾毛等制成的毯是毛毯。用蜘蛛丝织成的布是蛛丝布。「皮革」指鹿皮等任何皮革。用猫头鹰翅膀缝缀而成的衣是枭翅衣。由白桦树皮等制成的树皮布，指的就是蒂里达卡布。用极细藤皮织成的衣是藤布。用灯心草皮制成的衣是灯心草布。还有香蕉树布。用细竹篾制成的衣是竹布。以「等」字还包括树皮衣等。这些是不如法衣，因为是外道的旗帜。

Idāni avadhāraṇena nivattitāni ekadesena dassetuṃ ‘‘kusacīra’’ntiādi vuttaṃ. Tattha kusatiṇehi, aññehi vā tādisehi tiṇehi katacīvaraṃ kusacīraṃ. Potakīvākādīhi vākehi katacīvaraṃ vākacīraṃ. Catukkoṇehi, tikoṇehi vā phalakehi katacīvaraṃ phalakacīraṃ. Manussānaṃ kesehi katakambalaṃ kesakambalaṃ. Cāmarīvālaassavālādīhi kataṃ vālakambalaṃ. Makacitantūhi vāyito potthako. Cammanti migacammādi yaṃ kiñci cammaṃ. Ulūkapakkhehi ganthetvā katacīvaraṃ ulūkapakkhaṃ. Bhujatacādimayaṃ rukkhadussaṃ, tirīṭakanti attho. Sukhumatarāhi latāvākehi vāyitaṃ latādussaṃ. Erakavākehi kataṃ erakadussaṃ. Tathā kadalidussaṃ. Sukhumehi veḷuvilīvehi kataṃ veḷudussaṃ. Ādi-saddena vakkalādīnaṃ saṅgaho. Akappiyacīvarāni titthiyaddhajabhāvato.

177以八母题为依据，即依据「以界施、以约定施」等（《大品》379）所说的八种衣的产生母题。为了显示衣的获得范围，世尊曾以「诸比丘，有八种母题」等建立了母题。所谓母题，即如母亲般能产生衣。墓地所得：在墓地丢弃的。店前所得：在店门口丢弃的。路上所得：由求功德者从窗户扔到路上的弃布。垃圾堆所得：在垃圾场丢弃的弃布。浴衣：即沐浴时穿的布，巫医为病人沐浴后当作「晦气布」丢弃而去的。渡口布：即在沐浴渡口丢弃的碎布。火烧布：即被火烧过部分，人们会将其丢弃。牛嚼等是显然易知的，人们同样会丢弃它们。

Aṭṭhannañca mātikānaṃ vasenāti ‘‘sīmāya deti, katikāya detī’’tiādinā (mahāva. 379) āgatānaṃ aṭṭhannaṃ cīvaruppattimātikānaṃ vasena. Cīvarānaṃ paṭilābhakkhettadassanatthañhi bhagavatā ‘‘aṭṭhimā, bhikkhave, mātikā’’tiādinā mātikā ṭhapitā. Mātikāti hi mātaro cīvaruppattijanikāti. Sosānikanti susāne patitakaṃ. Pāpaṇikanti āpaṇadvāre patitakaṃ. Rathiyanti puññatthikehi vātapānantarena rathikāya chaḍḍitacoḷakaṃ. Saṅkārakūṭakanti saṅkāraṭṭhāne chaḍḍitacoḷakaṃ. Sinānanti nhānacoḷaṃ, yaṃ bhūtavejjehi sīsaṃ nhāpetvā ‘‘kāḷakaṇṇīcoḷaka’’nti chaḍḍetvā gacchanti. Titthanti titthacoḷakaṃ sinānatitthe chaḍḍitapilotikā. Aggidaḍḍhanti agginā daḍḍhappadesaṃ. Tañhi manussā chaḍḍenti. Gokhāyitakādīni pākaṭāneva. Tānipi hi manussā chaḍḍenti.

178「升幢」的意思是：登船或参战时，升起幢竿，其上悬挂的覆身衣，被人丢弃。

Dhajaṃ ussāpetvāti nāvaṃ ārohantehi vā yuddhaṃ pavisantehi vā dhajayaṭṭhiṃ ussāpetvā tattha baddhaṃ pārutacīvaraṃ, tehi chaḍḍitanti adhippāyo.

179「纳受比丘」：即纳受居士衣的比丘。约一个月的量：指称为衣时的一个月期间，允许寻思，超过则不允许。因为一切修行都是为了对治渴爱。粪扫衣者只以半个月为期，因为所得的衣不是依赖于他人。其余的人，因为依赖于他人，所以允许一个月。这样，半个月……乃至……寻思知足，是因为寻思的时间有限。

Sādakabhikkhunāti gahapaticīvarassa sādiyanabhikkhunā. Ekamāsamattanti cīvaramāsasaññitaṃ ekamāsamattaṃ. Vitakketuṃ vaṭṭati, na tato paranti adhippāyo. Sabbassāpi hi taṇhāniggahatthāya sāsane paṭipattīti. Paṃsukūliko addhamāseneva karotīti aparapaṭibaddhattā paṭilābhassa. Itarassa pana parapaṭibaddhattā māsamattaṃ anuññātaṃ. Iti māsaddha…pe… vitakkasantoso vitakkanassa parimitakālikattā.

180想要在那里为自己找同伴的上首长老，出于恭敬，只是对长老说：「大德，我要去了。」上首长老知道他的心意后说：「贤友，我要去。」为了防止这比丘的寻思有机会生起，他边问问题边进入村庄。「被大便所障碍」意思是被大便所压迫。那时，由于忆念世尊的苦行事迹，对如来生起了强有力的喜悦之流，烦恼被镇伏，就在那……证得了三果。

Mahātheraṃ tattha attano sahāyaṃ icchantopi garugāravena gāmadvāraṃ ‘‘bhante gamissāmi’’ iccevamāha. Mahātheropissa ajjhāsayaṃ ñatvā ‘‘ahaṃ pāvuso gamissāmī’’ti āha. ‘‘Imassa bhikkhuno vitakkassa avasaro mā hotū’’ti pañhaṃ pucchamāno gāmaṃ pāvisi. Uccārapalibuddhoti uccārena pīḷito. Tadā bhagavato dukkarakiriyānussaraṇamukhena tathāgate uppannapītisomanassavegassa balavabhāvena kilesānaṃ vikkhambhitattā tasmiṃyeva…pe… tīṇi phalāni patto.

181「在哪里能得到呢？」这样的思惟也是以利求为先的，因此说「不思惟」，至于「我将得到美好的，我将得到悦意的」等思惟，更不必说。那么，怎样才应被说呢？他接着说：「唯以业处为前行的前往」，这表明：关于袈裟，任何都不应思惟。

‘‘Kattha labhissāmī’’ti cintanāpi lābhāsāpubbikāti tathā ‘‘acintetvā’’ti vuttaṃ, ‘‘sundaraṃ labhissāmi, manāpaṃ labhissāmī’’ti evamādicintanāya kā nāma kathā. Kathaṃ pana vattabbanti āha ‘‘kammaṭṭhānasīseneva gamana’’nti, tena cīvaraṃ paṭicca kiñcipi na cintetabbaṃ evāti dasseti.

182「举止优雅」：为了避免即使以不适当的方式寻求，也能成为不优雅者的资具，所以世尊说「带上举止优雅的比丘」。

Apesalo appatirūpāyapi pariyesanāya paccayo bhaveyyāti ‘‘pesalaṃ bhikkhuṃ gahetvā’’ti vuttaṃ.

183「被带来」指的是：当某位男子知道「这些比丘在行持粪扫衣的寻求」后，从墓地等处把那些被丢弃的布料拿过来。

Āhariyamānanti susānādīsu patitakaṃ vatthaṃ ‘‘ime bhikkhū paṃsukūlapariyesanaṃ carantī’’ti ñatvā kenaci purisena tato ānīyamānaṃ.

184「如此得到而接受者」：是指这样不破坏因获得而产生的知足，仅仅接受所得到之物的比丘。「仅以自己足够之量」：对于所获得的粪扫衣布料，为了做成单层或双层衣，只取用自己足够的分量。这里的简别词表示杜绝了在上面作更多的期待。

Evaṃ laddhaṃ gaṇhantassāpīti evaṃ paṭilābhasantosaṃ akopetvāva laddhaṃ gaṇhantassāpi. Attano pahonakamattenevāti yathāladdhānaṃ paṃsukūlavatthānaṃ ekapaṭṭadupaṭṭānaṃ atthāya attano pahonakapamāṇeneva, avadhāraṇena uparipaccāsaṃ nivatteti.

185「在村庄为乞食而漫步时，如同次第乞食者那样，按门户顺序行走」：这称为回避贪求，因为对袈裟的贪求早已被远远地排除。

Gāme bhikkhāya āhiṇḍantena sapadānacārinā viya dvārapaṭipāṭiyā caraṇaṃ loluppavivajjanaṃ nāma cīvaraloluppassa dūrasamussāritattā.

186「以维生」是指让有身得以延续下去。

Yāpetunti attabhāvaṃ pavattetuṃ.

187「适合作洗涤」是指适合用于洗涤。

Dhovanupagenāti dhovanayoggena.

188「树叶」是指芒果叶、阎浮叶等树叶。

Paṇṇānīti ambajambādipaṇṇāni.

189「不违」是指不违知足。「仅以足够的方式」是指在内衣等中，想要制作什么，就只按照刚好够制作那件东西的量，取用所得到的粗、细等布料来制作。

Akopetvāti santosaṃ akopetvā . Pahonakanīhārenevāti antaravāsakādīsu yaṃ kātukāmo, tassa pahonakaniyāmeneva yathāladdhaṃ thūlasukhumādiṃ gahetvā karaṇaṃ.

190「仅以三环覆盖的量」：指“下衣覆盖脐环与膝环，上衣覆盖喉环与膝环”，这样只覆盖三个环的量。从义理上说，这就是三衣中最低规定的尺寸。

Timaṇḍalapaṭicchādanamattassevāti ‘‘nivāsanaṃ ce nābhimaṇḍalaṃ; jāṇumaṇḍalaṃ, itaraṃ ce galavāṭamaṇḍalaṃ, jāṇumaṇḍala’’nti evaṃ timaṇḍalapaṭicchādanamattasseva karaṇaṃ; taṃ pana atthato tiṇṇaṃ cīvarānaṃ heṭṭhimantena vuttaparimāṇameva hoti.

191「未作审查」（avicāretvā）：意思是没有审查。

Avicāretvāti na vicāretvā.

192「缝合边缘时」：指把布片拼接起来缝纫的时候。「七次」：指缝线来回七趟。

Kusibandhanakāleti maṇḍalāni yojetvā sibbanakāle. Sattavāreti sattasibbanavāre.

193「劫点知足」：指以劫点作为标记，而不对衣物做任何修改。

Kappabinduapadesena kassaci vikārassa akaraṇaṃ kappasantoso.

194抵御寒冷等作用自然会成立，所以为了显示袈裟受用的主要目的，说“仅以遮蔽羞处为量”。因此世尊说：“仅为遮蔽羞处。”

Sītapaṭighātādi atthāpattito sijjhatīti mukhyameva cīvaraparibhoge payojanaṃ dassetuṃ ‘‘hirikopīnapaṭicchādanamattavasenā’’ti vuttaṃ. Tenāha bhagavā ‘‘yāvadeva hirikopīnapaṭicchādanattha’’nti (ma. ni. 1.23; a. ni. 6.68; mahāni. 162).

195这样做是允许的，但仅凭这样，知足还不圆满，因为资具还没有得到，应供者也还没有获得。

Vaṭṭati, na tāvatā santoso kuppati sambhārānaṃ, dakkhiṇeyyānañca alābhato.

196「安住于六和敬法」：指安住于与持戒比丘们共同的受用之中。

Sāraṇīyadhamme ṭhatvāti sīlavantehi bhikkhūhi sādhāraṇato paribhoge ṭhatvā.

197通过“如是”等语，说明第一圣种中的粪扫衣支和三衣者支，以及它们对于该圣种的缘力作用，从而阐明：这些法互相作为生起的条件和支撑的条件。这个道理也适用于后面的文句。

‘‘Itī’’tiādinā paṭhamassa ariyavaṃsassa paṃsukūlikaṅgatecīvarikaṅgānaṃ, tesañca tassa paccayataṃ dassento iti ime dhammā aññamaññassa samuṭṭhāpakā, upatthambhakā cāti dīpeti. Esa nayo ito paratopi.

198对于「知足而且称叹」这句话，可能产生四种情况，其中只有第四种是导师所赞叹称许的，大长老便据此进行开示。第一种情况是：自己知足，但不称叹知足，例如那罗迦长老（详见《经集·那罗迦经》）。第二种：自己不知足，却称叹知足，例如释迦子乌巴难达（详见《巴拉基咖》第515、527、532、537等段落）。第三种：自己不知足，也不称叹知足，例如拉勒达伊长老（详见《长老偈注》第二册·优陀夷长老偈的注释）。第四种：自己既知足，又称叹知足，例如大迦叶长老。

‘‘Santuṭṭho hoti vaṇṇavādī’’ti ettha catukkoṭikaṃ sambhavati, tattha catutthoyeva pakkho satthārā vaṇṇito thomitoti mahātherena tathā desanā katā. Eko santuṭṭho hoti, santosassa vaṇṇaṃ na katheti seyyathāpi thero nālako (suttanipāte nālakasutte vitthāro) eko na santuṭṭho hoti, santosassa vaṇṇavādī seyyathāpi upanando sakyaputto (pārā. 515, 527, 532, 537 vākyakhandhesu vitthāro). Eko neva santuṭṭho hoti, na santosassa vaṇṇaṃ katheti. Seyyathāpi thero lāḷudāyī (theragā. aṭṭha. 2.udāyittheragāthāvaṇṇanā) eko santuṭṭho ceva hoti, santosassa ca vaṇṇavādī seyyathāpi thero mahākassapo.

199「非理求」：指不如法的、不恰当的寻求。因此说「不相应」，对于安住在教法中的人来说，就是不相应、不相称、不合适。“作欺诳等”意思是：为了获取衣等资具，而对别人行骗、让人吃惊。“怖畏”：因渴爱的恐惧而层层地产生恐惧。“遍怖”：周遍地恐惧，就像一切身语行为都是为了这个目的而生起一样，从各方面都感到恐惧。所谓的「所染着」叫做贪染，这里就是指「贪欲」的特征；没有这种「所染着」，所以说「无所染着……没有贪着」。“迷执”：由于渴爱而迷惑，或者指对五蕴聚合的执取。“未入”：没有到达。“不陷”：没有深陷。「不被缠缚」：没有被渴爱的覆盖所遮蔽。“见其过患”：看见现世的过患和来世的过患。依靠这样的理解而能从染着的受用中出离，这就叫「出离」，也就是「知足」。「出离」就是这个意思，能够了知这点，就称为「出离慧」。因此说“仅限……了知地了知”。

Anesananti ayuttaṃ esanaṃ. Tenāha ‘‘appatirūpa’’nti, sāsane ṭhitānaṃ na patirūpaṃ asāruppaṃ ayogyaṃ. Kohaññaṃ karontoti cīvaruppādanimittaṃ paresaṃ kuhanaṃ vimhāpanaṃ karonto. Uttasatīti taṇhāsantāsena uparūpari tasati. Paritasatīti parito tasati. Yathā sabbe kāyavacīpayogā tadatthā eva jāyanti, evaṃ sabbabhāgehi tasati. Gadhitaṃ vuccati gaddho, so cettha abhijjhālakkhaṇo adhippeto. Gadhitaṃ etassa natthīti agadhitoti āha ‘‘agadhito…pe… lobhagiddho’’ti. Mucchanti taṇhāvasena muyhanaṃ, tassa vā samussayaṃ adhigataṃ. Anāpanno anupagato. Anotthatoti anajjhotthato. Apariyonaddhoti taṇhāchadanena acchādito. Ādīnavaṃ passamānoti diṭṭhadhammikaṃ, samparāyikañca dosaṃ passanto. Gadhitaparibhogato nissarati etenāti nissaraṇaṃ, idamatthikatā, taṃ pajānātīti nissaraṇapañño. Tenāha ‘‘yāvadeva…pe… pajānanto’’ti.

200「不抬高自己」：既不抬高自己，也不举起自己，不认为自己「显著」。「我……」等等，就是抬高表现的具体显示。「不贬低他人」：即不轻视，不认为别人低劣。「在那袈裟的知足上」：对于之前所说的二十种关于袈裟的知足。在这里，确实通过把握所说的「知足」，也就把握了以袈裟为因的不如法寻求、犯戒等，因为当知足存在时，这些便存在；当知足不存在时，这些便不存在。但是，赞叹知足、抬高自己、贬低他人这些含义并未被一并把握，所以才说了「或者在赞叹等上面」这样的简别说法。而这里的「贤善」等，是显示那些帮助成就上述知足等品质的法。其中，「贤善」是显示生起这些品质的智慧；以「不懒惰」显示精进策励的活力；以「正知」显示「教诫神变慧」；以「正念」显示在其中不混乱的运作。

Nevattānukkaṃsetīti attānaṃ neva ukkaṃseti na ukkhipati na ukkaṭṭhato dahati. ‘‘Aha’’ntiādi ukkaṃsanākāradassanaṃ. Na vambhetīti na hīḷayati nihīnato na dahati. Tasmiṃ cīvarasantoseti tasmiṃ yathāvutte vīsatividhe cīvarasantose . Kāmañcettha vuttappakārasantosaggahaṇena cīvarahetu anesanāpajjanādipi gahitameva tasmiṃ sati tassa bhāvato, asati ca abhāvato, vaṇṇavāditānattukkaṃsanā paravambhanāni pana gahitāni na hontīti ‘‘vaṇṇavāditādīsu vā’’ti vikappo vutto. Ettha ca ‘‘dakkho’’tiādi yesaṃ dhammānaṃ vasenassa yathāvuttasantosādi ijjhati, taṃ dassanaṃ. Tattha ‘‘dakkho’’ti iminā tesaṃ samuṭṭhāpanapaññaṃ dasseti, ‘‘analaso’’ti iminā paggaṇhanavīriyaṃ, ‘‘sampajāno’’ti iminā pāṭihāriyapaññaṃ ‘‘paṭissato’’ti iminā tattha asammosavuttiṃ dasseti.

201「应知团食」：应依分类来了解团食。「团食田」：指团食的生起之处。「应知团食的知足」：应依分类来了解对团食的知足。在这里，药物也归入团食的范畴。因为酥等也是应被拿取、受用的东西。

Piṇḍapāto jānitabboti pabhedato piṇḍapāto jānitabbo. Piṇḍapātakkhettanti piṇḍapātassa uppattiṭṭhānaṃ. Piṇḍapātasantoso jānitabboti piṇḍapāte santoso pabhedato jānitabbo. Idha bhesajjampi piṇḍapātagatikameva. Āharitabbato hi sappiādīnampi gahaṇaṃ kataṃ.

202「团食田」是团食生起之处。田，如同田地一样。因为在此处生起，或依此而生起，故称为「生起处」。比丘的团食，或从僧团以指定等方式生起。其中，应施予全体僧团的饭食称为「僧团食」。指定若干比丘后应施予的饭食称为「指定食」。邀请后应施予的饭食称为「邀请食」。以分筹方式应施予的饭食称为「筹食」。在半个月中的某一天应施予的饭食称为「半月食」。在布萨日应施予的饭食称为「布萨日食」。在新月日应施予的饭食称为「新月日食」。应施予客比丘的饭食称为「客食」。安置在常住居士家应施予的饭食称为「常住食」。指定某间小屋应施予的饭食称为「小屋食」。由村民等以轮流方式应施予的饭食称为「轮流食」。指定某座寺院应施予的饭食称为「寺院食」。其余的种类是众所周知的。

Piṇḍapātakkhettaṃ piṇḍapātassa uppattiṭṭhānaṃ. Khettaṃ viya khettaṃ. Uppajjati ettha, etenāti ca uppattiṭṭhānaṃ. Saṅghato vā hi bhikkhuno piṇḍapāto uppajjati uddesādivasena vā. Tattha sakalassa saṅghassa dātabbaṃ bhattaṃ saṅghabhattaṃ. Katipaye bhikkhū uddisitvā uddesena dātabbaṃ bhattaṃ uddesabhattaṃ. Nimantetvā dātabbaṃ bhattaṃ nimantanaṃ. Salākadānavasena dātabbaṃ bhattaṃ salākabhattaṃ. Ekasmiṃ pakkhe ekadivasaṃ dātabbaṃ bhattaṃ pakkhikaṃ. Uposathe dātabbaṃ bhattaṃ uposathikaṃ. Pāṭipadadivase dātabbaṃ bhattaṃ pāṭipadikaṃ. Āgantukānaṃ dātabbaṃ bhattaṃ āgantukabhattaṃ. Dhuragehe eva ṭhapetvā dātabbaṃ bhattaṃ dhurabhattaṃ. Kuṭiṃ uddissa dātabbaṃ bhattaṃ kuṭibhattaṃ. Gāmavāsīādīhi vārena dātabbaṃ bhattaṃ vārabhattaṃ. Vihāraṃ uddissa dātabbaṃ bhattaṃ vihārabhattaṃ. Sesāni pākaṭāneva.

203「寻思」：心想“我今天要去哪里乞食呢？”当长老问“我们去哪里乞食？”时，回答“尊者，去某村”这样是可以的。但是，那种在心里「已经考虑过」的意思，正是指上面所说的“如此考虑后”。「从那开始」：就是从站在寻思处、开始思惟的时候起。“从那时起，如果再继续寻思，就会从圣种堕落”——这句话应该依所有三种圣种者来理解，不仅仅是指只行乞食的比丘。因为一切圣种者都只被允许寻思一次，不能超过那次。「成为外者」：即处在圣种状态之外。这种有关寻思的知足，不会因为业处作意而受到扰乱，反而会变得清净。后面的那些也遵循同样的道理。因此他说：「应当以业处为首要而行」。

Vitakketi ‘‘kattha nu kho ahaṃ ajja piṇḍāya carissāmī’’ti. ‘‘Kattha piṇḍāya carissāmā’’ti therena vutte ‘‘asukagāme bhante’’ti kāmametaṃ paṭivacanadānaṃ , yena pana cittena ‘‘cintetvā’’ti vuttaṃ, taṃ sandhāyāha ‘‘ettakaṃ cintetvā’’ti. Tato paṭṭhāyāti vitakkamāḷake ṭhatvā vitakkitakālato paṭṭhāya. ‘‘Tato paraṃ vitakkento ariyavaṃsā cuto hotī’’ti idaṃ tiṇṇampi ariyavaṃsikānaṃ vasena gahetabbaṃ, na ekacārikasseva. Sabbopi hi ariyavaṃsiko ekavārameva vitakketuṃ labhati, na tato paraṃ. Paribāhiroti ariyavaṃsikabhāvato bahibhūto. Svāyaṃ vitakkasantoso kammaṭṭhānamanasikārena na kuppati, visujjhati ca. Ito paresupi eseva nayo. Tenevāha ‘‘kammaṭṭhānasīsena gantabba’’nti.

204「只应取」：这里的eva字用于非通常的用法。应当连接理解为「只应取仅够维持生命的量」。

Gahetabbamevāti aṭṭhānappayutto eva-saddo. Yāpanamattameva gahetabbanti yojetabbaṃ.

205「在此」：指在领取团食这件事上。「少」：指比维持自身所需的量还要少。为了令施主心生欢喜，应当取这样少的分量。「依照定量」：就是依照自己维生的分量，应取少量的食物。为了说明“应当依照定量而取”的理由，才说了「在领取中」等等。「污损」：即破坏、去除。「摧毁」：即以不恰当的使用而毁灭。「教法」：即导师的教诫。不遵行，即不实践。

Etthāti etasmiṃ piṇḍapātapaṭiggahaṇe. Appanti attano yāpanapamāṇatopi appaṃ. Gahetabbaṃ dāyakassa cittārādhanatthaṃ. Pamāṇenevāti attano yāpanappamāṇeneva appaṃ gahetabbaṃ. ‘‘Pamāṇena gahetabba’’nti ettha kāraṇaṃ dassetuṃ ‘‘paṭiggahaṇasmiñhī’’tiādi vuttaṃ. Makkhetīti viddhaṃseti apaneti. Vinipātetīti vināseti aṭṭhānaviniyogena. Sāsananti satthu sāsanaṃ anusiṭṭhiṃ. Na karoti nappaṭipajjati.

206就像次第乞食者（sapadānacārino）托钵游行那样，挨家挨户按顺序走，这是远离贪求的知足，所以说“应该挨家挨户按顺序走（dvārapaṭipāṭiyā gantabbaṃ）”。

Sapadānacārino viya dvārapaṭipāṭiyā caraṇaṃ loluppavivajjanasantosoti āha ‘‘dvārapaṭipāṭiyā gantabba’’nti.

207「令除去」（Harāpetvā）的意思是：把多余的除去。

Harāpetvāti adhikaṃ apanetvā.

208「出离」：指从对食物的贪求中出离。为了去除饥饿才去进食，但维护身体等其他目的，则是从道理上推论出来的。因此说：“因为饥饿……（中略）……这称为知足”。

Āhāragedhato nissarati etenāti nissaraṇaṃ. Jighacchāya paṭivinodanatthaṃ kathā, kāyassaṭhitiādipayojanaṃ pana atthāpattito āgataṃ evāti āha ‘‘jighacchāya…pe… santoso nāmā’’ti.

209意思是，不应该储存食物，应当天吃完。其他情况则由学处来遮止。「立于可忆念法」：指的是与持戒比丘们同住共享、安住于这种状态。

Nidahitvā na paribhuñjitabbaṃ tadahupīti adhippāyo. Itaratthā pana sikkhāpadeneva vāritaṃ. Sāraṇīyadhamme ṭhitenāti sīlavantehi bhikkhūhi sādhāraṇabhogibhāve ṭhitena.

210「坐卧具」包括卧具和坐具。无论在何种床座或者精舍等地方躺下，那都叫“卧”；无论在何种椅子等地方坐下，那都叫“坐”。把这两者合在一起，就称为“坐卧具”。因此才说到“床”等。其中，床是指有床脚的，椅子也是如此。床褥和椅褥是两种褥子。精舍是指用围墙围起来的整个住处。有人说是指“长口殿”。半檐殿就是长形殿。有人说是“单面有顶的坐卧具”。殿是方形殿。有人说是“宽广的方形殿”。楼阁是平顶殿。窟是纯天然的山洞。洞是有门闩的洞穴。垒是墙壁很厚的房子，不用椽子而直接用砖盖顶。也有人说“是像塔那样建造的”。阁是单顶尖顶、多角的特殊居所，有人说是“圆顶形的坐卧具”。

Senāsanenāti sayanena, āsanena ca. Yattha yattha hi mañcādike, vihārādike ca seti, taṃ senaṃ. Yattha yattha pīṭhādike āsati, taṃ āsanaṃ. Tadubhayaṃ ekato katvā ‘‘senāsana’’nti vuttaṃ. Tenāha ‘‘mañco’’tiādi. Tattha mañco masārakādi, tathā pīṭhaṃ. Mañcabhisi, pīṭhabhisīti duvidhā bhisi. Vihāro pākāraparicchinno sakalo āvāso. ‘‘Dīghamukhapāsādo’’ti keci. Aḍḍhayogoti dīghapāsādo. ‘‘Ekapassacchadanakasenāsana’’nti keci. Pāsādoti caturassapāsādo. ‘‘Āyatacaturassapāsādo’’ti keci. Hammiyaṃ muṇḍacchadanapāsādo. Guhāti kevalā pabbataguhā. Leṇaṃ dvārabandhaṃ. Aṭṭo bahalabhittikaṃ gehaṃ, yassa gopānasiyo aggahetvā iṭṭhakāhi eva chadanaṃ hoti. ‘‘Aṭṭālakākārena kariyatī’’tipi vadanti. Māḷo ekakūṭasaṅgahito anekakoṇo patissayaviseso ‘‘vaṭṭākārena katasenāsana’’nti keci.

211关于团食，应该按照前面所说的方法来理解，即：“持戒比丘心想‘今天我要住在哪里？’”等等，这些都随顺团食部分阐述的道理来解释；还有如“如果再作思惟，就会从圣种退堕，成为外者”，“比丘寻找坐卧具时，不该想‘在哪里能得到？’而应该以修行业处为首要之事而去”等等，这些全都依照前面的道理。

Piṇḍapāte vuttanayenevāti ‘‘sādako bhikkhu ‘ajja kattha vasissāmī’ti vitakketī’’tiādinā yathārahaṃ piṇḍapāte vuttanayena veditabbā, ‘‘tato paraṃ vitakkento ariyavaṃsā cuto hoti paribāhiro’’ti, ‘‘senāsanaṃ gavesantenāpi’kuhiṃ labhissāmī’ti acintetvā kammaṭṭhānasīseneva gantabba’’nti ca evamādi sabbaṃ purimanayeneva.

212为什么在此显示缘知足时，大长老没有把病缘药知足包括进去呢？为了表明不应如此看待，所以说：“然而病缘药已包含在团食中”，意思是由于都需要取用的共通性。如果是这样，那么在那里是否也应像在团食中那样，期望有寻思知足等十五种知足呢？为了表明并非如此，说：“在那里”等。难道这里不是只有十二头陀支被分别运用，而一座食支没有在任何地方被分别运用吗？所以说：“一座食支归属于乐修习圣种。”为了表明这个意思也是注释书所认可的，说道：“此也有大德说过”等。

Kasmā panettha paccayasantosaṃ dassentena mahātherena gilānapaccayasantoso na gahitoti? Na kho panetaṃ evaṃ daṭṭhabbanti dassento ‘‘gilānapaccayo pana piṇḍapāte eva paviṭṭho’’ti āha, āharitabbatāsāmaññenāti adhippāyo. Yadi evaṃ tattha piṇḍapāte viya vitakkasantosādayopi pannarasa santosā icchitabbāti? Noti dassento āha ‘‘tatthā’’tiādi. Nanu cettha dvādaseva dhutaṅgāni viniyogaṃ gatāni, ekaṃ pana nesajjikaṅgaṃ na katthaci viniyuttanti āha ‘‘nesajjikaṅgaṃ bhāvanārāmaariyavaṃsaṃ bhajatī’’ti. Ayañca attho aṭṭhakathāruḷho evāti dassento ‘‘vuttampi ceta’’ntiādimāha.

213“犹如铺展大地”等，是显示圣种教说的极难行性和广大范围。因为这个教说当为了证得圣道而详细展开时，是以千种道理来庄严的，就像在《心生起品》中那样；而这里关于乐修习圣种的内容，当为了证得圣道而详细展开时也是如此，所以说：“以千理庄严……（中略）……开始说法。”由于摧破了对立面而直接面对，所以欢喜、乐住、乐园，意思就是“乐住”。通过不同格的词也可以构成外义复合词，比如“胸毛”、“颈黑”，所以说：“以断为乐园的人，称为断乐园。”或者从应该乐住的角度说，断就是他的乐园，这样就叫做断乐园，这里应知如此解释复合词。由“正断时感到快乐”这句话，显示了断乐园一词的作具格含义和持业释复合词。由“修习时感到快乐”的说法，乐修习一词也应以同样道理理解。

‘‘Pathaviṃpattharamāno viyā’’tiādi ariyavaṃsadesanāya sudukkarabhāvadassanaṃ mahāvisayatāya tassā desanāya. Yasmā nayasahassapaṭimaṇḍitā hoti ariyamaggādhigamāya vitthārato pavattiyamānā desanā yathā taṃ cittuppādakaṇḍe, ayañca bhāvanārāmaariyavaṃsakathā ariyamaggādhigamāya vitthārato pavattiyamānā evaṃ hotīti vuttaṃ ‘‘sahassanayappaṭimaṇḍitaṃ…pe… desanaṃ ārabhī’’ti. Paṭipakkhavidhamanato abhimukhabhāvena ramaṇaṃ āramaṇaṃ ārāmoti āha ‘‘abhiratīti attho’’ti. Byadhikaraṇānampi padānaṃ vasena bhavati bāhiratthasamāso yathā ‘‘urasilomo, kaṇṭhekāḷoti āha ‘‘pahāne ārāmo assāti pahānārāmo’’ti. Āramitabbaṭṭhena vā ārāmo, pahānaṃ ārāmo assāti pahānārāmoti evamettha samāsayojanā veditabbā. ‘‘Pajahanto ramatī’’ti etena pahānārāmasaddānaṃ kattusādhanataṃ, kammadhārayasamāsañca dasseti. ‘‘Bhāvento ramatī’’ti vuttattā bhāvanārāmoti etthāpi eseva nayo.

214虽然因为适合修习随行，所以说“一座食支归属于乐修习圣种”，但依一座食支，一座食比丘在某些犯行上就是非犯，为了涵盖这个意思，才说“十三头陀支”，并表示“应立于律中重处”。因为不舍弃损减而修行的立场，修行确实只立于律，所以说：“十三……（中略）……即已宣说。”虽然律藏中处处都有戒论，而经藏与阿毗达摩藏中（长部1.7.194；分别论508）戒论也各都有出现；然而，当能使戒清净的功德被宣说时，就如同律藏广说戒论那样；同样地，以第四圣种广说修习论，那么经藏与阿毗达摩藏也已经被宣说了，所以说：“由乐修习者，即已宣说其余两藏。”“他修习出离而乐”，因为这里的教说是以出离句为开头而展开的，或者因为一切止、观、道法都是从各自的对立面出离而被称为出离，而这些在这里都有出现，所以这段文句称为“出离品”，因此说：“应以出离品解说。”因此，《如是语》注释中说：“一切善法都可称为出离。”“以《十上经》方式”，意思就是以《十上经》法，或以《十上经》（长部3.350）中所说的道理来解说。对其余两者也是同样的道理。

Kāmaṃ ‘‘nesajjikaṅgaṃ bhāvanārāmaariyavaṃsaṃ bhajatī’’ti vuttaṃ bhāvanānuyogassa anucchavikattā, nesajjikaṅgavasena pana nesajjikassa bhikkhuno ekaccāhi āpattīhi anāpattibhāvoti tampi saṅgaṇhanto ‘‘terasannaṃ dhutaṅgāna’’nti vatvā ‘‘vinayaṃ patvā garuke ṭhātabba’’nti icchitattā sallekhassa apariccajanavasena paṭipatti nāma vinaye ṭhitassevāti āha ‘‘terasannaṃ…pe… kathitaṃ hotī’’ti. Kāmaṃ suttābhidhammapiṭakesupi (dī. ni. 1.7.194; vibha. 508) tattha tattha sīlakathā āgatā eva, yehi pana guṇehi sīlassa vodānaṃ hoti, tesu kathitesu yathā sīlakathābāhullaṃ vinayapiṭakaṃ kathitaṃ hoti, evaṃ bhāvanākathābāhullaṃ suttantapiṭakaṃ, abhidhammapiṭakañca catutthena ariyavaṃsena kathitameva hotīti vuttaṃ ‘‘bhāvanārāmena avasesaṃ piṭakadvayaṃ kathitaṃ hotī’’ti. ‘‘So nekkhammaṃ bhāvento ramatī’’ti nekkhammapadaṃ ādiṃ katvā tattha desanāya pavattattā, sabbesampi vā samathavipassanāmaggadhammānaṃ yathāsakaṃpaṭipakkhato nikkhamanena nekkhammasaññitānaṃ tattha āgatattā so pāṭho ‘‘nekkhammapāḷī’’ti vuccatīti āha ‘‘nekkhammapāḷiyā kathetabbo’’ti. Tenāha aṭṭhakathāyaṃ ‘‘sabbepi kusalā dhammā nekkhammanti pavuccare’’ti (itivu. aṭṭha. 109). Dasuttarasuttanta pariyāyenāti dasuttarasuttantadhammena, dasuttarasuttante (dī. ni. 3.350) āgatanayenāti vā attho. Sesadvayepi eseva nayo.

215“他”就是指精进修习警觉的比丘。“出离”指因为从欲乐中出离出来而被称为出离的初禅近行。此处特别是指初禅的前分修习，就如《分别论》（分别论508, 538）中“他在世间断除了贪欲”等所说的那样。所以在“无嗔”等词语中，也应该如此理解其含义。这里如果还有需要说明的，可以依《梵网经疏》中所说的道理来理解。因为这一教说是依有寻有伺的八种等至、十八种大观以及四种圣道而展开的。

Soti jāgariyaṃ anuyutto bhikkhu. Nekkhammanti kāmehi nikkhantabhāvato nekkhammasaññitaṃ paṭhamajjhānūpacāraṃ. ‘‘So abhijjhaṃ loke pahāyā’’tiādinā (vibha. 508, 538) āgatā paṭhamajjhānassa pubbabhāgabhāvanāti idhādhippetā , tasmā ‘‘abyāpāda’’ntiādīsupi evameva attho veditabbo. Yaṃ panettha vattabbaṃ, taṃ brahmajālaṭīkāyaṃ vuttanayena veditabbaṃ. Saupāyāsānañhi aṭṭhannaṃ samāpattīnaṃ, aṭṭhārasannaṃ mahāvipassanānaṃ, catunnaṃ ariyamaggānañca vasenettha desanā pavattāti.

216而“修习一法而乐，断除一法而乐”——这虽然不是依《十上经》中所说的方式来表述的，但那里有“有一法应修习，有一法应断除”（长部3.351）的教导。尽管如此，因为义理上没有差别，所以在《无碍解道·出离品》（无碍解道1.24, 3.41）出现的方式，就表述为“修习一法而乐，断除一法而乐”。对其余的句子也是同样的道理。而且，这一圣种教说，其实是大师所安立的，是尊者法将舍利弗长老用结集的方式，把大师所说的教法汇集在这里。所以为了显示《大圣种经》中依大师教法的结说方式，而说：“诸比丘，比丘如此就成为乐修习者。”乃至后面的《念处篇》、《阿毗达摩论说篇》等也是同样的道理。虽然这里只依身随观而简略地作了连接，但应当依二十一个方面来详细地理解其连接。在“无常”等解释中，如果有什么需要说明的，应依《清净道论注》中所说的道理来理解。

‘‘Ekaṃ dhammaṃ bhāvento ramati, ekaṃ dhammaṃ pajahanto ramatī’’ti ca na idaṃ dasuttarasutte āgataniyāmena vuttaṃ, tattha pana ‘‘eko dhammo bhāvetabbo, eko dhammo pahātabbo’’ti (dī. ni. 3.351) ca desanā āgatā. Evaṃ santepi yasmā atthato bhedo natthi, tasmā paṭisambhidāmagge nekkhammapāḷiyaṃ (paṭi. ma. 1.24, 3.41) āgatanīhāreneva ‘‘ekaṃ dhammaṃ bhāvento ramati, ekaṃ dhammaṃ pajahanto ramatī’’ti vuttaṃ. Esa nayo sesavāresupi. Yasmā cāyaṃ ariyavaṃsadesanā nāma satthu paññattāva satthārā hi desitaṃ desanaṃ āyasmā dhammasenāpati sāriputtatthero saṅgāyanavasena idhānesi , tasmā mahāariyavaṃsasutte satthudesanānīhārena nigamanaṃ dassento ‘‘evaṃ kho, bhikkhave, bhikkhu bhāvanārāmo hotī’’ti āha. Eseva nayo ito paresu satipaṭṭhānapariyāyaabhidhammaniddesapariyāyesupi. Kāmañcettha kāyānupassanāvaseneva saṅkhipitvā yojanā katā, ekavīsatiyā pana ṭhānānaṃ vasena vitthārato yojanā veditabbā. ‘‘Aniccato’’ (visuddhi. ṭī. 2.698) tiādīsu yaṃ vattabbaṃ, taṃ visuddhimaggasaṃvaṇṇanāsu vuttanayena veditabbaṃ.

310「勤」：依防护等的成就方式，在此处为成就这些而作的努力，以及通过这些而作的努力，称为「勤」。「最上精进」即最殊胜的精进，因为能成就最殊胜的意义。「防护者的已生精进」：指为了不让贪欲等生起，而这样以正念现前，在眼等根门防护不懈的人，他所生起的精进。「断除者的已生精进」：指正在去除烦恼的那个人，为成就断除而转起的精进。「修习者的已生精进」：这里也是同样的道理。「定相」就是指「定」本身。因为先前已生起的定，是后来将生起的定的远离之因，所以称为「定相」。

310. Saṃvarādīnaṃ sādhanavasena padahati ettha, etehīti ca padhānāni. Uttamavīriyānīti seṭṭhavīriyāni visiṭṭhassa atthassa sādhanato. Saṃvarantassa uppannavīriyanti yathā abhijjhādayo na uppajjanti, evaṃ satiyā upaṭṭhāpane cakkhādīnaṃ pidahane analasassa uppannavīriyaṃ. Pajahantassāti vinodentassa. Uppannavīriyanti tasseva pajahanassa sādhanavasena pavattavīriyaṃ. Bhāventassa uppannavīriyanti etthāpi eseva nayo. Samādhinimittanti samādhi eva. Purimuppannasamādhi hi parato uppajjanakasamādhipavivekassa kāraṇaṃ hotīti ‘‘samādhinimitta’’nti vuttaṃ.

218「依离依」：指因为从蕴依等依中远离、脱离的缘故。「依此」：指以道证得那个涅槃为因。「离染」：贪等在此处远离，或借此而远离，所以称为离染。同样地，对「灭」也应如此理解。因为在这里，觉支是以混合的方式来论述的，所以说「依所缘或依应证得」。其中，「依应证得」：就是依随顺趋向涅槃的状态。「转向舍弃」：指依舍弃而转向，即由彻底舍弃的方式以及由投入的方式而转向的习性。所以说「二种舍弃」等。「蕴的彻底舍弃」：是指借由断除与蕴相应的烦恼的方式。因此，观以什么方式断除烦恼，就以同样的方式，对那些与烦恼相关的相和蕴，也可以用「断除」来说，所以讲：「观……彻底舍弃。」因为当观达到出起趣向的状态时，以低垂、倾斜、朝向涅槃的方式，一向投入涅槃，就值得说为「投入」；而道则通过正断的方式舍弃烦恼和蕴。所以依次依观和道，也可以理解「投入舍弃」和「彻底舍弃」。「为舍弃义」：就是为彻底舍弃的意义以及为投入舍弃的意义。「转变」：就是成熟。这种转变，是由于达到了出起趣向的状态以及达到了圣道的状态而说的，所以讲：「获得观的状态以及获得道的状态。」「在其余句中」：是指在「修习择法觉支」等其余觉支的部分中。

Upadhivivekattāti khandhūpadhiādiupadhīhi vivittattā vinissaṭattā. Taṃ āgammāti taṃ nibbānaṃ maggena adhigamahetu. Rāgādayo virajjanti ettha, etenāti vā virāgo. Evaṃ nirodhopi daṭṭhabbo. Yasmā idha bojjhaṅgā missakavasena icchitā, tasmā ‘‘ārammaṇavasena adhigantabbavasena vā’’ti vuttaṃ. Tattha adhigantabbavasenāti taṃninnatāvasena. Vossaggapariṇāminti vossajjanavasena pariṇāmitaṃ pariccajanavasena ceva pakkhandanavasena ca pariṇamanasīlaṃ. Tenāha ‘‘dve vossaggā’’tiādi. Khandhānaṃ pariccajanaṃ nāma tappaṭibaddhakilesappahānavasenāti yenākārena vipassanā kilese pajahati, tenevākārena taṃnimittake, khandhe ca ‘‘pajahatī’’ti vattabbataṃ arahatīti āha ‘‘vipassanā…pe… pariccajatī’’ti. Yasmā vipassanā vuṭṭhānagāminibhāvaṃ pāpuṇantī ninnapoṇapabbhārabhāvena ekaṃsato nibbānaṃ ‘‘pakkhandatī’’ti vattabbataṃ labhati, maggo ca samucchedavasena kilese, khandhe ca pariccajati, tasmā yathākkamaṃ vipassanāmaggānaṃ vasena pakkhandanapariccāgavossaggāpi veditabbā. Vossaggatthāyāti pariccāgavossaggatthāya ceva pakkhandanavossaggatthāya ca. Pariṇamatīti paripaccati. Taṃ pariṇamanaṃ vuṭṭhānagāminibhāvappattiyā ceva ariyamaggabhāvappattiyā ca icchitanti āha ‘‘vipassanābhāvañceva maggabhāvañca pāpuṇātī’’ti. Sesapadesūti ‘‘dhammavicayasambojjhaṅgaṃ bhāvetī’’tiādīsu sesasambojjhaṅgakoṭṭhāsesu.

219「好的」：因为它能镇伏不善的盖等恶法、摧毁贪欲，是纯粹的利益；而且由于非常难得，所以叫「好」、叫「美妙」。因为其他定相都没有这么难得，而且还是贪欲的直接对立面。「守护」：这里的守护，是指在获得定之后，为了不让定退失而修习实践；而这实践就是通过摧毁其对立法来进行的，所以说：「定……」等。「骨想等」：就是指骨禅那等。这是用「想」的名称来指代禅那。

Bhaddakanti abhaddakānaṃ nīvaraṇādipāpadhammānaṃ vikkhambhanena rāgavidhamanena ekantahitattā, dullabhattā ca bhaddakaṃ sundaraṃ. Na hi aññaṃ samādhinimittaṃ evaṃdullabhaṃ, rāgassa ca ujuvipaccanīkabhūtaṃ atthi. Anurakkhatīti ettha anurakkhanā nāma adhigatasamādhito yathā na parihāni hoti, evaṃ paṭipatti, sā pana tappaṭipakkhavidhamanenāti āha ‘‘samādhī’’tiādi. Aṭṭhikasaññādikāti aṭṭhikajjhānādikā. Saññāsīsena hi jhānaṃ vadati.

220「以一次通达而对四谛法拥有的智」：指在四圣谛中，以一次现观的方式而转起的智慧，这就是指道智。因为（道智）含摄在四谛之中，所以关于含摄于四谛内在的灭法，也就是涅槃的智慧，这是指果智。由于在道之后无间生起的果是随顺于道而转起的，它以寂止和断除那些与道相应之法的方式转起，因此在灭谛中，对于道的证得现观，（果智）也随之有随顺的转起，所以这里所说的「于法之智」是特指果智的，并不是泛指一切以涅槃为所缘的智。因此，有「如所说」等言。在这里，首先道慧因为通达了四圣谛法，可以称为「法智」，但果慧为什么也能称为「法智」呢？这个质疑已经被澄清了：因为它缘着「灭法」而转起。这两种慧，都因为不依他、是自身现证的，并且对圣谛法从作用上和从所缘上转起，所以应知都是「法智」。因为在圣谛中，这个「法」字是指它们那不颠倒的自性，或者指最殊胜的有为法——圣道，以及它的果法。与这些相应的智慧，就是「法智」。

Ekapaṭivedhavasena catusaccadhamme ñāṇanti catūsu ariyasaccesu ekābhisamayavasena pavattañāṇaṃ, maggañāṇanti attho. Catusaccantogadhattā catusaccabbhantare nirodhadhamme nibbāne ñāṇaṃ, tena phalañāṇaṃ vadati. Yasmā maggānantarassa phalassa maggānuguṇā pavatti, yato taṃsamudayapakkhiyesu dhammesu paṭippassaddhippahānavasena pavattati, tasmā nirodhasaccepi yo maggassa sacchikiriyābhisamayo, tadanuguṇā pavattīti phalañāṇasseva dhamme ñāṇatā vuttā, na yassa kassaci nibbānārammaṇassa ñāṇassa . Tena vuttaṃ ‘‘yathāhā’’tiādi. Ettha ca maggapaññā tāva catusaccadhammassa paṭivijjhanato dhammeñāṇaṃ nāma hotu, phalapaññā pana kathanti codanā sodhitā hoti nirodhadhammaṃ ārabbha pavattanato. Duvidhāpi hi paññā aparappaccayatāya attapaccakkhato ariyasaccadhamme kiccato ca ārammaṇato ca pavattattā ‘‘dhammeñāṇa’’nti veditabbā. Ariyasaccesu hi ayaṃ dhamma-saddo tesaṃ aviparītasabhāvattā, saṅkhatappavaro vā ariyamaggo, tassa ca phaladhammo. Tattha paññā taṃsahagatā dhammeñāṇaṃ.

221「随智」：即随行之智。「现见之后」：指以道智现证四谛之后。「如同现在」：如同现在这五取蕴是苦谛，于过去、未来这五取蕴也都是苦谛，这是以性质相似而说的。在集谛、道谛也是同样的道理。「这就是」：是一种决定说。但在灭谛中，没有相似之说，因为它恒常，且是单一的自性。如此，对该智的随行之智，即对该法智以「于过去也是如此」等的方式随转、随行，这就是「随智」。这就是「随智」的句义连接。「他这样说」等，是以原典来解释所说的义理。「他」就是证得法智而安住的比丘。「以此法」：这个「法」因为以法为行境，依行境的称呼而被说为「法」，即道智；或者，此处工具格作受格解，即以此已知的法；意思是知道这四圣谛法之后而安住的道智。「以所见」：指以照见而看到谛法之后而安住。「以所得」：指证得诸谛之后而安住。「以所了知」：指了知诸谛之后而安住。「以所通达」：指通达四圣谛法之后而安住——这是阿毗达摩注释（《分别论注》796）中解说的义理。但两种（道智和果智）其实都是「法智」。而作为省察的源头和导引的原因，以这两种「以此法」来说，也是没有矛盾的。同样地，因为了知了四圣谛法，或因为达到了称为道果之法的谛通达结合，便具有了导引，所以「以此法」——以作为智的对象，或以与智结合的方式而「已知」，这样的义理也是没有矛盾的。「于过去、未来导引」：指引导、传达至过去和未来。但这并不是道智的作用，而是省察智的作用；然而佛陀把道智说成像能在过去、未来导引一样，是因为道是省察的根本。因为对于已修道的人来说，才会有省察。这导引并不是另外生起一个新的智，而只是智本身的一种特殊的转起过程。

Anvayeñāṇanti anugamanañāṇaṃ. Paccakkhato disvāti cattāri saccāni maggañāṇena paccakkhato paṭivijjhitvā. Yathā idānīti yathā etarahi pañcupādānakkhandhā dukkhasaccaṃ, evaṃ atītepi anāgatepi pañcupādānakkhandhā dukkhasaccamevāti ca sarikkhaṭṭhena vuttaṃ. Esa nayo samudayasacce, maggasacce ca. Ayamevāti avadhāraṇe. Nirodhasacce pana sarikkhaṭṭho natthi tassa niccattā, ekasabhāvattā ca. Evaṃ tassa ñāṇassa anugatiyaṃ ñāṇanti tassa dhammeñāṇassa ‘‘evaṃ atītepī’’tiādinā anugatiyaṃ anugamane anvaye ñāṇaṃ. Idaṃ anvaye ñāṇanti yojanā. ‘‘Tenāhā’’tiādinā yathāvuttamatthaṃ pāḷiyā vibhāveti. Soti dhammañāṇaṃ patvā ṭhito bhikkhu. Iminā dhammenāti dhammagocarattā gocaravohārena ‘‘dhammo’’ti vuttenamaggañāṇena, upayogatthe vā karaṇavacanaṃ, iminā dhammena ñātenāti imaṃ catusaccadhammaṃ ñāṇena jānitvā ṭhitena maggañāṇenāti attho. Diṭṭhenāti dassanena saccadhammaṃ passitvā ṭhitena. Pattenāti saccānaṃ patvā ṭhitena. Viditenāti saccāni viditvā ṭhitena. Pariyogāḷhenāti catusaccadhammaṃ pariyogāhetvā ṭhitenāti evaṃ tāvettha abhidhammaṭṭhakathāyaṃ (vibha. aṭṭha. 796) attho vutto. Duvidhampi pana maggaphalañāṇaṃ dhammeñāṇaṃ. Paccavekkhaṇāya ca mūlaṃ, kāraṇañca nayanayanassāti duvidhenāpi tena dhammenāti na na yujjati. Tathā catusaccadhammassa ñātattā, maggaphalasaṅkhātassa vā dhammassa saccapaṭivedhasampayogaṃ gatattā nayanayanaṃ hotīti tena iminā dhammena ñāṇavisayabhāvena, ñāṇasampayogena vā ñātenāti ca attho na na yujjatīti. Atītānāgate nayaṃ netīti atīte, anāgate ca nayaṃ neti harati peseti. Idaṃ pana na maggañāṇassa kiccaṃ, paccavekkhaṇañāṇakiccaṃ, satthārā pana maggañāṇaṃ atītānāgate nayanayanasadisaṃ kataṃ maggamūlakattā. Bhāvitamaggassa hi paccavekkhaṇā nāma hoti. Nayidaṃ aññaṃ ñāṇuppādanaṃ nayanayanaṃ, ñāṇasseva pana pavattivisesoti.

222「范围」（pariya）是指对他人心的了知所划定的界限，也就是在那个界限内。因此说「在于对他人心的判别」。剩下的部分称为「世俗中智」（sammutimhi ñāṇa），意思是按照世俗的约定而称之为「智」。就词义来说，「世俗中智」就是世俗中的智。因为与法智等不同，它没有那种卓越的贯通作用，只是依照了知并照亮对象的共通特性，而被世俗地称作「智」，所以含摄在其中。或者，以世俗为渠道而转起的，就是「世俗中智」，它是通过世俗门来把握意义。又或者，与那另外三种智不相似的智，由于不相似中的共通之处而被纳入世俗中智，所以称为「世俗中智」。

Paresaṃ cetaso parito ayanaṃ paricchindanaṃ pariyo, tasmiṃ pariye. Tenāha ‘‘paresaṃ cittaparicchede’’ti. Avasesaṃ sammutimhiñāṇaṃ nāma ‘‘ñāṇa’’nti sammatattā. Vacanatthato pana sammutimhi ñāṇanti sammutimhiñāṇaṃ. Dhammeñāṇādīnaṃ viya hi sātisayassa paṭivedhakiccassa abhāvā visayobhāsanasaṅkhātajānanasāmaññena ‘‘ñāṇa’’nti sammatesu antogadhanti attho. Sammutivasena vā pavattaṃ sammutimhiñāṇaṃ sammutidvārena atthassa gahaṇato. Avasesaṃ vā itarañāṇattayavisabhāgaṃ ñāṇaṃ tabbisabhāgasāmaññena sammutimhiñāṇamhi paviṭṭhattā sammutimhiñāṇaṃ nāma hotīti.

223虽然预流道智等事实上就是苦智等，但这里以显著的方式进行说明，才说「使证得阿拉汉果后」。凭此而从轮回出离，所以称为「出离」（niggamana），也就是以四谛为业处。前两谛属于轮回，因为它们是流转的转起和转起因。后两谛则属于还灭，因为它们是还灭的止息和止息因。「倾向」（abhinivesa）这里指观的倾向（vipassanābhinivesa），因为它对世间智没有相似的行境，所以不投向还灭（即对于还灭没有倾向），那是因为还灭并非它的对象。「教法」（pariyatti）指业处的教导。「受持」（uggahetvā）就是让它成为口中能诵的内容。或者，「受持」指从经典文句中，以及从义理上，按照适合的方式，依听闻、记持、遍问、如理作意等，用心不断地领纳而获得。「修行」（kammaṃ karoti）就是依照把握名色等次第而修习相应的瑜伽业行。

Kāmaṃ sotāpattimaggañāṇādīni dukkhañāṇādīniyeva, ukkaṭṭhaniddesena panevamāha ‘‘arahattaṃpāpetvā’’ti. Vaṭṭato niggacchati etenāti niggamanaṃ, catusaccakammaṭṭhānaṃ. Purimāni dve saccāni vaṭṭaṃ pavattipavattihetubhāvato. Itarāni pana dve vivaṭṭaṃ nivattinivattihetubhāvato. Abhinivesoti vipassanābhiniveso hoti lokiyassa ñāṇassa visabhāgūpagamanato. No vivaṭṭeti vivaṭṭe abhiniveso no hoti avisayabhāvato. Pariyattīti kammaṭṭhānatanti. Uggahetvāti vācuggataṃ katvā. Uggahetvāti vā pāḷito, atthato ca yathārahaṃ savanadhāraṇaparipucchanamanasānupekkhanādivasena cittena uddhaṃ uddhaṃ gaṇhitvā. Kammaṃ karotīti nāmarūpapariggahādikkamena yogakammaṃ karoti.

224问：如果只在前二谛有观的倾向，并且只在那上面有受持等，那么为什么这里成了四谛业处呢？答：虽然后二谛也是应知的，但在它们那里并没有遍知的意义，所以没有观的作用。只是依照传闻而安住，因为灭谛极胜妙，所以是可乐求的；因为它能引发勤修无欲的喜悦，所以是可爱的；因为它能生起更上层的好乐，使心增长，所以是可意的，因此作意就这么转起了。所以说「灭谛名为……」等。「于二谛」是指在那作境的二谛上，而且，以不失念的贯通而转起的道，才叫做「指向」这些谛而转起。「三谛」指苦谛、集谛、道谛。对它们是通过作用而不迷。「一」指灭谛。对它则是通过所缘而不迷，在那里也能获得贯通。「二谛」指苦、集二谛。因为很难被看见，所以说它们「难见」。苦、集是粗显的，畜生也能受苦，而且在食物等上的渴爱也很明显。即使以压迫等义、积聚等义，也无法如实以智慧洞察，因此它们十分甚深。「二谛」指灭谛、道谛。因为它们细妙，自性本就甚深，很难如实以智慧透彻，所以「难见」。

Yadi purimesu dvīsu eva vipassanābhiniveso, tesu eva uggahādi, kathamidaṃ catusaccakammaṭṭhānaṃ jātanti āha ‘‘dvīsū’’tiādi. Kāmaṃ pacchimānipi dve saccāni abhiññeyyāni, pariññeyyatā pana tattha natthīti na vipassanābyāpāro. Kevalaṃ pana anussavamatte ṭhatvā accantapaṇītabhāvato iṭṭhaṃ, ātappakanirāmisapītisañjananato kantaṃ, uparūpari abhirucijananena manassa vaḍḍhanato manāpanti manasikāraṃ pavatteti. Tenāha ‘‘nirodhasaccaṃ nāmā’’tiādi. Dvīsu saccesūti dvīsu saccesu visayabhūtesu , tāni ca uddissa asammohapaṭivedhavasena pavattamāno hi maggo te uddissa pavatto nāma hotīti. Tīṇi dukkhasamudayamaggasaccāni. Kiccavasenāti asammuyhanavasena. Ekanti nirodhasaccaṃ. Ārammaṇavasenāti ārammaṇakaraṇavasenapi asammuyhanakiccavasenapi tattha paṭivedho labbhateva. Dve saccānīti dukkhasamudayasaccāni. Duddasattāti daṭṭhuṃ asakkuṇeyyattā. Oḷārikā hi dukkhasamudayā, tiracchānagatānampi dukkhaṃ, āhārādīsu ca abhilāso pākaṭo. Pīḷanādiāyūhanādivasenapi ‘‘idaṃ dukkhaṃ, idaṃ assa kāraṇa’’nti yāthāvato ñāṇena ogāhituṃ asakkuṇeyyattā tāni gambhīrāni. Dveti nirodhamaggasaccāni. Tāni saṇhasukhumabhāvato sabhāveneva gambhīratāya yāthāvato ñāṇena durogāhattā ‘‘duddasānī’’ti.

236关于预流支等四法的解释

Sotāpattiyaṅgādicatukkavaṇṇanā

311「流」（soto）指圣流，这里省去了前面的字。从它最初、第一个进入，就叫做「预流」（sotāpatti），也就是获得初道。为了证得它而有的方便因，是它的支，称为「预流支」。因此说「流……乃至……的意思」。那些在身业等方面寂静、具足寂静法、宣说寂静法的人，就是寂静的人，也就是「善士」（sappurisa）。其中，正是依靠他们，才能听闻到能带来四谛贯通的正法，所以显示他们，说「佛等善士」。「正法」（saddhamma）是寂静的，或是属于圣者的法。因为当人依照教导去实践时，这个法能令他不堕于恶趣苦和轮回苦中，像这样由于有着殊胜功德的结合，所以它是寂静的、现存的、值得称叹的、美妙的法；或者说，它是圣者们的法，或者是能成就那种状态的法，所以称为正法，也就是「在此比丘学习法」等经文中提到的教法。然而，教法范围太广，并不是所有内容都能给所有人带来殊胜的利益，所以为了指出适合那个人的法，说「听闻适宜的三藏法」。「如理作意」（yonisomanasikāro）前面已经说过。「前分行道」也就是观修习的加行。

311.Soto nāma ariyasoto purimapadalopena, tassa ādito sabbapaṭhamaṃ pajjanaṃ sotāpatti, paṭhamamaggapaṭilābho. Tassa aṅgāni adhigamūpāyabhūtāni kāraṇāni sotāpattiyaṅgāni. Tenāha ‘‘sotā…pe… attho’’ti. Santakāyakammāditāya santadhammasamannāgamato, santadhammapavedanato ca santo purisāti sappurisā. Tattha yesaṃ vasena catusaccasampaṭivedhāvahaṃ saddhammassavanaṃ labbhati, te eva dassento ‘‘buddhādīnaṃ sappurisāna’’nti āha . Santo sataṃ vā dhammoti saddhammo. So hi yathānusiṭṭhaṃ paṭipajjamāne apāyadukkhe, saṃsāradukkhe ca apatante dhāretīti evamādi guṇātisayayogavasena santo saṃvijjamāno, pasattho, sundaro vā dhammo, sataṃ vā ariyānaṃ dhammo, tesaṃ vā tabbhāvasādhako dhammoti saddhammo, ‘‘idha bhikkhu dhammaṃ pariyāpuṇātī’’tiādinā (a. ni. 5.73) vuttā pariyatti. Sā pana mahāvisayatāya na sabbā sabbassa visesāvahāti tassa tassa anucchavikameva dassento āha ‘‘sappāyassa tepiṭakadhammassa savana’’nti. Yonisomanasikāro heṭṭhā vutto eva. Pubbabhāgapaṭipattiyāti vipassanānuyogassa.

226「以不坏净信」（aveccappasādena）是说，通过贯通四谛而了知佛等功德后所生起的净信。由于这种净信在天人等任何对象面前都不会动摇，是稳固的，所以说「以不动的净信」。「于此」就是指在这四种法当中的食四法。「依粗劣和殊胜的物质」是指依米饭、粥等粗劣的物质，以及殊胜的物质。关于食物的粗、细，就像注释书里广说的那样：「相对于鳄鱼的食物，孔雀的食物是细的」等等。

Aveccappasādenāti saccasampaṭivedhavasena buddhādīnaṃ guṇe ñatvā uppannappasādena, so pana pasādo devādīsu kenacipi akampiyatāya niccaloti āha ‘‘acalappasādenā’’ti. Etthāti etasmiṃ catukkattaye āhāracatukke. Lūkhapaṇītavatthuvasenāti odanakummāsādikassa lūkhassa ceva paṇītassa ca vatthuno vasena. Sā panāyaṃ āhārassa oḷārikasukhumatā ‘‘kumbhilānaṃ āhāraṃ upādāya morānaṃ āhāro sukhumo’’tiādinā (saṃ. ni. aṭṭha. 2.2.11) aṭṭhakathāyaṃ vitthārato āgatā eva.

227「以所缘住」（ārammaṇaṭṭhitivasena）的意思是，依作为转起缘之处的那所缘。安住于此，就叫做住，所缘本身就是住，所以称为「所缘住」。因此说「色所缘」等。这里，「所缘」的意思应当理解为「依止」，而不只是取境的特征。依止的色靠近了，所以叫做「色近依」（rūpūpāya）。因此说「成为靠近的色」等。它依着色蕴而住，因为离开了色便没有转起。所以「彼」就是指依着色蕴的安住和转起。「此」是指「色近依」这句话。色蕴是它的行境、转起处、缘，所以称为「以色蕴为行境」；色作为资助因，是它的依处，所以称为「以色为依处」。这样，通过这三句话说明了：对于行作识，色蕴具有资助因的性质。就像用佐料让饭变得可口、容易消化一样，被喜爱润泽、滋养的业识，变得喜爱而适合成熟为异熟，这叫做「似润泽」。其余那些与嗔俱等的不善，以及善，以强力依止的方式成为润泽，可以作这样的连结。如此转起，就是指依「色近依」等讲说方式而转起的。在异熟法性上，它增长……乃至……达到。其中，从不颠倒的果的出生来说，是「增长」；从曲折的果的出生来说，是「扶延」；从等流果的出生来说，是「广大」。或者，从现法受果的出生来说，是「增长」；从再生受果的出生来说，是「扶延」；从后后之果的出生来说，是「广大」，可以这样连结。因为一向只依靠转起的近依等方式，所谓「得名」只有在无色有中，所以说「但以此等」等。这样作了，经典中用的「或」字也就得到合理的成立。以「色近依」等说法，就像取着作为行作识的依止的色等那样，同样，由它所产生的那些也被取着，基于这样的意图，说「以四法……未说」。因为异熟法也由于被喜爱润泽，而成为被靠近的识。因此说「以喜爱为润泽」。这些在《豺经》中已经详细解释过了。

Ārammaṇaṭṭhitivasenāti ārammaṇasaṅkhātassa pavattipaccayaṭṭhānassa vasena. Tiṭṭhati etthāti ṭhiti, ārammaṇameva ṭhiti ārammaṇaṭṭhiti. Tenevāha ‘‘rūpārammaṇa’’ntiādi. Ārammaṇattho cettha upatthambhanattho veditabbo, na visayalakkhaṇova. Upatthambhanabhūtaṃ rūpaṃ upetīti rūpūpāyaṃ. Tenāha ‘‘rūpaṃ upagataṃ hutvā’’tiādi. Rūpakkhandhaṃ nissāya tiṭṭhati tena vinā appavattanato. Tanti rūpakkhandhaṃ nissāya ṭhānappavattanaṃ. Etanti ‘‘rūpūpāya’’nti etaṃ vacanaṃ. Rūpakkhandho gocaro pavattiṭṭhānaṃ paccayo etassāti rūpakkhandhagocaraṃ rūpaṃ sahakārīkāraṇabhāvena patiṭṭhā etassāti rūpappatiṭṭhaṃ. Iti tīhi padehi abhisaṅkhāraviññāṇaṃ pati rūpakkhandhassa sahakārīkāraṇabhāvoyevettha vutto. Upasittaṃ viya upasittaṃ, yathā byañjanehi upasittaṃ sinehitaṃ odanaṃ rucitaṃ, pariṇāmayogyañca, evaṃ nandiyā upasittaṃ sinehitaṃ kammaviññāṇaṃ abhirucitaṃ hutvā vipākayogyaṃ hotīti. Itaranti dosasahagatādiakusalaṃ, kusalañca upanissayakoṭiyā upasittaṃ hutvāti yojanā. Evaṃ pavattamānanti evaṃ rūpūpāyanti desanābhāvena pavattamānaṃ. Vipākadhammatāya vuddhiṃ…pe… āpajjati. Tatthāpi nippariyāyaphalanibbattanavasena vuddhiṃ, pariyāyaphalanibbattanavasena viruḷhiṃ, nissandaphalanibbattanavasena vepullaṃ. Diṭṭhadhammavedanīyaphalanibbattanena vā vuddhiṃ, upapajjavedanīyaphalanibbattanavasena viruḷhiṃ, aparāpariyāyaphalanibbattanavasena vepullaṃ āpajjatīti yojanā. Ekantato vedanupāyādivasena patti nāma arūpabhave yevāti āha ‘‘imehi panā’’tiādi. Evañca katvā pāḷiyaṃ kataṃ vā-saddaggahaṇañca samatthitaṃ hoti. ‘‘Rūpūpāya’’ntiādinā yathā abhisaṅkhāraviññāṇassa upanissayabhūtā rūpādayo gayhanti, evaṃ tena nibbattetabbāpi te gayhantīti adhippāyena ‘‘catukkavasena…pe… na vutta’’nti āha. Vipākopi hi dhammo vipākadhammaviññāṇaṃ upagataṃ nāma hoti tathā nandiyā upasittattā. Tenāha ‘‘nandūpasecana’’nti. Vitthāritāneva siṅgālasutte.

228依凭这个而有疾病，所以叫做「有」（bhavo），即病缘药。已经增长的「有」是「非有」（abhavo）。这里的「a」字有增长的意思，就像「防护非防护」「果非果」等那样。油、蜜、糖等中的「等」字，包含了生酥、鲜奶油等，这里举出油等只是举例。应当知道，所有病缘药都包括在内。或者，「有与非有」应理解为小和大的再生有。这样理解的话，「但以此等」这句话就说得通了。因为，为了断除有的再生，尤其是第四圣种特别殊胜之处。「渴爱之生起」是指渴爱产生处，也就是由于衣服等而生起的渴爱。在加行精进的时候，即在修习的加行时刻。不能忍受寒等，这是针对修行前阶段说的。能忍受就是能克制、征服。以寻的寂止为例，实际上是依一切烦恼的寂止方式而运行的道。

Bhavati etena ārogyanti bhavo, gilānapaccayo. Parivuddho bhavo abhavo. Vuddhiattho hi ayaṃ akāro yathā ‘‘saṃvarāsaṃvaro, (pārā. paṭhamamahāsaṅgītikathā; dī. ni. aṭṭha. 1.paṭhamamahāsaṅgītikathāvaṇṇanā; dha. sa. aṭṭha. nidānakathā) phalāphalaṃ’’ti ca . Telamadhuphāṇitādīnīti ādi-saddena sappinavanītānaṃ gahaṇaṃ, telādīnaṃ gahaṇañcettha nidassanamattaṃ. Sabbassāpi gilānapaccayassa saṅgaho daṭṭhabbo. Atha vā bhavābhavoti khuddako ceva mahanto ca upapattibhavo veditabbo. Evañca sati ‘‘imesaṃ panā’’tiādivacanaṃ samatthitaṃ hoti. Bhavūpapattipahānattho hi visesato catutthaariyavaṃso. Taṇhuppādānanti taṇhuppattīnaṃ, cīvarādihetu uppajjanakataṇhānanti attho. Padhānakaraṇakāleti bhāvanānuyogakkhaṇe. Sītādīni na khamatīti bhāvanāya pubbabhāgakālaṃ sandhāya vuttaṃ. Khamatīti sahati abhibhavati. Vitakkasamananti nidassanamattaṃ. Sabbesampi kilesānaṃ samanavasena pavattā paṭipadā.

229「法句」：以定、禅那等不同分类的法，之所以称为法句，是因为凭借它而了知、凭借它而修习。「无贪法句」：无贪本身就是法句，这就是无贪法句。这是就无贪这部分来说的；而在另一部分，则是指以无贪为增上的那一类法，称为无贪法句。「无瞋」就是没有瞋恚，意思就是慈。「善安住的念」：就是对于身体等对象，完全正确地建立起来的念。「以念为首」：就是依念为增上的精进这个角度来说的。由于各类禅那属于定增上的精进，所以说‘或是等至’。即使是在修习有识不净的禅那时，因为是在厌倦身体、并执取厌恶相的情况下进行的，所以也以无贪为增上；但是当它依七种执取的善巧等方法进行时，则以念为增上。因为想把这类归入第三法句，所以才说‘或者依十种不净观’。由于是以给予利益等方式进行，所以梵住的修习是瞋恚的对治，以无瞋为增上，因此说‘四梵住……是法句’。这里的关联是：指那些所证得的禅那等。对于观察食物的厌恶相——从走去等行为中观察，这需要想本身十分坚固才能做到，因为这个想是以坚固想为其基础的，所以对食物的厌恶想也收摄在第三法句中。遍处的修习，是作为无色定和各种神通的依处；而初级的入出息念修习，由于是圆满七觉支、明与解脱的因缘，特以定为增上，所以它被第四法句所收摄。依四界差别观所证得的那些法，其实也应摄在这里面，但由于它们是慧增上的，所以没有被收摄进去。

Samādhijhānādibhedo dhammo pajjati paṭipajjīyati etenāti dhammapadaṃ. Anabhijjhāva dhammapadaṃ anabhijjhādhammapadaṃ. Ayaṃ tāva alobhapakkhe nayo, itarapakkhe pana anabhijjhāpadhāno dhammakoṭṭhāso anabhijjhādhammapadaṃ. Akopoti adoso, mettāti attho. Suppaṭṭhitasatīti kāyādīsu sammadeva upaṭṭhitā sati. Satisīsenāti satipadhānamukhena. Samādhipadhānattā jhānānaṃ ‘‘samāpatti vā’’ti vuttaṃ. Kāmaṃ saviññāṇakaasubhepi jhānabhāvanā alobhappadhānā hoti kāyassa jigucchanena, paṭikkūlākāraggahaṇavasena ca pavattanato, sattavidhauggahakosallādivasena panassā pavatti satipadhānāti tatiyadhammapadeneva naṃ saṅgaṇhitukāmo ‘‘dasa asubhavasena vā’’ti āha. Hitūpasaṃhārādivasena pavattanato brahmavihārabhāvanā byāpādavirodhinī abyāpādappadhānāti āha ‘‘catubrahma…pe… dhammapada’’nti. Tattha adhigatāni jhānādīnīti yojanā. Gamanādito āhārassa paṭikkūlabhāvasallakkhaṇaṃ saññāya thirabhāveneva hoti tassā thirasaññāpadaṭṭhānattāti āhāre paṭikkūlasaññāpi tatiyadhammapade eva saṅgahaṃ gatā. Āruppasamādhiabhiññānaṃ adhiṭṭhānabhāvato kasiṇabhāvanā, sattavidhabojjhaṅgavijjāvimuttipāripūrihetuto ānāpānesu paṭhamaānāpānabhāvanā visesato samādhipadhānāti sā catutthadhammapadena saṅgahitā. Catudhātuvavatthānavasena adhigatānipi ettheva saṅgahetabbāni siyuṃ, paññāpadhānatāya pana na saṅgahitāni.

230在对于法的受持中，第一种是裸形外道的修行方式。这种方式不仅在现在此刻是苦的，在未来世也会带来恶趣的苦与轮回的苦。这里所说的‘裸形外道的修行方式’，应当看作只是一个例子，因为也能看到其他外道游方者们有同样招来现世与未来两种苦的修行方式。第二种……是梵行的修习。这种方式虽然在现在此刻伴随着苦，但能在未来带来安乐。‘在诸欲中溃烂’：就是随心所欲地受用各种欲乐。用‘pi（即使）’这个字（在‘即使得不到’这句话中），是表示：得不到的人尚且如此，更何况是那些得到的人呢。

Dhammasamādānesu paṭhamaṃ acelakapaṭipadā etarahi ca dukkhabhāvato, anāgatepi apāyadukkhavaṭṭadukkhāvahato. Acelakapaṭipadāti ca nidassanamattaṃ daṭṭhabbaṃ channaparibbājakānampi ubhayadukkhāvahapaṭipattidassanato. Dutiyaṃ…pe… brahmacariyacaraṇaṃ etarahi satipi dukkhe āyatiṃ sukhāvahattā. Kāmesu pātabyatā yathākāmaṃ kāmaparibhogo. Alabhamānassāpīti pi-saddena ko pana vādo labhamānassāti dasseti.

231对恶戒等不善法的抑制、阻挡，称为「蕴」的意思，而这个「蕴」其实就是指戒等本身，所以说「功德蕴」。应当知道，「蕴」这个词因为有功德作为其所缘的内容，所以有了‘功德’的意思。「解脱蕴」：指的是那些已经完全从对立面中善巧解脱出来的功德法，不是指尚未解脱的，也不是指正在解脱过程中的。因此，和它们一起被宣说的戒蕴等前三者也涵盖在里面，所以说：‘这里所指的是果位上的戒，在四个地方所说的都是指果位。’由此可知，这里的解脱蕴，指的是被果所包含的正思惟、正精进与正念。

Dussīlyādipāpadhammānaṃ khambhanaṃ paṭibandhanaṃ khandhaṭṭho, so pana sīlādi evāti āha ‘‘guṇaṭṭho khandhaṭṭho’’ti. Guṇavisayatāya khandha-saddassa guṇatthatā veditabbā. Vimuttikkhandhoti paṭipakkhato suṭṭhu vimuttā guṇadhammā adhippetā, na avimuttā, nāpi vimuccamānāti tehi saha desanaṃ āruḷhā sīlakkhandhādayopi tayoti āha ‘‘phalasīlaṃ adhippetaṃ, catūsupi ṭhānesu phalameva vutta’’nti ca. Eteneva cettha vimuttikkhandhoti phalapariyāpannā sammāsaṅkappavāyāmasatiyo adhippetāti veditabbaṃ.

232由于有支持的作用，那些相关联的法才会在那里稳固地生起。依循同样的道理，也可以知道无惭、无愧在它们各自的范围内，其所谓‘有力量’的特质是成立的。但要注意，对于它们来说，‘不被对立面所动摇’这个特性并不是绝对成立的。因为惭和愧那种‘不被对立面所动摇’的特性，是特别殊胜的，原因在于善法拥有巨大的力量，而不善法则是微弱无力的。正因为如此，世尊才说：‘那些无力的，会被有力的所征服，种种灾患会击垮他。’这段教导是依菩提分法的力量而说的，所以讲到‘依止、观、道的力量’。

Upatthambhanaṭṭhena sampayuttadhammānaṃ tattha thirabhāvena pavattanato, eteneva ahirikaanottappānampi savisaye balaṭṭho siddho veditabbo. Na hi tesaṃ paṭipakkhehi akampiyaṭṭho ekantiko. Hirottappānañhi akampiyaṭṭho sātisayo kusaladhammānaṃ mahābalabhāvato, akusalānañca dubbalabhāvato. Tenāha bhagavā ‘‘abalā naṃ balīyanti, maddante naṃ parissayā’’ti (su. ni. 776; mahāni. 5; netti. paṭiniddesavāre 5) bodhipakkhiyadhammavasenāyaṃ desanāti ‘‘samathavipassanāmaggavasenā’’ti vuttaṃ.

233这里的“adhi”只是一个前缀，并不像“增上心”等词里的“adhi”那样，有“增上”或“管理”等意思。为了显示“adhiṭṭhāna（依处）”这个词具有“工具格”、“依格”和“状态”等含义，所以这样说：“依此……”等。意思是：凭借那个依处，具有殊胜功德的人们安住在自身的正行中；这些人也就这样安住于那个依处，也就是安住于正道。这就是说：处所就是依处，也就是正行。“以第一依处”。“最胜果慧”：这是一种以最高标准来说的方式。“诸烦恼的寂止”：指烦恼的永恒彻底的平息。按照第一种解释方式，依处只是被部分地认识，而不是完全地认识。为了显示完全的认识，所以才说“又以第一……”等。“以……为首”这个词，把禅那、神通、慧以及道慧都包括了。“以说真实语为首”：用“为首”这个词，涵盖了离妄语的真实语。第三种解释里的“为首”一词，涵盖了烦恼的三种断除：以违犯方式的断除、以缠缚方式的断除、以及通过较低层次的道来断除随眠。“已被镇伏的烦恼”这句话，是说明通过等至，以镇伏的方式平息烦恼；而用“为首”这个词，则是涵盖通过较低层次的道，以断除的方式所达到的平息烦恼。说“阿拉汉果慧”，同样是以最高标准来说的，不然的话，真实语等也会被算进去。大长老认为：涅槃，因为恒不痴迷的特性，在最殊胜的意义上可称为“谛”；因为是一切染污彻底舍离的表征，所以可称为“舍”；因为是一切行寂灭的状态，所以可称为“寂止”。这些是特别值得宣说的。大长老又说：“剩下的这几项，说的就是阿拉汉果慧。”意思是：这种智慧，因为它以卓越的认知为结果，所以称为“慧”；又因为它是在烦恼完全断尽、完全寂灭时才生起的，所以在特殊意义上把这种最殊胜的果智，称为“舍”与“寂止”。

Adhīti upasaggamattaṃ, na ‘‘adhicitta’’ntiādīsu (dha. pa. 185) viya adhikārādiatthaṃ. Karaṇādhikaraṇabhāvasādhanavasena adhiṭṭhāna-saddassa atthaṃ dassento ‘‘tenavā’’tiādimāha. Tena adhiṭṭhānena tiṭṭhanti attano sammāpaṭipattiyaṃ guṇādhikā purisā, te eva tattha adhiṭṭhāne tiṭṭhanti sammāpattiyā, ṭhānameva adhiṭṭhānameva sammāpaṭipattiyanti yojanā. Paṭhamena adhiṭṭhānena. Aggaphalapaññāti ukkaṭṭhaniddesoyaṃ. Kilesūpasamoti kilesānaṃ accantavūpasamo . Paṭhamena nayena adhiṭṭhānāni ekadesatova gahitāni, na nippadesatoti nippadesatova tāni dassetuṃ ‘‘paṭhamena cā’’tiādi vuttaṃ. ‘‘Ādiṃ katvā’’ti etena jhānābhiññāpaññañceva maggapaññañca saṅgaṇhāti. Vacīsaccaṃ ādiṃ katvāti ādi-saddena viratisaccaṃ saṅgaṇhāti. Tatiyena ādi-saddena kilesānaṃ vītikkamapariccāgaṃ, pariyuṭṭhānapariccāgaṃ, heṭṭhimamaggehi anusayapariccāgañca saṅgaṇhāti. ‘‘Vikkhambhite kilese’’ti etena samāpattīhi kilesānaṃ vikkhambhanavasena vūpasamaṃ vatvā ādi-saddena heṭṭhimamaggehi kātabbaṃ tesaṃ samucchedavasena vūpasamaṃ saṅgaṇhāti. Arahattaphalapaññā kathitā ukkaṭṭhaniddesatova, aññathā vacīsaccādīnampi gahaṇaṃ siyā. Nibbānañca asammosadhammatāya uttamaṭṭhena saccaṃ, sabbasaṃkilesapariccāganimittatāya cāgo, sabbasaṅkhārūpasamabhāvato upasamoti ca visesato vattabbataṃ arahatīti therassa adhippāyo. Pakaṭṭhajānanaphalatāya paññā, anavasesato kilesānañcajante ca vūpasante ca uppannattā cāgo, upasamoti ca visesato aggaphalañāṇaṃ vuccatīti thero āha ‘‘sesehi arahattaphalapaññā kathitā’’ti.

246以下是关于问难解答等四部分的注释。

Pañhabyākaraṇādicatukkavaṇṇanā

312312.“黑”：就是污秽的意思，是指能破坏内心的光净性。然而，这里特指已经构成业道的，所以说“十不善业道的业”。或者因为它是黑投生的原因，所以称为黑。因此说“带来黑报”。堕入恶趣，以及在人中遭遇困顿卑贱，就是黑报。这也就是称之为黑暗状态的原因。“令投生”就是使投生的意思。“白”：就是洁白，意思是它能使内心变得光净。或者因为它是白投生的原因，所以称为白。因此说“带来白报”。生于天界，以及在人中享有光彩与尊荣，就是白报。这也就是称之为光明状态的原因。而说“在天界投生”，是依最高标准而说，意思就是令投生。“杂业”：就是一段时间造黑的，一段时间造白的，像这样混合地造作下的业。说了“带来苦乐之报”后，为了显示其中苦与乐生起的情况，而说“杂业……”等。业的黑、白名称，是依据其导致黑、白投生的因性。由于趋向于损减，所以这里并不把那种能摧毁黑、白两者、穷尽业力的业，视为白的同义词。所以说“摧毁两者……这是这里的含义”。这里“两者的果报”，指的是所被领受的那些由黑、白业所引生的果报。这里是说，凡是被包含在生命存在状态里的果报，都意指“白报”，而不是指那绝对清净的圣果报。

312.Kāḷakanti malīnaṃ, cittassa apabhassarabhāvakaraṇanti attho. Taṃ panettha kammapathappattameva adhippetanti āha ‘‘dasaakusalakammapathakamma’’nti. Kaṇhābhijātihetuto vā kaṇhaṃ. Tenāha ‘‘kaṇhavipāka’’nti. Apāyūpatti, manussesu ca dobhaggiyaṃ kaṇhavipāko. Ayaṃ tassa tamabhāvo vutto. Nibbattanatoti nibbattāpanato. Paṇḍaranti odātaṃ, cittassa pabhassarabhāvakaraṇanti attho. Sukkābhijātihetuto vā sukkaṃ. Tenāha ‘‘sukkavipāka’’nti. Saggūpapatti, manussesu sobhaggiyañca sukkavipāko. Ayaṃ tassa jotibhāvo vutto. Ukkaṭṭhaniddesena pana ‘‘sagge nibbattanato’’ti vuttaṃ, nibbattāpanatoti attho. Missakakammanti kālena kaṇhaṃ, kālena sukkanti evaṃ missakavasena katakammaṃ. ‘‘Sukhadukkhavipāka’’nti vatvā tattha sukhadukkhānaṃ pavattiākāraṃ dassetuṃ ‘‘missakakammañhī’’tiādi vuttaṃ. Kammassa kaṇhasukkasamaññā kaṇhasukkābhijātihetutāyāti apacayagāmitāya tadubhayaviddhaṃsakassa kammakkhayakarakammassa idha sukkapariyāyopi na icchitoti āha ‘‘ubhaya…pe… ayamettha attho’’ti. Tattha ubhayavipākassāti yathādhigatassa ubhayavipākassa. Sampattibhavapariyāpanno hi vipāko idha ‘‘sukkavipāko’’ti adhippeto, na accantaparisuddho ariyaphalavipāko.

235宿住随念智和众生死生的智慧，必须通过让对象如同在眼前一样来亲证；其他的神通，则通过获得它们，以及通过以不痴为通达和让对象如同在眼前一样来亲证。难道不是有个叫“审查智”的，在此也是面对面生起的吗？确实，它是面对面生起的，因为它能见到自性，但它不像亲证智本身那样生起，因为它是发生在亲证智之后再次观察的。所以这样说：“以身……”等。

Pubbenivāso sattānaṃ cutūpapāto ca paccakkhakaraṇena sacchikātabbā; itare paṭilābhena asammohapaṭivedhavasena paccakkhakaraṇena ca sacchikātabbā. Nanu ca paccavekkhaṇāpettha paccakkhato pavattatīti? Saccaṃ paccakkhato pavattati sarūpadassanato, na pana paccakkhakaraṇavasena pavattati paccakkhakārīnaṃ piṭṭhivattanato. Tenāha ‘‘kāyenā’’tiādi.

236“ohananti”指压低、往下猛击，使其坠落。而那种状态也就是令其下沉，所以称为“令沉没”。由于欲的况味而称为“欲”，又依刚才所说的意义而成为“暴流”，所以叫“欲暴流”；或者指在诸欲中的暴流。为了显示“有暴流”是指“有贪”，所以说了“在色有、无色有中……”等。其中，第一种是对“再生有”的贪，第二种是对“业有”的贪，第三种是与“有见”相伴的。正如依“染著”的意义而称为贪，同样地，依“拉下”的意义而说为“暴流”。

Ohanantīti heṭṭhā katvā hananti gamenti. Tathābhūtā ca adho sīdenti nāmāti āha ‘‘osīdāpentī’’ti. Kāmanaṭṭhena kāmo ca so yathāvuttenatthena ogho cāti, kāmesu oghoti vā kāmogho. Bhavogho nāma bhavarāgoti dassetuṃ ‘‘rūpārūpabhavesū’’tiādi vuttaṃ. Tattha paṭhamo upapattibhavesu rāgo, dutiyo kammabhavesu, tatiyo bhavadiṭṭhisahagato. Yathā rañjanaṭṭhena rāgo, evaṃ ohanaṭṭhena ‘‘ogho’’ti vutto.

237“yojenti”指联结：它们把业和果、此有和彼有等联结起来，让有情在苦中互相碰撞、互相逼迫，所以称为“轭”。就意义上而言，应知道它们跟暴流相同，因为它们就是欲轭、有轭等。

Yojentīti kammaṃ vipākena, bhavādiṃ bhavantarādīhi dukkhe satte yojenti ghaṭṭentīti yogā. Oghā viya veditabbā atthato kāmayogādibhāvato.

238“令其远离”：使正在修行的人从欲轭等束缚中脱离。其中，“染污的联结”叫做“轭”，意思是系缚；而“结”的意思是打结，或者像锁链和环扣那样连在一起，这是二者的差别。“障碍”：以不允许出离的方式，不让他解脱，把他捆住。“即此”：指依自己心中呈现的见解而说，例如持常住论等的说法。“真实”：就是事实。

Visaṃyojentīti paṭipannaṃ puggalaṃ kāmayogādito viyojenti. Saṃkilesakaraṇaṃ yojanaṃ yogo, ganthikaraṇaṃ (ganthakaraṇaṃ dha. sa. mūlaṭī. 20-25), saṅkhalikacakkalikānaṃ viya paṭibaddhatākaraṇaṃ vā ganthanaṃ gantho, ayaṃ etesaṃ viseso. Palibundhatīti nissarituṃ appadānavasena na muñceti vibandhati. Idamevāti attano yathāupaṭṭhitaṃ sassatavādādikaṃ vadati. Saccanti bhūtaṃ.

239因为强力、牢固地执取所缘，所以这些被称为「取」。然而，它们那样的执取，在意义上也就是执取本身，所以说「取就是执取、执持」。以执取的意义来说：即依欲贪的力量而坚固执取的意义。又以另一种执取的意义：即依邪胜解倾向的力量而坚固执取的意义。“以此”：指通过这些戒禁等。“清净”：这里指轮回中的清净。“由此”：指由这种执见。“我”：当这样施设并宣说时，同时也以「倾向」的力量而执取。

Bhusaṃ , daḷhañca ārammaṇaṃ ādīyati etehīti upādānāni. Yaṃ pana tesaṃ tathāgahaṇaṃ, tampi atthato ādānamevāti āha ‘‘upādānānīti ādānaggahaṇānī’’ti. Gahaṇaṭṭhenāti kāmanavasena daḷhaṃ gahaṇaṭṭhena. Puna gahaṇaṭṭhenāti micchābhinivisanavasena daḷhaṃ gahaṇaṭṭhena. Imināti iminā sīlavatādinā. Suddhīti saṃsārasuddhi. Etenāti etena diṭṭhigāhena. ‘‘Attā’’ti paññāpento vadati ceva abhinivesanavasena upādiyati ca.

240「生类」：虽然众生并不混杂，但因为属于同类而像是混杂在一起，所以称为「生类」。而「生类」在意义上，其实是依卵等出生处而有的、诸蕴分段流转的差别，因此说「生类就是分位」。“于卧处”：指花铺等卧处；或者那些在那里睡卧而生者，所以叫“卧处”。这个“卧处”要根据人类和地居天来理解。在腐鱼等中，有虫生出，像化生那样。“似化生”：像化生那样落下；或者由于不依赖外缘，化生的行善者就叫做「化生」，这里就是指这些「化生者」。“于天人”中，这里显示所说的“天”是指谁，所以说“于地居天中”。

Yavanti tāhi sattā amissitāpi samānajātitāya missitā viya hontīti yoniyo, tā pana atthato aṇḍādiuppattiṭṭhānavisiṭṭhā khandhānaṃ bhāgaso pavattivisesāti āha ‘‘yoniyoti koṭṭhāsā’’ti. Sayanasminti pupphasantharādisayanasmiṃ. Tattha vā te sayitā jāyantīti sayanaggahaṇaṃ. Tayidaṃ manussānaṃ, bhummadevānañca vasena gahetabbaṃ. Pūtimacchādīsu kimayo nibbattanti. Upapatitā viyāti upapajjavasena patitā viya. Bāhirapaccayanirapekkhatāya vā upapatane sādhukārino opapātino, te eva idha ‘‘opapātikā’’ti vuttā. Devamanussesūti ettha ye deve sandhāya devaggahaṇaṃ, te dassento ‘‘bhummadevesū’’ti āha.

241由于自己失念、在饮食上的行为导致死亡，所以说「第一类是以喜笑毁的众生」；由于对自己和他人生起心的嗔恨而死亡，所以说「第三类是以心嗔毁的众生」。既不是由自己的思心而死，也不是由他人的思心而死，纯粹因为福报耗尽而死，因此，第四类……应当知道。

Attano satisammosena āhārappayogena maraṇato ‘‘paṭhamo khiḍḍāpadosikavasenā’’ti vuttaṃ. Attano parassa ca manopadosavasena maraṇato ‘‘tatiyo manopadosikavasenā’’ti vuttaṃ. Neva attasañcetanāya maranti, na parasañcetanāya kevalaṃ puññakkhayeneva maraṇato, tasmā catuttho…pe… veditabbo.

255对「供养清净」等四句的注释

Dakkhiṇāvisuddhādicatukkavaṇṇanā

313313. 这里的「供养」是指布施的行为，并不是指「应施法」（deyyadhamma，即所布施的物品）。「清净」指大光明性，而这种大光明性应当知道是从大果报性体现出来的，所以称为「有大果报」。

313. Dānasaṅkhātā dakkhiṇā, na deyyadhammasaṅkhātā. Visujjhanā mahājutikatā, sā pana mahāphalatāya veditabbāti āha ‘‘mahapphalā hontī’’ti.

243「非圣者」指不善之人，这些人行为卑劣，因此称为「劣恶者」。「言说」指一切言说或言语表达，从意义上讲，就是依那种方式而转起的思（cetanā），所以经中说「在这里……」等。

Anariyānanti asādhūnaṃ. Te pana nihīnācārā hontīti āha ‘‘lāmakāna’’nti. Vohārāti sabbohārā abhilāpā vā, atthato tathāpavattā cetanā. Tenāha ‘‘ettha cā’’tiādi.

258对「自苦行」等四句的注释

Attantapādicatukkavaṇṇanā

314314. 这里的「裸形者」只是一个例子，因为像车匿这一类致力于自我折磨的游方者也是存在的。

314. Tesu acelakoti nidassanamattaṃ channaparibbājakānampi attakilamathaṃ anuyuttānaṃ labbhanato.

245「不以戒等具足」意思是戒等功德不圆满。

Na sīlādisampannoti sīlādīhi guṇehi aparipuṇṇo.

246「tamo」（黑暗）：因为缺少光明的本质，所以成为黑暗（tamobhūta）。因此说「andhakārabhūto」（成为黑暗者），即像黑暗那样存在、生起，由于缺少光明，或者达到黑暗状态（andhakāratta）——这是意义。所说的特征「tamameva」（正是那个黑暗）就是指那个黑暗本身。「paraṃ parato ayanaṃ gati niṭṭhā」（彼岸即是从彼方前往，归宿，终结）这是意义。通过「nīce…pe… nibbattitvā」（生于低处……）来说明他的黑暗性；通过「tīṇi duccaritāni paripūretī」（圆满了三种恶行）来说明他以黑暗为归宿（tamaparāyana），因为达到了无光明状态。成为那样的状态后，即「nīce…pe… nibbattetvā」（令生于低处……）。通过「tīṇi sucaritāni paripūretī」（圆满了三种善行）来说明他以光明为归宿（jotiparāyana），因为达到了光明状态。其余两处应按照所说的方法理解意义。

Tamoti appakāsabhāvena tamobhūto. Tenāha ‘‘andhakārabhūto’’ti, andhakāraṃ viya bhūto jāto appakāsabhāvena, andhakārattaṃ vā pattoti attho. Tamamevāti vuttalakkhaṇaṃ tamameva. Paraṃ parato ayanaṃ gati niṭṭhāti attho. ‘‘Nīce…pe… nibbattitvā’’ti etena tassa tamabhāvaṃ dasseti, ‘‘tīṇi duccaritāni paripūretī’’ti etena tamaparāyanabhāvaṃ appakāsabhāvāpattito. Tathāvidho hutvāti nīce…pe… nibbattetvā. ‘‘Tīṇi sucaritāni paripūretī’’ti etena tassa jotiparāyanabhāvaṃ dasseti pakāsabhāvāpattito. Itaradvaye vuttanayānusārena attho veditabbo.

247「ma」字只是连音（padasandhi），如同「aññamañña」（相互）等词中的情况（《经集》605）。「四种风」（catūhi vātehi）是指由四方吹起的风。「外道论」（parappavādehi）是指那些见行者的言论。说「不可动摇者」（akampiyo）之后，指出其中原因：「由于不动摇的信」（acalasaddhāya），即由道所生的信。关于「由于烦恼微薄」（patanubhūtattā），此处应以两种原因理解其微薄性：由于不常生起（adhiccuppattiyā），以及由于现起（pariyuṭṭhāna）微弱。对于一来者（sakadāgāmī），烦恼不像随顺轮回的凡夫那样频繁生起，只是有时（kadāci karahaci）生起。生起的时候，也不是像随顺轮回的凡夫那样以压伏、镇伏的方式生起，而是由于两种道所断除，变得微弱、微细地生起。这样，由于烦恼的微薄，功德的庄严与柔和，一来者被称为沙门莲花（samaṇapadumo）。由于贪与嗔的彻底断除——这些是功德展现的障碍——它们完全不存在。「将迅速盛开」（khippameva pupphissati）：通过最上道（阿拉汉道）的绽放，不久就会圆满无余的功德庄严而盛开。因此，不来者（anāgāmī）被称为沙门红莲（samaṇapuṇḍarīko）。所谓「puṇḍarīka」是指红莲花，据说它迅速盛开；「paduma」是白莲花，它迟久才盛开——他们这样说。由于束缚心的结缚烦恼，即上分结的彻底断除，沙门称为「极度柔软」（samaṇasukhumālo），因为通过沙门性达到了最极柔软的状态。

Ma-kāro padasandhimattaṃ ‘‘aññamañña’’ntiādīsu (su. ni. 605) viya. Catūhi vātehīti catūhi disāhi uṭṭhitavātehi. Parappavādehīti paresaṃ diṭṭhigatikānaṃ vādehi. ‘‘Akampiyo’’ti vatvā tattha kāraṇamāha ‘‘acalasaddhāyā’’ti, maggenāgatasaddhāya. Patanubhūtattāti ettha dvīhi kāraṇehi patanubhāvo veditabbo adhiccuppattiyā, pariyuṭṭhānamandatāya ca. Sakadāgāmissa hi vaṭṭānusārimahājanassa viya kilesā abhiṇhaṃ na uppajjanti, kadāci karahaci uppajjanti. Uppajjamānā ca vaṭṭānusārimahājanassa viya maddantā abhibhavantā na uppajjanti, dvīhi pana maggehi pahīnattā mandā mandā tanukākārā uppajjanti. Iti kilesānaṃ patanubhāvena guṇasobhāya guṇasoraccena sakadāgāmī samaṇapadumo nāma. Rāgadosānaṃ abhāvāti guṇavikāsavibandhānaṃ sabbaso rāgadosānaṃ abhāvena. Khippameva pupphissatīti aggamaggavikasanena nacirasseva anavasesaguṇasobhāpāripūriyā pupphissati. Tasmā anāgāmī samaṇapuṇḍarīko nāma. ‘‘Puṇḍarīka’’nti hi rattakamalaṃ vuccati. Taṃ kira lahuṃ pupphissati. ‘Paduma’nti setakamalaṃ, taṃ cirena pupphissatī’’ti vadanti. Ganthakārakilesānanti cittassa baddhabhāvakarānaṃ uddhambhāgiyakilesānaṃ sabbaso abhāvā samaṇasukhumālonāma samaṇabhāvena paramasukhumālabhāvappattito.

263四法组注释结束。

Catukkavaṇṇanā niṭṭhitā.

264第一诵分注释结束。

Niṭṭhitā ca paṭhamabhāṇavāravaṇṇanā.

265五法组的解释

Pañcakavaṇṇanā

315315. 就像在诸谛当中，「圣谛」被包含在内一样，在诸蕴当中，「取蕴」也是被包含在内的。在指出诸蕴有世间和出世间这两种分类之后，由于其他（非取蕴的蕴）里面并没有取蕴（的特性），所以才说“取蕴是世间的”。

315. Saccesu viya ariyasaccāni khandhesu upādānakkhandhā antogadhāti khandhesu lokiyalokuttaravasena vibhāgaṃ dassetvā itaresu tadabhāvato ‘‘upādānakkhandhā lokiyā vā’’ti āha.

249「应去」：即应当在那里再生。如同「业有」在究竟义上虽然没有造作者，但由因缘和合而成立，并被世俗地表述为“由具有那种相续特征的有情所造”；同样地，具有「生有」特征的诸「趣」，在究竟义上也没有去者，但依各种业——那些业被称为“已被造下”——而被世俗地表述为“应被那些业所去”。对于某个有情，它生起时，就使其增长地生起，这称为“ayo”，即乐。其中没有此乐，所以是「地狱」。正因为那里没有任何可贪着享受的东西，所以说「毫无滋味」。由于“地狱”一词在无间地狱等处所也被惯常使用，所以说“连同处所一起，诸蕴被说”。同样，在日天宫等特殊处所，“天”一词也被惯常使用，所以说“第四种也包括了处所”。

Gantabbāti upapajjitabbā. Yathā hi kammabhavo paramatthato asatipi kārake paccayasāmaggiyā siddho ‘‘taṃsamaṅginā santānalakkhaṇena sattena kato’’ti voharīyati, evaṃ upapattibhavalakkhaṇā gatiyo paramatthato asatipi gamake taṃtaṃkammavasena yehi tāni kammāni ‘‘katānī’’ti vuccanti, tehi ‘‘gantabbā’’ti voharīyanti. Yassa uppajjati, taṃ brūhanto eva uppajjatīti ayo, sukhaṃ. Natthi ettha ayoti nirayo. Tato eva assādetabbamettha natthīti ‘‘nirassādo’’ti āha. Avīciādiokāsepi nirayasaddo niruḷhoti āha ‘‘sahokāsena khandhā kathitā’’ti. Sūriyavimānādi okāsavisesepi loke deva-saddo niruḷhoti āha ‘‘catutthe okāsopī’’ti.

250「在住处」：这是表示“在领域”的依格。因为心执着黏着，且志向低劣，他转生为饿鬼或蟒蛇。他以种种理由显示过患后，为了让别人得不到，就这样做，这是由于他自心不正和执着强。由于悭吝自己的容貌，他只赞叹自己的容貌；对于别人的容貌，则说“这算什么容貌”，指出种种缺点。所证悟的法只属于圣者们，而圣者们对此并不悭吝，因为悭吝已被彻底断除；所以悭吝于证悟的法是不可能的。因此说“于教理法”等。想着“这个人学了此法后，会颠倒曲解义理而毁掉它”，这是出于对法的顾虑而不给；想着“这个人学了此法后，会掉举、傲慢、心未寂止，造下非福业”，这是出于对人的顾虑而不给。那种不给不是悭吝，因为根本不具备悭吝的特征。

Āvāseti visaye bhummaṃ. Peto vā ajagaro vā hutvā nibbattati laggacittatāya, hīnajjhāsayatāya ca. Tehi tehi kāraṇehi ādīnavaṃ dassetvā yathā aññe na labhanti, evaṃ karoti attano visamanissitatāya, balavanissitatāya ca. Vaṇṇamacchariyena attano eva vaṇṇaṃ vaṇṇeti, paresaṃ vaṇṇo ‘‘kiṃ vaṇṇo eso’’ti taṃ taṃ dosaṃ vadati. Paṭivedhadhammo ariyānaṃyeva hoti, te ca taṃ na maccharāyanti macchariyassa sabbaso pahīnattāti tassa asambhavo evāti āha ‘‘pariyattidhamme’’tiādi. ‘‘Ayaṃ imaṃ dhammaṃ uggahetvā aññathā atthaṃ viparivattetvā nassessatī’’ti dhammānuggahena na deti. ‘‘Ayaṃ imaṃ dhammaṃ uggahetvā uddhato unnaḷo avūpasantacitto apuññaṃ pasavissatī’’ti puggalānuggahena na deti. Na taṃ adānaṃ macchariyaṃ macchariyalakkhaṇasseva abhāvato.

251「它们阻止心」：指它们阻止、不让那些通过禅那等方式生起的善心如此生起。「成为盖」：即处于盖覆的状态。通过说“被阿拉汉道所断除”，也认可了有爱随眠具有盖的性质，这一点需要审察。这里有什么需要审察的呢？因为“在无色界，依「欲欲盖」而有「昏眠盖」”（《发趣论·盖之六法集》8）等文句，所以不能把这里所说的说成“这是方便说的”；因为一切三界之法都有可意、可爱的性质，所以有爱也可被视为欲欲的一种，这是可以成立的。因此，当说“欲欲成为盖”时，所指的其实是有爱随眠。因为它正是被阿拉汉道所断除的。由于有“在那时，心的不灵巧性”（《法集论》1162）等文句，所以「昏沉」是心的疾病。同样，由于有“在那时，受蕴的……”（《法集论》44）等文句，所以「睡眠」是三蕴的疾病。在这里，通过心的疾病，说明只有心的不灵巧；而通过三蕴的疾病，由于昏眠是导致入睡的原因，所以色身也受到影响。同样地，对于「掉举」：通过“同样地”一词，是把它归为被阿拉汉道所断除，并不是说它被两者所断除。因为掉举并不具有那种两者的特性。而有些人说“这是凡夫相续中现起的，那是有学相续中现起的”，这在这里并不适用，因为这里所指的正是有学相续中所现起的。

Cittaṃ nivārentīti jhānādivasena uppajjanakaṃ kusalacittaṃ nisedhenti tathāssa uppajjituṃ na denti. Nīvaraṇappattoti nīvaraṇāvattho. ‘‘Arahattamaggavajjho’’ti etena bhavarāgānusayassapi nīvaraṇabhāvaṃ anujānāti, taṃ vicāretabbaṃ. Kimettha vicāretabbaṃ? ‘‘Āruppe kāmacchandanīvaraṇaṃ paṭicca thinamiddhanīvaraṇa’’nti (paṭṭhā. 3.nīvaraṇagocchake 8) ādivacanato na yidaṃ ‘‘pariyāyena vutta’’nti sakkā vattuṃ, sabbesampi tebhūmakadhammānaṃ kāmanīyaṭṭhena kāmabhāvato bhavarāgassapi kāmacchandabhāvassa icchitattā. Tasmā ‘‘kāmacchando nīvaraṇappatto’’ti bhavarāgānusayamāha. So hi arahattamaggavajjho. ‘‘Yā tasmiṃ samaye cittassa akalyatā’’ti (dha. sa. 1162) ādivacanato thinaṃ cittagelaññaṃ. Tathā ‘‘yā tasmiṃ samaye vedanākkhandhassā’’ti (dha. sa. 44) ādivacanato middhaṃ khandhattayagelaññaṃ. Ettha ca cittagelaññena cittasseva akalyatā, khandhattayagelaññena pana rūpakāyassapi thinamiddhassa niddāhetuttā. Tathā uddhaccanti uddhaccassa arahattamaggavajjhataṃ upasaṃharati tathā-saddena , na ubhayataṃ. Na hi tassa tādisī ubhayatā atthi. Yaṃ pana keci vadanti ‘‘puthujjanasantānavutti sekkhasantānavuttī’’ti, taṃ idha anupayogi sekkhasantānavuttino eva cettha adhippetattā.

252「以那些」：即以那些结。现在，不加以区分“下分”和“上分”，而是笼统地单独提出“结”这个词，这是为了适应接下来要说的四类人。由于任何烦恼都未被镇伏，也就无法以任何方式免于堕落，所以欲有成为执取内在的特殊条件；对于这些有情而言，以内在的意义来说，这称为「内」。色界与无色界的「有」则相反，称为「外」。正因为如此，如果一个人的下分结未被断除，他被称为「内有结者」；如果那些结已断除，他就被称为「外有结者」。因此，由于内在的束缚未被彻底截断，同时又因为外在的结生相续持续转起，所以被称为「内被束缚、外而卧」。所谓“卧”，其实是就无间断转起的结生相续来说的。虽然他们外在的束缚也未被断除，但由于内在的束缚更为粗重，所以才这样说。因此他说：“因为他们对于欲有的结是束缚”。依照这个道理，其余两者的含义也应当这样理解。另外，在下分结未被断除并且获得了条件时，上分结是不被计入的。这里，因为只是就圣者才举出了这四类人，所以凡夫虽然也可能有，但并未被列举出来。

Tehīti saṃyojanehi. ‘‘Orambhāgiyāni uddhambhāgiyānī’’ti visesaṃ anāmasitvā ‘‘saṃyojanānī’’ti sādhāraṇato paduddhāro idāni vuccamānacatukkānucchavikatāvasena, kassacipi kilesassa avikkhambhitattā kathañcipi avinipāteyyatāmutto kāmabhavo ajjhattaggahaṇassa visesapaccayattā imesaṃ sattānaṃ abbhantaraṭṭhena anto nāma. Rūpārūpabhavo tabbipariyāyato bahi nāma. Tathā hi yassa orambhāgiyāni saṃyojanāni appahīnāni, so ajjhattasaṃyojano vutto, yassa tāni pahīnāni, so bahiddhāsaṃyojano, tasmā anto asamucchinnabandhanatāya, bahi ca pavattamānabhavaṅgasantānatāya antobaddhā bahisayitā nāma. Nirantarappavattabhavaṅgasantānavasena hi sayitavohāro. Kāmaṃ nesaṃ bahibandhanampi asamucchinnaṃ, antobandhanassa pana thūlatāya evaṃ vuttaṃ . Tenāha ‘‘tesañhi kāmabhave bandhana’’nti. Iminā nayena sesadvayepi attho veditabbo. Asamucchinnesu ca orambhāgiyasaṃyojaniyesu laddhappaccayesu uddhambhāgiyasaṃyojanāni agaṇanūpagāni hontīti. Ariyānaṃyeva vasenettha catukkassa uddhaṭattā labbhamānāpi puthujjanā na uddhaṭā.

253「学处的部分」：指应当学习的那一部分。由于依靠它而得以学习，所以称为「学处」，即达成学习目标的方法。所涉及的内容都是之前已经提到过的，因此意思是应依照前面已讲过的道理来理解。

Sikkhākoṭṭhāsoti sikkhitabbabhāgo. Pajjati sikkhā etenāti sikkhāpadaṃ, sikkhāya adhigamupāyoti. Āgatāyeva, tasmā tattha āgatanayeneva veditabbāti adhippāyo.

272不能处等五组的解释

Abhabbaṭṭhānādipañcakavaṇṇanā

316“开示的结语”，指的就是开示的教示，因此即使入流者等对此也是无能力的。如果是这样，那为什么还要这样开示呢？他说：“这是针对凡夫与诸漏尽者……”等等。

316.Desanāsīsamevāti desanāpadeso eva, tasmā sotāpannādayopi abhabbā. Yadi evaṃ kasmā tathā desanāti āha ‘‘puthujjanakhīṇāsavāna’’ntiādi.

255在“亲属不幸”中，那些亲属的毁灭，破坏了他们的利益与安乐，因此称为“破坏”（byasana），故说“不幸”。在“财富不幸”中，道理也是如此。而在“病不幸”等其他情况下，则应当结合“谁的病”等来理解。它们并非不善，因为本性无污染；也并非被三相所击中，因为是无有之法。相反，其余的情况则是不善，且被三相所击中。

Ñātibyasane yesaṃ ñātīnaṃ vināso, tesaṃ hitasukhaṃ viddhaṃseti, tasmā byasatīti byasanaṃ. Bhogabyasanepi eseva nayo. Rogabyasanādīsu pana ‘‘yassa rogo’’tiādinā yojetabbaṃ. Neva akusalāni asaṃkiliṭṭhasabhāvattā. Na tilakkhaṇāhatāni abhāvadhammattā. Itaraṃ pana vuttavipariyāyato akusalaṃ, tilakkhaṇāhatañca.

256“成就”，指因功德而圆满具足的状态。

Guṇehi samiddhabhāvā sampadā.

257“指明事”，即对于他所犯戒的那件事，如实地指出其具体情况。“指明犯戒”，即指出他所犯的那条犯戒行为。“拒绝共住”，指禁止布萨、自恣等共住，即不进行。“拒绝敬法”，指不行礼敬等应作的恭敬行为。“由检举者”，即进行检举的人。“被检举者的时机”，指被检举的那个人应被检举的恰当时机。“人”，即应被检举的人。“审察后”，指思考了“此人是否处于被检举的相状中，还是未处于”之后。“带来恶名”，指使比丘们生起这样的恶名：“这些人用不实之事诽谤我，想让我陷入不幸与灾祸之中。”

Vatthusandassanāti yasmiṃ vatthusmiṃ tassa āpatti, tassa sarūpato dassanā. Āpattisandassanāti yaṃ āpattiṃ so āpanno, tassā dassanā. Saṃvāsapaṭikkhepoti uposathapavāraṇādisaṃvāsassa paṭikkhipanaṃ akaraṇaṃ. Sāmīcipaṭikkhepo abhivādanādisāmīcikiriyāya akaraṇaṃ. Codayamānenāti codentena. Cuditakassa kāloti cuditakassa puggalassa codetabbakālo. Puggalanti codetabbaṃ puggalaṃ. Upaparikkhitvāti ‘‘ayaṃ cuditakalakkhaṇe tiṭṭhati, na tiṭṭhatī’’ti vīmaṃsitvā. Ayasaṃ āropeti ‘‘ime maṃ abhūtena abbhācikkhantā anayabyasanaṃ āpādentī’’ti bhikkhūnaṃ ayasaṃ uppādeti.

277精勤支五法的解释

Padhāniyaṅgapañcakavaṇṇanā

317“精勤者”，即努力修行的人；专注于修习的瑜伽行者，他的这种状态就是修习随行、努力不懈的状态。因为拥有“精勤”，所以称为“精勤者”，将ka变为ya而说为“精勤支”。由于说到“是从发愿开始一路走来的”，所以对于辟支菩萨和声闻菩萨来说，他们从发愿以来就具备的信心，也称为“来征信”；不过，这里是以显著的方式来解说，所以才特别说“一切知菩萨”。由于是从证得中完全生起的，所以与最上道果相应的信心，也称为“证得信”，也就是经典中所说的，作为入流者支分的那个信。“以不动性故”，是因为不会被对立面所征服，所以具有坚不可摧的特性。“信入”，是指完全进入并投向之后，产生了坚定的确信。“净信生起”，指在值得净信的对象上产生的信服。“善通达”，意思是极好地通达了，就像通过那种通达，一切知智已经如同握在手中一样。如果一个人因为佛陀的善觉性而对佛陀的信心坚定不动摇，那么，因为法的善法性、僧的善行道性，他对法、僧的信心也一样是坚定不动摇的。若非如此，即为此处无、无机会的事。因此，世尊说：“比丘们，如果有人对佛净信，他就是对法净信，对僧净信。”等等。“精勤精进”之所以能够成功，是因为修行者恭敬地努力，确信“依靠这条道，必定能从老死中解脱出来”。

317. Padahatīti padahano; bhāvanaṃ anuyutto yogī, tassa bhāvo bhāvanānuyogo padahanabhāvo. Padhānaṃ assa atthīti padhāniko, ka-kārassa ya-kāraṃ katvā ‘‘padhāniyo’’ti vuttaṃ. ‘‘Abhinīhārato paṭṭhāya āgatattā’’ti vuttattā paccekabodhisattasāvakabodhisattānampi paṇidhānato pabhuti āgatā saddhā āgamanasaddhā eva, ukkaṭṭhaniddesena pana ‘‘sabbaññubodhisattāna’’nti vuttaṃ. Adhigamato samudāgatattā aggamaggaphalasampayuttāpi adhigamanasaddhā nāma, yā sotāpannassa aṅgabhāvena vuttā. Acalabhāvenāti paṭipakkhena anabhibhavanīyattā niccalabhāvena. Okappananti okkantitvā pakkhanditvā adhimuccanaṃ. Pasāduppatti pasādanīye vatthusmiṃ pasīdanameva. Suppaṭividdhanti suṭṭhu paṭividdhaṃ, yathā tena paṭivedhena sabbaññutaññāṇaṃ hatthagataṃ ahosi, tathā paṭividdhaṃ. Yassa buddhasubuddhatāya saddhā acalā asampavedhī, tassa dhammasudhammatāya, saṅghasuppaṭipannatāya ca saddhā na tathāti aṭṭhānametaṃ anavakāso. Tenāha bhagavā ‘‘yo, bhikkhave, buddhe pasanno, dhamme so pasanno, saṅghe so pasanno’’tiādi. Padhānavīriyaṃ ijjhati ‘‘addhā imāya paṭipadāya jarāmaraṇato muccissāmī’’ti sakkaccaṃ padahanato.

259“少”字表示无的意思，就像在“少字……等等”的文句中那样，所以此处说“无病”。所谓“均等消化者”，指的是那种能均匀地消化所吃食物的体质。消化之火如果消化得太猛烈，就会因胆汁变异等而引起疾病；如果消化得太松懈乏力，则会因风变异等而引起疾病。因此经文说“不太冷，不太热”。由于众生的消化之火有弱和强的差别，他们会依次伴随着冷或热的感受，所以经文说“过冷消化者”等。所谓如实地发露过失，就是把自己的问题坦露出来，所以这里说：“如实地揭示自己的缺点”。所谓“趋向生灭的”，意思是能观照行法的生起和坏灭，这就是此处所要表达的含义，因此说：“对于生与灭……”等等。所谓“清净的”，就是远离了各种随烦恼的。“有能力穿透的”，指通过那部分观察，就有能力断除其余的部分。“导向那种种苦的灭尽的”，这里的“苦”，指的是如果还没证得这种智慧，就会持续生起的苦；一旦证得，就不再生起。正是针对这种苦来说的。因此，这位瑜伽行者被称为“小入流者”。

Appa-saddo abhāvattho ‘‘appa-saddassa…pe… kho panā’’tiādīsu viyāti āha ‘‘arogo’’ti. Samavepākiniyāti yathābhuttaṃ āhāraṃ samākāreneva paccanasīlāya. Daḷhaṃ katvā paccantī hi gahaṇī ghorabhāvena pittavikārādivasena rogaṃ janeti, sithilaṃ katvā paccantī mandabhāvena vātavikārādivasena. Tenāha ‘‘nātisītāya nāccuṇhāyā’’ti. Gahaṇītejassa mandatikkhatāvasena sattānaṃ yathākkamaṃ sītuṇhasahagatāti āha ‘‘atisītagahaṇiko’’tiādi. Yāthāvato accayadesanā attano āvikaraṇaṃ nāmāti āha ‘‘yathābhūtaṃ attano aguṇaṃ pakāsetā’’ti. Udayatthagāminiyāti saṅkhārānaṃ udayaṃ, vayañca paṭivijjhantiyāti ayamettha atthoti āha ‘‘udayañcā’’tiādi. Parisuddhāyāti nirupakkilesāya. Nibbijjhituṃ samatthāyāti tadaṅgavasena avasesaṃ pajahituṃ samatthāya. Tassa tassa dukkhassa khayagāminiyāti yaṃ dukkhaṃ imasmiṃ ñāṇe anadhigate pavattārahaṃ, adhigate na pavattati, taṃ sandhāya vadati. Tathā hesa yogāvacaro ‘‘cūḷasotāpanno’’ti vuccati.

280净居天等五法的解释

Suddhāvāsādipañcakavaṇṇanā

318通过“他们居住于净”等说法，他指出，即使在三时中，净居者这一称谓也是确定无误的。所谓“离烦恼垢”，当他在说名身清净时，实际上也显示了色身的清净。因此他说“不来者与漏尽者”。

318.‘‘Suddhāāvasiṃsū’’tiādinā addhattayepi tesaṃ suddhāvāsapariyāyo abyabhicārīti dasseti. Kilesamalarahitāti nāmakāyaparisuddhiṃ vadanto eva rūpakāyaparisuddhimpi atthato dasseti. Tenāha ‘‘anāgāmikhīṇāsavā’’ti.

261「寿量的中间」：在无烦天等天界，不论生于何处，他在那里都不超越寿量的中间。「或者中途」：就是指在那寿量中间之前，就在他的范围内。「触及中间」：就是超越寿量的中间。因此他说「超越」。「以少用」：以不努力的方式。「不疲劳」：即不疲倦。「以乐」：即以没有困难的方式。「向上流者」：因为他的渴爱之流与轮回之流具有向上输送的状态；或者说，他需要向上修行才能获得道流，所以称为向上流者。「去往色究竟天者」：即去往色究竟天。「净化后」：所谓「他净化了四个天界」，是说他在各个天界出生时，就好像在净化那些天界。或者，他在彼处彼处出生后，由于不再适合再度出生的性质而从彼处离去，他净化并镇伏了称为「天再生有」的自蕴世间中的有贪之垢。这位圣者先在无烦天住一千劫，未能证得阿拉汉果，便去往无热天；在那里住两千劫，也未能证得阿拉汉果，便去往善见天；在那里住四千劫，也未能证得阿拉汉果，便去往善现天；在那里住八千劫，也未能证得阿拉汉果，便去往色究竟天；住于彼处后，即证得最上之道。

Āyuno majjhanti avihādīsu yattha yattha uppanno, tattha tattha āyuno majjhaṃ anatikkamitvā. Antarā vāti tassa antarāva orameva. Majjhaṃ upahaccāti āyuno majjhaṃ aticca. Tenāha ‘‘atikkamitvā’’ti. Appayogenāti anussahanena. Akilamantoti akilanto. Sukhenāti akicchena. Uddhaṃ vāhibhāvena uddhaṃ assa taṇhāsotaṃ, vaṭṭasotañcāti uddhaṃsoto; uddhaṃ vā gantvā paṭilabhitabbato uddhaṃ assa maggasotanti uddhaṃsoto. Akaniṭṭhaṃ gacchatīti akaniṭṭhagāmī. Sodhetvāti tattha tattha uppajjanto te te devaloke sodhento viya hotīti vuttaṃ ‘‘cattāro devaloke sodhetvā’’ti. Tattha tattha vā uppajjitvā puna anuppajjanārahabhāveneva tatopi gacchanto devūpapattibhavasaññite attano khandhaloke bhavarāgamalaṃ visodhetvā vikkhambhetvā. Ayañhi avihesu kappasahassaṃ vasanto arahattaṃ pattuṃ asakkuṇitvā atappaṃ gacchati, tatthāpi dve kappasahassāni vasanto arahattaṃ pattuṃ asakkuṇitvā sudassaṃ gacchati, tatthāpi cattārikappasahassāni vasanto arahattaṃ pattuṃ asakkuṇitvā sudassiṃ gacchati, tatthāpi aṭṭhakappasahassāni vasanto arahattaṃ pattuṃ asakkuṇitvā akaniṭṭhaṃ gacchati, tattha vasanto aggamaggaṃ adhigacchati.

283五心荒芜的解释

Cetokhilapañcakavaṇṇanā

319所谓「心荒芜」，本质上就是疑与嗔。然而，当它们在任何一个心相续中生起时，就会变成那个相续的粗糙、坚硬状态而存在，更不用说与它们相应的心了——因此他说「心的僵硬状态」。正如通过具足相好，导师的全部色身庄严就全部被把握住了；同样，通过一切知智，整个法身庄严也全部被把握住了。为了显示以这两者为所依的疑惑，他说「于身体疑惑」等。「热力」：指以热力焚烧烦恼，也就是正精进。因此他说「为热力即是为了造作精进」。「为再三的修习」：就是再三地致力于修行。「为持续的作用」：就是无间断地致力于修行。「于证悟之法疑惑」：在这里，人们会问：怎么会在出世间法上产生疑惑呢？那并不是以它作为所缘而产生的；真正情况是：对于通过传闻、通过遍寻思考而得到、并被构想出来的形态，产生了疑惑。因此他说：「『观智等……他们说有这个吗？』他这样疑惑着。」这里的「学处」应当理解为前行的学处。在此，由于证得殊胜之时有很大的罪过，又由于共住接触作为原因，嗔怒会频繁生起，所以特别将「于同梵行者」的嗔说为心荒芜的领域；但有些人说：「然而，在其他对象上的嗔，也不能被理解为不是心荒芜。」如果这样，对于疑，这个推论也同样适用。因此，应当只是依文句本身来把握。

319.Cetokhilā nāma atthato vicikicchā kodho ca, te pana yasmiṃ santāne uppajjanti, tassa kharabhāvo kakkhaḷabhāvo hutvā upatiṭṭhanti, pageva attanā sampayuttacittassāti āha ‘‘cittassa thaddhabhāvo’’ti. Yathā lakkhaṇapāripūriyā gahitāya sabbā satthurūpakāyasirī gahitāva nāma hoti, evaṃ sabbaññutāya sabbā dhammakāyasirī’’ gahitā eva nāma hotīti tadubhayavatthukameva kaṅkhaṃ dassento ‘‘sarīre kaṅkhamāno’’tiādimāha. Ātapati kileseti ātappaṃ, sammāvāyāmoti āha ‘‘ātappāyāti vīriyakaraṇatthāyā’’ti. Punappunaṃ yogāyāti bhāvanaṃ punappunaṃ yuñjanāya. Satatakiriyāyāti bhāvanāya nirantarappayogāya. ‘‘Paṭivedhadhamme kaṅkhamāno’’ti ettha kathaṃ lokuttaradhamme kaṅkhā pavattatīti? Na ārammaṇakaraṇavasena, anussavākāraparivitakkaladdhe parikappitarūpe kaṅkhā pavattatīti dassento āha ‘‘vipassanā…pe… vadanti, taṃ atthi nu kho natthīti kaṅkhatī’’ti. Sikkhāti cettha pubbabhāgasikkhā veditabbā. ‘‘Kāmañcettha visesuppattiyā mahāsāvajjatāya ceva saṃvāsanimittaghaṭṭanāhetu abhiṇhuppattikatāya ca ‘sabrahmacārīsū’ti kopassa visayo visesetvā vutto, tato aññatthāpi pana kopo ‘na cetokhilo’ti na sakkā viññātu’’nti keci. Yadi evaṃ vicikicchāyapi ayaṃ nayo āpajjati, tasmā yathārutavaseneva gahetabbaṃ.

285五心缚等的解释

Cetasovinibandhādipañcakavaṇṇanā

320「心缚」：因为它们不能给善心生起的机会，所以系缚了善心，故称为心缚。当它们在系缚时，如同紧握拳头一般，因此他说「系缚心」等。贪欲的人既乐于所依欲，也乐于烦恼欲，所以说「于所依欲及于烦恼欲」。「于自己的身体」：指自己的业生身，或自己的有身。「于外部的色」：指他人的身体，以及不与根相联系的色。「饱腹者」：让腹部饱满、堆积、充满。「床座之乐」：通过卧于床座的方式而生起的乐。「转侧」：翻身。「专注」：以渴爱来专注。如此，这五种都是贪的差别，被说为心缚。

320. Pavattituṃ appadānavasena kusalacittaṃ vinibandhantīti cetasovinibandhā. Taṃ pana vinibandhantā muṭṭhigāhaṃ gaṇhantī viya hontīti āha ‘‘cittaṃ bandhitvā’’tiādi. Kāmagiddho puggalo vatthukāme viya kilesakāmepi assādeti abhinandatīti vuttaṃ ‘‘vatthukāmepi kilesakāmepī’’ti. Attano kāyeti attano karajakāye, attabhāve vā. Bahiddhārūpeti paresaṃ kāye, anindriyabaddharūpe ca. Udaraṃ avadihati upacinoti paripūretīti udarāvadehakaṃ. Seyyasukhanti seyyāya sayanavasena uppajjanakasukhaṃ. Saṃparivattakanti saṃparivattetvā. Paṇidhāyāti taṇhāvasena paṇidahitvā. Iti pañcavidhopi lobhaviseso eva cetovinibandho vuttoti veditabbo.

264这里只是解释了世间的根，因为只提到了色根。第一、第二、第四根是世间的，因为它们属于有限的范围。第三、第五根是以欲、色为顶点，或者以欲、色、无色为顶点。把世间和出世间的诸根都说明后，才导出这个连缀。本应说「依止观和道果」，却说成了「依止观和道」。

Lokiyāneva kathitāni rūpindriyānaṃyeva kathitattā. Paṭhamadutiyacatutthāni lokiyāni parittabhūmakattā. Tatiyapañcamāni kāmarūpaggabhūmikattā, kāmarūpārūpaggabhūmikattā ca. Lokiyalokuttarāni kathitānīti ānetvā yojanā. ‘‘Samathavipassanāmaggaphalavasenā’’ti vattabbaṃ. ‘‘Samathavipassanāmaggavasenā’’ti vuttaṃ.

288五出离的解释

Nissaraṇiyapañcakavaṇṇanā

321“出离”（nissarantīti）：本应说为“nissaraṇīyā”，此处以省略音节的方式表述。因为此处的“anīya”词缀是表示主动者，如同“导向解脱的”（niyyānikā）一词。因此，论师说“已出离”（nissaṭā）。那么，是从哪里出离的呢？从各自的对立面。以无命的意义而称为“界”，故说“空无自我的本性”。从义理上说，这些是法界、意界、识界的差别。对于那样的比丘，由于没有以烦恼为因对欲乐的作意，所以说“为了审察”。意思是，他正在审察：“现在我的心已安住于出离，欲乐寻是否还会生起呢？”所谓“跃入”，是指深入进入，但在此处并没有那种情况，所以说“不进入”。所谓“净信”，是指喜爱、安住，即解脱、胜解；论师将这一切都包含在内，而说“不获得净信”等。然而，他的心既然如此，又怎么会停留在那里呢？因此论师说“然而……”等。“那”（taṃ）指初禅。“他的”（assa）指那位比丘的。“心跃入”：这是将禅那心与遍作心视为同一生起而总括来说的。由于已行于其境，即只在自己的所缘中转起。由于不退减，即属于住分或胜分。“善解脱”：由镇伏解脱而完全正确地解脱。因为伤害身心，故为“损害”，即苦。因为烧灼，故为“热恼”，即欲贪的疲劳。他“不感受”，是因为不再生起。诸欲从那里出离，故为“出离”。谁出离？诸欲。如此，将“诸欲”的属格解释为主动者，就非常合理。正因为从那时起诸欲被称为“已出离”，禅那也因此获得了从诸欲“已出离”的说法，所以说“从诸欲已出离”。这样以镇伏的方式说明了从欲的出离之后，现在为了显示以断除的方式达到的究竟出离，论师便说“然而，那……”等。

321. Nissarantīti nissaraṇīyāti vattabbe rassaṃ katvā niddeso. Kattari hesa anīya-saddo yathā ‘‘niyyānikā’’ti. Tenāha ‘‘nissaṭā’’ti. Kuto pana nissaṭāti? Yathāsakaṃ paṭipakkhato. Nijjīvaṭṭhena dhātuyoti āha ‘‘attasuññasabhāvā’’ti. Atthato pana dhammadhātumanoviññāṇadhātuvisesā. Tādisassa bhikkhuno kilesavasena kāmesu manasikāro nāma natthīti āha ‘‘vīmaṃsanattha’’nti. ‘‘Nekkhammanissitaṃ idāni me cittaṃ, kiṃ nu kho kāmavitakkopi uppajjatī’’ti vīmaṃsantassāti attho. Pakkhandanaṃ nāma anuppaveso, so pana tattha natthīti āha ‘‘na pavisatī’’ti. Pasādaṃ nāma abhirucisantiṭṭhānaṃ , vimuccanaṃ adhimuccananti taṃ sabbaṃ pakkhipanto vadati ‘‘pasādaṃ nāpajjatī’’tiādi. Evaṃbhūtaṃ panassa cittaṃ tattha kathaṃ tiṭṭhatīti āha ‘‘yathā panā’’tiādi. Tanti paṭhamajjhānaṃ. Assāti bhikkhuno. Cittaṃ pakkhandatīti parikammacittena saddhiṃ jhānacittaṃ ekaṭṭhavasena ekajjhaṃ gahetvā vadati. Gocare gatattāti attano ārammaṇe eva pavattattā. Ahānabhāgiyattāti ṭhitibhāgiyattā, visesabhāgiyattā vā. Suṭṭhu vimuttanti vikkhambhanavimuttiyā sammadeva vimuttaṃ. Cittassa kāyassa ca hananato vighāto, dukkhaṃ. Paridahanato pariḷāho, kāmadaratho. Na vedayati anuppajjanato. Nissaranti tatoti nissaraṇaṃ. Ke nissaranti? Kāmā. Evañca katvā kāmānanti kattari sāmivacanaṃ suṭṭhu yujjati. Yadaggena kāmā tato ‘‘nissaṭā’’ti vuccanti, tadaggena jhānampi kāmato ‘‘nissaṭa’’nti vattabbataṃ labhatīti vuttaṃ ‘‘kāmehi nissaṭattā’’ti. Evaṃ vikkhambhanavasena kāmanissaraṇaṃ vatvā idāni samucchedavasena accantatova nissaraṇaṃ dassetuṃ ‘‘yo panā’’tiādi vuttaṃ.

266“于其余的词句”（sesapadesūti）：即在其余的部分中。然而，这里有一个差别：论师在说明差别时，将“以那禅那为足处”等说为无差别，而在第二、第三转中，这种说法完全未被提及；但在第四转中，这却是一个差别。为了显示这一点，论师说：“在究竟出离这里，应当将阿拉汉果联系起来理解。”

Sesapadesūti sesakoṭṭhāsesu. Ayaṃ pana visesoti visesaṃ vadantena ‘‘taṃ jhānaṃ pādakaṃ katvā’’tiādiko avisesoti vatvā dutiyatatiyavāresu sabbaso anāmaṭṭho, catutthavāre pana ayampi visesoti dassetuṃ ‘‘accantanissaraṇe cettha arahattaphalaṃ yojetabba’’nti vuttaṃ.

267因为以无色界定为足处，证得最上道并安住于阿拉汉果的比丘，他的心已从一切色法中完全出离，这就叫作“已脱离色”。对于他来说，从果等至出定之后，为了审察而将心转向色法时，这就是所说明的状态——这是依止行者的方式，下面说了四种情况。然而，这是依纯观行者的方式，故论师说“纯诸行”等。“有身已无”生起：意思是，他正在审察“现在我的有身相续已不存在”，这样的念头生起。

Yasmā arūpajjhānaṃ pādakaṃ katvā aggamaggaṃ adhigantvā arahatte ṭhitassa cittaṃ sabbaso rūpehi nissaṭaṃ nāma hoti. Tassa hi phalasamāpattito vuṭṭhāya vīmaṃsanatthaṃ rūpābhimukhaṃ cittaṃ pesentassa idamakkhātanti samathayānikānaṃ vasena heṭṭhā cattāro vārā kathitā, idaṃ pana sukkhavipassakassa vasenāti āha ‘‘suddhasaṅkhāre’’tiādi. Puna sakkāyo natthīti uppannanti idāni me sakkāyappabandho natthīti vīmaṃsantassa uppannaṃ.

292解脱处五法解说

Vimuttāyatanapañcakavaṇṇanā

322“解脱处”：解脱是从轮回之苦中解脱出来的因缘、原因，故说“解脱之因”。对于了知圣典含义的人，即如实地了知“这里讲的是戒，这里讲的是定，这里讲的是慧”等各个圣典含义的人。对于了知圣典文句的人，即如实地受持那些阐明含义的圣典文句的人。“嫩喜”：即刚刚生起的、柔和的喜生起。如何生起？当受持所说法时，把握与自己相应的身、语、意行，获得喜悦，便生起具有欢悦相的欢悦。成为满足形态的强力喜：由于依先前生起的喜而得到修习，成为极度满足的形态，能够成为平息身心疲劳的轻安之缘的、获得力量的喜生起。因为当名身轻安时，色身也必定轻安，所以只说“名身轻安”。“获得乐”：即获得能够成为随后将说的心等持之缘的心所法、无染着的乐。“得定”：这里所指的并非任何定，而是无上定，为了显示这一点，论师说“以阿拉汉果定而等持”。“此……”等，是说明对于那样的修行者，如前所述的定成就得以生起的原因。这就是它的解脱处性。“退缩”：即引导。“定即是定相”：因为在业处圣典中所说的定，是后来生起的修定之因，故为定相。因此论师说“在老师面前”等。

322. Vimuttiyā vaṭṭadukkhato vimuccanassa āyatanāni kāraṇāni vimuttāyatanānīti āha ‘‘vimuccanakāraṇānī’’ti. Pāḷiatthaṃ jānantassāti ‘‘idha sīlaṃ āgataṃ, idha samādhi, idha paññā’’tiādinā taṃ taṃ pāḷiatthaṃ yāthāvato jānantassa. Pāḷiṃ jānantassāti tadatthajotanaṃ pāḷiṃ yāthāvato upadhārentassa. Taruṇapītīti sañjātamattā mudukā pīti jāyati. Kathaṃ jāyati? Yathādesitadhammaṃ upadhārentassa tadanucchavikameva attano kāyavacīmanosamācāraṃ pariggaṇhantassa somanassappattassa pamodalakkhaṇaṃ pāmojjaṃ jāyati. Tuṭṭhākārabhūtā balavapītīti purimuppannāya pītiyā vasena laddhāsevanattā ativiya tuṭṭhākārabhūtā kāyacittadarathapassambhanasamatthāya passaddhiyā paccayo bhavituṃ samatthā balappattā pīti jāyati. Yasmā nāmakāye passaddhe rūpakāyopi passaddho eva hoti, tasmā ‘‘nāmakāyo paṭipassambhati’’ icceva vuttaṃ. Sukhaṃ paṭilabhatīti vakkhamānassa cittasamādhānassa paccayo bhavituṃ samatthaṃ cetasikaṃ nirāmisaṃ sukhaṃ paṭilabhati vindati. ‘‘Samādhiyatī’’ti ettha na yo koci samādhi adhippeto, atha kho anuttarasamādhīti dassento ‘‘arahatta phalasamādhinā samādhiyatī’’ti āha. ‘‘Ayañhī’’tiādi tassā desanāya tādisassa puggalassa yathāvuttasamādhipaṭilābhassa kāraṇabhāvavibhāvanaṃ. Tassa vimuttāyatanabhāvo. Osakkitunti nayituṃ. Samādhiyeva samādhinimittanti kammaṭṭhānapāḷiāruḷho samādhiyeva parato uppajjanakabhāvanāsamādhissa kāraṇabhāvato samādhinimittaṃ. Tenāha ‘‘ācariyasantike’’tiādi.

269“解脱”是指阿拉汉果，即从一切烦恼中完全止息而解脱。“使之圆满”：即成就、完成。在无常随观智中生起的想，以无常随观智为依止缘，意思是与彼智俱行。其余的情况，也是同样的道理。至于此处应说的内容，应依《清净道论注疏》中所说的方式了知。

Vimuttivuccati arahattaṃ sabbaso kilesehi paṭippassaddhivimuttīti katvā. Paripācentīti sādhenti nipphādenti. Aniccānupassanāñāṇe nissayapaccayabhūte uppannasaññā, tena ñāṇena sahagatāti attho. Sesesupi eseva nayo. Yaṃ panettha vattabbaṃ, taṃ visuddhimaggasaṃvaṇṇanāyaṃ (visuddhi. ṭī. 1.37, 306) vuttanayena veditabbaṃ.

295五法解说结束。

Pañcakavaṇṇanā niṭṭhitā.

296六法解说

Chakkavaṇṇanā

323“attānaṃ adhi ajjhattā”（以自己为首即内）：在复合词的范围内，“adhi”这个词有“增上”义和“生起”义，这里取“增上”义，所以把“缘于自己、针对自己而生起的”称为“内”。于内存在者就是“ajjhattikāni（内处）”。在自己相续的内部，眼等也被叫作内处；不过，为了显明它们是因为什么“内性”而被称为“内者”的，才清楚解释为“内者”。从词源上看，“ajjhattajjhattāni（内内者）”就是“ajjhattajjhattikāni（内内处）”，这要像理解“调御者（venayiko）”一样来看。所谓“从彼内”，是指从那些被称为内者的东西。和内者相对的是“外者”，就像“内法”和“外法”相对一样。“内者”指的是自己相续中的眼等；同样，色等则叫作“外者”。而真正的内，只是自相续中的眼、色等，除此之外的都是外。说到“viññāṇasamūhā（识聚）”：虽然这些识由于时间不同而没有同时合集，但因为心把它们一同聚集起来，所以称为“聚”，就像说“受蕴”一样。“cakkhupasādanissitaṃ（依止眼净色者）”：指依眼净色为缘而生起的善、不善异熟识，用“眼识性”这一共性把它们合在一起说。这是“眼所依的触”，不是“眼门的触”。“对于这些触（imedasa samphasseti）”：是指除了这十种以净色为依处的异熟触之外。“依此理（eteneva nayenāti）”：就是依前面说触的那个道理。在“爱六法”里，围绕着法而生起的爱，应该知道就是“法爱”。

323. Attānaṃ adhi ajjhattā,adhi-saddo samāsavisaye adhikāratthaṃ, pavattiatthañca gahetvā pavattatīti attānaṃ adhikicca uddissa pavattā ajjhattā; ajjhattesu bhavāni ajjhattikānīti niyakajjhattesupi abbhantarāni cakkhādīni vuccanti, tāni pana yena ajjhattabhāvena ‘‘ajjhattikānī’’ti vuccanti, tamatthaṃ pākaṭaṃ katvā dassento ‘‘ajjhattikānī’’ti āha. Saddatthato pana ajjhattajjhattāniyeva ajjhattajjhattikāni yathā ‘‘venayiko’’ti (ma. ni. 1.246; a. ni. 8.11; pārā. 8) daṭṭhabbaṃ. Tato ajjhattatoti tato ajjhattajjhattato, yāni ajjhattikāni vuttāni. Ajjhattikānañhi paṭiyogīni bāhirāni ajjhattadhammānaṃ viya bahiddhādhammā. ‘‘Ajjhattikānī’’ti hi saparasantānikāni cakkhādīni vuccanti, tathā rūpādīni ‘‘bāhirānī’’ti. Ajjhattāni pana sasantānikā eva cakkhurūpādayo, tato aññeva bahiddhāti. ‘‘Viññāṇasamūhā’’ti ettha yadipi tesaṃ viññāṇānaṃ samodhānaṃ natthi bhinnakālikattā, cittena pana ekajjhaṃ abhisaṃyūhanavasena samūhatā vuttā yathā ‘‘vedanākkhandho’’ti. Cakkhupasādanissitanti cakkhupasādaṃ nissāya paccayaṃ labhitvā uppannaṃ kusalākusalavipākaviññāṇaṃ cakkhuviññāṇatāsāmaññena ekajjhaṃ katvā vuttaṃ. Cakkhusannissito samphasso, na cakkhudvāriko. Imedasa samphasseti ime pasādavatthuke dasa vipākasamphasse ṭhapetvā. Eteneva nayenāti etena phasse vutteneva nayena. Taṇhāchakke taṇhaṃ ārabbha pavattāpi taṇhā dhammataṇhāti veditabbā.

271“appaṭissayo（无依止）”就是 appaṭissavo（无应诺），将 va 变成 ya 来说明。当师长吩咐某事时，出于恭敬而应诺，这就是 paṭissavo（应诺），也就是应诺的行为或类似的一切恭敬。如果没有这种应诺，就叫 appaṭissavo（无应诺），意思是缺少恭敬。因此说他是“生活无依止的人”。就如同以塔为对象所做的事，等同于对大师本人做一样；在塔前做的事，也等同于在大师面前做一样，所以才说了“在般涅槃之后”那一段。不恭敬地前去：就是不生起尊重与恭敬而去接近。正如戒的一部分被毁犯，并生起了不恭敬时，所有的戒都破坏了，从总体上说，对防护的受持，只要部分破坏，也就在一切处都成了不恭敬。同样，即便只对一位比丘不恭敬，也等于造下了不恭敬。仅凭不尊重的态度，就已经是对戒的不圆满，所以说“只是不能圆满戒，就称为对戒不恭敬”。“不放逸相”就是正行道。“两种”：依于法施和财施而分为两种。

Appaṭissayoti appaṭissavo, va-kārassa ya-kāraṃ katvā niddeso. Garunā kismiñci vutte gāravavasena paṭissavanaṃ paṭissavo, paṭissavabhūtaṃ, taṃsabhāgañca yaṃ kiñci gāravaṃ, natthi etasmiṃ paṭissavoti appaṭissavo, gāravarahito. Tenāha ‘‘anīcavuttī’’ti. Yathā cetiyaṃ uddissa kataṃ satthu katasadisaṃ, evaṃ cetiyassa purato kataṃ satthu purato katasadisaṃ evāti āha ‘‘parinibbute panā’’tiādi. Sakkaccaṃ na gacchatīti ādaraṃ gāravaṃ uppādetvā na upasaṅkamati. Yathā sikkhāya ekadese kopite, agārave ca kate sabbā sikkhā kuppati, sabbattha ca agāravaṃ kataṃ nāma hoti samudāyato saṃvarasamādānaṃ avayavato bhedoti. Evaṃ ekabhikkhusmiṃpi…pe… agāravo katova hoti. Anādariyamattenapi sikkhāya aparipūriyevāti āha ‘‘apūrayamānova sikkhāya agāravo nāmā’’ti. Appamādalakkhaṇaṃ sammāpaṭipatti. Duvidhanti dhammāmisavasena duvidhaṃ.

272“somanassūpavicārā（喜伺察）”：指的是与喜悦相应的伺察（vicārā）。其中‘upa’只是一个语助词，所以说“与喜悦相应的伺察”。在阿毗达摩中也有这样的解释：“行……伺察……乃至……随伺察”。成为喜悦之因：从自性上说，甚至从意图上也成为喜悦生起的条件。虽然欲界的寻与伺是不分离的，但由于作用不同：寻是首先投向目标，其作用更显著；之后才是伺，因此说“寻之后，以伺来审察”。已经熟练的伺，其作用就像慧一样。所以《藏论》说：“对治疑的就是伺”。在“见同分者”这一词里，是指一个人凭这种见而成为见同分，这在《憍赏弥经》中指的是初道正见，所以说“《憍赏弥经》讲了初道”。而在此（这部经中），以“见”这个词，把四道里的正见都包含进来了，所以说“四道也都讲了”。

Somanassūpavicārāti somanassasahagatā vicārā adhippetā, upasaddo ca nipātamattanti āha ‘‘somanassasampayuttā vicārā’’ti. Tathā hissa abhidhamme (dha. sa. 8) ‘‘cāro vicāro…pe… upavicāro’’ti niddeso pavatto. Somanassakāraṇabhūtanti sabhāvato, saṅkappatopi somanassassa uppattiyā paccayabhūtaṃ. Kāmaṃ parittabhūmakā vitakkavicārā aññamaññamaviyogino , kiriyābhedato pana paṭhamābhinipātatāya vitakkassa byāpāro sātisayo. Tato paraṃ vicārassāti taṃ sandhāya ‘‘vitakketvā’’ti pubbakālakiriyāvasena vatvā ‘‘vicārena paricchindatī’’ti vuttaṃ. Laddhapubbāsevanassa vicārassa byāpāro paññā viya hoti. Tathā hi ‘‘vicāro vicikicchāya paṭipakkho’’ti peṭake vuttaṃ. ‘‘Diṭṭhisāmaññagato’’ti ettha yāya diṭṭhiyā puggalo diṭṭhisāmaññaṃ gato vutto, sā paṭhamamaggasammādiṭṭhi kosambakasutte adhippetoti āha ‘‘kosambakasutte paṭhamamaggo kathito’’ti. Idhāti imasmiṃ sutte. Catūsupi maggesu sammādiṭṭhi diṭṭhiggahaṇena gahitāti āha ‘‘cattāropi maggā kathitā’’ti.

300诤论根六法的解说

Vivādamūlachakkavaṇṇanā

325“Kodhano”：指有愤怒习气的人。因为他未断除愤怒，所以不能叫离愤怒者，因此说“具愤怒”。“Upanāhī”：指有怨恨，或者有怨恨习气的人。诤论发生时，通常首先因两个人而起，所以说“两位比丘的诤论”。为了例示这种诤论如何给很多人带来不利，于是以“如何”等开头来说明。“内部众”：指在大众集会内部。

325.Kodhanoti kujjhanasīlo. Yasmā so appahīnakodhatāya vigatakodhano nāma na hoti, tasmā ‘‘kodhena samannāgato’’ti āha. Upanāho etassa atthi, upanayhanasīloti vā upanāhī. Vivādo nāma uppajjamāno yebhuyyena paṭhamaṃ dvinnaṃ vasena uppajjatīti vuttaṃ ‘‘dvinnaṃ bhikkhūnaṃ vivādo’’ti. So pana yathā bahūnaṃ anatthāvaho hoti, taṃ nidassanamukhena dassento ‘‘katha’’ntiādimāha. Abbhantaraparisāyāti parisabbhantare.

274“Makkha（贬损）”：即便是为了抹杀他人的功德而行动，它也像粪便先弄脏那扔粪的人一样，首先玷污自己。拥有它的人就是“贬损者”。“Palāsa（覆）”：意思是像咬住一样，把别人的功德除掉。拥有它的人就是“覆者”。有覆者不让第二个人分担责任，总是摊开独占，不肯让步。因此说“他以‘执取轭’特征的覆为伴”。像“嫉妒者”等词的含义，按照前面说过的道理，很容易理解。这里的邪见，指的是达到业道程度的邪见，所以说“持无有论者、持无因论者、持无作用论者”。

Paraguṇamakkhanāya pavattopi attano kārakaṃ gūthena paharantaṃ gūtho viya paṭhamataraṃ makkhetīti makkho, so etassa atthīti makkhī. Palāsatīti palāso, parassa guṇe ḍaṃsitvā viya apanetīti attho, so etassa atthīti palāsī. Palāsī puggalo hi dutiyassa dhuraṃ na deti, samaṃ pasāretvā tiṭṭhati. Tenāha ‘‘yugaggāhalakkhaṇena palāsena samannāgato’’ti. ‘‘Issukī’’tiādīnaṃ padānamattho heṭṭhā vuttanayattā suviññeyyova. Kammapathappattāya micchādiṭṭhiyā vasenettha micchādiṭṭhi veditabbāti āha ‘‘natthikavādī ahetukavādī akiriyavādī’’ti.

303出离六品的注释

Nissaraṇiyachakkavaṇṇanā

326「减退（hāpetvā）」：指让善心衰退后，仅以不施舍的方式继续运作。说不实语：指用“我确实已修习慈心解脱”等话，宣说自己身上并不存在的功德。考虑到“心解脱”一词，才说“已脱离”。再没有瞋恚：指现在了知“我的瞋恚确实完全没有了”。

326.Hāpetvāti kusalacittaṃ parihāpetvā pavattitumeva appadānavasena. Abhūtaṃ byākaraṇaṃ byākaroti ‘‘mettā hi kho me cetovimutti bhāvitā’’tiādinā (a. ni. 6.13) attani avijjamānaṃ guṇabyāhāraṃ byāharati. Cetovimutti-saddaṃ apekkhitvā ‘‘nissaṭā’’ti vuttaṃ. Puna byāpādo natthīti idāni mama byāpādo nāma natthi sabbaso natthīti ñatvā.

276在说了「无相」之后，为了显示正是由于哪些相的不存在，阿拉汉果等至才被称为无相，所以接着说“因为此……”等。其中，「贪相」是指贪的相，或者贪本身就是相。以“等”字来包摄嗔相等。「色相」等，是以色、受等诸行为相。「常相」等，是那些以常等方式显现的相。因为这种相在阿拉汉果中完全没有，所以这样说：“因为此……被称为无相”。「随念相」的意思是，随逐那个相，即依那个相为所缘而转起。

‘‘Animittā’’ti vatvā yesaṃ nimittānaṃ abhāvena arahattaphalasamāpattiyā animittatā, taṃ dassetuṃ ‘‘sā hī’’tiādi vuttaṃ. Tattha rāgassa nimittaṃ, rāgo eva vā nimittanti rāganimittaṃ. Ādi-saddena dosanimittādīnaṃ saṅgaho daṭṭhabbo. Rūpavedanādisaṅkhāranimittaṃ rūpanimittādi. Tesaññeva niccādivasena upaṭṭhānaṃ niccanimittādi. Tayidaṃ nimittaṃ yasmā sabbena sabbaṃ arahattaphale natthi, tasmā vuttaṃ ‘‘sā hi…pe… animittāti vuttā’’ti. Nimittaṃ anusaratīti taṃ nimittaṃ anugacchati ārabbha pavattati.

277「我慢」是指以“我是”这种方式生起的、以自我为范围的慢。这是指这样一个名为“我”者，具有色等特征，或者在受等蕴中具有某种特征，认为这个名为“我”的自体就是“我”。由于以此道而断除了“我是”慢，所以称为「我慢的断除」，也就是阿拉汉道。再者，说“再没有我慢”，是在赞叹它不再生起的法性，以此阐明那仅仅是断除而已。

Asmimānoti ‘‘asmī’’ti pavatto attavisayo māno. Ayaṃ nāma ahaṃ asmīti rūpalakkhaṇo, vedanādīsu vā aññataralakkhaṇo ayaṃ nāma attā ahaṃ asmi. ‘‘Asmī’’ti māno samugghāṭīyati etenāti asmimānasamugghāto, arahattamaggo. Puna asmimāno natthīti tassa anuppattidhammatāpādanaṃ kittento samugghātattameva vibhāveti.

307无上等六品注释

Anuttariyādichakkavaṇṇanā

327「无上」意为没有比它们更高、更殊胜的。无上本身即是无上事，就像无边本身即是无边事一样，所以说“无上事即无上事”。「见无上」之所以被称为无上，是因为它能带来无上果的特殊利益。这个道理对于其余的也一样适用。「七种圣财的获得」指获得信等七种出世间的财富。「三学圆满」指增上戒学等三种学的圆满。其中，圆满应当理解为是无学者意义上的圆满。因为从善凡夫开始，七类有学才可称为正在圆满三学，而阿拉汉则是已圆满学。因此，这些无上事被说为有世间的和出世间的。

327. Natthi etesaṃ uttarāni visiṭṭhānīti anuttarāni, anuttarāni eva anuttariyāni yathā anantameva ānantariyanti āha ‘‘anuttariyānīti anuttarānī’’ti. Dassanānuttariyaṃ nāma anuttaraphalavisesāvahattā. Esa nayo sesesupi. Sattavidhaariyadhanalābhoti sattavidhasaddhādilokuttaradhanalābho. Sikkhattayapūraṇanti adhisīlasikkhādīnaṃ tissannaṃ sikkhānaṃ paripūraṇaṃ. Tattha paripūraṇaṃ nippariyāyato asekkhānaṃ vasena veditabbaṃ. Kalyāṇaputhujjanato paṭṭhāya hi satta sekkhā tisso sikkhā pūrenti nāma, arahā pana paripuṇṇasikkhoti. Iti imāni anuttariyāni lokiyalokuttarāni kathitāni.

279「随念」本身就是现法利益、后世利益等安乐之因，所以称为「随念处」。所谓「如此随念者」：就像佛随念能成为殊胜证得之处，也就是对于像这样以“那世尊是这样……”等方式随念佛功德的人而言。「近行业处」指能直接带来近行禅那的业处；而辗转相续，则可以直到阿拉汉果，带来世间与出世间的殊胜。

Anussatiyoeva diṭṭhadhammikasamparāyikādihitasukhānaṃ kāraṇabhāvato ṭhānānīti anussatiṭṭhānāni. Evaṃ anussaratoti yathā buddhānussati visesādhigamassa ṭhānaṃ hoti, evaṃ ‘‘itipi so bhagavā’’tiādinā (dī. ni. 1.157, 255) buddhaguṇe anussarantassa. Upacārakammaṭṭhānanti paccakkhato upacārajjhānāvahaṃ kammaṭṭhānaṃ, paramparāya pana yāva arahattā lokiyalokuttaravisesāvahaṃ.

310恒常住六品注释

Satatavihārachakkavaṇṇanā

328328.「常往」（niccavihārā）意为在任何时候都持续的住。因为除了入定的时候和落入有分心的时候，诸漏尽者都以这种六支舍住，在一切时中保持着。「以眼见色」（cakkhunā rūpaṃ disvā）是根据依处（nissaya）的说法方式而说的。这是一种带资助的说法，就像说“以弓射中”一样。因此，应当理解为以资助之语来把握所资助的对象（眼识），所以注释说“以眼识见到”。「于可爱[所缘]不染着」（iṭṭhe arajjanto）：就是对于可爱的所缘不生起贪染，因为道已经完全断除了贪。「既非悦意」（neva sumano hoti）：也不会因为世俗爱染（gehasitapema）而喜悦。「非不悦意」（na dummano）：也不会因为净信（pasāda）的变化而忧恼。「不正确地观见」（asamapekkhana）：是指在可爱、不可爱以及中舍的所缘上，不如理作意而生起的痴。那个在没有漏尽的人身上会生起的痴，因为道已经把它彻底断除，所以不会生起。他依智舍（ñāṇupekkhā）之力，安住于舍，成为中舍者。而这是由于他的行道达到了圆满，或智慧达到了圆满，所以说“以念……”等。「六支舍」（chaḷaṅgupekkhā）：是指在六门中生起的舍，它以念与正知为本质而具有六支。与智相应的心是可以获得的，因为如果没有智，正知（sampajaññā）就不可能存在。「大心」（mahācittāni）：指八种大唯作心可以得到。「常往」（satatavihārā）：即使在无智生起的因缘时，由于这种心生起的不同情形，也得到此名。「十心」（dasa cittāni）：即八种大唯作心，加上生笑心和彼所缘心，一共十种心可以得到。它们都以不染着、不瞋怒的方式运作，这对这十种心来说是共通的。从“住于舍”（upekkhako viharati）这一说法中，有人诘问：“像这样从依六支舍而来的常住心中，怎么会有喜悦（somanassa）呢？”然后他自己回答说：“由惯习（āsevanato）而得。” 虽然漏尽者在面对可爱、不可爱的所缘时，通常就像对待中舍所缘一样住于舍，因为他不会舍弃自己清净的本性；但有时，在没有那些心造作的情况下，对于那个原本就是可爱的所缘，阿拉汉的心如实把握其自性，也会以喜悦俱行而转起，而这则是由于先前的惯习。因此说“由惯习而得”。

328.Niccavihārāti sabbadā pavattanakavihārā. Ṭhapetvā hi samāpattivelaṃ, bhavaṅgavelañca khīṇāsavā imināva chaḷaṅgupekkhāvihārena sabbakālaṃ viharanti. Cakkhunā rūpaṃ disvāti nissayavohārena vuttaṃ. Sasambhārakathā hesā yathā ‘‘dhanunā vijjhatī’’ti. Tasmā nissayasīsena nissitassa gahaṇaṃ daṭṭhabbanti āha ‘‘cakkhuviññāṇena disvā’’ti. Iṭṭhe arajjantoti iṭṭhe ārammaṇe rāgaṃ anuppādento maggena samucchinnattā. Neva sumano hoti gehasitapemavasenapi. Na dummano pasādaññathattavasenapi. Asamapekkhaneti iṭṭhepi aniṭṭhepi majjhattepi ārammaṇe na samaṃ na sammā ayoniso gahaṇe. Yo akhīṇāsavānaṃ moho uppajjati, taṃ anuppādento maggeneva tassa samugghāṭitattā. Ñāṇupekkhāvaseneva upekkhako viharati majjhatto. Ayañcassa paṭipattivepullappattiyā , paññāvepullappattiyā vāti āha ‘‘satiyā’’tiādi. Chaḷaṅgupekkhāti chasu dvāresu pavattā satisampajaññassa vasena chāvayavā upekkhā. Ñāṇasampayuttacittāni labbhanti tehi vinā sampajānatāya asambhavato. Mahācittānīti aṭṭhapi mahākiriyacittāni labbhanti. Satatavihārāti ñāṇuppattipaccayarahitakālepi pavattibhedanato. Dasa cittānīti aṭṭha mahākiriyacittāni hasituppādavoṭṭhabbanacittehi saddhiṃ dasa cittāni labbhanti. Arajjanādussanavasena pavatti tesampi sādhāraṇāti.‘‘Upekkhako viharatī’’ti vacanato chaḷaṅgupekkhāvasena āgatānaṃ imesaṃ satatavihārānaṃ ‘‘somanassaṃ kathaṃ labbhatī’’ti codetvā ‘‘āsevanato labbhatī’’ti sayameva pariharatīti. Kiñcāpi khīṇāsavo iṭṭhāniṭṭhepi ārammaṇe majjhatte viya bahulaṃ upekkhako viharati attano parisuddhapakatibhāvāvijahanato, kadāci pana tathā cetobhisaṅkhārābhāve yaṃ taṃ sabhāvato iṭṭhaṃ ārammaṇaṃ, tattha yāthāvasabhāvaggahaṇavasenapi arahato cittaṃ somanassasahagataṃ hutvā pavattateva, tañca kho pubbāsevanavasena. Tenāha ‘‘āsevanato labbhatī’’ti.

312《六种再生》注释（Abhijātichakkavaṇṇanā）

Abhijātichakkavaṇṇanā

329「Abhijātiyo」：此处“abhi”只是一个前缀，并不表示特别的意义，故说为「生（jātiyo）」。对于「再生（abhijāyatī）」一词，也是同样的道理。而「生（jāyatī）」是一个内含原因的词，意思是“产生”。关于“生”以及能招感生的那些业，由于它们以黑白（善恶）的方式轮转，其应说之义前文已述。通过寂止而息灭烦恼，故为涅槃。如果它是黑的，就会像那十种破戒的业一样；如果是白的，就会像布施、持戒等善业一样。这两类黑白果报也是如此。经典中说「再生（abhijāyatī）」，意指阿拉汉果。因为它是在烦恼完全息灭的涅槃边际中生起的——也就是涅槃，正如贪的灭尽边际称为贪尽，嗔的灭尽边际称为嗔尽，痴的灭尽边际称为痴尽一样。

329. ‘‘Abhijātiyo’’ti ettha abhi-saddo upasaggamattaṃ, na atthavisesajotakoti āha ‘‘jātiyo’’ti. Abhijāyatīti etthāpi eseva nayo. Jāyatīti ca antogadhahetuatthapadaṃ, uppādetīti attho. Jātiyā, taṃnibbattakakammānañca kaṇhasukkapariyāyatāya yaṃ vattabbaṃ, taṃ heṭṭhā vuttameva. Paṭippassambhanavasena kilesānaṃ nibbāpanato nibbānaṃ sace kaṇhaṃ bhaveyya yathā taṃ dasavidhaṃ dussīlyakammaṃ. Sace sukkaṃ bhaveyya yathā taṃ dānasīlādikusalakammaṃ. Dvinnampi kaṇhasukkavipākānaṃ. Arahattaṃ adhippetaṃ ‘‘abhijāyatī’’ti vacanato. Taṃ kilesanibbānante jātattā nibbānaṃ yathā rāgādīnaṃ khayante jātattā rāgakkhayo dosakkhayo mohakkhayoti.

314《抉择分六法》注释（Nibbedhabhāgiyachakkavaṇṇanā）

Nibbedhabhāgiyachakkavaṇṇanā

282「通达（Nibbedha）」就是指涅槃，因为它是应被道智所通达（断除）的，或者说应被证知的。「灭尽随观智中的想」：意思是依靠灭尽随观智作为生起的依止缘，由此而生的想；也就是与那个智相应俱行的。

Nibbedhovuccati nibbānaṃ maggañāṇena nibbijjhitabbaṭṭhena, paṭivijjhitabbaṭṭhenāti attho. Nirodhānupassanāñāṇeti nirodhānupassanāñāṇe nissayapaccayabhūte uppannā saññā, tena sahagatāti attho.

316《六法》注释结束。

Chakkavaṇṇanā niṭṭhitā.

317《七法》注释（Sattakavaṇṇanā）

Sattakavaṇṇanā

330「以成就获得之义（sampattipaṭilābhaṭṭhena）」：这是指通过它，让戒成就等乃至正觉成就等种种成就都能获得；或者说，“成就的获得”本身，它的原因就叫做成就获得的作用，因此称为以成就获得之义。所以经文说“由于是成就的获得之因”。而信，因为希求两种利益的人都应把它视为财富，所以称为财富，即信财。「在此（ettha）」指在这些财富当中。其中“最胜”的那个，是因为它是一切成就的获得之因，并且能净化其他财富的染污，让它们变得大放光明、广大遍满。因此说：“以慧……”等等。而这里，「住立于慧（paññāya ṭhatvā）」的意思是：首先以业自性的慧作为立足点，圆满了善行等，而成为生往天界的人；在那里，又继续安住于慧、安住于波罗蜜，从而证得声闻波罗蜜智等。

330.Sampattipaṭilābhaṭṭhenāti sīlasampattiādīnaṃ sammāsambodhipariyosānānaṃ sampattīnaṃ paṭilābhāpanaṭṭhena, sampattīnaṃ vā paṭilābho sampattipaṭilābho, tassa kāraṇaṃ sampattipaṭilābhaṭṭho, tena sampattipaṭilābhaṭṭhena. Tenevāha ‘‘sampattīnaṃ paṭilābhakāraṇato’’ti. Saddhāva ubhayahitatthikehi dhanāyitabbaṭṭhena dhanaṃ saddhādhanaṃ. Etthāti etesu dhanesu. Sabbaseṭṭhaṃ sabbesaṃ paṭilābhakāraṇabhāvato, tesañca saṃkilesavisodhanena mahājutikamahāvipphārabhāvāpādanato. Tenāha ‘‘paññāya hī’’tiādi. Tattha paññāya ṭhatvāti kammassakatāpaññāya patiṭṭhāya sucaritādīnipūretvā saggūpagā honti. Tattha ceva pāramitā paññāya ca ṭhatvā sāvakapāramiñāṇādīni paṭivijjhanti.

284「定资具（samādhiparikkhārā）」：指围绕着定而造作、准备的，也就是正见等作为定之资粮的那些法。但在此处，特别指那些作为协作因的法，因此说「定的随从（samādhiparivārā）」。

Samādhiṃ parikkharonti abhisaṅkharontīti samādhiparikkhārā, samādhissa sambhārabhūtā sammādiṭṭhiādayo. Idha pana sahakārīkāraṇabhūtā adhippetāti āha ‘‘samādhiparivārā’’ti.

285「不善（asataṃ）」：指不善者的法，因为正是这些法使他们成为不善者。「不善的（asantā）」：即不美好、应该被呵责的。所以称它们为「恶劣的（lāmakā）」。在说完“这是为观行者而说”之后，为了说明他的观是如何生起的，又接着说“在这些法上”等等。因为道智对四圣谛有着特别的洞察，所以它可以被优越地称为「观（vipassanā）」，而具足这种道智的圣者，就叫做观行者。

Asataṃ asādhūnaṃ dhammā tesaṃ asādhubhāvasādhanato. Asantāti asundarā gārayhā. Tenāha ‘‘lāmakā’’ti. ‘‘Vipassakasseva kathitā’’ti vatvā tassa vipassanānibbattiṃ dassetuṃ ‘‘tesupī’’tiādi vuttaṃ. Catunnampi hi saccānaṃ visesena dassanato maggapaññā sātisayaṃ ‘‘vipassanā’’ti vattabbā, taṃsamaṅgī ca ariyo vipassanakoti.

286「善士之法」：指的就是善士的法，不是非善人的法。因为只有通过法随法行的实践，才能具备知法者等素质，而不是仅仅靠诵持条文。文中的「所说之」，是指修多罗、祇夜等体裁的佛说，以及其他能阐明自利利他意义的文句。由于对义理善巧而了知义，所以称为「知义者」。「自知」：是通过如实了知自己的修行程度而自知。之所以只说「于接受与受用上知量」，是因为在求取与分配上的知量性也因此被了解，这样它们就没有过失了。「为证得瑜伽」：就是为了修习的实践。「过于狭小」：指极为微小，因为对于极其敏锐的人，在那样短的时间内无法仔细审察。「八种众」：指刹帝利众等八种众。也有人说，比丘众等四种，加上刹帝利众等四种，再取人众等四种，合为八种。如果能像这样了知一个人——‘侍奉此人，我的不善法会消减，善法会增长，因此应当侍奉；反之，则不应当侍奉他人’，这就叫「知补特伽罗者」。同样，他也因此能了解对这些人的开示，究竟是殊胜的，还是低劣的。

Sappurisānaṃ dhammāti sappurisānaṃyeva dhammā, na asappurisānaṃ. Dhammānudhammapaṭipattiyā eva hi dhammaññuādibhāvo , na pāḷidhammapaṭhanādimattena. Bhāsitassāti suttageyyādibhāsitassa ceva tadaññassa ca attatthaparatthabodhakassa padassa. Atthakusalatāvasena atthaṃ jānātīti atthaññū . Attānaṃ jānātīti yāthāvato attano pamāṇajānanavasena attānaṃ jānāti. Paṭiggahaṇaparibhogamattaññutāhi eva pariyesanavissajjanamattaññutāpi bodhitā hontīti ‘‘paṭiggahaṇaparibhogesu’’ icceva vuttaṃ. Evañhi tā anavajjā hontīti. Yogassa adhigamāyāti bhāvanāya anuyuñjanassa. Atisambādhanti atikhuddakaṃ atikkhapaññassa tāvatā kālena tīretuṃ asakkuṇeyyattā. Aṭṭhavidhaṃ parisanti khattiyaparisādikaṃ aṭṭhavidhaṃ parisaṃ. Bhikkhuparisādikaṃ catubbidhaṃ khattiyaparisādikaṃ manussaparisaṃyeva puna catubbidhaṃ gahetvā aṭṭhavidhaṃ vadanti apare. ‘‘Imaṃ me sevantassa akusalā dhammā parihāyanti, kusalā dhammā abhivaḍḍhanti, tasmā sevitabbo, vipariyāyato tadañño asevitabbo’’ti evaṃ sevitabbāsevitabbaṃ puggalaṃ jānātīti puggalaññū. Evaṃ tesaṃ puggalānampi bodhanaṃ ukkaṭṭhaṃ, nihīnaṃ vā jānāti nāma.

331关于“未满十年之事”：注释说“因为省略了开头的词，这是指未满十年等之事”。“此人尚未满十年”，所以称为「未满十年者」。「问题」：是指想要了解的义理。为了说明“他不再有十年”是指这些人的智力有限，所以用了「据说」这个词。为了说明「未满十年」仅仅是一种方便说，正如希望他达到无所怖畏、没有沮沉等状态一样，所以才有“不单单如此”等说明。「在村落中行走」：是指在村落中为了托钵而行走。

331.‘‘Niddasavatthūnī’’ti. ‘‘Ādi-saddalopenāyaṃ niddeso’’ti āha ‘‘niddasādivatthūnī’’ti. Natthi dāni imassa dasāti niddaso. Pañhoti ñātuṃ icchito attho. Puna dasavasso na hotīti tesaṃ matimattanti dassetuṃ ‘‘so kirā’’ti kirasaddaggahaṇaṃ. ‘‘Niddaso’’ti cetaṃ desanāmattaṃ, tassa nibbīsādibhāvassa viya ninnavādibhāvassa ca icchitattāti dassetuṃ ‘‘na kevalañcā’’tiādi vuttaṃ. Gāme vicarantoti gāme piṇḍāya vicaranto.

288这个称呼并不用于外道，因为他们没有能成为此称呼因由的特征。在佛教内，这个称呼也不用于有学，更不用说凡夫了。为了说明它究竟是谁的称呼，以及由于何种原因而被称呼，所以说「这是诸漏尽者的称呼」等。因为他的结生已经不再生起，这是现量可知的直接原因。而经典中提到的其他原因，则是从相续上说的。

Na idaṃ titthiyānaṃ adhivacanaṃ tesu tannimittassa abhāvā. Sāsanepi sekkhassāpi na idaṃ adhivacanaṃ, kimaṅgaṃ pana puthujjanassa. Yassa panetaṃ adhivacanaṃ, yena ca kāraṇena, taṃ dassetuṃ ‘‘khīṇāsavasseta’’ntiādi vuttaṃ. Appaṭisandhikabhāvo hissa paccakkhato kāraṇaṃ. Paramparāya itarāni, yāni pāḷiyaṃ āgatāni.

289正确地受持学处，即是正受学处。而此正受学处，应从圆满学处来理解，故说「圆满三学」。或者，从一开始就正确地守护学处，即是正受学处。从义理上说，此正受学处以圆满为界限，因为若不守护，则一切皆无；若守护，则即是圆满。「浓厚欲」：即坚固的意欲。「未来」：意指紧接着的、未来的日子等时间，而非指来生，故说「于未来，乃至次日等」。对于正在圆满学处的人，在那里安住、不退失意乐，即是对三界诸法以无常等理正确地审察、法随观，故说「这是观的增语」。「令渴爱止息」：指通过离欲随观等观智之力所成就的渴爱镇伏。「于一体性」：指远离人群喧闹与烦恼杂染的独处状态。「精进发动」：指正勤精进的策励，而此即是一切精进的全面提升，故说「圆满身心的精进」。「念与慧行」：即具念而作与正知而作。精进发动唯依念与正知之力而成就。「见通达」：即依正见而通达，故说「见道」。因为当通达四圣谛成就时，道正见即已成就。

Sikkhāya sammadeva ādānaṃ sikkhāsamādānaṃ, taṃ panassā pāripūriyā veditabbanti āha ‘‘sikkhattayapūraṇe’’ti. Sikkhāya vā sammadeva ādito paṭṭhāya rakkhaṇaṃ sikkhāsamādānaṃ, tañca atthato pūraṇe paricchinnaṃ arakkhaṇe sabbena sabbaṃ abhāvato, rakkhaṇe ca paripūraṇato. Bahalacchandoti daḷhacchando. Āyatinti anantarānāgatadivasādikālo adhippeto , na anāgatabhavoti āha ‘‘anāgate punadivasādīsupī’’ti. Sikkhaṃ paripūrentassa tattha niviṭṭhaatthitā avigatapematā, tebhūmakadhammānaṃ aniccādivasena sammadeva nijjhānaṃ dhammanisāmanāti āha ‘‘vipassanāyetaṃ adhivacana’’nti. Taṇhāvinayaneti virāgānupassanādivipassanāñāṇānubhāvasiddhe taṇhāvikkhambhane. Ekībhāveti gaṇasaṅgaṇikākilesasaṅgaṇikāvigamasiddhe vivekabhāve. Vīriyārambheti sammappadhānavīriyassa paggaṇhane, taṃ pana sabbaso vīriyassa paribrūhanaṃ hotīti āha ‘‘kāyikacetasikassa vīriyassa pūraṇe’’ti. Satiyañceva nepakkabhāve cāti satokāritāya ceva sampajānakāritāya ca. Satisampajaññabaleneva vīriyārambho ijjhati. Diṭṭhipaṭivedheti sammādiṭṭhiyā paṭivijjhane. Tenāha ‘‘maggadassane’’ti. Saccasampaṭivedhe hi ijjhamāne maggasammādiṭṭhi siddhā eva hoti.

290「不净随观智」：指依十种或十一种不净的随观而生起的智慧。此实为苦随观的遍熟智。「过患随观智」：指依诸行无常、苦、变易性所暗示的过患的随观而生起的智慧。「以未断除之义」：即未被道所断除的状态。「随眠」：指在相续中一再地眠伏。因为当获得因缘时，那些应生的烦恼就如同在相续中一再地睡着一般，故于此时，它们被称为「随眠」。「成为强力」：即达到强力。而此强力性，应视为欲贪等独有的、不共于其他法的特有性质。正如阿毗达摩中所说：「断除强力随眠」。欲贪本身即是随眠，故为欲贪随眠。然而，那些说「欲贪的随眠是欲贪随眠」的人，那只是他们自己的见解。因为并不存在一个脱离欲贪、名为欲贪随眠的东西。若他们说「那是它的种子」，这在究竟意义上也是不可得的。其余诸随眠，亦同此理。

Asubhānupassanāñāṇeti dasavidhassa, ekādasavidhassāpi vā asubhassa anupassanāvasena pavattañāṇe. Idañhi dukkhānupassanāya paricayañāṇaṃ. Ādīnavānupassanāñāṇeti saṅkhārānaṃ aniccadukkhavipariṇāmatāsaṃsūcitassa ādīnavassa anupassanāvasena pavattañāṇe. Appahīnaṭṭhenāti maggena asamucchinnabhāvena. Anusentīti santāne anu anu sayanti. Kāraṇalābhe hi sati uppannārahā kilesā santāne anu anu sayitā viya honti, tasmā te tadavatthā ‘‘anusayā’’ti vuccanti. Thāmagatoti thāmappatto. Thāmagamanañca aññehi asādhāraṇo kāmarāgādīnameva āveṇiko sabhāvo daṭṭhabbo. Tathā hi vuttaṃ abhidhamme ‘‘thāmagatānusayaṃ pajahatī’’ti. Kāmarāgo eva anusayo kāmarāgānusayo. Ye pana ‘‘kāmarāgassa anusayo kāmarāgānusayo’’ti vadanti, taṃ tesaṃ matimattaṃ. Na hi kāmarāgavinimutto kāmarāgānusayo nāma koci atthi. Yadi ‘‘tassa bīja’’nti vadeyyuṃ, tampi tabbinimuttaṃ paramatthato na upalabbhatevāti. Eseva nayo sesesupi.

326诉讼止息七事注释

Adhikaraṇasamathasattakavaṇṇanā

291「诉讼」：指那些在此被处理的事情。什么被处理？止息。如何被处理？以止息的方式。因此，那些止息依止息的方式而进行，故说「诉讼得以平息」等。「已生起之已生起」：即已生起的种种。「为平息义」：即为了止息。

Adhikarīyanti etthāti adhikaraṇāni. Ke adhikarīyanti? Samathā. Kathaṃ adhikarīyantīti? Samanavasena, tasmā te tesaṃ samanavasena pavattantīti āha ‘‘adhikaraṇāni samentī’’tiādi. Uppannānaṃ uppannānanti uṭṭhitānaṃ uṭṭhitānaṃ. Samathatthanti samanatthaṃ.

292「以十八事」：这是一种表相的说法，如同说「如果我的病发作了，就该给这个药」。因此，那些以其中任何一种事而争执的人，就被说成「以十八事而争论」。「口骂」：即辱骂。「举罪」：即追责质问。

‘‘Aṭṭhārasahi vatthūhī’’ti lakkhaṇavacanametaṃ yathā ‘‘yadi me byādhī dāheyyuṃ dātabbamidamosadha’’nti, tasmā tesu aññataraññatarena vivadantā ‘‘aṭṭhārasahi vatthūhi vivadantī’’ti vuccanti. Upavadanāti akkoso. Codanāti anuyogo.

293「现前止」：因为诉讼是面对面地平息，故称现前止。「多数决」：当集会的大众中，持法者占多数时，所作的以多数为依归的羯磨，即称多数决。「此」：指上述所说的四种现前性，这称为现前止。

Adhikaraṇassa sammukhāva vinayanato sammukhāvinayo. Sannipatitaparisāya dhammavādīnaṃ yebhuyyatāya yebhuyyasikakammassa karaṇaṃ yebhuyyasikā. Ayanti ayaṃ yathāvuttā catubbidhā sammukhatā sammukhāvinayo nāma.

294以僧团和合之力而现前，并非随便依于执行者而现前。「真实性」：即真实。因为在此，「法」一词是真谛的同义语，如同「持法者」等词中的用法。「律」：因为依此而调伏，故为律，即世尊为平息种种诉讼而宣说的仪则；对此律的现前，即是律的现前性。故说「如彼……现前性」。「由哪位」：即由哪位补特伽罗。「义敌」：是在称为诉讼事的义理上的敌对者。僧团现前性若缺失，则唯由公认的补特伽罗来平息。

Saṅghasāmaggivasena sammukhībhāvo, na yathā tathā kārakapuggalānaṃ sammukhātā. Bhūtatāti tacchatā. Saccapariyāyo hi idha dhamma-saddo ‘‘dhammavādī’’tiādīsu (dī. ni. 1.9, 194) viya. Vineti etenāti vinayo, tassa tassa adhikaraṇassa vūpasamanāya bhagavatā vuttavidhi, tassa vinayassa sammukhatā vinayasammukhatā. Tenāha ‘‘yathā taṃ…pe… sammukhatā’’ti. Yenāti yena puggalena. Vivādavatthusaṅkhāte atthe paccatthikā atthapaccatthikā. Saṅghasammukhatā parihāyati sammatapuggaleheva vūpasamanato.

295「此」：指诤论诉讼。所谓「不因贪欲而行」等，说的是具足五支的裁判者。在隐覆投票等情形中，若无惭者众多，应行隐覆投票；若有惭者众多，应行公开投票；若愚者众多，应行耳语投票。哪种做法令持法者成为多数，那即是「多数决」。故说「以持法者占多数」等。

Nanti vivādādhikaraṇaṃ. ‘‘Na chandāgatiṃ gacchatī’’tiādinā vuttaṃ pañcaṅgasamannāgataṃ. Guḷhakādīsu alajjussannāya parisāya guḷhako salākaggāho kātabbo lajjussannāya vivaṭako, bālussannāya sakaṇṇajappako. Yassā kiriyāya dhammavādino bahutarā, sā yebhuyyasikāti āha ‘‘dhammavādīnaṃ yebhuyyatāyā’’tiādi.

296「以四止息而平息」：这是从总括一切的角度说的。然而，应当知道，实际上是以两种、两种的方式来达到平息。这样裁定：如果没有犯戒，就让双方互相原谅；如果确实犯戒，就指出犯戒事实，以提出控告的方式裁定。至于出罪之举，在犯戒事的止息中后面将会说到。

‘‘Catūhisamathehi sammatī’’ti idaṃ sabbasaṅgāhikavasena vuttaṃ. Tattha pana dvīhi dvīhi eva vūpasamanaṃ daṭṭhabbaṃ. Evaṃ vinicchitanti sace āpatti natthi, ubho khamāpetvā, atha atthi, āpattiṃ dassetvā ropanavasena vinicchitaṃ. Paṭikammaṃ pana āpattādhikaraṇasamathe parato āgamissati.

297那些「不适合沙门、非沙门行、沙门不应为」的事，即是在违犯和越轨存在时。

Na samaṇasāruppaṃ assāmaṇakaṃ, samaṇehi akattabbaṃ, tasmiṃ. Ajjhācāre vītikkame sati.

298「掩盖者」：指隐瞒者。「恶作治罚」：由于恶法增盛而更恶劣的人，对此人所应作的羯磨，即称为恶作治罚。仅靠现前止并不能平息，因为没有那样的承认，或者没有忍耐，就无法平息。

Paṭicaratoti paṭicchādentassa. Pāpussannatāya pāpiyo, puggalo, tassa kattabbakammaṃ tassa pāpiyasikaṃ. Sammukhāvinayeneva vūpasamo natthi paṭiññāya tathārūpāya, khantiyā vā vinā avūpasamanato.

299「于此」：指在发露犯戒这件事上。对于已承认的犯戒等情形，所作的行为，即「你未来应当防护」这样的语业，以及通过给予别住等方式而进行的处理，称为「已承认者的处理」。

Etthāti āpattidesanāya. Paṭiññāte āpannabhāvādike karaṇaṃ kiriyā ‘‘āyatiṃ saṃvareyyāsī’’ti, parivāsadānādivasena ca pavattaṃ vacīkammaṃ paṭiññātakaraṇaṃ.

300「随宜」：即按照前面所说的方式——「以两种止息、以四种、以三种、以一种」等，依其适宜而行。「于此」：指在这部经中，或者在这个关于止息的探讨中。「决断理趣」：是指在决断上的简要理路。因此说「然而详细的部分……」等等。在《一切善见》的律注（小品注184-187）中已说，所以应依那里所说的理路来理解，这是其意旨。

Yathānurūpanti ‘‘dvīhi samathehi catūhi tīhi ekenā’’ti evaṃ vuttanayena yathānurūpaṃ. Etthāti imasmiṃ sutte, imasmiṃ vā samathavicāre. Vinicchayanayoti vinicchaye nayamattaṃ. Tenāha ‘‘vitthāro panā’’tiādi. Samantapāsādikāyaṃ vinayaṭṭhakathāya (cūḷava. aṭṭha. 184-187) vutto, tasmā vuttanayeneva veditabboti adhippāyo.

337第七品的注释结束了。

Sattakavaṇṇanā niṭṭhitā.

338第二诵分的注释也结束了。

Niṭṭhitā ca dutiyabhāṇavāravaṇṇanā.

339第八品的注释

Aṭṭhakavaṇṇanā

333「不真实」：即非真实。由于不具导出性，故为邪性。由于具颠倒说，故为「真实」；由于具导出性，故为正性，为不颠倒说。

333.Ayāthāvāti na yāthāvā. Aniyyānikatāya micchāsabhāvā. Viparītavuttikatāya yāthāvā. Niyyānikatāya sammāsabhāvā aviparītavuttikā.

334「懈怠」：意为沉没于低劣，将 da 音转为 ta 音而成。由于某种法，一个人被称为「懈怠者」，在此即以「懈怠」一词表示那种懈怠的状态。即使没有直接表达状态的词，状态的意义也可被理解，如说「布的白色」，故此处意为「作为懈怠状态之依据的那些事」。因此说「意为懈怠的原因」。所谓「业」，即适合沙门的如此之业，故说「如理省察衣等」。「精进」指策励精进，而它若依经行等方式而作，也可称为「身的」，故说「两种都是」。「为了获得」：即为了达到。「退缩」：指在修习随念时的畏缩。「如按月积聚的」：即「月积」，我想是如此。因为布在浸湿后，依湿度的不同而变重，故说「如浸湿的布」等。其意旨是：已从病态中起来。

334. Kucchitaṃ sīdatīti kusīto da-kārassa ta-kāraṃ katvā. Yassa dhammassa vasena puggalo ‘‘kusīto’’ti vuccati, so kusītabhāvo idha kusīta-saddena vutto. Vināpi hi bhāvajotanaṃ saddaṃ bhāvattho viññāyati yathā ‘‘paṭassa sukka’’nti, tasmā kusītabhāvavatthūnīti attho. Tenāha ‘‘kosajjakāraṇānīti attho’’ti. Kammaṃ nāma samaṇasāruppaṃ īdisanti āha ‘‘cīvaravicāraṇādī’’ti. Vīriyanti padhānavīriyaṃ, taṃ pana caṅkamanavasena karaṇe ‘‘kāyika’’ntipi vattabbataṃ labhatīti āha ‘‘duvidhampī’’ti. Pattiyāti pāpuṇanatthaṃ. Osīdananti bhāvanānuyoge saṅkoco. Māsehi ācitaṃ nicitaṃ viyāti māsācitaṃ, taṃ maññe. Yasmā māsā tintāvisesena garukā honti, tasmā ‘‘yathā tintamāso’’tiādi vuttaṃ. Vuṭṭhito hoti gilānabhāvāti adhippāyo.

335「那些」：指发起事。「依此理趣」：即依在懈怠事中所说的理趣。「他发起两种精进」等，以及「这是第一」；如此：「现在我应发起精进」——这样在修习中奋起努力，即是第一发起事」等，此义应知。因为最初以某种方式生起的奋起努力，是后续发起精进之因。与适当的省察相结合的奋起努力，或以那些省察为根本的，应知有八种发起事。

335.Tesanti ārambhavatthūnaṃ. Imināva nayenāti iminā kusītavatthūsu vutteneva nayena. ‘‘Duvidhampi vīriyaṃ ārabhatī’’tiādinā, ‘‘idaṃ paṭhamanti idaṃ handāhaṃ vīriyaṃ ārabhāmīti evaṃ bhāvanāya abbhussahanaṃ paṭhamaṃ ārambhavatthū’’tiādinā ca attho veditabbo. Yathā tathā paṭhamaṃ pavattaṃ abbhussahanañhi upari vīriyārambhassa kāraṇaṃ hoti. Anurūpapaccavekkhaṇāsahitāni hi abbhussahanāni, tammūlakāni vā paccavekkhaṇāni aṭṭha ārambhavatthūni veditabbāni.

336「亲近」：对于所施与的对象，由于他是生起欢喜的原因，故成为与他相会的相。因此说「这里，亲近即是布施的原因」。由「怖畏」：即由于怖畏。难道怖畏不就像贪求等一样，会使思变得不清净吗？为何这里也将其纳入？为了说明这里不是指对盗贼等的怖畏，故说「在此」等。「他曾给过我」：这是在忆念往昔所作的帮助后而施与时，针对此而说。「他将给与我」：这是在期待回报而施与时，针对此而说。「布施是善的」：这是立足于「布施确实是智者所施设的」这样的善行而施与。「为庄严义」：即为了作严饰。「为资具义」：即为了作资具。因为布施之后，当布施者观察那个布施时，会生起欢悦、喜、喜悦等，而贪、嗔、嫉妒、悭吝等则远离。至此，布施由于能增修随顺法，以及令违逆法远离，便成为修习之心的庄严和资具，故说「他为庄严、为资具而施与」。因此说：「布施使心柔软」等。心变得柔软：接受者得到后，会想「此人摄受了我」；布施者也因得到接受者而心柔软。故说：「令两者的心变得柔软」。

336.Āsajjāti yassa deti, tassa āmodanahetu tena samāgamanimittaṃ. Tenāha ‘‘ettha āsādanaṃ dānakāraṇaṃ nāmā’’ti. Bhayāti bhayahetu. Nanu bhayaṃ nāma laddhukāmatā rāgādayo viya cetanāya avisuddhikaraṃ, taṃ kasmā idha gahitanti? Na idaṃ tādisaṃ corabhayādiṃ sandhāya vuttanti dassetuṃ ‘‘tatthā’’tiādi vuttaṃ. Adāsi meti yaṃ pubbe kataṃ upakāraṃ cintetvā dīyati, taṃ sandhāya vuttaṃ. Dassati meti paccupakārāsīsāya yaṃ dīyati, taṃ sandhāya vadati. Sāhu dānanti ‘‘dānaṃ nāmetaṃ paṇḍitapaññatta’’nti sādhusamācāre ṭhatvā deti. Alaṅkāratthanti upasobhanatthaṃ. Parivāratthanti parikkhāratthaṃ. Dānañhi datvā taṃ paccavekkhantassa pāmojjapītisomanassādayo uppajjanti, lobhadosaissāmaccherādayo vidūrī bhavanti. Idāni dānaṃ anukūladhammaparibrūhanena, paccanīkadhammavidūrībhāvakaraṇena ca bhāvanācittassa upasobhanāya ca parikkhārāya ca hotīti ‘‘alaṅkāratthaṃ, parivāratthañca detī’’ti vuttaṃ. Tenāha ‘‘dānañhi cittaṃ mudukaṃ karotī’’tiādi. Muducitto hoti laddhā dāyake ‘‘iminā mayhaṃ saṅgaho kato’’ti, dātāpi laddhari. Tena vuttaṃ ‘‘ubhinnampi cittaṃ mudukaṃ karotī’’ti.

305「调伏未调伏者」：那些未调伏、不顺从的人，由于他的布施而变得已调伏、顺从，处于掌控之下。「不施则毁坏已调伏者」：而悭吝不施，则通过制造恼害，破坏先前已调伏、顺从者的心。「布施者昂首」：布施者能昂首；可爱语者也因成为他人敬重之处而昂首。「受施者低头」：受施者由于布施，以及由于被可爱语所摄受，而对摄受他们的人低头顺从。

Adantadamananti adantā anassavāpissa dānena dantā assavā honti vase vattanti. Adānaṃ dantadūsakanti adānaṃ pana pubbe dantānaṃ assavānampi vighātuppādanena cittaṃ dūseti. Unnamanti dāyakā, piyaṃvadā ca paresaṃ garucittīkāraṭṭhānatāya . Namanti paṭiggāhakā dānena, piyavācāya laddhasaṅgahā saṅgāhakānaṃ.

306以庄严心所作的布施是最殊胜的，因为它没有染污，极为清净，而且是成就殊胜功德的因缘。

Cittālaṅkāradānameva uttamaṃ anupakkiliṭṭhatāya, suparisuddhatāya, guṇavisesapaccayatāya ca.

337「因布施故」：即以布施为原因，意为由于已造作并累积了布施所成之福德。「再生」：指在人间或天界的投生。「确立」：指不再仅生起一次，而是让心以同样的方式持续转起，如此确立。而那个状态即是依止，故说「即是它的同义词」。「增长」：即令其增长，而非衰减。「已倾向」：意为已倾向、趣入、朝向、倾斜。或者，「已倾向」意为殊胜。从绝对意义上说，「上」即殊胜，即使在中间阶段，也有下、中等的差别，故说「上未修习」：指在那之后，为了更高的道果，还未修习。「能转起」：指如此已决意的布施所成之心能转起。然而，经典中所说的「而且这」等文字，应理解为：显示在那个再生之处，没有障碍投生的破戒等缺失，而不应理解为仅显示布施所成福德本身能转起。

337.Dānapaccayāti dānakāraṇā, dānamayapuññassa katattā upacitattāti attho. Upapattiyoti manussesu, devesu ca nibbattiyo. Ṭhapetīti ekavārameva anuppajjitvā yathā uparūpari tenevākārena pavattati, evaṃ ṭhapeti. Tadeva casa adhiṭṭhānanti āha ‘‘tasseva vevacana’’nti. Vaḍḍhetīti brūheti, na hāpeti. Vimuttanti adhimuttaṃ, ninnaṃ poṇaṃ pabbhāranti attho. Vimuttanti vā visiṭṭhaṃ. Nippariyāyato uttari nāma paṇītaṃ majjhepi hīnamajjhimavibhāgassa labbhanatoti vuttaṃ ‘‘uttari abhāvitanti tato upari maggaphalatthāya abhāvita’’nti. Saṃvattati tathā paṇihitaṃ dānamayacittaṃ. Yaṃ pana pāḷiyaṃ ‘‘tañca kho’’tiādi vuttaṃ, taṃ tatrūpapattiyā vibandhakāradussīlyābhāvadassanaparaṃ daṭṭhabbaṃ, na dānamayassa puññassa kevalassa taṃsaṃvattanatādassanaparanti daṭṭhabbaṃ.

308「断贪者」：指已断除欲贪的人。因为此人可能有梵天界的再生，而非已断除有贪者。在此，以「离贪」一词意指对欲的离贪，由此才可能有梵天界的再生。故说「仅以布施」等。若如此，布施在彼处有何用？答：「然而布施……」等。「以布施而心柔软」：即使对怀有怨恨的怨敌，也因对方接受自己的布施而心变得柔软。

Samucchinnarāgassāti samucchinnakāmarāgassa. Tassa hi siyā brahmaloke upapatti, na samucchinnabhavarāgassa. Vītarāgaggahaṇena cettha kāmesu vītarāgatā adhippetā, yāya brahmalokūpapatti siyā. Tenāha ‘‘dānamattenevā’’tiādi. Yadi evaṃ dānaṃ tattha kiṃ atthiyanti āha ‘‘dānaṃ panā’’tiādi. Dānena muducittoti baddhāghāte verīpuggalepi attano dānasampaṭicchanena mudubhūtacitto.

309「众」（parisā）：由“parisīdati”（从各处聚集）而来，指从各处、从四面八方聚集在一起，故为众，即集会。

Parisīdati parito ito cito ca samāgacchatīti parisā, samūho.

310「世间的法」：指众生世间中必然存在之法。故说「从这些解脱者，名为无有」等。因为这些世间法前后相续，有时世间法追逐世间，有时世间追逐世间法，故为显示此义，引用了「此八种」的经文（《增支部》8.6）。获得食物、衣服等为利得，或因其应被获得而称为利得。其不存在为无利得。在此，以「利得」一词亦包含其对象的随顺，以「无利得」一词亦包含违逆。犹如血存在时，脓即依其损伤而生起，当随顺存在时，违逆即已获得机会，故说「利得到来时，无利得实已到来」。此理亦适用于称誉等。

Lokassa dhammāti sattalokassa avassambhāvī dhammā. Tenāha ‘‘etehi mutto nāma natthī’’tiādi. Yasmā te lokadhammā aparāparaṃ kadāci lokaṃ anupatanti, kadāci te loko, tasmā tañcettha atthaṃ dassento ‘‘aṭṭhime’’ti suttapadaṃ (a. ni. 8.6) āhari. Ghāsacchādanādīnaṃ laddhi lābho, tāni eva vā laddhabbato lābho. Tadabhāvo alābho. Lābhaggahaṇena cettha tabbisayo anurodho gahito, alābhaggahaṇena virodho. Yasmā lohite sati tadupaghātavasena pubbo viya anurodhe sati virodho laddhāvasaro eva hoti, tasmā vuttaṃ ‘‘lābhe āgate alābho āgato evā’’ti. Esa nayo yasādīsupi.

350第八品的注释到此结束。

Aṭṭhakavaṇṇanā niṭṭhitā.

351第九品注释

Navakavaṇṇanā

340「事」（vatthu）：果依彼而住，因以彼为相而转起，故为事，此即因，前已说此义。故说「愤恨事」即愤恨之因。所谓忿怒，于某事上生起时，非仅生起一次，而实一再生起，故说「结缚」。或由特殊缘而生起之愤恨，如被束缚于自境而不离去，且将再生起，对此而说「结缚愤恨」。而彼依缘而生起，即是令生起，故说「作」、「令生起」。

340. Vasati tattha phalaṃ tannimittakatāya pavattatīti vatthu, kāraṇanti vuttovāyamattho. Tenāha ‘‘āghātavatthūnīti āghātakāraṇānī’’ti. Kopo nāmāyaṃ yasmiṃ vatthusmiṃ uppajjati, na tattha ekavārameva uppajjati, atha kho punapi uppajjatevāti vuttaṃ ‘‘bandhatī’’ti. Atha vā yo paccayavisesena uppajjamāno āghāto savisaye baddho viya na vigacchati, punapi uppajjeyyeva, taṃ sandhāyāha ‘‘āghātaṃ bandhatī’’ti. Taṃ panassa paccayavasena nibbattanaṃ uppādanamevāti vuttaṃ ‘‘karoti uppādetī’’ti.

312「彼于此何处可得」句中，「彼」为指代行为；应结合上下文理解其义，故示「愿彼无义之行为不发生」等。何以故可得？因无义故。有情实为业之所有者，彼等因谁之喜好而受苦或享乐？故其意为：唯是我于彼处徒自忿怒而已。或「彼」指此忿怒之因，于此人何处可得？因于究竟义中，无应忿怒者，亦无忿怒者。此唯是诸行而已，即所谓五蕴。凡被称为「有情」者，彼等诸行短暂、刹那，谁对谁忿怒？此为其义。除未证得外，何有真实之「得」？

Taṃ kutettha labbhāti ettha tanti kiriyāparāmasanaṃ, padajjhāhārena ca attho veditabboti dassento ‘‘taṃ anatthacaraṇaṃ mā ahosī’’tiādimāha. Kena kāraṇena laddhabbaṃ niratthakabhāvato. Kammassakā hi sattā, te kassa ruciyā dukkhitā, sukhitā vā bhavanti, tasmā kevalaṃ tasmiṃ mayhaṃ kujjhanamattaṃ evāti adhippāyo. Atha vā taṃ kopakaraṇamettha puggale kuto labbhā paramatthato kujjhitabbassa, kujjhanakassa ca abhāvato. Saṅkhāramattañhetaṃ, yadidaṃ khandhapañcakaṃ. Yaṃ ‘‘satto’’ti vuccati, te saṅkhārā ittarakālā khaṇikā, kassa ko kujjhatīti attho. Lābhā nāma ke siyuṃ aññatra anuppattito.

341「有情居」（sattāvāsa）：有情依此等而住，故为有情居。即身异想异等种种有情类。因彼等有情类，对于包含其中之有情，即以此包含性，如总体为部分之所依，如「树有枝」般，堪作如是说，故说「有情之住处，即居住之处，此为其义」。净居天亦是有情居，如经云：「诸比丘！除净居天外，我于此长时轮回中，未曾居住之有情居，非易可得。」若尔，何故此处未列入？彼因说「非一切时故」等。然广果天应知唯属第四有情居。

341. Sattā āvasanti etesūti sattāvāsā. Nānattakāyā nānattasaññī ādibhedā sattanikāyā. Yasmā te te sattanikāyā tappariyāpannānaṃ sattānaṃ tāya eva tappariyāpannatāya ādhāro viya vattabbataṃ arahanti samudāyādhāratāya avayavassa yathā ‘‘rukkhe sākhā’’ti , tasmā ‘‘sattānaṃ āvāsā, vasanaṭṭhānānīti attho’’ti vuttaṃ. Suddhāvāsāpi sattāvāsova ‘‘na so, bhikkhave, sattāvāso sulabharūpo, yo mayā anāvutthapubbo iminā dīghena addhunā aññatra suddhāvāsehi devehī’’ti vacanato. Yadi evaṃ kasmā idha na gahitāti tattha kāraṇamāha ‘‘asabbakālikattā’’tiādi. Vehapphalo pana catutthaṃyeva sattāvāsaṃ bhajatīti daṭṭhabbaṃ.

342「寂止者」（upasamika）：带来轮回苦之寂止。而彼轮回苦，唯于烦恼寂止时方得寂止，非由他途，故说「令烦恼寂止者」。能令作彼之正觉成就，故为「导向正觉者」（sambodhagāmī）。

342.Opasamikoti vaṭṭadukkhassa upasamāvaho, taṃ pana vaṭṭadukkhaṃ kilesesu upasantesu upasamati, na aññathā, tasmā ‘‘kilesūpasamakaro’’ti vuttaṃ. Takkaraṃ sambodhaṃ gametīti sambodhagāmī.

315于某天众中，因无有听闻，故法教不相应，彼即经中所指「长寿天众」，故说「即无想有或无色有」。

Yasmiṃ devanikāye dhammadesanā na viyujjati savanasseva abhāvato, so pāḷiyaṃ ‘‘dīghāyuko devanikāyo’’ti adhippetoti āha ‘‘asaññabhavaṃ vā arūpabhavaṃ vā’’ti.

343「次第住」（anupubbavihārā）：应次第而住，故为次第住。即按顺序、依次第。应等至之住：即已等至、成为具足者后，所应住之住。

343. Anupubbato viharitabbāti anupubbavihārā. Anupaṭipāṭiyāti anukkamena. Samāpajjitabbavihārāti samāpajjitvā samaṅgino hutvā viharitabbavihārā.

344「次第灭」（anupubbanirodhā）：应次第、依次第而令转起之灭。故说「按顺序之灭」。

344.Anupubbanirodhāti anupubbena anukkamena pavattetabbanirodhā. Tenāha ‘‘anupaṭipāṭiyā nirodhā’’ti.

359第九品的注释结束。

Navakavaṇṇanā niṭṭhitā.

360第十品的注释

Dasakavaṇṇanā

345比丘具足哪些戒等法，因以法为归依，唯依法而得庇护、主宰、克服，故被称为「庇护者」；彼等为其作庇护之法，即称为「作庇护者」，故说「有庇护……作归依处之法」。其中，「为自己作归依处者」：即对彼作庇护者，为其自己建立归依处者。无归依处为无庇护，有归依处为有庇护；故归依处之义即庇护之义。

345. Yehi sīlādīhi samannāgato bhikkhu dhammasaraṇatāya dhammeneva nāthati īsati abhibhavatīti nāthoti vuccati, te tassa nāthabhāvakarā dhammā ‘‘nāthakaraṇā’’ti vuttāti āha ‘‘sanāthā…pe… patiṭṭhākarā dhammā’’ti. Tattha attano patiṭṭhākarāti yassa nāthabhāvakarā, tassa attano patiṭṭhāvidhāyino. Appatiṭṭho anātho, sappatiṭṭho sanāthoti patiṭṭhattho nāthattho.

319为了说明由于与善功德相应的缘故而称为‘善’，所以他说‘具足戒等功德’。‘友’具有润滑的特质，拥有这种特质的人就是‘友’；前面所说的那种‘善’为他所拥有，所以‘善友’这个词只是表示他拥有善友这一事实。为了说明他任何时候都不离开这样的人而住，所以又用‘善同伴’来表示，由此才说‘这些……’等等。‘这些’是指这个比丘的那些善友。‘同行’是指一起行动。当心不协调时，只是心不相应；当心协调时，就不仅是心，连身体也一起配合。

Kalyāṇaguṇayogato kalyāṇāti dassento ‘‘sīlādiguṇasampannā’’ti āha. Mijjanalakkhaṇā mittā etassa atthīti mitto, so vuttanayena kalyāṇo assa atthīti tassa atthitāmattaṃ kalyāṇamittapadena vuttaṃ. Assa tena sabbakālaṃ avijahitavāsoti taṃ dassetuṃ ‘‘kalyāṇasahāyo’’ti vuttanti āha ‘‘tevassā’’tiādi. Tevassāti te eva kalyāṇamittā assa bhikkhuno. Saha ayanatoti saha vattanato. Asamodhāne cittena, samodhāne pana cittena ceva kāyena ca sampavaṅko.

320对于那种随顺、怀有恭敬的人来说，说话是令人愉悦的，因此他被称为‘易教者’。由此他说‘容易被提醒’等。‘堪忍’就是能忍的意思，为了显示他这种堪忍的特性，才说‘以严厉……’等。‘从左边’是指错误地，或者不如理地去执取。‘诤抗’是指以对抗的状态存在着。‘从右边执取’则是正确地，或者如理地去执取。

Sukhaṃ vaco etasmiṃ anukūlagāhimhi ādaragāravavati puggaleti suvaco. Tenāha ‘‘sukhena vattabbo’’tiādi. Khamoti khantā, tamevassa khamabhāvaṃ dassetuṃ ‘‘gāḷhenā’’tiādi vuttaṃ. Vāmatoti micchā, ayoniso vā gaṇhāti. Paṭippharatīti paṭāṇikabhāvena tiṭṭhati. Padakkhiṇaṃ gaṇhātīti sammā yoniso vā gaṇhāti.

321‘高低之事’是指广大和微细的各种事务。‘能于各处前往者’是指：为了成就各处大大小小的事情，能够以方便去应对，意思是具备完成种种事业的能力。又或者说，‘各处之方便’是指针对各处应当完成的工作，成为其达成的方法。

Uccāvacānīti vipulakhuddakāni. Tatrupagamanīyāti tatra tatra mahante, khuddake ca kamme sādhanavasena upāyena upagacchantiyā, tassa tassa kammassa nipphādanena samatthāyāti attho. Tatrupāyāyāti vā tatra tatra kamme sādhetabbe upāyabhūtāya.

322‘法’是他的‘欲求’，所以叫‘法欲者’——这是说，即使句中存在不同的格关系，也可以构成异位复合词。另一种解释是，因为值得渴求、值得喜爱，所以称为‘欲’；法就是所渴求的对象，以法为欲求的人，就是‘法欲者’。这里的‘法’指的是教理的法，因此他说：‘喜爱三藏佛语，这就是它的意思’。‘言说’就是开示，也就是‘教说’；喜欢教说的人，就是‘好教说者’。‘而且自己……’中的‘而且’一词引出了‘恭敬’，意思是：他自己也恭敬地想教导他人。‘阿毗达摩’指七部论，因为是增上、殊胜的教理之法。‘律’是指两部《分别》，因为它能调御身语。‘阿毗毘奈耶’指犍度和附属部分，因为它特别阐述了增上的行持之法。正是依靠增上行持之法的圆满，才会有最初梵行法的圆满。而‘法’本身就是教理的法，因为三藏中的前两藏也都是教法。道果被称为‘阿毗达摩’，因为它直接朝向涅槃法。烦恼止息的原因，是前分的三学，简要来说就是与还灭相关的止和观。‘多喜’是指强大的喜悦。

Dhamme assa kāmoti dhammakāmoti byadhikaraṇānaṃpi bāhirattho samāso hotīti katvā vuttaṃ. Kāmetabbato vā piyāyitabbato kāmo, dhammo; dhammo kāmo assāti dhammakāmo. Dhammoti pariyattidhammo adhippetoti āha ‘‘tepiṭakaṃ buddhavacanaṃ piyāyatīti attho’’ti. Samudāharaṇaṃ kathanaṃ samudāhāro, piyo samudāhāro etassāti piyasamudāhāro. Sayañcāti ettha ca-saddena ‘‘sakkacca’’nti padaṃ anukaḍḍhati, tena sayañca sakkaccaṃ desetukāmo hotīti yojanā. Abhidhammo sattappakaraṇāni adhiko abhivisiṭṭho ca pariyattidhammoti katvā. Vinayo ubhatovibhaṅgā vinayanato kāyavācānaṃ. Abhivinayo khandhakaparivārā visesato ābhisamācārikadhammakittanato. Ābhisamācārikadhammapāripūrivaseneva hi ādibrahmacariyakadhammapāripūrī. Dhammo eva piṭakadvayassāpi pariyattidhammabhāvato. Maggaphalāni abhidhammo nibbānadhammassa abhimukhoti katvā. Kilesavūpasamakāraṇaṃ pubbabhāgiyā tisso sikkhā saṅkhepato vivaṭṭanissito samatho vipassanā ca. Bahulapāmojjoti balavapāmojjo.

323‘因义’也就是‘相义’。因为他的精进努力，是以善法作为它的相。因此他说：‘为了他们证得……’。或者，‘在诸善法中’是指在应当成就的法上使用处格，就如同说‘在心未寂静时，非理作意是它的近因’一样。

Kāraṇattheti nimittatthe. Kusaladhammanimittaṃ hissa vīriyārambho. Tenāha ‘‘tesaṃ adhigamatthāyā’’ti. Kusalesu dhammesūti vā nipphādetabbe bhummaṃ yathā ‘‘cetaso avūpasame ayonisomanasikārapadaṭṭhāna’’nti.

346‘全分义’就是毫无剩余的意思，这里应该理解为以无余遍满的方式来把握全分义，就像不净相等一样，不局限在某个部分，而是毫无遗漏地执取。所谓‘以彼为所缘的法’，就是指以那个遍为所缘而生起的法。‘田地义’是生起之处的意思。‘决意义’是安立、运行之处。就像田地是谷物的生起处和增长处，同样地，这个禅那是那些相应法的生起处和增长处；或者对修行者来说，是产生殊胜快乐的原因。‘区分之后’这一句，也要和‘上方、下方’等结合起来理解。因为在一切处上先作区分之后，遍才得以扩展。‘或以种种因’就是指用上方等处扩展遍的各种原因。就像所说的：‘如同想要见色的人对待光明一样’。譬如，有人用天眼想要看上面的色，就向上方扩散光明；想看下方的色，就向下方扩散光明；想看周围的色，就向周围扩散光明。修遍也是这个道理。

346.Sakalaṭṭhenāti nissesaṭṭhena, anavasesapharaṇavasena cettha sakalaṭṭho veditabbo, asubhanimittādīsu viya ekadese aṭṭhatvā anavasesato gahetabbaṭṭhenāti attho. Tadārammaṇānaṃ dhammānanti taṃ kasiṇaṃ ārabbha pavattanakadhammānaṃ. Khettaṭṭhenāti uppattiṭṭhānaṭṭhena. Adhiṭṭhānaṭṭhenāti pavattiṭṭhānabhāvena. Yathā khettaṃ sassānaṃ uppattiṭṭhānaṃ vaḍḍhiṭṭhānañca , evametaṃ jhānaṃ taṃsampayuttānaṃ dhammānanti, yogino vā sukhavisesānaṃ kāraṇabhāvena. ‘‘Paricchinditvā’’ ti idaṃ uddhaṃ adhoti etthāpi yojetabbaṃ. Paricchinditvā eva hi sabbattha kasiṇaṃ vaḍḍhetabbaṃ. Tena tena vā kāraṇenāti tena tena upariādīsu kasiṇavaḍḍhanakāraṇena. Yathā kinti āha ‘‘ālokamiva rūpadassanakāmo’’ti. Yathā dibbacakkhunā uddhaṃ ce rūpaṃ daṭṭhukāmo, uddhaṃ ālokaṃ pasāreti, adho ce adho, samantato ce rūpaṃ daṭṭhukāmo samantato ālokaṃ pasāreti; evamayaṃ kasiṇanti attho.

325‘一种’是指地遍等单一的每一种。‘不进入其他状态义’是为了说明不会进入其他遍的状态，或者说，其他遍的状态不会进入。因为从某个地方扩展出来的遍，不会变成从另一个地方扩展出来的遍；由此也可以知道这些遍之间没有相互混杂。‘非其他’是指不是其他的地等。因为在水的立足处，并不存在具有自相的地。‘其他遍的混杂’指的是与水生遍等的混杂。‘于一切处’是指在其余所有的遍里。不固定在局部，而是无余遍满，因为不执取限量，所以称为‘无量’。正是由于这个原因，它们才得到‘遍’的称号。同样也说：‘那个就是……’等等。‘以心遍满’就是用修习的心去取所缘。因为修习的心对于遍，不论是小还是大，都是把遍当作一个整体来作意，而不是只取其中一部分。

Ekassāti pathavīkasiṇādīsu ekekassa. Aññabhāvānupagamanatthanti aññakasiṇabhāvānupagamanadīpanatthaṃ, aññassa vā kasiṇabhāvānupagamanadīpanatthaṃ, na hi aññena pasāritakasiṇaṃ tato aññena pasāritakasiṇabhāvaṃ upagacchati, evampi nesaṃ aññakasiṇasambhedābhāvo veditabbo. Na aññaṃ pathavīādi. Na hi udake ṭhitaṭṭhāne sasambhārapathavī atthi. Añño kasiṇasambhedoti āpokasiṇādinā saṅkaro. Sabbatthāti sabbesu sesakasiṇesu. Ekadese aṭṭhatvā anavasesapharaṇaṃ pamāṇassa aggahaṇato appamāṇaṃ. Teneva hi nesaṃ kasiṇasamaññā. Tathā cāha ‘‘tañhī’’tiādi. Cetasā pharantoti bhāvanācittena ārammaṇaṃ karonto. Bhāvanācittañhi kasiṇaṃ parittaṃ vā vipulaṃ vā sakalameva manasi karoti, na ekadesaṃ.

326在除去遍之后的虚空中转起的识，由于它以无量的方式遍满，所以被称为「识遍」；正因如此，它也被称为「识无所有处」。依于遍的方式而说，应当了知：在除去遍之后的虚空里，有上方、下方以及横向的范围。因为凡是遍所展开到的地方，便通过修习虚空而成为虚空；这样，凡是成为虚空并现前显现的地方，正是由于识在那个范围内全面地遍满而转起，才依这种来处方式，说明识遍中也具有上方、下方及横向的性质。所以说：“依于除去遍之后的虚空方式，在彼处转起的识中，应当了知上方、下方及横向的性质。”

Kasiṇugghāṭimākāsepavattaviññāṇaṃ pharaṇaappamāṇavasena ‘‘viññāṇakasiṇa’’nti vuttaṃ. Tathā hi taṃ ‘‘viññāṇañca’’nti vuccati. Kasiṇavasenāti yathāugghāṭitakasiṇavasena. Kasiṇugghāṭimākāse uddhaṃadhotiriyatā veditabbā. Yattakañhi ṭhānaṃ kasiṇaṃ pasāritaṃ, tattakaṃ ākāsabhāvanāvasena ākāso hotīti; evaṃ yattakaṃ ṭhānaṃ ākāsaṃ hutvā upaṭṭhitaṃ, tattakaṃ sakalameva pharitvā viññāṇassa pavattanato āgamanavasena viññāṇakasiṇepi uddhaṃadhotiriyatā vuttāti āha ‘‘kasiṇugghāṭiṃ ākāsavasena tattha pavattaviññāṇe uddhaṃadhotiriyatā veditabbā’’ti.

370十不善业道的解释

Akusalakammapathadasakavaṇṇanā

347「成为道」：因为它们是这样转起的方便，是作为道的方式。「于淫欲行」：指在两种淫欲行中，即由满足自己的妻子和亲近他人的妻子而成为两种。因为它们也是应当被贪求的对象，所以同样称为欲。「于淫欲事」：指淫欲的对象，即那些众生。「行邪行」：指应受谴责的行为。而它应受谴责，正因为它是彻底卑劣的，所以说：「完全是应受谴责的恶劣行为。」「以非正法的意图」：指的是以行非正法的意图。

347.Pathabhūtattāti tesaṃ pavattanupāyattā maggabhūtattā. Methunasamācāresūti sadārasantosaparadāragamanavasena duvidhesu methunasamācāresu. Tepi hi kāmetabbato kāmā nāma. Methunavatthūsūti methunassa vatthūsu tesu sattesu. Micchācāroti gārayhācāro. Gārayhatā cassa ekantanihīnatāya evāti āha ‘‘ekantanindito lāmakācāro’’ti. Asaddhammādhippāyenāti asaddhammasevanādhippāyena.

328由同族的人守护，称为「宗族守护」。由共同修法的人守护，称为「法守护」。有丈夫的，称为「有主守护」。如果国王对与她行淫的人设定了处罚，她便是「有罚守护」。为了成为妻子而用钱财买来的，是「财买守护」。出于喜爱而一起生活的，是「愿住守护」。为了财物而一起生活的，是「财住守护」。为了布匹而一起生活的，是「衣住守护」。被捉住时说她只是碰过水钵而已，这样被占有的，是「触水钵者」。被捉住时说她只是拿掉头巾而已，这样被占有的，是「除头巾者」。从盗贼那里带来的、从军旗处带来的（这两类）。刹那妻、片刻妻。在强迫征服而侵犯行淫时，邪淫有重大罪过；而两人意愿相同时，罪过就不那么重。有人说：'即使在强迫征服而侵犯时，如果被强迫的一方接受了非道或行道的随行，由于之前生起的行淫意欲所引发的加行不存在，所以被强迫者没有邪淫。'实际上，当有行淫之心时，即使没有加行也不能算作无罪开脱的理由，因为多数女人本身并没有行淫的加行；如果连那个意欲也没有，即使之前生起了行淫之心，对她来说也不构成邪淫，同样，对男人来说，如果没有行淫的加行也是如此。因此，基于自己乐意而引发的方式有三种，基于强迫而引发的方式有三种，这样总结一切而取要地说为「四种资粮」。

Sagottehi rakkhitā gottarakkhitā. Sahadhammikehi rakkhitā dhammarakkhitā. Sassāmikā sārakkhā. Yassā gamane raññā daṇḍo ṭhapito, sā saparidaṇḍā. Bhariyābhāvatthaṃ dhanena kītā dhanakkītā. Chandena vasantī chandavāsinī. Bhogatthaṃ vasantī bhogavāsinī. Paṭatthaṃ vasantī paṭavāsinī. Udakapattaṃ āmasitvā gahitā odapattakinī. Cumbaṭaṃ apanetvā gahitā obhatacumbaṭā. Karamarānītā dhajāhaṭā. Taṅkhaṇikā muhuttikā. Abhibhavitvā vītikkame micchācāro mahāsāvajjo, na tathā dvinnaṃ samānacchandatāya. ‘‘Abhibhavitvā vītikkamane satipi maggenamaggapaṭipattiadhivāsane purimuppannasevanābhisandhipayogābhāvato micchācāro na hoti abhibhuyyamānassā’’ti vadanti. Sevanacitte sati payogābhāvo appamāṇaṃ yebhuyyena itthiyā sevanapayogassa abhāvato. Tasmiṃ asati puretaraṃ sevanacittassa upaṭṭhāpanepi tassā micchācāro na siyā, tathā purisassapi sevanapayogābhāveti. Tasmā attano ruciyā pavattitassa vasena tayo balakkārena pavattitassa vasena tayoti sabbepi aggahitaggahaṇena ‘‘cattāro sambhārā’’ti vuttaṃ.

329通过前缀来表达特殊含义，这就属于表达特别意义的动词词根；因此，对于「贪求」这个词，以「面向他人的物品」等方式来说明它的含义。其中，「倾向」是指，以贪求的方式而倾向于他人的物品，这是此处的意旨。或者应当这样看：带有前缀abhi-的词根jhā，在表示贪求的意义上是通行的用法。确实，是那些通过前缀来表达特殊含义的动词词根在起作用。不与取的罪轻与罪重，在《梵网经注》中已有说明，因此这里说：「如同不与取一样，有罪轻的，也有罪重的。」因此，应当依据「对谁的物品生起贪欲，如果该人德行少则罪轻，德行大则罪重」等方式，来了知罪轻与罪重的区别。应当了知，把别人的东西转为己有，这仅仅是凭着自己的心念完成的。

Upasaggavasena atthavisesavācino dhātusaddāti ‘‘abhijjhāyatī’’ti padassa ‘‘parabhaṇḍābhimukhī’’tiādinā attho vutto. Tattha tanninnatāyāti tasmiṃ parabhaṇḍe lubbhanavasena ninnatāyāti ayamettha adhippāyo veditabbo. Abhipubbo vā jhā-saddo lubbhane niruḷho daṭṭhabbo. Upasaggavasena atthavisesavācino eva dhātusaddā. Adinnādānassa appasāvajjamahāsāvajjatā brahmajālavaṇṇanāyaṃ (dī. ni. aṭṭha. cūḷasīlavaṇṇanā) vuttāti āha ‘‘adinnādānaṃ viya appasāvajjā, mahāsāvajjā cā’’ti. Tasmā ‘‘yassa bhaṇḍaṃ abhijjhāyati, tassa appaguṇatāya appasāvajjatā, mahāguṇatāya mahāsāvajjatā’’tiādinā appasāvajjamahāsāvajjavibhāgo veditabbo. Attano pariṇāmanaṃ cittenevāti veditabbaṃ.

330「破坏幸福快乐」：谁生起它（嗔恨），对谁生起这样的心，当这两者在一起时，它便破坏幸福快乐。粗恶语的罪轻与罪重，在《梵网经注》中已有阐明，因此说：「如同粗恶语」等。所以，应当依据「对谁生起嗔恨心，如果该人德行少则罪过轻，德行大则罪过重」等方式，来了知这两者（罪轻与罪重）的区别。用「啊，但愿」这句话，显示了对他人彻底毁灭的思虑。正是这样，由于这种凶恶的转起，才成为业道的转起。

Hitasukhaṃbyāpādayatīti yo naṃ uppādeti, tassa yaṃ pati cittaṃ uppādeti, tassa tassa sati samavāye hitasukhaṃ vināseti. Pharusavācāya appasāvajjamahāsāvajjatā brahmajālavaṇṇanāyaṃ vibhāvitāti āha ‘‘pharusavācā viyā’’tiādi. Tasmā ‘‘yaṃ pati cittaṃ byāpādeti, tassa appaguṇatāya appasāvajjo, mahāguṇatāya mahāsāvajjo’’tiādinā tadubhayavibhāgo veditabbo. ‘‘Aho vatā’’ti iminā parassa accantāya vināsacintanaṃ dīpeti. Evañhi ssa dāruṇappavattiyā kammapathappavatti.

331「没有如实地执取」：指没有按照实际情形来执取，即对无常等自性的真实法，以常等颠倒的方式来执取。「错误地见」：就是以颠倒的方式看待。这里说「如同杂秽语一样」，是借此显示：由于串习的程度轻微，罪过就轻；由于串习的程度重大，罪过就重。「所执取的方式颠倒」：是指邪见的执取方式成为了颠倒。「于事物」：是说那事物并不真实存在的体性。「以如彼存在的方式」：就是按照所执取的那个方式，也就是颠倒的方式。对于那位见行者，或者对于那个事物的现起，便认定：「正是这样，绝非其他。」

Yathābhuccagahaṇābhāvenāti yāthāvagahaṇassa abhāvena aniccādisabhāvassa niccādito gahaṇena. Micchā passatīti vitathaṃ passati. ‘‘Samphappalāpo viyā’’ti iminā āsevanassa mandatāya appasāvajjataṃ, mahantatāya mahāsāvajjataṃ dasseti. Gahitākāraviparītatāti micchādiṭṭhiyā gahitākāraviparītabhāvo. Vatthunoti tassa ayathābhūtasabhāvamāha. Tathābhāvenāti gahitākāreneva viparītākāreneva. Tassa diṭṭhigatikassa, tassa vā vatthuno upaṭṭhānaṃ, ‘‘evametaṃ na ito aññathā’’ti.

332「法性」：是自性的意思。「部分」：是指在触第五支等心成分当中，那些成为成分的部分，这就是它的意思。

Dhammatoti sabhāvato. Koṭṭhāsatoti phassapañcamakādīsu cittaṅgakoṭṭhāsesu ye koṭṭhāsā honti, tatoti attho.

333「思法」是指具有思的自性的法。

Cetanādhammāti cetanāsabhāvā.

334有人问：关于「按次第说七者」，在阿毗达摩中思并没有被说为业道，因此按次第列出的七业道不合理吗？并非如此，之所以不说，有其他原因。实际上，在阿毗达摩业道聚中，并非因为思不成为业道而不说；而是由于思有时是业道，并不总是业道，因为其业道状态不确定，所以不说。但是，当思是业道时，那时它并不被排除在业道聚的范畴之外。

‘‘Paṭipāṭiyā sattā’’ti ettha nanu cetanā abhidhamme kammapathesu na vuttāti paṭipāṭiyā sattannaṃ kammapathabhāvo na yuttoti? Na, avacanassa aññahetukattā. Na hi tattha cetanāya akammapathappattattā (dha. sa. mūlaṭī. akusalakammapathakathāvaṇṇanā) kammapatharāsimhi avacanaṃ, kadāci pana kammapatho hoti, na sabbadāti kammapathabhāvassa aniyatattā avacanaṃ. Yadā pana kammapatho hoti, tadā kammapatharāsisaṅgaho na nivārito.

335在此，若问：如果因为思并非总是业道，所以在业道聚中未提及，那么贪欲等也有未成为业道的情况，按此理，它们也应该不在业道聚中被说？回答：这并不犯过失，因为贪欲等的业道性及其同类性在彼处已被宣说。如果这样，思也应该被说吗？确实如此。然而，思就像杀生等一样，其业道性是显而易见的，所以可能因此未说。因为通过“比丘们，我说思即是业”（增支部6.63；《论事》539）、“比丘们，有三类身思是不善的身业”（《论事》539）等语句，思的业性已很明显；而业本身作为通向善趣、恶趣以及彼所生乐、苦之道而转起，故被称为“业道”，因此思的业道性也是明显的。但是，贪欲等则是以思的筹划为本质而成为善行或恶行；作为思所引生者，并作为通向善趣、恶趣及其所生乐、苦之道，其业道性并不那样明显。所以，为了显示贪欲等那种特相，在阿毗达摩中思未被说为业道；或者可以认为，因为思与它们不同类，所以不被一起论说。对于“寻求根本”（mūlaṃ patvā）：指探求根本，即在宣说具有根本自性的诸法时，以此为含义。

Etthāha – yadi cetanāya sabbadā kammapathabhāvābhāvato aniyato kammapathabhāvoti kammapatharāsimhi avacanaṃ, nanu abhijjhādīnampi kammapathabhāvaṃ appattānaṃ atthitāya aniyato kammapathabhāvoti tesampi kammapatharāsimhi avacanaṃ āpajjatīti? Nāpajjati kammapathatātaṃsabhāgatā hi tesaṃ tattha vuttattā. Yadi evaṃ cetanāpi tattha vattabbā siyāti? Saccametaṃ, sā pana pāṇātipātādikāvāti pākaṭo tassā kammapathabhāvoti na vuttaṃ siyā. Cetanāya hi ‘‘cetanāhaṃ, bhikkhave, kammaṃ vadāmi (a. ni. 6.63; kathā. 539), tividhā, bhikkhave, kāyasañcetanā akusalaṃ kāyakamma’’nti (kathā. 539) vacanato kammabhāvo pākaṭo; kammaṃyeva ca sugatiduggatīnaṃ, taduppajjanasukhadukkhānañca pathabhāvena pavattaṃ ‘‘kammapatho’’ti vuccatīti pākaṭo tassā kammapathabhāvo. Abhijjhādīnaṃ pana cetanāsamīhanabhāvena sucaritaduccaritabhāvo, cetanājanitabhāvena [cetanājanitataṃbandhatibhāvena (dha. sa. anuṭī. akusalakammapathāvaṇṇanā)] sugatiduggatitaduppajjanasukhadukkhānaṃ pathabhāvo cāti na tathā pākaṭo kammapathabhāvoti te eva tena sabhāvena dassetuṃ abhidhamme cetanā kammapathabhāve na vuttā, atathājātiyattā vā cetanā tehi saddhiṃ na vuttāti daṭṭhabbaṃ. Mūlaṃ patvāti mūladesanaṃ patvā, mūlasabhāvesu dhammesu desiyamānesūti attho.

336所谓“不与取是有情所缘”这个说法，与“五学处只是小所缘”（《分别论》715）这一问论经典相矛盾。因为，杀生等恶戒的所缘，也就是那相应的远离（如离杀生）的所缘。远离正是基于那应该避免违犯的事相而生起的。或者可以这样理解：所谓“有情所缘”，指的是以那些被称为“有情”的诸行作为所缘；正是基于这种说法，所以没有矛盾。正如《迷惑冰释》中所说：“凡是这里的学处被说为‘有情所缘’的，那是因为这些学处以被称为‘有情’的诸行为所缘。”（《分别论注疏》714）这种解释方法也适用于以下的情况。关于异性对象，由于执取“女人、男人”，有些人说它是“有情所缘”。而像“见一，闻二……”这样的杂秽语，是依于所见、所闻、所觉、所识的方式。同样，“贪欲”一词中的“同样”也引用了“依于所见、所闻、所觉、所识的方式”这句话，并不是说仅仅以有情诸行为所缘，而是依于见等而生起贪欲。“没有化生有情”（《长部》1.171）这样生起的邪见，它的意义也是以三界法为所缘，因此说这种邪见是诸行所缘。那么，邪见又如何能以一切三界法为所缘呢？因为所缘是共通的。例如，“善行或恶行的业没有果报与异熟”（《长部》1.171；《中部》2.94）这样生起的邪见，在意义上其实已经包含了色界、无色界的法。

‘‘Adinnādānaṃ sattārammaṇa’’nti idaṃ ‘‘pañcasikkhāpadā parittārammaṇā evā’’ti imāya pañhapucchakapāḷiyā (vibha. 715) virujjhati. Yañhi pāṇātipātādidussīlyassa ārammaṇaṃ , tadeva taṃveramaṇiyā ārammaṇaṃ. Vītikkamitabbavatthuto eva hi viratīti. Sattārammaṇanti vā sattasaṅkhātasaṅkhārārammaṇaṃ, tameva upādāya vuttanti na koci virodho. Tathā hi vuttaṃ sammohavinodaniyaṃ ‘‘yāni sikkhāpadāni ettha ‘sattārammaṇānī’ti vuttāni, tāni yasmā sattoti saṅkhaṃ gate saṅkhāreyeva ārammaṇaṃ karontī’’ti. (Vibha. aṭṭha. 714) esa nayo ito paresupi. Visabhāgavatthuno ‘‘itthī puriso’’ti gahetabbato ‘‘sattārammaṇo’’ti eke. ‘‘Eko diṭṭho, dve sutā’’tiādinā samphappalāpena diṭṭhasutamutaviññātavasena. Tathā abhijjhāti ettha tathā-saddo ‘‘diṭṭhasutamutaviññātavasenā’’ tidampi upasaṃharati, na sattasaṅkhārārammaṇatameva dassanādivasena abhijjhāyanato. ‘‘Natthi sattā opapātikā’’ti (dī. ni. 1.171) pavattamānāpi micchādiṭṭhi tebhūmakadhammavisayā evāti adhippāyenassā saṅkhārārammaṇatā vuttā. Kathaṃ pana micchādiṭṭhiyā sabbe tebhūmakadhammā ārammaṇaṃ hotīti? Sādhāraṇato. ‘‘Natthi sukatadukkaṭānaṃ kammānaṃ phalaṃ vipāko’’ti (dī. ni. 1.171; ma. ni. 2.94) pavattamānāya atthato rūpārūpāvacaradhammāpi gahitā eva hontīti.

337国王们由于多有快乐，即使在欢笑时也会说：“杀！”但他们的笑是以自我调伏等为其他对象的，因此说“是能决断……”。在这种情况下，没有舍受，只有乐受。妄语若由贪生起，可能伴随乐受或舍受；若由嗔生起，则伴随苦受，因此妄语可以与三受相应。依此类推，其余恶行也应根据具体情况了知受的差别。

Sukhabahulatāya rājāno hasamānāpi ‘‘ghātethā’’ti vadanti , hāso pana nesaṃ attavūpasamādiaññavisayoti āha ‘‘sanniṭṭhāpaka…pe… hotī’’ti. Majjhattavedano na hoti, sukhavedanova ettha sambhavatīti. Musāvādo lobhasamuṭṭhāno sukhavedano vā siyā majjhattavedano vā, dosasamuṭṭhāno dukkhavedano vāti musāvādo tivedano. Iminā nayena sesesupi yathārahaṃ vedanābhedo veditabbo.

338“以嗔与痴为二根”是就相应根来说的，因为根的涵义是资助。但如果以“起因根”来理解，那么就应该说“也以贪与痴为根”。为了肉团、小齿等原因也会杀生。因此说：“贪是诸业之因，能令生起……”（增支部3.34）。其余语恶行和意恶行也同理。

Dosamohavasenadvimūlakoti sampayuttamūlameva sandhāya vuttaṃ. Tassa hi mūlaṭṭhena upakārakabhāvo. Nidānamūle pana gayhamāne ‘‘lobhamohavasenapī’’ti vattabbaṃ siyā. Āmisakiñjakkhahetupi pāṇaṃ hananti. Tenevāha – ‘‘lobho nidānaṃ kammānaṃ samudayāyā’’tiādi (a. ni. 3.34). Sesesupi eseva nayo.

383十善业道的解释

Kusalakammapathadasakavaṇṇanā

339对于杀生等……应知，此处是以世间、出世间及混合的方式宣说十善业道。由于“怨恨之因”而称为“怨”（vera）的杀生等不善法，对此“计量”（maṇati）：“你住在我内，为何来？”如同驱除般地排除它，因此称为“离”（veramaṇī）；或者说，依此而远离，本应说为“viramaṇī”，但依据语源学说成“veramaṇī”。由受持而生起的远离，称为“受持远离”。对于未受持戒者，在遇到应避免的情况时，依于不可违犯的对象而生起的远离，称为“遇缘远离”。通过断除烦恼而生起的、与道相应的远离，称为“断除远离”。虽然在此原本的分类中只提到“远离”，但在《学处分别》（《分别论》703）中，也举出了“思”而加以说明，因此这里综合两者说“既是思，也是远离”。对于“无贪欲”这一词，“无贪欲”是指在业道这一范畴内所说的法，它的根本是无贪，也就是善根——应这样理解其含义。其余两句（“无嗔”、“正见”）也同理。

Pāṇātipātā…pe… veditabbāni lokiyalokuttaramissakavasenettha kusalakammapathānaṃ desitattā. Verahetutāya verasaññitaṃ pāṇātipātādipāpadhammaṃ maṇati ‘‘mayi idha ṭhitāya kathaṃ āgacchasī’’ti tajjantī viya nīharatīti veramaṇī, viramati etāyāti vā ‘‘viramaṇī’’ti vattabbe niruttinayena ‘‘veramaṇī’’ti vuttaṃ. Samādānavasena uppannā virati samādānavirati. Asamādinnasīlassa sampattato yathāupaṭṭhitavītikkamitabbavatthuto virati sampattavirati. Kilesānaṃ samucchindanavasena pavattā maggasampayuttā virati samucchedavirati. Kāmañcettha pāḷiyaṃ viratiyeva āgatā, sikkhāpadavibhaṅge (vibha. 703) pana cetanāpi āharitvā dassitāti tadubhayampi gaṇhanto ‘‘cetanāpi vattanti viratiyopī’’ti āha. Anabhijjhā hi mūlaṃ patvāti kammapathakoṭṭhāse ‘‘anabhijjhā’’ti vuttadhammo mūlato alobho kusalamūlaṃ hotīti evamettha attho daṭṭhabbo. Sesapadadvayepi eseva nayo.

340如果以恶戒为所缘，或以那些（恶戒）所缘的命根等为所缘，如何能舍弃恶戒呢？为了说明这一点，而说“然而，犹如……”等。应知这是依“从杀生等远离”的方式而生起，所以说“舍弃”。如果是（善心）以那些恶戒为所缘，那它并不能舍弃那些恶戒，因为无法就着同一个所缘来舍弃它，这是由于尚未从其中脱离的缘故。

Dussīlyārammaṇā tadārammaṇajīvitindriyādiārammaṇā kathaṃ dussīlyāni pajahantīti taṃ dassetuṃ ‘‘yathā panā’’tiādi vuttaṃ. Pajahantīti veditabbā pāṇātipātādīhi viramaṇavaseneva pavattanato. Atha tadārammaṇabhāve, na so tāni pajahati. Na hi tadeva ārabbha taṃ pajahituṃ sakkā tato avinissaṭabhāvato.

341“离贪欲……远离者”意思是正在断除贪欲的人。因为并非有离开意恶行的远离，而是通过无贪等本身就能成就对它的断除。

Anabhijjhā…pe… viramantassāti abhijjhaṃ pajahantassāti attho. Na hi manoduccaritato virati atthi anabhijjhādīheva tappahānasiddhito.

387十圣居的解释

Ariyavāsadasakavaṇṇanā

348唯有圣者的住处，故称“圣居”，因为非圣者不可能有那样的住处。此处的“圣”，以最高含义的表述指漏尽者，又因为他们于一切时都不离这些住处而住，故说“诸圣曾住、正住、将住”。其中，“曾住”指依止而住。因为五支的舍弃等是圣者的依止。在这些依止中，五支的舍弃、遍知谛、遮遣寻、令成分与弃舍——在所提到的“衡量后而受用一事、忍受、回避、驱除”等依止法中，驱除与其余几项正是道的作用，其余则依道而成就。

348. Ariyānameva vāsāti ariyavāsā anariyānaṃ tādisānaṃ asambhavato. Ariyāti cettha ukkaṭṭhaniddesena khīṇāsavā gahitā, te ca yasmā tehi sabbakālaṃ avirahitavāsā eva, tasmā vuttaṃ ‘‘ariyā eva vasiṃsu vasanti vasissantī’’ti. Tattha vasiṃsūti nissāya vasiṃsu. Pañcaṅgavippahīnattādayo hi ariyānaṃ apassayā. Tesu pañcaṅgavippahānapaccekasaccapanodanaesanāsamavayavissajjanāni ‘‘saṅkhāyekaṃ paṭisevati, adhivāseti, parivajjeti, vinodetī’’ti vuttesu apassenesu vinodanañca maggakiccāneva, itare maggeneva samijjhanti.

343「智等」：指智以及与它相应的法。因此他说“如果说‘智’……”等。这里应该说的内容已经在下文说过了。

Ñāṇādayoti ñāṇañceva taṃsampayuttadhammā ca. Tenāha ‘‘ñāṇanti vutte’’tiādi. Tattha vattabbaṃ heṭṭhā vuttameva.

344能够成就守护的作用，因为已经达到念的广满。“于行走时”等说明恒常地受持，应知那是由于没有散乱的缘故。

Ārakkhakiccaṃ sādheti sativepullappattattā. ‘‘Carato’’tiādinā niccasamādānaṃ dasseti, taṃ vikkhepābhāvena daṭṭhabbaṃ.

345“已出家者”指任何进入出家道的人，而非已止息罪恶者。“说‘哦’者”指仅因出身而被称为婆罗门者。“各别之谛”指被各各见行者各别执取、顽固执著为“唯有这是谛”的见谛等。因为那些恶见也由于被执取为“唯有这是谛”而被称为“谛”。故说“唯有此”等。“已被拔出”指从自己的相续中拔出、移除。“对所执取的执取”指在证得圣道之前对所执取的见的执取。“舍弃状态的同义词”指以圣道完全舍断之状态的别名。

Pabbajjupagatāti yaṃ kiñci pabbajjaṃ upagatā, na samitapāpā. Bhovādinoti jātimattabrāhmaṇe vadati. Pāṭekkasaccānīti tehi tehi diṭṭhigatikehi pāṭiyekkaṃ gahitāni ‘‘idameva sacca’’nti (ma. ni. 2.187, 203, 427; 3.27; udā. 55; netti. 59) abhiniviṭṭhāni diṭṭhisaccādīni. Diṭṭhigatānipi hi ‘‘idameva sacca’’nti (ma. ni. 2.187, 202, 427; 3.27, 29; netti. 59) gahaṇaṃ upādāya ‘‘saccānī’’ti voharīyanti. Tenāha ‘‘idamevā’’tiādi. Nīhaṭānīti attano santānato nīharitāni apanītāni. Gahitaggahaṇassāti ariyamaggādhigamato pubbe gahitassa diṭṭhigāhassa. Vissaṭṭhabhāvavevacanānīti ariyamaggena sabbaso pariccāgabhāvassa adhivacanāni.

346“无减”：因为没有这些的缺失、不全，故说“无减”，意为无余。“寻求”指下面所说的欲寻求等。

Natthi etāsaṃ vayo vekalyanti avayāti āha ‘‘anūnā’’ti, anavasesāti attho. Esanāti heṭṭhā vuttakāmesanādayo.

347通过表明贪等烦恼已被断除的状态，所以说明了「道」的任务已经完成。

Maggassa kiccanipphatti kathitā rāgādīnaṃ pahīnabhāvadīpanato.

348「以省察而说了果」：指通过省察的方式来阐明「圣果」。因为在证得最上的「果」时，他会完全了知贪等烦恼的「不生法」性，而那个「了知」就是「省察智」。

Paccavekkhaṇāya phalaṃ kathitanti paccavekkhaṇamukhena ariyaphalaṃ kathitaṃ. Adhigate hi aggaphale sabbaso rāgādīnaṃ anuppādadhammataṃ pajānāti, tañca pajānanaṃ paccavekkhaṇañāṇanti.

395无学法的十法解说

Asekkhadhammadasakavaṇṇanā

349“果与彼相应诸法”即果相应法，意指具有圣果体性的相应诸法。“果相应诸法”在此处应理解为：既是果法，也是与彼果相应之法。在这两处所说的都是慧：依正见之义而说为正见，依正知之义而说为正智。因为见与知在各自领域中的活动方式确有差别，而这差别前面已说明。“果等至法”指在果等至中的法，即伴随果等至而生起的法。因为圣果相应诸法也由于从一切对立面完全解脱的状态，而获得可被称为“解脱”的资格。然而，正如无学的果慧依其见的作用被称为“正见”，依其知的作用也被称为“正智”；同样，圣果的定依其等持之义被称为“正定”，依其解脱之义也被称为“正解脱”。这样一来，也就支持了第二次提及的解脱——“无漏心解脱”这一说法。

Phalañca te sampayuttadhammā cāti phalasampayuttadhammā, ariyaphalasabhāvā sampayuttā dhammāti attho. Phalasampayuttadhammāti phaladhammā ceva taṃsampayuttadhammā cāti evamettha attho veditabbo. Dvīsupi ṭhānesu paññāva kathitā sammā dassanaṭṭhena sammādiṭṭhi, sammā jānanaṭṭhena sammāñāṇanti ca. Atthi hi dassanajānanānaṃ savisaye pavattiākāraviseso, svāyaṃ heṭṭhā dassito eva. Phalasamāpattidhammāti phalasamāpattiyaṃ dhammā, phalasamāpattisahagatadhammāti attho. Ariyaphalasampayuttadhammāpi hi sabbaso paṭipakkhato vimuttataṃ upādāya ‘‘vimuttī’’ti vattabbataṃ labhanti. Kenaci pana yathā asekkhā phalapaññā dassanakiccaṃ upādāya ‘‘sammādiṭṭhī’’ti vuttā, jānanakiccaṃ upādāya ‘‘sammāñāṇa’’ntipi vuttā eva; evaṃ ariyaphalasamādhi samādānaṭṭhaṃ upādāya ‘‘sammāsamādhī’’ti vutto, vimuccanaṭṭhaṃ upādāya ‘‘sammāvimuttī’’ tipi vutto. Evañca katvā ‘‘anāsavaṃ cetovimutti’’nti dutiyavimuttiggahaṇañca samatthitaṃ hotīti.

397至此，十法的解说完毕。

Dasakavaṇṇanā niṭṭhitā.

398问题合集的解说

Pañhasamodhānavaṇṇanā

350「应合集」：指应当收集并整合起来。

Samodhānetabbāti samāharitabbā.

349“信受”指强固的信心。为了成为未来比丘们不争论之因，将世尊在各处所开示的义理结集称为“合诵”，而此经的教导之所以那样流传，正是基于这个原因，故说“合诵法门是和合之因”。导师世尊是认可者，他以“舍利弗，请为比丘们宣说法语”来鼓励，并从头到尾听闻；而世尊在此的认可，通过“善哉，善哉”的随喜而变得明显，故说“通过随喜而成为认可者”。于是，此经成为“胜利者所说”，而非声闻所说。正如由王臣所写的文书，只要未盖国王的印，便不被称为“王书”；一旦盖印，即成为王书。同样，以“善哉，善哉，舍利弗”等随喜语所表露的、称为认可的胜利者法语之印盖印后，此经便成为胜利者亲口所说、直接来自佛陀的话语。至于此处义理上未详细分析之处，皆易理解。

349.Okappanāti balavasaddhā. Āyatiṃ bhikkhūnaṃ avivādahetubhūtaṃ tattha tattha bhagavatā desitānaṃ atthānaṃ saṅgāyanaṃ saṅgīti, tassa ca kāraṇaṃ ayaṃ suttadesanā tathā pavattattāti vuttaṃ ‘‘saṅgītipariyāyanti sāmaggiyā kāraṇa’’nti. Samanuñño satthā ahosi ‘‘paṭibhātu ta,ṃ sāriputta, bhikkhūnaṃ dhammiṃ kathā’’ti ussāhetvā ādito paṭṭhāya yāva pariyosānā suṇanto, sā panettha bhagavato samanuññatā ‘‘sādhu, sādhū’’ti anumodanena pākaṭā jātāti vuttaṃ ‘‘anumodanena samanuñño ahosī’’ti. Jinabhāsito nāma jāto, na sāvakabhāsito. Yathā hi rājayuttehi likhitapaṇṇaṃ yāva rājamuddikāya na lañjitaṃ hoti, na tāva ‘‘rājapaṇṇa’’nti saṅkhyaṃ gacchati, lañjitamattaṃ pana rājapaṇṇaṃ nāma hoti. Evameva ‘‘sādhu, sādhu sāriputtā’’tiādi anumodanavacanasaṃsūcitāya samanuññāsaṅkhātāya jinavacanamuddāya lañjitattā ayaṃ suttanto jinabhāsito nāma jāto āhaccavacano. Yaṃ panettha atthato na vibhattaṃ, taṃ suviññeyyamevāti.

401这是对《等诵经》注疏里隐晦义理的阐明。

Saṅgītisuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā.