← 文献总目录

4. 《起源经》复注

s0103t.tik3 · 静态文献页 · 65 段 · 打开交互阅读器

14. 《阿伽那经》注释
4. Aggaññasuttavaṇṇanā
2婆悉吒与婆罗堕阇的注释
Vāseṭṭhabhāradvājavaṇṇanā
111“在这里”（Etthā）：就是指“在东园（pubbārāme），鹿子母讲堂（migāramātupāsāde）”这一对词句。当心里生起这样的疑问（antolīne anuyoge）：“这个东园是什么？为什么称为东园？谁是鹿子母？她的这座讲堂是怎么建成的？”现在所要讲述的，正是「次第叙述」（anupubbikathā）：从最初开始，以简略方式铺陈的渐次解说。她见到莲花上佛（Padumuttaraṃ bhagavantaṃ）将一位女居士（upāsikaṃ）放在最胜侍者的位置上，于是对世尊生起了恭敬和尊重，把这个目标牢记在心，之后便邀请世尊。「弥恩达嘎之子」（Meṇḍakaputtassa）：就是弥恩达嘎大富豪（meṇḍakaseṭṭhi）的儿子。由于这样累积的功德十分殊胜，她成为了入流者（Sotāpannā）。
111.Etthāti ‘‘pubbārāme, migāramātupāsāde’’ti etasmiṃ padadvaye. Koyaṃ pubbārāmo, kathañca pubbārāmo, kā ca migāramātā, kathañcassā pāsādo ahosīti etasmiṃ antolīne anuyoge. Ayaṃ idāni vuccamānā anupubbikathā ādito paṭṭhāya saṅkhepeneva anupubbikathā. Padumuttaraṃ bhagavantaṃ ekaṃ upāsikaṃ aggupaṭṭhāyikaṭṭhāne ṭhapentiṃ disvāna tattha sañjātagāravabahumānā tamevatthaṃ purakkhatvā bhagavantaṃ nimantetvā. Meṇḍakaputtassāti meṇḍakaseṭṭhiputtassa. Sotāpannā ahosi tathā katādhikārattā.
2“把她放在母亲的位置上”（Mātuṭṭhāne ṭhapesi）：因为她自己持戒、行仪圆满（sīlācārasampattiyā），所以值得尊敬。“应用”（Upayoga）：就是在各个应结合的地方，通过结合的方式达到相应的运用。以及由其他琉璃（veḷuriya）、红宝石、摩娑罗伽罗等材料装饰而成。“下沉、陷入”（Bhassati）：意思是进入。“仅仅一座独立的殿堂并不显得庄严”（Suddhapāsādova na sobhati）：是说单单一座孤零零的殿堂（eka-pāsādo eva vihāro）并不壮观。需要从主体延伸出许多突出部分（niyūhāni）来建造的住所（kattabba-senāsanāni），就叫做「倍增式房舍」（duvaḍḍhagehāni）。中间有内室（gabbho），四周环绕围绕，像这样规模扩大一倍建造而成的住所，就是倍增式房舍。“小殿堂”（Cūḷapāsādā）：就是小型殿堂（khuddaka-pāsādā）。
Mātuṭṭhāne ṭhapesi attano sīlācārasampattiyā garuṭṭhāniyattā. Upayoganti tattha tattha appetabbaṭṭhāne appanāvasena viniyogaṃ agamaṃsu. Aññehi ca veḷuriyalohitaṅkamasāragallādīhi. Bhassatīti otarati. Suddhapāsādova na sobhatīti kevalo ekapāsādo eva vihāro na sobhati. Niyūhāni bahūni nīharitvā kattabbasenāsanāni ‘‘duvaḍḍhagehānī’’ti vadanti. Majjhe gabbho samantato anupariyāyatoti evaṃ dvikkhattuṃ vaḍḍhetvā katasenāsanāni duvaḍḍhagehāni. Cūḷapāsādāti khuddakapāsādā.
3名为「北天后寺」（Uttaradevīvihāro）的寺院，是建在城东门附近的一座寺院。
Uttaradevīvihāro nāma nagarassa pācīnadvārasamīpe katavihāro.
4因为他们没有执取外道（Titthiya）的标志（liṅga），所以不用守外道别住（titthiya-parivāsaṃ）。由于他们没有完全受具足戒（Anupasampanna-bhāvato），也没有违犯任何戒罪（āpattiyā abhāvato），所以也不用守犯戒别住（āpatti-parivāsaṃ）。「比丘身份」（Bhikkhubhāva）：就是完全领受具足戒（upasampadaṃ）。「三明经」（Tevijjasuttaṃ）：就是在《长部》中所听闻的那部《三明经》。
Titthiyaliṅgassa aggahitattā neva titthiyaparivāsaṃ vasanti. Anupasampannabhāvato āpattiyā āpannāya abhāvato na āpattiparivāsaṃ vasanti. Bhikkhubhāvanti upasampadaṃ. Tevijjasuttanti imasmiṃ dīghanikāye tevijjasuttaṃ sutvā.
113“他们随顺而行”（Anuvattamānā）：他们顺从着开始经行（caṅkamiṃsu），因为如果不随顺经行，就无法请教他们想要了解的意义等问题。“他们”（Tesanti）：指他们两位。因此才说“其中一位更为睿智”（paṇḍitataro）。“意义”（Atthā）：就是存在的本质（bhavattha）。“出身于善好家族”（Kulasampannā）：就是出生于家境良好、很有声望的婆罗门家庭。“婆罗门家族”（Brāhmaṇakulāti）：指没有因为任何衰败而受损，真正的婆罗门家族。因此才有“财富等具足”（bhogādisampanna）等说法。这些婆罗门变得傲慢起来，用“这些贱民（vasalaṃ）去出家修行（pabbajjaṃ）了”之类的话，攻击他们的出身等等，进行辱骂。“毁谤”（Paribhāsanti）：就是轻蔑之后再说出来。“与自身相应的”（Attano anurūpāya）：就是符合自己心意的。被一再打断的毁谤（paribhāsā），因为成了片段，所以不算是“完整”（paripuṇṇā）的毁谤；相反，没有被中断的毁谤，才算是“完整”的。因此才有关于“中间”（antarā）等的论述。
113.Anuvattamānācaṅkamiṃsu ananucaṅkamane yathādhippetassa atthassa pucchanādīnaṃ asakkuṇeyyattā. Tesanti tesaṃ dvinnaṃ. Tenāha ‘‘paṇḍitataro’’ti. Atthāti bhavattha. Kulasampannāti sampannakulā uditodite brāhmaṇakule uppannā. Brāhmaṇakulāti kenaci pārijuññena anupaddutā eva brāhmaṇakulā. Tenāha ‘‘bhogādisampanna’’ntiādi. Ime brāhmaṇā uccā hutvā ‘‘imaṃ vasalaṃ pabbajjaṃ pabbajiṃsū’’tiādinā jātiādīni ghaṭṭentā akkosanti. Paribhāsantīti paribhavitvā bhāsanti. Attano anurūpāyāti attano ajjhāsayassa anurūpāya. Antarantarā vicchijja pavattiyamānā paribhāsā paripuṇṇā nāma na hoti khaṇḍabhāvato, tabbipariyāyato paripuṇṇā nāma hotīti āha ‘‘antarā’’tiādi.
6“没有依止处”（Appatiṭṭhatāya）：就是因为缺少庇护所（apassaya-rahitattā）。“已破坏”（Vibhinno）：就是被毁坏、败落了（vinaṭṭho）。
Appatiṭṭhatāyāti apassayarahitattā. Vibhinnoti vinaṭṭho.
7“其余三种姓”（Itare tayo vaṇṇā）：指刹帝利等种姓是低劣的。难道不是刹帝利才是最高贵的种姓吗？就像现在诸佛都只出生在刹帝利家族一样？这确是事实，然而那些婆罗门出于自身的邪慢和邪执，才宣称‘只有婆罗门是最高贵的种姓’。那只不过是他们的说辞罢了。他们说：「得以清净」（Sujjhanti）就是指成为清净者，不会受到谴责和呵斥。或者解释说，他们是从轮回中得到清净的，而其他种姓则不能，因为那些种姓是不净所生，又不修习咒术的缘故。他们自称是从梵天之口出生、依吠陀之语而生，所以才说「从口出生」（mukhato jātā）。正因如此，从那梵天、大梵天，依吠陀之语所生的，便称为「梵天所生」（brahmajā）。他们是由梵天以这两种方式化现的，所以叫作「梵天所化」（brahmanimmitā）。他们堪能继承吠陀及吠陀支等梵天的遗产，因此称为「梵天嗣子」（brahmadāyādā）。在「秃头沙门」（Muṇḍake samaṇake）这个词里，‘ka’这个音是表示轻蔑责备的意思，所以解释为‘以轻蔑、厌恶的口气来说’。「伊波」（Ibbhe）本是指首陀罗，但由于他们被家庭束缚而更为低劣，所以注解为「居士们」（gahapatike）。「黑色者」（Kaṇhe）：即指黑色生类。「亲戚」（bandhu）是束缚的意思，但究竟是谁的亲戚呢？因此说是「魔罗的亲属之辈」（mārassa bandhubhūte）。「足下之子」（Pādāpacceti）：就是从脚生出的孩子。据说，这是婆罗门们所持的见解：‘婆罗门从梵天之口出生，刹帝利从胸部出生，吠舍从大腿出生，首陀罗从双脚出生。’
Itare tayo vaṇṇāti khattiyādayo vaṇṇā hīnā. Nanu khattiyāva seṭṭhā vaṇṇā yathā buddhā etarahi khattiyakule eva uppannāti? Saccametaṃ, te pana attano micchābhimānena, micchāgāhena ca ‘‘brāhmaṇova seṭṭho vaṇṇo’’ti vadanti, taṃ tesaṃ vacanamattaṃ. ‘‘Sujjhantīti suddhā honti, na nindaṃ garahaṃ pāpuṇantī’’ti vadanti. Sujjhanti vā saṃsārato sujjhanti, na sesā vaṇṇā asukkajātikattā, mantajjhenābhāvato cāti. Brahmuno mukhato jātā vedavacanato jātāti mukhato jātā. Tato eva brahmuno mahābrahmuno vedavacanato vijātāti brahmajā. Tena duvidhenāpi nimmitāti brahmanimmitā. Vedavedaṅgādibrahmadāyajjaṃ arahantīti brahmadāyādā. Muṇḍake samaṇaketi ettha ka-kāro garahāyanti āha ‘‘nindantā jigucchantā vadantī’’ti. Ibbheti sudde, te pana gharabandhanena baddhā nihīnatarāti āha ‘‘gahapatike’’ti. Kaṇheti kaṇhajātike. Bandhanaṭṭhena bandhu, kassa pana bandhūti āha ‘‘mārassa bandhubhūte’’ti. Pādāpacceti pādato jātāpacce. Ayaṃ kira brāhmaṇānaṃ laddhi ‘‘brāhmaṇā brahmuno mukhato jātā, khattiyā urato, ūrūhi vessā, pādato suddā’’ti.
114因为在最初劫初的那个时期，并没有四种姓的分别，一切众生都是彼此相似的，只是到了后来，才随着他们行为方式的差异而产生了种姓之分。因此说：‘不知道古昔的事情……（porāṇaṃ…pe… ajānantā）’。 「为了破除其邪见」（Laddhibhindanatthāya）：就是为了破除‘婆罗门是梵天的亲生子，从口而生’这种流传的见解。 「为了获得子嗣」（Puttappaṭilābhatthāya）：就是指立足于‘我们将这样清偿对祖先的债务’这种见解，而去求取子嗣。这便是此处那些如法的婆罗门心中的意向。 「生起了月经」（Sañjātapupphā）：就是有了经血。对于妇女来说，从达到少女期开始，一直到老年期之前，如果没有障碍，每隔七天，在称为子宫的第三圈处就会积聚一些血滴，结成血泡，这些未受孕的经血破裂后，血液就流了出来；对此便有了‘月经期’和‘开花期’的称呼。 「他们」（Nesanti）：是指那些婆罗门。 「若是真实之语」（Saccavacanaṃ siyā）：如果‘是梵天之子’等话语是真实的，那么婆罗门女……就应该是……从口所生，但事实并非如此。
114. Yasmā paṭhamakappikakāle catuvaṇṇavavatthānaṃ natthi, sabbeva sattā ekasadisā, aparabhāge pana tesaṃ payogabhedavasena ahosi, tasmā vuttaṃ ‘‘porāṇaṃ…pe… ajānantā’’ti. Laddhibhindanatthāyāti ‘‘brāhmaṇā brahmuno puttā orasā mukhato jātā’’ti evaṃ pavattāya laddhiyā viniveṭhanatthaṃ. Puttappaṭilābhatthāyāti ‘‘evaṃ mayaṃ pettikaṃ iṇaṃ sodhessāmā’’ti laddhiyaṃ ṭhatvā puttappaṭilābhāya. Ayañhettha dhammikānaṃ brāhmaṇānaṃ ajjhāsayo. Sañjātapupphāti rajassalā. Itthīnañhi kumāribhāvappattito paṭṭhāya pacchimavayato oraṃ asati vibandhe aṭṭhame aṭṭhame sattāhe gabbhāsayasaññite tatiye āvatte katipayā lohitapīḷakā saṇṭhahitvā aggahitapupphā eva bhijjanti, tato lohitaṃ paggharati, tattha utusamaññā, pupphasamaññā ca. Nesanti brāhmaṇānaṃ. Saccavacanaṃ siyāti ‘‘brahmuno puttā’’tiādivacanaṃ saccaṃ yadi siyā, brāhmaṇīnaṃ…pe… mukhaṃ bhaveyya, na cetaṃ atthi.
11四种姓清净的注释
Catuvaṇṇasuddhivaṇṇanā
115「破口生之说」（Mukhacchedakavāda）指的是破斥‘婆罗门从大梵天之口出生’这种说法的言论。 「于圣位无能」（Ariyabhāve asamatthā）的意思是，这会带来非圣的状态。 「本性黑者」（Pakatikāḷakā）就是本性不清净。 「黑」（Kaṇha）就是染污、恼害。因此说，这就是苦的意思。
115.Mukhacchedakavādanti ‘‘brāhmaṇā mahābrahmuno mukhato jātā’’ti vādassa chedakavādaṃ. Ariyabhāve asamatthāti anariyabhāvāvahā. Pakatikāḷakāti sabhāveneva na suddhā. Kaṇhoti kiliṭṭho upatāpako. Tenāha ‘‘dukkhoti attho’’ti.
10「白性」（Sukkabhāva）就是清净的意思，所以说‘以无烦恼的状态为洁白’。 「白」（Sukka）是指不染污、不恼害，所以说‘这就是乐的意思’。
Sukkabhāvo nāma parisuddhatāti āha ‘‘nikkilesabhāvena paṇḍarā’’ti. Sukkoti na kiliṭṭho anupatāpakoti vuttaṃ ‘‘sukhoti attho’’ti.
116「双混杂」（Ubhayavokiṇṇa）是因为词语的颠倒而说的，所以解释为‘在两者混杂之中’。 「混杂」（Missībhūta）是指像这样：‘有时是黑法，有时是白法’，在同一个心相续、同一个有身之中交替活动而混杂，并不是同时一起活动。 「此处」（Ettha）即是指前面所说的那些法，所以解释为‘在黑白法当中’。因为那些婆罗门既没有超越那些法，也没有能超越它们的修行方法，所以才说‘正在其中’。 「不承认」（Nānujānanti）是因为他们所说的与事实不符。所谓的「承认」就是随喜赞叹，为了显示没有这种承认，所以说「不随喜，不赞叹」。 「四姓」（Catunnaṃ vaṇṇānaṃ）在这里是一种表示区别的属格，或者是表示关联的属格。而那些婆罗门，跟阿拉汉连一小部分相似的地方都没有，由于这个原因，那些有智慧、说真实语的佛陀等圣者们，绝不承认他们那套‘婆罗门才是最高种姓’的说法。
116.Ubhayavokiṇṇeti vacanavipallāsena vuttanti āha ‘‘ubhayesu vokiṇṇesū’’ti. Missībhūtesūti ‘‘kadāci kaṇhā dhammā, kadāci sukkā dhammā’’ti evaṃ ekasmiṃ santāne, ekasmiṃyeva ca attabhāve pavattiyā missībhūtesu, na pana ekajjhaṃ pavattiyā. Etthāti anantaravuttadhammāva anvādhiṭṭhāti āha ‘‘kaṇhasukkadhammesū’’ti. Yasmā ca te brāhmaṇā na ceva te dhamme atikkantā, yāya ca paṭipadāya atikkameyyuṃ, sāpi tesaṃ paṭipadā natthi, tasmā vuttaṃ ‘‘vattamānāpī’’ti. Nānujānanti ayathābhuccavādabhāvato. Anujānanañca nāma abbhanumodananti tadabhāvaṃ dassentena ‘‘nānumodanti, na pasaṃsantī’’ti vuttaṃ. Catunnaṃ vaṇṇānanti niddhāraṇe sāmivacanaṃ. Tesanti pana sambandhepi vā sāmivacanaṃ. Te ca brāhmaṇā na evarūpā na edisā, yādiso arahā ekadesenāpi tena tesaṃ sadisatābhāvato, tasmā tena kāraṇena nesaṃ brāhmaṇānaṃ ‘‘brāhmaṇova seṭṭho vaṇṇo’’ti vādaṃ viññū yathābhūtavādino buddhādayo ariyā nānujānanti.
12「远离等」（Ārakattādīhi）这里应这样了解其意义：因为远离烦恼、已彻底断除，所以称为「远」（arahaṃ）；因为已杀尽烦恼敌，所以称为「杀敌」（arahaṃ）；因为已破坏轮回之辐，所以称为「破辐」（arahaṃ）；因为值得接受资具等供养，所以称为「值得」（arahaṃ）；因为没有丝毫作恶的隐瞒，所以称为「无隐秘」（arahaṃ）。这只是此处的略说，详细内容应按照《清净道论》及其注释中所说的方式来了解。「诸漏已尽」（Āsavānaṃ khīṇa）即四种漏无余断尽。「梵行住」（Brahmacariyavāsa）就是道的梵行住。因为这一住已经圆满完成，所以叫作「住满者」（vutthavāso）；或者因为已经住于十种圣住，所以叫作「住满者」。有经是这样说的：
Ārakattādīhīti ettha kilesānaṃ ārakattā pahīnabhāvato dūrattā arahaṃ, kilesārīnaṃ hatattā arahaṃ, saṃsāracakkassa arānaṃ hatattā arahaṃ, paccayādīnaṃ arahattā arahaṃ, pāpakaraṇe rahābhāvena arahanti evamattho veditabbo. Ayamettha saṅkhepo, vitthāro pana visuddhimagge (visuddhi. 1.125 ādayo), taṃ saṃvaṇṇanāsu (visuddhi. ṭī. 1.124) ca vuttanayena veditabbo . Āsavānaṃ khīṇattāti catunnampi āsavānaṃ anavasesato pahīnattā. Brahmacariyavāsanti maggabrahmacariyavāsaṃ. Tassa vāsassa pariyositattā vutthavāso, dasannampi vā ariyavāsānaṃ vutthattā vutthavāso. Vuttañhetaṃ –
13「诸比丘，有这十种圣住，圣者们过去曾住、现在正住、未来当住。哪十种呢？就是一位比丘已舍断五支，具足六支，有一护，有四依，已舍断各别真实，已完全舍断寻求，意向无浊，身行轻安，心善解脱，慧善解脱。诸比丘，这就是十种圣住。」
‘‘Dasayime, bhikkhave, ariyāvāsā, yadariyā āvasiṃsu vā āvasanti vā āvasissanti vā. Katame dasa? Idha, bhikkhave, bhikkhu pañcaṅgavippahīno hoti chaḷaṅgasamannāgato ekārakkho caturāpasseno panuṇṇapaccekasacco samavayasaṭhesano anāvilasaṅkappo passaddhakāyasaṅkhāro suvimuttacitto suvimuttapañño. Ime kho, bhikkhave, dasa ariyāvāsā’’ti (a. ni. 10.19).
14「住满者」(vusitavā)：或者，“住”(Vussati)就是已住，指圣道和圣果；拥有此者，依最高级表达的意趣，阿罗汉被称为“住满者”。「应作」(Karaṇīya)指遍知、断除、作证、修习——这些是想要彻底终结苦的人必须去做的。而因为依四条圣道，在四圣谛上各自应该做的已经完成，所以经典上说：“通过四条……成为应作已作者”(catūhi… katakaraṇīyo)。「重担」(Bhārā)：因令沉没之义，如同担子一样，所以称为重担，指的是烦恼和各蕴。正如经中所说：“所谓的重担，就是指五蕴。”(bhārā have pañcakkhandhā, 《相应部》3.22)。「已卸下」(ohārita)指已移除。「自利」(sadattha)：在“sako attho sadattho”中，“da”这个音是连声字。虽然邪见等也是结，但渴爱在有(轮回)方面的结缚作用尤其殊胜，正如经中所说：“那些被无明盖遮蔽、被渴爱之结捆绑的众生。”(avijjānīvaraṇānaṃ sattānaṃ taṇhāsaṃyojanānaṃ, 《相应部》2.125 等)。因此，渴爱在经中被说为苦集圣谛，所以这里说“有结(bhavasaṃyojana)就是指渴爱(taṇhā)”。「以正智解脱」(Sammadaññā vimutto)：指依靠正智——也就是究竟的道慧，如实地、正确地了知一切当知之事，了知后便获得解脱。「于此世」(Imasmiṃ loke)：指在这个有情世间。「于此有身」(Idhattabhāve)：指在这一期生命中。「于彼有身」(parattabhāve)：指在下一期生命中；也就是此世与他世的意思。
Vussatīti vā vusitaṃ, ariyamaggo, ariyaphalañca, taṃ etassa atthīti atisayavacanicchāvasena arahā ‘‘vusitavā’’ti vutto. Karaṇīyaṃ nāma pariññāpahānasacchikiriyābhāvanā dukkhassantaṃ kātukāmehi ekantato kattabbattā, taṃ pana yasmā catūhi maggehi paccekaṃ catūsu saccesu kātabbaṃ kataṃ, tasmā vuttaṃ ‘‘catūhi…pe… katakaraṇīyo’’ti. Osīdāpanaṭṭhena bhārā viyāti bhārā, kilesā, khandhā ca. Vuttañhi ‘‘bhārā have pañcakkhandhā’’ti (saṃ. ni. 3.22) ohāritoti apanīto. Sako attho sadatthoti ettha da-kāro padasandhikaro. Kāmaṃ diṭṭhiādayopi saṃyojanāni eva, tathāpi taṇhāya bhavasaṃyojanaṭṭho sātisayo. Yathāha ‘‘avijjānīvaraṇānaṃ sattānaṃ taṇhāsaṃyojanāna’’nti. (Saṃ. ni. 2.125, 126, 127, 132, 134, 136, 142; 3.5.520; kathā. 75) tato sā eva sutte (dī. ni. 2.400; ma. ni. 1.93, 133; 3.373; saṃ. ni. 3.1081; paṭi. ma. 1.34 ādayo) samudayasaccabhāvena vuttā, tasmā vuttaṃ ‘‘bhavasaṃyojanaṃ vuccati taṇhā’’ti. Sammadaññā vimuttoti sammā aññāya jānanabhūtāya aggamaggapaññāya sammā yathābhūtaṃ yaṃ yathā jānitabbaṃ, taṃ tathā jānitvā vimutto. Imasmiṃ loketi imasmiṃ sattaloke. Idhattabhāveti imasmiṃ attabhāve, parattabhāveti parasmiṃ attabhāve, idhaloke, paraloke cāti attho.
117「无间隔」(Antaravirahitā)：指没有区分、无差别，因此说“与自己同类的家族一样”(attano kulena sadisā)。「随行」(Anuyantī)：指追随者，追随者即是随行众，即随顺者，因此说“自在魔等”(vasavattino)。
117.Antaravirahitāti vibhāgavirahitā. Tenāha ‘‘attano kulena sadisā’’ti. Anuyantīti anuyantā, anuyantā eva ānuyantā, anuvattakā. Tenāha ‘‘vasavattino’’ti.
118「安住」(Niviṭṭhā)：指对于可信的对象，以进入的方式而安住。正因如此，更进一步地深入安住，所以称为「强安住」(abhiniviṭṭhā)。「不动立」(Acalaṭṭhitā)：指处于不可动摇的状态。
118.Niviṭṭhāti saddheyyavatthusmiṃ anupavisanavasena niviṭṭhā. Tato eva tasmiṃ adhikaṃ nivisanato abhiniviṭṭhā. Acalaṭṭhitāti acalabhāve ṭhitā.
17「那」(Yaṃ)：指对应该说的法不忆持、不现证其义而进行讲述，这种情况不可能、没有原因，因为如来在菩提树下就已经彻底断除这种行为了。「为了生起破坏」(Vicchindajananattha)：意思是为了生起对三宝信心的破坏，也就是使其产生变异。「他」(So)：指魔罗。「无法作妄语」(Musāvādaṃ kātuṃ nāsakkhi)：在已证果的圣弟子面前，魔罗无法说谎，所以承认“是的，我是魔”。“于宝石地”(Silāpathaviyanti)：指由宝石构成的石板地。据说环绕须弥山的地域是由七宝构成的，也有人说是“金制的”，其范围广大，纵广高耸都有数千由旬，极其稳固不动。“你为何在此？”(Kiṃ tvaṃ ettha)：指你是因为什么原因在这里。「立」(Ṭhito)：指弹了一下手指。「无法站立」(Ṭhātuṃ asakkonto)：指在圣弟子面前站不住脚。这确实就是证得圣法的威力：即使拥有大神力的魔罗，也无法正面与之对抗。
Yanti yaṃ kathetabbadhammaṃ anupadhāretvā, tadatthañca appaccakkhaṃ katvā kathanaṃ, etaṃ aṭṭhānaṃ akāraṇaṃ tassa bodhimūleyeva samucchinnattā. Vicchindajananatthanti ratanattayasaddhāya vicchindassa uppādanatthaṃ, aññathattāyāti attho. Soti māro. Musāvādaṃ kātuṃ nāsakkhīti āgataphalassa ariyasāvakassa purato musā vattuṃ na visahi, tasmā āma mārosmīti paṭijāni. Silāpathaviyanti ratanamayasilāpathaviyaṃ. Sineruṃ kira parivāretvā ṭhito bhūmippadeso sattaratanamayo, ‘‘suvaṇṇamayo’’ti keci, sā vitthārato, ubbedhato anekayojanasahassaparimāṇā ativiya niccalā. Kiṃ tvaṃ etthāti kiṃ kāraṇā tvaṃ ettha. ‘‘Ṭhito’’ti accharaṃ pahari. Ṭhātuṃ asakkontoti ariyasāvakassa purato ṭhātuṃ asakkonto. Ayañhi ariyadhammādhigamassa ānubhāvo, yaṃ māropi nāma mahānubhāvo ujukaṃ paṭipparituṃ na sakkoti.
18「道为根本」(maggamūla)：道本身就是根本，这是属于他的。因为已生起，所以说「已生起」(sañjātattā, uppannattā)。通过道的根本，他在已建立的相续中获得了安立，所以说「已得安立」(patiṭṭhitasantāne laddhapatiṭṭhā)。依靠世尊的教法，以圣位之诞生而出生，所以被称为「依靠世尊，生于圣位」(bhagavantaṃ nissāya ariyabhūmiyaṃ jāto)。「住在胸口」(ure vasitvā)：这是就法音从胸口发起而说的；或者，因为是由胸口的精进所生的殊胜而生，所以说是「亲生之子」(oraso)。由于是从口中所生，所以称为「从口生」(mukhato jāto)。就像虽然在因与能因之中，但在表达上也能把能因当作因一样，比如“用草煮熟了饭”。也有人说：“因为是从解脱门出生，所以说从口生”，对此也应依据之前说的理趣来理解其义。依前一种含义，在胎生、湿生、口生这三种关系中，是用口生的关系来阐明世尊之子的身份。而通过这两种含义，都揭示了“由法所生”的本质。证得圣法之后，随之转起的相续蕴聚，应知为「从圣法生」(ariyadhammato jāto)；或者，依靠圣法(道与果)并以此为亲依止而生起的一切法之流，都可理解为「从圣法生」。然而，由于这些圣法的功能尚未完成，因此仅就其以圣位再生而言，说「因为从圣法生」(ariyadhammato jātattā)。由于其功能已圆满，就那样圆满地出生而言，说「被创造的」(nimmitattā)，由此而有“法生、法所创造”(dhammajo dhammanimmito)之说。另有异读作：“他接受九种出世间法的赠与，所以是法之嗣子”(Navalokuttaradhammadāyaṃ ādiyatīti dhammadāyādo)。对于“我是世尊之子”(bhagavatomhiputto)等语句，解释其含义，就是在阐明其真实意义。如来的戒等法蕴不与其他人共通，其整体安立即是法身(dhammakāya)，这无需多言；但为了显示堪为导师的如来之法身，他先自己提问：“为什么说如来是法身？”(kasmā tathāgato dhammakāyoti vutto)，然后以“因为如来……”(tathāgato hi)等句解释其义。用心思考后(hadayena cintetvā)：为了觉悟那些已近前的有缘众生，心里想：“我要为这个人说法”，这样用心思考后。用言语导出(vācāya abhinīharī)：以宣说正法的言语，用如同迦陵频伽鸟鸣般优美的梵音，随顺众生的心性，将有益之义引导、呈现给他们。正因如此(tena)，因为这种随顺正法的决心。对于他(assa)，即如来。由于是法所成(dhammamayattā)，即是法的本体。这里所意指的法，因其最尊贵而称为“梵体”，所以说：「正因为是法身，所以才是梵身」(dhammakāyattā eva brahmakāyo)。完全舍弃非法，毫无剩余地唯是法之实体，所以是「法实体」(dhammabhūto)。而这样的状态，就其自性而言，就是法本身，所以也表述为「法自性」(dhammasabhāvo)。
Maggo eva mūlaṃ maggamūlaṃ, tassa. Sañjātattā uppannattā. Tena maggamūlena patiṭṭhitasantāne laddhapatiṭṭhā. Bhagavato desanādhammaṃ nissāya ariyāya jātiyā jāto ‘‘bhagavantaṃ nissāya ariyabhūmiyaṃ jāto’’ti vutto. ‘‘Ure vasitvā’’ti idaṃ dhammaghosassa urato samuṭṭhānatāya vuttaṃ. Ure vāyāmajanitābhijātitāya vā oraso. Mukhato jātena jāto ‘‘mukhato jāto’’ti vutto. Kāraṇakāraṇepi hi kāraṇe viya vohāro hoti ‘‘tiṇehi bhattaṃ siddha’’nti. Keci pana ‘‘vimokkhamukhassa vasena jātattā mukhato jāto’’ti vadanti, tatthāpi vuttanayeneva attho veditabbo. Purimenatthena yonijo, sedajo, mukhajoti tīsu sambandhesu mukhajena sambandhena bhagavato puttabhāvo vibhāvito. Atthadvayenāpi dhammajabhāvoyeva dīpito. Ariyadhammappattito laddhaviseso hutvā pavatto taduttarakāliko khandhasantāno ‘‘ariyadhammato jāto’’ti veditabbo, ariyadhammaṃ vā maggaphalaṃ nissāya, upanissāya ca jāto sabbopi dhammappabandho ‘‘ariyadhammato jāto’’ti gahetabbo. Tesaṃ pana ariyadhammānaṃ apariyositakiccatāya ariyabhāvena abhinibbattimattaṃ upādāya ‘‘ariyadhammato jātattā’’ti vuttaṃ. Pariyositakiccatāya tathā nibbattipāripūriṃ upādāya ‘‘nimmitattā’’ti vuttaṃ, yato ‘‘dhammajo dhammanimmito’’ti vuttaṃ. ‘‘Navalokuttaradhammadāyaṃ ādiyatīti dhammadāyādo’’ tipi pāṭho. Assāti ‘‘bhagavatomhiputto’’tiādinā vuttassa vākyassa. Atthaṃ dassentoti bhāvatthaṃ pakāsento. Tathāgatassa anaññasādhāraṇasīlādidhammakkhandhassa samūhanivesavasena dhammakāyatāya na kiñci vattabbaṃ atthi, satthuṭṭhāniyassa pana dhammakāyataṃ dassetuṃ ‘‘kasmā tathāgato dhammakāyoti vutto’’ti sayameva pucchaṃ samuṭṭhāpetvā ‘‘tathāgato hī’’tiādinā tamatthaṃ vissajjeti. Hadayena cintetvāti ‘‘imaṃ dhammaṃ imassa desessāmī’’ti tassa upagatassa veneyyajanassa bodhanatthaṃ cittena cintetvā. Vācāya abhinīharīti saddhammadesanāvācāya karavīkarutamañjunā brahmassarena veneyyasantānābhimukhaṃ tadajjhāsayānurūpaṃ hitamatthaṃ nīhari upanesi. Tenāti tena kāraṇena evaṃsaddhammādhimuttibhāvena. Assāti tathāgatassa. Dhammamayattāti dhammabhūtattā. Idhādhippetadhammo seṭṭhaṭṭhena brahmabhūtoti āha ‘‘dhammakāyattā eva brahmakāyo’’ti. Sabbaso adhammaṃ pajahitvā anavasesato dhammo eva bhūtoti dhammabhūto. Tathārūpo ca yasmā sabhāvato dhammo evāti vattabbataṃ arahatīti āha ‘‘dhammasabhāvo’’ti.
119「断除最高论」(Seṭṭhacchedakavāda)：指对那种认为“婆罗门才是最高种姓”(brāhmaṇova seṭṭho vaṇṇo)等说法的驳斥。以另一种方式(aparena pi nayena)：指与上述驳斥方式不同的、通过展示古时世界起源的方式。为了显示「断除最高……」(Seṭṭhaccheda…pe… dassetunti)：即为了显示，对那种所谓“婆罗门才是最高种姓，其他种姓则低劣”、“婆罗门是梵天之子、亲生子、从口出生、梵天所生”的邪见进行破除，因为这是在破除出身论婆罗门的最高地位，所以称为断除最高论。
119.Seṭṭhacchedakavādanti ‘‘brāhmaṇova seṭṭho vaṇṇo’’ti (dī. ni. 3.116) evaṃ vuttaseṭṭhabhāvacchedakavādaṃ. Aparenapi nayenāti yathāvuttaseṭṭhacchedakavādato aparenapi porāṇakalokuppattidassananayena. Seṭṭhaccheda…pe… dassetunti sopi hi ‘‘brāhmaṇova seṭṭho vaṇṇo, hīnā aññe vaṇṇā’’ti, ‘‘brāhmaṇā brahmuno puttā orasā mukhato jātā brahmajā’’ti (dī. ni. 3.114) ca evaṃ pavattāya micchādiṭṭhiyā viniveṭhano jātibrāhmaṇānaṃ seṭṭhabhāvassa chedanato seṭṭhacchedanavādo nāma hotīti dassetunti attho.
20「这种状态」(Itthabhāvaṃ)：指这种人类的存在形态。因为通常的表述常用来特指殊胜的情况，或者这个含义应由上下文来界定。「单由心念所生」(Manenevanibbattā)：指不依靠外在条件，纯粹由近行禅那之心所生。他们以那种近行禅那的思心所生于该处；那种思心所由于镇伏了五盖等而具有殊胜的活动特征，所以它的果报就如禅那之果一般殊胜，因此说“‘如同在梵天世界一样……’”(brahmaloke viyā)等。「自带光明」(Sayaṃpabhā)：在那里，不需要日月等光亮，自己就能散发出光明驱散黑暗；「行于空中」(antalikkhacarā)：指在天空、虚空中行走；「净妙、住于净妙」(subhaṭṭhāyin)：不像其他欲界有情那样身体和活动处有不净，因此是净妙的，并且安住于这净妙之中。
Itthabhāvanti imaṃ pakārataṃ manussabhāvaṃ. Sāmaññajotanā hi visese avatiṭṭhati, pakaraṇavasena vā ayamattho avacchinno daṭṭhabbo. Manenevanibbattāti bāhirapaccayena vinā kevalaṃ upacārajhānamanasāva nibbattā. Yāya upacārajjhānacetanāya te tattha nibbattā, nīvaraṇavikkhambhanādinā uḷāro tassā pavattiviseso, tasmā jhānaphalakappo tassā phalavisesoti āha ‘‘brahmaloke viyā’’tiādi. ‘‘Sayaṃpabhā’’ti padānaṃ tattha sūriyālokādīhi vinā andhakāraṃ vidhamantā sayameva pabhāsantīti sayaṃpabhā, antalikkhe ākāse carantīti antalikkhacarā, tadaññakāmāvacarasattānaṃ viya sarīrassa vicaraṇaṭṭhānassa asubhatābhāvato subhaṃ, subheva tiṭṭhantīti subhaṭṭhāyinoti attho veditabbo.
24地味出现之释义(Rasapathavipātubhāvavaṇṇanā)
Rasapathavipātubhāvavaṇṇanā
120「一切轮围」(Sabbaṃ cakkavāḷaṃ)：指毫无遗漏的、共计一百千万亿个轮围。「均匀地」(Samatanī)：意思是覆盖、遍满。而它之所以在那片水域中得以安立，因此说「安立」(patiṭṭhahī)，即确立、站稳。「色泽具足」(Vaṇṇenasampannā)：指拥有了完备、美好的颜色。「无苍蝇及蝇卵」(Makkhikaṇḍakarahitaṃ)：指离开了苍蝇以及它们的卵，不受侵扰。
120.Sabbaṃ cakkavāḷanti anavasesaṃ koṭisatasahassaṃ cakkavāḷaṃ. Samatanīti sañchādentī vipphari, sā pana tasmiṃ udake patiṭṭhitā ahosīti āha ‘‘patiṭṭhahī’’ti. Vaṇṇenasampannāti sampannavaṇṇā. Makkhikaṇḍakarahitanti makkhikāhi ca tāsaṃ aṇḍakehi ca rahitaṃ.
22在过去无间隔的劫中，他也同样如此贪婪。为什么？为了显示：由于如此长久以来所熏习的贪婪习性之力，他在最开始就做了那样的事。‘这是什么？’他说：‘颜色和香气，这个倒已经知道了，可是，在味道上，这东西究竟会怎么样呢？’他这么说着，心中生起了疑惑。‘住’(Tiṭṭhatī)：指站立不动，也就是停下来。
Atītānantarepi kappe loloyeva. Kasmā? Evaṃ ciraparicitalolatāvasena sabbapaṭhamaṃ tathā akāsīti dasseti. Kimevidanti ‘‘vaṇṇato, gandhato ca tāva ñātaṃ, rasato pana kimevidaṃ bhavissatī’’ti saṃsayajāto vadati. Tiṭṭhatīti aṭṭhāsi.
27日月天子等出现之释义。
Candimasūriyādipātubhāvavaṇṇanā
121「作食团者」(Āluppakārakaṃ)这里，āluppa这个词是食团(ālopa)的同义词，所以解释为「作食团已」(ālopaṃ katvā)，也就是把食物做成团状。即便是对于当下存在的日月天子，世间人也会生起迷惑。为了破除这种迷惑，便借由“但它们是……”(ko pana tesaṃ)等，列取了八个问答。其中，「它们」(tesaṃ)指代日月天子。「为何」(kasmī)是在什么地方、在什么位置。「谁在上」(Ko uparī)，通过这句话，谁在下的意思也就一并说出来了。同样地，「谁走得快」(ko sīghaṃ gacchatī)，以此，谁走得慢的意思也一并说出。「道」(Vīthiyo)：指运行的轨道。「从一」(Ekato)：指在同一刹那间出现。然而，当太阳的圆轮沉没时，月亮的圆轮就显现了。或说「知其所欲已」(Chandaṃ ñatvā vā)，犹如知道了他的喜好之后。
121.Āluppakārakanti ettha ālopapariyāyo āluppa-saddoti āha ‘‘ālopaṃ katvā’’ti. Paccakkhabhūtānampi candimasūriyānaṃ pavattiyaṃ lokiyānaṃ sammoho hoti, taṃ vidhamituṃ ‘‘ko pana tesa’’ntiādinā aṭṭha pañhāvissajjanāni gahitāni. Tattha tesanti candimasūriyānaṃ. Kasminti kasmiṃ ṭhāne. ‘‘Ko uparī’’ti eteneva ko heṭṭhāti ayamattho vuttoyeva. Tathā ‘‘ko sīghaṃ gacchatī’’ti iminā ko saṇikaṃ gacchatīti ayampi attho vuttoyeva. Vīthiyoti gamanavīthiyo. Ekatoti ekasmiṃ khaṇe pātubhavanti. Sūriyamaṇḍale pana atthaṅgate candamaṇḍalaṃ paññāyittha. Chandaṃ ñatvā vāti ruciṃ ñatvā viya.
24「两者」(Ubhayaṃ)：即内部与外部。
Ubhayanti anto, bahi ca.
25「正直」(Ujukaṃ)：从其长度、宽度和高度来说，都是笔直端正的。「圆」(Parimaṇḍalato)：指它的周边是圆形的。
Ujukanti āyāmato, vitthārato, ubbedhato ca. Parimaṇḍalatoti parikkhepato.
26月亮在朔日与太阳同行，此后每日逐渐滞后一小段，到了望日便刚好滞后一半的行程，因此月亮的直线运动是迟缓的。而它的横向运动则显得迅速，因为在同一个月内，有时见它位于南方，有时见于北方。“于两侧”这个说法，是依多数情况而言。事实上，星星在月亮之前、之后及横向都会运行。「自处」(Attano ṭhānaṃ)指它自己运行的地方。由于月亮是依着自己的轨道运行，所以不会偏离。太阳直线运动的迅速，是相对月亮的运行来说才得以了解的。横向运动，是指从南方往北方、再从北方往南方的运行，这却很迟缓，因为要经过六六三十六个月才能完成。「彼」(So)指太阳。「于黑分布萨日」(Kāḷapakkhauposathato)：指在黑半月的布萨日与月亮一同运行之后，从此往后。「于初日」(Pāṭipadadivase)：指白半月的第一天。因为太阳自己走得快，而月亮走得慢，太阳便超越了月亮而行。这时在西方，它显现得如同一条细线。「直至布萨日」(Yāva uposathadivasā)，即一直到白半月的布萨日为止。“月亮逐渐增大”这个说法，是因为太阳的光线从上方照射下来，月亮自身的阴影在下方运行，由于太阳日渐远离，阴影也就逐日衰减，使得月轮的区域看似在一天天变大，所以说它「逐渐增大」。到了布萨日，也就是满月时，它就变得圆满了，意思是整个月轮完整地显现出来。「追赶而捉持」(Dhāvitvā gaṇhāti)：因为月亮运行迟缓，而太阳自己运行迅速，所以太阳追上了它。“逐渐亏缺”这里，应当依照前述“逐渐增大”的解释方法来理解。只不过在那里，是因为阴影衰减，月轮看似增大；而在这里，是因为阴影增长，月轮看似亏缺。
Ujukaṃ saṇikaṃ gacchati amāvāsiyaṃ sūriyena saddhiṃ gacchanto divase divase thokaṃ thokaṃ ohīyanto puṇṇamāsiyaṃ upaḍḍhamaggameva ohīyanato. Tiriyaṃ sīghaṃ gacchati ekasmimpi māse kadāci dakkhiṇato, kadāci uttarato dassanato. ‘‘Dvīsu passesū’’ti idaṃ yebhuyyavasena vuttaṃ. Candassa purato, pacchato, samañca tārakā gacchantiyeva. Attano ṭhānanti attano gamanaṭṭhānaṃ. Na vijahanti attano vīthiyāva gacchanato. Sūriyassa ujukaṃ gamanassa sīghatā candassa gamanaṃ upādāya veditabbā. Tiriyaṃ gamanaṃ dakkhiṇadisato uttaradisāya, uttaradisato ca dakkhiṇadisāya gamanaṃ dandhaṃ chahi chahi māsehi ijjhanato. Soti sūriyo. Kāḷapakkhauposathatoti kāḷapakkhe uposathe candena saheva gantvā tato paraṃ. Pāṭipadadivaseti sukkapakkhapāṭipadadivase. Ohāya gacchati attano sīghagāmitāya, tassa ca dandhagāmitāya. Lekhāviya paññāyati pacchimadisāyaṃ. Yāva uposathadivasāti yāva sukkapakkhauposathadivasā. ‘‘Cando anukkamena vaḍḍhitvā’’ti idaṃ uparibhāgato patitasūriyālokatāya heṭṭhato pavattāya sūriyassa dūrabhāvena divase divase anukkamena parihāyamānāya attano chāyāya vasena anukkamena candamaṇḍalappadesassa vaḍḍhamānassa viya dissamānatāya vuttaṃ, tasmā anukkamena vaḍḍhitvā viya. Uposathadivase puṇṇamāyaṃ paripuṇṇo hoti, paripuṇṇamaṇḍalo hutvā dissatīti attho. Dhāvitvā gaṇhāti candassa dandhagatitāya, attano ca sīghagatitāya. Anukkamena hāyitvāti ettha ‘‘anukkamena vaḍḍhitvā’’ti ettha vuttanayena attho veditabbo. Tattha pana chāyāya hāyamānatāya maṇḍalaṃ vaḍḍhamānaṃ viya dissati, idha chāyāya vaḍḍhamānatāya maṇḍalaṃ hāyamānaṃ viya dissati.
27当太阳沿着某条轨道运行时，那些主管降雨的雨云天子因为受不了太阳的热恼，便不从自己的天宫出来，沉溺于游戏而不四处游走；据说那时，太阳的天宫会从通常的轨道下降而运行。由于太阳下降着运行，月亮的天宫也因为跟随其动向而下降着运行。因此，那条轨道因为没有水，不适合羊行走，就被赋予了「羊路」的名称。然而，当太阳沿着另一条轨道运行时，雨云天子因为没有了太阳的热恼，便频频从自己的天宫里出来，沉溺于游戏，到处游走；据说那时，太阳的天宫会从通常的轨道上升而运行。由于太阳上升着运行，月亮的天宫也因为跟随其动向而上升着运行。之所以会跟随，是因为同速的风轮推迫着月亮天宫。因此，那条轨道因为水很多，适合龙活动，就被赋予了「龙路」的名称。当太阳既不上升，也不下降，只依着通常的轨道运行时，那些雨云天子便会应着时节、随着自己的喜好从天宫出来，安乐地游走。由此，世间适时下雨，季节变得均匀调和。以这种均匀调和为因，日月天子的这类运行，因为很适合牛，就被赋予了「牛路」的名称。因此，说到“羊路”等等。
Yāya vīthiyā sūriye gacchante vassavalāhakā devaputtā sūriyābhitāpasantattā attano vimānato na nikkhamanti, kīḷāpasutā hutvā na vicaranti, tadā kira sūriyassa vimānaṃ pakatimaggato adho otaritvā vicarati, tassa oruyha caraṇeneva candavimānampi adho oruyha carati taggatikattā, tasmā sā vīthi udakābhāvena ajānurūpatāya ‘‘ajavīthī’’ti samaññaṃ gatā. Yāya pana vīthiyā sūriye gacchante vassavalāhakā devaputtā sūriyābhitāpābhāvato abhiṇhaṃ attano vimānato bahi nikkhamitvā kīḷāpasutā ito cito ca vicaranti, tadā kira sūriyavimānaṃ pakatimaggato uddhaṃ āruhitvā vicarati, tassa uddhaṃ āruyha caraṇeneva candavimānampi uddhaṃ āruyha carati taggatikattā, taggatikatā ca samānagatinā vātamaṇḍalena vimānassa phellitabbattā, tasmā sā vīthi udakabahubhāvena nāgānurūpatāya ‘‘nāgavīthī’’ti samaññaṃ gatā. Yadā sūriyo uddhamanāruhanto, adho ca anotaranto pakatimaggeneva gacchati, tadā vassavalāhakā yathākālaṃ, yathāruci ca vimānato nikkhamitvā sukhena vicaranti, tena kālena kālaṃ vassanato loke utusamatā hoti, tāya utusamatāya hetubhūtāya sā candimasūriyānaṃ gati gavānurūpatāya ‘‘govīthī’’ti samaññaṃ gatā. Tena vuttaṃ ‘‘ajavīthī’’tiādi.
28这样，解答了“它们有几条路？”的问题后，为了解答“如何运行？”的问题，接着说了「月亮太阳」等。其中，「由须弥山外出」是指靠近须弥山、右绕它而行，然后从运行的道路向外，以横向移动朝向铁围山而出。「于内运行」是说：如此，六个月中每时每刻都在远离须弥山，从那里出来后到达铁围山附近；然后从那里，又是六个月中每时每刻都在远离铁围山，出来后到达须弥山附近，这样就在内部运行。现在为了展开这个概括的说法，而说了「以」等。依须弥山与铁围山中间的位置，以及须弥山中间的位置而运行，这就被称为「于须弥山附近运行」，并不是紧贴着须弥山的山顶边缘。「于铁围山附近运行」这里也是同样的道理。「以中间」指沿着须弥山与铁围山正中间的直道。「奇树月以中间」这里也是同样的道理。
Evaṃ ‘‘kati nesaṃ vīthiyo’’ti pañhaṃ vissajjetvā ‘‘kathaṃ vicarantī’’ti pañhaṃ vissajjetuṃ ‘‘candimasūriyā’’tiādi vuttaṃ. Tattha sineruto bahi nikkhamantīti sinerusamīpena taṃ padakkhiṇaṃ katvā gacchantā tato gamanavīthito bahi attano tiriyagamanena cakkavāḷābhimukhā nikkhamanti. Anto vicarantīti evaṃ cha māse khaṇe khaṇe sineruto apasakkanavasena tato nikkhamitvā cakkavāḷasamīpaṃ pattā, tatopi cha māse khaṇe khaṇe apasakkanavasena nikkhamitvā sinerusamīpaṃ pāpuṇantā anto vicaranti. Idāni tamevatthaṃ saṅkhepena vuttaṃ vivarituṃ ‘‘tehī’’tiādi vuttaṃ. Sinerussa, cakkavāḷassa ca yaṃ ṭhānaṃ vemajjhaṃ, tassa, sinerussa ca yaṃ ṭhānaṃ vemajjhaṃ, tena gacchantā ‘‘sinerusamīpenavicarantī’’ti vuttā, na sinerussa aggāḷindaallīnā. Cakkavāḷasamīpena caritvāti etthāpi eseva nayo. Majjhenāti sinerussa, cakkavāḷassa ca ujukaṃ vemajjhena maggena. Citramāse majjhenāti etthāpi eseva nayo.
29「以一次冲」指在一个时刻，或仅以自身的一次冲力。「正午」是说正是正午时分。因为那时，日轮虽然是正在上升的状态，但对于站在此洲的人来说，只看到它的一半；而对于站在郁单越的人来说，看到的则是它正在下落的状态。这样，其实就是在一个时刻，同时对三洲造光。
Ekappahārenāti ekavelāya, ekeneva vā attano ekappahārena. Majjhanhikoti ṭhitamajjhanhiko kālo hoti. Tadā hi sūriyamaṇḍalaṃ uggacchantaṃ hutvāpi imasmiṃ dīpe ṭhitassa upaḍḍhameva dissati, uttarakurūsu ṭhitassa ogacchantaṃ hutvā. Evañhi ekavelāyameva tīsu dīpesu ālokakaraṇaṃ.
30那些拥有“昴宿”等「星宿」名称的，它们也是星体形态，所以说「其余星宿形类」，意思是指那些被称为星宿的星体形态之外、剩下的星体形态。这两类都应该被理解为是诸天居住的宫殿。「夜」这个词，是因为在这段时间里声音止息、中断了，意思是指众生声音止息的时段。「昼」是因为众生在这段时间里游戏、闪耀。所谓的「月」，就像是丈量众生的寿命、为其划定终结一样，所以称为月。「季」的意思是让种种活动得以持续、运作。「年」的意思，就像是把种种众生以及法的运作都汇集起来，随着叙述而流转一样。
Yesu kattikādinakkhattasamaññā, tānipi tārakarūpāni yevāti vuttaṃ ‘‘sesatārakarūpāni cā’’ti, nakkhattasaññitatārakarūpato avasiṭṭhatārakarūpānīti attho. Ubhayānipi tāni devatānaṃ vasanakavimānānīti veditabbāni. Rā-saddo tiyati chijjati etthāti ratti, sattānaṃ saddassa vūpasamanakāloti attho. Dibbanti sattā kīḷanti jotanti etthāti divā. Sattānaṃ āyuṃ minanto viya siyati antaṃ karotīti māso. Taṃ taṃ kiriyaṃ arati vattetīti utu. Taṃ taṃ sattaṃ, dhammappavattiñca saṅgamma vadanto viya sarati vattetīti saṃvaccharo.
122“离弃”这个行为本身就是离弃，也就是离弃性。对于容貌的离弃就是「色泽离弃」，指的是容貌成就的消失，而这种消失的客观存在性，就被称为「色泽离弃性」，所以说它是「离弃状态」。「彼等」是指那些有端庄容貌的众生。「因慢的缘」是指以蔑视丑陋者为前提，过度地依仗自己的容貌，以产生的傲慢为缘，意思就是把执取傲慢作为相状。「味」是指被称作有味的事物，它具有殊胜的滋味，他们是出于随顺而那样说。「世间起源相传之说」意思是关于世间起源的、产生于世间起源的流传说法，也就是古老时代产生并代代相传的说法。也有读作“随落”的，意思相同。
122. Vivajjanaṃ vivajjo, so eva vevajjaṃ, vaṇṇassa vevajjaṃ vaṇṇavevajjaṃ, vaṇṇasampattiyā vigamo, tassa pana atthitā ‘‘vaṇṇavevajjatā’’ti vuttā. Tenāha ‘‘vivajjabhāvo’’ti. Tesanti vaṇṇavantānaṃ sattānaṃ. Atimānappaccayāti dubbaṇṇavambhanavasena atikkamma attano vaṇṇaṃ paṭicca mānapaccayā, mānasampaggaṇhananimittanti attho. Sātisayo raso etissā atthīti rasāti laddhamānāya, anubhāsiṃsūti anurodhavasena bhāsiṃsu. Lokuppattivaṃsakathanti lokuppattivaṃsajaṃ paveṇīkathaṃ, ādikāle uppannaṃ paveṇīāgatakathanti attho. ‘‘Anupatantī’’tipi pāṭho, so evattho.
37对地蕈出现等的解释
Bhūmipappaṭakapātubhāvādivaṇṇanā
123「成为如此者」指变成了像蘑菇一样的形状。
123.Ediso hutvāti ahicchattakasadiso hutvā.
124「步蔓」指的是一种名叫“步”的藤蔓植物，但是因为它具有完美的色泽、香气和味道，因此被称为「极妙蔓」。「管」就是管藤。「已食」就是已经消失、耗尽了。
124.Padālatāti ‘‘padā’’ti evaṃnāmā ekā latā, sā pana yasmā sampannavaṇṇagandharasā, tasmā ‘‘bhaddalatā’’ti vuttā. Nāḷikāti nāḷivalli. Ahāyīti nassi.
125「非耕熟」是指在不经耕作的土地上自然生长并成熟，就像野生稻那样自然长成而成熟。「糠」也被称为“细糠”。「壳」是指包裹着米粒而存在的硬皮，因为大米没有这两样东西，所以被称为「无糠、无壳」的稻谷。「已再生长」这句话是解释其成熟状态的原因。因为再生了，所以它成熟了。在某个地方傍晚收割了成熟的稻谷，第二天清晨那个地方又会重新长满成熟的稻谷，所以说「傍晚收割的地方清晨又熟了」等等。「已割」是指即使是收割过的地方，也由于他们业力的缘故，保持着如同未曾收割一样、不减少、完整无缺的状态，这不只是看上去如此，而是实际上就真实地以那样的状态存在着。
125.Akaṭṭhapākoti akaṭṭheyeva ṭhāne uppajjitvā paccanako, nīvāro viya sañjāto hutvā nippajjanakoti attho. Kaṇo ‘‘kuṇḍaka’’nti ca vuccati. Thusanti taṇḍulaṃ pariyonandhitvā ṭhitattaco, tadabhāvato ‘‘akaṇo, athuso’’ti sāli vutto. ‘‘Paṭivirūḷha’’nti idaṃ pakkabhāvassa kāraṇavacanaṃ. Paṭivirūḷhato hi taṃ pakkanti. Yasmiṃ ṭhāne sāyaṃ pakko sāli gahito, tadeva ṭhānaṃ dutiyadivase pāto pakkena sālinā paripuṇṇaṃ hutvā tiṭṭhatīti āha ‘‘sāyaṃ gahitaṭṭhānaṃ pāto pakkaṃ hotī’’tiādi. Alāyitanti lāyitaṭṭhānampi tesaṃ kammappaccayā alāyitameva hutvā anūnaṃ paripuṇṇameva paññāyati, na kevalaṃ paññāyanameva, atha kho tathābhūtameva hutvā tiṭṭhati.
41「女男相等现起之解说」：这是对女相、男相等特征如何显现的说明。
Itthipurisaliṅgādipātubhāvavaṇṇanā
126所谓「在人时」：这是指那些先前曾经投生为人者，由于现在对那境界的喜爱之力而得以生在那里，所以这么说。即使是天神，若在过去生曾经安住于女性身，而那一生中，若远离贪染等证得男子状态之缘不具足，那么在那一生便只会现起女相。所谓「男子状态之缘」，是指：通过对‘自身不自主、一切时都系属于他人、有垢染与欺诳、必须怀胎、本性生来就下劣、缺乏勇健的英雄气质、以及‘人少’而被人鄙视’等等这些过患进行省察之后，对女性身生起了‘这女性身已经够了！确实，安住于女性身之中，是不可能受用转轮王的祥瑞，不可能受用帝释、魔罗、梵天的祥瑞，不可能证得辟支菩提，也不可能证得正觉’——这样厌离女性身；又通过对‘远离了上述诸过患、具足了最胜的本性，所以这个名为‘男性’的状态是最殊胜、最上的。安住于此状态中，就能圆满这些成就’——这样对男子之身进行思察之后，发起誓愿；以及具备‘内心倾向于彼、斜向于彼、朝向于彼’等成为男子之身的缘的各种法。通过圆满并增长这些法。如果不思惟那些亲眼能见的、同类的现法利益，以及极其广大的后世无义，那么男子在对诸欲的邪行中，仅仅只是对女人生起期望所构成的那期望犯戒，由于果报的缘故，这期望犯戒便确实能招致女性身。因为心倾向、斜向、朝向于彼，从而成为那种喜爱的相，所以这么说：‘男子获得女性身，是依据欲邪行而获得的。’ 所谓「那时」：即如前面所说的世界最初形成之劫时。所谓「本性」：即以自性而言。所谓「对女人」：即对于前世曾是女人者。所谓「对男子」：此处也应将「本性」一词引来而进行连接理解。所谓「凝视者」：指那些靠近并注视的人，他们以内心有所期望、互相观看的方式，就如同在彼此之间生起了染着一般。所谓「贪热恼」：即由贪染所生的炽热苦恼。
126.‘‘Manussakāle’’ti idaṃ pubbe manussabhūtānaṃyeva tattha idāni nikantivasena uppatti hotīti katvā vuttaṃ, devatānampi purimajātiyaṃ itthibhāve ṭhitānaṃ tattha virāgādipurisattappaccaye asati tadā itthiliṅgameva pātubhavati. Purisattapaccayeti ‘‘attanopi anissaratā, sabbakālaṃ parāyattavuttitā, rajassalatā vañcatā, gabbhadhāraṇaṃ, paṭhamāya pakatiyā nihīnapakatitā, sūravīratābhāvo, ‘appakā janā’ti ‘hīḷetabbatā’ti evamādi ādīnavapaccavekkhaṇapubbakampi itthibhāve ‘alaṃ itthibhāvena, na hi itthibhāve ṭhatvā cakkavattisiriṃ, na sakkamārabrahmasiriyo paccanubhavituṃ, na paccekabodhiṃ, na sammāsambodhiṃ adhigantuṃ sakkā’ti evaṃ itthibhāvavirajjanaṃ, ‘yathāvuttaādīnavavirahato uttamapakatibhāvato sampadamidaṃ purisattaṃ nāma seṭṭhaṃ uttamaṃ, ettha ṭhatvā sakkā etā sampattiyo sampāpuṇitu’nti evaṃ purisattabhāve sambhāvanāpubbakaṃ patthanāṭhapanaṃ, ‘tattha ninnapoṇapabbhāracittatā’ti’’ evamādike purisabhāvassa paccayabhūte dhamme. Pūretvā vaḍḍhetvā. Paccakkhaṃ bhūtaṃ, sadisañca diṭṭhadhammikaṃ, samparāyikañca suvipulaṃ anatthaṃ acintetvā purisassa kāmesu micchācaraṇaṃ kevalaṃ itthiyaṃ āsāpatti phalenevāti āsāāpatti itthibhāvāvahāpi hotiyeva. Tanninnapoṇapabbhārabhāvena tannikantiyā nimittabhāvāpattitoti vuttaṃ ‘‘puriso itthattabhāvaṃ labhanto kāmesumicchācāraṃ nissāya labhatī’’ti. Tadāti yathāvutte paṭhamakappikakāle. Pakatiyāti sabhāvena. Mātugāmassāti purimattabhāve mātugāmabhūtassa. Purisassāti etthāpi ‘‘pakatiyā’’ti padaṃ ānetvā sambandhitabbaṃ. Upanijjhāyatanti upecca nijjhāyantānaṃ. Yathā aññamaññasmiṃ sārāgo uppajjati, evaṃ sāpekkhabhāvena olokentānaṃ. Rāgapariḷāhoti rāgajo pariḷāho.
36所谓「被导出者」：指的是成熟之后被导引而出。
Nibbuyhamānāyāti pariṇatā hutvā niyyamānāya.
44「淫欲法行之解说」：这是对行淫欲法之事的说明。
Methunadhammasamācāravaṇṇanā
127所谓‘连牛粪团般大小也不可得’，他们说这话的意图是：‘完全没有得到成婚之事’。所谓「应饮性」：指的是在这罪法之中，即因烦恼欲而有‘必须被饮用’的性质，就像去饮用某种可饮之物一样，极度地令其喜悦之后而受用；或者，「应饮性」的意思是，他们达到了受用的状态，去享用了。因为这里的‘pā’这个音就是受用的意思，而‘tabya’这个词则含有‘作者’的意义，所以整句的意思就是——随自己的喜好去受用、享用了。
127.Gomayapiṇḍamattampi nālatthāti sammadeva vivāhakammaṃ nālatthāti adhippāyena vadanti. Pātabyatanti tasmiṃ asaddhamme kilesakāmena pivitabbataṃ kiñci pivitabbavatthuṃ pivantā viya ativiya tosetvā paribhuñjitabbataṃ āpajjiṃsu, pātabyatanti vā paribhuñjanakataṃ āpajjiṃsu upagacchiṃsu. Paribhogattho hi ayaṃ pā-saddo, kattusādhano ca tabya-saddo, yathāruci paribhuñjiṃsūti attho.
38所谓「作储藏者」：就是‘做了储藏’的意思。其中的‘ka’音仅仅是为了扩充语词，所以说‘作储藏’。所谓「割裂」：即划分、切割开的意思。所谓「于各各之处」：就是在那些被运走存放的每一处地方。所谓「一堆一堆」：即一堆又一堆地堆放。
Sannidhikārakanti sannidhikāraṃ, ka-kāro padavaḍḍhanamattanti āha ‘‘sannidhiṃ katvā’’ti. Apadānanti avakhaṇḍanaṃ. Ekekasmiṃ ṭhāneti yattha yattha vahitaṃ, tasmiṃ tasmiṃ ekekasmiṃ ṭhāne. Gumbagumbāti puñjapuñjā.
47「稻谷分配之解说」：这是对分配稻谷一事的说明。
Sālivibhāgavaṇṇanā
128所谓「我们安立边界」：就是‘这一块土地属于某人，那一块土地属于某人’——像这样来作出明确的划分界限。所谓「以此为最上」：即以此为开始、为最初。
128.Sīmaṃ ṭhapeyyāmāti ‘‘ayaṃ bhūmibhāgo asukassa, ayaṃ bhūmibhāgo asukassā’’ti evaṃ paricchedaṃ kareyyāma. Taṃ aggaṃ katvāti taṃ ādiṃ katvā.
49《大选出王》的解说
Mahāsammatarājavaṇṇanā
130「应指出」（Pakāsetabbanti）意为出于过失应当指出。「应驱逐」（Khipitabbanti）指应当把他赶出去。所以佛经中说「应带走」（hāretabbaṃ），就是应该从众生群体中把他带走、驱逐出去。
130.Pakāsetabbanti dosavasena pakāsetabbaṃ. Khipitabbanti khepaṃ kātabbaṃ. Tenāha ‘‘hāretabba’’nti, sattanikāyato nīharitabbaṃ.
41“Nesaṃ”（他们的）是表示限定范围的属格词。
Nesanti niddhāraṇe sāmivacanaṃ.
131「文句」（akkharanti）指语法学。因为它被大众共同认可为确定后应当宣说，所以称为语法学（nirutti）；因为就在这语法学中成为惯用语、不在别处通行，所以也称为文句（akkhan）。同样地，因为可以计数，所以称为「数」（saṅkhā）；因为指示概念，所以称为「指示」（samaññā）；因为安立概念，所以称为「施设」（paññatti）；因为惯常使用，所以称为「惯用语」（vohāro）。「已再生」（uppannoti）指已经生起。「不唯是文句而已」（na kevalaṃ akkharamevāti）意为不单单是共称的名称而已。「田主」（khettasāminoti）指那些执取了各个地块之后安住其上的众生。「由三种阶层」（tīhi saṅkhehīti）指由三种业行所造、由刹帝利等三种阶层所执取的三种施设（阶层）。另有一些人说：“是由跟随刹帝利的婆罗门、居士、市民、乡民等三种居士所执取。”“殊胜”（agganti）是依所知而言，所以「殊胜家族」（aggaṃ kulanti）是指凭借所知而成为殊胜的家族。因为刹帝利家族是世间中最尊贵的，正如经中所说：“刹帝利是众人中的最上者，那些追寻族姓的人……”（《长部》1.277; 3.140; 《中部》2.30; 《相应部》1.182, 245）。不过，借助一体代说的修辞手法，文句的殊胜性也被赋予“刹帝利”这个词，所以经文里说“以殊胜知名的文句”（aggaññena akkharenāti）。现在，为了不借助一体代说，直接显示其义，而说“或者于殊胜中”（agge vā）等语句。
131.Akkharanti niruttiṃ. Sā hi mahājanena sammatoti niddhāretvā vattabbato nirutti , tasmiṃyeva nirūḷhabhāvato , aññattha asañcaraṇato akkharanti ca vuccati, tathā saṅkhātabbato saṅkhā, samaññāyatīti samaññā, paññāpanato paññatti, voharaṇato vohāro. Uppannoti pavatto. Na kevalaṃ akkharamevāti na kevalaṃ samaññākaraṇameva. Khettasāminoti taṃ taṃ bhūmibhāgaṃ pariggahetvā ṭhitasattā. Tīhi saṅkhehīti tividhakiriyābhisaṅkhatehi tīhi saṅkhehi khattiyādīhi tīhi vaṇṇehi pariggahitehi. ‘‘Khattiyānuyantabrāhmaṇagahapatikanegamajānapadehi tīhi gahapatīhi pariggahitehī’’ti ca vadanti. Agganti ñātenāti aggaṃ kulanti ñātena. Khattiyakulañhi loke sabbaseṭṭhaṃ. Yathāha ‘‘khattiyo seṭṭho janetasmiṃ, ye gottapaṭisārino’’ti, (dī. ni. 1.277; 3.140; ma. ni. 2.30; saṃ. ni. 1.182, 245) abhedopacārena pana akkharassa khattiyasaddassapi seṭṭhatāti pāḷiyaṃ ‘‘aggaññena akkharenā’’ti vuttaṃ. Idāni abhedopacārena vinā eva atthaṃ dassetuṃ ‘‘agge vā’’tiādi vuttaṃ.
53婆罗门众等的注释
Brāhmaṇamaṇḍalādivaṇṇanā
132为了先说明那以无造作的状态排除了不善法、因此被称为「婆罗门」的含义，经典中说了“舍弃了火炭”等语句。为了阐明这个意义，接着说“烧恼后”等。“那些，这些”是借助语句的颠倒来指称，所以解释说“这些就是那些”。「造作而作」指以心思作意的方式，相互间令对方变得殊胜，也指依靠婆罗门的仪轨力量而造作。「教读者」指为那些不知道如何依此写成论典的人讲述。「坐」指座位，即靠近坐着安住，因此说“居住”。「住」指消磨时光。这是为了点明舍弃了被视为低劣的禅修实践，转而专心于论典的学习。“被认为是殊胜的产生”指“持明者、善闻者、善婆罗门”，如此被视为殊胜的产生。
132. Yena anārambhabhāvena bāhitākusalā ‘‘brāhmaṇā’’ti vuttā, tameva tāva dassetuṃ pāḷiyaṃ ‘‘vītaṅgārā’’tiādi vuttanti tadatthaṃ dassento ‘‘pacitvā’’tiādimāha. Tamenanti vacanavipallāsena niddesoti āha ‘‘te ete’’ti. Abhisaṅkharontāti cittamantabhāvena aññamaññaṃ abhivisiṭṭhe karontā, brāhmaṇākappabhāvena saṅkharontā ca. Vācentāti paresaṃ kathentā, ye tathā ganthe kātuṃ na jānanti. Acchantīti āsanti, upavisantīti attho. Tenāha ‘‘vasantī’’ti. Acchentīti kālaṃ khepenti. Hīnasammataṃ jhānabhāvanānuyogaṃ chaḍḍetvā ganthe pasutatādīpanato. Seṭṭhasammataṃ jātaṃ ‘‘vedadharā sottiyā subrāhmaṇāti evaṃ seṭṭhasammataṃ jātaṃ.
133「采纳了淫欲法」（methunadhammaṃ samādiyitvāti）指以夫妻关系，一对一对地进入共住。「以商贾业等」（vāṇijakammādiketi）中的‘等’字包含了农耕业等。
133.Methunadhammaṃ samādiyitvāti jāyāpatikabhāvena dvayaṃ dvayaṃ nivāsaṃ ajjhupagantvā. Vāṇijakammādiketi ādi-saddena kasikammādiṃ saṅgaṇhāti.
134「由粗暴行为业、微劣行为业」指由迫害他人等粗暴行为业，以及由制箭、木工等微劣行为业。在「速疾地、速疾地、轻易地、轻易地、卑劣地去」这句话中，此处的“su-”是不变词，表示急速的意思，“dā-”表示谴责的意思，因此这样解释。
134.Luddācārakammakhuddācārakammunāti paraviheṭhanādiluddācārakammunā, naḷakāradārukammādikhuddācārakammunā ca. Suddanti ettha su-iti sīghatthe nipāto. Dā-iti garahaṇattheti āha ‘‘suddaṃ suddaṃ lahuṃ lahuṃ kucchitaṃ gacchantī’’ti.
135「曾存在」这一词，是为了显示这是依时间的颠倒而说的，所以经文说“存在啊”。这里的「以此」，指的是“婆悉吒，通过这四种圆轮，而有沙门圈的再生”这句话。「显示此」，是指显示出“所谓沙门圈……达到清净”这一层意义。如果“通过他们而有……的再生”这句话成立，那么不就等于是说，这四种圆轮是主要的，而沙门圈反而因为是从它们而再生的，就变成非主要的了吗？为了说明“并非如此”，佛陀才说“这些”等话。 「随顺沙门圈」，是指因为具足功德而变得殊胜。因为功德才是智者愿意随顺的原因，而不是因为良家出身、肤色之美，或者仅仅是言辞动听。因此说“只以法随顺，不非法随顺”。而这里所指的“法”，特指出世间法，因为正是凭此能从轮回中得到清净。因此应知，所说的“沙门圈”，正是指属于佛教的沙门团体。所以论中说“因为沙门圈……”等等。
135.Ahūti kālavipallāsavasena vuttanti dassento ‘‘hoti kho’’ti āha. Imināti ‘‘imehi kho, vāseṭṭha, catūhi maṇḍalehi samaṇamaṇḍalassa abhinibbatti hotī’’ti iminā vacanena. Imaṃ dassetīti samaṇamaṇḍalaṃ nāma…pe… suddhiṃ pāpuṇantīti imaṃ atthajātaṃ dasseti. Yadi imehi…pe… abhinibbatti hoti, evaṃ sante imāneva cattāri maṇḍalāni padhānāni, samaṇamaṇḍalaṃ appadhānaṃ tato abhinibbattattāti? Nayidamevanti dassetuṃ ‘‘imānī’’tiādi vuttaṃ. Samaṇamaṇḍalaṃ anuvattanti guṇehi visiṭṭhabhāvato. Guṇo hi viññūnaṃ anuvattanahetu, na kolaputtiyaṃ, vaṇṇapokkharatā, vākkaraṇamattaṃ vā. Tenāha ‘‘dhammeneva anuvattanti, no adhammenā’’ti. So dhammo ca lokuttarova adhippeto, yena saṃsārato visujjhati, tasmā samaṇamaṇḍalanti ca sāsanikameva samaṇagaṇaṃ vadatīti daṭṭhabbaṃ. Tenāha ‘‘samaṇamaṇḍalañhī’’tiādi.
58对恶行等相关说法的注释。
Duccaritādikathāvaṇṇanā
136「依邪见而采纳的业」，指的是透过“谁应被追随？那些阿耆尼祭等”这种祭祀仪轨等方式所发起的、诸如杀生之类的恶业。 「邪见业」，是指伴随着“此乃由信所证得的生天之道，依此道，有子者、无忧者前往”这类见解而发起的、与邪见相应的业。 「采纳」，指它那样生起运作，或者是指接受、亲近那种邪见。
136.Micchādiṭṭhivasena samādinnakammaṃ nāma ‘‘ko anubandhitabbo. Ajotaggisoṭṭhimiso’’tiādinā yaññavidhānādivasena pavattitaṃ hiṃsādipāpakammaṃ. Micchādiṭṭhikammassāti ‘‘esa saddhādhigato devayāno, yena yanti puttino visokā’’tiādinā pavattitassa micchādiṭṭhisahagatakammassa. Samādānaṃ tassa tathā pavattanaṃ, tassā vā diṭṭhiyā upagamanaṃ.
137「二种业作者」，指既造作善业也造作不善业的人。因为这两种业不会同时生起，所以说“有时”等。因为在同一个心识刹那中，一个有情相续流上不可能同时存在两种心，所以也就没有在同一刹那给予两种果报的可能。 然而，为了说明二种业作者如何可能体验到苦与乐，论中说“然而，由于那个人”等。「成为那样者」，指身体有残缺的人。 确实，已经造作并累积下来的善与不善两种业，就其本身性质而言，力量都是很强的，因此在临终时都会显现出来。其中，不善业因为得到助缘，会变得更为强大。因为诸如贪爱等特殊缘分，只会与不善业同类相应，而不会与善业相应。因此，在同样都是已经造下并累积、力量相等的善与不善业中，不善业由于得到了助缘而获得成熟果报的机会，就比善业更强大。即便是在这样的情况下，当不善业得到机会要给出果报时，善业也依然有机会。那个不善业就是在得到合适的缘之后，障碍了本该投生的善业，自己给予结生，令这个有情在畜生道再生。 关于“不善业更强大”这句话，这里是先按照“如果不善业更强大，它就障碍善业”这个道理来解释。然后，如果在这些业中善业更强大，那么善业就会障碍不善业，令有情在人道再生。这时，不善业就变成了在生命流转期间承受的果报，于是它会令这个人变成盲人、驼背、跛脚，或是被胃病等种种疾病折磨。这样，他在这一生中，就会体验到各种痛苦。这就是所谓的“成为体验苦乐者”。在这儿，有一个抉择分析：在之前所说的时刻（即临终时），以“或者”一词，表示当力量相等的善与不善业现前时，在临近死亡的那一刻，如果力量更强的善速行心流奔腾而起，它就按上述的道理，障碍现前的不善业，由善业给予结生。如果力量更强的不善速行心流奔腾而起，它就障碍现前的善业，由不善业给予结生。这是什么原因呢？因为两种业的力量相等，并且都需要观待其他助缘。对于这一切，应仔细思惟后去理解。
137.Dvayakārīti kusalākusaladvayassa kattā. Tayidaṃ dvayaṃ yasmā ekajjhaṃ nappavattati, tasmā āha ‘‘kālenā’’tiādi. Ekakkhaṇe ubhayavipākadānaṭṭhānaṃ nāma natthi ekasmiṃ khaṇe cittadvayūpasañhitāya sattasantatiyā abhāvato. Yathā pana dvayakārino sukhadukkhapaṭisaṃveditā sambhavati, taṃ dassetuṃ ‘‘yena panā’’tiādi vuttaṃ. Evaṃbhūtoti vikalāvayavo. Dvepihi kusalākusalakammāni katūpacitāni sabhāvato balavantāneva honti, tasmā maraṇakāle upaṭṭhahanti . Tesu akusalaṃ balavataraṃ hoti paccayalābhato. Nikantiādayo hi paccayavisesā akusalasseva sabhāgā, na kusalassa, tasmā katūpacitabhāvena samānabalesupi kusalākusalesu paccayalābhena vipaccituṃ laddhokāsatāya kusalato akusalaṃ balavataraṃ hotīti, tathābhūtampi taṃ yathā vipākadāne laddhokāsassa kusalassāpi avasaro hoti, tathā laddhapaccayaṃ paṭisandhidānābhimukhaṃ kusalaṃ paṭibāhitvā paṭisandhiṃ dentaṃ tiracchānayoniyaṃ nibbattāpetīti. ‘‘Akusalaṃ balavataraṃ hotī’’ti ettha ‘‘akusalaṃ ce balavataraṃ hoti, taṃ kusalaṃ paṭibāhitvā’’ti vuttanayeneva atthaṃ vatvā tesu kusalaṃ ce balavataraṃ hoti, tañca akusalaṃ paṭibāhitvā manussayoniyaṃ nibbattāpeti, akusalaṃ pavattivedanīyaṃ hoti, atha naṃ taṃ kāṇampi karoti khujjampi pīṭhasappimpi kucchirogādīhi vā upaddutaṃ. Evaṃ so pavattiyaṃ nānappakāraṃ dukkhaṃ paccanubhavatīti idaṃ sandhāya vuttaṃ ‘‘sukhadukkhappaṭisaṃvedī hotī’’ti. Tatrāyaṃ vinicchayo – vuttakāle vā kārena samānabalesu kusalākusalakammesu upaṭṭhahantesu maraṇassa āsannavelāyaṃ yadi balavatarāni kusalajavanāni javanti, yathāupaṭṭhitaṃ akusalaṃ paṭibāhitvā kusalaṃ vuttanayena paṭisandhiṃ deti. Atha balavatarāni akusalajavanāni javanti, yathāupaṭṭhitaṃ kusalaṃ paṭibāhitvā akusalaṃ vuttanayeneva paṭisandhiṃ deti. Taṃ kissa hetu? Ubhinnaṃ kammānaṃ samānabalavabhāvato, paccayantarasāpekkhato cāti, sabbaṃ vīmaṃsitvā gahetabbaṃ.
61对菩提分修习的解释。
Bodhipakkhiyabhāvanāvaṇṇanā
138「菩提」是指道正见，因为觉悟四圣谛故。从自性上以及与彼（菩提）同分上，属于彼（菩提）之部分的，称为「菩提分」，即念、精进等法。这些是菩提分法。「依于次第」：依于菩提分教说的次第。「随顺修习」：达到依序生起的修习。因此说「已行道」。以有余依涅槃界来说，可以显示漏尽者在世间的最胜状态，而另一种（无余依涅槃界）则不能，因为当一切施设完全消失时，他即不可见，故说「般涅槃」：以烦恼般涅槃而般涅槃。「从中退出」：从四种姓中出离。
138.Bodhi vuccati maggasammādiṭṭhi, cattāri ariyasaccāni bujjhatīti katvā, sabhāvato, taṃsabhāvato ca tassā pakkhe bhavāti bodhipakkhiyā, sativīriyādayo dhammā, tesaṃ bodhipakkhiyānaṃ. Paṭipāṭiyāti bodhipakkhiyadesanāpaṭipāṭiyā. Bhāvanaṃ anugantvāti anukkamena pavattaṃ bhāvanaṃ patvā. Tenāha ‘‘paṭipajjitvā’’ti. Saupādisesāya nibbānadhātuyā vasena khīṇāsavassa seṭṭhabhāvaṃ lokassa pākaṭaṃ katvā dassetuṃ sakkā, na itarāya sabbaso apaññattibhāvūpagamane tassa adassanatoti vuttaṃ ‘‘parinibbātīti kilesaparinibbānena parinibbāyatī’’ti. Vinivattetvāti tato catuvaṇṇato nīharitvā.
140「就是指那个意义」，意思是“正是诸漏尽者在天、人中最为殊胜”这句话所表达的道理。
140.Tamevatthanti ‘‘khīṇāsavova devamanussesu seṭṭho’’ti vuttamevatthaṃ.
51「正是那破除最胜论的话语」：即彻底断除出身婆罗门最胜性的言论。「显示后而说」：显示后而说。「将经导向他方」：先前以显示世间法的方式展开的《起世经》，现在以「由于随顺修习七种菩提分法」等，从中抽离、引出，使之不与彼（世间法）相混杂。「转向者」：作意、关注。「随逐者」：在义理上前后反复探究。
Seṭṭhacchedakavādamevāti jātibrāhmaṇānaṃ seṭṭhabhāvasamucchedakameva kathaṃ. Dassetvā bhāsitvā. Suttantaṃ vinivattetvāti pubbe lokiyadhammasandassanavasena pavattaṃ aggaññasuttaṃ ‘‘sattannaṃ bodhipakkhiyānaṃ dhammānaṃ bhāvanamanvāyā’’tiādinā tato vinivattetvā nīharitvā tena asaṃsaṭṭhaṃ katvā. Āvajjantāti samannāharantā. Anumajjantāti pubbenāparaṃ atthato vicarantāti.
65《起世经》注疏中隐义的阐明。
Aggaññasuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā.