8. 帝释问经复注
1《帝释问经》的注释
8. Sakkapañhasuttavaṇṇanā
2序分的注释
Nidānavaṇṇanā
344因为离安跋沙达不远，所以哪怕只是一个婆罗门村落，也以复数形式称作“安跋沙达等”，就像“瓦拉纳城”那样。Vedi（祭坛）也就是vediko，vediko也就是vediyo，这是把ka音变成了ya音；此处指的就是那个小祭坛。所以他说“以宝石祭坛阶梯相似”等，意为用青金石等宝石镶嵌成的祭坛阶梯那样。“先前”是说：在这个洞穴被开凿成庇护所之前，它就以岩洞的形态存在着，洞口有因陀娑罗树，因此依照更早的惯用称呼，就叫作“因陀娑罗窟”。
344. Ambasaṇḍānaṃ adūrabhavattā ekopi so brāhmaṇagāmo ‘‘ambasaṇḍā’’tveva bahuvacanavasena vuccati, yathā ‘‘varaṇā nagara’’nti. Vedi eva vediko, vediko eva vediyo ka-kārassa ya-kāraṃ katvā, tasmiṃ vediyake. Tenāha ‘‘maṇivedikāsadisenā’’tiādi, indanīlādimaṇimayavedikāsadisenāti attho. Pubbepīti leṇakaraṇato pubbe, guhārūpena ṭhitā, dvāre indasālarukkhavatī ca, tasmā ‘‘indasālaguhā’’ti vuttā purimavohārena.
2“Ussukka”是指喜好。不过，那种喜好是以渴望见到佛陀，以及以此为动力而引发的精进，所以被称为“如法的精勤”。没有谁能够和帝释相似……乃至……的确没有。如所说：“凭借不放逸，摩伽婆达到了天神中的最胜地位。”（《法句》30）“以微少的”是说，并不是连续不断地造作大量的福业，而只是凭借着少少的福业。
Ussukkaṃ vuccati abhiruci, taṃ pana buddhadassanakāmatāvasena, tathā ussāhanavasena ca pavattiyā ‘‘dhammiko ussāho’’ti vuttaṃ. Sakkena sadiso…pe… natthīti. Yathāha ‘‘appamādena maghavā, devānaṃ seṭṭhataṃ gato’’ti (dha. pa. 30). Parittakenāti aparāparaṃ bahuṃ puññakammaṃ akatvā appamattakeneva puññakammena.
3帝释虽然因为造作了广大的福业而获得了无畏安稳，但他却因与无比殊胜的天界成就别离的忧愁，以及由此倍增的死亡恐惧，而感到惊恐逼迫。所以这么说：“而帝释却被死亡恐惧所征服”。
Sakkopi kāmaṃ mahāpuññakatabhīruttāno hoti, sātisayāya pana dibbasampattiyā viyogahetukena sokena diguṇitena maraṇabhayena saṃtajjito jāto. Tenāha ‘‘sakko pana maraṇabhayābhibhūto ahosī’’ti.
4用天眼看天神，那种透彻就像穿透一样，所以说“穿透了”。「个别的称呼」是指一种独特的、亲昵的呼唤方式。「具可受用成就者」就是指“贤者”。因为诸神的成就具有大神力，能持续现前；而其他众生由于非理作意，福德又薄，这些成就不现前。不过，这些天神的“具可受用成就”的本质就是无苦的，因此也说“是‘无苦者’”。“独一者”是指帝释这次离了天众独自前来，但其实像马塔利那样的同伴当时也在。就像后面将要说的：“而这位尊者因为车轮声，从那个定中出定了”。世尊之所以没有开口，是在等帝释的智慧成熟，同时也在观察许多其他天神能否对法现观。这里的“他”指帝释。
Dibbacakkhunā devatānaṃ dassanaṃ nāma paṭivijjhanasadisanti āha ‘‘paṭivijjhī’’ti. Pāṭiyekko vohāroti āveṇiko piyasamudāhāro. Marisaniyasampattikāti mārisā. Tesañhi sampattiyo mahānubhāvatāya sahanti upaṭṭhahanti, aññe ayonisomanasikāratāya ceva appahukāya ca na sahantiyeva, sā pana nesaṃ marisaniyasampattikatā dukkhavirahitāyāti vuttaṃ ‘‘niddukkhātipi vuttaṃ hotī’’ti. Ekako vāti devaparisāya vinā āgatattā vuttaṃ, mātaliādayo pana tādisā sahāyā tadāpi ahesuṃyeva. Tathā hi vakkhati ‘‘api cāyaṃ āyasmato cakkanemisaddena tamhā samādhimhā vuṭṭhito’’ti (dī. ni. aṭṭha. 2.352). Okāsaṃ nākāsi sakkassa ñāṇaparipākaṃ āgamento, aññesañca bahūnaṃ devānaṃ dhammābhisamayaṃ upaparikkhamāno. Soti sakko.
5「Evaṃ」是一个表示接受的感叹词，所以有了“就这样吧”等语。「Bhaddaṃtavā」是他们用来称呼帝释的词。
Evanti vacanasampaṭicchane nipātoti āha ‘‘evaṃ hotū’’tiādi. Bhaddaṃtavāti pana sakkaṃ uddissa nesaṃ āsi vādo.
345“亲爱者……乃至……听法”这个含义，应该根据《牛主经》等（《长部》2.294）来阐明。“由此腾出空间”是说：通过这位五髻的周旋，世尊腾出了会面的机会。
345.Vallabho…pe… dhammaṃ suṇātīti ayamattho govindasuttādīhi (dī. ni. 2.294) dīpetabbo. Iminā katokāseti iminā pañcasikhena katokāse bhagavati.
7「Anucariyaṃ」指随行的状态，而这种随行其实就是一起走，所以说“一同去、一起走”。
Anucariyanti anucaraṇabhāvaṃ, taṃ panassa anucaraṇaṃ nāma saddhiṃ gamanamevāti āha ‘‘sahacaraṇaṃ ekato gamana’’nti.
8「金制的」就是由金子做成的。「音箱」指维那琴的共鸣槽。「琴杆」是维那琴的琴颈。「缠弦物」是为了系住琴弦并按压琴弦来弹奏的部件。「音箱板」就是指音箱。「调成五十二种音阶」是说，如同可以在琴上按顺序弹出五十二种音阶那样，把琴调整好。这句话是针对天界特定的弹奏维那琴的法则而说的。而在人界，则有二十一种音阶。因此他在《琴喻经》注疏中说——
Sovaṇṇamayanti suvaṇṇamayaṃ. Pokkharanti vīṇāya doṇimāha. Daṇḍoti vīṇadaṇḍo. Veṭhakāti tantīnaṃ bandhanāya ceva uppīḷanāya ca dhametabbā veṭhakā. Pattakanti pokkharaṃ. Samapaññāsamucchanā mucchetvāti yathā samapaññāsamucchanā kamato tattha saṃmucchanaṃ kātuṃ sakkā, evaṃ taṃ sajjetvāti attho. ‘‘Samapaññāsamucchanā saṃmucchetvā’’ti ca idaṃ devaloke niyataṃ vīṇāvādanavidhiṃ sandhāya vuttaṃ. Manussaloke pana ekavīsati mucchanā. Tenevāha vīṇopamasuttavaṇṇanāyaṃ –
9「七音、三音村，二十一摩阇那；以及四十九调式，此即音聚轮。」（Satta sarā tayo gāmā, mucchanā ekavīsati; Tānā cekūnapaññāsa, iccete saramaṇḍalā）
‘‘Satta sarā tayo gāmā, mucchanā ekavīsati;
10其中，六音、牛音、犍陀罗音、中央音、第五音、天音、尼沙陀音，这称为七音。六音村、中央音村、共通音村是三音村，意思是音的集合。依照人界的演奏方法，每个音各作三种音阶，总共就有二十一种音阶。每个音又各有七种调式类别，由此音调得以柔和地确立，这些就是四十九种特殊的调式。此外，有人认可“三、二、四，四、三、二、四”这二十二种音阶分类。但这里依据每个音各有七种音阶，再加上中间音的一种，所以共有五十二种音阶，正是基于这种合理性来弹奏维那琴的。因此说“调成五十二种音阶”。其余的部分为了让诸天知晓，是在帝释天来的时候——这样连接。
Tānā cekūnapaññāsa, iccete saramaṇḍalā’’ti. (a. ni. aṭṭha. 3.55; sārattha. ṭī. 3.243);
11其中，六音、牛音、犍陀罗音、中央音、第五音、天音、尼沙陀音，这就是七音。六音村、中央音村、共通音村是三音村，意思是音的群体。在人界的演奏方式中，依每一个音做成三种摩阇那，所以有二十一种摩阇那。每一个音各有七种调式分类，由此使声音的安立较柔和，这些为四十九种特殊调式。另有“三、二、四，四、三、二、四”这二十二种音阶分类被认可；但此处依每一个音有七种摩阇那，加上中间音的一种，于是成为五十二种摩阇那，基于这种合理性来弹奏维那琴。所以说“调成五十二种摩阇那”。其余为了让诸天知晓，是帝释天来的时候——如此连接。
Tattha chajjo, usabho, gandhāro, majjhimo, pañcamo, dhevato, nisādoti ete satta sarā. Chajjagāmo, majjhimagāmo, sādhāraṇagāmoti tayo gāmā, sarasamūhāti attho. Manussaloke vādanavidhinā ekekasseva ca sarassa vasena tayo tayo mucchanā katvā ekavīsati mucchanā. Ekekasseva ca sarassa satta satta tānabhedā, yato sarassa mandataravavatthānaṃ hoti, te ekūnapaññāsa tānavisesāti, tisso duve catasso, catasso tisso duve catassoti dvāvīsati sutibhedā icchitā, ayaṃ pana ekekassa sarassa vasena satta satta mucchanā, antarasarassa ca ekāti samapaññāsāya mucchanānaṃ yogyabhāvena vīṇaṃ vajjesi. Tena vuttaṃ ‘‘samapaññāsa mucchanā saṃmucchetvā’’ti. Sesadeve jānāpento sakkassa gamanakālanti yojanā.
346「Atiriva」这个词里的ra音是词间连接音，意思就是“极其”（atīva、ativiya）。……（中略）……因为害怕死亡而恐惧颤抖，急忙赶来。所以他说“难道不是吗”等等。
346.Atirivāti ra-kāro padasandhikaro, atīva ativiyāti vuttaṃ hoti. Pakati…pe… agamāsi maraṇabhayasaṃtajjitattā taramānarūpo. Tenevāha ‘‘nanu cā’’tiādi.
347佛陀被称为大悲悯者，是为了包括天神在内的世间的利益与安乐而出现的。他们怎么会让有需要的人难以接近呢？因此说“我有贪”等。「于其间独处」的意思是，在那个可以走近的时机与刹那之间，他们却独自退隐，进入了禅那。或者，「tadantara」这个词与“现在”同义，所以说“现在独处”。
347. Buddhā nāma mahākāruṇikā, sadevakassa lokassa hitasukhatthāya eva uppannā, te kathaṃ atthikehi durupasaṅkamāti āha ‘‘ahaṃ sarāgo’’tiādi. Tadantaraṃ paṭisallīnāti yena antarena yena khaṇena upasaṅkameyya, tadantaraṃ paṭisallīnā jhānaṃ samāpannā. Tadantara-saddo vā ‘‘etarahī’’ti iminā samānatthoti āha ‘‘sampati paṭisallīnā vā’’ti.
16五髻天子所唱偈颂的注释
Pañcasikhagītagāthāvaṇṇanā
348「令听闻」：按照心中所想的旋律调好音后，弹奏维那琴，展示出在每个把位上明显与柔和交替的安立状态，发出极甘甜、柔和、犹如饮蜜蜜蜂嗡鸣般的声音，带着明净的特征和优美的音色，如同和谐的旋律一般让人听闻。
348.Sāvesīti yathādhippetamucchanaṃ paṭṭhapetvā vīṇaṃ vādento taṃtaṃṭhānuppattiyā pākaṭībhūtamandatāvavatthaṃ dassento sumadhurakomalamadhupānamattamadhukāravirutāpahāsinilakkhaṇo pasannabhānī samaravaṃ tantissaraṃ sāvesi.
15「释迦子以禅那，一境、聪慧、具念；」
‘‘Sakyaputtova jhānena, ekodi nipako sato;
16「牟尼追求不死……」
Amataṃ muni jigīsāno….
17「正如牟尼证得无上正觉而喜悦。」
Yathāpi muni nandeyya, patvā sambodhiṃ uttama’’nti. (dī. ni. 2.348);
18而且这就是所谓的「与佛陀相关的」（buddhūpasañhitā）。而「buddhūpasañhitā」是指以诸佛的法身（dhammasarīra）为所缘、为依止而转起，所以说「法如同阿拉汉们的（法）」。还应该了知，也有「与法相关的」（Dhammūpasañhitā）以及「与阿拉汉相关的」（arahattūpasañhitā）。
Ca evaṃ buddhūpasañhitā. Buddhūpasañhitā pana buddhānaṃ dhammasarīraṃ ārabbha nissayaṃ katvā pavattitāti āha ‘‘dhammo arahatāṃ ivā’’ti. Dhammūpasañhitā, arahattūpasañhitā ca veditabbā.
19「Sūriyasamānasarīrā」指的是身体具有如同太阳一般的光辉。因此说「据说她的……」等等。因为她是生于乾闼婆天王廷婆楼膝盖上的苏利耶瓦洽，所以说「你是依止那位天王廷婆楼而出生的」。由于她肢体美好，才被称为「吉祥女」（kalyāṇī），也就是「一切肢体都美丽」的意思。
Sūriyasamānasarīrāti sūriyasamānappabhāsarīrā. Tenāha ‘‘tassā kirā’’tiādi. Yasmā timbaruno gandhabbadevarājassa sūriyavaccha sā aṅke jātā, tasmā āha ‘‘yaṃ timbaruṃ devarājānaṃnissāya tvaṃ jātā’’ti. Kalyāṇaṅgatāya ‘‘kalyāṇī’’ti vuttāti āha ‘‘sabbaṅgasobhanā’’ti.
20先前因为染着之力而说的那些偈颂，现在仍然是以她为对象，就像她正站在面前一样，对着她呼唤说。
Rāgāvesavasena pubbe vuttā gāthā idānipi tameva ārabbha purato ṭhitaṃ viya ālapanto vadati.
21「Thanudara」指的是乳房和腹部，所以解释为「乳间与腹」。
Thanudaranti payodharañca udarañca adhippetanti āha ‘‘thanavemajjhaṃ udarañcā’’ti.
22「Kiñci kāraṇaṃ」（些许原因）指的是些许逼迫。
Kiñci kāraṇanti kiñci pīḷaṃ.
23它舍弃了本来的状态，以极度喜悦的状态安住。
Pakatiṃ jahitvā ṭhitaṃ abhirattabhāvena.
24「Vāmūrū」（美腿）指可爱的大腿。因此说“以美丽的方式”等等。因为“vāma”（美丽）、“vikasita”（绽放）、“rucira”（可爱）、“sundara”（美好的）、“abhirūpa”（美妙）、“cāru”（优雅）这些词应视为同义词。所谓不尖锐，是指不粗涩、不粗糙、不坚硬。 「柔软」（manda）指柔和、滑润。
Vāmūrūti ruciraūrū. Tenāha ‘‘vāmākārenā’’tiādi. Vāmavikasitarucirasundarābhirūpacārusaddā hi ekatthā daṭṭhabbā. Na tikhiṇanti na tikkhaṃ na lūkhaṃ na kakkhaḷaṃ. Mandanti mudu siniddhaṃ.
25「Anekabhāvo」（多样状态）指多种自性，而它又被称作多种类别，所以说“成为种种”。 「Anekabhāgo」（多样部分）指多种部分。
Anekabhāvoti anekasabhāvo, so pana bahuvidho nāma hotīti āha ‘‘anekavidho jāto’’ti. Anekabhāgoti anekakoṭṭhāso.
26「Tayā saddhiṃ vipaccatu」（愿与你一起成熟）的意思是：愿我的那个业与你结合而成熟，也就是愿我和你一同领受那个业的果报。 「Tayā saddhimeva」（必定与你一起）的意思是：就像转轮王那种能招感相应果报的业，必须与作为它等流果的女宝一起，才会给出果报；同样，愿我的那个业也必定和你一起，给我果报。
Tayā saddhiṃ vipaccatanti tayā sahitaṃyeva me taṃ kammaṃ vipaccatu, tayā saheva tassa kammassa phalaṃ anubhaveyyanti adhippāyo. Tayā saddhimevāti yathā cakkavattisaṃvattaniyakammaṃ tassa nissandaphalabhūtena itthiratanena saddhiṃyeva vipākaṃ deti, evaṃ taṃ me kammaṃ tayā saddhiṃyeva mayhaṃ vipākaṃ detu.
27「Ekodī」指已达心一境性，意思是入定。 「Jigīsāno」指正在渴望。正是已经达到心一境性的人才称为渴望，这是第一种解释。第二种解释，则引入动词“游行”（vicarati）来说明含义。
Ekodīti ekodibhāvaṃ gato, samāhitoti attho. Jigīsānoti jigīsamāno hoti. Tathābhūtova jigīsati nāmāti tathā paṭhamavikappo vutto. Dutiyavikappe pana ‘‘vicaratī’’ti kiriyāpadaṃ āharitvā attho vutto.
28「Nandeyya」（应欢喜）他是由于渴望相见才这样说，因为对方有着极其辉煌的容色之美。
Nandeyyanti samāgamaṃ patthento vadati atisassirikarūpasobhāya.
349「相合」（saṃsandati）就是一致。琴弦发出的音声随着某旋律、某音调而起，并且不逾越该旋律，同时歌声也以同样的音调进行——这就是它的意思。为了阐明世尊是出于怎样的心意而称赞五髻乾闼婆，又是为了什么目的而说，所以提出“为何”（kasmā）等问题。（世尊）没有欲贪，因为在菩提树下已彻底断除。世尊是安住于舍的，因为不被染着。世尊是善解脱心，已从欲贪和一切烦恼中解脱。既然如此，为什么世尊还称赞五髻乾闼婆呢？因此说“假如……”等等。
349.Saṃsandatīti sameti, yāya mucchanāya, yena ca ākārena tantissaro pavatto, taṃ mucchanaṃ anativattento, teneva ca ākārena gītassaropi pavattoti attho. Yena ajjhāsayena bhagavā pañcasikhassa gandhabbe vaṇṇaṃ kathesi, yadatthañca kathesi, taṃ sabbaṃ vibhāvetuṃ ‘‘kasmā’’tiādimāha. Natthi bodhimūle eva samucchinnattā. Upekkhako bhagavā anupalittabhāvato. Suvimuttacitto bhagavā chandarāgato, sabbasmā ca kilesā. Yadi evaṃ kasmā pañcasikhassa gandhabbe vaṇṇaṃ kathesīti āha ‘‘sace panā’’tiādi.
30「编集」就是把它们连接在一起；而这些语句被不间断地讲述时，就像是堆积成团一样，所以称为「汇集」。而「惯用语」是指在世尊和比丘们面前，应当使用的表示恭敬的措辞。
Ganthitāti sandahitā, tā pana nirantaraṃ kathiyamānā rāsikatā viya hontīti āha ‘‘piṇḍitā’’ti. Vohāravacananti bhagavato, bhikkhūnañca purato vattabbaṃ upacāravacanaṃ.
31「近前舞蹈」就是靠近之后跳舞。
Upanaccantiyāti upagantvā naccantiyā.
35帝释往访的注释
Sakkūpasaṅkamanavaṇṇanā
350他以“何时聚集？”等话语来寒暄问候。他也展现舞姿——也就是说，他也会以半身的表演方式来展示舞蹈。
350. ‘‘Kadā saṃyūḷhā’’tiādīni vadanto paṭisammodati. Vippakārampi dasseyyāti aḍḍhakatābhinayavasena naccampi dasseyya.
351对于“被礼敬的帝释天主管”等语句，就像“那时……”（《波罗夷》16,24）等经文一样，毫无疑问是结集者的话语。然而，“如来却这样……”这一句可能会引起怀疑，所以说明“这是结集法典的长老们安立的话语”，并且为了显示另一种情况也是如此，而说了“这一切……”等。所谓被“用敬语说”，是指“五髻，愿你快乐！帝释天之主管”这一祝福语。而说“以头面顶礼世尊足”，就是在敬礼，因为他让五髻说出了这祝福的话。不过，像这样说祝福语之所以被称为“敬礼”，是因为世尊在任何时候都安住于舍的状态。
351. ‘‘Abhivadito sakko devānamindo’’tiādīnaṃ ‘‘tena kho pana samayenā’’tiādīnaṃ (pārā. 16, 24) viya saṅgītikāravacanabhāve saṃsayo natthi, ‘‘evañca pana tathāgatā’’ti idha pana siyā saṃsayoti ‘‘dhammasaṅgāhakattherehi ṭhapitavacana’’nti vatvā itarassāpi tathābhāvaṃ dassetuṃ ‘‘sabbameta’’ntiādi vuttaṃ. Vuḍḍhivacanena vuttoti ‘‘sukhī hotu pañcasikha sakko devānaṃ indo’’ti āsīsavādaṃ vutto. ‘‘Bhagavato pāde sirasā vandatī’’ti vadanto abhivādeti nāma ‘‘sukhī hotū’’ti āsīsavādassa vadāpanato. Tathā pana āsīsavādaṃ vadanto abhivadati nāma sabbakālaṃ tatheva tiṭṭhanato.
34“他将见到广大丰足”里的 urundā，是 uruṃ 省略了语尾变化的形式。开阔的场地就是显露出来的空地。平时洞穴里的黑暗消失——也就是在那个洞穴里，导师周围八十肘范围内原有的黑暗，因天人、衣物、饰品及身光而消失，变得一片光明。而在那八十肘的范围内，黑暗单纯是因佛陀的光明而消失的，天人的光明根本无法胜过诸佛的光明。
Uruṃ vepullaṃ dassati dakkhatīti urundā vibhattialopena. Vivaṭā aṅgaṇaṭṭhānaṃ. Yo pakatiyā guhāyaṃ andhakāro, so antarahitoti yo tassaṃ guhāyaṃ satthu samantato asītihatthato ayaṃ pākatiko andhakāro, so devānaṃ vatthābharaṇasarīrobhāsehi antarahito, āloko sampajji. Asītihatthe pana buddhālokeneva andhakāro antarahito, na ca samattho devānaṃ obhāso buddhānaṃ abhibhavituṃ.
352「我从很久以来」就是我从很久的时候开始就一直是这样。那里没有所谓的“争执之事”，因为天界是出生在没有诤讼的地方。“游戏等”里的“等”字，涵盖了听法等活动。
352.Cirappaṭikāhanti cirappabhutiko ahaṃ. Aḍḍakaraṇaṃ nāma natthi avivādādhikaraṇaṭṭhāne nibbattattā. Kīḷādīnipīti ādi-saddena dhammassavanādiṃ saṅgaṇhāti.
36「白娑罗木香室」：指由波斯匿王用白娑罗树木建造的香室。因此，由于她证得了两种果位，断除了粗重的欲贪，这位Bhūjati天女对天界根本没有任何喜悦。有人听了「因车轮声而从彼定出定」这句话，不明白其中的含义，可能会想当然地认为「是因为所缘太强烈才导致出定的」；为了否定这种观点，他说：「入定的人能听到声音，这种说法实在不该说！」而另一方则认为，既然有所缘的碰触，就应该有对它的执取，所以主张「他能听到」；另一方则仅仅依据「入初禅者，声音是刺」这句话，认为所有禅那当中声音都是刺，以此意图不能容忍对方的否定，于是直接引出「世尊……说道」这段经文来回击。在这里，如同依靠观察过失、修习对立的方法，因为善巧地断除了嗔想，所以即便是巨大的声音，也无法让入无色定者出定一样；同样，依靠「生是怖畏，无生是安稳」等如理作意，正确地运用观察过失、修习对立的方法，以最高的圣道彻底超越了所有世间想，因为是以证得所缘的方式获得的，所以在任何时候都不会从果定中出定。然而，并非因为嗔想被善巧断除，就能从一切色界定中出定；而是因为初禅连一点点微细的声音都无法忍受，所以才对入初禅者说「声音是刺」。如果说因为嗔想被镇伏了，即使很大的声音也不能让入无色定者出定，那就更不用说会让入道果定者出定了。因此他说出了「因车轮声」等话。而「因车轮声」这个词，在这里既不是表示原因的具格用法，也不是表示工具的具格，而是表示伴随关系的具格。正是为了说明这个意思，才接着说了「然而世尊……」等话。
Salaḷamayagandhakuṭiyanti salaḷarukkhehi raññā pasenadinā kāritagandhakuṭiyaṃ. Tenassāti tena phaladvayādhigamena pahīnaoḷārikakāmarāgatāya assā bhūjatiyā devaloke abhiratiyeva natthi. Cakkanemisaddena tamhā samādhimhā vuṭṭhitoti ettha adhippāyaṃ ajānantā ‘‘ārammaṇassa adhimattatāya samāpattito vuṭṭhānaṃ jāta’’nti maññeyyunti taṃ paṭikkhipanto ‘‘samāpanno saddaṃ suṇātīti no vata re vattabbe’’ti āha. Sati ca ārammaṇasaṅghaṭṭanāyaṃ gahaṇenapi bhavitabbanti adhippāyena ‘‘suṇātī’’ti vuttaṃ, itaro ‘‘paṭhamaṃ jhānaṃ samāpannassa saddo kaṇṭako’’ti vacanamattaṃ nissāya sabbassāpi jhānassa saddo kaṇṭakoti adhippāyena paṭikkhepaṃ asahanto ‘‘nanu bhagavā…pe…bhaṇatī’’ti imameva suttapadaṃ uddhari. Tattha yathā dosadassanapaṭipakkhabhāvanāvasena paṭighasaññānaṃ suppahīnattā mahatāpi saddena arūpasamāpattito na vuṭṭhānaṃ, evaṃ ‘‘uppādo bhayaṃ, anuppādo khema’’ntiādinā sammadeva dosadassanapaṭipakkhabhāvanāvasena sabbāsampi lokiyasaññānaṃ aggamaggena samatikkantattā ārammaṇādhigamatāya na kadāci phalasamāpattito vuṭṭhānaṃ hotīti. Tathā pana na suppahīnattā paṭighasaññānaṃ sabbarūpasamāpattito vuṭṭhānaṃ hoti, paṭhamajjhānaṃ pana appakampi saddaṃ na sahatīti taṃsamāpannassa ‘‘saddo kaṇṭako’’ti vuttaṃ. Yadi pana paṭighasaññānaṃ vikkhambhitattā mahatāpi saddena arūpasamāpattito na vuṭṭhānaṃ hoti, pageva maggaphalasamāpattito. Tenāha ‘‘cakkanemisaddenā’’tiādi. Cakkanemisaddenāti ca nayidaṃ karaṇavacanaṃ hetumhi, karaṇe vā atha kho sahayoge. Imameva hi atthaṃ dassetuṃ ‘‘bhagavā panā’’tiādi vuttaṃ.
41牧牛者事注释
Gopakavatthuvaṇṇanā
353353.「圆满行持者」：指做到圆满和清净之后才守护的人。「女性状态」等，这里显示了厌离的方式。「Dhitthibhāvaṃ」是对女性状态的呵斥之因，也就是这个意思。「Alaṃ」是拒绝的话，表示「不需要」。「Virājetī」是厌恶。「这些成就」指转轮王的荣耀等前面所说的那些成就。因此，因为过去熟悉而生起的爱著。「集会堂」指善法天宫。
353.Paripūrakārinīti paripuṇṇāni, parisuddhāni ca katvā rakkhitavatī. ‘‘Itthitta’’ntiādi tattha virajjanākāradassanaṃ. Dhitthibhāvaṃitthibhāvassa dhikkāro hetūti attho. Alanti paṭikkhepavacanaṃ, payojanaṃ natthīti attho. Virājetīti jigucchati. Etā sampattiyoti cakkavattisiriādikā etā yathāvuttasampattiyo. Tasmā pubbaparicayena upaṭṭhitanikantivasena. Upaṭṭhānasālanti sudhammadevasabhaṃ.
38「So」指那位牧牛者天子。「旋转又旋转」：如同转动矛等那样，把呵责的话反复地转来转去。「紧密地击刺」：就是更紧密地冲击。
Soti gopakadevaputto. Vaṭṭetvā vaṭṭetvāti tomarādiṃ vattentena viya codanavacanaṃ parivaṭṭetvā parivaṭṭetvā. Gāḷhaṃ vijjhitabbāti gāḷhataraṃ ghaṭṭetabbā.
39「从何口」：指从哪里生起的智口。因此他说「心不在焉的」。「作福」：指正确修作的福德善法。
Kuto mukhāti kuto pavattañāṇamukhā. Tenāha ‘‘aññavihitakā’’ti. Katapuññeti sammā katapuññe dhamme.
40「Dāya」是利得。因为它被给予，由那些应该给予的人给予，所以称为「dāya」；而被那些接受者获得，所以又称为「lābha」（利得）。诸行……安立，由于已作增上的缘故。在那里，对于安住于三十三天的他们，出生时就是这样，就像帝释安住在因陀娑罗窟时便成就了帝释身一样。
Dāyoti lābho. So hi dīyati tehi dātabbattā dāyo, yesaṃ dīyati, tehi laddhattā lābhoti ca vuccati. Saṅkhāre…pe… patiṭṭhahiṃsu katādhikārattā. Tattha tāvatiṃsabhavane ṭhitānaṃyeva nibbatto yathā sakkassa indasālaguhāyaṃ ṭhitasseva sakkattabhāvo.
41不能断除对那乾闼婆身的爱著和执著。
Nikantiṃ tasmiṃ gandhabbakāye ālayaṃ samucchindituṃ na sakkonto.
354354.「应由自己了知」：是指通过自己证悟后才知道，而不是依靠别人。「由你们所说」：指只是由你们说出来的。
354.Attanāva veditabboti attanāva adhigantvā veditabbo, na parappaccayikena. Tumhehi vuccamānānīti kevalaṃ tumhehi vuccamānāni.
43「精进」：指我们持续不断地生起精进。「本性」：指以色界的状态，或者读作「随念」。
Viyāyāmāti vissaṭṭhaṃ vīriyaṃ santāne pavattema. Pakatiyāti rūpāvacarabhāvena, ‘‘anussara’’nti vā pāṭho.
44欲贪本身，由于它表现的方式不同，以结缚的含义称为「欲贪结」；由于它呈现为轭、缚等不同形态，又称为「欲缚」。至于「魔系缚」一词，也可依此类推，从其余的轭、缚等含义来了解。
Kāmarāgo eva ‘‘chando rāgo chandarāgo’’tiādi pavattibhedena saṃyojanaṭṭhena ‘‘kāmarāgasaṃyojanānī’’ti, yogaganthādipavattiākārabhedena ‘‘kāmabandhanānī’’ti ca vutto. Pāpimayogānīti ettha pana sesayogaganthānampi vasena attho veditabbo.
45「两种」：指根据事欲和烦恼欲而分为两种。
Duvidhānanti vatthukāmakilesakāmavasena duvidhānaṃ.
46「Ettha kiṃ, tattha kiṃ」（此处何，彼处何）这两句中的「kiṃ」（何）只是语气词。「四方性」：是指佛、法、僧这三宝具有适应四方、无所滞碍的性质。因为佛陀宝以大怜悯、无碍智和极度知足，所以是四方的；法宝以善说性，所以是四方的；僧伽宝以善行道性，所以是四方的。因此说：「于一切方无所滞着」。
‘‘Ettha kiṃ, tattha ki’’nti ca padadvaye kinti nipātamattaṃ. Cātuddisabhāveti tesaṃ buddhādīnaṃ tiṇṇaṃ ratanānaṃ catuddisayogyabhāve appaṭihaṭabhāve. Buddharatanañhi mahākāruṇikatāya, anāvaraṇañāṇatāya, paramasantuṭṭhatāya ca cātuddisaṃ, dhammaratanaṃ svākkhātatāya, saṅgharatanaṃ suppaṭipannatāya. Tenāha ‘‘sabbadisāsu asajjamāno’’ti.
47因为他们证得了中部经典中所说的初禅，便立即投生到梵辅天的身体，立刻恢复了先前的禅那念。他们以这个禅那作为基础，增长观智，通过断除下劣结而证得了道果的殊胜——也就是叫作不来果的殊胜。但是，有些人却说：「他们是依靠欲界之身才证得道果的，这才是真正的意趣；由于没有证得第五禅，所以不生净居天；但因为获得了初禅，所以生在了梵辅天。」
Majjhimassa paṭhamajjhānassa adhigatattā tāvadeva kāyaṃ brahmapurohitaṃ adhigantvā tāvadeva purimaṃ jhānasatiṃ paṭilabhitvā taṃ jhānaṃ pādakaṃ katvā vipassanaṃ vaḍḍhetvā orambhāgiyasaṃyojanasamucchindanena maggaphalavisesaṃ anāgāmiphalasaṅkhātaṃ visesaṃ ajjhagaṃsu adhigacchiṃsu. Keci pana ‘‘kāmāvacarattabhāvena maggaphalāni adhigacchiṃsūti adhippāyena pañcamassa jhānassa anadhigatattā suddhāvāsesu na uppajjiṃsu, paṭhamajjhānalābhitāya pana brahmapurohitesu nibbattiṃsū’’ti vadanti.
53摩伽童子事注释
Maghamāṇavavatthuvaṇṇanā
355355.「清净」：指具有清净的意乐，意思是具备亲近依止的条件。「村人服务之处」：是指村人们提供侍奉的场所。「仅以彼量」：仅凭自己清净的场所，也就是别人到来后停留的地方。「获得念后」：他生起了如理作意：「啊！我所做的业，现在已经得到果报了！」
355.Visuddhoti visuddhaajjhāsayo, upanissayasampannoti adhippāyo. Gāmakammakaraṇaṭṭhānanti gāmikānaṃ upaṭṭhānaṭṭhānaṃ vadati. Tāvatakenevāti attanā sodhitaṭṭhāneva aññassa āgantvā avaṭṭhāneneva. Satiṃ paṭilabhitvāti ‘‘aho mayā katakammaṃ saphalaṃ jāta’’nti yoniso cittaṃ uppādetvā.
49「Pāsāṇe」：指在道路中央、因地势较高而耸立的石块上。「Uccāletvā」：即举起、取出之后。「此天界的去路」：指这个作为月亮等生起之处的天界的去路，即福业。
Pāsāṇeti maggamajjhe uccatarabhāvena ṭhitapāsāṇe. Uccāletvāti uddharitvā. Etassa saggassa gamanamagganti etassa candādīnaṃ uppattiṭṭhānabhūtassa saggassa gamanamaggaṃ puññakammaṃ.
50「Kahāpaṇaṃ」：指应通过善趣门获得的钱币。「Daṇḍabali」：指应通过杖罚获得的贡税，即惩罚性贡税。而“居士们会做什么呢”的解释是：这里的居士就像那些依附于险难之处的林中人，他们不会做任何无益的事。你既然明知如此，为什么不告诉我？虽然先前没说，但现在因为害怕才说出：“请不要怪罪我，从我告知的时候起，就不是我的过错了。”
Sugativasena laddhabbaṃ, kahāpaṇañcāti kahāpaṇaṃ, daṇḍavasena laddhabbaṃ bali daṇḍabali. Gahapatikākiṃ karissantīti gahapatikā nāma aṭavikā viya visamanissitā, te na kañci anatthaṃ karissanti, evaṃ tayā jānamānena kasmā mayhaṃ na kathitanti yadipi pubbe na kathitaṃ, etarahi pana bhayena kathitaṃ, mā mayhaṃ dosaṃ kareyyātha, ārocitakālato paṭṭhāya na mayhaṃ dosoti vadati.
51「Nibaddhanti（固定地）」：意思就是恒常、唯一的。
Nibaddhanti ekantikaṃ.
52「Pisuṇesīti」：意思是作了离间的业，即在你我之间散布离间。然后又将其作为不可取回的梵施物。「Mayhampīti」：也是“为了我”的意思，即为了我的利益，以我作为对象而造作福业。名为青莲的花，是在绽放时从水中冒出然后开放，而不是像这样在水里面就已经盛开；这里的结合句意是：我们的这个福业并不像在水中就已盛开的青莲那样，要等到投生他处才产生果报，而是在这一有身之中就给予果报。「Cintāmattakampi」：是指仅仅因忧而生起的思虑。
Pisuṇesīti pisuṇakammamakāsi, tumhākaṃ antare mayhaṃ pesuññaṃ upasaṃharatīti attho. Puna aharaṇīyaṃ brahmadeyyaṃ katvā. Mayhampīti mayhampi atthāya maṃ uddissa puññakammaṃ karotha. Nīluppalaṃ nāma vikasamānaṃ udakato uggantvāva vikasati, evaṃ ahutvā antoudake pupphitaṃ nīluppalaṃ viya. Amhākaṃ panidaṃ puññakammaṃ bhavantarūpapattiyā vinā imasmiṃyeva attabhāve vipākaṃ detīti yojanā. Cintāmattakampīti domanassavasena cintāmattakampi.
53「Pagevāti」：意思是很早的时候，即太早。「Kaṇṇikūpaganti」：指适合椽眼的。「Tacchetvā」：削平、磨光之后，完成了椽眼所应当做的一切工作。就如那样，它被用布包裹起来放置。
Pagevāti kālasseva, ativiya pātoti attho. Kaṇṇikūpaganti kaṇṇikayogyaṃ. Tacchetvā maṭṭhaṃ katvā kaṇṇikāya kattabbaṃ sabbaṃ niṭṭhapetvā. Tathā hi sā vatthena veṭhetvā ṭhapitā.
54「Cayabandhanaṃ」：指对大厅的基座准备。「Kaṇṇikamañcabandhanaṃ」：就是在登椽的时候，爬上去安立所用的八柱支架的建造。
Cayabandhanaṃ sālāya adhiṭṭhānasajjanaṃ. Kaṇṇikamañcabandhanaṃ kaṇṇikārohanakāle āruhitvā avaṭṭhānaaṭṭakaraṇaṃ.
55对于“yassa atthate phalake”和“yassa phalake attha”，这是句法上的连接。
Yassa atthate phalake yassa phalake atthateti yojanā.
56「Avidūre（不远处）」：意思是靠近大厅和黑檀树的地方。「Sabbajeṭṭhikā（最年长者）」：指他所有妻子当中最年长的善生女。
Avidūreti sālāya, koviḷārarukkhassa ca avidūre. Sabbajeṭṭhikāti sabbāsaṃ tassa bhariyānaṃ jeṭṭhikā sujātā.
57「Tasseva」：即帝释天的。「Santike」：在附近转起而投生。「Dhajena saddhiṃ sahassayojaniko pāsādo」：指一个连同幢幡一起、方圆一千由旬的宫殿。
Tassevāti sakkasseva. Santiketi samīpe santikāvacarā hutvā nibbattā. Dhajena saddhiṃ sahassayojaniko pāsādo.
58「Kakkaṭakavijjhanasūlasadisaṃ」：意思是像为了捕捉螃蟹而在螃蟹洞口边缘设置的刺针那样的东西。
Kakkaṭakavijjhanasūlasadisanti kakkaṭake gaṇhituṃ tassa bilapariyantassa vijjhanasūcisadisaṃ.
59「Maccharūpena」：就是以死鱼的身形。「Osaratī」：指漂浮着前进。即便是那只苍鹭鸟，其寿命也有五百年，因为如同天界与地狱的众生，人、饿鬼、畜生等众生的寿命并没有固定界限。
Maccharūpenāti matamaccharūpena. Osaratīti pilavanto gacchati. Tassāpi bakasakuṇikāya pañca vassasatāni āyu ahosi devanerayikānaṃ viya manussapetatiracchānānaṃ āyuno aparicchinnattā.
60「Ukkuṭṭhimakāsī」：发出了高亢的声音。
Ukkuṭṭhimakāsīti uccāsaddamakāsi.
61「Pubbasannivāsena」：指以往昔各生中的长久共住。正因为这样，某些人仅仅见一面也会生起感情。因此世尊说：
Pubbasannivāsenāti purimajātīsu cirasannivāsena. Evañhi ekaccānaṃ diṭṭhamattenapi sineho uppajjati. Tenāha bhagavā –
62“因往昔的共住，或因现前的利益，”
‘‘Pubbeva sannivāsena, paccuppannahitena vā;
63“如此，那爱恋便生起，犹如水中的青莲。”(Jā.1.2.174)
Evaṃ taṃ jāyate pemaṃ, uppalaṃva yathodake’’ti. (jā. 1.2.174);
64「Avasesesu」：指除了帝释天之外，在两个天界中的诸天，是针对他们而说的。
Avasesesūti asure, sakkaṃ ṭhapetvā dvīsu devalokesu deveva sandhāya vadati.
65「Atthanissita」：是依于自己和他人的利益，并且唯依于利益；而那种利益是乐的因，所以称为「kāraṇanissita」（依于因）。
Atthanissitanti attano, paresañca atthameva hitameva nissitaṃ, taṃ pana hitaṃ sukhassa nidānanti āha ‘‘kāraṇanissita’’nti.
72「Pañhaveyyākaraṇavaṇṇanā」：对问题与解释的注释。
Pañhaveyyākaraṇavaṇṇanā
357「Kiṃsaṃyojanā」：意思是怎样的结。因为将众生捆绑在不善中的称为结，所以这么说：“被什么结所缚？被怎样的束缚所缚？”“Puthukāyā”：指许多众生的身体，因此说“广大众”。嗔被称为怨仇，因此说“无怨”就是无嗔。用武器伤害身体的刑罚称为武器罚，以索取钱财为目的的刑罚称为财罚；由于脱离了这两种刑罚，从它们中解脱的，称为无罚。因为夺取利益，并伴随不利而产生的对手、怨敌称为sapatta，因此说“无敌”就是无敌人。恼害是指内心的苦，脱离了它的就是“无恼害”，因此说“远离忧恼者”。前面用“无怨”一词说明了与怨恨相关的愤恨的不存在，所以称为“无嗔”。而“无怨者”这个词也说明连一丝忿怒都不会生起，所以说“在任何地方都不生起忿怒”。“我住”这个词也应该与前面的词连接起来，比如“我等无怨而住”等等。为了显示这种无怨等的状态通过分享而变得明显，在说了“以弹指”等话之后，接着说了“如果他们这样”。为了说明心也生起并以更坚定的方式持续运作，所以说“给予布施，作供养之后而发愿”。“Iti ce”中的“ce”字，通过随顺关系表示假设，所以说“如果他们这样”。
357.Kiṃsaṃyojanāti kīdisasaṃyojanā. Satte anatthe saṃyojenti bandhantīti saṃyojanānīti āha ‘‘kiṃbandhanā, kena bandhanena baddhā’’ti. Puthukāyāti bahū sattakāyāti āha ‘‘bahū janā’’ti. Veraṃ vuccati dosoti āha ‘‘averāti appaṭighā’’ti. Āvudhena sarīre daṇḍo āvudhadaṇḍo, dhanassa dāpanatthena daṇḍo dhanadaṇḍo, tadubhayākaraṇena tato vinimutto adaṇḍo, sampattiharaṇato, saha anatthuppattito ca sapatto, paṭisattūti āha ‘‘asapattāti apaccatthikā’’ti. Byāpajjhaṃ vuccati cittadukkhaṃ, tabbirahitā abyāpajjhāti āha ‘‘vigatadomanassā’’ti. Pubbe ‘‘averā’’ti padena sambaddhāghātakābhāvo vutto. Tenāha ‘‘appaṭighā’’ti. ‘‘Averino’’ti pana imināpi kopamattassapi anuppādanaṃ. Tenāha ‘‘katthaci kopaṃ na uppādetvā’’ti. ‘‘Viharemū’’ti ca padaṃ purimapadehipi yojetabbaṃ ‘‘averā viharemū’’tiādinā. Ayañca averādibhāvo saṃvibhāgena pākaṭo hotīti dassetuṃ ‘‘accharāyā’’ti ādiṃ vatvā ‘‘iti ce nesaṃ hotī’’ti vuttaṃ. Cittuppatti daḷhatarāpi hutvā pavattatīti dassetuṃ ‘‘dānaṃ datvā, pūjaṃ katvā ca patthayantī’’ti vuttaṃ. Iti ceti ce-saddo anvayasaṃsaggena parikappetīti āha ‘‘evañca nesa’’nti.
67以任何方式对他人的成就进行讥嫌、嫉妒、不能忍受，这是它的特相，因此称为“对他成就讥嫌相”；从不能忍受自己的成就与他人共享这一特相来说，它也可称为“隐匿相”。古德确实这样解释其词源：“‘愿此稀有之事不要属于他人，只属于我’，这就是悭吝。”在《阿毗达摩》的“置处分”（《法集论》1126）中已经说明：“凡对他人的利得、恭敬、尊重、崇敬、礼拜、供养等有嫉妒、嫉妒性……”，在其注释中也以“凡在此等他人的利得等中，‘这些对他有什么用’……”等方式说明，因此意思是应当以那里所说的方法来理解这些。
Yāya kāyaci paresaṃ sampattiyā khīyanaṃ usūyanaṃ asahanaṃ lakkhaṇaṃ etissāti parasampattikhīyanalakkhaṇā, yadaggena attasampattiyā parehi sādhāraṇabhāvaṃ asahanalakkhaṇaṃ, tadaggenassa ‘‘nigūhanalakkhaṇa’’ntipi vattabbaṃ. Tathā hissa porāṇā ‘‘mā idaṃ acchariyaṃ aññesaṃ hotu, mayhameva hotūti macchariya’’nti nibbacanaṃ vadanti. Abhidhamme ‘‘yā paralābhasakkāragarukāramānanavandanapūjanāsu issā issāyanā’’tiādinā (dha. sa. 1126) nikkhepakaṇḍe, ‘‘yā etesu paresaṃ lābhādīsu kiṃ iminā imesa’’ntiādinā taṃsaṃvaṇṇanāyañca vuttāneva, tasmā tattha vuttanayeneva veditabbānīti adhippāyo.
68然而，因为嫉妒与悭吝有众多过患，阐明它们对世间有巨大利益，所以虽然在《阿毗达摩注疏》（《法集论注》1125）中已经阐明，但为了进一步显示它们在现世与后世的过患，而说了“以住处悭吝……”等语。“于此”是指在这些嫉妒与悭吝当中，或者是指在这五种悭吝——住处悭吝等当中。因为心黏着于垃圾，所以头顶着垃圾行走，这也是由于卑劣的意乐造成的。“Mamā”意思是“由我”，或者这就是原文。由于心恼而内心热恼，血也从口中流出来。对于极度贪著的人，还会导致泻肚。另一种法，即证悟坏灭之法，只属于圣者，而圣者不会对它悭吝，因为他们的悭吝已被完全断除。在证悟法上，悭吝确实不会发生，因此说了“以教法的悭吝……”等。因为容貌悭吝而变得丑陋，因为法悭吝则成为哑巴且愚钝。
Yasmā pana issāmacchariyāni bahvādīnavāni, tesaṃ vibhāvanā lokassa bahukārā , tasmā abhidhammaṭṭhakathāyaṃ (dha. sa. aṭṭha. 1125) vibhāvitānampi tesaṃ diṭṭhadhammikepi samparāyike piādīnave dassento ‘‘āvāsamacchariyena panā’’tiādimāha. Etthāti etesu issāmacchariyesu, etesu vā āvāsamacchariyādīsu pañcasu macchariyesu. Saṅkāraṃ sīsena ukkhipitvāva vicarati tattha laggacittatāya, nihīnajjhāsayatāya ca. Mamāti mayā, ayameva vā pāṭho. Lohitampi mukhato uggacchati cittavighātena saṃtattahadayatāya. Kucchivirecanampi hoti atijalaggino. Añño vibhavapaṭivedhadhammo ariyānaṃyeva hoti, te ca taṃ na maccharāyanti macchariyassa sabbaso pahīnattā. Paṭivedhadhamme macchariyassa asambhavo evāti āha ‘‘pariyattidhammamacchariyena cā’’ti. Vaṇṇamacchariyena dubbaṇṇo, dhammamacchariyena eḷamūgo duppañño hoti.
69“而且”以下，是依五种悭吝显示与业相似的果报。由于住处悭吝，在铁屋中被煎熬，因为阻止了他人获得住处资具的安乐利益。由于家族悭吝，所得很少，因为阻止了他人从各家族那里获得的大利益；“所得很少”就是指无所得。由于利得悭吝，投生于粪地狱，因为为了利得而阻止了他人应得的享受之味。粪地狱确实完全没有任何甘味。所谓“容色不成”，是指身体的色泽和功德的色泽这两种色泽，连名称都不会存在，无论在何处投生，都只是丑陋而已。因为具有隐匿自己成就性质的悭吝毁坏了相续，所以大部分的功德根本无法立足；即使有些功德能立足，也因此而不会形成他的容色。因为这些功德在世上就像夜间射出的箭一样，不被人察觉。由于法悭吝，投生于火烬地狱。悭吝由须陀洹道断除，因为它不再导向恶趣。然而，人们不会就从怨仇等中解脱，正如众生不能因为不希望出生就从出生等法中解脱一样，因为这种想要解脱的愿望是不可能达成的。
‘‘Apicā’’tiādi pañcannaṃ macchariyānaṃ vasena kammasarikkhakavipākadassanaṃ. Āvāsamacchariyena lohagehe paccati paresaṃ āvāsapaccayahitasukhanisedhanato. Kulamacchariyena appalābho hoti parehi kulesu laddhabbalābhanisedhanato, appalābhoti ca alābhoti attho. Lābhamacchariyena gūthaniraye nibbattati lābhahetu parehi laddhabbassa assādanisedhanato. Sabbathāpi nirassādo hi gūthanirayo. Vaṇṇo nāma na hotīti sarīravaṇṇo, guṇavaṇṇoti duvidhopi vaṇṇo nāmamattenapi na hoti, tattha tattha nibbattamāno virūpo eva hoti. Sampattinigūhanasabhāvena macchariyena virūpite santāne yebhuyyena guṇā patiṭṭhameva na labhanti, ye ca patiṭṭhaheyyuṃ, tesampi vasenassa vaṇṇo na bhaveyya. Te hi tassa loke rattiṃ khittā sarā viya na paññāyanti. Dhammamacchariyenakukkuḷaniraye.Sotāpattimaggenapahīyati apāyagamanīyabhāvato. Verādīhi na parimuccantiyeva tapparimuccanāya icchāya appattabbattā jātiādidhammānaṃ sattānaṃ jātiādīhi viya.
70“Tiṇṇā mettha kaṅkhā”（在此我疑已度）中的“ma”字是连音字。在这个问题中，也就是在想要知道的“他们是何所结缚”这个意义上。听闻了你们“嫉妒悭吝所结缚”这样的解答语之后，疑惑已度除，意思是对所问的意义，通过仅仅忆念说法，疑惑就被超越了、消除了，不是以断除的方式，因此说“非由于道”等等。“此为何、此为何”这样的疑惑论，也因为疑惑的去除而离开、消除了。
Tiṇṇā mettha kaṅkhāti ma-kāro padasandhikaro. Etasmiṃ pañheti etasmiṃ ‘‘kiṃsaṃyojanā nu kho’’ti evaṃ ñātuṃ icchite atthe. Tumhākaṃ vacanaṃ sutvāti ‘‘issāmacchariyasaṃyojanā’’ti evaṃ pavattaṃ tumhākaṃ vissajjanavacanaṃ sutvā. Kaṅkhā tiṇṇāti yathāpucchite atthe saṃsayo tarito vigato desanānussaraṇamattena, na samucchedavasenāti āha ‘‘na maggavasenā’’tiādi. Ayampi kathaṃkathā vigatāti kaṅkhāya vigatattā eva tassā pavattiākāravisesabhūtā ‘‘idaṃ katha idaṃ katha’’nti ayampi kathaṃkathā vigatā apagatā.
358因缘等内容已经在《大因缘经注》（《长部注》2.95）中说过了。对于属于自己所执取的可爱有情及诸行，由于不能忍受它们与他人共享，并且以隐匿的方式现行，所以悭吝以可爱有情及诸行为因；对于不可爱的，也就是属于所执取的诸有情及诸行，由于不能忍受而现行，所以嫉妒以不可爱有情及诸行为因。确实，对于易怒者来说，任何与不可爱相关的事物，即使是好的，也成了不可爱的。“二者”指悭吝与嫉妒。“二者的因”就是可爱因和不可爱因。“可爱的”即可意的。“Keḷāyitā”（所珍护）指视为财宝。“Mamāyitā”（所执取）指作我所而执取。“生嫉妒”是说“这对他有什么用？”对于那可爱有情获得利得，由于不能忍受而嫉妒；或者当乞求那可爱有情时，希望“啊，愿他没有”，也就是“愿这等人没有这样的可爱事物”而起嫉妒、生起嫉妒。“Mamāyantā”（执取着）就是珍护着。“对于不可爱”指对于不可爱的众生，以及从他们而生的事物。“他的”指那人的，是由他们所得的。“他们”指那些有情及诸行，即使它们不可意，由于是由不可爱者发起的。“由颠倒执取”即不如理地执取。“其他什么人获得如此之物？”这样抬高自己而生嫉妒。或者对于他人将要生起那样的事物，也生起嫉妒：“啊，愿他没有如此之物”，这个道理由于先前已经说过，所以这里没有采用。
358.Nidānādīni mahānidānasuttavaṇṇanāyaṃ (dī. ni. aṭṭha. 2.95) vuttatthāneva. Piyānaṃ attano pariggahabhūtānaṃ sattasaṅkhārānaṃ parehi sādhāraṇabhāvāsahanavasena, nigūhanavasena ca pavattanato piyasattasaṅkhāranidānaṃ macchariyaṃ, appiyānaṃ pariggahabhūtānaṃ sattānaṃ, saṅkhārānañca asahanavasena pavattiyā appiyasattasaṅkhāranidānā issā. Yañhi kiñci appiyasambandhaṃ bhaddakampi taṃ kodhanassa appiyamevāti. Ubhayanti macchariyaṃ, issā cāti ubhayaṃ. Ubhayanidānanti piyanidānañceva appiyanidānañca. Piyāti iṭṭhā. Keḷāyitāti dhanāyitā. Mamāyitāti mamattaṃ katvā pariggahitā. Issaṃ karotīti ‘‘kiṃ imassa iminā’’ti tassa piyasattalābhāsahanavasena ussūyati, tameva piyasattaṃ yācito. Aho vatassāti sādhu vata assa. ‘‘Imassa puggalassa evarūpaṃ piyavatthu na bhaveyyā’’ti issaṃ karoti usūyaṃ uppādeti. Mamāyantāti keḷāyantā. Appiyeti appiye satte tesaṃ satāpato. Assāti puggalassa, yena te laddhā. Teti sattasaṅkhārā, sacepi amanāpā honti appiyehi samudāgatattā. Viparītavuttitāyāti ayāthāvagāhitāya. Ko añño evarūpassa lābhīti tena attānaṃ sambhāvento issaṃ vā karoti. Aññassa tādisaṃ uppajjamānampi ‘‘aho vatassa evarūpaṃ na bhaveyyā’’ti issaṃ vā karoti, ayañca nayo heṭṭhā vuttanayattā na gahito.
72对事欲进行寻求而生起的欲求，称为寻求欲。以获得为缘而生起的欲求，称为获得欲。以受用而生起的欲求，称为受用欲。对已得物进行储藏和守护而生起的欲求，称为储藏欲。只考虑现法利益的目的而生起施舍的欲求，称为施舍欲。因此说“什么是……”等。
Vatthukāmānaṃ pariyesanavasena pavatto chando pariyesanachando. Paṭilābhapaccayo chando paṭilābhachando. Paribhuñjanavasena pavatto chando paribhogachando. Paṭiladdhānaṃ sannidhāpanavasena, saṅgopanavasena ca pavatto chando sannidhichando. Diṭṭhadhammikameva payojanaṃ cintetvā vissajjanavasena pavatto chando vissajjanachando. Tenāha ‘‘katamo’’tiādi.
73这五种欲求，从义理上说只是渴爱而已，因此说“唯是渴爱（taṇhāmattameva）”。
Ayaṃ pañcavidhopi atthato taṇhāyanamevāti āha ‘‘taṇhāmattamevā’’ti.
74如此，“以得利而分别”——在《大因缘经》（长部2.103）中这样说的“分别寻”，就是这里所指的寻，而不是指随便什么寻。现在，为了通过释义的方式把刚才所说的分别寻揭示出来，所以说了“分别”等。“一百零八”：指一百零八种，也就是“渴爱所行”的一百零八种，不是其他，为了说明这点而说“渴爱所行”。“渴爱分别”：是因为依止渴爱，按照后面将会述及的方式，对所缘进行分别。“见分别”：是因为依止见的见解，以“这才是真实的，其余都是虚妄的”这样的方式进行的分别。悦意的称为胜妙，不悦意的称为非胜妙；可喜爱的称为可意，不可喜爱的称为不可意，这些确定并不是依止渴爱。因为依止渴爱，有的人认为某个对象胜妙，有的人却认为低劣；有的人爱著，有的人不爱著。因此说“那正是……”等。“我将施与”，这应理解为既是依施舍欲的方式所说，也是依止于轮回的布施而说。因为那也是以渴爱之欲为因的。
Evaṃ vutto ‘‘lābhaṃ paṭicca vinicchayo’’ti evaṃ mahānidānasutte (dī. ni. 2.103) vutto vinicchayavitakko vitakko nāma, na yo koci vitakko. Idāni yathāvuttaṃ vinicchayavitakkaṃ atthuddhāranayena nīharitvā dassetuṃ ‘‘vinicchayo’’tiādi vuttaṃ. Aṭṭhasatanti aṭṭhādhikaṃ sataṃ, tañca kho taṇhāvicaritānaṃ sataṃ, na yassa kassacīti dassetuṃ ‘‘taṇhāvicarita’’nti vuttaṃ. Taṇhāvinicchayo nāma taṇhāya vasena vakkhamānanayena ārammaṇassa vinicchinanato. Diṭṭhidassanavasena ‘‘idameva saccaṃ, moghaṃ añña’’nti vinicchinanato diṭṭhivinicchayo nāma. Iṭṭhaṃ paṇītaṃ, aniṭṭhaṃ appaṇītaṃ, piyāyitabbaṃ piyaṃ, appiyāyitabbaṃ appiyaṃ, tesaṃ vavatthānaṃ taṇhāvasena na hoti. Taṇhāvasena hi ekacco kiñci vatthuṃ paṇītaṃ maññati, ekacco hīnaṃ, ekacco piyāyati, ekacco nappiyāyati. Tenāha ‘‘tadeva hī’’tiādi . ‘‘Dassāmī’’ti idaṃ vissajjanachande vuttanayena ceva vaṭṭūpanissayadānavasena ca veditabbaṃ. Tampi hi taṇhāchandahetukanti.
75那些由自己生起的，在轮回中让相续扩展、弘扬，所以称为“虚妄分别”。而生起后，让人显现为“染污”、“执著”、“邪执”等，所以称为“虚妄分别”。因为当渴爱和见强盛地转起时，会让具备它们的补特伽罗呈现沉醉、放逸的样子；而慢则依出身慢等也让人呈现沉醉的样子，所以说是“以令人呈现沉醉放逸相的意义”。“Saṅkhā”是指部分，即按部分来计算、现前。由于虚妄分别之想通过各个门和所缘，以部分的方式成为寻的缘，而不是全部，所以说寻是以“虚妄分别之想之分”为因；或者因为虚妄分别之想有多种差别，它们的集合就称为“虚妄分别之想之分”。而且，通过包含“虚妄分别之想之分”，也就说了所有的苦集，因为它是轮回苦的种种相。
Yattha sayaṃ uppajjanti, taṃ santānaṃ saṃsāre papañcenti vitthārayantīti papañcā. Yassa ca uppannā, taṃ ‘‘ratto’’ti vā ‘‘satto’’ti vā ‘‘micchābhiniviṭṭho’’ti vā papañcenti byañjentīti papañcā. Yasmā taṇhādiṭṭhiyo adhimattā hutvā pavattamānā taṃsamaṅgīpuggalaṃ pamattākāraṃ pāpenti, māno pana jātimadādi vasena mattākārampi, tasmā ‘‘mattapamattākārapāpanaṭṭhenā’’ti vuttaṃ. Saṅkhā vuccati koṭṭhāso bhāgaso saṅkhāyati upaṭṭhātīti. Yasmā papañcasaññā taṃtaṃdvāravasena, ārammaṇavasena ca bhāgaso vitakkassa paccayā honti, na kevalā, tasmā papañcasaññāsaṅkhānidāno vitakko vutto, papañcasaññānaṃ vā anekabhedabhinnattā taṃsamudāyo ‘‘papañcasaññāsaṅkhā’’ti vutto. Papañcasaññāsaṅkhāggahaṇena ca anavaseso dukkhasamudayo vutto taṃtaṃ nimittattā vaṭṭadukkhassāti.
76「彼灭尽、寂止」：就是指灭谛。「它的适合者」：即对于虚妄分别之想的灭尽、寂止的证得而言是适合的、相称的，这里指的是观。「趣彼者」：意思是以刚才所说的灭作为所缘而转起、进行，这里指的是道。因此说：“他问及观与道”。
Yo nirodho vūpasamoti nirodhasaccamāha. Tassa sāruppanti tassa papañcasaññāsaṅkhāya nirodhassa vūpasamassa adhigamupāyatāya sāruppaṃ anucchavikaṃ, etena vipassanaṃ vadati. Tattha yathāvuttanirodhe ārammaṇakaraṇavasena gacchati pavattatīti tatthagāminī, etena maggaṃ. Tenāha ‘‘saha vipassanāya maggaṃ pucchatī’’ti.
84受业处注释
Vedanākammaṭṭhānavaṇṇanā
359359.所问的已经宣说了。因为帝释天王问及导致虚妄分别之想灭尽的行道，而世尊依其意向，为说其证得方便的无色业处，以受为门，开始讲三种受，这样，就是以与问题连贯的方式宣说所问，而且带着连结。因为佛陀的言说没有不带着连结的。现在为了显示他以受为门而只解说无色业处的理由，说“诸天……”等。应知，通过说所生身的微细性，也就等于说了他们身体极其柔和细滑的特性。“业生”：指业所生的火界。其强盛性是由广大福业所生，以及由极其甘甜、滋润、清净的食物的消化所致。“即使是一食次”：指即使是一餐的情况。“他们溶解”：这句话显示，由于所生身的虚弱和业生火界的强盛，当他们进食时间过度时，生起的强烈苦受变得非常明显。而这仅仅是例示，他们的乐受在广大胜妙的所缘上，以不加抑制的方式层层转起时，也变得极明显而现前。他们偶尔生起的舍受，也是寂静胜妙的，只会在适意、中舍的所缘上转起。因此他说“故”等。
359.Pucchitameva kathitaṃ. Yasmā sakkena devānaṃ indena papañcasaññāsaṅkhānirodhagāminipaṭipadā pucchitāva, bhagavā ca tadadhigamupāyaṃ arūpakammaṭṭhānaṃ tassa ajjhāsayavasena vedanāmukhena kathento tisso vedanā ārabhi, iti pucchitameva kathentena pucchānusandhivasena sānusandhimeva ca kathitaṃ. Na hi buddhānaṃ ananusandhikā kathā nāma atthi. Idānissa vedanāmukhena arūpakammaṭṭhānasseva kathane kāraṇaṃ dassetuṃ ‘‘devatānañhī’’tiādi vuttaṃ. Karajakāyassa sukhumatāvacaneneva accantamudusukhumālabhāvāpi vuttā evāti daṭṭhabbaṃ. Kammajanti kammajatejaṃ. Tassa balavabhāvo uḷārapuññakammanibbattattā, ativiya garumadhurasiniddhasuddhāhārajīraṇato ca. Ekāhārampīti ekāhāravārampi. ‘‘Vilīyantī’’ti etena karajakāyassa mandatāya kammajatejassa balavabhāvena āhāravelātikkamena nesaṃ balavatī dukkhavedanā uppajjamānā supākaṭā hotīti dasseti. Nidassanamattañcetaṃ , sukhavedanāpi pana nesaṃ uḷārapaṇītesu ārammaṇesu uparūpari aniggahaṇavasena pavattamānā supākaṭā hutvā upaṭṭhātiyeva. Upekkhāpi tesaṃ kadāci uppajjamānā santapaṇītarūpā eva iṭṭhamajjhatte eva ārammaṇe pavattanato. Tenevāha ‘‘tasmā’’tiādi.
78“色业处”：指对色进行把握，即通过色之门而趣入观。“无色业处”也是同样的道理。在其中，以色业处也可以包含止的趣入，但这里意指观的趣入，为了显示此义而说：“对色的把握、对无色的把握，也就是这里所说的”。在“四界差别”中，大意是说，详细阐示四界差别时，就是在说色业处。显示色业处之后而说：“如此，所说的色业处就能善加明辨、明显而现前”。他们说：“以此，在此处也以一分而阐明了色业处”。
Rūpakammaṭṭhānanti rūpapariggahaṃ, rūpamukhena vipassanābhinivesanti attho. Arūpakammaṭṭhānanti etthāpi eseva nayo. Tattha rūpakammaṭṭhānena samathābhinivesopi saṅgayhati, vipassanābhiniveso pana idhādhippetoti dassento ‘‘rūpapariggaho arūpapariggahotipi etadeva vuccatī’’ti āha. Catudhātuvavatthānanti ettha yebhuyyena catudhātuvavatthānaṃ vitthārento rūpakammaṭṭhānaṃ kathetīti adhippāyo. Rūpakammaṭṭhānaṃ dassetvāva katheti ‘‘evaṃ rūpakammaṭṭhānaṃ vuccamānaṃ suṭṭhu vibhūtaṃ pākaṭaṃ hutvā upaṭṭhātī’’ti. ‘‘Etena idhāpi rūpakammaṭṭhānaṃ ekadesena vibhāvitamevā’’ti vadanti.
79虽然在此是通过受来说无色业处，但也可以依其他法而得无色业处，为了分别显示此义，所以说了「有三种……」等。其中，「趣入」是指进入，意为开始。这种分类只是在开始的时候，而思惟则是在无余把握一切法之后才生起。“在已把握色业处的情况下”这句话，是就通过色之门而趣入观来说的；而通过无色之门趣入观，则多为止乘者所希求，他先把握禅支，然后进而把握其余诸法。「最初触击」（paṭhamābhinipāto）：一切心所法都依于心，由于没有心的作用便不被说，所以说触是心的最初触击。「彼所缘」：即如所把握的称为色业处的所缘。生起触的补特伽罗，或者是心与心所的聚集，被所缘触及时，就以与触同时生起的受，在同时感受；但是，触对于受等是殊胜的缘，就像灯对于光一样，所以说它像是一个前时，也就是它安立所缘于境的那个相。「触」（phusanto）：就是指以触对所缘的方式。这个触虽然是无色法，不会以一部分贴附上去，但就像色触于眼、声触于耳那样，它触于心与所缘，如同触击一般转起。正因如此，它才被说为“以触击为味”。
Kāmañcettha vedanāvasena arūpakammaṭṭhānaṃ āgataṃ, tadaññadhammavasenapi arūpakammaṭṭhānaṃ labbhatīti taṃ vibhāgena dassetuṃ ‘‘tividho hī’’tiādi vuttaṃ. Tattha abhinivesoti anuppaveso, ārambhoti attho. Ārambhe eva hi ayaṃ vibhāgo, sammasanaṃ pana anavasesatova dhamme pariggahetvā pavattatīti. ‘‘Pariggahite rūpakammaṭṭhāne’’ti idaṃ rūpamukhena vipassanābhinivesaṃ sandhāya vuttaṃ, arūpamukhena pana vipassanābhiniveso yebhuyyena samathayānikassa icchitabbo, so ca paṭhamaṃ jhānaṅgāni pariggahetvā tato paraṃ sesadhamme pariggaṇhāti. Paṭhamābhinipātoti sabbe cetasikā cittāyattā cittakiriyābhāvena vuccantīti phasso cittassa paṭhamābhinipāto vutto. Taṃ ārammaṇanti yathāpariggahitaṃ rūpakammaṭṭhānasaññitaṃ ārammaṇaṃ. Uppannaphasso puggalo, cittacetasikarāsi vā ārammaṇena phuṭṭho phassasahajātāya vedanāya taṃsamakālameva vedeti, phasso pana obhāsassa viya padīpo vedanādīnaṃ paccayaviseso hotīti purimakālo viya vuccati, yā tassa ārammaṇābhiniropanalakkhaṇatā vuccati. Phusantoti ārammaṇassa phusanākārena. Ayañhi arūpadhammattā ekadesena anallīyamānopi rūpaṃ viya cakkhuṃ, saddo viya ca sotaṃ, cittaṃ, ārammaṇañca phusanto viya, saṅghaṭṭento viya ca pavattatīti. Tathā hesa ‘‘saṅghaṭṭanaraso’’ti vuccati.
80「领纳所缘」：指以自在、遍满、为主的方式来感受所缘之味。触等相应法在对待所缘时，只是以一部分的方式转起，仅仅限于触击等；而受则是以享受悦意等相的方式转起，所以是在所缘上无余地转起。以触等方式取所缘，是部分的感受；以感受的方式取，则是随意的全面感受。这些取的方式各有其自性，所以不应该像对受那样，要求触等也以各各执行自作用的方式而有为主的感受。「识知」（vijānanti）：即通过限定的方式而特别了知。因为识对可度量的事物，就像人用斗量度一般，是通过限定而明显地转起于所缘的，不像想那样仅仅是普遍的认知。正因如此，有时它也能辨别三法印，而触等的各各明显相，则应当了知是由于殊胜缘成就的前分所致。
Ārammaṇaṃ anubhavantīti issaravatāya visavitāya sāmibhāvena ārammaṇarasaṃ saṃvedentī. Phassādīnañhi sampayuttadhammānaṃ ārammaṇe ekadeseneva pavatti phusanādimattabhāvato, vedanāya pana iṭṭhākārasambhogādivasena pavattanato ārammaṇe nippadesato pavatti. Phusanādibhāvena hi ārammaṇaggahaṇaṃ ekadesānubhavanaṃ, vedayitabhāvena gahaṇaṃ yathākāmaṃ sabbānubhavanaṃ, evaṃsabhāvāneva tāni gahaṇānīti na vedanāya viya phassādīnampi yathā sakakiccakaraṇena sāmibhāvānubhavanaṃ codetabbaṃ. Vijānantanti paricchindanavasena visesato jānantaṃ. Viññāṇañhi minitabbavatthuṃ nāḷiyā minanto puriso viya ārammaṇaṃ paricchijja vibhāventaṃ pavattati, na saññā viya sañjānanamattaṃ hutvā. Tathā hi anena kadāci lakkhaṇattayavibhāvanāpi hoti, imesaṃ pana phassādīnaṃ tassa tassa pākaṭabhāvo paccayavisesasiddhassa pubbabhāgassa vasena veditabbo.
81所以，即使触等各各具有如此的明显性，但因为有“诸比丘，一切应证知”、“诸比丘，一切我自证知”等说法，为了显示应该把握一切可观察到的法，因此说了「于此，若……」。「唯于触等第五」这个限定，是因为四无色蕴都已包含在其中，执取了它们也就等于执取了那一切。之所以以触等作为第五，是因为它与一切心识的生起都共通。再者，因为思在行蕴中是最主要的，所以通过执取触与思，就囊括了一切行蕴的诸法。正如在经分别的行蕴分别中，只用“眼触所生思”等来详细解释思，其他诸蕴则是直接以其自性来把握的。
Evaṃ tassa tasseva pākaṭabhāvepi ‘‘sabbaṃ, bhikkhave, abhiññeyya’’nti (saṃ. ni. 4.46; paṭi. ma. 1.3), ‘‘sabbañca kho, bhikkhave, abhijāna’’nti (saṃ. ni. 4.27) ca evamādi vacanato sabbe sammasanupagā dhammā pariggahetabbāti dassento ‘‘tattha yassā’’tiādimāha. Tattha phassapañcamakeyevāti avadhāraṇaṃ tadantogadhattā taggahaṇeneva gahitattā catunnaṃ arūpakkhandhānaṃ. Phassapañcamakaggahaṇañhi tassa sabbassa sabbacittuppādasādhāraṇabhāvato . Tattha ca phassacetanāggahaṇena sabbasaṅkhārakkhandhadhammasaṅgaho cetanappadhānattā tesaṃ. Tathā hi suttantabhājanīye saṅkhārakkhandhavibhaṅge ‘‘cakkhusamphassajā cetanā’’tiādinā (vibha. 21) cetanāva vibhattā, itare pana khandhā sarūpeneva gahitā.
82「所依处」：这里的“依处”一词是指所生身（肉体）的范围，并不是指六依处的范围。怎么知道呢？回答说：“就是依此而说。”在哪里说的呢？在《沙门果经》中。所说的“彼”，即是指所生身。“没有离开五蕴的名色”，这是从主要方面来说的。假如不是这样，那么离开了蕴的名也是存在的。以无明等为因：就是以无明、渴爱和取等为因。在说了“他以观的次第，思惟无常、苦、无我而行”之后，这是先指示了强力的观，然后再激励他，并为了显示殊胜的证得，而接着说“彼……”等。
Vatthunissitāti ettha vatthu-saddo karajakāyavisayo, na chabbatthuvisayoti. Kathamidaṃ viññāyatīti āha ‘‘yaṃ sandhāya vutta’’nti. Kattha pana vuttaṃ? Sāmaññaphalasutte. Soti karajakāyo. ‘‘Pañcakkhandhavinimuttaṃ nāmarūpaṃ natthī’’ti idaṃ adhikāravasena vuttaṃ. Aññathā hi khandhavinimuttampi nāmaṃ atthevāti. Avijjādihetukāti avijjātaṇhupādānādihetukā. ‘‘Vipassanāpaṭipāṭiyā aniccaṃ dukkhaṃ anattāti sammasanto vicaratī’’ti iminā balavavipassanaṃ vatvā puna tassa ussukkāpanaṃ, visesādhigamañca dassento ‘‘so’’tiādimāha.
83「Idhā」：意为“在此”，即在此《帝释问经》中。这里以受为门来阐述无色业处的理由，前文已经按照那样的方式说过。为了显示在这三类业处的投入中，由于受特别明显，以受为门来投入业处是容易的，所以说“以触为门……”等。“并不明显”这句话，是就帝释天为首的那些天人而言的：受对他们如此明显地现前，而其余两者却不是这样，所以这么说。而他们对于受觉得明显，也是因为世尊在这里是通过受为门开始讲说的。“由受的生起而明显”这句话，是根据苦受和乐受来说的。因为苦、乐两种受的转起是粗显的，另一种受（不苦不乐受）则不是这样。或者也可以理解为，正是通过把握苦乐这两者，才能领会到另一种受的转起，这对于有智慧的人来说也是明显的，所以才有对苦、乐受的特别把握，应当如此理解。“每当乐生起时……”等，是阐明乐受的明显性，这应当依据未定的阶段来了解。在这里，通过“大德，全身……”等语句，显示这种乐由于转起粗显，具有不寂静的体性；但是根据乐相的特性，它只是转起并摄助相应的法和依处而已。“每当苦生起时……”等，应当按照与前面相反的道理来理解其中的意思。
Idhāti imasmiṃ sakkapañhasutte. Vedanāvasena cettha arūpakammaṭṭhānakathane kāraṇaṃ heṭṭhā vuttanayameva . Yathāvuttesu ca tīsu kammaṭṭhānābhinivesesu vedanāvasena kammaṭṭhānābhiniveso sukaro vedanānaṃ vibhūtabhāvatoti dassetuṃ ‘‘phassavasena hī’’tiādi vuttaṃ. ‘‘Na pākaṭaṃ hotī’’ti idaṃ sakkapamukhānaṃ tesaṃ devānaṃ yathā vedanā vibhūtā hutvā upaṭṭhāti, na evaṃ itaradvayanti katvā vuttaṃ. Vedanāya eva ca nesaṃ vibhūtabhāvo vedanāmukhenevettha bhagavatā desanāya āraddhattā. ‘‘Vedanānaṃ uppattiyā pākaṭatāyā’’ti idaṃ sukhadukkhavedanānaṃ vasena vuttaṃ. Tāsañhi pavatti oḷārikā, na itarāya. Tadubhayaggahaṇamukhena vā gahetabbattā itarāyapi pavatti viññūnaṃ pākaṭā evāti sukhadukkhavedanānañhī’’ti visesaggahaṇaṃ daṭṭhabbaṃ. ‘‘Yadā sukhaṃ uppajjatī’’tiādi sukhavedanāya pākaṭabhāvavibhāvanaṃ, tayidaṃ asamāhitabhūmivasena veditabbaṃ. Tattha ‘‘sakalaṃ sarīraṃ kho bhante’’ntiādinā kāmaṃ pavattioḷārikatāya avūpasantasabhāvametaṃ sukhaṃ, sātalakkhaṇatāya pana sampayuttadhamme, nissayañca anuggaṇhantameva pavattatīti dasseti. ‘‘Yadā dukkhaṃ uppajjatī’’tiādīsu vuttavipariyāyena attho veditabbo.
84「Duddīpanā」：意为无法以智慧照亮，即难以了知。因此说「被黑暗所胜」。「黑暗」：指如同处于黑暗中的人，对于想要了知者，它是造成黑暗的。前面说到，通过可乐与不可乐的所缘上的苦乐体验，可以推知中等所缘上的受，所以讲“它从乐和苦……而变得明显”。因此说了“如同……”等。对于「从理趣把握者」，此处的理趣是这样的：由于从可乐与不可乐境的所缘获得中有体验，而中等所缘境的获得也存在，因此它并非没有体验；在那个地方的体验，就是「不苦不乐受」。同样地，当那些未被感知到的色法等被见而被经验时，是有获得的；而中等所缘，在对它生起的识的转起中是存在的，因此不可能没有所经验的对象。确实可以说，经验者在体验中等所缘境，因为那本来就是一种获得的性质。至于可乐和不可乐境的获得，则是经验到那个境本身；如果是未被经验的，那就被看成是没有获得的体性。「除去」：即抽离出来，通过“喜悦……”等话语，虽然是同一种类，却也加以破除，把它和其他无色法分辨开来，使它不混杂在一起。
Duddīpanāti ñāṇena dīpetuṃ asakkuṇeyyā, dubbiññeyyāti attho. Tenāha ‘‘andhakārā abhibhūtā’’ti. Andhakārāti andhakāragatasadisī, jānitukāme ca andhakārinī. Pubbāparaṃ samaṃ sukare supalakkhitamaggavasena pāsāṇatale migagatamaggo viya iṭṭhāniṭṭhārammaṇesu sukhadukkhānubhavanehi majjhattārammaṇesu anuminitabbatāya vuttaṃ ‘‘sā sukhadukkhānaṃ…pe… pākaṭā hotī’’ti. Tenāha ‘‘yathā’’tiādi. Nayato gaṇhantassāti etthāyaṃ nayo – yasmā iṭṭhāniṭṭhavisayāya ārammaṇūpaladdhiyā anubhavanato niṭṭhāmajjhattavisayā ca upaladdhi, tasmā na tāya niranubhavanāya bhavitabbaṃ, yaṃ tatthānubhavanaṃ, sā adukkhamasukhā. Tathā anupalabbhamānaṃ rūpādianubhuyyamānaṃ diṭṭhaṃ upalabbhati, yo pana majjhattārammaṇaṃ tabbisayassa viññāṇappavattiyaṃ, tasmā ananubhuyyamānena tena na bhavitabbaṃ. Sakkā hi vattuṃ anubhavamānā majjhattavisayupaladdhi upaladdhibhāvato. Iṭṭhāniṭṭhavisayupaladdhivisayaṃ pana niranubhavanaṃ taṃ anupaladdhisabhāvameva diṭṭhaṃ, taṃ yathārūpanti. Nivattetvāti nīharitvā, ‘‘somanassaṃpāha’’ntiādinā samānajātiyampi bhindanto aññehi arūpadhammehi vivecetvā asaṃsaṭṭhaṃ katvāti attho.
85而这样——先讲了色业处之后，再以受为门转过来讲述无色业处的说法，并不只是在这里才有，而是观察了应当这样被调伏的众生，在其他经中也同样出现过。为了显示这一点，说“不唯……”等。其中，在《大念处经》中，这样的说法紧接着就会显示出来；而在《中部》的《念处经》中，说法也是如此。《小爱尽经》说：“天帝释，如是比丘听闻‘一切法都不值得执取’，他完全了知一切法，完全了知而遍知一切法，遍知一切法之后，无论他感受到哪一种受，或是乐、或是苦、或是不苦不乐，他在那些受中安住于随观无常、随观离贪……”等。《大爱尽经》则说：“他如此舍离了随喜和违逆之后，无论感受到哪一种受……他对该受不欢喜、不称扬、不固执而安住。当他不对该受欢喜、不称扬、不固执而安住时，凡是对于受的欢喜，那欢喜便灭尽……”等。《小方等经》中问：“大德，有几种受呢？”等。《大方等经》中问：“贤友，‘受’被称为受，贤友，在什么意义上可称之为‘受’呢？”等。同样，就是在《赖吒和罗经》等经典中，凡是出现了受业处的地方，也应该这样举出来说明。
Ayañca rūpakammaṭṭhānaṃ kathetvā arūpakammaṭṭhānaṃ vedanāvasena nivattetvā desanā tathāvinetabbapuggalāpekkhāya suttantaresupi (dī. ni. 2.373; ma. ni. 1.106, 390, 413, 450, 465, 467; ma. ni. 2.306, 209; 3.67, 342; saṃ. ni. 4.248) āgatā evāti dassento ‘‘na kevala’’ntiādimāha. Tattha mahāsatipaṭṭhāne (dī. ni. 2.273) tathā desanāya āgatabhāvo anantarameva āvi bhavissati, majjhimanikāye satipaṭṭhānadesanāpi (ma. ni. 1.106) tādisī eva. Cūḷataṇhāsaṅkhaye ‘‘evaṃ cetaṃ, devānaṃ inda, bhikkhuno sutaṃ hoti ‘sabbe dhammā nālaṃ abhinivesāyā’ti, so sabbaṃ dhammaṃ abhijānāti , sabbaṃ dhammaṃ abhiññāya sabbaṃ dhammaṃ parijānāti, sabbaṃ dhammaṃ pariññāya yaṃ kiñci vedanaṃ vedeti sukhaṃ vā dukkhaṃ vā adukkhamasukhaṃ vā, so tāsu vedanāsu aniccānupassī viharati, virāgānupassī’’tiādinā (ma. ni. 1.390) āgataṃ. Tena vuttaṃ ‘‘arūpakammaṭṭhānaṃ vedanāvasena nivattetvā dassesī’’ti. Mahātaṇhāsaṅkhaye pana ‘‘so evaṃ anurodhavirodhavippahīno yaṃ kiñci vedanaṃ vedeti sukhaṃ vā dukkhaṃ vā adukkhamasukhaṃ vā, so taṃ vedanaṃ nābhinandati nābhivadati nājjhosāya tiṭṭhati. Tassa taṃ vedanaṃ anabhinandato anabhivadato anajjhosāya tiṭṭhato yā vedanāsu nandī sā nirujjhatī’’tiādinā (ma. ni. 1.414) āgataṃ. Cūḷavedalle ‘‘kati panāyyevedanā’’tiādinā (ma. ni. 1.465) āgataṃ. Mahāvedalle ‘‘vedanāti, āvuso, vuccati, kittāvatā nu kho, āvuso, ‘vedanā’ti vuccatī’’tiādinā (ma. ni. 1.450) āgataṃ. Evaṃ raṭṭhapālasuttādīsupi (ma. ni. 2.305) vedanākammaṭṭhānassa āgataṭṭhānaṃ uddharitvā vattabbaṃ.
86虽然说了“先述色业处”，但在此处究竟是如何说的呢？回答是：“色业处……”等，这是简略地说。如何是简略地说？就是只说了受的所缘而已。因为受绝大多数是以色法为所缘，依五门而转起的。因此，对于这个受来说，它的所缘其实在之前就已经成立了；所以在说受的时候，从义理上讲，它的所缘诸法其实更早就已经被把握住了。通过这种推论，这里便显出了色业处是先被把握的，而不是直接以它本身的自相来把握的。所以说“因此它在圣典中未明确建立”。
‘‘Paṭhamaṃ rūpakammaṭṭhānaṃ kathetvā’’ti vuttaṃ, kathaṃ tamettha kathitanti āha ‘‘rūpakammaṭṭhāna’’ntiādi. Saṅkhittaṃ, kathaṃ saṅkhittaṃ? Vedanāya ārammaṇamattakaṃyeva, yebhuyyena vedanā rūpadhammārammaṇā pañcadvāravasena pavattanato. Tena cassā purimasiddhā eva ārammaṇanti vedanaṃ vadantena tassārammaṇadhammā atthato paṭhamataraṃ gahitā eva nāma hontīti imāya atthāpattiyā rūpakammaṭṭhānassevettha paṭhamaṃ gahitatā jotitā, na sarūpeneva gahitattā. Tenāha ‘‘tasmā pāḷiyaṃ nāruḷhaṃ bhavissatī’’ti.
360「两类部分」：指的是应亲近和不应亲近这两个部分。「如此类」：凡是能让不善法增长、善法退失的，就属于这类。而这类喜悦因为与五欲相关联，所以称为“依止于家”，因此说「依家的喜悦」。「可乐的」：即可爱的。「可欲的」：即令人想要得到的。「如意的」：即能让心增长的。正因如此，能让心愉悦的，就是「令心悦者」。「系着世间利养的」：即依止于渴爱、亲近五欲的。「于获得而观察」：是指心想“啊！我得到了这些！”，从而对已经得到的色声等所缘生起味著。「过去的」：是指已经过去的。「已灭的」：是指达到灭去的。「变异的」：是指由失去了本来的体性而消失的。「随念」：是指以味著的方式去追想。「依家」：就是指依止于五欲。因为五欲像是欲贪的家，所以在此处把它们称为“家”。
360.Dvīhi koṭṭhāsehīti sevitabbāsevitabbabhāgehi. Evarūpanti yaṃ akusalānaṃ abhibuddhiyā, kusalānañca parihānāya saṃvattati, evarūpaṃ, taṃ pana kāmūpasañhitatāya ‘‘gehanissita’’nti vuccatīti āha ‘‘gehasitasomanassa’’nti. Iṭṭhānanti piyānaṃ. Kantānanti kamanīyānaṃ. Manāpānanti manavaḍḍhanakānaṃ. Tato eva mano ramentīti manoramānaṃ. Lokāmisapaṭisaṃyuttānanti taṇhāsannissitānaṃ kāmūpasañhitānaṃ. Paṭilābhato samanupassatoti ‘‘aho mayā imāni laddhānī’’ti yathāladdhāni rūpārammaṇādīni assādayato. Atītanti atikkantaṃ. Niruddhanti nirodhappattaṃ. Vipariṇatanti sabhāvavigamena vigataṃ. Samanussaratoti assādanavasena anucintayato. Gehasitanti kāmaguṇanissitaṃ. Kāmaguṇā hi kāmarāgassa gehasadisattā idha ‘‘geha’’nti adhippetā.
88「如此类」：凡是能令不善法退失、令善法增长的，就属于这类。而这类喜悦因为是以出家等为基础而生起的，所以与出离相关，因此说「依出离的喜悦」。现在为了依据经文来显示它，所以说了“其中何等……”等。在这里，当显示了具有观特征的出离之后，其余的那些从它的因、果以及义理上也就已经被显示了，所以只为了显示这观的特征，才说了“于色……”等。「缘变异、离贪、灭」：即了知由于老而变异，以及由于老死而崩坏和灭尽，应这样来理解其中的联系。「喜悦生起」：随着观的修行次第，渐次生起了欢悦、喜和轻安，在这之上又生起了不小的喜悦。正是为此而说——
Evarūpanti yaṃ akusalānaṃ parihānāya, kusalānañca abhibuddhiyā saṃvattati, evarūpaṃ, taṃ pana pabbajjādivasena pavattiyā nekkhammūpasañhitanti āha ‘‘nekkhammasitaṃ somanassa’’nti. Idāni taṃ pāḷivaseneva dassetuṃ ‘‘tattha katamānī’’tiādi vuttaṃ. Tattha vipassanālakkhaṇe nekkhamme dassite itarāni tassa kāraṇato, phalato, atthato ca dassitāneva hontīti vipassanālakkhaṇameva taṃ dassento ‘‘rūpānantvevā’’tiādimāha. Vipariṇāmavirāganirodhanti jarāya vipariṇāmetabbatañceva jarāmaraṇehi palujjanaṃ nirujjhanañca viditvāti yojanā. Uppajjati somanassanti vipassanāya vīthipaṭipattiyā kamena uppannānaṃ pāmojjapītipassaddhīnaṃ upari anappakaṃ somanassaṃ uppajjati. Yaṃ sandhāya vuttaṃ –
89「入空屋者」：进入空屋的、心寂静的比丘。
‘‘Suññāgāraṃ paviṭṭhassa, santacittassa bhikkhuno;
90「正观法者」：正确观照法的人，会生起非人的喜悦。
Amānusī rati hoti, sammā dhammaṃ vipassato.
91「每观照诸蕴之集灭」：每当他以各种方式观照诸蕴的生灭时，
Yato yato sammasati, khandhānaṃ udayabbayaṃ;
92「彼得喜与欢悦」：他便获得喜与欢悦——那是了知不死（涅槃）者的境界。（《法句经》374）
Labhatī pītipāmojjaṃ, amataṃ taṃ vijānata’’nti. (dha. pa. 374) ca –
93「以出离之力」是指以出家等方式。比丘们为了“我要从轮回之苦中解脱出来”而出家：前往比丘们跟前准备出家的人、正在出家的人、奉行四遍净戒的人、净化那些戒的人、受持头陀功德而安住的人，以及修习遍相预备等业处的人——所有这些修行，在此都称为「出离」。由于依随念而起的近行定大多能圆满，所以在说了“依随念之力”后，又说了“依初禅等之力”。而且，正如出家以脱离家庭束缚的意义而称为出离，观等也是如此，因为它们是对立于烦恼的善法。因此他说：
Nekkhammavasenāti pabbajjādivasena. ‘‘Vaṭṭadukkhato nittharissāmī’’ti pabbajituṃ bhikkhūnaṃ santikaṃ gacchantassa, pabbajantassa, catupārisuddhisīlaṃ anutiṭṭhantassa, taṃ sodhentassa, dhutaguṇe samādāya vattantassa, kasiṇaparikammādīni karontassa ca yā paṭipatti, sabbā sā idha ‘‘nekkhamma’’nti adhippetā. Yebhuyyena anussatiyā upacārajjhānaṃ niṭṭhātīti katvā ‘‘anussativasenā’’ti vatvā ‘‘paṭhamajjhānādivasenā’’ti vuttaṃ. Ettha ca yathā pabbajjā gharabandhanato nikkhamanaṭṭhena nekkhammaṃ, evaṃ vipassanādayopi taṃpaṭipakkhato. Tenāha –
94「出家、初禅、涅槃与观」，
‘‘Pabbajjā paṭhamaṃ jhānaṃ, nibbānañca vipassanā;
95「一切善法，都可说为出离。」（《小部·如是语注》109）
Sabbepi kusalā dhammā, nekkhammanti pavuccare’’ti. (itivu. aṭṭha. 109);
96「无论何种」中的“ce”只是一个不变化词，因为这里所指的是喜悦。而且，经中的禅那论述正是依四重区分法而说的，因此有“依第二禅、第三禅之力”的说法。所谓「于二」，是指经中说的“有寻有伺的、无寻无伺的”这两种喜悦。
Yaṃ ceti ettha ceti nipātamattaṃ somanassassa adhippetattā. Catukkanayavaseneva ca suttantesu jhānakathāti vuttaṃ ‘‘dutiyatatiyajjhānavasenā’’ti. Dvīsūti ‘‘savitakkaṃ savicāraṃ avitakkaṃ avicāra’’nti vuttesu dvīsu somanassesu.
97「有寻有伺的喜悦」：指属于小地或初禅的喜悦。「于专著的喜悦」：指已确立观的喜悦。以“pi”这个词，显示在“正当的喜悦”中也含有喜的意思。“从喜悦观中生起的”意思是：从有寻有伺的喜悦现行之观中生起的。无寻无伺的观是更殊胜的，因为依对所观之法的观照，观能成就殊胜差别，就如同在圣道中生起的那种殊胜一样。然而，此义理应以住在孔雀池城的大达塔长老所说的方式来阐明：即“作为观之所缘的诸蕴，它们决定了圣道、觉支等差别”这样的开示。
Savitakkasavicāre somanasseti parittabhūmike, paṭhamajjhāne vā somanasse. Abhiniviṭṭhasomanassesūti vipassanaṃ paṭṭhapitasomanassesu. Pi-saddena sammaṭṭhasomanassesu pīti imamatthaṃ dasseti. Somanassavipassanātopīti savitakkasavicārasomanassapavattivipassanātopi. Avitakkaavicāra vipassanā paṇītatarā sammasitadhammavasenapi vipassanāya visesasiddhito, yato maggepi tathārūpā visesā ijjhanti. Ayaṃ panattho ‘‘ariyamagga bojjhaṅgādivisesaṃ vipassanāya ārammaṇabhūtā khandhā niyamentī’’ti evaṃ pavattena moravāpīvāsimahādattattheravādena dīpetabbo.
361所谓「依家之忧」，是指因未获得五欲的相而生起，以及因相已消失而生起的忧。当一个人因未获得而看待时，意思就是因为没得到，而恐惧地想着“只有我没得到”；当他随念时，就是通过忆念，想着“我曾经有啊，那个现在没有了”等方式。因此说“如是于六门”等。
361.Gehasitadomanassaṃ nāma kāmaguṇānaṃ appaṭilābhanimittaṃ, vigatanimittañca uppajjanakadomanassaṃ. Appaṭilābhato samanupassatoti appaṭilābhena ‘‘ahameva na labhāmī’’ti paritassanato. Samanussaratoti ‘‘ahu vata me taṃ vata natthī’’tiādinā anussaraṇavasena cintayato. Tenāha ‘‘evaṃ chasu dvāresū’’tiādi.
99「于无上解脱」：是指于空果等圣果的解脱。「渴望」：即期望，就是希求的意思。那么，对于出世间法，怎么会生起希求呢？其实不应该这样认为：“以它作为所缘的方式，在那里生起渴望”，因为那不是凡夫的境界，而且此人尚未证得。不过，当他依照传闻得知那无上解脱，并将其作为目标而生起渴望时，才被称为“于彼处生起渴望”。因此他这样说“我何时才能”等。这里要理解的是：当六门中有可意所缘现前时，他已经确立了以无常等为相的观。通过“于可意所缘”这句话，显示出这种忧并非本质上只缘不可意法而生起，而是因为渴望的东西得不到，希求遭到了挫败，而于任何所缘上生起的。就这样，生起了以“我何时才能”所说的那种方式的渴望后，这段的衔接应这样理解：……以至于……懊恼。考虑到像这样的情形：“在这个半月没能出家，在这个月没能出家，在这一年没能出家，没能做禅相预备的准备工作”等，所以说是“以出离之力”。在“以观之力”等处，也应按这种方式来理解其前后文的衔接。
Anuttaresu vimokkhesūti suññataphalādiariyaphalavimokkhesu. Pihanti apekkhaṃ, āsanti attho. Kathaṃ pana lokuttaradhamme ārabbha āsā uppajjatīti? Na kho panetaṃ evaṃ daṭṭhabbaṃ ‘‘yaṃ ārammaṇakaraṇavasena tattha pihā pavattatī’’ti avisayattā, puggalassa ca anadhigatabhāvato. Anussavūpaladdhe pana anuttaravimokkhe uddissa pihaṃ upaṭṭhapento ‘‘tattha pihaṃ upaṭṭhapetī’’ti vutto. Tenāha ‘‘kudāssu nāmāha’’ntiādi. Chasu dvāresu iṭṭhārammaṇe āpāthagate aniccādivasena vipassanaṃ paṭṭhapetvāti yojanā. ‘‘Iṭṭhārammaṇe’’ti ca iminā nayidaṃ domanassaṃ sabhāvato aniṭṭhadhammeyeva ārabbha uppajjanakaṃ, atha kho icchitālābhahetukaṃ icchābhighātavasena yattha katthaci ārammaṇe uppajjanakanti dasseti. Evaṃ ‘‘kudāssu nāmāha’’nti vuttākārena pihaṃ upaṭṭhapetvā evaṃ imampi pakkhaṃ…pe… nāsakkhinti anusocatoti yojanā. ‘‘Imasmiṃ pakkhe, imasmiṃ māse, imasmiṃ saṃvacchare pabbajituṃ nāladdhaṃ, kasiṇaparikammaṃ kātuṃ nāladdha’’ntiādivasena pavattiṃ sandhāya ‘‘nekkhammavasenā’’ti vuttaṃ. ‘‘Vipassanāvasenā’’tiādīsupi iminā nayena yojanā veditabbā.
100由于这个“eva”（就、仅）是限定词，因此确定了“由此，而非别处”的意思，所以说“即使在那种情况下……也只是‘依家之忧’”。这里并不是说“依家忧”这种性质被限定在有寻有伺中，而是指在“依家忧”中，“有寻有伺性”是确定的，因为这个“eva”词的目的在于排除相反情况。意思是：“‘依家之忧’必定是有寻有伺的，而不是无寻无伺的。”但“出离之忧”则可能是有寻有伺的，也可能是无寻无伺的。能作为有寻有伺之因的忧，就是“有寻有伺之忧”。那是什么呢？就是“依家之忧”。然而，因出离等而生起的忧，则成为无寻无伺之因，所以是“无寻无伺之忧”。以上是就权宜方便而说的，所以他说：“但若就不带权宜的方式而言”等。如果这样，为什么在经文中又说“无论何种无寻无伺的……”呢？他说：“然而对于这个”等。“以思惟之力”就是依构想、计度的力量。这在经文中已经说过了。
Yato eva-kāro, tato aññattha niyamoti katvā ‘‘tasmimpi…pe… gehasitadomanassamevā’’ti vuttaṃ. Na hettha gehasitadomanassatā savitakkasavicāre niyatā, atha kho gehasitadomanasse savitakkasavicāratā niyatā paṭiyoginivattanatthattā eva-kārassa. ‘‘Gehasitadomanassaṃ savitakkasavicārameva, na avitakkaavicāra’’nti. Nekkhammasitadomanassaṃ pana siyā savitakkasavicāraṃ, siyā avitakkaavicāraṃ. Savitakkasavicārasseva kāraṇabhūtaṃ domanassaṃ savitakkasavicāradomanassaṃ. Kiṃ taṃ? Gehasitadomanassaṃ , yaṃ pana nekkhammādivasena uppannaṃ, taṃ avitakkaavicārassa kāraṇabhūtaṃ avitakkaavicāradomanassanti. Ayañca nayo pariyāyavasena vuttoti āha ‘‘nippariyāyena panā’’tiādi. Yadi evaṃ kasmā ‘‘yaṃ ce avitakkaṃ avicāra’’nti pāḷiyaṃ vuttanti āha ‘‘etassa panā’’tiādi. Maññanavasenāti parikappanavasena. Vuttaṃ pāḷiyaṃ.
101“在其中”：指在那样思惟中。现在要说明的理路是这样：在那些成为忧的缘的事物中。确实，如果有人想以近行定或初禅等为根本而生起道果，当他未能获得这些时，就会生起忧，此时，那些定便成了那忧的缘，因此这些法通过果的转用而被称作“忧”。然而，如果有人生起那样的忧后，不放弃努力，循序渐进地策励观，最终生起了道果法，那些法便通过因的转用而被称作“忧”。为了显示这个意思，他说：“在此，比丘”等。有人问：“那时他只是生起了忧，并非生起了以忧为因的观与道果法，为何能将忧的名称移用到那上面来称呼呢？”他回答说：“因见到他人修行的方式，就认定那就是‘忧’”等。所谓“有寻有伺之忧”，是指以有寻有伺为因相的忧。“需三个月修成”指的是通过三个月的修习而能成就的，也就是那个需三个月修习的。这些三月修习等的修行方法，应知是根据这样生起的利、中、钝根性，或是根据增上、中等、下劣的精进力而说的。“他勤策”是指他精勤地修习警寤业处。
Tatrāti tasmiṃ maññane. Ayaṃ idāni vuccamāno nayo. Domanassapaccayabhūteti domanassassa paccayabhūte. Upacārajjhānañhi paṭhamajjhānādīni vā pādakāni katvā maggaphalāni nibbattetukāmassa tesaṃ alābhe domanassassa uppajjane tāni tassa paccayā nāma honti iti te dhammā phalūpacārena ‘‘domanassa’’nti vuttā. Yo pana tathā uppannadomanasso dhuranikkhepaṃ akatvā anukkamena vipassanaṃ ussukkāpetvā maggaphaladhamme nibbatteti, te kāraṇūpacārena ‘‘domanassa’’nti vuttāti imamatthaṃ dassento ‘‘idha bhikkhū’’tiādimāha. Nanu etassa tadā domanassameva uppannaṃ, na domanassahetukā vipassanāmaggaphaladhammā uppannā, tattha kathaṃ domanassasamaññaṃ āropetvā voharatīti āha ‘‘aññesaṃ paṭipattidassanavasena domanassanti gahetvā’’tiādi. Savitakkasavicāradomanasseti savitakkasavicāranimitte domanasse. Tīhi māsehi nibbattetabbā temāsikā, taṃ temāsikaṃ. Imā ca temāsikādayo paṭipadā tathāpavattaukkaṭṭhamajjhimamudindriyavasena veditabbā, adhikamajjhimamudussāhavasena vā. Jaggatīti jāgarikaṃ anuyuñjati.
110大西瓦长老事义释
Mahāsivattheravatthuvaṇṇanā
102因为数目达到一千、两千等，所以称为「大群」。
Sahassadvisahassasaṅkhyattā mahāgaṇe.
103“注疏长老”：指对注疏中的义理进行追问的长老。“在途中”：指取得乞食后，从村庄返回寺院的路上。“三……次使持取”：即加热三四次。
Aṭṭhakathātherāti aṭṭhakathāya atthapaṭipucchanakatherā. Antarāmaggeti bhikkhaṃ gahetvā gāmato vihāraṃ paṭigamanamagge . Tayo…pe… gāhāpetvāti tīṇi cattāri uṇhāpanāni.
104“由某种戏论”是指由某种属于身体功能的戏论。他对夜间跟在后面行走的人没有留意，便产生了想。
Kenacipapañcenāti kenaci sarīrakiccabhūtena papañcena. Saññaṃ akāsi rattiyaṃ pacchato gacchantaṃ asallakkhento.
105那么，长老为什么没有告知弟子就离开了呢？于是说：“据说长老……”等等。那什么是“阿拉汉果”？这是针对其证得并不困难而言的。“以四威仪”是指于四种威仪中持续修行；因此，这句话的意思是：“在证得阿拉汉果之前，我决意不躺卧。”
Kasmā pana thero antevāsikānaṃ anārocetvāva gatoti āha ‘‘thero kirā’’tiādi. Arahattaṃ nāma kinti tadadhigamassa adukkarabhāvaṃ sandhāya vadati. Catūhi iriyāpathehīti catūhipi iriyāpathehi pavattamānassa, tasmā yāva arahattādhigamā sayanaṃ paṭikkhipāmīti adhippāyo.
106“这对你合适吗？”他由此生起悚惧，激发精进，证得了阿拉汉果。这是因为这段时间里，他对观已善加修习，智慧已经成熟。
‘‘Anucchavikaṃ nu kho te eta’’nti saṃvegajāto vīriyaṃ samuttejento arahattaṃ aggahesi ettakaṃ kālaṃ vipassanāya suciṇṇabhāvato ñāṇassa paripākaṃ gatattā.
107“Parimajjī”的意思是抚摸。但也有人解释：“‘parimajjī’是指转过身来，接过长老正在洗的东西而洗。”
Parimajjīti parimasi. Keci pana ‘‘parimajjīti parivattetvā therena dhoviyamānaṃ pariggahetvā dhovī’’ti atthaṃ vadanti.
108所谓「观的所缘」，就是指近行定、初禅等。
Vipassanāya ārammaṇaṃ nāma upacārajjhānapaṭhamajjhānādi.
109对于「有寻有伺的忧」等情形，应当参照在喜悦那里所述的方法来类推理解。
‘‘Savitakkasavicāradomanasse’’tiādīsu vattabbaṃ somanassesu vuttanayānusārena veditabbaṃ.
362“如是”是指那种导致不善增长、善法退失的状态。因为这种舍与欲相关，所以称为“世俗舍”。关于“愚者”等词：因为行愚痴法，所以是愚者；因为对于自利和利他全都迷乱，所以是迷乱者；由于生起种种烦恼等原因，所以是凡夫；因为未以道的部分来断除烦恼的部分，所以是未分断者；或者作为分断者的舍，它只是部分地断除了烦恼，因此否定其有学位。因为未断除第七有以上转起的异熟果，所以是未断果者；而断果者即阿拉汉，因为无有结生，因此否定其无学位。在充满过患、是一切恶法根本的愚痴中，因为不见过患的习性，所以是不见过患者；因为没有教理与证得，所以是无闻者。这样的人必定是无明凡夫，为了显示其无明凡夫的性质，所以再说“凡夫”。此处“如是”是指上述以迷乱为先的那类舍。它不能超越色，即它不能成为超越色的因，意思是不能超越存在于色所缘上的烦恼。由于无明所显，这种以对所缘的平等中舍而生起、与贪相应的舍，便是这里所指的。为了显示其贪相应的所缘，所以说“于可爱所缘”。不能超越，因为不见过患。由此，从乐味随观而粘着于彼。由于强烈的贪着，难以脱离，就如同被粘住一样而生起。
362.Evarūpāti yā akusalānaṃ abhibuddhiyā, kusalānaṃ parihānāya ca saṃvattati, evarūpā, sā pana kāmūpasañhitatāya ‘‘gehasitā’’ti vuccatīti āha ‘‘gehasitaupekkhā’’ti. ‘‘Bālassā’’tiādīsu bālakaradhammayogato bālassa attahitaparahitabyāmūḷhatāya mūḷhassa puthūnaṃ kilesādīnaṃ jananādīhi kāraṇehi puthujjanassa kilesodhīnaṃ maggodhīhi ajitattā anodhijinassa, odhijino vāyapekkhā, odhiso ca kilesānaṃ jitattā, tenassa sekkhabhāvaṃ paṭikkhipati. Sattamabhavādito uddhaṃ pavattanavipākassa ajitattā avipākajinassa, vipākajinā vā arahanto appaṭisandhikattā, tenassa asekkhattaṃ paṭikkhipati. Anekādīnave sabbesampi pāpadhammānaṃ mūlabhūte sammohe ādīnavānaṃ adassanasīlatāya anādīnavadassāvino. Āgamādhigamābhāvā assutavato. Ediso ekaṃsena andhaputhujjano nāma hotīti tassa andhaputhujjanabhāvaṃ dassetuṃ punapi ‘‘puthujjanassā’’ti vuttaṃ. Evarūpāti vuttappakārā sammohapubbikā. Rūpaṃ sā nātivattatīti rūpānaṃ samatikkamanāya kāraṇaṃ na hoti, rūpārammaṇe kilese nātikkamatīti adhippāyo. Aññāṇāvibhūtatāya ārammaṇe ajjhupekkhanavasena pavattamānā lobhasampayuttaupekkhā idhādhippetāti tassa lobhassa anucchavikameva ārammaṇaṃ dassento ‘‘iṭṭhārammaṇe’’ti āha. Anativattamānā anādīnavadassitāya. Tato eva assādānupassanato tattheva laggā. Abhisaṅgassa lobhassa vasena, dummocanīyatāya ca tena laggitā viya hutvā uppannā.
111「如是」是指那种能令不善断除、令善增长的。因为这种舍与出离相关，以出家等形式生起，所以称为「出离舍」。现在为了以经文的表述来显示它，说「其中，什么是……？」，其义应依前述之理来理解。它能超越色，因为正确彻见了色中的过患。「不被色所制」：即不被烦恼所制伏。「于可爱」：指对于本性上或意图上可爱的所缘。「不染着者」：指不染着、不生贪的人。对于不可爱而不嗔，其义也应依前述之理来理解。平等、正确、如理地观察并非不如理观察，然而凡夫对于可爱与不可爱也是如此，所以不说「于可爱、不可爱、中性」，而说「以不如理观察而不迷乱者」，意思是对这三类所缘，以不如理观察而迷乱。此舍与观智相应。出离舍与受同类，因为它以中舍的方式运作，与舍受类似。在此处，这个舍的解说中已经包含了「舍」；因此，中舍的舍也因这里提到「舍」而被包含。正是针对它，才说「依初禅、二禅、三禅、四禅而生起的舍」。
Evarūpāti yā akusalānaṃ pahānāya, kusalānañca abhibuddhiyā saṃvattati, evarūpā, sā pana pabbajjādivasena pavattiyā nekkhammūpasañhitāti āha ‘‘nekkhammasitā’’ti. Idāni taṃ pāḷivasena dassetuṃ ‘‘tattha katamā’’tiādi vuttaṃ, tassattho heṭṭhā vuttanayānusārena veditabbo. Rūpaṃ sā ativattatīti rūpasmiṃ sammadeva ādīnavadassanato. Rūpaniyātāti kilesehi anabhibhavanīyato. Iṭṭheti sabhāvato, saṅkappato ca iṭṭhe ārammaṇe. Arajjantassāti na rajjantassa rāgaṃ anuppādentassa. Aniṭṭhe adussantassāti ettha vuttanayena attho veditabbo. Samaṃ sammā yoniso na pekkhanaṃ asamapekkhanaṃ, taṃ pana iṭṭhāniṭṭhamajjhatte viya iṭṭhāniṭṭhesupi bālassa hotīti ‘‘iṭṭhāniṭṭhamajjhatte’’ti avatvā ‘‘asamapekkhanena asammuyhantassā’’ti vuttaṃ, tividhepi ārammaṇe asamapekkhanavasena muyhantassāti attho. Vipassanāñāṇasampayuttā upekkhā. Nekkhammasitā upekkhā vedanāsabhāgāti udāsinākārena pavattiyā, upekkhā vedanāya ca sabhāgā. Ettha upekkhā vāti ettha etasmiṃ upekkhāniddese ‘‘upekkhā’’ti gahitā eva. Tasmāti tatramajjhattupekkhāyapi idha upekkhāggahaṇena gahitattā. Tañhi sandhāya ‘‘paṭhamadutiyatatiyacatutthajjhānavasena uppajjanakaupekkhā’’ti vuttaṃ.
112「Tāyapi nekkhammasitaupekkhāya」（由彼出离所依之舍）这句话，是简别（niddhāraṇa）中的处格。至于「以出离之故……」等内容，前面已经解释过了，其义自明，不再赘述。
Tāyapi nekkhammasitaupekkhāyāti niddhāraṇe bhummaṃ. ‘‘Yaṃ nekkhammavasenā’’tiādi heṭṭhā vuttanayattā uttā natthameva.
363如果说那时帝释只有证得入流果的契机，世尊为什么把说法一直扩展到阿拉汉果的程度呢？为此才说「因为诸佛……」这段话。「新近帝释」（taruṇasakko），指的是新近、刚刚出现的帝释。说「新近帝释」是就他「刚出现」而言，并不是说他有年幼或年老的状态。「行处、来处」（gatāgataṭṭhāna），就是指往来轮转的缘由，它不可知，也无法把握到。母胎中的有情舍命时，业生的色法会消失；与之同时，依于心识的色法和依于食物的色法，因为缺乏支持缘而跟着灭去；时节所生的色法则可能维持很久，保持相续，或者坏掉、枯干、腐烂，或者停留为尸体状。但诸天不是这样，由于他们是化生的，当业生色法消失时，其余三种相续的色法也一起消失。因此说「犹如灯焰熄灭一样」。其他天众不知道这些，因为他再次以帝释的身份就在同一地方出生了。「于三处」，是指在解答喜、忧与舍这三者的结尾部分。「唯所引生之果」，就像从熟酥里提炼出来的最纯净酥油，是指由能引生的道支所引生的果，也就是出世间道果，只有这个被说明。这就像母鸟那样，衔起可以叼走的东西，振翅高飞、越过障碍。这属于那个被称作道果的圣法。
363. Yadi sakkassa tadā sotāpattiphalapattiyāva upanissayo, atha kasmā bhagavā yāva arahattaṃ desanaṃ vaḍḍhesīti āha ‘‘buddhānañhī’’tiādi. Taruṇasakkoti abhinavo adhunā pātubhūto sakko. Sampati pātubhāvañhi sandhāya ‘‘taruṇasakko’’ti vuttaṃ, na tassa kumāratā, vuddhatā vā atthi. Gatāgataṭṭhānanti gamanāgamanakāraṇaṃ. Na paññāyati na upalabbhati. Gabbhaseyyakānañhi cavantānaṃ kammajarūpaṃ vigacchati anudeva cittajaṃ, āhārajañca paccayābhāvato, utujaṃ pana sucirampi kālaṃ paveṇiṃ ghaṭṭentaṃ bhassantaṃ vā sosantaṃ vā kilesantaṃ vā viṭṭhataṃ vā hoti, na evaṃ devānaṃ. Tesañhi opapātikattā kammajarūpe antaradhāyante sesatisantatirūpampi tena saddhiṃ antaradhāyati. Tenāha ‘‘dīpasikhāgamanaṃ viya hotī’’ti. Sesadevatā na jāniṃsu punapi sakkattabhāvena tasmiṃyeva ṭhāne nibbattattā. Tīsu ṭhānesūti somanassadomanassaupekkhāvissajjanāvasānaṭṭhānesu. Nibbattitaphalamevāti sappimhā sappimaṇḍo viya āgamanīyapaṭipadāya nibbattitaphalabhūtaṃ lokuttaramaggaphalameva kathitaṃ. Sakuṇikāya viya kiñci gayhūpagaṃ uppatitvā uḍḍetvā ullaṅghitvā. Assāti maggaphalasaññitassa ariyassa dhammassa.
123解释巴帝摩卡律仪
Pātimokkhasaṃvaravaṇṇanā
364「Pātimokkhasaṃvarāya」（为了巴帝摩卡律仪），在这里的意思是：为了那以巴帝摩卡为本质的戒律仪，因此才说「为最上、最胜的戒律仪」。住在长池寺的须摩长老说：「巴帝摩卡戒在一切戒中，确实是最高、最胜的。」他的弟子，精通三藏的小龙长老却这样认为：「巴帝摩卡律仪本身就是戒；至于其他的那些，不过有个'戒'的名称罢了，我无法认可。所谓的根律仪，仅仅是守护六根门而已；活命遍净，仅仅是以符合法、公平的方式得到资具；资具依止，仅仅是得到资具后，反省'这是为了什么用途'然后才去受用。严格来说，只有巴帝摩卡律仪才是戒。因为一旦这个律仪破了，其他方面他也不可能守护得住，所以就会成了无戒之人。如果这个律仪完全没有缺损，那就有能力守护其他方面，才算是具戒的人。」因此，其余的这些律仪都是它的附属，从整体或部分上来说，也都包含在其中，所以巴帝摩卡律仪才是真正主要的戒，由此说「为最上、最胜的戒律仪」。在这里，就如同先前世尊在被问及那条通往止息虚妄分别之想的相应道路时，为了顺应帝释的心意，先分析了作为虚妄分别和修行道路之根本的「受」，然后才开示了这条道路；那是通过断除染污的一面来圆满清净的一面。同样，现在世尊被问到这条道路的根本——也就是戒律仪时，为了顺应帝释的心意，从「从哪里得到清净」和「怎样才算清净」这两方面分别加以说明，于是说出了「身行……」等内容，也是通过断除染污的一面来圆满清净的一面。在戒论中，讲述不应行的身行等之所以那样说的理由，前面已经讲过了，因此这是从业道的角度，也就是从善业道与不善业道的角度来说的。
364.Pātimokkhasaṃvarāyāti pātimokkhabhūtasīlasaṃvarāyāti ayamettha atthoti āha ‘‘uttamajeṭṭhakasīlasaṃvarāyā’’ti. ‘‘Pātimokkhasīlañhi sabbasīlato jeṭṭhakasīla’’nti dīghavāpīvihāravāsi sumatthero vadati, antevāsiko panassa tepiṭakacūḷanāgatthero ‘‘pātimokkhasaṃvaro eva sīlaṃ, itarāni pana ‘sīlanti vuttaṭṭhānaṃ nāma atthī’ti ananujānanto indriyasaṃvaro nāma chadvārarakkhāmattakaṃ, ājīvapārisuddhi dhammena samena paccayuppādanamattakaṃ, paccayasannissitaṃ paṭiladdhapaccaye ‘ida mattha’nti paccavekkhitvā paribhuñjanamattakaṃ, nippariyāyena pātimokkhasaṃvarova sīlaṃ. Tathā hi yassa so bhinno, so itarāni rakkhituṃ abhabbattā asīlo hoti. Yassa pana sabbaso arogo sesānaṃ rakkhituṃ bhabbattā sampannasīlo’’ti vadati, tasmā itaresaṃ tassa parivārabhāvato, sabbaso ekadesena ca tadantogadhabhāvato tadeva padhānasīlaṃ nāmāti āha ‘‘uttamajeṭṭhakasīlasaṃvarāyā’’ti. Tattha yathā heṭṭhā papañcasaññāsaṅkhānirodhasāruppagāminiṃ paṭipadaṃ pucchitena bhagavatā papañcasaññānaṃ, paṭipadāya ca mūlabhūtaṃ vedanaṃ vibhajitvā paṭipadā desitā sakkassa ajjhāsayavasena saṃkilesadhammappahānamukhena vodānadhammapāripūrīti, evaṃ tassā eva paṭipadāya mūlabhūtampi sīlasaṃvaraṃ pucchitena bhagavatā yato so visujjhati, yathā ca visujjhati, tadubhayaṃ sakkassa ajjhāsayavasena vibhajitvā dassetuṃ ‘‘kāyasamācārampī’’tiādi vuttaṃ saṃkilesadhammappahānamukhena vodānadhammapāripūrīti katvā. Sīlakathāyaṃ asevitabbakāyasamācārādikathane kāraṇaṃ vuttameva, tasmā kammapathavasenāti kusalākusalakammapathavasena.
115所谓「从业道的角度」，是以考察业道的方式来说的。因为即使有些身恶行等尚未达到业道的程度，在此处也被称为「不应行的身行」等。所谓「从制立的角度」，是针对学处的制定来说的。因为当佛陀逐一解释每一条应远离的学处时，就可以说是在从制立的角度讲说了。由此说「在身门……」等。「学处违犯」（sikkhāpadavītikkamo），是指透过它而违越了学处，也就是以违越学处的方式生起的不善法，这就是它成为「不应行的身行」等性质的原因。与它相对的就是不违犯，即不以此违越学处，那就是戒。
Kammapathavasenāti ca kammapathavicāravasena . Kammapathabhāvaṃ apattānampi hi kāyaduccaritādīnaṃ asevitabbakādīnaṃ asevitabbakāyasamācārādibhāvo idha vuccatīti. Paṇṇattivasenāti sikkhāpadapaṇṇattivasena. Yato yato hi yā yā veramaṇī, tadubhayepi vibhāvento paṇṇattivasena katheti nāma. Tenāha ‘‘kāyadvāre’’tiādi. Sikkhāpadaṃ vītikkamati etenāti sikkhāpadavītikkamo, sikkhāpadassa vītikkamanākārena pavatto akusaladhammo yaṃ, tassa asevitabbakāyasamācārāditā. Vītikkamapaṭipakkho avītikkamo, na vītikkamati etenāti avītikkamo, sīlaṃ.
116以错误或正确的方式来寻找，这种活动就叫做「寻求」（pariyesanā），也就是活命；从意义上说，这是发生在身业与语业范围内的寻找资具的努力。既然如此，为什么还要把它单独列出来呢？为此而说「因为……」。所谓「圣求」（ariyapariyesanā），就是圣者们那种没有过患的寻求、探索；或者，因为是圣者、善士们应当寻求的，所以也叫做圣求。与此相反的，就应知道是「非圣求」。
Micchā sammā ca pariyesati etāyāti pariyesanā, ājīvo, atthato paccayagavesanabyāpāro kāyavacīdvāriko. Yadi evaṃ kasmā visuṃ gahaṇanti āha ‘‘yasmā’’tiādi . Ariyā niddosā pariyesanā gavesanāti ariyapariyesanā, ariyehi sādhūhi pariyesitabbātipi ariyapariyesanāti. Vuttavipariyāyato anariyapariyesanā veditabbā.
117「有生法」（jātidhammo），指具有会生起的性质，就是以生起为其本性的。「有老法」（jarādhammo），指具有会变老的性质。「有病法」，指具有会生病性质。「有死法」，指具有会死亡的性质。「有愁法」，指具有会忧伤的性质。「有染污法」（saṃkilesadhammo），指具有会被染着性质。
Jātidhammoti jāyanasabhāvo jāyanapakatiko. Jarādhammoti jīraṇasabhāvo. Byādhidhammoti byādhisabhāvo. Maraṇadhammoti mīyanasabhāvo. Sokadhammoti socanakasabhāvo. Saṃkilesadhammoti saṃkilissanasabhāvo.
118「妻子儿女」（puttabhariyaṃ），是指子女和妻子。这个说明规则在一切类似情形都适用，是以并列复合词与单一整体概念来加以解释的。关于「金银」（jātarūparajataṃ），这里所谓的「金」（jātarūpa），是因为它不论怎样改造都不会改变其原本的色彩，一切状态都保持着生来的样子，所以叫金，即黄金。所谓「银」（rajataṃ），是因为它具有洁白光亮的特性，能够闪耀，所以称为银，也就是白银。不过在本文中，除黄金之外，凡是可以用来享受、消费的东西，也都通通归在「银」的名下，例如流通的货币等。「比丘们，这些依着都是具有生法的」，这是在指出：那些被称为五欲依着的东西，它们全部都是具有生起之性的法。
Puttabhariyanti puttā ca bhariyā ca. Esa nayo sabbattha. Dvandekattavasena tesaṃ niddeso. Jātarūparajatanti ettha pana yato vikāraṃ anāpajjitvā sabbaṃ jātarūpameva hotīti jātarūpaṃ nāma suvaṇṇaṃ. Dhavalasabhāvatāya rajatīti rajataṃ, rūpiyaṃ. Idha pana suvaṇṇaṃ ṭhapetvā yaṃ kiñci upabhogaparibhogārahaṃ ‘‘rajata’’ntveva gahitaṃ vohārūpagamāsakādi. Jātidhammā hete, bhikkhave, upadhayoti ete kāmaguṇūpadhayo nāma honti, te sabbepi jātidhammāti dasseti.
119在病法、死法等段落中，并没有把金银算进去。因为金银没有所谓的头疼这类疾病，也不像众生那样有以死灭为本质的死亡，更不会生起忧愁。所谓以死灭为本质的死亡，是指在同一期生命中诸蕴的断灭，金银并没有这种死亡。但是，它在每一刹那都有刹那灭。然而，因为金银会被贪等染污所染着，所以在染污法段落里把它算了进去；同样，因为它由时节所生，所以在有生法段落里也把它算进去；因为它会沾上污垢而变旧，所以在有老法段落里也把它算进去。另外，它不能被圣者们所追求，所以追求它就是「非圣求」。
Byādhidhammavārādīsu jātarūparajataṃ na gahitaṃ. Na hetassa sīsarogādayo byādhayo nāma santi, na sattānaṃ viya cutisaṅkhātaṃ maraṇaṃ, na soke uppajjati, cutisaṅkhātaṃ maraṇanti ca ekabhavapariyāpannakhandhanirodho, so tassa natthi, khaṇikanirodho pana khaṇe khaṇe labbhateva. Rāgādīhi pana saṃkilesehi saṃkilissatīti saṃkilesadhammavāre gahitaṃ jātarūpaṃ, tathā utusamuṭṭhānattā jātidhammavāre, malaṃ gahetvā jīraṇato jarādhammavāre ca. Ariyehi na araṇīyā, pariyesanātipi anariyapariyesanā.
120现在，为了也从「不正求」的角度来显示它，所以说「另外……」等。依照这个道理，在善法方面也应当知道它的意义。
Idāni anesanāvasenāpi taṃ dassetuṃ ‘‘apicā’’tiādi vuttaṃ. Iminā nayena sukkapakkhepi attho veditabbo.
121「寻求资具」是指寻找武器、毒药等。「加行」是指通过努力而作加行，生起那样的精进，采取那样的方法。为了杀生等目的而前往，对于每一个都应当配上「时」字，也就是「从寻求资具时开始，从作加行时开始，从前往时开始」。其他的，是指被称为「应亲近」的身行等。心也应当被生起。因为一个已经生起这样心的人，在因缘和合时，作出那样的努力与精进，在修行道上就能达到顶点。所以说：「比丘们，我宣说即使在善法中，心的生起也是有大利益的。」（《中部》1.84）
Sambhārapariyesanaṃ paharaṇavisādigavesanaṃ, payogavasena payogakaraṇaṃ tajjāvāyāmajananaṃ tādisaṃ upakkamanibbattanaṃ, pāṇātipātādiatthaṃ gamanaṃ, paccekaṃ kāla-saddo yojetabbo ‘‘sambhārapariyesanakālato paṭṭhāya, payogakaraṇakālato paṭṭhāya, gamanakālato paṭṭhāyā’’ti. Itaroti ‘‘sevitabbo’’ti vuttakāyasamācārādiko. Cittampi uppādetabbaṃ. Tathā uppāditacitto hi sati paccayasamavāye tādisaṃ payogaṃ parakkamaṃ karonto paṭipattiyā matthakaṃ gaṇhāti. Tenāha ‘‘cittuppādampi kho ahaṃ, bhikkhave, kusalesu dhammesu bahupakāraṃ vadāmī’’ti (ma. ni. 1.84).
122现在，为了显示那些达到顶点的不可亲近者与可亲近者，而说「又」等。「僧团分裂等」中的「等」字，包含了出佛身血等。由于通过侍奉佛宝和僧宝，也就成就了对法宝的侍奉，所以说「一天两三次，以去亲近三宝等方式」。「派遣弓箭手」是指差遣弓箭手们。「等」字包含了乞求五愿等。对于那些通过「让阿阇世王生起净信，借助利养的来源，去向那些已经困穷、失去利养恭敬的家族游说」这类方式，而追求这种非圣求的人们。
Idāni taṃ matthakappattaṃ asevitabbaṃ, sevitabbañca dassetuṃ ‘‘apicā’’tiādi vuttaṃ. Saṅghabhedādīnanti ādi-saddena lohituppādanādiṃ saṅgaṇhāti. Buddharatanasaṅgharatanupaṭṭhāneheva dhammaratanupaṭṭhānasiddhīti āha ‘‘divasassa dvattikkhattuṃ tiṇṇaṃ ratanānaṃ upaṭṭhānagamanādivasenā’’ti . Dhanuggahapesanaṃ dhanuggahapurisānaṃ uyyojanaṃ. Ādi-saddena pañcavarayācanādiṃ saṅgaṇhāti. ‘‘Ajātasattuṃ pasādetvā lābhuppādavasena parihīnalābhasakkārassa kulesu viññāpana’’nti evamādiṃ anariyapariyesanaṃ pariyesantānaṃ.
123「圆满」是指「为了圆满」。因为那些可亲近的法，唯有依最高道果的力量才能达到圆满。为了这个目的，一切的前行行道，乃至巴帝摩卡律仪，也是由最高道而圆满的。因此，在说明了为了那个目的的前行行道之后，作为结语而说：「巴帝摩卡……成为……」。（此处「巴帝摩卡」即「pātimokkha」的音译，意为「别解脱律仪」）
Pāripūriyāti pāripūriatthaṃ. Aggamaggaphalavaseneva hi sevitabbānaṃ pāripūrīti tadatthaṃ sabbā pubbabhāgapaṭipadā, pātimokkhasaṃvaropi aggamaggeneva paripuṇṇo hotīti tadatthaṃ pubbabhāgapaṭipadaṃ vatvā nigamento ‘‘pātimokkho…pe… hotī’’ti āha.
134根防护的解释
Indriyasaṃvaravaṇṇanā
365「为了遮蔽诸根」的意思是：为了把诸根遮护起来。而眼等诸根就是门户，遮蔽它们就是防护，也就是防范不善的生起，所以说「守护根门」。依不应亲近的色等，在诸根上不守护，就是不防护；靠着舍弃染污法，而达成清净法的纯净。虽然在经文中也显示了不应亲近的色等，但因为帝释天问的是关于根防护的修行方法，所以注释为了遮除那一方面而开显，说：「『眼所识的色』等，是依应亲近的色等，为了显示根防护而说的。」在说完「保持默然」之后，为了用排除的方式来阐明默然的原因，而说「虽然想说」等。「此」指的是帝释天，也就是诸天之王。
365.Indriyānaṃ pidhānāyāti indriyānaṃ pidahanatthāya. Indriyāni ca cakkhādīni dvārāni, tesaṃ pidhānaṃ saṃvaraṇaṃ akusaluppattito gopanāti āha ‘‘guttadvāratāyā’’ti. Asevitabbarūpādivasena indriyesu aguttadvāratā asaṃvaro, saṃkilesadhammavippahānavasena vodānadhammapārisuddhīti. Kāmaṃ pāḷiyaṃ asevitabbampi rūpādi dassitaṃ, sakkena pana indriyasaṃvarāya paṭipatti pucchitāti tameva nivattetvā dassetuṃ aṭṭhakathāyaṃvuttaṃ ‘‘cakkhuviññeyyaṃ rūpampītiādi sevitabbarūpādivasena indriyasaṃvaradassanatthaṃ vutta’’nti. ‘‘Tuṇhī ahosī’’ti vatvā tuṇhībhāvassa kāraṇaṃ byatirekamukhena vibhāvetuṃ ‘‘kathetukāmopī’’tiādi vuttaṃ. Ayanti sakko devānaṃ indo.
125「色」指色处，不亲近它的意思就是不看见它，所以说「不应亲近，不应看」。然而，如果看见一个有情的相续色，以不净作意的方式，或者安立起不净想，或者以见无上的方式；又或者因为相信业果而心生净信；又或者通过仔细观察它生了又灭的相状，从而获得无常想。
Rūpanti rūpāyatanaṃ, tassa asevanaṃ nāma adassanaṃ evāti āha ‘‘na sevitabbaṃ na daṭṭhabba’’nti. Yaṃ pana sattasantānagataṃ rūpaṃ passato paṭikūlamanasikāravasena, asubhasaññā vā saṇṭhāti dassanānuttariyavasena. Atha vā kammaphalasaddahanavasena pasādo vā uppajjati. Hutvā abhāvākārasallakkhaṇena aniccasaññāpaṭilābho vā hoti.
126由于通过曲折变化而发音，所以叫做「音」（音素）；这音自身又由于连续不断地生起，组合成所谓「词」和「句」。因为能够表达所想要表达的意义，所以称为「文句」。这指的是在诗词、戏剧等作品中以种种异名出现，以及通过发音方式形成精巧结构，如此以各种分别运作而显现、与心相应的种种文句；正是针对这一点，才说：「当听到那动人心弦的文字、动人心弦的文句所形成的声音时，贪等烦恼便会生起。」「依止于义」是指依止于有关后世利益的意义。「依止于法」是指依止于离系法，或者依止于出世间三宝之法。「净信」指对三宝的信仰，也包括对业果的信仰。「或厌离」指依无常想等方式，对轮回生起厌倦。
Pariyāyakkharaṇato akkharaṃ, vaṇṇo, so eva nirantaruppattiyā samuddito padavākyasaññito, adhippetamatthaṃ byañjetīti byañjanaṃ, tayidaṃ kābyanāṭakādigatavevacanavasena, uccāraṇavasena ca vicittasannivesatāya tathāpavattavikappanavasena cittavicittabhāvena upatiṭṭhanakaṃ sandhāyāha ‘‘yaṃ cittakkharaṃ cittabyañjanampi saddaṃ suṇato rāgādayo uppajjantī’’ti. Atthanissitanti samparāyikatthanissitaṃ. Dhammanissitanti vivaṭṭadhammanissitaṃ, lokuttararatanattayadhammanissitaṃ vā. Pasādoti ratanattayasaddhā, kammaphalasaddhāpi. Nibbidā vāti aniccasaññādivasena vaṭṭato ukkaṇṭhā vā.
127凡是以损害香、味等方式去受用的，由于是不如理行持，所以称为「不应亲近」。凡是经过如理省察之后去受用的，由于是以正知来取用，所以称为「应亲近」。因此说：「当嗅闻某种香……等内容。」
Gandharasāviparodhādivasena seviyamānaṃ ayoniso paṭipannattā asevitabbaṃ nāma. Yoniso paccavekkhitvā seviyamānaṃ sampajaññavasena gahaṇato sevitabbaṃ nāma. Tena vuttaṃ ‘‘yaṃ gandhaṃ ghāyato’’tiādi.
128而所谓「那所触者」，是指那应亲近的触，但并非指接触已经成就的事物（指究竟法）。由于警寤精进达到了顶点，所以能导致诸漏灭尽。又由于推崇第四圣种，所以精进被善巧地持守。而最后……（乔达摩）由于劝勉他人行于正道，所以成为「被怜悯（护念）者」。
Yaṃpana phusatoti yaṃ pana sevitabbaṃ phoṭṭhabbaṃ anipphannasseva phusato. Āsavakkhayo ceva hoti jāgariyānuyogassa matthakappattito. Vīriyañca supaggahitaṃ hoti catutthassa ariyavaṃsassa ukkaṃsanato. Pacchimā ca…pe… anuggahitā hoti sammāpaṭipattiyaṃ niyojanato.
129那些在作意喜不可意等不同种类的意所识法时，转向者所面对而生起的。「意所识法」的格位应当转换来理解：对于那些以慈心等作意的人，哪些意所识法会现前生起，这样的法就应亲近，这是文句的连接。「等」字应当知道包含了悲心等，以及无常想等。所谓「三位长老的法」，是指现在所说、依此行道的三位长老的意所识法。「不让心向外奔驰」：这是说，在结夏安居的三个月内，只以进入寺院内院所见到的色等为所缘，他的心从未生起过脱离业处的情况，而寺院内院中本就没有不合适的色等所缘，因此显示出：以散漫的寻思，心不会向外奔驰。从住处，从坐卧处，从自己内在的五蕴——也就是观的所缘境中（都不让心驰散）。据说这位长老做一切该做的事，都只是以业处为首来行持。
Ye manoviññeyye dhamme iṭṭhādibhede samannāharantassa āvajjantassa āpāthaṃ āgacchanti. ‘‘Manoviññeyyā dhammā’’ti vibhatti vipariṇāmetabbā, mettādivasena samannāharantassa ye manoviññeyyā dhammā āpāthaṃ āgacchanti, evarūpā sevitabbāti yojanā. Ādi-saddena karuṇādīnañceva aniccādīnañca saṅgaho daṭṭhabbo. Tiṇṇaṃ therānaṃ dhammāti idāni vuccamānapaṭipattīnaṃ tiṇṇaṃ therānaṃ manoviññeyyā dhammā. Bahi dhāvituṃ na adāsinti antopariveṇaṃ āgatameva rūpādiṃ ārabbha imasmiṃ temāse kammaṭṭhānavinimuttaṃ cittaṃ kadāci uppannapubbaṃ, antopariveṇe ca visabhāgarūpādīnaṃ asambhavo eva, tasmā visaṭavitakkavasena cittaṃ bahi dhāvituṃ na adāsinti dasseti. Nivāsagehato nivāsanagabbhato. Niyakajjhattakhandhapañcakato vipassanāgocarato. Thero kira sabbampi attanā kātabbakiriyaṃ kammaṭṭhānasīseneva paṭipajjati.
366以不痴正知之力，因为没有模棱两可，所以「一边」指有唯一之边；这些人的言论是唯一之边的，所以称为「一边说者」。因此说「他们只说一」，意指他们说不异的言论。「同修行」指同样的修行方式。「同见」指同样的见解。「同归宿」指同样的最终结局。
366. Asammohasampajaññavasena advejjhābhāvato eko anto etassāti ekanto, ekanto vādo etesanti ekantavādā. Tenāha ‘‘ekaṃyeva vadantī’’ti, abhinnavādāti attho. Ekācārāti samānācārā. Ekaladdhikāti samānaladdhikā. Ekapariyosānāti samānaniṭṭhānā.
131就这样，帝释天先前曾经亲闻众多沙门婆罗门的种种言论、修行、见解与归宿，现在由于如实通达了真理，知道那些并非坚实，便安住于此。他想要了解其中的原因，于是首先以反诘的方式提问说：「难道诸法全都是……吗？」等。
Iti sakko pubbe attanā sutaṃ puthusamaṇabrāhmaṇānaṃ nānāvādā cāraladdhiniṭṭhānaṃ idāni saccapaṭivedhena asārato ñatvā ṭhito, tassa kāraṇaṃ ñātukāmo tameva tāva byatirekamukhena pucchati ‘‘sabbeva dhammā nu kho’’tiādinā.
132「界」这里是指「意欲界」，省略了后面的词而说的；所谓意欲界，在意义上其实就是意欲，所以说「多种意欲、种种意欲」。「当一样想要去时，另一样想要站」：这是为了显示即使在威仪中，众生都罕见有同一意欲，更不用说在见解上了，所以举这个例子来说明。所谓「对任何意欲」，就是对常见等任何意欲。「执取」即由于对见的执著力，面向各种见解，以难以舍离的状态而安住其中，抓着不放、牢牢执取。「以力和执取」指以邪见的力量和邪见的执取。「善执取」意为极其牢固地抓紧了。「宣说」就是依据所执著的见论而公布、使他人了知、执持、确立起来。因此说「他们说、阐明、称扬」，意思就是高声宣布。
Dhātūti ajjhāsayadhātu uttarapadalopena vuttā, ajjhāsayadhātūti ca atthato ajjhāsayo evāti āha ‘‘anekajjhāsayo nānajjhāsayo’’ti. ‘‘Ekasmiṃ gantukāme eko ṭhātukāmo hotī’’ti idaṃ nidassanavasena vuttaṃ iriyāpathepi nāma sattā ekajjhāsayā dullabhā, pageva laddhīsūti dassanatthaṃ. Yaṃ yadeva ajjhāsayanti yaṃ yameva sassatādiajjhāsayaṃ. Abhinivisantīti taṃ taṃ laddhiṃ diṭṭhābhinivesavasena abhimukhā hutvā duppaṭinissaggibhāvena nivisanti, ādānaggāhaṃ gaṇhanti. Thāmena ca parāmāsena cāti diṭṭhithāmena ca diṭṭhiparāmāsena ca. Suṭṭhu gaṇhitvāti ativiya daḷhaggāhaṃ gaṇhitvā. Voharantīti yathābhiniviṭṭhaṃ diṭṭhivādaṃ paññāpenti pare hi gāhenti patiṭṭhapenti. Tenāha ‘‘kathenti dīpenti kittentī’’ti, ugghosentīti attho.
133已超越边际、已达究竟，这些人的归宿是究竟的，故称“究竟归宿者”。“所有”指一切沙门婆罗门。“离轭安稳”也是涅槃，因为它不被四种轭所侵扰。本应说“究竟离轭安稳”，但以i-音表示而说成“究竟离轭安稳者”，意思是他们拥有究竟的离轭安稳，或他们是究竟离轭安稳的。“行”即前往、到达，意思是证得。“耗尽”即耗尽轮回之苦的边际而到达，故“终尽”也是涅槃的名称。
Antaṃ atītā accantā, accantā niṭṭhā etesanti accantaniṭṭhā. Sabbesanti sabbesaṃ samaṇabrāhmaṇānaṃ. Yogakkhemotipi nibbānaṃ catūhipi yogehi anuppaduṭṭhattā. ‘‘Accantayogakkhemā’’ti vattabbe i-kārena niddesena ‘‘accantayogakkhemī’’ti vuttaṃ, accantayogakkhemo vā etesaṃ atthīti accantayogakkhemīti. Caranti upagacchanti, adhigacchantīti attho. Pariyassati parikkhissati vaṭṭadukkhantaṃ āgammāti pariyosānantipi nibbānassa nāmaṃ.
134「耗尽」指通过断除来灭尽。「毁灭」指由此让它完全消失不见。「解脱」指通过彻底出离轮回之苦而特别地解脱。
Saṅkhiṇātīti samucchindanena khepeti. Vināsetīti tato eva sabbaso adassanaṃ pāpeti. Vimuttāti vaṭṭadukkhato accantaniggamena visesena muttā.
135“嫉妒悭吝”为什么说是一个“问”？难道嫉妒悭吝不是回答吗？确实如此，但想要了解的意义就是“问”，而它也正是被解答的对象，所以这样说没有过失；否则就像问芒果却回答面包果一样。因此，以问为开头而说问与答。正如“爱不爱”等只取了回答的句子，在“爱不爱是一”等处也是如此。“戏论想”是指借着“想”的名目来说“戏论”，所以说“戏论是一”。在这里，如同巴帝摩卡律仪的提问由于以“身行”等分别回答而成为三个问，根律仪的提问由于以“色”等分别回答会成为六个问。这样的话就会有十九个问；但如果以根律仪的共同性来说，它就只是一个问；同样，巴帝摩卡律仪的提问也可以因其没有“身行”等的共同性而把那三个问变成一个问，那么所有的问就只剩十二个了？并非如此。因为在以身行等分别解说时，由于范围广大，能产生无量的分别；甚至整个律藏都是它的解释。但在以色等分别解说时，范围狭小，不可能有这样的分别。因此，由于范围广大，巴帝摩卡律仪问被分作三个问；而根律仪问因范围狭小，仅作为一个问。所以说“十四大问”。
‘‘Issāmacchariyaṃ eko pañho’’ti kasmā vuttaṃ, nanu issāmacchariyaṃ vissajjananti? Saccametaṃ, yo pana ñātuṃ icchito attho, so pañho. So eva ca vissajjīyatīti nāyaṃ doso, aññathā ambaṃ puṭṭhassa labujaṃ byākaraṇaṃ viya siyā, evaṃ pañhasīsena pañhabyākaraṇaṃ vadati. Tathā hi ‘‘piyāppiya’’ntiādinā vissajjanapadāneva gahitāni, ‘‘piyāppiyaṃ eko’’tiādīsupi eseva nayo. Papañcasaññāti saññāsīsena papañcā eva vuttāti āha ‘‘papañco eko’’ti. Ettha ca yathā pātimokkhasaṃvarapucchā kāyasamācārādivibhāgena vissajjitattā tayo pañhā jātā, evaṃ indriyasaṃvarapucchā rūpādivibhāgena vissajjitattā cha pañhā siyuṃ. Tathā sati ekūnavīsati pucchā siyuṃ, atha indriyasaṃvaratāsāmaññena ekova pañho kato, evaṃ sati pātimokkhasaṃvarapucchābhāvasāmaññena tepi tayo ekova pañhoti sabbeva dvādaseva pañhā bhaveyyunti? Nayidamevaṃ. Yasmā kāyasamācārādīsu vibhajja vuccamānesu mahāvisayatāya aparimāṇo vibhāgo sambhavati vissajjetuṃ. Sakalampi vinayapiṭakaṃ tassa niddeso. Rūpādīsu pana vibhajja vuccamānesu appavisayatāya na tādiso vibhāgo sambhavati vissajjetuṃ. Iti mahāvisayatāya pātimokkhasaṃvarapucchā tayo pañhā katā, indriyasaṃvarapucchā pana appavisayatāya ekova pañho kato. Tena vuttaṃ ‘‘cuddasa mahāpañhā’’ti.
367“以动转义”即震荡义。因为渴爱由于以欲贪、色贪、无色贪等状态生起而不住，它自身也在动；而且它在何处生起，就把那相续心拉向有等处而使动摇，因此以动转义，渴爱名为“动”。“以压迫义”即恼害义，因为它是各种苦的因。“以腐败义”即由于非法贪等状态，当面与背面，以及烦恼不净流出而多方面腐败，故为“痈”。“以渗入义”即由于对习性难以拔除而渗入义。“牵引”即随其喜好而拉近。“高低”指殊胜与低劣的状态。“于那些沙门婆罗门中”。“Yesāha”也是经文，有人释义为“我于彼等”。“如是”是随所闻、随所学。“大德！我虽是其他沙门婆罗门的法师，但我是世尊的弟子……乃至……趣向正觉”，这样表明自己入流者的身份。
367.Calanaṭṭhenāti kampanaṭṭhena. Taṇhā hi kāmarāgarūparāgaarūparāgādivasena pavattiyā anavaṭṭhitatāya sayampi calati, yattha uppannā, tampi santānaṃ bhavādīsu parikaḍḍhanena cāleti, tasmā calanaṭṭhena taṇhā ejā nāma. Pīḷanaṭṭhenāti vibādhanaṭṭhena tassa tassa dukkhassa hetubhāvena. Padussanaṭṭhenāti adhammarāgādibhāvena, sammukhaparaṃmukhena, kilesāsucipaggharaṇena ca pakārato dussanaṭṭhena gaṇḍo. Anuppaviṭṭhaṭṭhenāti āsayassa dunnīharaṇīyabhāvena anuppavisanaṭṭhena. Kaḍḍhati attano ca ruciyā upaneti. Uccāvacanti paṇītabhāvaṃ, nihīnabhāvañca. Yesu samaṇabrāhmaṇesu. ‘‘Yesāha’’ntipi pāḷi, tassā keci ‘‘yesaṃ aha’’nti atthaṃ vadanti. Evanti sutānurūpaṃ, uggahānurūpañca. ‘‘Ahaṃ kho pana bhante aññesaṃ samaṇabrāhmaṇānaṃ dhammācariyo hontopi bhagavato sāvako…pe… sambodhiparāyaṇo’’ti evaṃ attano sotāpannabhāvaṃ jānāpeti.
148「喜悦获得论」的注疏
Somanassapaṭilābhakathāvaṇṇanā
368“等至”指深入，如同交战国陷入混战。“战胜”：为了显示诸天战胜阿修罗，令其再也不能抬头，所以说“诸天战胜阿修罗，令其不得返回”。因为这样的胜利对于获得喜悦是极优越的。“两种食”指天食与阿修罗食两种食。由于阿修罗众不得进入，所以只有诸天受用。“杖遮”：“杖的行走处”即杖的遮盖，称为“杖遮”；与杖遮一起即“带有杖遮”；意思是应以杖打击或遮止来达成。
368.Samāpannoti samogāḷho pavattasampahāro viyātibyūḷho. Jiniṃsūti yathā asurā puna sīsaṃ ukkhipituṃ nāsakkhiṃsu, evaṃ devā vijiniṃsuyevāti dassento āha ‘‘devā puna apaccāgamanāya asure jiniṃsū’’ti. Tādiso hissa jayo sātisayaṃ vedapaṭilābhāya ahosi. Duvidhampiojanti dibbaṃ, asuraṃ cāti dvippakārampi ojaṃ. Devāyeva paribhuñjissanti asurānaṃ pavesābhāvato. Daṇḍassa avacaraṇaṃ āvaraṇaṃ daṇḍāvacaro, saha daṇḍāvacarenāti sadaṇḍāvacaro, daṇḍena paharitvā vā āvaritvā vā sādhetabbanti attho.
369“即在此处”就是在这个因陀娑罗窟中。“于我成为天者”：我先前就已经是天身，是帝释之身，成为（天者）。“存在”：现在仍然是帝释而存在，我又获得了寿命。
369.Imasmiṃyevaokāseti imissameva indasālaguhāyaṃ. Devabhūtassa meti pubbepi devabhūtassa sakkasseva me bhūtassa. Satoti idānipi sakkasseva sato punarāyu ca me laddho.
139「天身」即天上的身，指称为五蕴的身，所以说“天身”（dibbā attabhāvā）。「我不迷乱而入胎」以此表示：圣弟子没有像凡夫那样的迷乱死亡与不觉知入胎，而是有不迷乱的死亡和觉知入胎。圣弟子由于趣向决定，只生于善趣，而且若生于人中，只会在高贵家族中结生，帝释也有这样的意乐。因此圣典中说“我心乐处”，并就此说“我”等。然而帝释也可以自己的天威神力而知道这样的。
Diviyā kāyāti dibbā, khandhapañcakasaṅkhātā kāyāti āha ‘‘dibbā attabhāvā’’ti. ‘‘Amūḷho gabbhaṃ essāmī’’ti iminā ariyasāvakānaṃ andhaputhujjanānaṃ viya sammohamaraṇaṃ, asampajānagabbhokkamanañca natthi, atha kho asammohamaraṇañceva sampajānagabbhokkamanañca hotīti dasseti. Ariyasāvakā niyatagatikattā sugatīsu eva uppajjanti, tatthāpi manussesu uppajjantā uḷāresu eva kulesu paṭisandhiṃ gaṇhissanti, sakkassāpi tādiso ajjhāsayo. Tena vuttaṃ pāḷiyaṃ ‘‘yattha me ramatī mano’’ti, taṃ sandhāyāha ‘‘yattha me’’tiādi. Sakko pana attano dibbānubhāvenāpi tādisaṃ jānituṃ sakkotiyeva.
140「以因」指以适当的、与圣弟子身份相称的因。因此说「以平等」。
Kāraṇenāti yuttena ariyasāvakabhāvassa anucchavikena. Tenāha ‘‘samenā’’ti.
141在解释第六义时，因为接下来要讲述不来道，所以先就一来道来说。“欲了解”指想要证悟尚未获得的殊胜。“将是人间最后”：由于不再投生为人，所以这将是他最后的人界存在。
Sakadāgāmimaggaṃ sandhāya vadati chaṭṭhe atthavase anāgāmimaggassa vakkhamānattā. Ājānitukāmoti appattaṃ visesaṃ paṭivijjhitukāmo. Manussaloke anto bhavissati puna mānussūpapattiyā abhāvato.
142“又成为天”：生于人界，从那里死后又成为天。在此三十三天界中。最上，是怎样的？回答说“帝释”等。
Punadevāti manussesu uppanno tato cavitvā punadeva . Imasmiṃ tāvatiṃsadevalokasmiṃ. Uttamo, kīdisoti āha ‘‘sakko’’tiādi.
143「在最后的有中」：指在我的一切有中，那最后的、一切终结的有。以「寿」一词，也包含了与它俱生的所有容貌等。以「慧」一词，也包含了所有信、念、精进等。「在那个自体」：在那个一切最后的帝释自体。「成为前往色究竟天者」：不进入中般涅槃等状态，决定成为上流、必定前往色究竟天者。从此，按次第生于无烦天等。他这样说了：说「他将住于此」。为了展开略说「将生于无烦天……等」的意义，而说「据说」等。并且，为了显示这个理趣不仅限于帝释，也适用于大富长者、大近事女，而说「帝释天王」等。
Antime bhaveti mama sabbabhavesu antime sabbapariyosāne bhave. ‘‘Āyunā’’ti iminā ca taṃsahabhāvino sabbepi vaṇṇādike saṅgaṇhāti. ‘‘Paññāyā’’ti ca iminā sabbepi saddhāsativīriyādike. Tasmiṃ attabhāveti tasmiṃ sabbantime sakkattabhāve. Akaniṭṭhagāmī hutvāti antarāyaparinibbāyiādibhāvaṃ anupagantvā ekaṃsato uddhaṃsoto akaniṭṭhagāmī eva hutvā. Tato eva anukkamena avihādīsu nibbattanto. Evamāhāti ‘‘so nivāso bhavissatī’’ti evamāha. ‘‘Avihādīsu…pe… nibbattissatī’’ti saṅkhepato vuttamatthaṃ vivarituṃ ‘‘esa kirā’’tiādi vuttaṃ. Ayañca nayo na kevalaṃ sakkasseva, atha kho mahāseṭṭhimahāupāsikānampi hotiyevāti dassento ‘‘sakko devarājā’’tiādimāha.
370由于对有成就与涅槃成就的意欲尚未圆满，愿望未达成，只是作为想要获取种种成就的人而安住。「那些沙门」：即那些出家者。「住于远离者」：我认为他们是「增修多种远离而住」。
370. Bhavasampattinibbānasampattīnaṃ vasena aparipuṇṇajjhāsayatāya aniṭṭhitamanoratho taṃ taṃ pattukāmoyeva hutvā ṭhito. Ye ca samaṇeti ye ca pabbajite. Pavivittavihārinoti ‘‘anekavivekattayaṃ paribrūhetvā viharantī’’ti maññāmi.
145「成就」：即道的成就，令到达，完全正确地到达。「失坏」：即未成就，不正确的修行方式。「不能胜任」即不能完成。对于所问的意义，不能胜任就是无法正确地解说，因此说「不能成就宣说」。
Sampādanāti maggassa upasampādanaṃ tassa sampāpanaṃ sammadeva pāpanaṃ. Virādhanāti anārādhanā anupāyapaṭipatti. Na sambhontīti anabhisambhuṇanti. Yathāpucchite atthe anabhisambhuṇanaṃ nāma sammā kathetuṃ asamatthatā evāti āha ‘‘sampādetvā kathetuṃ na sakkontī’’ti.
146「因此」：因为与日神同族姓。所以他说「名为姓日」，因此。「日亲」：指「他的亲族是日」，所以称为日亲；或「日的亲族」所以称为日亲，这是指世尊。因为日神是入流者，成为世尊的亲生子。因此他说：
Tasmāti yasmā ādiccena samānagottatāya. Tenevāha ‘‘ādicca nāma gottenā’’ti, tasmā . Ādicco bandhu etassāti ādiccabandhu, atha vā ādiccassa bandhūti ādiccabandhu, bhagavā, taṃ ādiccabandhunaṃ. Ādicco hi sotāpannatāya bhagavato orasaputto. Tenevāha –
147「在黑暗中、无明中带来光明者，
‘‘Yo andhakāre tamasi pabhaṅkaro,
148毗卢遮那有光环、大威光；
Verocano maṇḍalī uggatejo;
149罗睺！别吞食那在虚空中运行者，
Mā rāhu gilī caraṃ antalikkhe,
150罗睺！请释放我的太阳之子吧。
Pajaṃ mamaṃ rāhu pamuñca sūriya’’nti. (saṃ. ni. 1.91);
151「sāma」指亲自躬身礼。对于导师的弟子来说，亲自躬身礼也就是稽首顶礼，因此他说：「我作礼敬。」
Sāmanti sāmaṃpayogaṃ, satthu pana sāvakassa sāmaṃpayogo nāma sanipāto evāti āha ‘‘namakkāraṃ karomā’’ti.
371371. 抚触后：指「我就在此大地上坐下，证得了这稀有法」而生起喜悦，并且「就在此大地上，如此稀有奇妙的佛宝出现了」而生起稀有奇妙之心，这样之后抚触大地。渴望的问题：指为了断除长久潜伏的疑惑，而如此热切渴望的问题：「我何时才能向世尊请问呢？」其中在义理上没有展开辨析的部分，是容易理解的。
371.Parāmasitvāti ‘‘imāya nāma pathaviyaṃ nisinnena mayā ayaṃ acchariyadhammo adhigato’’ti somanassajāto, ‘‘imāya nāma pathaviyaṃ evaṃ acchariyabbhutaṃ buddharatanaṃ uppanna’’nti acchariyabbhutacittajāto ca pathaviṃ parāmasitvā. Patthitapañhāti dīgharattānusayitasaṃsayasamugghātatthaṃ ‘‘kadā nu kho bhagavantaṃ pucchituṃ labhāmī’’ti evaṃ abhipatthitapañhā. Yaṃ panettha atthato na vibhattaṃ, taṃ suviññeyyamevāti.
165《帝释天请问经》注释的隐义阐明。
Sakkapañhasuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā.