2. 大缘经复注
12. 《大因缘经》注
2. Mahānidānasuttavaṇṇanā
2因缘注
Nidānavaṇṇanā
95「Janapadinoti」：即拥有地方者，或作为地方主权者的王子们，因种姓而名为俱卢。若他们的住处是一个地方，为何用复数？故说「依惯用词」。因为文法家在此等处所，视同合适般认可如此的性与数。此处的惯用法，如同他处亦说「住于诸鸯伽人中」「住于诸末罗人中」。即使在其修饰语中，于地方一词、于族姓一词，亦唯用单数。然而注释师们：pana一词是显明差别义，由此显明将说之差别，如「因涉及多种义故，此为复数」及「然而众多……」等。「听闻」：即随顺展示曼陀多大王威力而辗转传来之说而听闻。「随行」：即随游历。「这些处所」：指以日月为门而说四大王天宫。故说「于彼处去」等。「彼」：指曼陀多大王。「彼」：指四大王天王权。「领受后」：即接受后。又再问导者宝。
95.Janapadinoti janapadavanto, janapadassa vā issarasāmino rājakumārā gottavasena kurū nāma. Tesaṃ nivāso yadi eko janapado, kathaṃ bahuvacananti āha ‘‘ruḷhisaddenā’’ti. Akkharacintakā hi īdisesu ṭhānesu yutte viya īdisaliṅgavacanāni icchanti. Ayamettha ruḷhi yathā aññatthāpi ‘‘aṅgesu viharati, mallesu viharatī’’ti ca. Tabbisesanepi janapadasadde jātisadde ekavacanameva. Aṭṭhakathācariyā panāti pana-saddo visesatthajotano, tena ‘‘puthuatthavisayatāya evetaṃ puthuvacana’’nti ‘‘bahuke panā’’tiādinā vakkhamānaṃ visesaṃ joteti. Sutvāti mandhātumahārājassa ānubhāvadassanānusārena paramparānugataṃ kathaṃ sutvā. Anusaṃyāyantenāti anuvicarantena. Etesaṃ ṭhānanti candimasūriyamukhena cātumahārājikabhavanamāha. Tenāha ‘‘tattha agamāsī’’tiādi. Soti mandhātumahārājā. Tanti cātumahārājikarajjaṃ. Gahetvāti sampaṭicchitvā. Puna pucchi pariṇāyakaratanaṃ.
2「立于守门者之地」：因他们已获得守护善法堂天集会处及天城四门之职责。「由千棵天树所庄严」：此亦应关联至「心蔓园」等。
Dovārikabhūmiyaṃ tiṭṭhanti sudhammāya devasabhāya, devapurassa ca catūsu dvāresu ārakkhāya adhigatattā. ‘‘Dibbarukkhasahassapaṭimaṇḍita’’nti idaṃ ‘‘cittalatāvana’’ntiādīsupi yojetabbaṃ.
3「立于地上」：即从轮宝滑落后，立于近地之处。因轮宝实不落于地上，且如是住立后不久，便以彼自体消失，因转轮王自在已无。另一些师说：「停留了较长时间。」国王凭自身威力独自前往。「人性」：即人气、身、分泌物等人性。「显露」：因在天界运转、能给予果报、后后次第应受之业已得机会，故那常为十六岁模样、花环枯萎等天身便显露。其时，因人类寿命无量，行使了自己王权后，（他想：）「以此小王国于我何用？」因贪求无厌而不满足。于人界，因时节粗硬，为风热所触之身，便命终。
Pathaviyaṃ patiṭṭhāsīti bhassitvā pathaviyā āsannaṭṭhāne aṭṭhāsi. Na hi cakkaratanaṃ bhūmiyaṃ patati, tathāṭhitañca nacirasseva antaradhāyi tenattabhāvena cakkavattiissariyassa abhāvato. ‘‘Cirataraṃ kālaṃ ṭhatvā’’ti apare. Rājā ekakova agamāsi attano ānubhāvena. Manussabhāvoti manussagandhasarīranissandādimanussabhāvo. Pāturahosīti devaloke pavattivipākadāyino aparāpariyāya vedanīyassa kammassa katokāsattā sabbadā soḷasavassuddesikatā mālāmilāyanādi dibbabhāvo pāturahosi. Tadā manussānaṃ asaṅkheyyāyukatāya sakkarajjaṃ kāretvā. ‘‘Kiṃ me iminā upaddharajjenā’’ti atricchatāya atittova. Manussaloke utuno kakkhaḷatāya vātātapena phuṭṭhagatto kālamakāsi.
4于部分所成立之差别，成为整体之差别，故即使是一个国家，亦以复数称呼。
Avayavesu siddho viseso samudāyassa visesako hotīti ekampi raṭṭhaṃ bahuvacanena vohariyati.
5以 da 字解释义，依语源学方式。Kammāso 即指具斑足，由省略后词而说，如「色有」即「色」。然彼如何被称为「具斑足」？故说「据说彼……」等。「已调伏」：此处指何种调伏？故说「从食人状态被制止」。对此，有些人说：「这些长老是中部长老。」另一些则说：「是注释师们」「是长部长老」。两种说法皆就小具斑调伏而言。因具斑足是女夜叉之子，于不萎靡王子之时，被菩萨于彼处调伏。然于须陀须摩王之时，波罗奈王由制止食人状态而调伏之处，即名大具斑调伏。说「子」后，又说「己出之子」，是为显示亲子之义。
Da-kārena atthaṃ vaṇṇayanti niruttinayena. Kammāsoti kammāsapādo vuccati uttarapadalopena yathā ‘‘rūpabhavo rūpa’’nti. Kathaṃ pana so ‘‘kammāsapādo’’ti vuccatīti āha ‘‘tassa kirā’’tiādi. Damitoti ettha kīdisaṃ damanaṃ adhippetanti āha ‘‘porisādabhāvato paṭisedhito’’ti. ‘‘Ime pana therāti majjhimabhāṇakā’’ti keci. Apare pana ‘‘aṭṭhakathācariyā’’ti, ‘‘dīghabhāṇakā’’ti vadanti. Ubhayathāpi cūḷakammāsadammaṃ sandhāya tathā vadanti. Yakkhiniputto hi kammāsapādo alīnasattukumārakāle (cariyā. 2.75) bodhisattena tattha damito. Sutasomakāle (jā. 2.21.371) pana bārāṇasirājā porisādabhāvapaṭisedhanena yattha damito, taṃ mahākammāsadammaṃ nāma. ‘‘Putto’’ti vatvā ‘‘atrajo’’ti vacanaṃ orasaputtabhāvadassanatthaṃ.
6那些居住其处、使该地区得「俱卢国」之名者，是从北俱卢洲来的人众，他们依所守护的规定，守护五戒。后世之人则随顺彼等之见而行。故彼由地方之法而不间断地流传，被认为即是「俱卢行法」。此义应由《俱卢法本生经》阐明。为显示彼于后世最初于何处变得杂染，故说：「俱卢国居民」等。于无任何精舍成为世尊住处之处，仅称扬托钵村，是缘起叙述的常法，如「住于释迦族中，一名为天臂的释迦族小镇」。为显示此义，故说：「从非住处」等。
Yehi āvasitappadeso ‘‘kururaṭṭha’’nti nāmaṃ labhi, te uttarakuruto āgatamanussā tattha rakkhitaniyāmeneva pañca sīlāni rakkhiṃsu. Tesaṃ diṭṭhānugatiyā pacchimajanatāti so desadhammavasena avicchedato pavattamāno kuruvattadhammoti paññāyittha. Ayañca attho kurudhammajātakena dīpetabbo. So aparabhāge paṭhamaṃ yattha saṃkiliṭṭho jāto, taṃ dassetuṃ ‘‘kururaṭṭhavāsīna’’ntiādi vuttaṃ. Yattha bhagavato vasanokāsabhūto koci vihāro na hoti, tattha kevalaṃ gocaragāmakittanaṃ nidānakathāya pakati yathā taṃ sakkesu viharati devadahaṃ nāma sakyānaṃ nigamoti imamatthaṃ dassento ‘‘avasanokāsato’’tiādimāha.
7「具寿」或「天爱」或「彼处有者」，此等是亲爱之称呼，故说：「具寿，此是爱语。」而此爱语是依尊重恭敬而说，故说：「此是恭敬语。」
‘‘Āyasmā’’ti vā ‘‘devānaṃ piyā’’ti vā ‘‘tatra bhava’’nti vā piyasamudāhāro esoti āha ‘‘āyasmāti piyavacanameta’’nti. Tayidaṃ piyavacanaṃ garugāravavasena vuccatīti āha ‘‘gāravavacanameta’’nti.
8由排除过远与过近，即名为非过远非过近。然此最低限度，应知为两人伸展手臂之相触。若眼触眼而视，则亦成不恭敬。「转过脖子」：即由转动而伸展脖子。
Atidūraaccāsannavajjanena nātidūranāccāsannaṃ nāma gahitaṃ, taṃ pana avakaṃsato ubhinnaṃ pasāritahatthānaṃ saṅghaṭṭanena veditabbaṃ. Cakkhunā cakkhuṃ āhacca daṭṭhabbaṃ hoti, tenāpi agāravameva kataṃ hoti. Gīvaṃ parivattetvāti parivattanavasena gīvaṃ pasāretvā.
9「为摄受家族」（Kulasaṅgahatthāya）是说，出于对家族的悲悯，为了摄护他们——就像有人存放千钱之匣那样——通过接受（他们的）施食，令这些家族生起大福德流。「重行扫洒」（Paṭisammajjitvā）的意思是，弟子们由于恭敬行事，把已经扫过的地方再重新打扫一遍。「三次」（Tikkhattuṃ）是说，按照“从开头到结束”等所说的具足四种行相的方式，做三个回合；因此，这就表明他总共作意了十二遍。
Kulasaṅgahatthāyāti kulānuddayatāvasena kulānaṃ anuggaṇhanatthāya sahassabhaṇḍikaṃ nikkhipanto viya bhikkhapaṭiggaṇhanena tesaṃ mahato puññābhisandassa jananena. Paṭisammajjitvāti antevāsikehi sammajjanaṭṭhānaṃ sakkaccakāritāya puna sammajjitvā. Tikkhattunti ‘‘ādito paṭṭhāya anta’’ntiādinā vuttacaturākārūpasañhite tayo vāre, tenassa dvādasakkhattuṃ sammasitabhāvamāha.
10“由于我们的世尊是以甚深的方式说的，其余的佛陀也同样如此宣说”，这是站在法随法行的立场而说“由一切佛陀……所说……”的。「带围院」（Sālindanti）就是指连同周围附属部分。“像举起须弥山一样”——以此说明那种开示极难成就。把经本身称为“经说”，是因为它属于法蕴。为了显示：“正如对于律的制定、地域的差异、时代的差异的了知，是不与他人共、唯有一切知智的领域；同样，对于远离二边、没有作者与受者的缘起之分析也是如此”，因而开始说“确为诸佛……”等。其中，「处」（ṭhānāni）指的是原因。「雷吼成为广大」指，由于所应开示的法既多种多样又难以了知，顺着种种理路而转起的说法雷吼，便成为广大、无量，且种类繁多。「智入」是说，正是由此，说法智对所应开示的法进行详细划分，逐步深入，深入之后便如同安住于其中一般，这是它的意思。于是，佛陀智慧的广大性便得以彰显：像这样的法，竟有能说者与能证悟者，诸佛的说法智与证悟智的殊胜便显而易见。这里，虽然依据“世尊的一切语业都是智为先导、随智而转”这样的说法，世尊的所有说法无不与智相伴，且如狮子般的行持，在任何情况下都是平等生起；但就所应开示的法而言，这部说法特别被智所深入，且更为甚深，应当如此理解。那么，涉及律的制定时，说法又如何被三相所印可而与空相应呢？在那类情况下，说法也是随顺在场众生的意乐而转起，它同样在阐明诸行的无常等道理，并显示一切法无我、无我所。因此才说：“以种种方式说法之后……”等。
Amhākaṃ bhagavato gambhīrabhāveneva kathitattā sesabuddhehipi evameva kathitoti dhammanvaye ṭhatvā vuttaṃ ‘‘sabbabuddhehi…pe… kathito’’ti. Sālindanti saparibhaṇḍaṃ. ‘‘Sineruṃ ukkhipantoviyā’’ti iminā tādisāya desanāya sudukkarabhāvamāha. Suttameva ‘‘suttantakatha’’nti āha dhammakkhandhabhāvato. Yathā vinayapaṇṇattibhūmantarasamayantarānaṃ vijānanaṃ anaññasādhāraṇaṃ sabbaññutañāṇasseva visayo, evaṃ antadvayavinimuttassa kārakavedakarahitassa paccayākārassa vibhajanaṃ pīti dassetuṃ ‘‘buddhānañhī’’tiādi āraddhaṃ. Tattha ṭhānānīti kāraṇāni. Gajjitaṃ mahantaṃ hotīti taṃ desetabbasseva anekavidhatāya, duviññeyyatāya ca nānānayehi pavattamānaṃ desanāgajjitaṃ mahantaṃ vipulaṃ, bahubhedañca hoti. Ñāṇaṃ anupavisatīti tato eva desanāñāṇaṃ desetabbadhamme vibhāgaso kurumānaṃ anu anu pavisati, tena anupavissa ṭhitaṃ viya hotīti attho. Buddhañāṇassa mahantabhāvo paññāyatīti evaṃvidhassa nāma dhammassa desakaṃ, paṭivedhakañcāti buddhānaṃ desanāñāṇassa, paṭivedhañāṇassa ca uḷārabhāvo pākaṭo hoti. Ettha ca kiñcāpi ‘‘sabbaṃ vacīkammaṃ buddhassa bhagavato ñāṇapubbaṅgamaṃ ñāṇānuparivatta’’nti (mahāni. 69, 169; cūḷani. 85; paṭi. ma. 3.5; netti. 14) vacanato sabbāpi bhagavato desanā ñāṇarahitā natthi, sīhasamānavuttitāya sabbattha samānappavatti. Desetabbavasena pana desanā visesato ñāṇena anupaviṭṭhā, gambhīratarā ca hotīti daṭṭhabbaṃ. Kathaṃ pana vinayapaññattiṃ patvā desanā tilakkhaṇabbhāhatā suññatapaṭisaṃyuttā hotīti? Tatthāpi sannisinnaparisāya ajjhāsayānurūpaṃ pavattamānā desanā saṅkhārānaṃ aniccatādivibhāvanaṃ, sabbadhammānaṃ attattaniyatābhāvappakāsanañca hoti. Tenevāha ‘‘anekapariyāyena dhammiṃ kathaṃ katvā’’tiādi.
11「达到」（Āpajjāti）就是到达之后的意思；如同（一头大象）发出象吼那样，到达之后（再发出吼声）。
Āpajjāti patvā yathā ñāṇakoñcanādaṃ vissajjeti, evaṃ pāpuṇitvā.
12「越量」（Pamāṇātikkameti）这个说法，就像在“乃至此由彼世尊……”等句子中那样，是用来表达无量的意思。也就是说，这里的这个“yāva”词正是用来表示不可计量性的。因此他才说“义理甚深”。「显现」（Avabhāsatī）的意思是被了知、现前。因为智慧这样现前，所以才说“被看见”。或许有人会问：难道这缘起不是本来就是绝对甚深的吗？那这里为什么又特别指明它是“甚深显现”呢？这的确没错，使用“甚深显现”这一表述，目的恰恰就是为了显示缘起那种绝对的甚深性。因此，为了借着别处可能出现的四句分别，从反面来反显这一点，并阐明缘起的绝对甚深性，才又说了“确有一种……”等语。“此无”的意思是：那不叫甚深、也不叫甚深显现，这两种情况都是不存在的；这就表示，就像前面所举的四句分别那样，只有最后一句才能成立。所以他又说“此确实……”等等。
Pamāṇātikkameti aparimāṇatthe ‘‘yāvañcidaṃ tena bhagavatā’’tiādīsu (dī. ni. 1.4) viya. Aparimeyyabhāvajotano hi ayaṃ yāva-saddo. Tenāha ‘‘atigambhīro attho’’ti. Avabhāsatīti ñāyati upaṭṭhāti. Ñāṇassa tathā upaṭṭhānañhi sandhāya ‘‘dissatī’’ti vuttaṃ. Nanu esa paṭiccasamuppādo ekantagambhīrova, tattha kasmā gambhīrāvabhāsatā jotitāti? Saccametaṃ, ekantagambhīratādassanatthameva panassa gambhīrāvabhāsaggahaṇaṃ. Tasmā aññattha labbhamānaṃ catukoṭikaṃ byatirekamukhena nidassetvā taṃ evassa ekantagambhīrataṃ vibhāvetuṃ ‘‘ekañhī’’tiādi vuttaṃ. Etaṃ natthīti agambhīro, agambhīrāvabhāso cāti etaṃ dvayaṃ natthi, tena yathādassite catukoṭike pacchimā eka koṭi labbhatīti dasseti. Tenāha ‘‘ayañhī’’tiādi.
13缘起究竟是凭哪些甚深性而被称为“甚深”的呢？用四种譬喻来点明它，于是就有了“为了把握有顶”等说法。就像有顶因为太远，即使伸出手也抓不到；同样的，诸行等是依靠无明等为缘而生起、集起的意义，用凡俗的自然智是把握不了的。就像须弥山，就算把它剖开，靠普通人也取不出山的髓汁；同样的，缘起所包含的法义等，靠自然智去剖开、分析然后证悟，是办不到的。就像大海，靠普通人的双臂是扶不住整个大海的；同样的，就广大这个意义来说和大海一样的缘起，靠自然智透过说法就想把它完全“扶住”理解，是办不到的。就像大地，把它翻过来，靠普通人也取不到地味；同样的，“无明等正是诸行等的缘”这种缘性关系，靠自然智是提不出来、把握不到的。这样，依照四种甚深性，配合这四种譬喻。还应当知道，这里的义理配合是从自然智的角度来说的，因为已经见谛的圣者们对此是能有所证悟的；然而，尽管如此，声闻和独觉对于缘起也只是拥有部分的智慧，只有诸佛才拥有无余的智慧，因此最后会归结为：“这是佛陀境界的问题”等等。
Yehi gambhīrabhāvehi paṭiccasamuppādo ‘‘gambhīro’’ti vuccati, te catūhi upamāhi ulliṅgento ‘‘bhavaggaggahaṇāyā’’tiādimāha. Yathā bhavaggaṃ hatthaṃ pasāretvā gahetuṃ na sakkā dūrabhāvato, evaṃ saṅkhārādīnaṃ avijjādipaccayasambhūtasamudāgataṭṭho pākatikañāṇena gahetuṃ na sakkā. Yathā sineruṃ bhinditvā miñjaṃ pabbatarasaṃ pākatikapurisena nīharituṃ na sakkā, evaṃ paṭiccasamuppādagate dhammatthādike pākatikañāṇena bhinditvā vibhajja paṭivijjhanavasena jānituṃ na sakkā. Yathā mahāsamuddaṃ pākatikapurisassa bāhudvayena padhārituṃ na sakkā, evaṃ vepullaṭṭhena mahāsamuddasadisaṃ paṭiccasamuppādaṃ pākatikañāṇena desanāvasena padhārituṃ na sakkā. Yathā mahāpathaviṃ parivattetvā pākatikapurisassa pathavojaṃ gahetuṃ na sakkā, evaṃ ‘‘itthaṃ avijjādayo saṅkhārādīnaṃ paccayā hontī’’ti tesaṃ paccayabhāvo pākatikañāṇena nīharitvā gahetuṃ na sakkāti. Evaṃ catubbidhagambhīratāvasena catasso upamā yojetabbā. Pākatikañāṇavasena cāyamatthayojanā katā diṭṭhasaccānaṃ tattha paṭivedhasabhāvato, tathāpi yasmā sāvakānaṃ, paccekabuddhānañca tattha sappadesameva ñāṇaṃ, buddhānaṃyeva nippadesaṃ, tasmā vuttaṃ ‘‘buddhavisayaṃ pañha’’ntiādi.
14「称扬」（Ussādentoti）是指以智慧而推崇、肯定，就是赞扬、鼓励的意思。「贬抑」（Apasādentoti）是指斥责、压低，就是惩治、约束的意思。
Ussādentoti paññāya ukkaṃsento, uggaṇhantoti attho. Apasādentoti nibbhacchanto, niggaṇhantoti attho.
17关于“举扬”的解释
Ussādanāvaṇṇanā
15「以此」：指由于具有大智慧。「于彼」：指即使长老的解释是浅显的，缘起对于其他人却是甚深的。「为美食之味所滋养」：指被美好的食物之味所滋养。「已修习者」：指通过持续精勤而熟练者。「力士之石」：指只有大力士才能举起的石头。「此重处何在」：指这块石头更重的那一侧在哪个方向，如此说是在说明它（对力士而言）轻巧的一面。
Tenāti mahāpaññābhāvena. Tatthāti therassa satipi uttānabhāve, paṭiccasamuppādassaaññesaṃ gambhīrabhāve. Subhojanarasapuṭṭhassāti sundarena bhojanarasena positassa. Katayogassāti nibaddhapayogena kataparicayassa. Mallapāsāṇanti mallehi mahabbaleheva ukkhipitabbapāsāṇaṃ. Kuhiṃ imassa bhāriyaṭṭhānanti kasmiṃ passe imassa pāsāṇassa garutarappadesoti tassa sallahukabhāvaṃ dīpento vadati.
16正是凭借其暗褐色的眼睛来照亮，因为它的身躯极为庞大。所以说‘据说当它……’等等。「沸腾」：指像在沸腾一样地翻滚、旋转。这是一个描述特征的词。指的是背上有着碎片状掌纹的。「具大身者」：指拥有巨大身躯者，也就是身躯庞大的意思。
Timirapiṅgaleneva dīpenti tassa mahāvipphārabhāvato. Tenāha ‘‘tassa kirā’’tiādi. Pakkuthatīti pakkuthantaṃ viya parivattati parito vivattati. Lakkhaṇavacanañhetaṃ. Piṭṭhiyaṃ sakalinapadakāpiṭṭhaṃ. Kāyūpapannassāti mahatā kāyena upetassa, mahākāyassāti attho.
17「羽簇」是指一束羽毛。「金翅鸟风」是指（金翅鸟）在捕抓龙等猎物时，通过拍打翅膀所生起的风。
Piñchavaṭṭīti piñchakalāpo. Supaṇṇavātanti nāgaggahaṇādīsu pakkhapapphoṭanavasena uppajjanakavātaṃ.
21过去世亲依止成就的解说
Pubbūpanissayasampattikathāvaṇṇanā
18为了详细地展开说明“以宿世亲依止成就”等所列举的种种原因，而说了“据说从此”等内容。其中，「从此」是指从这个劫开始。「十万」就是指第十万劫。「名为那罗延鹅的城」是说他出生的城市叫那罗延鹅城。「外缘钵」是指外侧边缘的钵，也就是那些最长的钵。
‘‘Pubbūpanissayasampattiyā’’tiādinā uddiṭṭhakāraṇāni vitthārato vivarituṃ ‘‘ito kirā’’tiādi vuttaṃ. Tattha itoti ito kappato . Satasahassimeti satasahassame. Haṃsāvatī nāma nagaraṃ ahosi jātanagaraṃ. Dhurapattānīti bāhirapattāni, yāni dīghatamāni.
19「幼弟」：指异母所生的、年幼的弟弟，就像我们的世尊的难陀长老那样。因为诸佛陀确实没有同父同母的亲兄弟。为什么这么说呢？连兄长都不会出现，弟弟就更不可能存在了。「受用」：指财富。「已安静的」：指因为盗贼所引起的骚乱已经平息，而变得安宁的地方。
Kaniṭṭhabhātāti vemātikabhātā kaniṭṭho yathā amhākaṃ bhagavato nandatthero. Buddhānañhi sahodarā bhātaro nāma na honti. Kathaṃ jeṭṭhā tāva na uppajjanti, kaniṭṭhānaṃ pana asambhavo eva. Bhoganti vibhavaṃ. Upasantoti corajanitasaṅkhobhavūpasamena upasanto janapado.
20「穿了两件布衣」：指只将这两件布衣作为自己身体的遮盖物，而把其他一切的必需品都从自己身上卸下、舍弃了。
Dve sāṭake nivāsetvāti sāṭakadvayameva attano kāyaparihārikaṃ katvā itaraṃ sabbasambhāraṃ attato mocetvā.
21「为了执持钵」：指因为钵里盛放了热食，在双手交替翻转时，为了能拿住钵。「上衣」：指自己的上衣。「这些是著名的处所」：指这些如前面所说的地方，是长老行善积德之处，在世尊的开示中成为众所周知的处所。
Pattaggahaṇatthanti antopakkhittauṇhabhojanattā aparāparaṃ hatthe parivattentassa pattaggahaṇatthaṃ. Uttarisāṭakanti attano uttarisāṭakaṃ. Etānipākaṭaṭṭhānānīti etāni yathāvuttāni bhagavato desanāya pākaṭāni therassa puññakaraṇaṭṭhānāni.
22「执取了结生」：指在我们的伟大菩萨结生的那一天，就已经执取了结生。
Paṭisandhiṃgahetvāti amhākaṃ mahābodhisattassa paṭisandhiggahaṇadivase eva paṭisandhiṃ gahetvā.
27诸派师住立等之解说
Titthavāsādivaṇṇanā
23「诵习」：指讽诵圣典的文句。「听闻」：指听闻义理。「遍问」：指在难点处询问义理。「持守」：指将圣典的文句和义理都牢记在心。所有这一切，都应该依据缘起来理解。
Uggahaṇaṃ pāḷiyā uggaṇhanaṃ. Savanaṃ atthasavanaṃ. Paripucchanaṃ gaṇṭhiṭṭhānesu atthaparipucchanaṃ. Dhāraṇaṃ pāḷiyāpi pāḷiatthassapi citte ṭhapanaṃ. Sabbañcetaṃ idha paṭiccasamuppādavasena veditabbaṃ.
24对于入流者而言，「近侍而立」的意思是：因为破除了迷惑，通过自己的证悟，确立了‘任何集起之法，这一切都是灭尽之法’。「名色之分别」：即连同其缘，分别了知名色。
Sotāpannānañca…pe... upaṭṭhātitattha sammohaviddhaṃsanena ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ, sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti (dī. ni. 1.298; saṃ. ni. 5.1081; mahāva. 16; cūḷani. 4, 7, 8) attapaccakkhavasena upaṭṭhānato. Nāmarūpaparicchedoti saha paccayena nāmarūpassa paricchijja avabodho.
30缘起甚深性之解说
Paṭiccasamuppādagambhīratāvaṇṇanā
25为了阐明‘义之甚深’等简要的意思，开始解释‘其中’等词。「由生为缘所生的、所集起的」：指从生作为缘而出生后，与自身相应的缘相匹配的老死，一层层地升起和持续，这就是生缘所生所集起的意思。或者，所生的状态和所集起的状态，合称为所生所集起的状态。‘非离生而有老死，亦非从其他处而有’，这说明了生缘所生的意思；而所谓‘从生而集起’，就是指生缘所集起的意思：随不同的生，作为缘，而相应地显现。这个意思对于那些没有积累善资粮的人来说，他们的智慧无法在此安立，因为无法触及而显得甚深。对于其他句子，也是同样的道理。
‘‘Atthagambhīratāyā’’tiādinā saṅkhepato vuttamatthaṃ vivarituṃ ‘‘tatthā’’tiādi āraddhaṃ. Jātipaccayasambhūtasamudāgataṭṭhoti jātipaccayato sambhūtaṃ hutvā sahitassa attano paccayānurūpassa jarāmaraṇassa uddhaṃ uddhaṃ āgatabhāvo, anupavattatthoti attho. Atha vā sambhūtaṭṭho ca samudāgataṭṭho ca sambhūtasamudāgataṭṭho. ‘‘Na jātito jarāmaraṇaṃ na hoti,’’ na ca jātiṃ vinā ‘‘aññato hotī’’ti hi jātipaccayasambhūtaṭṭho vutto, itthañca jātito samudāgacchatīti jātipaccayasamudāgataṭṭho, yā yā jāti yathā yathā paccayo hoti, tadanurūpapātubhāvoti attho. So anupacitakusalasambhārānaṃ ñāṇassa tattha appatiṭṭhatāya agādhaṭṭhena gambhīro. Sesapadesupi eseva nayo.
26「无明对于诸行的缘义」：指无明以某种方式和状态，成为诸行的缘。由于以怎样的活动方式和怎样的状态而存在，无明成为那些各自诸行的缘，这两者都难以觉悟，所以无明对诸行，以九种方式所呈现的缘义，对于那些没有积累善资粮的人来说，他们的智慧无法在此安立，由于无法触及而显得甚深。对于其他句子，道理相同。
Avijjāya saṅkhārānaṃ paccayaṭṭhoti yenākārena yadavatthā avijjā saṅkhārānaṃ paccayo hoti. Yena hi pavattiākārena, yāya ca avatthāya avatthitā avijjā tesaṃ tesaṃ saṅkhārānaṃ paccayo hoti, tadubhayassapi duravabodhanīyato avijjā saṅkhārānaṃ navahi ākārehi paccayaṭṭho anupacitakusalasambhārānaṃ ñāṇassa tattha appatiṭṭhatāya agādhaṭṭhena gambhīro. Esa nayo sesapadesupi.
27有时候是顺说，有时候是逆说：在这里，「顺」(anuloma) 是指因生果所说的缘起，「逆」(paṭiloma) 是指因灭果灭所说的缘灭。或者，从开头一直说到结尾叫做「顺」，从结尾倒着说到开头叫做「逆」。从开头顺说、从结尾逆说的方式，具有三连结、四概要。例如在《相应部》11经（S.2.11）‘诸比丘，此四种食以何为因……’等，是从中间开始逆说；而在《相应部》43、45经（S.2.43,45）‘缘眼与色而眼识生，三者合会而有触，缘触而有受’等，是顺说，具有二连结、三概要。在《相应部》53、57经（S.2.53,57）‘诸比丘，于可结法中随观味而住者，渴爱增长；缘渴爱有取’等中，具有一连结、二概要，因为那时宣说的是单支的缘起。实际上，也应该依据《相应部》62经（S.2.62）‘诸比丘，对此，有闻圣弟子善作意缘起：“此有故彼有……此无故彼无。”诸比丘，缘可受乐的触而生乐受’等经文来了知。像这样，因为必须随不同原因用不同方式来说明，所以缘起在教说上非常甚深。因此说‘这是教说的甚深’。对此，除了遍知智之外，其他智都无法安立。
Katthacianulomato desīyati, katthaci paṭilomatoti idha pana paccayuppādā paccayuppannuppādasaṅkhāto anulomo, paccayanirodhā paccayuppannanirodhasaṅkhāto ca paṭilomo adhippeto. Ādito pana paṭṭhāya antagamanaṃ anulomo, antato ca ādigamanaṃ paṭilomoti adhippeto. Ādito paṭṭhāya anulomadesanāya, antato paṭṭhāya paṭilomadesanāya ca tisandhi catusaṅkhepo. ‘‘Ime bhikkhave cattāro āhārā kiṃ nidānā’’tiādikāya (saṃ. ni. 2.11) ca vemajjhato paṭṭhāya paṭilomadesanāya, ‘‘cakkhuñca paṭicca rūpe ca uppajjati cakkhuviññāṇaṃ, tiṇṇaṃ saṅgati phasso, phassapaccayā vedanā’’tiādikāya (saṃ. ni. 2.43, 45) anulomadesanāya ca dvisandhi tisaṅkhepo. ‘‘Saṃyojaniyesu bhikkhave dhammesu assādānupassino viharato taṇhā pavaḍḍhati, taṇhāpaccayā upādāna’’ntiādīsu (saṃ. ni. 2.53, 57) ekasandhi dvisaṅkhepo. Ekaṅgo hi paṭiccasamuppādo desito. Labbhateva hi so ‘‘tatra bhikkhave sutavā ariyasāvako paṭiccasamuppādaṃyeva sādhukaṃ yoniso manasi karoti ‘iti imasmiṃ sati idaṃ hoti…pe… nirujjhatī’ti. Sukhavedaniyaṃ bhikkhave phassaṃ paṭicca uppajjati sukhavedanā’’ti (saṃ. ni. 2.62) imassa suttassa vasena veditabbo. Iti tena tena kāraṇena tathā tathā pavattetabbattā paṭiccasamuppādo desanāya gambhīro. Tenāha ‘‘ayaṃ desanāgambhīratā’’ti. Na hi tattha sabbaññutañāṇato aññaṃ ñāṇaṃ patiṭṭhaṃ labhati.
28在对‘无明’等进行解释时：「无明」的「无明」(avijjā) 意思是「无知」(aññāṇa)，因为它是与以了知为相的智相敌对的状态。「不见」(adassana) 是与亲证所缘而现见的见相敌对的状态。「不证真」(saccāsampaṭivedha) 是指无明以自己的体性，对于苦等的真实义理，不让通达，反而覆盖、包裹着住在那里。「行」(abhisaṅkhāra) 的意思是造作、安排、计划。「积聚」(āyūhana) 的意思是收聚、集成，即让相应法依各自的作用而聚合在一起。在非福行中，一部分是有贪的，其余的是离贪的。或者，因为不违贪、能令贪增长并成为贪生起的缘，所以一切非福行都是有贪的；其余因为远离那贪，所以是离贪的。在《相应部》61经（S.2.61）中提到‘诸比丘，此无闻凡夫于长夜所着、所执、所取：“这是我的，这是我，这是我的自我”’，由于识是我执的特殊基础，所以识的「空义」很甚深。由于‘我知、我轮回’等邪执的势力很强，没有造作、没有转移的结生显现义（即「无造作无转移的结生义」）也很甚深。名色在结生刹那一起生起，叫做俱生；在随后的转起过程中，各自相应地生起，也叫做俱生。名与色不相应，所以可以分离；名与名、色与色之间，一部分与一部分不分离（名与名不分离，见《分别论注》242），应当这样配套。当以俱生、俱灭来意指不分离时，这种不分离对于色与色聚中的色法是可以成立的。或者，在只有一蕴的四处有中，名和色不能共存，因此相互分离；在五蕴有中，它们能共存，因此不分离。应当这样理解。
‘‘Avijjāya panā’’tiādīsu jānanalakkhaṇassa ñāṇassa paṭipakkhabhūto avijjāya aññāṇaṭṭho. Ārammaṇassa paccakkhakaraṇena dassanabhūtassa paṭipakkhabhūto adassanaṭṭho. Yenesā attano sabhāvena dukkhādīnaṃ yāthāvasarasaṃ paṭivijjhituṃ na deti chādetvā pariyonandhitvā tiṭṭhati, so tassā saccāsampaṭivedhaṭṭho. Abhisaṅkharaṇaṃ saṃvidhānaṃ, pakappananti attho. Āyūhanaṃ sampiṇḍanaṃ, sampayuttadhammānaṃ attano kiccānurūpatāya rāsīkaraṇanti attho. Apuññābhisaṅkhārekadeso sarāgo. Añño virāgo. Rāgassa vā appaṭipakkhabhāvato rāgappavaḍḍhako, rāguppattipaccayo ca sabbopi apuññābhisaṅkhāro sarāgo. Itaro tabbidūrabhāvato virāgo. ‘‘Dīgharattaṃ hetaṃ bhikkhave assutavato puthujjanassa ajjhositaṃ mamāyitaṃ parāmaṭṭhaṃ ‘etaṃ mama, esohamasmi, eso me attā’ti’’ (saṃ. ni. 2.61) attaparāmāsassa viññāṇaṃ visesato vatthu vuttanti viññāṇassa suññataṭṭho gambhīro. Attā vijānāti saṃsaratīti sabyāpāratāsaṅkantiabhinivesabalavatāya abyāpāraasaṅkantipaṭisandhipātubhāvaṭṭhā ca gambhīrā. Nāmarūpassa paṭisandhikkhaṇe ekatova uppādo ekuppādo, pavattiyaṃ visuṃ visuṃ yathārahaṃ ekuppādo. Nāmassa rūpena, rūpassa ca nāmena asampayogato vinibbhogo nāmassa nāmena , rūpassa ca rūpena ekaccassa ekaccena avinibbhogo (nāmassa nāmena avinibbhogo vibha. mūlaṭī. 242) yojetabbo. Ekuppādekanirodhehi avinibbhoge adhippete so rūpassa ca ekakalāpapavattino rūpena labbhatīti. Atha vā ekacatuvokārabhavesu nāmarūpānaṃ asahavattanato aññamaññaṃ vinibbhogo, pañcavokārabhave sahavattanato avinibbhogo ca veditabbo.
29「名」的「朝向义」(namanaṭṭha) 是指朝向所缘而转向。「色」的「变坏义」(ruppanaṭṭha) 是指当遇到对立的缘而聚集时，生起相异的状态。作为增上缘，有「增上义」。「这是世间，这是门，这是田」这样的世间等意义，在眼等五处是适用的。对于意处，则由于能坏灭，以及作为意触等之门和田，所以也有这些意义。眼等对现前的色等具有能照亮的相，这叫做「照亮」，即成为它们所对的境；意处则是「了知」。触：特别是眼等五触有「接触义」，其余六触也可配套。触的自性是触，接触是它的作用（味），其他的说法是它呈现的方式。受：从作用来说，有「领受味义」；从相来说，有「感受义」。乐、苦、不苦不乐，依次是三受的体性。由于‘我感受’的倾向非常强烈，所以受的「无命者义」很甚深。或者说，没有命者的受之感受，就是「无命者感受义」。
Nāmassa ārammaṇābhimukhaṃ namanaṃ namanaṭṭho. Rūpassa virodhipaccayasamavāye visadisuppatti ruppanaṭṭho. Indriyapaccayabhāvo adhipatiyaṭṭho. ‘‘Lokopeso, dvārāpesā, khettaṃ peta’’nti vuttalokādiattho cakkhādīsu pañcasu yojetabbo. Manāyatanassa pana lujjanato, manosamphassādīnaṃ dvārakhettabhāvato ca ete atthā veditabbā. Āpāthagatānaṃ rūpādīnaṃ pakāsanayogyatālakkhaṇaṃ obhāsanaṃ cakkhādīnaṃ visayibhāvo, manāyatanassa vijānanaṃ. Saṅghaṭṭanaṭṭho visesato cakkhusamphassādīnaṃ pañcannaṃ, itare channampi yojetabbā. Phusanañca phassassa sabhāvo. Saṅghaṭṭanaṃ raso, itare upaṭṭhānākārā. Ārammaṇarasānubhavanaṭṭho rasavasena vutto, vedayitaṭṭho lakkhaṇavasena. Sukhadukkhama ajjhattabhāvo yathākkamaṃ tissannaṃ vedanānaṃ sabhāvavasena vutto. ‘‘Attā vedayatī’’ti abhinivesassa balavabhāvato nijjīvaṭṭho vedanāya gambhīro. Nijjīvāya vā vedanāya vedayitaṃ nijjīvavedayitaṃ, so eva atthoti nijjīvavedayitaṭṭho.
30伴随喜悦的渴爱，有「欢喜义」(abhinanditaṭṭha)。更强力的渴爱，吞没后彻底完成，有「执定义」(ajjhosānaṭṭha)。其余的那几种渴爱，则应依优胜、沉没、如海难越、不遍满等意义来理解。取的「执取、执持、倾向义」，在四种取上都是共通的；「着义」只在见取等上有，难越义也是如此。因为经中说‘见是荒漠’等，所以见取等特别难越。或者，由于坚固的执取，四种取都可以配套上「难越义」。「有」有「造作、行作义」。生：广义是「生义」(jātiattho)；从集合而生起，是「共生义」(sañjātiattho)；就像进入母胎而生那样，有「入胎义」(okkantiattho)；从生出来，有「出产义」(nibbattiattho)；纯粹的显现，有「显现义」(pātubhāvaṭṭho)。
Sappītikataṇhāya abhinanditaṭṭho. Balavatarataṇhāya gilitvā pariniṭṭhāpanaṃ ajjhosānaṭṭho. Itare pana jeṭṭhabhāvaosāraṇasamuddaduratikkamaapāripūrivasena veditabbā. Ādānaggahaṇābhinivesaṭṭhā catunnampi upādānānaṃ samānā, parāmāsaṭṭho diṭṭhupādānādīnameva, tathā duratikkamaṭṭho. ‘‘Diṭṭhikantāro’’ti (dha. sa. 392) hi vacanato diṭṭhīnaṃ duratikkamatā. Daḷhaggahaṇattā vā catunnampi duratikkamaṭṭho yojetabbo. Yonigatiṭhitinivāsesukhipananti samāse bhummavacanassa alopo daṭṭhabbo. Evañhi tena āyūhanābhisaṅkharaṇapadānaṃ samāso hoti. Yathā tathā jāyanaṃ jātiattho. Tassā pana sannipātato jāyanaṃ sañjātiattho. Mātukucchiṃ okkamitvā viya jāyanaṃ okkantiattho. So jātito nibbattanaṃ nibbattiattho. Kevalaṃ pātubhavanaṃ pātubhāvaṭṭho.
31老死支中，以死为主，所以这里显示出它灭尽等含义的甚深。因为不断新生的东西持续坏灭，逐渐出现皱纹等成熟的变化时，世间就称它为老。所以老有「灭义」，或者可以说有「坏灭变异义」。无明等的体性是被通达的对象，这叫做证悟。如《因缘论》（《长部注疏·第一大结集论》；《阿毗达摩注疏·因缘论》）中所说：‘对于各处于各处所说的法，应通达的自相、不颠倒的体性，就是证悟。’实际上，无明等的体性只有通过道智的不痴通达才能证悟，对于没有积聚资粮的人，他们的智无法安立，所以有不可及义，从而甚深。这一切，也就是上面概略所说的四种以及在细节上种种分类的全部缘起的甚深理，在长老跟前就像浅显的一样现前，因为他具足了四支。难道对其他人也是这样吗？不要这样想：‘对我而言，这缘起变得浅显现前了，它是不是对别人也变得这么浅显呢？’应该安立在我所教导的四圣谛和禅修的方法之上，才会这样。
Jarāmaraṇaṅgaṃ maraṇappadhānanti tassa maraṇaṭṭhā eva khayādayo gambhīrāti dassitā. Uppannauppannānañhi navanavānaṃ khayena kamena khaṇḍiccādiparipakkapavattiyaṃ loke jarāvohāroti . Khayaṭṭho vā jarāya vuttoti daṭṭhabbo. Navabhāvāpagamo hi ‘‘khayo’’ti vattuṃ yuttoti vipariṇāmaṭṭho dvinnampi vasena yojetabbo, santativasena vā jarāya khayavayabhāvā, sammutikhaṇikavasena maraṇassa bhedavipariṇāmaṭṭhā yojetabbā. Avijjādīnaṃ sabhāvo paṭivijjhīyatīti paṭivedho. Vuttañhetaṃ nidānakathāyaṃ ‘‘tesaṃ tesaṃ vā tattha tattha vuttadhammānaṃ paṭivijjhitabbo salakkhaṇasaṅkhāto aviparītasabhāvo paṭivedho’’ti. (Dī. ni. aṭṭha. paṭhamamahāsaṅgītikathā; abhi. aṭṭha. nidānakathā) so hi avijjādīnaṃ sabhāvo maggañāṇeneva asammohapaṭivedhavasena paṭivijjhitabbato aññāṇassa alabbhaneyyapatiṭṭhatāya agādhaṭṭhena gambhīro. Sā sabbāpīti sā yathāvuttā saṅkhepato catubbidhā vitthārato anekappabhedā sabbāpi paṭiccasamuppādassa gambhīratā therassa uttānakā viya upaṭṭhāsi catūhi aṅgehi samannāgatattā. Udāhu aññesampīti ‘‘mayhaṃ tāva esa paṭiccasamuppādo uttānako hutvā upaṭṭhāti, kiṃ nu kho aññesampi evaṃ uttānako hutvā upaṭṭhātī’’ti mā evaṃ avaca mayāva dinnanaye catusaccakammaṭṭhānavidhimhi ṭhatvā.
38对非难的解说
Apasādanāvaṇṇanā
32「粗显的」(oḷārika) 是指依有能力违越事而显得粗重。虽然欲贪与嗔恚在意义上就是欲贪结、嗔恚结，也是欲贪随眠、嗔恚随眠；然而，‘结’的含义是束缚性，‘随眠’的含义是以未断除的方式在相续中有力而住。因此，依功能的差别而将它们区分后，称之为‘四种烦恼’。对其余的内容也同理。「细微的」(aṇusahagata) 是指进入细微的状态。这里的‘sahagata’一词的意思是‘具有彼性’，如同‘喜俱’等词中的用法。
Oḷārikanti vatthuvītikkamasamatthatāvasena thūlaṃ. Kāmaṃ kāmarāgapaṭighāyeva atthato kāmarāgapaṭighasaṃyojanāni, kāmarāgapaṭighānusayā ca, tathāpi aññoyeva saṃyojanaṭṭho bandhanabhāvato, añño anusayanaṭṭho appahīnabhāvena santāne thāmagamananti katvā, iti kiccavisesavisiṭṭhabhede gahetvā ‘‘cattāro kilese’’ti ca vuttaṃ. Eseva nayo itaresupi. Aṇusahagateti aṇusabhāvaṃ upagate. Tabbhāvattho hi ayaṃ sahagata-saddo ‘‘nandirāgasahagatā’’tiādīsu (dī. ni. 2.400; ma. ni. 1.91, 133, 460; 3.374; saṃ. ni. 5.1081; mahāva. 14; vibha. 203; paṭi. ma. 1.34; 2.30) viya.
33为了显示不仅以上分道证悟而通达真实，也通过通达缘相来通达真实；同样，依声闻菩提、辟支菩提、正等觉菩提的证得，也是通过通达缘相而通达真实的，所以有‘为何’等说明。「一切种类」(sabbathāvā) 的意思是以一切方式，没有遗漏任何一点。为了显示已经发愿求菩提的大菩萨，根据精进的上、中、下品，在积聚菩提资粮时有时间上的差别，所以说了‘四、八或十六阿僧祇劫’。这个意义应在《行藏注》中去了解。声闻则安立于一分智：因为是声闻，仍处于有学，所以安立于一分智。这与佛的狮子吼——‘如来证知此……’等——是相反的。因为佛陀的狮子吼是不共于其他一切人的，而不是与他者共通的。
Yathā uparimaggādhigamanavasena saccasampaṭivedho paccayākārapaṭivedhavasena, evaṃ sāvakabodhipaccekabodhisammāsambodhiadhigamanavasenapi saccasampaṭivedho paccayākārapaṭivedhavasenevāti dassetuṃ ‘‘kasmā cā’’tiādi vuttaṃ. Sabbathāvāti sabbappakāreneva kiñcipi pakāraṃ asesetvāti attho. Ye katābhinīhārānaṃ mahābodhisattānaṃ vīriyassa ukkaṭṭhamajjhimamudutāvasena bodhisambhārasambharaṇe kālabhedā icchitā, te dassento ‘‘cattāri, aṭṭha, soḷasa vā asaṅkhyeyyānī’’ti āha, svāyamattho cariyāpiṭakavaṇṇanāya gahetabbo. Sāvako padesañāṇeṭhitoti sāvako hutvā sekkhabhāvato tatthāpi padesañāṇe ṭhito. Buddhānaṃ kathāya ‘‘taṃ tathāgato abhisametī’’tiādikāya paccanīkaṃ hoti. Anaññasādhāraṇassa hi vasena buddhānaṃ sīhanādo, na aññasādhāraṇassa.
34「精进者」这句是特别就慧资粮的积集、慧波罗蜜的圆满而说的。而他的一切福德，也都是这些的亲依止缘。
‘‘Vāyamantassevā’’ti iminā visesato ñāṇasambhārasambharaṇaṃ paññāpāramitāpūraṇaṃ vadati. Tassa ca sabbampi puññaṃ upanissayo.
35「这是能赐予一切天与人一切欲乐的宝藏；
‘‘Esa devamanussānaṃ, sabbakāmadado nidhi;
36无论他们心里希求什么，一切都能藉由这宝藏获得。」（《小诵·经集》8.10）
Yaṃ yadevābhipatthenti, sabbametena labbhatī’’ti. (khu. pā. 8.10) –
37正如所说的那样。因此，一切大菩萨的福德资粮，唯一的目的即是慧资粮，也就是有能力证得正觉，所以注疏者说：“缘起的理则……乃至……不存在。”现在，为了显示缘起的极端甚深，特别透过展示证悟缘起本身的大威神力，而说“无明”等语。「以九种行相」，就是以生起等九种方式。无明对于诸行来说，是作为生起而成为缘，变成转起后成为相，变成造作、连结、障碍、集、因、缘之后而成为缘。同样地，行等对于识等也是如此。这在《无碍解道》中确实说过：“在把握缘上面，慧如何是法住智？无明对于诸行，有生起的住立、转起的住立、相的住立、造作的住立、连结的住立、障碍的住立、集的住立、因的住立、缘的住立——以这九种行相，由无明缘而有诸行，是缘所生的”等等（《无碍解道·大品》1.45）。
Hi vuttaṃ. Tasmā mahābodhisattānaṃ sabbesampi puññasambhāro yāvadeva ñāṇasambhārattho sammāsambodhisamadhigamasamatthattāti āha ‘‘paccayākāraṃ…pe… natthī’’ti. Idāni paccayākārapaṭivedhasseva vā mahānubhāvatādassanamukhena paṭiccasamuppādasseva paramagambhīrataṃ dassetuṃ ‘‘avijjā’’tiādi vuttaṃ. Navahi ākārehīti uppādādīhi navahi ākārehi. Avijjā hi saṅkhārānaṃ uppādo hutvā paccayo hoti, pavattaṃ hutvā nimittaṃ, āyūhanaṃ, saṃyogo, palibodho, samudayo, hetu, paccayo hutvā paccayo hoti. Evaṃ saṅkhārādayo viññāṇādīnaṃ. Vuttañhetaṃ paṭisambhidāmagge ‘‘kathaṃ paccayapariggahe paññā dhammaṭṭhitiñāṇaṃ? Avijjā saṅkhārānaṃ uppādaṭṭhiti ca pavattaṭṭhiti ca nimittaṭṭhiti ca āyūhanaṭṭhiti ca saññogaṭṭhiti ca palibodhaṭṭhiti ca samudayaṭṭhiti ca hetuṭṭhiti ca paccayaṭṭhiti ca imehi navahākārehi avijjāpaccayā saṅkhārā paccayasamuppannā’’tiādi (paṭi. ma. 1.45).
38这里，「以九种行相」意思是，以九种成就缘性的方式。「生起」指果由此而生起，即对果的生起而言，为因的状态。当有无明时，诸行生起，无无明时则不生，因此无明成为诸行的生起，而作为缘。同样地，当有无明时，诸行转起、被导出。而且如同在有等之中投掷它们那样，无明成为它们的缘。同样地，它们造作、努力令果生起，与自己的果相连接；在自己生起的那个相续中，它们束缚那个相续；在其他缘和合时，它们生起、发起；无明又达到诸行的因性。所谓“缘于无明，诸行而转起”——应当这样了解无明对于诸行的因性成就的不同面向，也就是生起等。同样的道理，行等对于识等也有生起住立等。「住立」是依之而住的，也就是因。生起本身就是住立，所以叫「生起住立」。其余的诸词，也依同样的方法理解。“成为缘”这一句，这里显示当时世尊对缘的把握已经开始。而且那种开始是依理而确立的，“正如先前诸大菩萨在菩提树下所进行的那样，现在也完全一样地进行。”为了显示“仅在见到的瞬间，受到稀有快疾之力冲击的十千世界震动、强烈震动”，而说“仅在见到的瞬间”等。
Tattha navahākārehīti navahi paccayabhāvūpagamanākārehi. Uppajjati etasmā phalanti uppādo, phaluppattiyā kāraṇabhāvo. Sati ca avijjāya saṅkhārā uppajjanti, nāsati, tasmā avijjā saṅkhārānaṃ uppādo hutvā paccayo hoti. Tathā avijjāya sati saṅkhārā pavattanti, nīyanti ca. Yathā ca bhavādīsu khipanti, evaṃ tesaṃ avijjā paccayo hoti. Tathā āyūhanti phaluppattiyā ghaṭenti, saṃyujjanti attano phalena. Yasmiṃ santāne sayaṃ uppannā, taṃ palibundhanti. Paccayantarasamavāye udayanti uppajjanti. Hinoti ca saṅkhārānaṃ kāraṇabhāvaṃ gacchati. Paṭicca avijjaṃ saṅkhārā ayanti pavattantīti evaṃ avijjāya saṅkhārānaṃ kāraṇabhāvūpagamanavisesā uppādādayo veditabbā. Tattha tathā saṅkhārādīnaṃ viññāṇādīsu uppādaṭṭhitiādīsupi. Tiṭṭhati etenāti ṭhiti, kāraṇaṃ. Uppādo eva ṭhiti uppādaṭṭhiti. Eseva nayo sesesupi. ‘‘Paccayo hotī’’ti idaṃ idha lokanāthena tadā paccayapariggahassa āraddhabhāvadassanaṃ. So ca ārambho ñāyāruḷho ‘‘yathā ca purimehi mahābodhisattehi bodhimūle pavattito, tatheva ca pavattito’’ti. Acchariyavegābhihatā dasasahassilokadhātu saṅkampi sampakampīti dassento ‘‘diṭṭhamattevā’’tiādimāha.
39「此法」指这个被称为缘起的法。但就义理而言，它就是具有因生起性的诸法之因。因此注疏者说：「这缘法」，意思是生等是作为老死等的缘。对于名色的分别，以及对名色之缘的把握，并不是单凭最初的执取就能做到的，而是要在名色分别上，靠着称为“慧的不断生起”的方式，不断地、一个个地去通达。不过，为了显示对这两者的通达不存在，注疏者说：“以遍知的方式，不去随觉”。为了断除常想等而进行的观，正是由于镇伏了对立面而变得锐利、明净，因此能通达诸法；其基础就是审察遍知。而圣道是以遍知与断除的现观方式在运作，所以收摄在审察遍知和断除遍知当中。为了显示对这两者的通达不存在，进而说：“非以审察遍知……乃至……不去通达”。「纬线」是指，织工们在织布时，把线绷在木架上展开的线带，因为能被拉长，所以得名。而这里取的是随眠烦恼相续混乱的状态作为譬喻，所以说“如同纬线般，成为解不开的乱结”。为了详细说明概括的意思，而说“正如所谓”等。「会合」的意思是，拿后面一段和前面一段对齐，让它们不矛盾、成为笔直。或者说，纬线本身就是乱纬，像乱纬那样的状态，就是乱纬之结。在没有进入中道之前，因为落入两边，在缘起的理则上失足，变得纷乱、迷乱。也因此，由于落入两边而随着种种执见打转，他们不知道如何正确地实践法住。所以注疏者说：“不能把那个缘起的理则拉直”。“两位菩萨”指的是辟支菩萨与大菩萨。「依自性法则」就是依自己的本质，意思是不依靠他人的教导。「于处处结成团」意思是，在各个地方打成的球状结，也就是织线的结。由此，系结了结的就是结缚之网。所谓「在诸缘上失足后」，是指在具有无常、苦、无我等本质的缘法上，因为执取常等等而失足之后。「不能将缘正直化者」，是因为没有放下那种常等的执取，所以无法把自己对于缘法之相的认识正直化，以此之故，他们由于“这是真理”的执著所形成的身系结，而成为结缚之网。也因此，注疏者说：“六十二……乃至……为结缚之网”。因为，任何沙门或婆罗门，凡是倚靠、执著于常见等见的，都是如此。
Etassa dhammassāti etassa paṭiccasamuppādasaññitassa dhammassa. So pana yasmā atthato hetupabhavānaṃ hetu. Tenāha ‘‘etassa paccayadhammassā’’ti, jātiādīnaṃ jarāmaraṇādipaccayatāyāti attho. Nāmarūpaparicchedo, tassa ca paccayapariggaho na paṭhamābhinivesamattena hoti , atha kho tattha aparāparaṃ ñāṇuppattisaññitena anu anu bujjhanena, tadubhayābhāvaṃ pana dassento ‘‘ñātapariññāvasena ananubujjhanā’’ti āha. Niccasaññādīnaṃ pajahanavasena vattamānā vipassanā dhamme ca paṭivijjhantī eva nāma hoti paṭipakkhavikkhambhanena tikkhavisadabhāvāpattito, tadadhiṭṭhānabhūtā ca tīraṇapariññā, ariyamaggo ca pariññāpahānābhisamayavasena pavattiyā tīraṇapahānapariññāsaṅgaho cāti tadubhayapaṭivedhābhāvaṃ dassento ‘‘tīraṇa…pe… appaṭivijjhanā’’ti āha. Tantaṃ vuccati vatthavīnanatthaṃ tantavāyehi daṇḍake āsañjitvā pasāritasuttapaṭṭī tanīyatīti katvā. Taṃ pana suttasantānākulatāya nidassanabhāvena ākulameva gahitanti āha ‘‘tantaṃ viya ākulakajātā’’ti. Saṅkhepato vuttamatthaṃ vitthārato dassetuṃ ‘‘yathā nāmā’’tiādi vuttaṃ. Samānetunti pubbena paraṃ samaṃ katvā ānetuṃ, avisamaṃ ujuṃ kātunti attho. Tantameva vā ākulaṃ tantākulaṃ, tantākulaṃ viya jātā bhūtāti tantākulajātā. Majjhimaṃ paṭipadaṃ anupagantvā antadvayapatanena paccayākāre khalitā ākulā byākulā honti. Teneva antadvayapatanena taṃtaṃdiṭṭhigāhavasena paribbhamantā ujukaṃ dhammaṭṭhiti kathaṃ paṭipajjituṃ na jānanti. Tenāha ‘‘na sakkonti taṃ paccayākāraṃ ujuṃ kātu’’nti. Dve bodhisatteti paccekabodhisattamahābodhisatte. Attano dhammatāyāti attano sabhāvena, paropadesena vināti attho. Tattha tattha guḷakajātanti tasmiṃ tasmiṃ ṭhāne jātaguḷakampi gaṇṭhīti suttagaṇṭhi. Tato eva gaṇṭhibaddhaṃ baddhagaṇṭhikaṃ. Paccayesu pakkhalitvāti aniccadukkhānattādisabhāvesu paccayadhammesu niccādiggāhavasena pakkhalitvā. Paccaye ujuṃ kātuṃ asakkontāti tasseva niccādiggāhassa avissajjanato paccayadhammanimittaṃ attano dassanaṃ ujuṃ kātuṃ asakkontā idaṃsaccābhinivesakāyaganthavasena gaṇṭhikajātā hontīti āha ‘‘dvāsaṭṭhi…pe… gaṇṭhibaddhā’’ti. Ye hi keci samaṇā vā brāhmaṇā vā sassatadiṭṭhiādidiṭṭhiyo nissitā allīnā.
40因为用线来编织，所以在阴性语词的形式下得名为“纬”。织工的这类结，正由于是混乱的状态，无论从头端或从根端都难以辨认，也就是那出错的织线——因此注疏者说：「所谓织工之结，就是织机上的经线」。「母鸟」指有巢的母鸟。它是在树枝上做悬挂式鸟巢的。的确，那只母鸟从各处衔来草、藤等，用那样的方式编织自己的巢，使得这些草藤就像织机的经线一样，无法将头端与头端、根端与根端对齐，也不能把它们拆解开来。因此说：“正如”等等。「彼两者」就是指被称为“织工之结”的经线，以及鸟巢。「依前述方法」，意思就是照前面说过的“正是如此，诸有情”等那一段的方式。
Vinanato ‘‘kulā’’ti itthiliṅgavasena laddhanāmassa tantavāyassa gaṇṭhikaṃ nāma ākulabhāvena aggato vā mūlato vā duviññeyyāyeva khalitatantasuttanti āha ‘‘kulāgaṇṭhikaṃ vuccati pesakārakañjiyasutta’’nti. Sakuṇikāti kulāvakasakuṇikā. Sā hi rukkhasākhāsu olambanakulāvakā hoti. Tañhi sā kulāvakaṃ tato tato tiṇahīrādike ānetvā tathā vinandhati, yathā tesaṃ pesakārakañjiyasuttaṃ viya aggena vā aggaṃ mūlena vā mūlaṃ samānetuṃ vivecetuṃ vā na sakkā. Tenāha ‘‘yathā hī’’tiādi. Tadubhayampīti ‘‘kulāgaṇṭhika’’nti vuttaṃ kañjiyasuttaṃ, kulāvakañca. Purimanayenevāti ‘‘evameva sattā’’tiādinā pubbe vuttanayeneva.
41固然，文若草与吉祥草这些草，就算只是天然长成，也会因为长度很长而倒伏，在阿兰若处彼此缠绕，变成纷乱纠结的样子；但是，它们并不像变成绳索那样难以解开。为了显示这个意思，而说了“犹如那些”等等。这里其余的部分，就都按照前面讲过的方法去理解。
Kāmaṃ muñjapabbajatiṇāni yathājātānipi dīghabhāvena patitvā araññaṭṭhāne aññamaññaṃ vinandhitvā ākulabyākulāni hutvā tiṭṭhanti, tāni pana na tathā dubbiveciyāni, yathā rajjubhūtānīti dassetuṃ ‘‘yathā tānī’’tiādi vuttaṃ. Sesamettha heṭṭhā vuttanayameva.
42「恶趣」：指不增长，即与乐或乐因相离之义。因为是苦的去处，即作为恶趣之苦生起的处所。由于与乐的增长相离。所谓「陷落」，是指以恶劣的方式陷落，即由于以那样的生存状态，乐的增长不会发生，如此陷落。「另一者」指轮回。难道前面所说的「恶趣」等不也是轮回吗？确实如此，但为了显示地狱等处的极度苦性，才特别举出恶趣等。这个道理应依「牛与水牛」的譬喻来理解。而「诸蕴的次第」，是指五蕴以因果的关系前后相续地转起。「无间断地转起」，是指以无间断的方式持续转起。「彼一切」，即前面以「恶趣」等所说的一切，既是恶趣之苦，也是轮回之苦。应知：「犹如在大海中，被风掀动的船」这个譬喻，既是为了显示轮转处所的广大，也是为了显示轮转的不稳定性；而「犹如系在轭上的牛」这个譬喻，则是为了显示无自主的本质，以及难以脱离的状态。
Apāyāti avaḍḍhitā, sukhena, sukhahetunā vā virahitāti attho. Dukkhassa gatibhāvatoti āpāyikassa dukkhassa pavattiṭṭhānabhāvato. Sukhasamussayatoti abbhudayato. Vinipatitattāti virūpaṃ nipatitattā yathā tenattabhāvena sukhasamussayo na hoti, evaṃ nipatitattā. Itaroti saṃsāro. Nanu ‘‘apāya’’ntiādinā vuttopi saṃsāro evāti? Saccametaṃ, nirayādīnaṃ pana adhimattadukkhabhāvadassanatthaṃ apāyādiggahaṇaṃ. Gobalībaddañāyenāyamattho veditabbo. Khandhānañca paṭipāṭīti pañcannaṃ khandhānaṃ hetuphalabhāvena aparāparaṃ pavatti. Abbocchinnaṃ vattamānāti avicchedena pavattamānā. Taṃ sabbampīti taṃ ‘‘apāya’’ntiādinā vuttaṃ sabbaṃ apāyadukkhañceva vaṭṭadukkhañca. ‘‘Mahāsamudde vātukkhittanāvā viyā’’ti idaṃ paribbhamaṭṭhānassa mahantadassanatthañceva paribbhamanassa anavaṭṭhitatādassanatthañca ‘‘upamāya. Yantesu yuttagoṇo viyā’’ti idaṃ pana avasabhāvadassanatthañceva duppamokkhabhāvadassanatthañcāti veditabbaṃ.
50缘起的注释
Paṭiccasamuppādavaṇṇanā
43在「以此，且说」这句中，「且说」（tāva）一词是表示次第的，由此表明「犹如缠丝结生」这一句的连结将在后面显现。在「有『此缘』」中：此即是缘，所以叫「此缘」；以此为缘，即以此缘为缘之义。这是说：老死是否有缘？应当这样问：「老死是否以这个名为缘？」因此经中说：「是否有……乃至……老死会有缘？」在这里，因为后面经文「以何为缘而有老死？以生为缘而有老死」中，「生」一词与「缘」一词是同位关系，而「何」一词与「此」一词也是同位关系，由此可知，「此缘」一词的持业释复合词结构是合理的。这里并不是把「以此之缘的此缘」当作对老死或其他法从缘生起的提问——因为老死有缘是已知的，而且也不可能从非缘生起，这里纯粹只是对老死之缘的提问。又因为「此」字与「缘」字是同位关系，「以此缘」作为对缘的提问，也就可以成立。
Iminā tāvāti ettha tāva-saddo kamattho, tena ‘‘tantākulakajātā’’ti padassa anusandhi parato āvibhavissatīti dīpeti. Atthi idappaccayāti ettha ayaṃ paccayoti idappaccayo, tasmā idappaccayā, imasmā paccayāti attho. Idaṃ vuttaṃ hoti – ‘‘imasmā nāma paccayā jarāmaraṇa’’nti evaṃ vattabbo atthi nu kho jarāmaraṇassa paccayoti. Tenāha ‘‘atthi nu kho…pe… bhaveyyā’’ti. Ettha hi ‘‘kiṃ paccayā jarāmaraṇaṃ? Jātipaccayā jarāmaraṇa’’nti upari jātisaddapaccayasaddasamānādhikaraṇena kiṃ-saddena idaṃ-saddassa samānādhikaraṇatādassanato kammadhārayasamāsatā idappaccayasaddassa yujjati. Na hettha ‘‘imassa paccayā idappaccayā’’ti jarāmaraṇassa, aññassa vā paccayato jarāmaraṇasambhavapucchā sambhavati viññātabhāvato, asambhavato ca, jarāmaraṇassa pana paccayapucchā sambhavati. Paccayasaddasamānādhikaraṇatāyañca idaṃ-saddassa ‘‘imasmā paccayā’’ti paccayapucchā yujjati.
44然而，这种同位关系虽然在别句义复合词中也能见到，但在这里，由于没有宣说别句义的意思，所以应知是持业释复合词。若采取属格复合词的说法，则同位关系根本无法成立。难道不是这样吗？在「以此缘性，此是缘起」这句中，「此缘」一词不是被认可为属格复合词吗？确实被认可了，因为那里直接就是宣说缘起。而这里纯粹只是对老死之缘的进一步提问。因此，正如在那里「此」字是缘起的简别，在这里则成为「所应提问的缘义」，两处安立复合词的方式应如此理解。为什么那里不认作持业释复合词呢？因为「因与从因生起之法的因，就是缘起」这个义理，在持业释复合词中无法成立；而「与自身之缘相适应的随顺之缘，就是此缘」这个义理，在那里是被认可的。然而在这里，以「此」字所取的义理——「有『此缘』而有老死」中的老死——已经被老死一词所取了，所以「此」字由于舍弃了缘起，又没有别的可能，便只安立在「缘」上，因此这里是持业释复合词。在那里，「此」字并没有舍弃的理由，所以只被认可为属格复合词。而在义注中，因为这一缘起的教导是以对老死等之缘提问为切入点而开始的，而所谓「缘起」，从义理上来说就是「因与从因生起之法的因」，所以注释者才作了这样的义理解释：「此老死之缘」。
Sā pana samānādhikaraṇatā yadipi aññapadatthasamāsepi labbhati, aññapadatthavacanicchābhāvato panettha kammadhārayasamāso veditabbo. Sāmivacanasamāsapakkhe pana nattheva samānādhikaraṇatāsambhavoti. Nanu ca ‘‘idappaccayatā paṭiccasamuppādo’’ti ettha idappaccaya-saddo sāmivacanasamāso icchitoti? Saccaṃ icchito ujukameva tattha paṭiccasamuppādavacanicchāti katvā, idha pana kevalaṃ jarāmaraṇassa paccayaparipucchā adhippetā, tasmā yathā tattha idaṃ-saddassa paṭiccasamuppādavisesanatā, idha ca ‘‘pucchitabbapaccayatthatā sambhavati, tathā tattha, idha ca samāsakappanā veditabbā. Kasmā pana tattha kammadhārayasamāso na icchitoti? Hetuppabhavānaṃ hetu paṭiccasamuppādoti imassa atthassa kammadhārayasamāse asambhavatoti imassa, attano paccayānurūpassa anurūpo paccayo idappaccayoti etassa ca atthassa icchitattā. Yo panettha idaṃ-saddena gahito attho, so ‘‘atthi idappaccayā jarāmaraṇa’’nti jarāmaraṇaggahaṇeneva gahitoti idaṃ-saddo paṭiccasamuppādato pariccajanato aññassa asambhavato paccaye avatiṭṭhati, tenettha kammadhārayasamāso. Tattha pana idaṃ-saddassa tato pariccajanakāraṇaṃ natthīti sāmivacanasamāso eva icchito. Aṭṭhakathāyaṃpana yasmā jarāmaraṇādīnaṃ paccayapucchāmukhenāyaṃ paṭiccasamuppādadesanā āraddhā, paṭiccasamuppādo ca nāma atthato hetuppabhavānaṃ hetūti vutto vāyamattho, tasmā ‘‘imassa jarāmaraṇassa paccayo’’ti evamatthavaṇṇanā katā.
45「由贤智者」：指具备了能了知决定答等问难差别的智慧的人。为了显示他的这种贤明，才说「如同」等语。如果对某一类有情，问他的命与身是异还是同：「彼命即是彼身」，像这样在究竟义上根本不存在的问难，就如同问石女之子的长短、与身是异还是同一样，是无法回答的。因此，应知道这种问题应当被搁置。默然对提问者来说就像不理睬或伤害，所以他说了另一种方式：「此事未记说」。这样，对于想要了解为什么不记说的人，就要为他解说。解说之后，即使知道的人也仍可能放逸，而解说的方法，已经在「对于某一类」等文中显示了。所谓「不如此行持」，就是不像对待应搁置的问难那样采取默然等态度，而是这样行持。这里的「不如此行持」只是举例。当被问「一切法是否无常」时，应该反问：「你是就『有为』而问，还是就『无为』而问？」然后才记说；当被问「五蕴是应遍知的吗」时，应该分别记说：「这里有应遍知的，也有不应遍知的。」这里的意思就是：不如此行持，即不采用那种方式应对。所谓「先前以『有』的方式，对彼缘之『存在性』已被质问」，意思是：已经用「存在性」来回答，因为回答是随着提问走的。现在，对同一件事再作直接性质的提问，所以才说「再问什么？」。在这里，也应该把所有「如同」等的内容带进来一起解释。
Paṇḍitenāti ekaṃsabyākaraṇīyādipañhāvisesajānanasamatthāya paññāya samannāgatena. Tameva hissa paṇḍiccaṃ dassetuṃ ‘‘yathā’’tiādi vuttaṃ . Yādisassa jīvassa diṭṭhigatiko sarīrato anaññattaṃ pucchati ‘‘taṃ jīvaṃ taṃ sarīra’’nti, so evaṃ paramatthato nupalabbhati, kathaṃ tassa vañjhātanayassa viya dīgharassatā sarīrato aññatā vā anaññatā vā byākātabbā siyā, tasmāssa pañhassa ṭhapanīyatā veditabbā. Tuṇhībhāvo nāmesa pucchato anādaro vihesā viya hotīti ‘‘abyākatameta’’nti pakārantaramāha. Evaṃ abyākaraṇakāraṇaṃ ñātukāmassa kathetabbaṃ hoti, kathite ca jānantassa pamādopi evaṃ siyā, kathanavidhi pana ‘‘yādisassā’’tiādinā dassito eva. Evaṃ appaṭipajjitvāti evaṃ ṭhapanīyapañhe viya tuṇhībhāvādiṃ anāpajjitvā eva. ‘‘Appaṭipajjitvā’’ti vacanaṃ nidassanamattametaṃ. ‘‘Kiṃ sabbaṃ anicca’’nti vutte ‘‘kiṃ saṅkhataṃ sandhāya pucchasi, udāhu asaṅkhata’’nti paṭipucchitvā byākātabbaṃ hoti ‘‘kiṃ khandhapañcakaṃ pariññeyya’’nti puṭṭhe ‘‘atthi tattha pariññeyyaṃ, atthi na pariññeyya’’nti vibhajja byākātabbaṃ hoti, evaṃ appaṭipajjitvāti ca ayamettha attho icchitoti. Pubbe yassa paccayassa atthitāmattaṃ coditanti atthitāmattaṃ vissajjitaṃ. Pucchāsabhāgena hi vissajjananti. Idāni tasseva sarūpapucchā karīyatīti ‘‘puna ki’’nti vuttaṃ. Idhāpi ‘‘yathā’’tiādi sabbaṃ ānetvā vattabbaṃ.
46「此理可通于一切句」：这是通过类推的方式总括而言，但随后又以「以名色为缘」等文句进行了简别，从而开始说明特殊之处。之所以这样说，是为了显示那个道理，所以才连接起来说。这里只取六种异熟触，因为从识开始一直到受，在许多经文和阿毗达摩中，通常都只取异熟的部分，这已经是约定俗成的了。所谓「此处」，就是在这部经中。而「且」（ca）字表示差别，它特别显明下面将要说的「虽已摄取」等特殊含义。所谓的「缘性」，是相对于缘所生法而说的，因为没有缘所生法，缘性就不可能存在。因此，「以六处为缘」——应当与「以六处为缘而有触」这句话连接起来理解。或者，这是用部分来表征整体，所以说「以六处为缘」；因此，也就是说：「以六处为缘而有触」。所谓「虽已摄取」，是指六种异熟触。所谓「虽未摄取」，是指非异熟触，也就是善、不善、唯作触。这样连接，是为了显示缘所生法的差别。这里所期待的，不仅是缘所生法被执取，缘本身也被执取。因此，是通过把内六处作为「六处」来把握，而说：「为了显示依六处而有触的差别……乃至……想要显示」。因为触的缘并不只是眼等六处，根据「缘于眼与色而生起眼识，三者的合集就是触」等经文，色处等色法以及眼识等名法也是缘。因此，不同于眼等六处那种如同转向等各别的、对于各个触来说共同的别缘，世尊想要借「也」（pi）字来显示另一种并非殊胜的共缘，也就是「以名色为缘而有触」这句话。在阿毗达摩分别分中，也正是针对这个缘，说为「以名色为缘而有触」。其义注中解释说：「为了显示缘的差别，也为了摄集《大因缘》的教导。」所谓「对于诸缘」，是指对于生等诸缘法。所谓「宣说了因缘」，就是宣说了老死等法的因缘性，也就是宣说了决定的缘性。为了显示这种缘性在导致老死的诸缘中是绝不虚谬的，所以下文才有「如是，确实地，这……」等进一步的教导。所谓「在乱丝中」，就是在纷乱的丝团里；所谓「在缠结中」，就是在纠缠的纽结里。这两个词都是在显示没有错乱。因此，这里所说的，是无错乱、非混淆、广大的缘之因缘，所以这部经称为《大因缘经》，这个义理是绝不异离的。
‘‘Esa nayo sabbapadesū’’ti atidesavasena ussukkaṃ katvā ‘‘nāmarūpapaccayā’’tiādinā tattha apavādo āraddho. Yasmā dassetukāmo, tasmā idaṃ vuttanti yojanā. Channaṃ vipākasamphassānaṃyeva gahaṇaṃ hoti viññāṇādi vedanāpariyosānā vipākavidhīti katvā anekesu suttapadesu, (ma. ni. 3.126; udā. 1) abhidhamme (vibha. 225) ca yebhuyyena tesaṃyeva gahaṇassa niruḷhattā. Idhāti imasmiṃ sutte. Ca-saddo byatirekattho, tenettha ‘‘gahitampī’’tiādinā vuccamānaṃyeva visesaṃ joteti. Paccayabhāvo nāma paccayuppannāpekkho tena vinā tassa asambhavato. Tasmā saḷāyatanappaccayāti ‘‘saḷāyatanapaccayā phasso’’ti iminā padenāti yojanā. Avayavena vā samudāyopalakkhaṇametaṃ ‘‘saḷāyatanapaccayā’’ti, tasmā ‘‘saḷāyatanapaccayā phasso’’ti iminā padenāti vuttaṃ hoti. Gahitampīti chabbidhaṃ vipākaphassampi. Aggahitampīti avipākaphassampi kusalākusalakiriyāphassampi. Paccayuppannavisesaṃ dassetukāmoti yojanā. Na cettha paccayuppannova upādinno icchito, atha kho paccayopi upādinno icchitoti ajjhattikāyatanasseva saḷāyatanaggahaṇena gahaṇanti katvā vuttaṃ ‘‘saḷāyatanato…pe… dassetukāmo’’ti. Na hi phassassa cakkhādisaḷāyatanameva paccayo, atha kho ‘‘cakkhuñca paṭicca rūpe ca uppajjati cakkhuviññāṇaṃ, tiṇṇaṃ saṅgati phasso’’tiādi (ma. ni. 3.421, 425, 426; saṃ. ni. 2.44, 45; 2.4.60; kathā. 465, 467) vacanato rūpāyatanādirūpañca cakkhuviññāṇādināmañca paccayo, tasmā imaṃ cakkhādisaḷāyatanato atirittaṃ āvajjanādi viya sādhāraṇaṃ ahutvā, tassa tassa phassassa sādhāraṇatāya aññaṃ visesapaccayaṃ pi-saddena avisiṭṭhaṃ sādhāraṇapaccayaṃ pidassetukāmo bhagavā, ‘‘nāmarūpapaccayā phasso’’ti idaṃ vuttanti yojanā. Abhidhammabhājanīyepi imameva paccayaṃ sandhāya ‘‘nāmarūpapaccayā phasso’’ti vuttanti tadaṭṭhakathāyaṃ (vibha. aṭṭha. 243) ‘‘paccayavisesadassanatthañceva mahānidānadesanāsaṅgahatthañcā’’ti atthavaṇṇanā katā. Paccayānanti jātiādīnaṃ paccayadhammānaṃ. Nidānaṃ kathitanti jarāmaraṇādikassa nidānattaṃ kathitaṃ ekaṃsiko paccayabhāvo kathito. Tañhi tesaṃ paccayabhāve abyabhicārīti dassetuṃ ‘‘iti kho paneta’’ntiādinā upari desanā pavattā. Nijjaṭeti nijjālake. Niggumbeti nikkhepe. Padadvayenāpi ākulābhāvameva dasseti, tasmā anākulaṃ abyākulaṃ mahantaṃ paccayanidānamettha kathitanti mahānidānaṃ suttaṃ aññathābhāvassa abhāvato.
98「彼彼之缘」：指那些各自的生等之缘。因为所谓的缘性，正是由于那些果依于那些缘、不多不少地生起，所以是真实、如实；或者说，当诸缘和合具足时，即使在刹那间，应生起的法也绝无不生起，所以是如实。说「不虚」，是因为远离了欺诳相，不会由其他法的缘而生起另外的法，所以是不欺诳。说「无异」，是因为不存在异样的状态。因此，说为「显示『真实、不虚、无异』的缘性」。「以理趣」，就是「以因」的意思，因为因能总摄其果而运转，所以称为理趣。所谓「以一切方式之一切」，就是以天等一切存在状态所遍及的一切生。所谓「以一切状态之一切」，是指在其中也以四大王天等一切种类所遍及的一切。这是两个不变词，不变词就是不变化词，它在各种性、格、数中都保持同一形式，所以巴利原文中作「sabbena sabbaṃ sabbathā sabbaṃ」。而在解释义理时，为了显示它随应于彼彼「生」一词的女性义，所以说为「以一切种类之一切」。所谓「依此理趣」，就是依在这个「生」的部分里已经说过的理趣。所谓「天等」，那个「等」字包含了巴利原典中提到的乾闼婆、夜叉等，以及它们的更细分类。
98.Tesaṃ tesaṃ paccayānanti tesaṃ tesaṃ jātiādīnaṃ paccayānaṃ. Yasmā paccayabhāvo nāma tehi tehi paccayehi anūnādhikeheva tassa tassa phalassa sambhavato tatho taccho, tappakāro vā sāmaggiupagatesu paccayesu muhuttampi tatho nibbattanadhammānaṃ asambhavābhāvato. Avitatho avisaṃvādanako visaṃvādanākāravirahito aññadhammapaccayehi aññadhammānuppattito. ‘‘Anaññathā’’ti vuccati aññathābhāvassa abhāvato. Tasmā ‘‘tathaṃ avitathaṃ anaññathaṃ paccayabhāvaṃ dassetu’’nti vuttaṃ. Pariyāyati attano phalaṃ pariggahetvā vattatīti pariyāyo, hetūti āha ‘‘pariyāyenāti kāraṇenā’’ti. Sabbena sabbanti devattādinā sabbabhāvena sabbā jāti. Sabbathā sabbanti tatthāpi cātumahārājikādisabbākārena sabbā, nipātadvayametaṃ, nipātañca abyayaṃ, tañca sabbaliṅgavibhattivacanesu ekākārameva hotīti pāḷiyaṃ ‘‘sabbena sabbaṃ sabbathā sabba’’nti vuttaṃ. Atthavacane pana tassa tassa jātisaddāpekkhāya itthiatthavuttitaṃ dassetuṃ ‘‘sabbākārena sabbā’’tiādi vuttaṃ. Imināva nayenāti iminā jātivāre vutteneva nayena. Devādīsūti ādi-saddena gandhabbayakkhādike pāḷiyaṃ (dī. ni. 2.98) āgate, tadantarabhede ca saṅgaṇhāti.
48在这里，是为了对「对谁？于何？」这种以不定方式总括说的内容，进行详细开示，所以使用了一个不变词。那个词的意思就是「对那文句义理的显示」。「对那」，是指对那个文句。「他们」，是指那位成为说法受益者的长老。「也即是说」，意思就是「是哪些呢？」、「那些是什么？」。凡是前面用「对谁」、「于何」不确切指说出来的内容，现在都要问：「是哪些呢？」。这是一种为了想要解说而提出的问句。「为成天」，就是为了达到天的状态。「蕴之生起」，就是蕴的显现，意思是使诸蕴生起；当诸蕴生起时，就得到了「天」的称谓。因此，注释中说：「以此通达」。「于一切句中」，是指在「为乾闼婆之乾闼婆状态」等所有宣说「生」的句子中，以及宣说「有」等的句子中。因为，依于那种理趣，如果「若生」这一义理已经连接作出了，那么在宣说「有」等句子时，也应当同样运用在宣说「生」的句子中所作的那种理趣。「天」：指化生的天众，从四大王天开始，一直到有顶天，他们因享受嬉戏于五欲等而光辉闪耀，所以称为天；他们嬉戏、游戏、玩耍、居住、照耀。「乾闼婆」：吞咽香气而享用者，是持国天王的眷属。「夜叉」：祭祀、供养多闻天王、帝释等；或者因为彼彼誓愿业等而应被祭祀、供养者，是多闻天王的眷属。在义注中，则笼统地说为「非人」。「毕舍遮」：就是鸠槃荼，是增长天王的眷属。在义注中，则笼统地说为「任何已生的有情」。骨翼类：如蜂虎等。皮翼类：如蝙蝠等。毛翼类：如天鹅、孔雀等。爬行类：如蛇、蝎、蜈蚣等。
Idha nikkhittaatthavibhajanattheti imasmiṃ ‘‘kassaci kimhicī’’ti aniyamato uddesavasena vuttatthassa niddisanatthe jotetabbe nipāto, tadatthajotanaṃ nipātapadanti attho. Tassāti tassa padassa. Teti dhammadesanāya sampadānabhūtaṃ theraṃ vadati. Seyyathidanti vā te katameti ceti attho. Ye hi ‘‘kassacī’’ti, ‘‘kimhicī’’ti ca aniyamato vutto attho, te katameti. Kathetukamyatāpucchā hesā. Devabhāvāyāti devabhāvatthaṃ. Khandhajātīti khandhapātubhāvo, yathā khandhesu uppannesu ‘‘devā’’ti samaññā hoti, tathā tesaṃ uppādoti attho. Tenāha ‘‘yāyā’’ti āha. Sabbapadesūti ‘‘gandhabbānaṃ gandhabbatthāyā’’tiādīsu sabbesu jātiniddesapadesu , bhavādipadesu ca. Yena hi nayena sace hi jātīti ayamatthayojanā katā, jātiniddesapadesova ‘‘bhavo’’tiādinā bhavādipadesupi so kātabboti. Devāti upapattidevā cātumahārājikato paṭṭhāya yāva bhavaggā dibbanti kāmaguṇādīhi kīḷanti laḷanti viharanti jotantīti katvā. Gandhaṃ abbanti paribhuñjantīti gandhabbā, dhataraṭṭhassa mahārājassa parivārabhūtā. Yajanti vessavaṇasakkādike pūjentīti yakkhā, tena tena vā paṇidhikammādinā yajitabbā pūjetabbāti yakkhā, vessavaṇassa mahārājassa parivārabhūtā. Aṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘amanussā’’ti avisesena vuttaṃ. Bhūtāti kumbhaṇḍā, virūḷhakassa mahārājassa parivārabhūtā. Aṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘ye keci nibbattasattā’’ti avisesena vuttaṃ. Aṭṭhipakkhā bhamaratuppaḷādayo. Cammapakkhā jatusiṅgālādayo. Lomapakkhā haṃsamorādayo. Sarīsapā ahivicchikasatapadiādayo.
49「彼彼之」——这个词既不像那种含糊说明那样，用来概括还没讲过的内容；也不像那种确定说明，它要表达的，其实是概括已经讲过的内容。由于通过“等”字就把重叠的意思也包含了进来，所以才说「彼彼诸天、乾闼婆等」。「为彼性」，就是为了成为那种状态；换句话说，当这些蕴在运行时，世间共许为“天、乾闼婆”等名称；这句话的意思，正是为了成就那种特性。因此才说「为了成为天、乾闼婆等的状态」。而「灭尽」、「离去」这类词，通常是就获得某种所得之后的存在状态来说的；但在这里，它特指毕竟无，因为经中没有说“假若一切方式的生都没有了”，而是说「由生的灭尽」。所以注解说：「所指的意思就是‘无有’。」
‘‘Tesaṃtesa’’nti idaṃ na yevāpanakaniddeso viya avuttasaṅgahatthaṃ vacanaṃ, atha kho ayevāpanakaniddeso viya vuttasaṅgahatthanti. Ādi-saddeneva ca āmeḍitattho saṅgayhatīti āha ‘‘tesaṃ tesaṃ devagandhabbādīna’’nti. Tadattāyāti taṃbhāvāya, yathārūpesu khandhesu pavattamānesu ‘‘devā gandhabbā’’ti lokasamaññā hoti, tathārūpatāyāti attho. Tenāha ‘‘devagandhabbādibhāvāyā’’ti. ‘‘Nirodho, vigamo’’ti ca paṭiladdhattālābhassa bhāvo vuccati, idha pana accantābhāvo adhippeto ‘‘sabbaso jātiyā asatī’’ti avatvā ‘‘jātinirodhā’’ti vuttattāti āha ‘‘abhāvāti attho’’ti.
50「为了果而运作」——意思是：就像果从它那里生出来那样，它运作着、转起，也就是成为那个果的因。它好像在督促、好像在交付似的，好比说：“这是我的果，你们接过去吧！”在说了「这个道理」这样总括性的指引之后，为了把更细微的差别义理讲清楚，又用了「再说……」之类的语句。也许有人会质疑：“这个‘生’属于完成法，因为它是有为的，不属于变异法，所以不能算作因；同样地，‘老死’也是如此；那它怎么能成为因呢？”针对这个质疑，注释者说：「对于老死来说……」等等。意思是：当生存在时，老死便存在；当生不存在时，老死便不存在——这就是老死以生为亲依止缘的道理。
Phalatthāya hinotīti yathā phalaṃ tato nibbattati, evaṃ hinoti pavattati, tassa hetubhāvaṃ upagacchatīti attho. Idaṃ gaṇhatha nanti ‘‘idaṃ me phalaṃ, gaṇhatha na’’nti evaṃ appeti viya niyyāteti viya. ‘‘Esa nayo’’ti avisesaṃ atidisitvā visesamattassa atthaṃ dassetuṃ ‘‘apicā’’tiādi vuttaṃ. Nanu cāyaṃ jāti parinipphannā, saṅkhatabhāvā ca na hoti vikārabhāvato, tathā jarāmaraṇaṃ, tassa kathaṃ sā hetu hotīti codanaṃ sandhāyāha ‘‘jarāmaraṇassa hī’’tiādi. Tabbhāve bhāvo, tadabhāve ca abhāvo jarāmaraṇassa jātiyā upanissayatā.
99「执取处所」（Okāsapariggahoti），就是指执取转起的处所。这适用于再生有，因为再生蕴除了前面所说的那些处所之外，不会在其他地方生起。而「在这里」（Idha panāti），指的则是本经中以「欲有」等说法出现的这个地方。这适用于业有，因为它特别显示了欲有等，尤其是业有作为生的缘。所以说：「因为业有是以亲依止缘那一边，才成为生的缘。」 也许会有人反问：「难道再生有不也是以亲依止缘而成为生的缘吗？」 确实如此，但它并没那么主要；而业有作为能生的缘，才是主要的缘。因此才说：「因为那（业有）对生……」等等。趣向欲有的业，就叫欲有。这个道理同样适用于色有和无色有。至于「执取处所」已经被附带解释了，那是因为「于何？」这句话已经涵盖了执取众生的意思。
99.Okāsapariggahoti pavattiṭṭhānapariggaho. Upapattibhave yujjati upapattikkhandhānaṃ yathāvuttaṭṭhānato aññattha anuppajjanato. Idha panāti imasmiṃ sutte ‘‘kāmabhavo’’tiādinā āgate imasmiṃ ṭhāne. Kammabhave yujjati kāmabhavādijotanā visesato tassa jātiyā paccayabhāvatoti. Tenāha ‘‘so hi jātiyā upanissayakoṭiyāva paccayo’’ti. Nanu ca upapattibhavopi jātiyā upanissayavasena paccayo hotīti? Saccaṃ hoti, so pana na tathā padhānabhūto, kammabhavo pana padhānabhūto paccayo janakabhāvatoti. ‘‘So hi jātiyā’’tiādi vuttaṃ kāmabhavūpagaṃ kammaṃ kāmabhavo. Esa nayo rūpārūpabhavesupi. Okāsapariggahova kato‘‘kimhicī’’ti iminā sattapariggahassa katattā.
100「对三种业有」（Tiṇṇampi kammabhavānanti），就是针对欲业有等这三种业有。「以及对三种再生有」（Tiṇṇañca upapattibhavānanti），就是针对欲再生有等这三种再生有。「其余的也一样」（Tathāsesānipīti）——见取等其他诸取，对于这三种业有和这三种再生有，同样都是缘。这就是它的意思。所谓「这样」（Itīti），就是借助前面所讲的理趣。应理解为共有二十四种「有」：十二种是业有，十二种是再生有。因为取之所以被称为再生有的缘，仅仅是通过业有的缘性这个门路，而不是用其他方式；所以取对业有，才是直接意义上的缘。因此说：「在这里，不绕弯子地说，合乎理的就得到十二种业有。」「其中的」（Tesanti），就是指对这些业有而言。「以俱生的那一边」（Sahajātakoṭiyāti）——对不善的业有，与它一起生起的取，是以俱生的那一边为缘；其他情况则透过无间、依止等方式，以亲依止的那一边为缘。而对善的业有，就纯粹是以亲依止那一边为缘。在这里要这么理解：为了显示相互缘、依止缘、相应缘、有缘、不离缘等都被俱生缘这一项统摄起来，所以说为「以俱生那一边」。同样地，为了把所缘亲依止、无间亲依止、自然亲依止等综合在一起把握，所以说为「以亲依止那一边」。
100.Tiṇṇampi kammabhavānanti kāmakammabhavādīnaṃ tiṇṇampi kammabhavānaṃ. Tiṇṇañca upapattibhavānanti kāmupapattibhavādīnaṃ tiṇṇañca upapattibhavānaṃ. Tathāsesānipīti diṭṭhupādānādīni sesupādānānipi tiṇṇampi kammabhavānaṃ, tiṇṇañca upapattibhavānaṃ paccayoti attho. Itīti evaṃ vuttanayena. Dvādasa kammabhavā dvādasa upapattibhavāti catuvīsatibhavā veditabbā. Yasmā kammabhavassa paccayabhāvamukheneva upādānaṃ upapattibhavassa paccayo nāma hoti, na aññathā, tasmā upādānaṃ kammabhavassa ujukameva paccayabhāvoti āha ‘‘nippariyāyenettha dvādasa kammabhavā labbhantī’’ti. Tesanti kammabhavānaṃ. Sahajātakoṭiyāti akusalassa kammabhavassa sahajātaṃ upādānaṃ sahajātakoṭiyā, itaraṃ anantarūpanissayādivasena upanissayakoṭiyā, kusalassa kammabhavassa pana upanissayakoṭiyāva paccayo. Ettha ca yathā aññamaññanissayasampayuttaatthiavigatādipaccayānaṃ sahajātapaccayena ekasaṅgahataṃ dassetuṃ ‘‘sahajātakoṭiyā’’ti vuttaṃ, evaṃ ārammaṇūpanissayaanantarūpanissayapakatūpanissayānaṃ ekajjhaṃ gahaṇavasena ‘‘upanissayakoṭiyā’’ti vuttanti daṭṭhabbaṃ.
101说「取的」（upādānassa）——在此处，对欲取来说，爱只以亲依止那一边为缘；对其余的取，则是既以俱生那一边，也以亲依止那一边为缘；而识等一直到受为止的那些法，则是视为异熟方式。
101.Upādānassāti ettha kāmupādānassa taṇhā upanissayakoṭiyāva paccayo, sesupādānānaṃ sahajātakoṭiyāpi upanissayakoṭiyāpi viññāṇādi ca vedanāpariyosānā vipākavidhīti katvā.
102「这里所指的受」（yadidaṃ vedanā）——在这一句里，异熟受因为不可能以其他那一边为缘，所以它首先只以亲依止那一边为缘。「其余」（Aññāti）指的是善、不善和唯作的受。「另一种方式」（Aññathāpīti）则是指也以俱生那一边为缘。
102.Yadidaṃ vedanāti ettha vipākavedanāti tameva tāva upanissayakoṭiyā paccayo itarakoṭiyā asambhavato. Aññāti kusalākusalakiriyavedanā. Aññathāpīti sahajātakoṭiyāpi.
103「以上这些」（Ettāvatāti），就是为了显示老死等缘的相续性而展开的这么些教示。「前生的爱」（purimataṇha），指的是前生已成立的爱。在说完「这是爱的缘，也就是受」之后，按理紧接着就要用「触缘受，这样说，其实是讲过了」之类的语句，把作为受之缘的触给举出来；这是其他经典里开示缘起的惯有路子。而现在呢，它没有走那条路，而是借着呈现现行的爱，直接开示以爱为根本的那些法；这做法既像是已经迈进了惯常的教示方式里去，又像是在审视那种教法时，用一种狠劲儿，强行宣说出「它就不生起」这样的结论来。所以注疏才说了「现在」等语。说「两种爱」（dve taṇhā），是把这里所指的爱分成两种来说的。「寻求爱」（esanataṇhā）：是基于寻求财物而生起的爱。「已寻得的爱」（esitataṇhā）：是在已经求到手的财物上生起的爱。关于「现行的爱」（samudācārataṇhāyāti），就是依缠缚的方式而生起的爱。这种爱也有两类：依受而生的爱，对于还没有得到的财物，为求获得便去寻求；对于已经得到的财物，则会生出损失等等这些遭遇来。
103.Ettāvatāti jarāmaraṇādīnaṃ paccayaparamparādassanavasena pavattāya ettakāya desanāya. Purimataṇhanti purimabhavasiddhaṃ taṇhaṃ. ‘‘Esa paccayo taṇhāya, yadidaṃ vedanā’’ti vatvā tadanantaraṃ ‘‘phassapaccayā vedanāti iti kho panetaṃ vutta’’ntiādinā vedanāya paccayabhūtassa phassassa uddharaṇaṃ aññesu suttesu āgatanayena paṭiccasamuppādassa desanāmaggo , taṃ pana anotaritvā samudācārataṇhādassanamukheneva taṇhāmūlakadhamme desento āciṇṇadesanāmaggato okkamanto viya, tañca desanaṃ passato appavattanti pasayha balakkārena desento viya ca hotīti āha ‘‘idānī’’tiādi. Dve taṇhāti idhādhippetataṇhā eva dvidhā bhindanto āha. Esanataṇhāti bhogānaṃ pariyesanavasena pavattataṇhā. Esitataṇhāti pariyiṭṭhesu bhogesu uppajjamānataṇhā. Samudācārataṇhāyāti pariyuṭṭhānavasena pavattataṇhāya. Duvidhāpesā vedanaṃ paṭicca taṇhānāma vedanāpaccayā ca appaṭiladdhānaṃ bhogānaṃ paṭilābhāya pariyesanā, laddhesu ca tesupātabyatāpattiādi hotīti.
56依于不安、战栗而以此寻求，故称为‘寻求’。从心意倾向和加行功用生起的、如此转起的心念，即是寻求。因此说‘有爱，便有寻求’。所谓‘获得色等所缘’，是以寻求那些有所依的色等所缘的方式来说；但在实际转起中，即使未加寻求也能获得，这在意义上也还是叫作从寻求而得，因为那样的业是过去已造作的，所以现在才获得。因此说‘因为那个，在寻求存在时便存在’。‘乐的决断’：能特别地判断乐，即如实了知乐的自性、集起、灭去及出离之后所转起的智慧，这称为乐的决断。‘应知’即应当了知。‘净、乐’等，是把所缘上并非真实存在的种种相状，以偏向之心加以断定并强加给它，这称为决断。对味着随观的爱和见，也同样应理解为决断的体性。然而，在这部经中，只是以‘寻’来说，这是连带来的解释。而‘这部经’，是指《帝释请问经》。因为在那里有‘尊者天众之主，欲是以寻为因的’这样的说法。‘在此处’，是指这部《大因缘经》。‘单凭寻就能决断’这句话，是把‘决断’一词按工具格的构词来解释：‘凭它来决断’。‘这些’等语句，是在显示决断的行相。
Paritassanavasena pariyesati etāyāti pariyesanā. Āsayato, payogato ca pariyesanā tathāpavatto cittuppādo. Tenāha ‘‘taṇhāya sati hotī’’ti. Rūpādiārammaṇapaṭilābhoti savatthukānaṃ rūpādiārammaṇānaṃ gavesanavasena, pavattiyaṃ pana apariyiṭṭhaṃyeva labbhati, tampi atthato pariyesanāya laddhameva nāma tathārūpassa kammassa pubbekatattā eva labbhanato. Tenāha ‘‘so hi pariyesanāya sati hotī’’ti. Sukhavinicchayanti sukhaṃ visesato nicchinotīti sukhavinicchayo, sukhaṃ sabhāvato, samudayato, atthaṅgamanato, nissaraṇato ca yāthāvato jānitvā pavattañāṇaṃ, taṃ sukhavinicchayaṃ. Jaññāti jāneyya. ‘‘Subhasukha’’ntiādikaṃ ārammaṇe abhūtākāraṃ vividhaṃ ninnabhāvena nicchinoti āropetīti vinicchayo. Assādānupassanataṇhādiṭṭhiyāpi evameva vinicchayabhāvo veditabbo. Imasmiṃ pana sutte vitakkoyeva āgatoti yojanā. Imasmiṃ pana sutteti sakkapañhasutte. (Dī. ni. 2.358) tattha hi ‘‘chando kho, devānaṃ inda, vitakkanidāno’’ti āgataṃ. Idhāti imasmiṃ mahānidānasutte.‘‘Vitakkeneva vinicchinātī’’ti etena ‘‘vinicchīyati etenāti vinicchayo’’ti vinicchaya-saddassa karaṇasādhanamāha. ‘‘Ettaka’’ntiādi vinicchayanākāradassanaṃ.
57‘欲’是因为希求的意思，‘贪’是因为染着的意思。这种贪由于不常修习而变得微弱地生起，正是这里所指的，所以说它是‘弱贪的别名’。‘执取’是指依爱和见而产生的执着。像‘这是我的’这样的爱着，大多是以我执为依靠的。因此说‘我、我所’以及‘强力确定’，这是在表示这类执取的坚固成就。依爱和见而行摄受，即依‘我、我所’的强力确定，对于作为我、我所执取对象的物品，把它当作似乎与别人共享一样地执持而住着，这样生起的伴有贪的心念。对于自己已执持的物品，如果某人因此而不能忍受与他人共享，这个法就是不忍受。以上是依词源学来解释词义。而在文法中，由于该法之故，与悭吝相关联的人叫做悭者，那种状态或作用叫做悭吝，使人悭吝的那个法就是悭法。因为悭吝的力量很强，小心守护就称为‘守护’，所以说‘在门口……好好地守护’等。‘作自己的果报’所以称为‘作’，指种种原因；‘增上的作’称为‘增上’，也就是殊胜的原因。对于财物而言，守护等以及执杖等无义的产生也是一种殊胜的原因，因此说‘由于守护等增上’等。‘为遮止他人’，就是为了用杀害等方式去恼害他人。‘以此而执取’称为‘取’，执取杖就叫执杖，指以压抑来伤害他人的心生起。对于取刀等也是同样的道理。以手触等由身体去做的争斗叫做‘身斗争’。以刺痛人心的话语等由语言去做的争斗叫做‘语斗争’。由于乖违，‘以此而呈现乖异形态’称为纷争。‘以此而说乖异之语’称为争论。‘你、你’这种呼语伴随不恭敬的言说，所以是‘你你’，所有这些全都是这样生起的、伴有嗔的心念。因此，世尊说：‘众多罪恶不善法从这里生起。’
Chandanaṭṭhena chando, evaṃ rañjanaṭṭhena rāgo, svāyaṃ anāsevanatāya mando hutvā pavatto idhādhippetoti āha ‘‘dubbalarāgassādhivacana’’nti. Ajjhosānanti taṇhādiṭṭhivasena abhinivisanaṃ. ‘‘Mayhaṃ ida’’nti hi taṇhāgāho yebhuyyena attaggāhasannissayova hoti. Tenāha ‘‘ahaṃ mama’’nti, ‘‘balavasanniṭṭhāna’’nti ca tesaṃ gāhānaṃ thirabhāvappattimāha. Taṇhādiṭṭhivasena pariggahakaraṇanti ‘‘ahaṃ mama’’nti balavasanniṭṭhānavasena abhiniviṭṭhassa attattaniyaggāhavatthuno aññāsādhāraṇaṃ viya katvā pariggahetvā ṭhānaṃ, tathāpavatto lobhasahagatacittuppādo. Attanā pariggahitassa vatthuno yassa vasena parehi sādhāraṇabhāvassa asahamāno hoti puggalo, so dhammo asahanatā. Evaṃ vacanatthaṃ vadanti niruttinayena. Saddalakkhaṇe pana yassa dhammassa vasena macchariyayogato puggalo maccharo, tassa bhāvo, kammaṃ vā macchariyaṃ, macchero dhammo. Macchariyassa balavabhāvato ādarena rakkhaṇaṃ ārakkhoti āha ‘‘dvāra…pe… suṭṭhu rakkhaṇa’’nti. Attano phalaṃ karotīti karaṇaṃ, yaṃ kiñci kāraṇaṃ, adhikaṃ karaṇanti adhikaraṇaṃ, visesakāraṇaṃ. Visesakāraṇañca bhogānaṃ ārakkhadaṇḍādānādianatthasambhavassāti vuttaṃ ‘‘ārakkhādhikaraṇa’’ntiādi. Paranisedhanatthanti māraṇādinā paresaṃ vibādhanatthaṃ. Ādīyati etenāti ādānaṃ, daṇḍassa ādānaṃ daṇḍādānaṃ, abhibhavitvā paraviheṭhanacittuppādo. Satthādānepi eseva nayo. Hatthaparāmāsādivasena kāyena kātabbakalaho kāyakalaho. Mammaghaṭṭanādivasena vācāya kātabbakalaho vācākalaho. Virujjhanavasena virūpaṃ gaṇhāti etenāti viggaho. Viruddhaṃ vadati etenāti vivādo. Tuvaṃ tuvanti agāravavacanasahacaraṇato tuvaṃ tuvaṃ, sabbete tathāpavattā dosasahagatacittuppādā veditabbā. Tenāha bhagavā ‘‘aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavantī’’ti (dī. ni. 2.104).
112「他逆转了说法」（desanaṃ nivattesi）：指将“缘爱有寻求”等以顺次方式展开的说法，再以逆次方式，从“因守护等”开始，逆转回来。「依五种欲贪之力」（pañcakāmaguṇikarāgavasena）：五种欲作为所缘，具足这些的人称为五种欲者，于彼处以染着、耽乐而生起的贪，依其力而生起，以染着、渴爱而运作的色等爱，即是在欲中的爱，故称「欲爱」（kāmataṇhā）。“有”（bhavati）指存在、一切时都安住，如此生起的有见，省略后面的词而称为“有”（bhava），与之相伴的爱即是有爱（bhavataṇhā）。“非有”（vibhavati）指灭去、断灭，如此生起的非有见，省略后面的词而称为“非有”（vibhava），与之相伴的爱即是非有爱（vibhavataṇhā）。因此说与「常见」等相应。这两种法：一是“这是取的缘，即爱”（《长部》2.101）中所说的根本轮转爱（vaṭṭamūlataṇhā），二是“缘爱有寻求”（《长部》2.103）中所说的现行爱（samudācārataṇhā），即此二法。依根本轮转与现行之力，即依根本轮转力与现行力。「以两部分」（dvīhi koṭṭhāsehīti），即依两种分类。以两种支分而会合：依生起而平等地一起运作，故称为「会合」（samosaraṇa），即缘；它们有一个共同的会合，故是「同一会合」（ekasamosaraṇā）。那么，以什么为同一会合呢？答：“于受”。因为两种爱都是以受为缘的。因此说“以受缘而为同一缘”。从各处流来、聚集而共住之处，即是流入（osaraṇa）、会合（samosaraṇa）。与受同时、在同一所缘中流入而生起的，即是受会合，因此说：“这称为俱生会合。”
112.Desanaṃ nivattesīti ‘‘taṇhaṃ paṭicca pariyesanā’’tiādinā anulomanayena pavattitaṃ desanaṃ paṭilomanayena puna ‘‘ārakkhādhikaraṇa’’nti ārabhanto nivattesi. Pañcakāmaguṇikarāgavasenāti ārammaṇabhūtā pañca kāmaguṇā etassa atthīti pañcakāmaguṇiko, tattha rañjanavasena abhiramaṇavasena pavattarāgo, tassa vasena uppannā rañjanavasena taṇhāyanavasena pavattā rūpāditaṇhāva kāmesu taṇhāti kāmataṇhā. Bhavati atthi sabbakālaṃ tiṭṭhatīti pavattā bhavadiṭṭhi uttarapadalopena bhavo, taṃsahagatā taṇhā bhavataṇhā. Vibhavati vinassati ucchijjatīti pavattā vibhavadiṭṭhi vibhavo uttarapadalopena, taṃsahagatā taṇhā vibhavataṇhāti āha ‘‘sassatadiṭṭhī’’tiādi. Ime dve dhammāti ‘‘esa paccayo upādānassa, yadidaṃ taṇhā’’ti (dī. ni. 2.101) evaṃ vuttā vaṭṭamūlataṇhā ca ‘‘taṇhaṃ paṭicca pariyesanā’’ti (dī. ni. 2.103) evaṃ vuttā samudācārataṇhā cāti ime dve dhammā. Vaṭṭamūlasamudācāravasenāti vaṭṭamūlavasena ceva samudācāravasena ca. Dvīhi koṭṭhāsehīti dvīhi bhāgehi. Dvīhi avayavehi samosaranti nibbattanavasena samaṃ vattanti itoti samosaraṇaṃ, paccayo, ekaṃ samosaraṇaṃ etāsanti ekasamosaraṇā. Kena pana ekasamosaraṇāti āha ‘‘vedanāyā’’ti. Dvepi hi taṇhā vedanāpaccayā evāti. Tenāha ‘‘vedanāpaccayena ekapaccayā’’ti. Tato tato osaritvā āgantvā samavasanaṭṭhānaṃ osaraṇa samosaraṇaṃ. Vedanāya samaṃ saha ekasmiṃ ārammaṇe osaraṇakapavattanakā vedanā samosaraṇāti āha ‘‘idaṃ sahajātasamosaraṇaṃ nāmā’’ti.
113「一切」（sabbe）是从生起之门来区分而说的，即唯指有异熟的触，将其视为以识开始、至受为止的异熟路。缘起之说即是轮转之说，因此说：“除了四种出世间异熟触以外”。「多种」（bahudhā）即以多种方式。在五门中，对于依眼净色等所依而生起的五种受，眼触等触以俱生、相互、依止、异熟、食、相应、有、不离去这八种方式为缘。然而，对于其余各门中依领受、推度、彼所缘而生起的欲界异熟受，眼触等触唯以一种方式，即亲依止缘，为缘。在意识门中，对于依彼所缘而生起的欲界异熟受，俱生意门触同样以那八种方式为缘；同样，对于依结生、有分、死而生起的三地异熟受也是如此。然而，对于那些在意识门中依彼所缘而生起的欲界受，与意门转向相应的意门触唯以一种方式，即亲依止缘，为缘。应当知道，触就是这样以多种方式成为受的缘。
113.Sabbeti uppattidvāravasena bhinditvā vuttā savipākaphassā eva viññāṇādi vedanāpariyosānā vipākavithīti katvā. Paṭiccasamuppādakathā nāma vaṭṭakathāti āha ‘‘ṭhapetvā cattāro lokuttaravipākaphasse’’ti. Bahudhāti bahuppakārena. Ayañhi pañcadvāre cakkhupasādādivatthukānaṃ pañcannaṃ vedanānaṃ cakkhusamphassādiko phasso sahajātaaññamaññanissayavipākaāhārasampayuttaatthiavigatavasena aṭṭhadhā paccayo hoti. Sesānaṃ pana ekekasmiṃ dvāre sampaṭicchanasantīraṇatadārammaṇavasena pavattānaṃ kāmāvacaravipākavedanānaṃ cakkhusamphassādiko phasso upanissayavasena ekadhāva paccayo hoti. Manodvārepi tadārammaṇavasena pavattānaṃ kāmāvacaravipākavedanānaṃ sahajātamanosamphasso tatheva aṭṭhadhā paccayo hoti, tathā paṭisandhibhavaṅgacutivasena pavattānaṃ tebhūmakavipākavedanānaṃ. Yā pana tā manodvāre tadārammaṇavasena pavattā kāmāvacaravedanā, tāsaṃ manodvārāvajjanasampayutto manosamphasso upanissayavasena ekadhāva paccayo hotīti evaṃ phasso bahudhā vedanāya paccayo hotīti veditabbaṃ.
114「受等」指受、想、行、识。「相状互异的自性」指领纳、感知、造作、了别的自性。因为它们以彼此不同的领纳者等形态而显现、被了知，故称为「行相」（ākārā）。「正是它们」即受等的那些领纳者等行相本身。「善加显示」即如同现前一般，恭敬地阐明。能引导种种隐晦的意义，例如“无色义、朝向所缘之义”等，即引导、令人了知种种隐晦、不明显的意思，故为「相」（liṅgāni）。因为是种种感知的因，即作为了知那些无色义等的原因，故为「相」（nimittāni）。依无色性等方式以及依领纳者等方式，因应被记说、应被讲说，故为「记说」（uddesā）。因此，回顾前面以“相状相异的自性”等所说的相同意义作为理由。因为受等的自性彼此不同，依据上面所说的意义而有行相、相等，所以这里现在要说的，正是此词在经典中的意义。
114.Vedanādīnanti vedanāsaññāsaṅkhāraviññāṇānaṃ. Asadisabhāvāti anubhavanasañjānanābhisaṅkharaṇavijānanabhāvā. Te hi aññamaññavidhurena vedayitādirūpena ākiriyanti paññāyantīti ākārāti vuccanti. Teyevāti vedanādīnaṃ te eva vedayitādiākārā. Sādhukaṃ dassiyamānāti sakkaccaṃ paccakkhato viya pakāsiyamānā. Taṃ taṃ līnamatthaṃ gamentīti ‘‘arūpaṭṭho ārammaṇābhimukhanamanaṭṭho’’ti evamādikaṃ taṃ taṃ līnaṃ apākaṭamatthaṃ gamenti ñāpentīti liṅgāni. Tassa tassa sañjānanahetutoti tassa tassa arūpaṭṭhādikassa sallakkhaṇassa kāraṇattā. Nimīyanti anumīyanti etehīti nimittāni. Tathā tathā arūpabhāvādippakārena, vedayitādippakārena ca uddisitabbato kathetabbato uddesā. Tasmāti ‘‘asadisabhāvā’’tiādinā vuttamevatthaṃ kāraṇabhāvena paccāmasati. Yasmā vedanādīnaṃ aññamaññaasadisabhāvā yathāvuttenatthena ākārādayo, tasmā ayaṃ idāni vuccamāno ettha pāḷipade attho.
61「名聚」：指由朝向所缘之义而得到“名”这一名称的、受等四蕴所构成的无色法之聚合。「施设」是指安立“名身、无色聚、无色的蕴”等名称。由于思最为重要，所以对于行蕴诸法，说“诸行之思的行相”等。正如在《经分别》的行蕴分别中，于阿毗达摩分别里只以思来说明：“凡是思、策思、已策思的状态”（《分别论》249）。「在没有时」：即不存在时，这句话是依语言上的颠倒而说的。以四蕴作为基础：即对于受、想、心、思等这称为四蕴的、作为依止缘的诸法，以它们为基础。而这个道理在五门中也可能发生，所以特别指明「于意门中」。它是「增语触的同义语」：因为可以通过增语的角度、施设的角度来执取，所以得到“增语触”的名称。它指的就是意触。在五蕴有中，由于依心所依色而可得，所以在色身上确实会显现；但是这里不取这个道理，因为这是通过遮止受等方式来显示不可能的选项，所以表达了“如果以五种净色为基础可能生起”等含义。因为如果没有依受等为所依，而以五种净色为基础，意触是不可能存在的。生起之处不存在时，果的生起就没有生起之处，所以称为果的生起在任何时候都不可能。为了显示这个义理，作为已证知意义的譬喻，而说“在芒果树”等。「从色身」：即唯独从色身。「对它」：指对意触。
Nāmasamūhassāti ārammaṇābhimukhaṃ namanaṭṭhena ‘‘nāma’’nti laddhasamaññassa vedanādicatukkhandhasaṅkhātassa arūpadhammapuñjassa. Paññattīti ‘‘nāmakāyo arūpakalāpo arūpino khandhā’’tiādikā paññāpanā hoti. Cetanāpadhānattā saṅkhārakkhandhadhammānaṃ ‘‘saṅkhārānaṃ cetanākāre’’tiādi vuttaṃ. Tathā hi suttantabhājanīye saṅkhārakkhandhavibhajane ‘‘yā cetanā sañcetanā sañcetayitatta’’nti (vibha. 249 abhidhammabhājanīye) cetanāva niddiṭṭhā. Asatīti asantesu. Vacanavipallāsena hi evaṃ vuttaṃ. Cattāro khandhe vatthuṃ katvāti vedanā saññā cittaṃ cetanādayoti ime catukkhandhasaññite nissayapaccayabhūte dhamme vatthuṃ katvā. Ayañca nayo pañcadvārepi sambhavatīti ‘‘manodvāre’’ti visesitaṃ. Adhivacanasamphassavevacanoti adhivacanamukhena paññattimukhena gahetabbattā ‘‘adhivacanasamphasso’’ti laddhanāmo. Soti manosamphasso. Pañcavokāre ca hadayavatthuṃ nissāya labbhanato rūpakāye paññāyateva, ayaṃ pana nayo idha na icchito vedanādipaṭikkhepavasena asambhavapariyāyassa jotitattāti ‘‘pañcapasāde vatthuṃ katvā uppajjeyyā’’ti attho vutto. Na hi vedanāsannissayena vinā pañcapasāde vatthuṃ katvā manosamphassassa sambhavo atthi. Uppattiṭṭhāne asati anuppattiṭṭhānato phalassa uppatti nāma kadācipi natthīti imamatthaṃ yathādhigatassa atthassa nidassanavasena dassento ‘‘ambarukkhe’’tiādimāha . Rūpakāyatoti kevalaṃ rūpakāyato. Tassāti manosamphassassa.
62当相违的缘聚集时，差异性的生起就更显著；或者，当它存在时，只在自己相续中存在的差异生起的因性，这就是恼害的行相。正是这个恼害的行相，能引导依处有对等种种隐晦的意义，所以称为「相」。由于它是种种感知的因，所以是「相」。由于应当依种种方式被记说，所以是「记说」——像这样，这里的行相等应当通过义理来理解。依处和所缘的相互冲击叫做“有对”，从有对生起的触就是“有对触”。因此说“有对”等。「从名身」：即唯独从名身。「对它」：指对有对触。其余的内容与第一问答中所说的方法相同。
Virodhipaccayasannipāte vibhūtatarā visadisuppatti, tasmiṃ vā sati attano santāne vijjamānasseva visadisuppattihetubhāvo ruppanākāro. So eva ruppanākāro vatthusappaṭighādikaṃ taṃ taṃ līnamatthaṃ gametīti liṅgaṃ. Tassa tassa sañjānanahetuto nimittaṃ. Tathā tathā uddisitabbato uddesoti evamettha ākārādayo atthato veditabbā. Vatthārammaṇānaṃ aññamaññapaṭihananaṃ paṭigho, tato paṭighato jāto paṭighasamphasso. Tenāha ‘‘sappaṭigha’’ntiādi. Nāmakāyatoti kevalaṃ nāmakāyato. Tassāti paṭighasamphassassa. Sesaṃ paṭhamapañhe vuttanayameva.
63「依两种」的意思是：依于名身与色身这两者——即依于这两者而施设的增语触，以及有对触——这是依于两种触而说的。
Ubhayavasenāti nāmakāyo rūpakāyoti ubhayasannissayassa adhivacanasamphasso paṭighasamphassoti ubhayasamphassassa vasena.
64「分别显示其缘」：即通过简别的方式，逐一显示被称为名身与色身的缘。「彼等」：指诸触。「从共通性上说」：指不作区别，从共通性上来说。「为显示」：指通过简别的方式来显示。「此即是因」：指这个在六门中转起的、名为名色的因，如其对应地成为两种触的因。现在为了分别显示这如其对应的转起，而说「于眼门等中……」等语。
Visuṃ visuṃ paccayaṃ dassetvāti byatirekamukhena paccekaṃ nāmakāyarūpakāyasaññitaṃ paccayaṃ dassetvā. Tesanti phassānaṃ. Avisesatoti visesaṃ akatvā sāmaññato. Dassetunti byatirekamukheneva dassetuṃ. Eseva hetūti esa chasupi dvāresu pavatto nāmarūpasaṅkhāto hetu yathārahaṃ dvinnampi phassānaṃ. Idāni taṃ yathārahaṃ pavattiṃ vibhajitvā dassetuṃ ‘‘cakkhudvārādīsu hī’’tiādi vuttaṃ.
65「相应蕴」：指与触相应的受等诸蕴。这里也应知道，由于不相离的关系，通过把握相应蕴，也就包含了对转向等的把握。此后对于意触，也是同样的道理。「五种」：指的是由眼触等而分为五种。「彼触」：即有对触。「以多种方式」：指以多种多样的方式。例如，异熟名对于具有多种差别的异熟意触，通过俱生、相互、依止、异熟、相应、有、不离去这七种方式而为缘。然而，此处所谓的食作用，是以食缘的方式为缘；所谓的根作用，是以根缘的方式为缘。而非异熟名对于非异熟意触，除去异熟缘，以其余的诸缘为缘。此外，色如眼处等的差别，对于眼触等五种触，通过依止、前生、根、不相应、有、不离去这六种方式为缘。色处等差别，对于这五种触，通过所缘、前生、有、不离去这四种方式为缘。然而，对于意触，那些色处等以及法所缘，同样仅以所缘缘为缘。而事色对于意触，通过依止、前生、不相应、有、不离去这五种方式为缘。应当知道，名色就是这样以多种方式成为此触的缘。
Sampayuttakākhandhāti phassena sampayuttā vedanādayo khandhā. Āvajjanassāpi sampayuttakkhandhaggahaṇenevettha gahaṇaṃ daṭṭhabbaṃ tadavinābhāvato. Parato manosamphassepi eseva nayo. Pañcavidhopīti cakkhusamphassādivasena pañcavidhopi. So phassoti paṭighasamphasso. Bahudhāti bahuppakārena. Tathā hi vipākanāmaṃ vipākassa anekabhedassa manosamphassassa sahajātaaññamaññanissayavipākasampayuttaatthiavigatavasena sattadhā paccayo hoti. Yaṃ panettha āhārakiccaṃ, taṃ āhārapaccayavasena. Yaṃ indriyakiccaṃ, taṃ indriyapaccayavasena paccayo hoti. Avipākaṃ pana nāmaṃ avipākassa manosamphassassa ṭhapetvā vipākapaccayaṃ itaresaṃ vasena paccayo hoti. Rūpaṃ pana cakkhāyatanādibhedaṃ cakkhusamphassādikassa pañcavidhassa phassassa nissayapurejātaindriyavippayuttaatthiavigatavasena chadhā paccayo hoti. Rūpāyatanādibhedaṃ tassa pañcavidhassa ārammaṇapurejātaatthiavigatavasena catudhā paccayo hoti. Manosamphassassa pana tāni rūpāyatanādīni, dhammārammaṇañca tathā ca ārammaṇapaccayamatteneva paccayo hoti. Vatthurūpaṃ pana manosamphassassa nissayapurejātavippayuttaatthiavigatavasena pañcadhā paccayo hoti. Evaṃ nāmarūpaṃ assa phassassa bahudhā paccayo hotīti veditabbaṃ.
115115. 为了通过遮遣的方式来显示「在最初生起时，识是名色的殊胜缘」这一意义，在圣典中说：「就不会入于母胎……」等。因为，入胎的结生，虽然如同从外部进入母胎一般，但就意义而言，正是诸蕴在那里如其缘而最初生起。因此他说：「进入后……就不会转起」。「纯净的」：即单独的、不与识混杂的、脱离的。「剩余的」：这是相对于名而言的，因此「剩余的名色」：即除去此识之后，剩余的名或色，这是它的意思。「以结生方式入胎」：即依结生的执取方式，或如进入母胎者，作为最初的支分而进入。「会消亡」：即达到相续的中断、毁灭，那便是死，因此他说：「以死的方式」。「它的」：指识的，而且这是从识的共性上来说的。因此他说：「即彼心的灭尽」，意思是结生心的灭尽。「从彼」：从结生心。为了从道理上阐明「并非由于结生心，或从它之后的第二、第三心灭尽而有死」这一意义，而说「因为结生心……」等语。「在这中间」：在这十六个心刹那的期间。「无有障碍」：这里，先不说幼儿的死亡障碍，因为那时没有死心；但是对于母亲，那时如何没有死亡障碍呢？因为如果不超越各个时刻，就在那中间会死的母胎是不可能被执取的。因此他说：「因为这名曰非时」，意指死的非时。
115. Paṭhamuppattiyaṃ viññāṇaṃ nāmarūpassa visesapaccayoti imamatthaṃ byatirekamukhena dassetuṃ pāḷiyaṃ ‘‘mātukucchimhi na okkamissathā’’tiādi vuttaṃ. Gabbhaseyyakapaṭisandhi hi bāhirato mātukucchiṃ okkamantassa viya hontīpi atthato yathāpaccayaṃ khandhānaṃ tattha paṭhamuppattiyeva. Tenāha ‘‘pavisitvā…pe… na vattissathā’’ti. Suddhanti kevalaṃ viññāṇena amissitaṃ virahitaṃ. ‘‘Avasesa’’nti idaṃ nāmāpekkhaṃ, tasmā avasesaṃ nāmarūpanti imaṃ viññāṇaṃ ṭhapetvā avasesaṃ nāmarūpaṃ vāti attho. Paṭisandhivasena okkantanti paṭisandhiggahaṇavasena, mātukucchiṃ okkamantassa vā paṭhamāvayavabhāvena otiṇṇaṃ. Vokkamissathāti santativicchedaṃ vināsaṃ upagamissatha, taṃ pana maraṇaṃ nāma hotīti āha ‘‘cutivasenā’’ti. Assāti viññāṇassa, tañca kho viññāṇasāmaññavasena vuttaṃ. Tenāha ‘‘tasseva cittassa nirodhenā’’ti, paṭisandhicittasseva nirodhenāti attho. Tatoti paṭisandhicittato. Paṭisandhicittassa, tato dutiyatatiyacittānaṃ vā nirodhena cuti na hotīti vuttamatthaṃ yuttito vibhāvetuṃ ‘‘paṭisandhicittena hī’’tiādi vuttaṃ. Etasmiṃ antareti etasmiṃ soḷasacittakkhaṇe kāle. Antarāyo natthīti ettha dārakassa tāva maraṇantarāyo mā hotu tadā cuticittassa asambhavato, mātu pana kathaṃ tadā maraṇantarāyābhāvoti? Taṃ taṃ kālaṃ anatikkamitvā tadantareyeva cavanadhammāya gabbhaggahaṇasseva asambhavato. Tenāha ‘‘ayañhi anokāso nāmā’’ti, cutiyāti adhippāyo.
67「与结生心俱生的诸色」：指在入胎刹那生起的业生色。因为从严格意义上说，它们是与结生心俱生的色，而非时节生色，因为时节生色是在结生心生起之后才生起的。而心生色和食生色那时根本不可能存在。与结生心俱生的那些色有三种：在它生起的刹那俱生的、在它住立的刹那俱生的、在它坏灭的刹那俱生的。其中，在生起刹那俱生的色，于第十七个有分心的生起刹那灭；在住立刹那俱生的色，于住立刹那灭；在坏灭刹那俱生的色，于坏灭刹那灭。对于那里，不能说「正破坏的法是正破坏的法的缘」，但在生时和住时，并非不能说。因此说：「依靠于第十七个有分心的生起刹那和住立刹那而持续者，也不能给与它（心）缘」。因为，在五蕴有中，名身确实是由色身所支持的。针对那些色法对彼心的更强力支持，他说：「第十七个……转起得以转起」。「相续被连接」：即四十八种业生的色相续成为相连而转起。因为，第一是结生心，此后直到第十六个有分心，其中每一个通过生、住、灭而有三个刹那。其中，在每个心的三个刹那中，各有三十个业生色生起。如此，十六个心的色共有四十八种。这个道理同样适用于此后（诸心）的。针对此而说：「四十八种业生的色相续成为相连而转起」。「如果不能」：如果与结生心俱生的色不能给与第十七个有分心缘。因为，如果从结生心数起第十七个是死心，那么在结生心的住立刹那和坏灭刹那，业生色也不能生起，更何况在有分心的刹那。如果那样，就完全没有那心的缘可得，转起便不能转起，相续便不被连接，反而会断绝。因此他说：「这就称为‘会消亡’……」等。
Paṭisandhicittena saddhiṃ samuṭṭhitarūpānīti okkantikkhaṇe uppannakammajarūpāni vadati. Tāni hi nippariyāyato paṭisandhicittena saddhiṃ samuṭṭhitarūpāni nāma, na utusamuṭṭhānāni paṭisandhicittassa uppādato pacchā samuṭṭhitattā. Cittajāhārajānaṃ pana tadā asambhavo eva. Yāni paṭisandhicittena saddhiṃ samuṭṭhitarūpāni, tāni tividhāni tassa uppādakkhaṇe samuṭṭhitāni, ṭhitikkhaṇe samuṭṭhitāni, bhaṅgakkhaṇe samuṭṭhitānīti. Tesu uppādakkhaṇe samuṭṭhitāni sattarasamassa bhavaṅgassa uppādakkhaṇe nirujjhanti, ṭhitikkhaṇe samuṭṭhitāni ṭhitikkhaṇe nirujjhanti, bhaṅgakkhaṇe samuṭṭhitāni bhaṅgakkhaṇe nirujjhanti. Tattha ‘‘bhañjamāno dhammo bhañjamānassa dhammassa paccayo hotī’’ti na sakkā vattuṃ, uppāde, pana ṭhitiyañca na na sakkāti ‘‘sattarasamassa bhavaṅgassa uppādakkhaṇe, ṭhitikkhaṇe ca dharantānaṃ vasena tassa paccayampi dātuṃ na sakkontī’’ti vuttaṃ. Rūpakāyūpatthambhitasseva hi nāmakāyassa pañcavokāre pavattīti. Tehi rūpadhammehi tassa cittassa balavataraṃ sandhāyāha ‘‘sattarasamassa…pe… pavatti pavattatī’’ti. Paveṇī ghaṭiyatīti aṭṭhacattālīsakammajassa rūpapaveṇī sambandhā hutvā pavattati. Paṭhamañhi paṭisandhicittaṃ, tato yāva soḷasamaṃ bhavaṅgacittaṃ, tesu ekekassa uppādaṭhitibhaṅgavasena tayo tayo khaṇā. Tattha ekekassa cittassa tīsu tīsu khaṇesu samatiṃsa samatiṃsa kammajarūpāni uppajjanti. Iti soḷasatikā aṭṭhacattālīsaṃ honti. Esa nayo tato paresupi. Taṃ sandhāya vuttaṃ ‘‘aṭṭhacattālīsakammajassa rūpapaveṇī sambandhā hutvā pavattatī’’ti. Sace pana na sakkontīti paṭisandhicittena saddhiṃ samuṭṭhitarūpāni sattarasamassa bhavaṅgassa paccayaṃ dātuṃ sace na sakkonti. Yadi hi paṭisandhicittato sattarasamaṃ cuticittaṃ siyā, paṭisandhicittassa ṭhitibhaṅgakkhaṇesupi kammajarūpaṃ na uppajjeyya, pageva bhavaṅgacittakkhaṇesu. Tathā sati nattheva tassa cittassa paccayalābhoti pavatti nappavattati, paveṇī na ghaṭiyateva, aññadatthu vicchijjati. Tenāha ‘‘vokkamatitināma hotī’’tiādi.
68「对于此状态」：即对于具有如此性质的生存状态。这是针对如胎生者的有身而说的。而且，他的五蕴是完整无缺的，因此说：「这样，对于圆满的五蕴状态」。「会断绝」：即因相续中断而断绝。「唯独纯净的名色」：即远离识的、单独的名色。「支分的充满」指丰足。「达到坚固状态」指发育。「达到长老状态」指圆满。而这些如其次第，依初龄等阶段而有，因此说：「依初龄……」等。「或」字是不确定的意思，由此应知包含两千岁等的情况。
Itthattāyāti itthaṃpakāratāya. Yādiso gabbhaseyyakassa attabhāvo, taṃ sandhāyetaṃ vuttaṃ. Tassa ca pañcakkhandhā anūnā eva hontīti āha ‘‘evaṃ paripuṇṇapañcakkhandhabhāvāyā’’ti. Upacchijjissathāti santānavicchedena vicchindeyya. Suddhaṃ nāmarūpamevāti viññāṇavirahitaṃ kevalaṃ nāmarūpameva. Avayavānaṃ pāripūri vuḍḍhi. Thirabhāvappatti virūḷhi. Mahallakabhāvappatti vepullaṃ. Tāni ca yathākkamaṃ paṭhamādivayavasena hontīti vuttaṃ ‘‘paṭhamavayavasenā’’tiādi. Vā-saddo aniyamattho, tena vassasahassadvayādīnaṃ saṅgaho daṭṭhabbo.
69“唯识”：这是一个限定性的用语，是遮遣外道所计之我、自在天等的词句，而不是遮遣无明、触等的词句，因为限定词具有否定对立面的作用。因此说：“此即是因……”等。这个道理也应当相应地适用于前面所有的场合。现在，为了通过譬喻来阐明“唯识是名色的主要因”这个意义，而说：“正如……”等。为了显示不论是各别还是总合的名色，离开识都不能成就自己的作用，而总括地说：“你名为名色”。“先行者”：即前导。因为识对于俱生的诸法而言是前导。因此世尊说：“诸法是意前导”。（《法句经》1颂；《导论》90, 92；《藏释》13, 83）“以多种方式”：以多种多样的方式成为缘。
Viññāṇamevāti niyamavacanaṃ, ito bāhirakappitassa attano, issarādīnañca paṭikkhepapadaṃ, na avijjādiphassādipaṭikkhepapadaṃ paṭiyogīnivattanapadattā avadhāraṇassa. Tenāha ‘‘eseva hetū’’tiādi. Ayañca nayo heṭṭhāpi sabbapadesu yathārahaṃ vattabbo. Idāni viññāṇameva nāmarūpassa padhānakāraṇanti imamatthaṃ opammavasena vibhāvetuṃ ‘‘yathā hī’’tiādi vuttaṃ. Paccekaṃ viya samuditassāpi nāmarūpassa viññāṇena vinā attakiccāsamatthataṃ dassetuṃ ‘‘tvaṃ nāmarūpaṃ nāmā’’ti ekajjhaṃ gahaṇaṃ. Purecāriketi pubbaṅgameva. Viññāṇañhi sahajātadhammānaṃ pubbaṅgamaṃ. Tenāha bhagavā ‘‘manopubbaṅgamā dhammā’’ti. (Dha. pa. 1; netti. 90, 92; peṭako. 13, 83) bahudhāti anekappakārena paccayo hoti.
70具体是怎样的呢？对于异熟名，在结生时，另一者或识，通过俱生、相互、依止、异熟、食、根、相应、有、不离去缘这九种方式为缘。对于事色，在结生时，通过俱生、相互、依止、异熟、食、根、不相应、有、不离去缘这九种方式为缘。然而，除事色外，对于其余色，在这九种中除去相互缘，以其余八种缘为缘。又，行作识对于无想有情之色，或在五蕴有中对于业生色，依据经教的说法，仅以亲依止的方式为一种缘。应当知道，其余从第一有分开始的一切识，都如其对应地成为那名色的缘。这是此处的略说，如果在缘的方式中详细显示，那么整个大论的论述都应被引入，因此不详述。然而，如何应知“结生名色是由识缘而生”呢？依据经教和道理。在圣典中，以“随于心而转起的诸法……”等（《法集论·论母》62）方式，多处提到受等以识为缘。而依据道理，这里可见，通过见到的由心生起的色，对于未见的色，识也成为缘。当心清净或不清净时，会生起与之相应的色，这是可见的；而通过可见的色，可以类推未见的色。依此，这里应知：“通过见到的心生色，对于未见的结生色，识也成为缘”。因为，对于业生色，就像心生色一样，在《发趣论》中也提到以识为缘。
Kathaṃ? Vipākanāmassa hi paṭisandhiyaṃ aññaṃ vā viññāṇaṃ sahajātaaññamaññanissayavipākaāhāraindriyasampayuttaatthiavigatapaccayehi navadhā paccayo hoti. Vatthurūpassa paṭisandhiyaṃ sahajātaaññamaññanissayavipākaāhāraindriyavippayuttaatthiavigatapaccayehi navadhā paccayo hoti. Ṭhapetvā pana vatthurūpaṃ sesarūpassa imesu navasu aññamaññapaccayaṃ apanetvā sesehi aṭṭhahi paccayehi paccayo hoti. Abhisaṅkhāraviññāṇaṃ pana asaññasattarūpassa, pañcavokāre vā kammajassa suttantikapariyāyato upanissayavasena ekadhāva paccayo hoti. Avasesañhi paṭhamabhavaṅgato pabhuti sabbampi viññāṇaṃ tassa nāmarūpassa yathārahaṃ paccayo hotīti veditabbaṃ. Ayamettha saṅkhepo, vitthārato pana paccayanaye dassiyamāne sabbāpi mahāpakaraṇakathā ānetabbā hotīti na vitthāritā. Kathaṃ panetaṃ paccetabbaṃ ‘‘paṭisandhināmarūpaṃ viññāṇapaccayā hotī’’ti? Suttato, yuttito ca. Pāḷiyañhi ‘‘cittānuparivattino dhammā’’tiādinā (dha. sa. mātikā 62) nayena bahudhā vedanādīnaṃ viññāṇapaccayatā āgatā. Yuttito pana idha cittajena rūpena diṭṭhena adiṭṭhassāpi rūpassa viññāṇaṃ paccayo hotīti viññāyati. Cittehi pasanne, appasanne vā tadanurūpāni rūpāni uppajjamānāni diṭṭhāni, diṭṭhena ca adiṭṭhassa anumānaṃ hotīti. Iminā idha ‘‘diṭṭhena cittajarūpena adiṭṭhassāpi paṭisandhirūpassa viññāṇaṃ paccayo hotī’’ti paccetabbametaṃ . Kammasamuṭṭhānassāpi hi rūpassa cittasamuṭṭhānassa viya viññāṇapaccayatā paṭṭhāne āgatāti.
116这里，“集”这个词与“集体”一样，都是“集合”的同义词，所以说成“苦蕴的生起”。“独一者”指没有伴侣、撇开王臣随从的人。意思是：我们想要亲眼看看，你离开我们还有什么王者的样子？因为能恰当地让臣民们欢喜的人，才叫作国王。“从事成”：凭着事情本身的成功，即使没开口也等于说了出来。“心所依处”：应当知道，提到“心所依处”也就包含了依它而生起的东西。因为是最贴近的依止，依止的依止也被称为“依止”。“名为结生识”：意思是‘你会成为结生识吗？’根本没有这种可能，所以经中说‘我们想要亲见……’等等。“以多种方式”：以多种方式作缘。怎么作缘呢？首先，名在结生时，以俱生缘、相互缘、依止缘、果缘、相应缘、有缘、不离去缘这七种方式，作为识的缘。而且，有些名以因缘，有些以食缘，还有其他种种方式作缘。而非果报的名，则在上述缘中除去果缘，以其余六种缘作缘。这其中，有些名以因缘，有些以食缘，也还有其他方式作缘，但这只发生在生命流转的过程中，不发生在结生时。再从色方面看，心所依处在结生时，以俱生缘、相互缘、依止缘、不相应缘、有缘、不离去缘这仅仅六种方式，作为识的缘。在生命流转时，则除去俱生缘和相互缘，用五种缘，再加上前生缘，即用这些缘来作缘。而以眼处等五种有差别的色，依次对于眼识等有差别的识，则以依止缘、前生缘、根缘、不相应缘、有缘、不离去缘为缘。应当知道，名色就这样以多种方式成为识的缘。
116. Idha samudaya-saddo samudāya-saddo viya samūhapariyāyoti āha ‘‘dukkharāsisambhavo’’ti. Ekakoti asahāyo rājaparisārahito. Passeyyāma te rājabhāvaṃ amhehi vināti adhippāyo. Yathārahaṃ parisaṃ rañjetīti hi rājā. Atthatoti atthasiddhito avadantampi vadati viya. ‘‘Hadayavatthu’’nti imināva tannissayopi gahito vāti daṭṭhabbaṃ. Ānantariyabhāvato nissayanissayopi ‘‘nissayo’’ tveva vuccatīti. Paṭisandhiviññāṇaṃ nāma bhaveyyāsi, netaṃ ṭhānaṃ vijjatīti attho. Tenāha ‘‘passeyyāmā’’tiādi. Bahudhāti anekadhā paccayo hoti. Kathaṃ? Nāmaṃ tāva paṭisandhiyaṃ sahajātaaññamaññanissayavipākasampayuttaatthiavigatapaccayehi sattadhā viññāṇassa paccayo hotīti. Kiñci panettha hetupaccayena, kiñci āhārapaccayenāti evaṃ aññathāpi paccayo hoti. Avipākaṃ pana nāmaṃ yathāvuttesu paccayesu ṭhapetvā vipākapaccayaṃ itarehi chahi paccayehi paccayo hoti. Kiñci panettha hetupaccayena, kiñci āhārapaccayenāti aññathāpi paccayo hoti, tañca kho pavattiyaṃyeva, na paṭisandhiyaṃ. Rūpato pana hadayavatthu paṭisandhiyaṃ viññāṇassa sahajātaaññamaññanissayavippayuttaatthi avigatapaccayehi chadhāva paccayo hoti. Pavattiyaṃ pana sahajātaaññamaññapaccayavajjitehi pañcahi purejātapaccayena saha teheva paccayehi paccayo hoti. Cakkhāyatanādibhedaṃ pana pañcavidhampi rūpaṃ yathākkamaṃ cakkhuviññāṇādibhedassa viññāṇassa nissayapurejātaindriyavippayuttaatthiavigatapaccayehi paccayo hotīti evaṃ nāmarūpaṃ viññāṇassa bahudhā paccayo hotīti veditabbaṃ.
72在显示了“名色依靠识为缘，结生名色依靠识为缘”这种缘的关系，其中有时识更突出，有时名色更突出，有时两者相等，这三种情况都被“至此”这个词总括地把握后，他说：“在识……转起中……”。接着，为了显示这个意义，即“这个识与称为名色的五蕴，是靠相互依止而转起的，仅仅凭此，便是全部的轮回流转”，他又说：“至此……结生”。其中，“至此”的意思是仅仅凭这些，而不是其他任何有作者、受者本质的我，或主宰者等。因为这是一个包含决定意思的词。
Yvāyamanukkamena viññāṇassa nāmarūpaṃ, paṭisandhināmarūpassa , ca viññāṇaṃ pati paccayabhāvo, so kadāci viññāṇassa sātisayo, kadāci nāmarūpassa, kadāci ubhinnaṃ sadisoti tividhopi so ‘‘ettāvatā’’ti padena ekajjhaṃ gahitoti dassento ‘‘viññāṇe…pe… pavattesū’’ti vatvā puna yamidampi viññāṇaṃ nāmarūpasaññitānaṃ pañcannaṃ khandhānaṃ aññamaññanissayena pavattānaṃ ettakena sabbā saṃsāravaṭṭappavattīti imamatthaṃ dassento ‘‘ettakena…pe… paṭisandhiyo’’ti āha. Tattha ettakenāti ettakeneva, na ito aññena kenaci kārakavedakasabhāvena attanā, issarādinā vāti attho. Antogadhāvadhāraṇañhetaṃ padaṃ.
73「唯以语词为所依」（vacanamattameva adhikiccāti）：就像对奴隶等使用的“增祥”（sirivaḍḍhaka）等名称一样，由于并不真实，所以只是以语词为所依而施设的。因此他说：“不见义（atthaṃ adisvā）”。“俗用（vohārassa）”：指只是惯用的说法。“道（patho）”：指流转的途径，即流转的范围。因为依止于忆念的行为，补特伽罗（puggala）被称为“有念者（sato）”；依止于正知的行为，被称为“正知者（sampajāno）”，所以他说：“以因由和指称为方式（kāraṇāpadesavasena）”。把原因拣择出来再说出来，就是训释（nirutti）。对同一个义，通过“贤者（paṇḍito）”等种种方式来让人知道，所以称为「施设（paññatti）」。因为他正是以“贤者”、“聪慧者（byatto）”、“有智慧者（medhāvī）”而被施设的。但通过贤明的方式成为贤者，通过聪慧的方式成为聪慧者，像这样通过某种方式让人知道，所以称为施设。因为在这里，增语（adhivacana）、训释（nirutti）、施设（paññatti）这些词是同义的。而且一切语词都归属于增语等状态，因此对于某些特殊的语词，通过特别施设的增语等词语，以阐明义的共相的方式，来说明一切语词都是施设——应知这是依此意图而作此义理连结的。
Vacanamattamevaadhikiccāti dāsādīsu sirivaḍḍhakādi-saddā viya atathattā vacanamattameva adhikāraṃ katvā pavattassa. Tenāha ‘‘atthaṃ adisvā’’ti. Vohārassāti voharaṇamattassa. Pathoti pavattimaggo pavattiyā visayo. Yasmā saraṇakiriyāvasena puggalo ‘‘sato’’ti vuccati, sampajānanakiriyāvasena ‘‘sampajāno’’ti, tasmā vuttaṃ ‘‘kāraṇāpadesavasenā’’ti. Kāraṇaṃ niddhāretvā utti niruttīti. Ekameva atthaṃ ‘‘paṇḍito’’tiādinā pakārato ñāpanato ‘‘paññattī’’ti vadanti. So eva hi ‘‘paṇḍito’’ti ca ‘‘byatto’’ti ca ‘‘medhāvī’’ti ca paññāpīyatīti. Paṇḍiccappakārato pana paṇḍito, veyyattiyappakārato byattoti paññāpīyatīti evaṃ pakārato paññāpanato paññatti. Yasmā idha adhivacananiruttipaññattipadāni samānatthāni. Sabbañca vacanaṃ adhivacanādibhāvaṃ bhajati, tasmā kesuci vacanavisesesu visesena pavattehi adhivacanādisaddehi sabbāni vacanāni paññattiatthappakāsanasāmaññena vuttānīti iminā adhippāyena ayamatthayojanā katāti veditabbā.
74或者，adhi-这个词头表示“在上”的意思，在上面的语词就是「增语（adhivacana）」。在什么的上面？在所应阐明的义之上，也就是那个明显的义。或者，依附的语词就是增语。依附于什么？依附于义。同样地，通过阐明各个义而被决定、被确定的语词，就是「训释（nirutti）」。通过种种方式，如地界（pathavīdhātu）、人（purisa）等来让人知晓，所以是施设（paññatti）。应知增语等词是像这样应用于一切语词的；否则，就会导致如下过失：只有“增祥”、“增财”等〔不实名称的〕方式才成为训释；而“贤者、聪慧者”等以种种方式令知同一个义的语词，才成为施设。像这样，由三个名称所说的俗用，其流转之道，也与识（viññāṇa）一起，在此范围内就被期望为名色（nāmarūpa）。因此他说：“如是（iti）”等等。应以慧（paññāya）行境（avacaritabbaṃ）：意思是以慧令其运转，也就是应被了知（ñeyya）的义。因此他说：“应知（jānitabbaṃ）”。“轮转（vaṭṭaṃ）”：烦恼轮、业轮、果报轮，这是三种轮转。它运转，所以说“转动（vattati）”。这是对通过“应生（jāyetha）”等五个词语所说的义，作为结摄而说的。通过“等（ādi）”字，也应看到包含了“女人（itthī）”、“男人（purisa）”等。为名施设（nāmapaññattatthāya）：为了施设蕴（khandha）、触（phassa）等，众生（satta）等，女人等名称。所依（vatthu）也只在这范围内。因此他说：“五蕴也只在此范围内被施设”。只在此范围内，也就是以此量，与识一起的名色的转起。
Atha vā adhi-saddo uparibhāve, upari vacanaṃ adhivacanaṃ. Kassa upari? Pakāsetabbassa atthassāti pākaṭo yamattho. Adhīnaṃ vā vacanaṃ adhivacanaṃ. Kena adhīnaṃ? Atthena. Tathā taṃtaṃatthappakāsena nicchitaṃ, niyataṃ vā vacanaṃ nirutti. Pathavīdhātupurisāditaṃtaṃpakārena ñāpanato paññattīti evaṃ adhivacanādipadānaṃ sabbavacanesu pavatti veditabbā, aññathā sirivaḍḍhakadhanavaḍḍhakappakārānameva niruttitā, ‘‘paṇḍito viyatto’’ti evaṃ pakārānameva ekameva atthaṃ tena tena pakārena ñāpentānaṃ paññattitā ca āpajjeyyāti. Evaṃ tīhipi nāmehi vuttassa vohārassa pavattimaggopi saha viññāṇena nāmarūpanti ettāvatāva icchitabbo. Tenāha ‘‘itī’’tiādi. Paññāya avacaritabbanti paññāya pavattitabbaṃ, ñeyyanti attho. Tenāha ‘‘jānitabba’’nti. Vaṭṭanti kilesavaṭṭaṃ, kammavaṭṭaṃ, vipākavaṭṭanti tividhampi vaṭṭaṃ. Vattatīti pavattati. Tayidaṃ ‘‘jāyethā’’tiādinā pañcahi padehi vuttassa atthassa nigamanavasena vuttaṃ. Ādi-saddena itthītipurisātiādīnampi saṅgaho daṭṭhabbo. Nāmapaññattatthāyāti khandhādiphassādisattādiitthādināmassa paññāpanatthāya. Vatthupi ettāvatāva. Tenāha ‘‘khandhapañcakampi ettāvatāva paññāyatī’’ti. Ettāvatā ettakena, saha viññāṇena nāmarūpappavattiyāti attho.
83关于「我施设」的注释（attapaññattivaṇṇanā）
Attapaññattivaṇṇanā
117117.「以此连结（anusandhiyati）的，即是连结（anusandhi）」。基于与下面所述教法的连结而施设的上面的教法，那〔连结〕已经在第一句显示了，现在应显示第二句。在阐明那个意思时，他说：“如是，世尊（bhagavā）说……”等。「有色的（rūpiṃ）」：指有色的（rūpavant）。「小的（paritta）」：非广大的，意思就是微少的。因为我（attā）在究竟义（paramattha）上是不存在的，只是见行者们（diṭṭhigatikānaṃ）所虚构的而已。因此，在指出他们于何处对我有想，以及他们如何虚构其为有色等时，他说：“那种……（yo）”等。“有色且小的”：依自己所现起的遍相之色（kasiṇarūpa）而有色，因为其未被扩展的状态，所以是小的。施设：指通过青遍等方式成为各种遍的获得者。那个：指我。「无边的（ananta）」：因为遍相是无量的，所以其分际不现起，从而成为无边际的。去除（ugghāṭetvā）：通过修习而除去。相所触之处（nimittaphuṭṭhokāsaṃ）：被那个遍相所触的范围。那些当中（tesu）：在四个无色蕴（arūpakkhandha）当中。唯识（viññāṇamattameva）：主张“我是识所成者”的人。
117. Anusandhiyati etenāti anusandhi, heṭṭhā āgatadesanāya anusandhānavasena pavattā uparidesanā, sā paṭhamapadassa dassitā, idāni dutiyapadassa dassetabbāti tamatthaṃ dassento ‘‘iti bhagavā’’tiādimāha. Rūpinti rūpavantaṃ. Parittanti na vipulaṃ, appakanti attho. Yasmā attā nāma koci paramatthato natthi. Kevalaṃ pana diṭṭhigatikānaṃ parikappitamattaṃ , tasmā yattha nesaṃ attasaññā, yathā cassa rūpibhāvādiparikappanā hoti, taṃ dassento ‘‘yo’’tiādimāha. Rūpiṃ parittanti attano upaṭṭhitakasiṇarūpavasena rūpiṃ, tassa avaḍḍhitabhāvena parittaṃ. Paññapeti nīlakasiṇādivasena nānākasiṇalābhī. Tanti attānaṃ . Anantanti kasiṇanimittassa appamāṇatāya paricchedassa anupaṭṭhānato antarahitaṃ. Ugghāṭetvāti bhāvanāya apanetvā. Nimittaphuṭṭhokāsanti tena kasiṇanimittena phuṭṭhappadesaṃ. Tesūti catūsu arūpakkhandhesu. Viññāṇamattamevāti ‘‘viññāṇamayo attā’’ti evaṃvādī.
118“现在（etarahi）”这个词是简别词，为了显示其含义，他说“正是现在（idāneva）”，并以简别方式说出了所排除的含义：“不从此以后（na ito paraṃ）”。在那些地方，众生（sattā）就在那里断灭，所以是“断灭论者（ucchedavādī）”，因此他说“这是以断灭论的方式说的”。存在（bhāviṃ）：一切时都存在，是不灭坏的。因此他说“这是以常住论（sassatavāda）的方式说的”。非真自性（atathāsabhāvaṃ）：并非如外道所说的那样具有那样的自性。为真实性（tathabhāvāya）：为了断灭性（ucchedabhāva）或常住性（sassatabhāva）。因为这是不定的说法，是以显示共相的方式而说的。我将令成就（sampādessāmi）：我将它的真实性成就后显示出来，意思是使之安立。正如他将说的：“在令人了知常住论后”等等。“以此（iminā）”：以此“或者非真……”等的语句。意旨是：即使它是非断灭性的，也依常住论者的见解方式看待。我将近成（upakappessāmi）：我将靠近而令理解。
118.‘‘Etarahī’’ti sāvadhāraṇamidaṃ padanti tadatthaṃ dassento ‘‘idānevā’’ti vatvā avadhāraṇena nivattitamatthaṃ āha ‘‘na ito para’’nti. Tattha tattheva sattā ucchijjantīti ucchedavādī, tenāha ‘‘ucchedavasenetaṃ vutta’’nti. Bhāvinti sabbaṃ sadā bhāviṃ avinassanakaṃ. Tenāha ‘‘sassatavasenetaṃ vutta’’nti. Atathāsabhāvanti yathā paravādī vadanti, na tathā sabhāvaṃ. Tathabhāvāyāti ucchedabhāvāya vā sassatabhāvāya vā. Aniyamavacanañhetaṃ vuttaṃ sāmaññajotanāvasena. Sampādessāmīti tathabhāvaṃ assa sampannaṃ katvā dassayissāmi, patiṭṭhāpessāmīti attho. Tathā hi vakkhati ‘‘sassatavādañca jānāpetvā’’tiādi. (Dī. ni. aṭṭha. 2.118) imināti ‘‘atathaṃ vā panā’’tiādi vacanena, anucchedasabhāvampi samānaṃ sassatavādino mativasenāti adhippāyo. Upakappessāmīti upecca samatthayissāmi.
77“如是存在着的（evaṃ samānaṃ）”：像这样真实存在的。“有色之禅（rūpakasiṇajjhāna）”省略了下分，而称为“色（rūpa）”。由于证得（adhigama）的方式，那个存在于他，所以他说：“有色者（rūpiṃ）就是指获得色遍禅者”。“执着于小我之见（parittattānudiṭṭhīti）”：在这里，也应通过词语的转用等方法，引来“有色（rūpī）”一词后再说，因为那位见行者（diṭṭhigatiko），就像倾向（abhinivissa）于小的状态一样，也倾向于自己的有色状态。“无色者（arūpin）”这里也是同样的道理。他们称：由概略的叶、多叶的丛林的覆盖，形成稠密、坚固、杂乱覆盖的，不太长的蔓藤为“藤（valli）”；与此相反的则为“蔓（latā）”。以未断的（appahīna）意义：经由道未被断除的状态。当得到因缘时，有生起的合适性，这就是随眠（anusaya）之义。
Evaṃ samānanti evaṃ bhūtaṃ samānaṃ. Rūpakasiṇajjhānaṃ rūpaṃ uttarapadalopena, adhigamanavasena taṃ etassa atthīti rūpīti āha ‘‘rūpinti rūpakasiṇalābhi’’nti. Parittattānudiṭṭhīti ettha rūpī-saddopiāvuttiādinayena ānetvā vattabbo, rūpībhāvampi hi so diṭṭhigatiko parittabhāvaṃ viya attano abhinivissa ṭhitoti. Arūpinti etthāpi eseva nayo. ‘‘Pattapalāsabahulagacchasaṅkhepena ghanagahanajaṭāvitānā nātidīghasantānā valli, tabbiparītā latā’’ti vadanti. Appahīnaṭṭhenāti maggena asamucchinnabhāvena. Kāraṇalābhe sati uppajjanārahatā anusayanaṭṭho.
78“无色遍（arūpakasiṇa）”是指破除〔色〕遍的虚空，而不是指限定虚空遍。有些人说：“两者都是无色遍”。或者，以无色蕴为行境（arūpakkhandhagocara）：受（vedanā）等无色蕴是执取“我”的倾向（abhinivesa）的行境，因为那是它的行境，所以是无色蕴行境者，即见行者（diṭṭhigatiko）；那个无色蕴行境者。“或者（vā）”字表示如上所述的不同方式。句子的构造则是：无色的——无色蕴成为他行境的状态存在，所以他是无色者，那个无色者。获得〔禅那〕者有四类：基于获得色遍等，自己如此虚构了各个恶见的主张（diṭṭhivāda），拿起之后执持并施设的四种见行者。他们的弟子：亲见和辗转地学习了那些获得者的主张后，同样地认可、接受并沿用而施设的四种人。推理者（takkika）有四类：未获得遍禅，仅仅通过推理的方式，自己对如上所述的四种恶见主张倾注并拿起而安住的四种人。他们的弟子则依如前所说的方式了知。
Arūpakasiṇaṃ nāma kasiṇugghāṭiṃ ākāsaṃ, na paricchinnākāsakasiṇaṃ. ‘‘Ubhayampi arūpakasiṇamevā’’ti keci. Arūpakkhandhagocaraṃ vāti vedanādayo arūpakkhandhā ‘‘attā’’ti abhinivesassa gocaro etassāti arūpakkhandhagocaro, diṭṭhigatiko, taṃ arūpakkhandhagocaraṃ. Vā-saddo vuttavikappattho. Saddayojanā pana arūpaṃ arūpakkhandhā gocarabhūtā etassa atthīti arūpī, taṃ arūpiṃ. Lābhino cattāroti rūpakasiṇādilābhavasena taṃ taṃ diṭṭhivādaṃ sayameva parikappetvā taṃ ādāya paggayha paññāpanakā cattāro diṭṭhigatikā. Tesaṃ antevāsikāti tesaṃ lābhīnaṃ vādaṃ paccakkhato, paramparāya ca uggahetvā tatheva naṃ khamitvā rocetvā paññāpanakā cattāro. Takkikā cattāroti kasiṇajjhānassa alābhino kevalaṃ takkanavaseneva yathāvutte cattāro diṭṭhivāde sayameva abhinivissa paggayha ṭhitā cattāro. Tesaṃ antevāsikā pubbe vuttanayena veditabbā.
88关于「非我施设」的注释（naattapaññattivaṇṇanā）
Naattapaññattivaṇṇanā
119119.「已开始修观者」（āraddhavipassako）：即使是指修习来世观的人，这里用这个词是为了显示安住于强力观（vipassanā）的补特伽罗（puggala）。‘他不施设，即为非多闻者’——这就是意旨所在。因为那样的观具有如此威力。即便在佛陀的教法中，已经证得禅那（jhāna）与神通的人，也不应说‘不施设’，所以他在这里没有被特别提出。现在，他说明这些人不被施设的原因：‘因为这些人的……（etesañhi）’等等。唯有这样，才会有智（ñāṇa）生起，而不会有颠倒执取，因为那个原因已经被远远地排斥了。在无色蕴（arūpakkhandhā）上，唯有这样的智生起——应这样连接。
119.Āraddhavipassakopīti samparāyikavipassakopi, tena balavavipassanāya ṭhitaṃ puggalaṃ dasseti. Na paññapeti eva abahussuto pīti adhippāyo. Tādiso hi vipassanāya ānubhāvo. Sāsanikopi jhānābhiññālābhī ‘‘na paññapetī’’ti na vattabboti so idha na uddhaṭo. Idāni nesaṃ apaññāpane kāraṇaṃ dasseti ‘‘etesañhī’’tiādinā. Icceva ñāṇaṃ hoti, na viparītaggāho tassa kāraṇassa dūrasamussāritattā. Arūpakkhandhā icceva ñāṇaṃ hotīti yojanā.
90对「我」(attā) 的随观的解释
Attasamanupassanāvaṇṇanā
121「随观」：这里是以见的力量来随观，而不是以智的力量。而且这种随观，从实质上来说，就是依于见而进行的观察。
121.Diṭṭhivasena samanupassitvā, na ñāṇavasena. Sā ca samanupassanā atthato diṭṭhidassanavasena.
81以“视受为我”等说法而来的，是以受蕴为基础的有身见。不感受所缘中可意等差别，故为“不感受者”——通过否定感受者的状态，也否定了了知等的状态，因为那些状态与它不相离。因此说“依此也宣说了依色蕴而有的有身见”。“我的我感受”这句话，否定了不感受性。所以才会说“并非不感受者”。而“具有受法”这个词，则是否定“受即是我”这种说法的。因为所谓“具有受法”，就是承认他拥有被称为受的法，即他具有受。所以才会说“而他有受法，是不相离的体性”。依想、行、识蕴而有的有身见也由此被宣说，这里应这样连接起来。“因为与受相应而说感受”，这是从相应的角度说它执行那种功能，就像因为与思相应而说“能思的人”一样。对于所有具备所缘的法来说，体验所缘确实是有的，但那只是部分地触及而已；而受则像主人一样享受所缘的滋味。依凭于受，想等法也因为与受相应而被称为“感受”。正如在《阿他沙利尼》中所说：“达到体验所缘之味的阶段后，其余相应法只体验一部分而已。”那里还用了国王厨师的比喻来说明这个意思。对于这想等三蕴，“不相离的体性”这句话，是表示由不相离而产生的一种特殊状态。
‘‘Vedanaṃ attato samanupassatī’’ti evaṃ āgatā vedanākkhandhavatthukā sakkāyadiṭṭhi. Iṭṭhādibhedaṃ ārammaṇaṃ na paṭisaṃvedetīti appaṭisaṃvedanoti vedakabhāvapaṭikkhepamukhena sañjānanādibhāvopi paṭikkhitto hoti tadavinābhāvatoti āha ‘‘iminā rūpakkhandhavatthukā sakkāyadiṭṭhi kathitā’’ti. ‘‘Attā me vediyatī’’ti iminā appaṭisaṃvedanattaṃ paṭikkhipati. Tenāha ‘‘nopi appaṭisaṃvedano’’ti. ‘‘Vedanādhammo’’ti pana iminā ‘‘vedanā me attā’’ti imaṃ vādaṃ paṭikkhipati. Vedanāsaṅkhāto dhammo etassa atthīti hi vedanādhammoti vedanāya samannāgatabhāvaṃ tassa paṭijānāti. Tenāha ‘‘etassa ca vedanādhammo avippayuttasabhāvo’’ti. Saññāsaṅkhāraviññāṇakkhandhavatthukā sakkāyadiṭṭhi kathitāti ānetvā sambandho. ‘‘Vedanāsampayuttattā vediyatī’’ti taṃsampayogato taṃkiccakatamāha yathā cetanāyogato cetano purisoti. Sabbesampi taṃ sārammaṇadhammānaṃ ārammaṇānubhavanaṃ labbhateva, tañca kho ekadesato phuṭṭhatāmattato , vedanāya pana vissavitāya sāmibhāvena ārammaṇarasānubhavananti. Tassā vasena saññādayopi taṃsampayuttattā ‘‘vediyatī’’ti vuccanti. Tathā hi vuttaṃ aṭṭhasāliniyaṃ ‘‘ārammaṇarasānubhavanaṭṭhānaṃ patvā sesasampayuttadhammā ekadesamattakameva anubhavantī’’ti, (dha. sa. aṭṭha. 1 dhammuddesakathā) rājasūdanidassanena vāyamattho tattha vibhāvito eva. Etassāti saññādikkhandhattayassa. ‘‘Avippayuttasabhāvo’’ti iminā avisaṃyogajanitaṃ kañci visesaṃ ṭhānaṃ dīpeti.
122“其中”：指在那些情况下。“三种见行者”是指抱有“受是我”“不感受者是我”“具有受法是我”这三种恶见的人。由于三种受各自的体性不同，如果有人把乐受看作“我”，那他就不会合理地把苦受或不苦不乐受也看作“我”。其他两种见行者的情形也是同样的道理。因此说道：“不论是谁，把哪一种受看作我……”
122.Tatthāti tesu vāresu. Tīsu diṭṭhigatikesūti ‘‘vedanā me attā’’ti, ‘‘appaṭisaṃvedano me attā’’ti, ‘‘vedanādhammo me attā’’ti ca evaṃvādesu tīsu diṭṭhigatikesu. Tissannaṃ vedanānaṃ bhinnasabhāvattā sukhaṃ vedanaṃ ‘‘attā’’ti samanupassato dukkhaṃ, adukkhamasukhaṃ vā vedanaṃ ‘‘attā’’ti samanupassanā na yuttā. Evaṃ sesadvaye pīti āha ‘‘yo yo yaṃ yaṃ vedanaṃ attāti samanupassatī’’ti.
123“以其成为有而后无”：这句话表明，受因为有生灭所以是无常的。“以种种……”等，说明受由于是许多不同因缘和合而成的，所以是“有为的”。那些各种缘是指：“根、所缘、识、乐、应当被感受的触”等——即每一种受都是依靠它自己特定的原因，依正确的道理，排除了常见、断见等，以正确、相同、相适合的原因而生起的。“以灭尽为自性”，所以称为“灭法”；“以消逝为自性”，所以称为“消逝法”；“以离染为自性”，所以称为“离染法”；“以寂灭为自性”，所以称为“寂灭法”。这四句话都是在说明受的坏灭本质。因此说：“灭尽……乃至……称为灭法等等。”
123.‘‘Hutvā abhāvato’’ti iminā udayabbayavantatāya aniccāti dasseti, ‘‘tehi tehī’’tiādinā anekakāraṇasaṅkhatattā saṅkhatāti. Taṃ taṃ paccayanti ‘‘indriyaṃ, ārammaṇaṃ, viññāṇaṃ, sukha, vedanīyo phasso’’ti evaṃ ādikaṃ taṃ taṃ attano kāraṇaṃ paṭicca nissāya sammā sassatādibhāvassa, ucchedādibhāvassa ca abhāvena ñāyena samakāraṇena sadisakāraṇena anurūpakāraṇena uppannā. Khayasabhāvāti khayadhammā, vayasabhāvāti vayadhammā virajjanasabhāvāti virāgadhammā, nirujjhanasabhāvāti nirodhadhammā, catūhipi padehi vedanāya bhaṅgabhāvameva dasseti. Tenāha ‘‘khayoti…pe… khayadhammātiādi vutta’’nti.
84“离去”：指以自性消失的方式离去。“同一者”：指同一位见行者。“于三时”：指在三种受生起的时期。“这是我的我”：意思是“这种乐受的体性、苦受的体性、不苦不乐受的体性就是我的我”——但这怎么可能呢？问话的意图是：同一个人怎么会有三种不同的体性？不是疯子的话，怎么会相信这一点？对方为了表明对他来说根本不会出现这种情况，便回答说：“那么，难道不会……吗？”等等。“以差别”：指根据乐等区分开来。“乐与苦”：这里的“与”字也包含不苦不乐受，或者只是以乐来涵盖，因为它微细而寂静。“无差别”：即不作区分，以受的共相看待。“混杂”：指由乐、苦、不苦不乐等差别混杂在一起。那位见行者把这种有三种类型的受总括在一起，看作“我”。而且，如果在一刹那中能够有许多受生起，就会成为可能，因为如果对受的体性不加区分，它们就都是受。因为对于那位见行者，如果存在那样的情况，就必然会导致一切受永远同时生起的过失。所以，为了不让他有机会被迫承认一刹那中可以有众多受生起，才说“一刹那中不可能有众多受生起”，意思是这直接违背现量。因此，“这不被允许”——通过这种相违的论证，以及从方方面面来看，这种见解都不会被智者所喜欢，也就是说，贤者们不能容忍这种见解。
Vigatoti sabhāvavigamena vigato. Ekassevāti ekasseva diṭṭhigatikassa. Tīsupi kālesūti tissannaṃ vedanānaṃ pavattikālesu. Eso me attāti ‘‘eso sukhavedanāsabhāvo, dukkhaadukkhamasukhavedanāsabhāvo me attā’’ti kiṃ pana hotī, ekasseva bhinnasabhāvataṃ anummattako kathaṃ paccetīti adhippāyena pucchati. Itaro evampi tassa na hoti yevāti dassento ‘‘kiṃ pana na bhavissatī’’tiādimāha. Visesenāti sukhādivibhāgena. Sukhañca dukkhañcāti ettha ca-saddena adukkhamasukhaṃ saṅgaṇhāti, sukhasaṅgahameva vā tena kataṃ santasukhumabhāvato. Avisesenāti avibhāgena vedanāsāmaññena. Vokiṇṇanti sukhādibhedena vomissakaṃ. Taṃ tividhampi vedanaṃ esa diṭṭhigatiko ekajjhaṃ gahetvā attāti samanupassati. Ekakkhaṇe ca bahūnaṃ vedanānaṃ uppādo āpajjati avisesena vedanāsabhāvattā. Attano hi tasmiṃ sati sadā sabbavedanāpavattippasaṅgato diṭṭhigatiko agatiyā ekakkhaṇepi bahūnampi vedanānaṃ uppattiṃ paṭijāneyyāti tassa avasaraṃ adento ‘‘na ekakkhaṇe bahūnaṃ vedanānaṃ uppatti atthī’’ti āha, paccakkhaviruddhametanti adhippāyo. Etena petaṃ nakkhamatīti etena viruddhattasādhanenapi sabbena sabbaṃ attano abhāvenapi paṇḍitānaṃ na ruccati, etaṃ dassanaṃ dhīrā nakkhamantīti attho.
124即使在根相缚的色相续中，由于风界的扩散作用，也可说有某种活动。因此，即使在纯粹色蕴中，若有时有风界的扩散，便以那为例而取之，故说‘在扇子或窗户等中’。‘于有受法者’：即在具有受法的事物中。‘我是’：这是总括三蕴而说我执生起的方式。而‘这是我’：则是在那些蕴中逐一执取后，我执生起的方式。因此说‘即使一个法’等。‘彼’：指‘我是’这种我执的生起。因为，若以四蕴灭尽而不可得为所依，那种我执就会像兔角的锐利一样，不可能存在了。
124. Indriyabaddhepi rūpappabandhe vāyodhātuvipphāravasena kāci kiriyā nāma labbhatīti suddharūpakkhandhepi yattha kadāci vāyodhātuvipphāro labbhati, tameva nidassanabhāvena gaṇhanto ‘‘tālavaṇṭe vā vātapāne vā’’ti āha. Vedanādhammesūti vedanādhammavantesu. ‘‘Ahamasmī’’ti iminā tayopi khandhe ekajjhaṃ gahetvā ahaṃkārassa uppajjanākāro vuttoti. ‘‘Ayamahamasmī’’ti pana iminā tattha ekaṃ ekaṃ gahetvā ahaṃkārassa uppajjanākāro vutto. Tenāha ‘‘ekadhammopī’’tiādi . Tanti ‘‘ahamasmī’’ti ahaṃkāruppattiṃ. Sā hi catukkhandhanirodhena anupalabbhamānasannissayā sasavisāṇatikhiṇatā viya na bhaveyyāvāti.
86‘至此’：即通过‘阿难，以何为量……成为纠缠线团’等语句，为显示其连结而展开的这范围之教法。虽然前面也已讲了轮转之论，但这里为了显示见行者能从轮回中探出头来的可能性，特别开示了邪见的极大过患，所以注释为表明此而说‘宣说了轮转之论’。有人问：轮回的根本难道不是无明和渴爱吗？为什么不提它们，反而在这里讲起轮转之论呢？注释回答说：‘世尊……’等。‘以无明为首’：即把无明作为最上首，意思是以无明为开端。‘不见其端’：意思是‘无明是在名为某某的正自觉者或转轮王的时代生起的，并非在此之前就存在’——像这样，无明的起始界限，连我那无碍的一切知智也见不到，因为那起始根本不存在。‘此缘’即‘此缘’，‘从此缘’即从此等漏之因。‘以有爱’：即以作为有结的渴爱。‘以有见’：即以常见。‘于彼彼处再生’：以此显示‘从此处到彼处，从彼处到此地’这样无边际的辗转再生。因此说‘在大海中……’等。
Ettāvatāti ‘‘kittāvatā ca ānandā’’tiādinā ‘‘tantākulakajātā’’ti padassa anusandhidassanavasena pavattena ettakena desanādhammena. Kāmaṃ heṭṭhāpi vaṭṭakathāva kathitā, idha pana diṭṭhigatikassa vaṭṭato sīsukkhipanāsamatthatāvibhāvanavasena micchādiṭṭhiyā mahāsāvajjabhāvadīpaniyakathā pakāsitāti taṃ dassento ‘‘vaṭṭakathā kathitā’’ti āha. Nanu vaṭṭamūlaṃ avijjā taṇhā, tā anāmasitvā tato aññathā kasmā idha vaṭṭakathā kathitāti āha ‘‘bhagavāhī’’tiādi. Avijjāsīsenāti avijjaṃ uttamaṅgaṃ katvā, avijjāmukhenāti attho. Koṭi na paññāyatīti ‘‘asukassa nāma sammāsambuddhassa, cakkavattino vā kāle avijjā uppannā, na tato pubbe atthī’’ti avijjāya ādi mariyādā appaṭihatassa mama sabbaññutaññāṇassāpi na paññāyati avijjamānattā evāti attho. Ayaṃ paccayo idappaccayo, tasmā idappaccayā, imasmā āsavādikāraṇāti attho. Bhavataṇhāyāti bhavasaṃyojanabhūtāya taṇhāya. Bhavadiṭṭhiyāti sassatadiṭṭhiyā. ‘‘Tattha tattha upapajjanto’’ti iminā ‘‘ito ettha etto idhā’’ti evaṃ apariyantaṃ aparāparuppattiṃ dasseti. Tenāha ‘‘mahāsamudde’’tiādi.
126‘于缘相迷惑者’：这是事实的陈述，不是修饰语。因为所有的见行者都是于缘相迷惑者。‘说还灭者’：因为已从轮回中解脱，故为还灭，即解脱，正在开示那解脱者。‘为行者’：即对导师的教诫付诸实行者，意思是正在正确行道者。因此说‘住于念处者’。他因受随观和法随观的正行道，而有资格被说为‘不把受看成是我’等。因此说‘如此者……’等。‘于一切法中’：即于所有三界的一切法中。因为这些法都是应被遍知的。‘不视为异’：即不把与受不同的想等其他法看成是我。‘蕴、世界等’：即指色等诸法。为了显示它们的集合，故说‘于色等诸法中’。不以见和爱的执取方式而执取。‘我是殊胜的’等现行生起的慢，也像爱和见的慢一样，本身就是怖畏之相，故说‘爱、见、慢、怖畏也’。
126.Paccayākāramūḷhassāti bhūtakathanametaṃ, na visesanaṃ. Sabbopi hi diṭṭhigatiko paccayākāramūḷho evāti. Vivaṭṭaṃ kathentoti vaṭṭato vinimuttattā vivaṭṭaṃ, vimokkho, taṃ kathento . Kārakassāti satthuovādakārakassa, sammāpaṭipajjantassāti attho. Tenāha ‘‘satipaṭṭhānavihārino’’ti. So hi vedanānupassanāya, dhammānupassanāya ca sammāpaṭipattiyā ‘‘neva vedanaṃ attānaṃ samanupassatī’’tiādinā vattabbataṃ arahati. Tenāha ‘‘evarūpo hī’’tiādi. Sabbadhammesūti sabbesu tebhūmakadhammesu. Te hi sammasanīyā. Na aññanti vedanāya aññaṃ saññādidhammaṃ attānaṃ na samanupassatīti. ‘‘Khandhalokādayo’’ti rūpādidhammā eva vuccanti, tesaṃ samūhoti dassetuṃ ‘‘rūpādīsu dhammesū’’ti vuttaṃ. Na upādiyati diṭṭhitaṇhāgāhavasena. ‘‘Seyyohamasmī’’tiādinā (saṃ. ni. 4.108; mahāni. 21, 178; dha. sa. 1121; vibha. 832, 866) pavattamānamaññanāpi taṇhādiṭṭhimaññanā viya paritassanarūpā evāti āha ‘‘taṇhādiṭṭhimānaparitassanāyapī’’ti.
88‘若有人说“阿拉汉有这样的见”’：意思是，若有人这样说，那是不恰当的，是不合理的。‘他的这样的见’：此处也应理解为‘他（阿拉汉）有这样的见’等。‘若如此’：意思是，若有人说‘如来死后存在，这是他的见’，如果那话确实如此。那就等于说‘阿拉汉什么也不知道了’，因为知见者没有那样的见。‘因此’：即因为那样说不合理。‘于四种方法’：即于经中所说的‘如来存在’等四种情况。因为在前面三种情况中简略而说，在最后一种情况中详细展开，故说‘于结尾处说“何以故”等’。也有人说：‘前面三种情况中，教说与最后一种情况同样展开，只是经文被略缩了。’
Sā evaṃ diṭṭhīti sā arahato evaṃpakārā diṭṭhīti yo vadeyya , tadakallaṃ, taṃ na yuttanti attho. Evamassa diṭṭhīti etthāpi evaṃpakārā assa arahato diṭṭhītiādinā yojetabbaṃ. Evañhi satīti yo vadeyya ‘‘hoti tathāgato paraṃ maraṇā itissa diṭṭhī’’ti, tassa ce vacanaṃ tathevāti attho. ‘‘Arahā na kiñci jānātī’’ti vuttaṃ bhaveyya jānato tathā diṭṭhiyā abhāvato. Tenevāti tathā vattumayuttattā eva. Catunnampi nayānanti ‘‘hoti tathāgato’’tiādinā āgatānaṃ catunnaṃ vārānaṃ. Ādito tīsu vāresu saṅkhipitvā pariyosānavāre vitthāritattā ‘‘avasāne ‘taṃ kissa hetū’tiādimāhā’’ti vuttaṃ. ‘‘Ādito tīsu vāresu tatheva desanā pavattā, yathā pariyosānavāre, pāḷi pana saṅkhittā’’ti keci.
89「假名」：指像“众生、女人、男人”等，或“蕴、处”等，以及“触、受”等这些可被假名安立的对象。而这些假名生起的所依处，简要来说就是这些，所以他说“蕴、处、界”。因为在证得涅槃之前的阶段，涅槃是以诸行息灭的方式被了知的，因此它也能通过「蕴」这个门来被智慧所行，所以他说“以慧所行的五蕴”。世尊因此说：“就是在这个长约一寻、有想、有心的身体上，我施设了世间、世间的集起、世间的息灭，以及通向世间息灭的道路。” 或者说，「以慧所行」是对三界诸法的把握，因此他只说了“五蕴”。所以，在「智之范围」这句经文中，也应当理解为是指世间智慧。因为这是一篇「轮转之论」。确确实实如此，因为经文本身也说了“只要轮回还在运转”。正是因此，他才说：“仅对纠缠线团之句显示了连结”。因为在这里，世尊以「邪见」为开端说了轮转之论，并且顺着前后的次第也讲了轮转之论，所以他才用强调肯定的语气说：“仅显示了纠缠线团之句的连结”。至于这里提到的缘起之论，完全只是为了彰显其甚深性而展开的；而「还灭之论」虽然也有，但在此处并未被触及，这点应该要明白。
Vohāroti ‘‘satto itthī puriso’’tiādinā, ‘‘khandhāāyatanānī’’tiādinā, ‘‘phasso vedanā’’tiādinā ca vohāritabbavohāro. Tassa pana vohārassa pavattiṭṭhānaṃ nāma saṅkhepato ime evāti āha ‘‘khandhā āyatanāni dhātuyo’’ti. Yasmā nibbānaṃ pubbabhāge saṅkhārānaṃ nirodhabhāveneva paññāpiyati ca, tasmā tassāpi khandhamukhena avacaritabbatā labbhatīti ‘‘paññāya avacaritabbaṃ khandhapañcaka’’nti vuttaṃ. Tenāha bhagavā ‘‘imasmiṃyeva byāmamatte kaḷevare sasaññimhi samanake lokañca paññapemi lokasamudayañca lokanirodhañca lokanirodhagāminiñca paṭipada’’nti. (Saṃ. ni. 1.107; a. ni. 4.45) paññāvacaranti vā tebhūmakadhammānametaṃ gahaṇanti ‘‘khandhapañcaka’’ntveva vuttaṃ, tasmā ‘‘yāvatā paññā’’ti etthāpi lokiyapaññāya eva gahaṇaṃ daṭṭhabbaṃ. Vaṭṭakathā hesāti. Tathā hi ‘‘yāvatā vaṭṭaṃ vaṭṭati’’ icceva vuttaṃ. Tenevāha ‘‘tantākulakapadasseva anusandhi dassito’’ti. Yasmā bhagavā diṭṭhisīsenettha vaṭṭakathaṃ kathetvā yathānusandhināpi vaṭṭakathaṃ kathesi, tasmā ‘‘tantākulakapadassevaanusandhi dassito’’ti sāvadhāraṇaṃ katvā vuttaṃ. Paṭiccasamuppādakathā panettha yāvadeva tassa gambhīrabhāvavibhāvanatthāya vitthāritā, vivaṭṭakathāpi samānā idha paccāmaṭṭhāti daṭṭhabbaṃ.
101七识住的解释
Sattaviññāṇaṭṭhitivaṇṇanā
127「行着复行着」：指稳稳地安住在「止」的修习道途上之后，以「观」的来至和「道」的来至，这样不断地、反复地修行前进。因为能从「止」与「观」这两个方面都获得解脱，所以称为「俱分解脱」。那被说成“像这样不见”的人，就是指以「观」为主要乘驾的人；而那位被说成“没有看见”的人，因为他这样不断地反复修行，所以就称为「慧解脱」。「前已说者」：指在之前的经文中提到的那两位凡夫比丘，也就是“阿难，如何不施设我，也不被我所施设耶？”以及“阿难，比丘何时不把受看成是我……”这两段经文所说的。「归结」：就是指「出离」。「名」：指的就是「慧解脱」等这些名称。
127.Gacchantogacchantoti samathapaṭipattiyaṃ suppatiṭṭhito hutvā vipassanāgamanena, maggagamanena ca gacchanto gacchanto. Ubhohi bhāgehi muccanato ubhatobhāgavimutto nāma hoti. So ‘‘evaṃ asamanupassanto’’ti vutto vipassanāyānikoti katvā ‘‘yo ca na samanupassatīti vutto so yasmā gacchanto gacchanto paññāvimutto nāma hotī’’ti vuttaṃ. Heṭṭhā vuttānanti ‘‘kittāvatā ca, ānanda, attānaṃ na paññapento na paññāpetī’’tiādinā (dī. ni. 2.119), ‘‘yato kho, ānanda, bhikkhu neva vedanaṃ attānaṃ samanupassatī’’tiādinā (dī. ni. 2.125 ādayo) ca heṭṭhā pāḷiyaṃ āgatānaṃ dvinnaṃ puthujjanabhikkhūnaṃ. Nigamananti nissaraṇaṃ. Nāmanti paññāvimuttādināmaṃ.
91「据结生而说」：意思是这七种识住，是依据他们「种种身、种种想」这类特殊的「结生」差异而说的。由于相对于各各不同的有情种类，他们是以此为所依，所以「种种身」等特性，应当被看成是属于他们该趣的「结生」所引发的，因为招感他们投生的「业有」，就是以那样的方式累积下来的。「四者将到来」：这是指，以后会依据色、受、想、行这四蕴，再说四种识住，就像经文里说的：“贤友，当识依止色而安住时，它就安住……”那样。「识之住立处」：指的就是「结生识」在现在这一生的住立之因。从义理上来说，经文所讲的这些特相差异，若在「五蕴有」中，应当知道就是指色、受、想、行这四蕴；若在「四蕴有」中，则是指受、想、行这三蕴。依于有情居止的特性，所以经中说“二种处，也就是二种安居住处”「处」这个字，也是指安居住处的同义词，就像俗语中说的“天处”一样。这里的「一切都」，指的是识住与两种处，即完整的全体。所以这句话的意旨是，它已经把一切都含摄在里面了，而不是只单单去取其中一个来说。「遍取无余」，是没有办法穷尽这轮转的，因为识住和那两种处之间，是互相包含的。
Paṭisandhivasena vuttāti nānattakāyanānattasaññitāvisesavisiṭṭhapaṭisandhivasena vuttā satta viññāṇaṭṭhitiyo. Taṃtaṃsattanikāyaṃ pati nissayato hi nānattakāyāditā taṃpariyāpannapaṭisandhisamudāgatāti daṭṭhabbā tadabhinibbattakakammabhavassa tathā āyūhitattā. Catasso āgamissantīti rūpavedanāsaññāsaṅkhārakkhandhavasena catasso viññāṇaṭṭhitiyo āgamissanti ‘‘rūpupāyaṃ vā āvuso viññāṇaṃ tiṭṭhamānaṃ tiṭṭhatī’’tiādinā (dī. ni. 3.311). Viññāṇapatiṭṭhānassāti paṭisandhiviññāṇassa etarahi patiṭṭhānakāraṇassa. Atthato vuttavisesavisiṭṭhā pañcavokāre rūpavedanāsaññāsaṅkhārakkhandhā, catuvokāre vedanādayo tayo khandhā veditabbā. Sattāvāsabhāvaṃ upādāya ‘‘dve ca āyatanānīti dve nivāsaṭṭhānānī’’ti vuttaṃ. Nivāsaṭṭhānapariyāyopi āyatanasaddo hoti yathā ‘‘devāyatanadvaya’’nti. Sabbanti viññāṇaṭṭhiti āyatanadvayanti sakalaṃ. Tasmā gahitaṃ tattha ekameva aggahetvāti adhippāyo. Pariyādānaṃ anavasesaggahaṇaṃ na gacchati vaṭṭaṃ viññāṇaṭṭhitiāyatanadvayānaṃ aññamaññaantogadhattā.
92这是个表示「正如」的介词，所以「例如诸人」的意思就是「就像那些人一样」。差别确实是存在的，虽然外在造作的形态并无不同，但由于内在的状态是各自不同的，所以就有了差别。「身有种种」，或者「这些人的身体就是种种多样的」，因此称为「种种身」。按照这个解释方法，其他词句的意思也就应该这样去理解。「彼等」指的是那些人。这些人有种种不同的想，所以叫「种种想」。这类天众，由于他们只是依靠享受福乐的生活而存在，一旦福尽就会堕落，所以称为「堕失者」，他们虽然处于天众的身份，却没有天界的成就；又或者说，他们已经不会再堕入恶趣，所以叫「无堕失者」。因此注释说“免于四恶趣的堕失者”。「法句」：指的是像四念处等这类的法要部分。先要透过「闻所成智」来「了知」这些法句。然后顺着这个理解，不断地培养如理作意，我们也同样会依次地去行持像「戒清净」等这一系列的正道。而且，这样的行道，能带给我们现世的利益等一切安乐。现在，为了分类显示其中的「戒」这一行道，佛陀才说了“于诸生命……”这首偈颂。
Nidassanatthe nipāto, tasmā seyyathāpi manussāti yathā manussāti vuttaṃ hoti. Viseso hotiyeva satipi bāhirassa kārakassa abhede ajjhattikassa bhinnattā. Nānattaṃ kāye etesaṃ, nānatto vā kāyo etesanti nānattakāyā, iminā nayena sesapadesupi attho veditabbo. Nesanti manussānaṃ. Nānattā saññā etesaṃ atthīti nānattasaññino. Sukhasamussayato vinipāto etesaṃ atthīti vinipātikā satipi devabhāve dibbasampattiyā abhāvato, apāyesu vā gato natthi nipāto etesanti vinipātikā. Tenāha ‘‘catuapāyavinimuttā’’ti. Dhammapadanti satipaṭṭhānādidhammakoṭṭhāsaṃ. Vijāniyāti sutamayena tāva ñāṇena vijānitvā. Tadanusārena yonisomanasikāraṃ paribrūhanto sīlavisuddhiādikaṃ sammāpaṭipattiṃ api paṭipajjema. Sā ca paṭipatti hitāya diṭṭhadhammikādisakalahitāya amhākaṃ siyā. Idāni tattha sīlapaṭipattiṃ tāva vibhāgena dassento ‘‘pāṇesu cā’’ti gāthamāha.
93「梵身天」：因生于初禅所生的梵天群体中，或生于梵天种类中，故为梵身天。「梵众天」：因属于大梵天的随众，处于其侍从之位，故为梵众天。「梵辅天」：因处于大梵天的辅相之位，故为梵辅天。「大梵天」：因寿量、容貌等而伟大，故为大梵天。虽然这三种梵天也都是由初禅所生，但为了显示因禅那的转起方式有别而有此差别，故说「然而梵众天」等。「以劣」：即以下劣的禅那；其下劣性应知为意欲等的下劣，或仅得下劣的禅那。「劫」：指不可数劫。「以中」：因处于下劣与殊胜之间，故为中等；其中等性应知为意欲等的中等，或得后未善修习，即为中等。「半劫」：指不可数劫的一半。「更广大」：指比梵众天在量度上更宽广，在自性上更殊胜。即使就自性而言，它也确实更殊胜，但在此处，其量度是无量的。正如少光天等和少净天等，虽然身体在自性上有差别，但仅依同一性而安立，故被称为「同一身」。「以胜」：即以殊胜的禅那；其殊胜性应知为意欲等的殊胜，或已善修习、如实获得自在、达到上首的殊胜禅那。此处的「劫」也应知为不可数劫，因为圆满的大劫不可能存在。「如是」：即依上述所说方式。「彼等」：即被称为「梵身天」等的三种梵天。「想同一」：因具有三因，想为同一自性；确实，就与它相应的法而言，并无任何差别。
Brahmakāye paṭhamajjhānanibbatte brahmasamūhe, brahmanikāye vā bhavāti brahmakāyikā. Mahābrahmuno parisāya bhavāti brahmapārisajjā tassa paricārakaṭṭhāne ṭhitattā. Mahābrahmuno purohitaṭṭhāne ṭhitāti brahmapurohitā. Āyuvaṇṇādīhi mahanto brahmānoti mahābrahmuno. Satipi tesaṃ tividhānampi paṭhamena jhānena abhinibbattabhāve jhānassa pana pavattibhedena ayaṃ visesoti dassetuṃ ‘‘brahmapārisajjā panā’’tiādi vuttaṃ. Parittenāti hīnena, sā cassa hīnatā chandādīnaṃ hīnatāya veditabbā, paṭiladdhamattaṃ vā hīnaṃ. Kappassāti asaṅkhyeyyakappassa. Hīnapaṇītānaṃ majjhe bhavattā majjhimena, sā cassa majjhimatā chandādīnaṃ majjhimatāya veditabbā, paṭilabhitvā nātisubhāvitaṃ vā majjhimaṃ. Upaḍḍhakappoti asaṅkhyeyyakappassa upaḍḍhakappo. Vipphārikataroti brahmapārisajjehi pamāṇato vipulataro, sabhāvato uḷārataro ca hoti. Sabhāvenapi hi uḷāratarova, taṃ panettha appamāṇaṃ. Tathā hi parittābhādīnaṃ, parittasubhādīnañca kāye satipi sabhāvavematte ekattavaseneva vavatthāpīyatīti ‘‘ekattakāyā’’ tveva vuccanti. Paṇītenāti ukkaṭṭhena, sā cassa ukkaṭṭhatā chandādīnaṃ ukkaṭṭhatāya veditabbā, subhāvitaṃ vā sammadeva vasibhāvaṃ pāpitaṃ paṇītaṃ padhānabhāvaṃ nītanti katvā, idhāpi kappo asaṅkhyeyyakappavaseneva veditabbo paripuṇṇassa mahākappassa asambhavato. Itīti evaṃ vuttappakārena. Teti ‘‘brahmakāyikā’’ti vuttā tividhāpi brahmāno. Saññāya ekattāti tihetukabhāvena saññāya ekattasabhāvattā . Na hi tassā sampayuttadhammavasena aññopi koci bhedo atthi.
94「如是」：以此显示「异身一想」。
Evanti iminā nānattakāyaekattasaññinoti dasseti.
95「杖火把」：即杖灯。「流动」：如同奔跑。「散流」：如同散开奔流。「二劫」：指两个大劫。此后诸处，亦同此理。「于此」：指在此经中。以最胜界定，仅举光音天，即已摄尽所有少光天、无量光天。
Daṇḍaukkāyāti daṇḍadīpikāya. Saratīti dhāvati viya. Vissaratīti vippakiṇṇā viya dhāvati . Dve kappāti dve mahākappā. Ito paresupi eseva nayo. Idhāti imasmiṃ sutte. Ukkaṭṭhaparicchedavasena ābhassaraggahaṇeneva sabbepi te parittābhā, appamāṇābhāpi gahitā.
96美妙光明称为净，净所遍布应说为「净遍天」，但缩短ā音，并将末尾的ṇa音变为ha音，故说为「净遍天」。而在注释书中，以不动、一团光明的净作为同义词，解释为「以净所遍布」之义，此处末尾ṇa变为ha也应被允许。由于光明是一团的，故不会断断续续地放射。因身体和想皆为同一相，故只归入第四识住。因有广大、寂静、乐、寿、色等果报，故为「广果天」。「此中」：指在此识住中。
Sobhanā pabhā subhā, subhāya kiṇṇā subhākiṇṇāti vattabbe ā-kārassa rassattaṃ, antima-ṇa-kārassa ha-kārañca katvā ‘‘subhakiṇhā’’ti vuttā, aṭṭhakathāyaṃpana niccalāya ekagghanāya pabhāya subhoti pariyāyavacananti ‘‘subhena okiṇṇā vikiṇṇā’’ti attho vutto, etthāpi antima-ṇa-kārassa ha-kārakaraṇaṃ icchitabbameva. Na chijjitvā chijjitvā pabhā gacchati ekagghanattā. Catutthaviññāṇaṭṭhitimeva bhajanti kāyassa, saññāya ca ekarūpattā. Vipulasantasukhāyuvaṇṇādiphalattā vehapphalā. Etthāti viññāṇaṭṭhitiyaṃ.
97住于离系分，故不再回转。为显示「非一切时存在」的性质，故说「纵使百千劫」等。净居天的梵天在一万六千劫之后生起，并在那里般涅槃，其他人不会在那里生起，故在无佛的世间，彼处为空，因此净居天非一切时存在，净居地犹如营垒住处。以此经说明净居天为有情居，即已说明其为识住，故净居天在七识住中归入第四识住，在九有情居中归入第四有情居。
Vivaṭṭapakkhe ṭhitā napunarāvattanato. ‘‘Na sabbakālikā’’ti vatvā tameva asabbakālikattaṃ vibhāvetuṃ ‘‘kappasatasahassampī’’tiādi vuttaṃ. Soḷasakappasahassaccayena uppannānaṃ suddhāvāsabrahmānaṃ parinibbāyanato, aññesañca tattha anuppajjanato buddhasuññeloke suññaṃ taṃ ṭhānaṃ hoti, tasmā suddhāvāsā na sabbakālikā, khandhāvāraṭṭhānasadisā honti suddhāvāsabhūmiyo. Iminā suttena suddhāvāsānaṃ sattāvāsabhāvadīpaneneva viññāṇaṭṭhitibhāvo dīpito, tasmā suddhāvāsāpi sattasu viññāṇaṭṭhitīsu catutthaviññāṇaṭṭhitiṃ navasu sattāvāsesu catutthasattāvāsaṃyeva bhajanti.
98「极微细」：因达到唯余行蕴的微细状态。因无明显的识的作用，故非识；又非全然无识，故非无识。因此，不将其说为识的作用遍满的识住。
Sukhumattāti saṅkhārāvasesasukhumabhāvappattattā. Paribyattaviññāṇakiccābhāvato neva viññāṇaṃ, sabbaso aviññāṇaṃ na hotīti nāviññāṇaṃ, tasmā paripphuṭaviññāṇakiccavantīsu viññāṇaṭṭhitīsu avatvā.
128「且了知那识住」：指第一识住。依前所说的方法，从自相、人等的分类、概要，以及「名与色」的差别来了知它。了知它的集：即了知第一识住的二十五种集。对于灭，亦同此理。「味」：从可味著的对象和味著的行为来了知味。「过患」：即此无常等性质。「欲贪调伏」：欲贪依此而调伏，或在此中调伏；即道与涅槃。「欲贪的舍断」中，亦同此理。以慢和邪见而执取「我」，或以渴爱而执取「我的」；即使是欢喜，也应视为如同慢的颤栗。「一切处」：指其余所有八个场合。「彼处」：指上面的三个识住与第二处，因为那里无色。又「彼处」：指第一处，因为那里只有色蕴。「此处」：正是针对彼而说。因为那里的色由业所生，故不可能以食来连结。
128.Tañca viññāṇaṭṭhitinti paṭhamaṃ viññāṇaṭṭhitiṃ. Heṭṭhā vuttanayena sarūpato, manussādivibhāgato, saṅkhepato, ‘‘nāmañca rūpañcā’’ti bhedato ca pajānāti. Tassā samudayañcāti tassā paṭhamāya viññāṇaṭṭhitiyā pañcavīsatividhaṃ samudayañca pajānāti. Atthaṅgamepi eseva nayo. Assādetabbato, assādato ca assādaṃ. Ayaṃ aniccādibhāvo ādīnavo. Chandarāgo vinīyati etena, ettha vāti chandarāgavinayo, saha maggena nibbānaṃ. Chandarāgappahānanti etthāpi eseva nayo. Mānadiṭṭhīnaṃ vasenāhanti vā, taṇhāvasena mamanti vā abhinandanāpi mānassa paritassanā viya daṭṭhabbā. Sabbatthāti sabbesu sesesu aṭṭhasupi vāresu . Tatthāti upari tīsu viññāṇaṭṭhitīsu dutiyāyatanesu. Tattha hi rūpaṃ natthi. Puna tatthāti paṭhamāyatane. Tattha hi eko rūpakkhandhova. Etthāti ca tameva sandhāya vuttaṃ. Tattha hi rūpassa kammasamuṭṭhānattā āhāravasena yojanā na sambhavati.
100「当……时」：这里的‘to’音节如同‘dā’音节，是表示时间的用语，就像在《波罗夷》中‘当舍利弗，比丘僧……’等句子里的‘当……时’一样。「不执取」：即不以‘这是我的’等方式执取任何行。「慧解脱」：因为没有证得八解脱，缺乏殊胜的定力，仅凭慧力而解脱。因此说：‘未以身作证八解脱，唯以慧力……’等等。「令不再转起」：令于未来不再转起。或者也可以这样解释「慧解脱」：通过了知而解脱的人。他不与初禅的触等相伴，而以遍知等方式了知、通达四圣谛；由于达到了这些作用的顶点，所作已办，所以特别地称为解脱者，他就是慧解脱者。「干观者」：因为没有奢摩他修习的滋润，所以观是干燥、粗糙或不润滑的；拥有这种观的人，称为干观者。「住」：作为基础而安住。「于某一者」：即在每一种、一一之中，就是这个意思。这样，他就有了五种分类。‘他确实不能以身触证八解脱而住’，这句话表明了没有殊胜的定力。‘他以慧见……’，这显明了有殊胜的慧力。他以慧见而漏尽：并不是说诸漏用慧去看见，而是因为以见为因，漏才灭尽，所以说‘见已灭尽’。正是因为灭尽依赖于见，所以见是漏灭尽的先行作用。
Yato khoti ettha to-saddo dā-saddo viya kālavacano ‘‘yato kho, sāriputta, bhikkhusaṅgho’’tiādīsu (pārā. 21) viyāti vuttaṃ ‘‘yadā kho’’ti. Aggahetvāti kañcipi saṅkhāraṃ ‘‘etaṃ mamā’’tiādinā aggahetvā. Paññāvimuttoti aṭṭhannaṃ vimokkhānaṃ anadhigatattā sātisayassa samādhibalassa abhāvato paññābaleneva vimutto. Tenāha ‘‘aṭṭha vimokkhe asacchikatvā paññābalenevā’’tiādi. Appavattinti āyatiṃ appavattiṃ katvā. Pajānanto vimuttoti vā paññāvimutto, paṭhamajjhānaphassena vinā parijānanādippakārehi cattāri saccāni jānanto paṭivijjhanto tesaṃ kiccānaṃ matthakappattiyā niṭṭhitakiccatāya visesena muttoti vimutto. So paññāvimutto. Sukkhavipassakoti samathabhāvanāsinehābhāvena sukkhā lūkhā, asiniddhā vā vipassanā etassāti sukkhavipassako. Ṭhatvāti pādakakaraṇavasena ṭhatvā. Aññatarasminti ca aññataraaññatarasmiṃ, ekekasminti attho. Evañhissa pañcavidhatā siyā. ‘‘Na heva kho aṭṭha vimokkhe kāyena phusitvā viharatī’’ti iminā sātisayassa samādhibalassa abhāvo dīpito. ‘‘Paññāya cassa disvā’’tiādinā sātisayassa paññābalassa bhāvo. Paññāya cassa disvā āsavā parikkhīṇā hontīti na āsavā paññāya passanti, dassanakāraṇā pana parikkhīṇā ‘‘disvā parikkhīṇā’’ti vuttā. Dassanāyattaparikkhayattā eva hi dassanaṃ āsavānaṃ khayassa purimakiriyā hoti.
113对八解脱的注释。
Aṭṭhavimokkhavaṇṇanā
129「一位比丘」是指七种圣者中的某一位比丘。关于「慧解脱」这个名称，它是指通过识住等，以遍知等方式转起、出离而说的解脱。而「另一位」指俱分解脱者。前面提到的「两位比丘」，意思就是指这两人。接着问「以何义」：是问以什么含义、什么自性。所谓「义」（attho），就是由智慧如实了知的自性，将ttha音变为ṭṭha而说成「aṭṭho」。「以胜解义」的意思是：增上、殊胜地解脱之义。虽然一切色界禅那也通过镇伏而从对立法中解脱，但由于特定的修习差别，这种禅那更加殊胜地摆脱了对立法而转起，这就突显了那种修习的殊胜。即使类别相同，由于修习差别，也会有转起行相的差别，就像信解脱者与见至者的差别那样。同样，由于从违害法中善巧解脱，以无执持、无疑虑、且以胜喜而善加胜解，这也称为解脱。因此说‘于所缘也’等。然而，这个胜解义在最后的灭尽解脱中并不存在，那里只得到单纯的『解脱』义，这一点他随后会说明。
129.Ekassabhikkhunoti sattasu ariyapuggalesu ekassa bhikkhuno. Viññāṇaṭṭhitiādinā parijānanādivasappa vattaniggamanañca paññāvimuttanāmañca. Itarassāti ubhatobhāgavimuttassa. Ime sandhāya hi pubbe ‘‘dvinnaṃ bhikkhūna’’nti vuttaṃ. Kenaṭṭhenāti kena sabhāvena. Sabhāvo hi ñāṇena yāthāvato araṇīyato ñātabbato ‘‘attho’’ti vuccati, so eva ttha-kārassa ṭṭha-kāraṃ katvā ‘‘aṭṭho’’ti vutto. Adhimuccanaṭṭhenāti adhikaṃ savisesaṃ muccanaṭṭhena, etena satipi sabbassāpi rūpāvacarajjhānassa vikkhambhanavasena paṭipakkhato vimuttabhāve yena bhāvanāvisesena taṃ jhānaṃ sātisayaṃ paṭipakkhato vimuccitvā pavattati, so bhāvanāviseso dīpito. Bhavati hi samānajātiyuttopi bhāvanāvisesena pavattiākāraviseso, yathā taṃ saddhāvimuttatā diṭṭhippattassa. Tathā paccanīkadhammehi suṭṭhu vimuttatāya , evaṃ aniggahitabhāvena nirāsaṅkatāya abhirativasena suṭṭhu adhimuccanaṭṭhenapi vimokkho. Tenāha ‘‘ārammaṇe cā’’tiādi. Ayaṃ panatthoti ayaṃ adhimuccanaṭṭho pacchime vimokkhe nirodhe natthi, kevalo vimuttaṭṭho eva tattha labbhati, taṃ sayameva parato vakkhati.
102「有色」：指这个人具有自身相续所包含的色身，对于某种禅那来说，此色身作为特殊的因而成为殊胜的色，因为这种殊胜的色，他便被称为“有色”。为了显示“有色”一词的特殊含义，应知正是以自身相续所摄的色而得的禅那，在究竟义上成就了“有色”的状态。因此说「内」等。这里的“色”指色界禅那，省略了后面的词。而「诸色」：此处应理解为省略了前面的词，所以是指青遍等所缘的色。对于这些色，即遍色，生起想，便称为「色想」。拥有这种色想的人就是「色想者」，这是以想为首来称呼那种禅那。与此相反的就是「非色想者」。所以经文说‘内无色想’等。
Rūpīti yenāyaṃ sasantatipariyāpannena rūpena samannāgato, taṃ yassa jhānassa hetubhāvena visiṭṭhaṃ rūpaṃ hoti, yena visiṭṭhena rūpena ‘‘rūpī’’ti vucceyya rūpī-saddassa atisayatthadīpanato, tadeva sasantatipariyāpannarūpavasena paṭiladdhaṃ jhānaṃ idha paramatthato rūpībhāvasādhakanti daṭṭhabbaṃ. Tenāha ‘‘ajjhatta’’ntiādi. Rūpajjhānaṃ rūpaṃ uttarapadalopena. Rūpānīti panettha purimapadalopo daṭṭhabbo. Tena vuttaṃ ‘‘nīlakasiṇādirūpānī’’ti. Rūpe kasiṇarūpe saññā rūpasaññā, sā etassa atthīti rūpasaññī, saññāsīsena jhānaṃ vadati. Tappaṭikkhepena arūpasaññī. Tenāha ‘‘ajjhattaṃ na rūpasaññī’’tiādi.
103经中说‘在安止中没有“净”的作意’，这是为了显示：由于先前作意的力量，可以有那样的胜解。这样一来，针对此处的诘难也就被合理地解决了。因为在极清净的青遍等颜色遍处中，那些在这方面多有修习的人，能以极大的喜悦善加胜解，所以在注释中如此解释了第三解脱。然而，以慈心所修的梵住，会把有情视为不违逆的，并对他们生起胜解，因此《无碍解道》中说‘梵住修习即是净解脱’。这两种说法各有各的解说角度，所以并不矛盾。
‘‘Anto appanāyaṃ subhanti ābhogo natthī’’ti iminā pubbābhogavasena tathā adhimutti siyāti dasseti. Evañhettha tathāvattabbatāpatticodanā samatthitā hoti. Yasmā suvisuddhesu nīlādīsu vaṇṇakasiṇesu tattha katādhikārānaṃ abhirativasena suṭṭhu adhimuccanaṭṭho sambhavati , tasmā aṭṭhakathāyaṃ tathā tatiyo vimokkho saṃvaṇṇito, yasmā pana mettāvasena pavattamānā bhāvanā satte appaṭikūlato dahanti tesu tato adhimuccitvāva pavattati, tasmā paṭisambhidāmagge (paṭi. ma. 212) ‘‘brahmavihārabhāvanā subhavimokkho’’ti vuttā, tayidaṃ ubhayampi tena tena pariyāyena vuttattā na virujjhatīti daṭṭhabbaṃ.
104「一切处」：即毫无剩余。因为四种无色蕴中没有任何一部分会遗留下来。“由于清净”：指在得以分别的当下就已灭尽，所以清净。它被称为「最上解脱」，是因为只有圣者才能进入，也因为它是圣果的最终归宿，能在现生中就证得涅槃。
Sabbasoti anavasesato. Na hi catunnaṃ arūpakkhandhānaṃ ekadesopi tattha avassissati. Visuddhattāti yathāparicchinnakāle nirodhitattā. Uttamo vimokkho nāma ariyeheva samāpajjitabbato, ariyaphalapariyosānattā diṭṭheva dhamme nibbānappattibhāvato ca.
130「从初开始」：就是从初禅开始，直到最后的等至。「不停止」：是指不曾在任何一个等至中停顿，而是毫无间断地顺次、逆次进入。因此说这是以‘从此处到彼处游走’的方式来讲的。当经中说‘他想要进入’时，接着说‘进入、入’，是因为成就等至的补特伽罗好像真的进入了那种状态一样。
130.Ādito paṭṭhāyāti paṭhamasamāpattito paṭṭhāya. Yāva pariyosānā samāpatti, tāva. Aṭṭhatvāti katthaci samāpattiyaṃ aṭṭhito eva, nirantarameva paṭipāṭiyā, uppaṭipāṭiyā ca samāpajjatevāti attho. Tenāha ‘‘ito cito ca sañcaraṇavasena vutta’’nti. Icchati samāpajjituṃ. Tattha ‘‘samāpajjati pavisatī’’ti samāpattisamaṅgīpuggalo taṃ taṃ paviṭṭho viya hotīti katvā vuttaṃ.
106「由两部分而解脱」：即由无色禅作为镇伏解脱，由圣道作为断解脱，这是两种解脱的面向；以及由无色定从色身解脱，由圣道从名身解脱，这是两种应解脱的面向，由此而解脱。因此说「由无色定」等。所谓「解脱」，即从烦恼中解脱；而在解脱时，通过镇伏与断除烦恼而从二身中解脱，这就是此处的含义。在偈颂中，世尊对获得无所有处的优波私婆罗门，称其为「从名身解脱」的俱分解脱牟尼。其中，「趣入义」即到达义。「不进入数」：即不落入「他去了某个方向」这样的施设。如此，牟尼从名身解脱：这样投生到无色界的有学牟尼，本性上先前已从色身解脱，在那里又生起第四道，由于遍知名身，故又从名身解脱。成为俱分解脱的漏尽者后，无所执取地趣入称为般涅槃的义，不进入数，即不落入「刹帝利、婆罗门」等之类的称呼。
Dvīhibhāgehi vimuttoti arūpajjhānena vikkhambhanavimokkhena, maggena samucchedavimokkhenāti dvīhi vimuccanabhāgehi, arūpasamāpattiyā rūpakāyato, maggena nāmakāyatoti dvīhi vimuccitabbabhāgehi ca vimutto. Tenāha ‘‘arūpasamāpattiyā’’tiādi . Vimuttoti hi kilesehi vimutto, vimuccanto ca kilesānaṃ vikkhambhanasamucchindanehi kāyadvayato vimuttoti ayamettha attho. Gāthāya ca ākiñcaññāyatanalābhino upasivabrāhmaṇassa bhagavatā ‘‘nāmakāyā vimutto’’ti ubhatobhāgavimutto muni akkhāto. Tattha atthaṃ paletīti atthaṃ gacchati. Na upeti saṅkhanti ‘‘asukaṃ nāma disaṃ gato’’ti vohāraṃ na gacchati. Evaṃ muni nāmakāyā vimuttoti evaṃ arūpaṃ upapanno sekkhamuni pakatiyā pubbeva rūpakāyā vimutto, tattha ca catutthamaggaṃ nibbattetvā nāmakāyassa pariññātattā puna nāmakāyāpi vimutto. Ubhatobhāgavimutto khīṇāsavo hutvā anupādāya parinibbānasaṅkhātaṃ atthaṃ paleti na upeti saṅkhaṃ, ‘‘khattiyo brāhmaṇo’’ti evaṃ ādikaṃ samaññaṃ na gacchatīti attho.
107「从某一种出起」：这是就获得空无边处等无色定中的某一种而说，还是就获得所有无色定而说？随你意乐，都可以。如果是就获得所有无色定而说，则无任何矛盾。如果只是就其中某一种而说，是否会与「阿难，当比丘能顺次进入这八解脱……」等经文相违？并不相违，因为在无色界禅那中，即使只获得一种，也可称为「八解脱获得者」，因为对于总集名称，以一部分来称呼也是成立的，就像等至的惯用名称可以用于部分一样。因此说「从空无边处等某一种出起」。说完「有五种」之后，有些论师却推测有六种，那只是他们个人的想法。为了表明这一议题已被古师们确定下来，才说「然而有些人」等。这里的「有些人」指北方上寺的住众以及《要略》的作者们。他们解释「俱分解脱」为「从两方面解脱，即从定与观解脱」，并认为即使以色界禅定，也能从定的障碍中解脱。如此，由色界禅那的部分与无色界禅那的部分，从两边解脱，这就是他们的分析。文中「正相同」等，是为了表明这样的含义：如同无色界禅那在镇伏烦恼方面那样，色界第四禅也是如此。因此说「所以」等。
‘‘Aññatarato vuṭṭhāyā’’ti idaṃ kiṃ ākāsānañcāyatanādīsu aññataralābhīvasena vuttaṃ, udāhu sabbāruppalābhīvasenāti yathicchasi, tathā hotu, yadi sabbāruppalābhīvasena vuttaṃ, na koci virodho. Atha tattha aññataralābhīvasena vuttaṃ, ‘‘yato kho, ānanda, bhikkhu ime aṭṭha vimokkhe anulomampi samāpajjatī’’tiādivacanena virujjheyyāti? Yasmā arūpāvacarajjhānesu ekassāpi lābhī ‘‘aṭṭhavimokkhalābhī’’ tveva vuccati aṭṭhavimokkhe ekadesassāpi taṃnāmadānasamatthatāsambhavato. Ayañhi aṭṭhavimokkhasamaññā samudāye viya tadekadesepi niruḷhāpattisamaññā viyāti. Tena vuttaṃ ‘‘ākāsānañcāyatanādīsu aññatarato vuṭṭhāyā’’ti. ‘‘Pañcavidho hotī’’ti vatvā chabbidhataṃpissa keci parikappenti, taṃ tesaṃ matimattaṃ, nicchitovāyaṃ pañho pubbācariyehīti dassetuṃ ‘‘keci panā’’tiādi vuttaṃ. Tattha kecīti uttaravihāravāsino, sārasamāsācariyā ca. Te hi ‘‘ubhatobhāgavimuttoti ubhayabhāgavimutto samādhivipassanāto’’ti vatvā rūpāvacarasamādhināpi samādhiparipanthato vimuttiṃ maññanti. Evaṃ rūpajjhānabhāgena, arūpajjhānabhāgena ca ubhato vimuttoti pāyasamāno. ‘‘Tādisamevā’’ti iminā yādisaṃ arūpāvacarajjhānaṃ kilesavikkhambhane, tādisaṃ rūpāvacaracatutthajjhānaṃ pīti imamatthaṃ ullaṅgeti. Tenāha ‘‘tasmā’’tiādi.
108「俱分解脱问题」是依于俱分解脱者的六种类别而生起的问题。「依于注释」指依于该词句的解释。「于后来」指在长老的后半生，经过很长时间。「决断」指断除疑惑，达到确定。「那个问题」即那件事，因为想要知道的事就是问题。「从未曾听闻」指没有任何人对任何事曾经听闻过，意思是这事的来龙去脉。虽然与舍俱行，虽然能镇伏烦恼——每一处都应配合「虽然」一词来理解。「现起」指转起。对此，说出了它的理由：「因为这些……」等。由此显示：无色界的修习比起色界的修习，能更殊胜地镇伏烦恼，因为它不修习对色的离贪，而且也没有更上的修习。而且这样说明了以后，在注释书解释无色修习时，所说的「当他这样在此相中，心一再地生起时，诸盖就被镇伏，念得到安住……」等（《清净道论》1.281），就成了有力的佐证。「这是经」指《补特伽罗施设》的经文（《补特伽罗施设》解说27）。因为一切佛语，都因指示义理等含义而称为「经」，这里正是这个意思。至于那里还有该说的，已经在前文说过了。应知这种俱分解脱，因为是经由顺、逆等方式进入八解脱而对相续进行了特别的修治，又因为以第八最上解脱为近因，增长了观，证得最上道而从两边解脱，所以是一切之中最殊胜的。应当这样理解。
Ubhatobhāgavimuttapañhoti ubhatobhāgavimuttassa chabbidhataṃ nissāya uppannapañho. Vaṇṇanaṃ nissāyāti tassa padassa atthavacanaṃ nissāya. Cirenāti therassa aparabhāge cirena kālena. Vinicchayanti saṃsayachedakaṃ sanniṭṭhānaṃ patto.Taṃ pañhanti tamatthaṃ. Ñātuṃ icchito hi attho pañho. Na kenaci sutapubbanti kenaci kiñci na sutapubbaṃ, idaṃ atthajātanti adhippāyo. Kiñcāpi upekkhāsahagataṃ, kiñcāpi kilese vikkhambhetīti paccekaṃ kiñcāpi-saddo yojetabbo. Samudācaratīti pavattati. Tattha kāraṇamāha ‘‘ime hī’’tiādinā, tena rūpāvacarabhāvanato āruppabhāvanā savisesaṃ kilese vikkhambheti rūpavirāgabhāvanābhāvato , uparibhāvanābhāvato cāti dassetīti. Evañca katvā aṭṭhakathāyaṃ āruppabhāvanāniddese yaṃ vuttaṃ ‘‘tassevaṃ tasmiṃ nimitte punappunaṃ cittaṃ cārentassa nīvaraṇāni vikkhambhanti sati santiṭṭhatī’’tiādi, (visuddhi. 1.281) taṃ samatthataṃ hotīti. Idaṃ suttanti puggalapaññattipāṭhamāha (pu. pa. niddesa 27). Sabbañhi buddhavacanaṃ atthasūcanādiatthena suttanti vutto vāyamattho. Yaṃ pana tattha vattabbaṃ, taṃ heṭṭhā vuttameva. Aṭṭhannaṃ vimokkhānaṃ anulomādito samāpajjanena sātisayaṃ santānassa abhisaṅkhatattā, aṭṭhamañca uttamaṃ vimokkhaṃ padaṭṭhānaṃ katvā vipassanaṃ vaḍḍhetvā aggamaggādhigamena ubhatobhāgavimuccanato ca imāya ubhatobhāgavimuttiyā sabbaseṭṭhatā veditāti daṭṭhabbā.
122《大因缘经》注释中隐晦含义的阐明。
Mahānidānasuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā.