13. Tevijjasutta解释
113. 《三明经》注释
13. Tevijjasuttavaṇṇanā
518在“uttarenā”一词中，这里的“ena”音是表示方向的词，被视为从第五格词尾，想要表达“附近”的意思。因此，为了显示“uttarena”一词的附近义，而说“在不远的北方（adūre uttarapasse）”。然而，文字学家们认为，在与“ena”音连接时，表示界限的词要用业格。但这里的意思实际上是依属格来理解的，所以此处是按属格来说的。
518.Uttarenāti ettha ena-saddo disāvācīsaddato pañcamīantato adūrattho icchito, tasmā uttarena-saddena adūratthajotanaṃ dassento ‘‘adūre uttarapasse’’ti āha. Akkharacintakā pana ena-saddayoge avadhivācini pade upayogavacanaṃ icchanti. Attho pana sāmivaseneva icchitoti idha sāmivacanavaseneva vuttaṃ.
519“家族的行仪等（kulacārittādi）”：这里的“等”字包含了精通咒语、美貌等成就。说“为了诵习咒语”，是为了诵习阿闼婆咒语，因此他说：“阻止了许多其他人的进入。”
519.Kulacārittādīti ādi-saddena mantajjhenābhirūpatādisampattiṃ saṅgaṇhāti. Mantasajjhāyakaraṇatthanti āthabbaṇamantānaṃ sajjhāyakaraṇatthaṃ, tenāha ‘‘aññesaṃ bahūnaṃ pavesanaṃ nivāretvā’’ti.
4《道非道论》注释
Maggāmaggakathāvaṇṇanā
520“腿行（Jaṅghacāra）”一词，指的是经行时到处行走。它被称为腿行，因为这是一种用来消除双腿疲劳的行法。所以经文说“来回行走的、四处游行的（anucaṅkamantānaṃ anuvicarantānaṃ）”。之所以这样说，是因为他们两人都能进行来回行走和四处游行。他们确实是同伴，彼此过着相同的生活习性。“道（maggo）”的意思，是可以正直地通向想要到达的地方，靠着它走过去，所以称为道，也就是直道（ujumaggo）。与它不同的则称为非道（amagga），这里就是在谈论道与非道这两种情况。“实践（paṭipadā）”是指趣向梵天界之道的前行准备，也就是预备的修行阶段。
520.‘‘Jaṅghacāra’’nti caṅkamato ito cito ca caraṇamāha. So hi jaṅghāsu kilamathavinodanattho cāroti tathā vutto. Tenāha ‘‘anucaṅkamantānaṃ anuvicarantāna’’nti. Tenāti ubhosupi anucaṅkamanānuvicāraṇānaṃ labbhanato. Sahāyā hi te aññamañña sabhāgavuttikā. ‘‘Maggo’’ti icchitaṭṭhānaṃ ujukaṃ maggati upagacchati etenāti maggo, ujumaggo. Tadañño amaggo, tasmiṃ magge ca amagge ca. Paṭipadanti brahmalokagāmimaggassa pubbabhāgapaṭipadaṃ.
4“导出（niyyātī）”：因为能导出，所以称为导出者（niyyānīyo），它本身就叫作“导出（niyyāniko）”。因此经文说“正在导出的（niyyāyanto）”。由于“导出”是依据所导出的补特伽罗而成就的，所以“正在导出的”，是指补特伽罗以如理实践的方式正在导出，这样的道就称为“导出（niyyātī）”。“做（karotī）”是指在自身相续中生起。因为仅仅是生起，就已经是在那里实践了。“共住（sahabya）”：一起存在、一起转起，所以叫共住者（sahabyo），也就是一起运行的。它的状态就是共住性（sahabyatā），因此说“为了共住状态（sahabhāvāya）”等等。而共住状态应当理解为一起出现在同一世界，或彼此邻近，所以又说“为了在同一处显现（ekaṭṭhāne pātubhāvāya）”。“就是自己的老师之论（sakameva ācariyavādaṃ）”，是指只把自己老师沸伽罗娑罗所说的教说当作老师之论；赞叹它、抬高它，说：“这就是正直之道，这就是真实之路”，如此称扬推举。同样地，婆罗堕阇童子也是只把自己老师塔鲁克所说的教说当作老师之论，赞叹抬高而游行。这就是经文依据他们那种各执己见的方式所说的。
Niyyātīti niyyānīyo, so eva ‘‘niyyāniko’’ti vuttoti āha ‘‘niyyāyanto’’ti. Yasmā niyyātapuggalavasenassa niyyānikabhāvo , tasmā ‘‘niyyāyanto’’ti puggalassa yoniso paṭipajjanavasena niyyāyanto maggo ‘‘niyyātī’’ti vutto. Karotīti attano santāne uppādeti. Uppādentoyeva hi tattha paṭipajjati nāma. Saha byeti vattatīti sahabyo, sahavattanako . Tassa bhāvo sahabyatāti āha ‘‘sahabhāvāyā’’tiādi. Sahabhāvoti ca salokatā, samīpatā vā veditabbā, tenāha ‘‘ekaṭṭhāne pātubhāvāyā’’ti. Sakameva ācariyavādanti attano ācariyena pokkharasātinā kathitameva ācariyavādaṃ. Thometvā paggaṇhitvā ‘‘ayameva ujumaggo ayamañjasāyano’’ti pasaṃsitvā ukkaṃsitvā. Bhāradvājopisakamevāti bhāradvājopi māṇavo attano ācariyena tārukkhena kathitameva ācariyavādaṃ thometvā paggaṇhitvā vicaratīti yojanā. Tena vuttanti tena yathā tathā vā abhiniviṭṭhabhāvena vuttaṃ pāḷiyaṃ.
521-2“非导出者（aniyyānikā vā）”指没有教诫神变的人，他们只是互相指出对方论点中的过失，为了见到没有颠倒的义理，却完全没有任何殊胜之处。互相的论点，一开始就互相执取对方的错误，这叫“诤论（viggaho）”；它又依着争论的方式，前前后后不断发生，因此说“初生的诤论，后时的争论（pubbuppattiko viggaho aparabhāge vivādo）”。这两种诤论和争论，虽然分开来说，但本质上都是相违的。因为不同老师有不同教说，这些老师的喜好各不相同，所以论点也就各自不同，因此说是种种论。
521-2.Aniyyānikā vāti appāṭihāriyāva aññamaññassa vāde dosaṃ dassetvā aviparītatthadassanatthaṃ uttararahitā eva. Aññamaññassa vādassa ādito viruddhaggahaṇaṃ viggaho, sveva vivadanavasena aparāparaṃ uppanno vivādoti āha ‘‘pubbuppattiko viggaho aparabhāge vivādo’’ti. Duvidhopi eso viggaho, vivādoti dvidhā vuttopi virodho. Nānāācariyānaṃ vādatoti nānārucikānaṃ ācariyānaṃ vādabhāvato. Nānāvādo nānāvidho vādoti katvā.
523“其中一者（ekassāpi）”指你们两人中的任何一个。“于一处（ekasminti）”指在自己之论与他人之论这两者当中，任意一处。说没有疑惑（saṃsayo natthi），是指不存在“这是道呢，还是非道呢”这样的犹豫、疑（vicikicchā）。然而，对于这究竟是不是真正的直道，他们却还是有疑惑。因此说“据说他确实……”等等。不过，世尊看出他们对一切事物都抱着“这就是道”的想法，于是便这样问：“你们因什么而起诤论？”
523.Ekassāpīti tumhesu dvīsu ekassāpi. Ekasminti sakavādaparavādesu ekasmimpi. Saṃsayo natthīti ‘‘maggo nu kho, na maggo nu kho’’ti saṃsayo vicikicchā natthi. Añjasāyanabhāve pana saṃsayo. Tenāha ‘‘esa kirā’’tiādi. Bhagavā pana yadi sabbattha maggasaññino, evaṃ sati ‘‘kismiṃ vo viggaho’’ti pucchati.
524“正直之道”指因为能够正直地到达、通抵所欲求的目标，所以称为“道”，也就是“正直之道”。与此不同的，则称为“非道”——这就是其中所说的含义。而“这一切”，就是指所有那些由各种不同老师所宣说的道路。
524. ‘‘Icchitaṭṭhānaṃ ujukaṃ maggati upagacchati etenāti maggo, ujumaggo. Tadañño amaggo’’ti vutto vāyamattho. Sabbe teti sabbepi te nānāācariyehi vuttamaggā.
8“这一切”指在圣典中以“供牺僧婆罗门”等说法所提到的那些人。所谓“Addhara”是一种特定的祭祀，因为与此祭祀有关，所以他们被称为“供牺僧”，也就是诵读《夜柔吠陀》咒文的人，他们是《夜柔吠陀》的专家。而那些诵读由帝帝利亚仙人所作咒文的人，则称为“帝帝利亚”，他们同样也是《夜柔吠陀》的专家。因为这部帝帝利亚，其实就是《夜柔吠陀》的一个分支。所谓“Chanda”，特指《沙摩吠陀》，因为用音声来歌唱它，所以这些人被称为“羌多咖”，也就是《沙摩吠陀》的专家；也有读作“chandogā”的，意思相同。因为其中含有许多灾患的咒文，所以称为“灾患吠陀”，也就是《阿闼婆吠陀》；研习这部吠陀的人，就称为“灾患吠陀师”。
Ye pāḷiyaṃ ‘‘addhariyā brāhmaṇā’’tiādinā vuttā. Addharo nāma yaññaviseso, tadupayogibhāvato ‘‘addhariyā’’ tveva vuccanti yajūni, tāni sajjhāyantīti addhariyā, yajubbedino. Ye ca tittiriisinā kate mante sajjhāyanti, te tittiriyā, yajubbedino eva. Yajubbedasākhā hesā, yadidaṃ tittiraṃ. Chando vuccati visesato sāmavedo, taṃ sarena kāyantīti chandokā, sāmavedino. ‘‘Chandogā’’tipi paṭhanti, so evattho. Bahavo irayo etthāti bavhāri, irubbedo. Taṃ adhīyantīti bavhārijjhā.
9对于“众多”一词，这里有这样一个比喻的对应：正如那些不同的道路，从一方面来说，最终都是为了进入那个村庄或城镇；同样地，婆罗门们所教导的种种不同道路，从一方面来说，也最终都是为了到达梵天世界、与梵天共住，从而成为唯一的道路。
‘‘Bahūnī’’ti etthāyaṃ upamāsaṃsandanā – yathā te nānāmaggā ekaṃsato tassa gāmassa vā nigamassa vā pavesāya honti, evaṃ brāhmaṇehi paññāpiyamānāpi nānāmaggā brahmalokūpagamanāya brahmunā sahabyatāya ekaṃseneva hontīti.
527-529那个“va”字，仅仅是为了连接语句而插入的音缀，也就是说，它是一个没有实际意义的“va”字，通过增加这个音，仅仅起到了连接词与词之间的作用——这就是它的意思。所谓「暗盲传承」，就是指「暗盲」的意思。而“五十、六十个盲人”这个说法，是显示那个暗盲传承不适合跟随那一大群盲人而行。正因为如此，他们才会产生“我们已经走了很久的路”这样的认知。所谓「唯成名称」，是因为它没有实质内容，所以只是个名称而已。而那种言说，虽然被他们执取为精要，但由于它只是徒有名称而没有实质，所以是低劣的，因此说它是「唯是低劣的」。
527-529.Va-kāro āgamasandhimattanti anatthako va-kāro, tena vaṇṇāgamena padantarasandhimattaṃ katanti attho. Andhapaveṇīti andhapanti. ‘‘Paññāsasaṭṭhi andhā’’ti idaṃ tassā andhapaveṇiyā mahato gacchagumbassa anuparigamanayogyatādassanaṃ. Evañhi te ‘‘suciraṃ velaṃ maggaṃ gacchāmā’’ti evaṃ saññino honti. Nāmakaṃyevāti atthābhāvato nāmamattaṃyeva, taṃ pana bhāsitaṃ tehi sārasaññitampi nāmamattatāya asārabhāvato nihīnamevāti āha ‘‘lāmakaṃyevā’’ti.
530“Yato”（从何处）这个词，是用作表示处格的从格，它先指示一个共同点，然后再将其限定在一个特殊情况上，所以才说「在那个时候」。「祈求」就是希望、渴望的意思。而「上升」，则是因为（日月）对世间有巨大的利益，所以才这样赞叹。据说，这是婆罗门们的见解：“由于婆罗门的祈请，日月才运行到世间，并放出光明。”
530.Yatoti bhummatthe nissakkavacanaṃ, sāmaññajotanā ca visese avatiṭṭhatīti āha ‘‘yasmiṃ kāle’’ti. Āyācantīti patthenti. Uggamanaṃ lokassa bahukārabhāvato tathā thomanāti. Ayaṃ kira brāhmaṇānaṃ laddhi ‘‘brāhmaṇānaṃ āyācanāya candimasūriyā gantvā loke obhāsaṃ karontī’’ti.
532然而在这里，（那些三明婆罗门）又有什么可说的呢？其潜台词是：对于这个并非现前可见的梵天，那些三明婆罗门尚且能宣说与他共住的道路，那么，对于那些现前可见、他们却连与之共住的道路都宣说不了的日月天子，他们又能说些什么呢？这里的“yattha”（在此处）这个词，就是回指前面所说的“idha panā”（然而在这里）的意思。
532.Idha pana kiṃ vattabbanti imasmiṃ pana appaccakkhabhūtassa brahmuno sahabyatāya maggadesane tevijjānaṃ kiṃ vattabbaṃ atthi, ye paccakkhabhūtānampi candimasūriyānaṃ sahabyatāya maggaṃ desetuṃ na sakkontīti adhippāyo. ‘‘Yatthā’’ti ‘‘idha panā’’ti vuttamevatthaṃ paccāmasati.
15阿致罗筏底河譬喻的解说。
Aciravatīnadīupamākathāvaṇṇanā
542「俱满」指完全充满，因此河水满得可以让乌鸦站着喝水（乌鸦可饮）。「彼岸」即对面的河岸。「此岸」即靠近自己的这一边的河岸。「来」即过来。
542.Samabharitāti sampuṇṇā. Tato eva kākapeyyā. Pārāti paratīraṃ. Apāranti orimatīraṃ. Ehīti āgaccha.
544五戒……应当知道……等等，是因为自制、律仪等婆罗门法都包含在其中。所谓相反的，就是指与五戒等相反的，比如五种怨仇等。在说了“再”之后又说“此外”，是为了把另一条河的譬喻也涵盖进来。
544.Pañcasīla…pe… veditabbā yamaniyamādibrāhmaṇadhammānaṃ tadantogadhabhāvato. Tabbiparītāti pañcasīlādiviparītā pañca verādayo. ‘‘Punapī’’ti vatvā ‘‘aparampī’’ti vacanaṃ itarāyapi nadi upamāya saṅgaṇhanatthaṃ.
546「以可欲求之义」：指因为处于值得欲求的状态。「以束缚之义」：指正是由于那个值得欲求的状态，而对有情的「心」具有系缚的状态。虽然这个「德」（guṇa）字在其他意义上也见过使用，但那些意义在此没有可能存在，所以用余除法推知，唯有在束缚义上才是合适的。为了显示这一点，便以“我允许”等开始作义项的析出，说明所指的只是这束缚义。因为在说色等值得欲求的状态时，「薄膜」义并不合适，同样，那时并不认可值得欲求的性质。对于「堆聚」义和「利益」义，也是同样的道理，因为也不认可值得欲求的性质。然而由余除，束缚义被采纳。因为正是从它们成为可欲的那一刻起，也就有了束缚的状态。
546.Kāmayitabbaṭṭhenāti kāmanīyabhāvena. Bandhanaṭṭhenāti teneva kāmetabbabhāvena sattānaṃ cittassa ābandhanabhāvena. Kāmañcāyaṃ guṇa-saddo atthantaresupi diṭṭhappayogo, tesaṃ panettha asambhavato pārisesañāyena bandhanaṭṭheyeva yuttoti dassetuṃ ‘‘anujānāmī’’tiādinā atthuddhāro āraddho, esevāti bandhanaṭṭho eva. Na hi rūpādīnaṃ kāmetabbabhāve vuccamāne paṭalaṭṭho yujjati tathā kāmetabbatāya anadhippetattā. Rāsaṭṭhaānisaṃsaṭṭhesupi eseva nayo tathāpi kāmetabbatāya anadhippetattā. Pārisesato pana bandhanaṭṭho gahito. Yadaggena hi nesaṃ kāmetabbatā, tadaggena bandhanabhāvo cāti.
16「份量义」在这些之中也是合理的，因为以眼所识等作为部分的性质，它们成为可欲的。而「德」字在份量义中也可以见到，如在“应双倍增长”等语句中；「成就义」也是如此——
Koṭṭhāsaṭṭhopi tesu yujjateva cakkhuviññeyyādikoṭṭhāsabhāvena nesaṃ kāmetabbato. Koṭṭhāse ca guṇa-saddo dissati ‘‘diguṇaṃ vaḍḍhetabba’’ntiādīsu, sampadāṭṭhopi –
17那位大仙因具足德而有无数的名称；
‘‘Asaṅkhyeyyāni nāmāni, saguṇena mahesino;
18凭借德，名字才值得被提起，即使有千个名字也是如此。（《法集论注》1313；《优陀那注》53；《无碍解道注》76）
Guṇena nāmamuddheyyaṃ, api nāmasahassato’’ti. (dha. sa. aṭṭha. 1313; udā. aṭṭha. 53; paṭi. ma. aṭṭha. 76);
19而在“等”字所涵盖的那些当中，那个意义在此也不适用，所以未被引出。
Ādīsu sopi idha na yujjatīti anuddhaṭo.
20「眼所识」：即应被眼识认知的东西；而那个认知就是看，所以说“应被看”。至于“耳所闻”等，就用这个方法来类推。即使是寻觅来的，也可被称为“可意”，但此处不是指这个，所以说“不论是否被寻觅”。成为可意的所缘，就是乐的所缘。「可贪」：即值得贪求的。以可意性让心满足，所以称为「可意」。「可爱种类」：即具有可爱的体性。
Cakkhuviññeyyāti cakkhuviññāṇena vijānitabbā, tena pana vijānanaṃ dassanamevāti āha ‘‘passitabbā’’ti. ‘‘Sotaviññāṇena sotabbā’’ti evamādi etenupāyenāti atidisati. Gavesitampi ‘‘iṭṭha’’nti vuccati, taṃ idha nādhippetanti āha ‘‘pariyiṭṭhā vā hontu mā vā’’ti. Iṭṭhārammaṇabhūtāti sukhārammaṇabhūtā. Kāmanīyāti kāmetabbā. Iṭṭhabhāvena manaṃ appāyantīti manāpā. Piyajātikāti piyasabhāvā.
21「被贪」即被贪欲征服后，受用五种欲功德，这是它的连接。「迷醉的相状」：即愚痴的相状。「深切执取」：即执持、固守、沉入，所以称为「沉入」。「达到究竟」：即吞咽后，以使其究竟的方式到达究竟。由于不见现在与未来受用欲乐时的过患，所以说「不见过患」。从食物、衣物等受用相的染污中出离、脱离，这称为「出离」，也就是如理作意后受用它们的智慧。因为缺乏这种智慧，所以是「无出离慧」。为了显示这个意思，便说“在此……”等。
Gedhenāti lobhena abhibhūtā hutvā pañcakāmaguṇe paribhuñjantīti yojanā. Mucchākāranti mohanākāraṃ. Adhiosannāti adhiggayha ajjhosāya avasannā, tenāha ‘‘ogāḷhā’’ti. Pariniṭṭhānappattāti gilitvā pariniṭṭhāpanavasena pariniṭṭhānaṃ upagatā. Ādīnavanti kāmaparibhoge sampati, āyatiñca dosaṃ apassantā. Ghāsacchādanādisambhoganimittasaṃkilesato nissaranti apagacchanti etenāti nissaraṇaṃ, yoniso paccavekkhitvā tesaṃ paribhogapaññā. Tadabhāvato anissaraṇapaññāti imamatthaṃ dassento ‘‘idametthā’’tiādimāha.
548-9「障」：指从一开始就阻碍善法的生起与运作。「遮」：指完全、无余地阻挡。「覆」：像是沉入其中那样地覆盖。「遍覆」：彻底全面地覆盖。从遮障等的作用来说，也就是从遮障等所具意义的角度来说。因为通过反复串习的力量，后来的诸盖一层比一层更加坚固等，所以这样说。
548-9.Āvarantīti kusalappavattiṃ āditova nivārenti. Nivārentīti niravasesato vārayanti. Onandhantīti ogāhantā viya chādenti. Pariyonandhantīti sabbaso chādenti. Āvaraṇādīnaṃ vasenāti āvaraṇādiatthānaṃ vasena. Te hi āsevanabalavatāya purimapurimehi pacchimapacchimā daḷhataratamādibhāvappattā vuttā.
26对谈之说的注释
Saṃsandanakathāvaṇṇanā
550当有对女人的执取时，男子对五种欲乐的执取便完全圆满，因此说「有执取者」，即因对女人的执取而为有执取者。而说「以对女人的执取为非执取」，这是为了显示，在那些三明婆罗门身上虽可见到执取，但他们缺少粗重的执取。像这样的三明婆罗门，他们与梵天有什么可相提并论的呢？因为梵天是全然无执取的。由于无瞋的心而无瞋，他又怎会有瞋的运用呢？这是要表达的意思。所谓「心的病」，是指名为心生起的病；由此也说明了，他所有色身的病。所谓「恼害」，就是指苦。至于「掉举、恶作等」，这当中的「等」字，包含了与它们同处的杂染法。当作为不修行之原因的疑存在时，心绝不会处在人的掌控之下；而如果已断除疑，则可能自在，因此说「由于无疑，心能自在运作」。「随心而行的」，是指被心所支配的，因此说「心处在掌控之下」。不像那样，即不像那些婆罗门那样被心支配，而是因为获得禅那与神通，达到自主，能使心在自己的掌控下运作，所以称为「自在者」。
550. Itthipariggahe sati purisassa pañcakāmaguṇapariggaho paripuṇṇo eva hotīti vuttaṃ ‘‘sapariggahoti itthipariggahena sapariggaho’’ti. ‘‘Itthipariggahena apariggaho’’ti ca idaṃ tevijjabrāhmaṇesu dissamānapariggahānaṃ duṭṭhullatamapariggahābhāvadassanaṃ. Evaṃbhūtānaṃ tevijjānaṃ brāhmaṇānaṃ kā brahmunā saṃsandanā, brahmā pana sabbena sabbaṃ apariggahoti. Veracittena avero, kuto etassa verappayogoti adhippāyo. Cittagelaññasaṅkhātenāti cittuppādagelaññasaññitena, tenassa sabbarūpakāyagelaññabhāvo vutto hoti. Byāpajjhenāti dukkhena. Uddhaccakukkuccādīhīti ādi-saddena tadekaṭṭhā saṃkilesadhammā saṅgayhanti. Appaṭipattihetubhūtāya vicikicchāya sati na kadāci cittaṃ purisassa vase vattati, pahīnāya pana siyā vasavattananti āha ‘‘vicikicchāya abhāvato cittaṃ vase vattetī’’ti. Cittagatikāti cittavasikā, tenāha cittassa vase vattantī’’ti. Na tādisoti brāhmaṇā viya cittavasiko na hoti, atha kho vasībhūtajjhānābhiññatāya cittaṃ attano vase vattetīti vasavattī.
552「梵天界道」：指在通往梵天界的道路上应修习，或应被教导；当他们宣说时，这就是所要表达的意思。「靠近」：指把非道当作「道」，以错误修行的方式去靠近，或者去承认。就像陷入泥沼：因为泥沼表面大约一指或半指厚的地方是干的，就产生「这是平地」的想法，结果陷进了深过好几人的大泥沼里。「进入」：将通往恶趣的道，误认为是通往梵天界的道，因而深陷其中。因此，他们沉没下去，遭遇失望。「如此」：正如前面所说的「以为是平地」等那样。「沉没」就是指陷进去了。他们自以为在渡干涸的河流，就像渡河那样。因此，正因为这些三明婆罗门把非道当作「道」去靠近，结果沉没了，所以……「如同」：指如同他们因为「平地」的想而陷入泥沼。「就在此身之中」：就是指在当前的这一期生命中。他们得不到快乐或安适，意思是连禅那的快乐或观的安适都得不到，更遑论道的快乐或涅槃的安适了，这是隐含的意义。所谓「道的岛屿」：是指被他们误认为是道之岛的东西。「荒野」是森林的同义词，所以说「没有村落的大森林」。即使是鹿、野兽等，由于那些树木不可利用，也无法享用。由于长满了大刺，在那里连翻身都不可能。亲属的灾难，就是亲属遭受了毁坏，这叫「亲属灾」。以此类推，财富的灾难、戒的灾难也应如此理解。疾病本身就能毁坏、侵害人，所以称为「病灾」。同样，见灾也应如此理解。
552.Brahmalokamaggeti brahmalokagāmimagge paṭipajjitabbe, paññapetabbe vā, taṃ paññapentāti adhippāyo. Upagantvāti amaggameva ‘‘maggo’’ti micchāpaṭipajjanena upagantvā, paṭijānitvā vā. Paṅkaṃ otiṇṇā viyāti matthake ekaṅgulaṃ vā upaḍḍhaṅgulaṃ vā sukkhatāya ‘‘samatala’’nti saññāya anekaporisaṃ mahāpaṅkaṃ otiṇṇā viya. Anuppavisantīti apāyamaggaṃ brahmalokamaggasaññāya ogāhayanti. Tato eva saṃsīditvā visādaṃ pāpuṇanti. Evanti ‘‘samatala’’ntiādinā vuttanayena. Saṃsīditvāti nimmujjitvā. Sukkhataraṇaṃ maññe tarantīti sukkhanaditaraṇaṃ taranti maññe. Tasmāti yasmā tevijjā amaggameva ‘‘maggo’’ti upagantvā saṃsīdanti, tasmā. Yathāteti yathā te ‘‘samatala’’nti saññāya paṅkaṃ otiṇṇā. Idheva cāti imasmiñca attabhāve. Sukhaṃ vā sātaṃ vā na labhantīti jhānasukhaṃ vā vipassanāsātaṃ vā na labhanti, kuto maggasukhaṃ vā nibbānasātaṃ vāti adhippāyo. Maggadīpakanti maggadīpakābhimataṃ. ‘‘Iriṇa’’nti araññāniyā idaṃ adhivacananti āha ‘‘agāmakaṃ mahārañña’’nti . Migaruruādīnampi anupabhogarukkhehi. Parivattitumpi na sakkā honti mahākaṇṭakatāya. Ñātīnaṃ byasanaṃ vināso ñātibyasanaṃ. Evaṃ bhogasīlabyasanāni veditabbāni. Rogo eva byasati vibādhatīti rogabyasanaṃ. Evaṃ diṭṭhibyasanampi daṭṭhabbaṃ.
554「已生而长」：指出生以后并被抚养长大。由于缺乏亲密的关系，所以不能完全舍断。「久已离家」：指出家以后经过了很长的时间。「迟钝」：指在回答问题时显得迟钝、行动缓慢，而这是由于内心犹豫而导致的延迟，因此说「由于疑而延迟」。「困惑」：指惊悚的状态。在注疏中，「困惑」也就是惊悚，基于这个意思，所以说这是「执取僵硬的状态」。
554.Jātasaṃvaḍḍhoti jāto hutvā saṃvaḍḍhito. Na sabbaso paccakkhā honti paricayābhāvato. Ciranikkhantoti nikkhanto hutvā cirakālo. Dandhāyitattanti vissajjane mandattaṃ saṇikavutti, taṃ pana saṃsayavasena cirāyanaṃ nāma hotīti āha ‘‘kaṅkhāvasena cirāyitatta’’nti. Vitthāyitattanti sārajjitattaṃ. Aṭṭhakathāyaṃ pana vitthāyitattaṃ nāma chambhitattanti adhippāyena ‘‘thaddhabhāvaggahaṇa’’nti vuttaṃ.
555前缀「u-」在与词根「lumpa」结合时，具有「拔出来」的意思，所以「ullumpatu」这个词，意思就是「愿他拔起」。因为词根的音常常随着前缀而表达出特殊的意义，就如同「uddharatu」这个词一样。
555.U-iti upasaggayoge lumpa-saddo uddharaṇattho hotīti ‘‘ullumpatū’’ti padassa uddharatūti atthamāha. Upasaggavasena hi dhātu-saddā atthavisesavuttino honti yathā ‘‘uddharatū’’ti.
31梵天界道开示注释
Brahmalokamaggadesanāvaṇṇanā
556凡是拥有超越常人之力量的人，就被称为「有力者」，所以说「具足力者」。「吹螺者」就是吹响海螺，由此发出声音的人。安止定之所以适合，是因为它从对立的烦恼中，正确地解脱了心。
556. Yassa atisayena balaṃ atthi, so ‘‘balavā’’ti vuttoti āha ‘‘balasampanno’’ti. Saṅkhaṃ dhamayatīti saṅkhadhamako, taṃ dhamayitvā tato saddapavattako. Appanāva vaṭṭati paṭipakkhato sammadeva cetaso vimuttibhāvato.
28「限量所作业」是指欲界的业，因为没能镇伏那些造成限量的因素与有染污的法。确实，那成为梵住前分的限量，超越之后，无法通过限定、非限定以及遍满方向的方式来增长。然而，从相反的角度来说，「无量所作业」则是色界与无色界的业，所以经中说「因为这个……」等。其中，在无色界，既无法通过限定或非限定的方式遍满，同样也无法进行方向上的遍满。
Pamāṇakataṃ kammaṃ nāma kāmāvacaraṃ pamāṇakarānaṃ saṃkilesadhammānaṃ avikkhambhanato. Tathā hi taṃ brahmavihārapubbabhāgabhūtaṃ pamāṇaṃ atikkamitvā odissakaanodissakadisāpharaṇavasena vaḍḍhetuṃ na sakkā. Vuttavipariyāyato pana appamāṇakataṃ kammaṃ nāma rūpārūpāvacaraṃ, tenāha ‘‘tañhī’’tiādi. Tattha arūpāvacare odissakānodissakavasena pharaṇaṃ na labbhati, tathā disāpharaṇaṃ.
29然而有些人说，那个无色界的业可以根据理趣而得到，这并不恰当。因为无色并不是梵住的等流，反而是遍的等流，所以应当这样看待：那种被善加修习、达到自在的无色界业，才被称为「无量所作」。或者，另有一些论师说，由殊胜的梵住修习所构造的相续而生起的业，以及从梵住等至出定之后所证入的无色界禅那，依照这种理趣，基于遍满的限量，可以称为「无量所作」。对此应当仔细审察后再加以接受。
Keci pana taṃ āgamanavasena labbhatīti vadanti, tadayuttaṃ. Na hi brahmavihāranissando āruppaṃ, atha kho kasiṇanissando, tasmā yaṃ suvibhāvitaṃ vasībhāvaṃ pāpitaṃ āruppaṃ, taṃ ‘‘appamāṇakata’’nti vuttanti daṭṭhabbaṃ. Yaṃ vā sātisayaṃ brahmavihārabhāvanāya abhisaṅkhatena santānena nibbattitaṃ, yañca brahmavihārasamāpattito vuṭṭhāya samāpannaṃ arūpāvacarajjhānaṃ, taṃ iminā pariyāyena pharaṇappamāṇavasena appamāṇakatanti vattuṃ vaṭṭatīti apare. Vīmaṃsitvā gahetabbaṃ.
30「色界业与无色界业」是指：当色界业与无色界业存在时。所谓「不滞留、不存留」是指：即使已造作并累积了欲界业，只要已证得且未退失的广大禅那，它就能征服、遮止欲界业，自己成为滞留者，使得欲界业在仍有能力给予结生的情况下无法存留。「附着」意为遮止、阻挡。「住立」意为成为有能力而住立。「遍满」意为反遍满。「遍尽」意为耗尽它的能力。所谓业的遍尽，即遮止它的果报生起，而令自己的果报生起，因此说「遮止了它的果……」等。如此，「慈等住者」即依上述慈等梵住而成为慈等住者。
Rūpāvacarārūpāvacarakammeti rūpāvacarakamme, arūpāvacarakamme ca sati. Na ohīyati na tiṭṭhatīti katūpacitampi kāmāvacarakammaṃ yathādhigate mahaggatajjhāne aparihīne taṃ abhibhavitvā paṭibāhitvā sayaṃ ohīyakaṃ hutvā paṭisandhiṃ dātuṃ samatthabhāve na tiṭṭhati. Laggitunti āvarituṃ nisedhetuṃ. Ṭhātunti paṭibalo hutvā ṭhātuṃ. Pharitvāti paṭippharitvā. Pariyādiyitvāti tassa sāmatthiyaṃ khepetvā. Kammassa pariyādiyanaṃ nāma tassa vipākuppādanaṃ nisedhetvā attano vipākuppādananti āha ‘‘tassa vipākaṃ paṭibāhitvā’’tiādi. Evaṃ mettādivihārīti evaṃ vuttānaṃ mettādīnaṃ brahmavihārānaṃ vasena mettādivihārī.
559559. 在《起世因本经》中……「获得了」：他们依据《起世因本经》中所说的方式，获得了具足戒与阿拉汉果。其余内容是容易理解的。
559.Aggaññasutte…pe… alatthunti aggaññasutte āgatanayena upasampadañceva arahattañca alatthuṃ paṭilabhiṃsu. Sesaṃ suviññeyyameva.
37这是对《三明经》注释的隐义阐明。
Tevijjasuttavaṇṇanāya līnatthappakāsanā.
38以十三部经庄严的《戒蕴品》的义理注释——名为“隐义阐明”——已经完成。
Niṭṭhitā ca terasasuttapaṭimaṇḍitassa sīlakkhandhavaggassa atthavaṇṇanāya
39称为“隐义阐明”。
Līnatthappakāsanāti.
40《戒蕴品》的复注已告完成。
Sīlakkhandhavaggaṭīkā niṭṭhitā.