2. 般涅槃论
1第二般涅槃事
2. Parinibbānakathā
1世尊证觉之后，宣讲三藏教法历时四十五年，引导可度之众生于轮回中断尽烦恼，证得四圣道果，安住涅槃。晚年，他依止王舍城的乞儿寺而住，为了灭尽贪欲魔障，正念正知而自持，于寿命将尽时安详舍寿。他舍寿之时，唯有阿难尊者知其真实入灭之相，他人无有知者。于是，世尊前往祇园给孤独园，召集僧团，告知比丘们如来世尊不久将入涅槃，嘱咐众比丘应当和合，相与护持七十二种觉支，勿生纷争，以勤勉精进完成三事修习。说毕，复回王舍城托钵乞食，次第游行，经乞峇村、象村、悦村、枣村、紫藤村、富贵城、净城，到达拘尸那城。抵达后，于双树间请阿难长老铺设卧具，表明自己将安然入灭。阿难尊者闻已，敷设四层僧衣，安置四十五年之久的舍利佛床，世尊头向南面，正念正知，意识清晰，端卧于狮子卧具之上。
Satthā pana tato pañcacattālīsavassāni tipiṭakapariyattidhammaṃ desetvā veneyyajane saṃsārato catuariyamaggaphalapaṭilābhavasena uddhāretvā nibbāne patiṭṭhāpetvā pacchime kāle vesālinagaraṃ upanissāya cāpālacetiyaṃ nissāya viharanto mārena parinibbānatthāya ārādhito sato sampajāno āyusaṅkhāre vissajjesi. Tassa vissaṭṭhabhāvaṃ ānandoyeva aññāsi. Añño kocipi jānanto nāma natthi. Tasmā bhikkhusaṅghampi jānāpessāmīti jetavanamahāvihāraṃ gantvā sabbaṃ bhikkhusaṅghaṃ sannipātāpetvā bhikkhave tathāgatassa na cirasseva tiṇṇaṃ māsānaṃ accayena parinibbānaṃ bhavissati, tumhe sattatiṃsabodhi pakkhiyadhammesu samaggā hutvā ekībhāvā hotha, tumhe vivādaṃ mā karotha. Appamādena tisso sikkhā sampādethāti vatvā puna divase vesāliyaṃ piṇḍāya caritvā piṇḍapātā paṭikkamitvā bhaṇḍagāmaṃ gato. Bhaṇḍagāmato hatthigāmaṃ hatthigāmato ambagāmaṃ ambagāmato jambugāmaṃ jambugāmato nigrodhagāmaṃ nigrodhagāmato bhoganagaraṃ bhoganagarato pāvānagaraṃ pāvānagarato kusinārānagaraṃ patto. Tattha yamakasālānamantare ṭhīto ānandattheraṃ āmantetvā untarasīsakaṃ katvā mañcakaṃ paññāpehi kilantosmi ānanda nipajjissāmi’ti āha. Taṃ sutvā ānandatthero uttarasīsakaṃ katvā mañcakaṃ paññāpetvā catugguṇaṃ saṅghāṭiṃ attharitvā pañcacattālīsavassāni asayitabuddhaseyyaṃ sayanto dakkhiṇapassena sato sampajāno anuṭṭhānasaññaṃ manasikaritvā sīhaseyyaṃ kappesi.
2往昔，于轮回中际流转诸有，
Atītamaddhāna bhave caranto,
3于无量众生，具足悲悯；
Anantasatte karuṇāyupeto;
4广行无量的善业；
Katvāna puññāni anappakāni,
5证得寂静，为利众生作依怙。
Patto sivaṃ lokahitāya nātho.
6如此，那十力者亦已力竭，
Evaṃ hi so dasabalopi vihīnathāmo,
7躺卧于双沙罗树间。
Yamassa sālāna nipajji majjhe;
8已作“不再起身”之想后，
Katvāna saññañhi anuṭṭhahānaṃ,
9他具足神通，进入了魔口。
Sa iddhimā māramukhaṃ paviṭṭho.
10在那一刻，双罗树一时盛开。不仅双罗树盛开，十万大千世界所有轮围界中的罗树也全都开花。不仅罗树开花，凡是能开花结果的树木，一切花果一时盛放。水中绽放水莲，陆上绽放地莲，空中现出空莲，枝条现出枝莲，藤蔓现出藤莲，又有悬空之莲，处处遍满；树皮、石块上亦铺满了莲花，盛开不绝。从大地直至梵天界，十万亿世界宛如一串硕大的花环。天众从虚空聚来，采下天界曼陀罗花与檀香粉末，散撒供养。天界的歌乐天人于空中欢唱。出现了无数希有事。如此殊胜的供养正在发生之际，佛陀在成就初禅之后，依次出定而入第二禅、第三禅、第四禅；又从第四禅出，入于空无边处定、识无边处定、无所有处定、非想非非想处定；出彼定后，入于灭尽定；从灭尽定出，再顺次入于初禅乃至第四禅。随后，便于此界证入无余依涅槃。
Tasmiṃ khaṇe samakasālā supupphitā ahesuṃ. Na kevalaṃ yamakasālāyeva supupphītā, atha kho dasasahassī lokadhātu cakkavāḷesu sālarukkhāpi pupphitā. Na sālarukkhāyeva supupphitā, atha kho yaṃ kiñci pupphupagaphalūpaga rukkhajātaṃ sabbampi pupphañca phalañca gaṇhi. Jalesu jalapadumāni thalesu thalapadumāni khandhesu khandhapadumāni sākhāsu sākhāpadumāni latāsu latāpadumāni ākāse olambapadumāni piṭṭhipāsāṇe hinditvā satapattapadumāni supupphitāni ahesuṃ. Pathavito yāva brahmaloko tāva dasasahassi cakkavāḷā ekamālāguṇā viya ahesuṃ. Devā ākāsato dibbamandāravapāricchattakakoviḷārapupphāni ca candanacuṇṇāni ca samākiranti. Dibbaturiyasaṅgitiyo ca antalikkhe pavattanti. Anekāni acchariyasahassāni ahesuṃ. Evaṃ pūjāvisese pavattamāne paṭhamayāme subhaddaparibbājakaṃ vinetvā majjhimayāme dasasahassi lokadhātu devatānaṃ anusāsitvā pacchimayāmāvasāne paṭhamajjhānaṃ samāpajjitvā tato vuṭṭhāya dutiyajjhānaṃ catutthajjhānaṃ samāpajji. Tato vuṭṭhāya ākāsānañcāyatanaṃ viññāṇañcāyatanaṃ ākiñcaññāyatanaṃ nevasaññānāsaññāyatanaṃ samāpajjitvā tato vuṭṭhāya nirodhasamāpattiṃ samāpajji. Tato vuṭṭhāya paṭhamajjhānaṃ dutiyajjhānaṃ tatiyajjhānaṃ catutthajjhānañca samāpajji. Tato vuṭṭhāya etthantarato anupādisesanibbānadhātuyā parinibbāyi.
11破除了众生心底的大痴暗，犹如太阳般照耀，悲悯世间众生。
Mahāmohatamaṃ hantvā sattānaṃ hadayassitaṃ,
12如日照耀，悲悯世间，遍洒光明。
Ravīva jotamāno so lokassa anukampako;
13住世四十五个雨季，广作饶益众生之事，
Vassāni pañcatālīsaṃ katvā sattahitaṃ bahuṃ,
14而今犹如薪尽火灭，彼胜者已般涅槃。
Adhunā aggikkhandhova parinibbāyi so jino.
15当世尊入般涅槃时，天子毗首羯磨依如来身量，以众宝造上妙宝棺，复用净棉裹如来身，安置于宝棺中，注以香油，再覆以另一宝棺，更造众香木为荼毗之椁。诸天大多手持赤栴檀香片前来，欲举火焚化，火却不燃。何以故？因无畏长老大迦叶之故——未来之缘由，为诸天所深知所欣敬。此长老施德广大，天众无量，无能量其边际。是故，当诸天聚集之时，大迦叶长老于本族眷属中端坐，正观察彼与五百比丘共修圣道。直至该长老成就正法，火焰终未能焚燃如来之身。时长老携十三位随身比丘，偏袒一衣，与五百比丘同来，右绕宝棺三匝而礼敬，立于前方。尊者阿难亦默然侍立于旁，为礼佛足，舍下衣资，静肃来至此处。今我欲为最后示现，心怀虔仰，以触佛足而致敬意。
Evaṃ pana bhagavati parinibbute vissakammadevaputto tathāgatassa sarīrappamāṇaṃ varadoṇiṃ ratanehi māpetvā visuddhakappāsehi tathāgatassa sarīraṃ veṭhetvā ratanadoṇiyaṃ pakkhipitvā gandhatelehi pūretvā aparāya doṇiyā pidahitvā sabbagandhadārucitakaṃ katvā yebhuyyena devatāyo lohitacandanaghaṭikāyo ādāya citakāyaṃ pakkhipitvā aggiṃ gāhāpetuṃ nāsakkhiṃsu. Kasmā? Mahākassapattherassa anāgatattā. So āyasmā mahākassapatthero yebhuyyena bahunnaṃ devānaṃ piyo manāpo. Therassa hi dānaṃ datvā sagge nibbattānaṃ pamāṇo nāma natthi. Tasmā devatā tasmiṃ samāgame attano kulūpagattheraṃ adisvā amhākaṃ mahākassapatthero kuhinti olokento attano parivārehi pañcamattehi bhikkhusatehi saddhiṃ maggaṃ paṭipannoti ñatvā yāva thero imasmiṃ na sampatto citakaṃ tāva na pajjalatuti adhiṭṭhahiṃsu. Tasmiṃ kāle thero yebhuyyena terasadhutaṅgadharehi pañcamattehi bhikkhusatehi saddhiṃ āgantvā citakaṃ tikkhattuṃ padakkhiṇaṃ katvā pādapasse ṭhīto, bhante tumhākaṃ dassanatthāya ito kappasatasahassamatthake padumuttarasatthuno pādamule abhinīhārato paṭṭhāya avijahitvā āgato. Idāni me avasānadassananti pāde gahetvā vandituṃ adhiṭṭhāsi.
16大迦叶长老，为比丘僧团所尊崇围绕，
Mahākassapathero so bhikkhusaṅghapurakkhato;
17偏袒一肩，着衣已，高举合掌。
Ekaṃsaṃ cīvaraṃ katvā paggahetvāna añjaliṃ.
18右绕三匝后，立于足旁。
Padakkhiṇañca tikkhattuṃ katvā ṭhatvā padantike;
19他便决意：“愿胜者之足安立我顶！”
Patiṭṭhahantu sīse me jinapādeti’dhiṭṭhahi.
20决意之间，火葬堆与敷布俱裂。
Sahādhiṭṭhānaṃ citakā dussāni ca vibhindiya;
21此时，足迹显现，犹如明月浮出浓云。
Nikkhamiṃsu tadā pādā ghanamuttova candimā.
22双手捧起足迹，置于自己头顶。
Uho hatthehi paggayha ṭhapetvā attano sire;
23顶礼世尊的双足，请求宽恕后，心便释然安住。
Vanditvā satthuno pāde khamāpetvā visajjayī.
24犹如满月隐入云中，那时入于荼毗薪堆。
Puṇṇacando yathā abbhaṃ citakaṃ pāvisi tadā;
25大众见此稀有景象，喧哗纷然。
Idaṃ accherakaṃ disvā ravaṃ ravi mahājano.
26众人起身，面朝东方，如同向落日礼敬一般。
Uṭṭhahitvāna pācīnā vando atthaṅgato yathā;
27当火焰吞没双足之际，大众放声悲哭。
Pāde antaradhāyante arodiṃsu mahājanā.
28当时，末罗诸王说道：“我们当为世尊办理遗体火化事宜。”便穿上种种衣饰，环立守护。接着，诸王与众人开始设法点火。此时，帝释天王忆念：“待我般涅槃时，帝释天王将放出摩尼宝珠的光芒，以自出之火为我举办遗体火化；宝珠宝焰熄灭之后，众人才能点燃凡火。”如此领解世尊的教说后，便依次右绕，专心完成世尊遗体的火化。
Tadā mallarājāno bhagavato sarīrakiccaṃ karissāmāti vatvā nānāvatthābharaṇāni nivāsetvā parivārayiṃsu. Tato rājāno manussā ca aggiṃ dātuṃ ārahiṃsu. Tadā sakko? Mayi pana parinibbute sakko devarājā maṇijotirasaṃ pasāretvā nikkhantaagginā mama sarīrakiccaṃ karissati. Maṇiaggino avasāne manussā aggiṃ karissantiti. Evaṃ buddhavacanaṃ paribhāvetvā nikkhattuṃ padakkhiṇaṃ katvā bhagavato sarīrakiccaṃ katvā samantato uṭṭhahatuti adhiṭṭhahi.
29在那瞬间，香木堆自行燃起。世尊的遗体于烈火中焚烧，皮肤、肌肉、筋腱、骨骼乃至骨髓皆尽无余，所留下的舍利犹如茉莉花蕾与珍珠堆聚一般。
Tasmiṃ khaṇe sayameva citakaṃ aggi gaṇhi. Sarīraṃ pana bhagavato jhāyāmānaṃ chavicammamaṃsanahāruaṭṭhiaṭṭhimiñjaṃ asesetvā sumanamakuḷamuttārāsisadisameva dhātuyo avasesā ahesuṃ.
30即便在般涅槃时，世尊的全身亦无瑕疵。
Parinibbutakālepi sakalaṃ kalunaṃ ahu;
31悲恸巨大，犹如大地崩裂。
Paridevo mahā āsi mahī udriyanaṃ yathā.
32凭诸天之力，世尊的荼毗薪堆自燃。
Devatāyānubhāvena satthuno citako sayaṃ;
33刹那之间，烈焰自四面猛然腾起。
Tato ekappahārena pajjalittha samantato.
34无论是内层之衣，还是所有外覆之衣，
Yañca abbhantaraṃ dussaṃ yaṃ dussaṃ sabbabāhiraṃ
35于此诸衣之间，唯有两件不曾焚烧。
Dusse dveva na jhāyiṃsu tesaṃ dussānamantare;
36正如油灯熄灭时，既无烟痕也无余灰；
Yathā niruddhatelassa na masī na ca chārikā;
37同样，对于观想佛身者，佛陀的身相亦不显现。
Evamassa na dissati buddhagattassa jhāyato.
38其性如素馨花蕾般纯净，又如洗净的珍珠般光洁；
Sumanamakuḷasabhāvā ca dhotamuttābhameva ca;
39其余舍利皆呈金色光泽，熠熠生辉。
Suvaṇṇavaṇṇasaṃkāsā avasissaṃsu dhātuyo.
40四枚佛牙、顶髻骨、两根锁骨，以及七处骨节；
Dāṭhā catasso uṇhīsaṃ akkhakā dve ca sattimā;
41其余舍利并非分散不存，而是随处散布。
Na vikiṇṇā tato sesā vippakiṇṇāva dhātuyo.
42其界细微，大小犹如芥子。
Ahosi tanukā dhātu sāsapabījamattikā;
43中等之界，大小犹如碎米粒。
Dhātuyo majjhimā majjhebhinnataṇḍulamattikā.
44大界，大小犹如碎绿豆。
Dhātuyo mahati majjhe bhinnamuggappamāṇikā;
45由佛陀的加持威力，舍利显现为三种颜色。
Dhātuvaṇṇā tayo āsuṃ buddhādhiṭṭhānatejasā.
46尊者舍利弗有一位名为萨拉布的弟子，称为犀牛；
Sāriputtassa therassa sisso sarabhunāmako;
47他取来胜利者的颈骨舍利，如同从火葬堆中取出一般。
Ādāya jinagīvaṭṭhiṃ citakātova dhātu so.
48与千位弟子共聚于摩诃央伽那塔，
Saddhiṃ sissasahassena cetiye mahiyaṅgaṇe;
49建塔之后，牟尼便前往拘尸那罗。
Ṭhapetvā cetiyaṃ katvā kusināramagā muni.
50这位具足六神通、得大自在、安稳慈悲的牟尼，
Chaḷabhiñño vasippatto khemo kāruṇiko muni;
51他猛然犹如从火葬堆中取出左牙一般，决然执取。
Sahasā citakātova vāmadāṭhaṃ samaggahī.
52纵使从空中坠下，纵使离开栖身之堂，
Ākāsato patitvāpi nikkhamitvāpi sālato;
53她们从四面八方浮出水面，扑灭了熊熊烈火。
Samantatombumuggantvā nibbāpesuṃ jalānalaṃ.
54末罗族的众王与大众，以一切香之水，为彼沐浴。
Mallarājagaṇā sabbe sabbagandhodakena taṃ;
55他们熄灭了世间怙主、大仙的荼毗之火。
Citakaṃ lokanāthassa nibbāpesuṃ mahesino.
56如是，具足悲愍的正自觉者，在毗舍佉月满月的布萨日、火曜日，般涅槃。为饶益天与人，在双娑罗树间，荼毗堆持续了七天七夜。此后，在二十肘高的上方，又持续了七天七夜；直到火焰完全熄灭，又是七天七夜。
Evaṃ pana sabbaloke karuṇādhiko sammāsambuddho vesākhapuṇṇamuposathe aṅgāradivase parinibbuto. Devamanussānaṃ saṅgahakaraṇatthāya yamakasālānamantare citakaṃ sattarattindivaṃ vasī. Tato vīsaṃ hatthasatikassa upari sattarattindivaṃ vasi. Yāva aggiparinibbāpanaṃ sattarattindivaṃ hoti.
57此后七日间，拘尸那罗的诸摩罗王子以香木水浇淋香堆，欲使火熄灭。此时，从娑罗树中涌出水流，将香堆熄灭。他们便将十力者的舍利收入金函，安奉于本城集会堂中，四周架起矛栅、列置弓垣以为防护，并以舞蹈、歌唱、音乐、花香等作七日之殊胜供养。
Tato sattadivasāni kusinārāyaṃ mallarājaputtesu gandhodakena citakaṃ nibbāpayamānesu sālarukkhato udakadhārā nikkhamitvā citakaṃ nibbāpayiṃsu. Tato dasabalassa dhātuyo suvaṇṇacaṅgoṭake pakkhipitvā attano nagare santhāgāre ṭhapetvā sattipañjaraṃ katvā dhanupākārehi parikkhipāpetvā sattāhaṃ naccagītavāditagandhamālādīhi mallarājaputtā sakkāraṃ kariṃsu.
58那时，诸摩罗王将那壮丽如天宫般的集会堂，
Tato te mallarājāno rammaṃ devasabhopamaṃ;
59以种种方式庄严布置之后，便集会于其中。
Sabbathā maṇḍuyitvāna santhāgāraṃ tato pana.
60严饰道路，直至顶礼宝塔。
Maggaṃ alaṅkaritvāna yāva makuṭacetiyā;
61于象背上安置盛有舍利的金龛。
Hatthīkkhandhe ṭhapetvāna hemadoṇiṃ sadhātukaṃ.
62又以香等供养，作诸胜妙游戏。
Gandhādīhipi pūjetvā kīḷantā sādhukīḷitaṃ;
63进入城内，置身于雅致的会堂之中。
Pavesetvāna nagaraṃ santhāgāre manorame.
64于十地之上，将胜者舍利安奉于宝座；
Dasabhūmasmiṃ pallaṅke ṭhapetvā jinadhātuyo;
65那时，会堂四周高擎起华盖。
Ussayuṃ te tadā chatte santhāgārasamantato.
66以象军包围，再以马军，再以战车；
Hatthīhi parikkhipāpesuṃ tato asse tato rathe,
67彼此环绕之后，便出步兵，便张弓弩；
Añño’ññaṃ parivāretvā tato yodhe tato dhanu;
68如是，他们将欲军展布四方，周遍一由旬。
Iti parikkhipāpesuṃ samantā yojanaṃ kamā,
69那时，他们以舞蹈、歌唱与演奏作供养。
Tadā naccehi gītehi vāditehi ca pūjayuṃ.)
71般涅槃事竟。
Parinibbānakathā samattā.
70其后，阿阇世王听闻世尊般涅槃的消息，便遣使至拘尸那罗的末罗族人处，传话说：“我亦是刹帝利，世尊亦是刹帝利，我理应为导师的舍利建造塔庙并举行大供养。”同样地，毗舍离的离车王族、迦毗罗卫城的释迦王族、阿罗罗卡婆的布罗族、罗摩村的拘利族，也纷纷遣使传话。于是，众人聚集一处，与拘尸那罗的末罗族人发生争执。有位名叫陀罗那的婆罗门对众人说：“诸位莫起怨恨纷争，我们共同的导师向来教导宽容。” 就这样，为了这位常行忍辱的导师之舍利，他们并未让纷争与战乱生起。
Tato bhagavato parinibbutabhāvaṃ sutvā ajātasattu mahārājā kosinārakānaṃ mallānaṃ sāsanaṃ pesesi. Ahampi khattiyo bhagavāpi khattiyo satthuno sarīradhātunaṃ thūpañca mahañca karomīti. Teneva upāyena vesāliyaṃ licchavirājāno ca kapilavatthumhi sakyarājāno ca allakappake bulayo ca rāmagāmake koḷiyā ca veṭhadīpake brāhmaṇo ca pāvāyaṃ pāveyyakā ca sāsanaṃ pesetvā sabbe ekato hutvā kosinārakehi saddhiṃ vivādaṃ uppādesuṃ. Tesaṃ pana ācariyo droṇabrāhmaṇo nāma. So tesaṃ? Mā bhonto viggahavivādaṃ karotha, amhākaṃ bhagavā khantivādīyevāti vatvā tādisassa ca khantimettānuddayasampannassa sarīrabhāge kalahaṃ kātuṃ ayuttanti āha.
71阿阇世王与离车族的诸位君王，
(Rājā ajātasattu ca licchavī ca narādhipā;
72释迦族、阿罗罗迦族、拘利族与罗摩伽摩人，
Sakyā ca allakappā ca koḷiyāpi ca rāmake.
73毗提诃岛的婆罗门与波婆城的末罗族，
Brāhmaṇo veṭhadīpo ca mallapāveyyakāpi ca;
74末罗族人为争夺舍利而彼此纷争。
Mallā ca dhātu atthāya aññamaññaṃ vivādayuṃ.
75那时，婆罗门多诺这样说道：
Evaṃ sante tadā doṇo brāhmaṇo etadabravī;
76“诸位贤者，请听我一言，此言既合利益，又契义理。”
Suṇantu bhonto me vācaṃ hitamatthupasaṃhitaṃ.
77于仙人时，有位忍辱论者——法护童子；
Khantivādī isikāle dhammapālakumārake;
78以及六牙本生、福力本生、瞻波本生、螺贝守护者本生。
Chaddante bhuridatte ca campeyye saṅkhapālake.
79大猕猴本生之时，我等世间导师；
Mahākapijātakāle amhākaṃ lokanāyako;
80于他人不生嗔恨，唯行忍辱，是名胜者。
Kopaṃ akatvā aññesu khantimeva akā jino.
81于好与坏、苦与乐、得与失、荣誉与毁辱，皆不起好恶分别；
Siṭṭhāsiṭṭhe sukhe dukkhe lābhālābhe yasāyase;
82具足如此寂静之相、善于忍辱的人，正是所论。
Tādī lakkhaṇasampanno khantivādesu kā kathā.
83如此，在你们的争论中相互攻击，这并非善事。
Evaṃ bhavataṃ vivāde sampahāro na sādhuko;
84愿一切众生和睦相处，同心合意，欢喜安乐。
Sabbeva sahitā hotha samaggā modamānakā.
85我们将如来舍利分作八份；
Tathāgatassa sārīraṃ aṭṭhabhāgaṃ karomase;
86愿舍利塔遍布四方，令大众欢喜净信。
Thūpā vitthāritā hontu pasannā hi bahujjanā.
87那么，婆罗门，你应当把它分成八份；
Tena hi vibhajehi tvaṃ aṭṭhabhāgantu brāhmaṇa;
88应广建塔庙，令大众欢喜净信；
Thūpā vitthāritā hontu pasannā hi bahujjanā.
89如此说完，婆罗门多努身为大众之长；
Evaṃ vutte tadā doṇo brāhmaṇo gaṇajeṭṭhako;
90他制作了一根金管，以此均分给诸王。
Suvaṇṇaṃ nāḷiṃ katvāna samaṃ bhājesi rājunaṃ.
91这全部成为十六份，尽是剩余的舍利。
Soḷasanāḷiyo āsuṃ sabbā tā sesadhātuyo;
92那时，每一城市的居民都分得两多那舍利。
Ekekapuravāsīnaṃ dve dve doṇo adā tadā.
93国王们取得舍利，满心欢喜踊跃；
Dhātuyo ca gahetvāna haṭṭhatuṭṭhā narādhipā;
94而后各自返回自己的国土，建造了佛塔。
Gantvā sake sake raṭṭhe cetiyāni akārayuṃ.
95香姓婆罗门取走那只罐子，造了一座罐塔。
Doṇo tumbaṃ gahetvāna kāresi tumbacetiyaṃ;
96莫里亚人心怀欢喜，建造了砖砌之塔。
Aṅgārathūpaṃ kāresuṃ moriyā haṭṭhamānasā.
97一颗佛牙在三十三天城，一颗在龙城；
Ekā dāṭhā tidasapure ekā nāgapure ahu;
98一颗在犍陀罗国，一颗在迦陵伽王处。
Ekā gandhāravisaye ekā kāliṅgarājino.)
99这里所说的“都那”是指谁？是指当时的众导师。他在分配舍利时，取了一颗右牙舍利，放在头巾中。那时，帝释天王心想：“今日谁能得到这颗右牙舍利？”看见它在头巾里。他取来宝箧，以隐身之身前往，将舍利带回忉利天宫，在髻宝塔处起造一由旬高的大塔，安奉其中。有人在右牙舍利的底部刮取少许，收作供养。至此，关于忉利天宫牙舍利的记述，应视为圆满。
Tattha doṇoti? Tadā gaṇācariyo. So dhātuyo vibhajanto ekaṃ dakkhiṇadāṭhādhātuṃ gahetvā veṭhantare ṭhapesi. Tadā sakko ajja dakkhiṇadāṭhādhātuṃ ko labhatīti cintetvā veṭhantare passi. So ratanacaṅgoṭakaṃ gahetvā adissamānakāyena gantvā dhātuṃ gahetvā tāvatiṃsabhavane cūḷāmaṇicetiya ekayojanubbedhaṃyeva mahantaṃ thūpaṃ katvā ṭhapesi. Ekaṃ dakkhiṇadaṭhādhātuṃ pādaggantare akkamitvā gaṇhi. Ettāvatā tāvatiṃsabhavanadantadhātukathā paripuṇṇā veditabbā.
100当时，有位叫嘉胜的龙王，闻知世尊般涅槃，心想：“今日我要去作最后的瞻礼。”他带着龙王盛大的财富来到拘尸那城，作了极大的供养，站在一旁，看见了放在足间的舍利，便以龙的通力取走，带回龙宫，安置在龙城中那座镶嵌宝石的塔里。这牙舍利呈铜色，那座塔建于迦叶王时代。尊者长老摩兴多罗也曾前往龙宫，取走右牙舍利，带到铜色洲，在塞鲁那城的葛利阿瓦山，于塞鲁那城山中建塔安置。
Tadā jayaseno nāma nāgarājā bhagavato parinibbutabhāvaṃ sutvā ajja pacchimadassanaṃ passissāmīti mahantaṃ nāgarājasampattiṃ gahetvā kusināraṃ gantvā mahāpūjaṃ katvā ekamantaṃ ṭhatvā pādaggantare ṭhitaṃ dhātuṃ disvā nāgeddhibalena gahetvā nāgabhavanaṃ netvā nāgapurassa majjhe ratanakhacite cetiye ṭhapesi. Taṃ tambapaṇṇiyaṃ kākavaṇṇatissarājakāle mahādevattherassa sisso mahindatthero nāma nāgabhavanaṃ gantvā dakkhiṇadāṭhaṃ gahetvā tambapaṇṇiyaṃ serunagaraṃ haritvā giriabhayassa serunagarapabbatantare cetiyaṃ kārāpetvā ṭhapesi.
101至此，关于龙宫牙舍利的记述已圆满，应当了知。
Ettāvatā nāgabhavanadantadhātukathā paripuṇṇā veditabbā.
102这里所说的“住在犍陀罗者”是什么意思呢？有一枚左牙舍利，名为都那的老师将其置于衣服间取走。那时，一位犍陀罗人，先前已得授记、已立下志愿，见到这枚放在衣服间的牙舍利后，以净信心取走该牙舍利，与犍陀罗大众一同返回本国，安置于塔园之中。
Tatrāyaṃ gandhāravāsinoti? Ekā vāmadāṭhā doṇo nāma ācariyo nivattha vatthantare ṭhapetvā gaṇhi. Tadā eko gandhāravāsī pubbe laddhabyākaraṇo katābhinīhāro vatthantare ṭhatapidantadhātuṃ disvā kusalacittena tato dantadhātuṃ gahetvā gandhāravāsikehi saddhiṃ attano raṭṭhaṃ gantvā cetiyavane ṭhapesi.
103有关左牙舍利的叙述，至此应知已告圆满。
Ettāvatā vāmadantadhātukathā paripuṇṇā veditabbā.
104其中，下方的左牙舍利：舍利弗长老的弟子，名叫柯摩的牟尼，犹如从网中跃出一般，取得左犬齿，带着它前往迦陵伽城，来到梵授王面前，展示牙舍利后，说：“大王，这枚左牙舍利，是世尊在此赡部洲，为窟颈相续的诸天与人作利益之后……”
Tattha adho vāmadantadhātuṃ sāriputtattherassa sisso khemo nāma muni jālacitakatova uppatitvā vāmadāṭhaṃ gahetvā kāliṅgapuraṃ netvā brahmadattassa rañño samīpaṃ gantvā dantadhātuṃ dassetvā? Mahārāja vāmadantadhātuṃ bhagavā tameva imasmiṃ jambudīpe yāva guhasīvaparamparā devamanussānaṃ atthaṃ karitvā pariyosāne guhasīvarañño pāhessatīti (nīyādetuṃ) āhāti nīyyādesi.
105后来，赫摩摩罗公主与丹塔王子扮作婆罗门，携带佛牙舍利出逃，告知商人后乘船急行，并恭敬地作了对诸龙与妙翅鸟的大供养。他们次第前进，到达阎浮拘罗港，依一位婆罗门长者指示的路线来到阿努罗陀补罗城。他们询问吉提斯利弥伽王的消息，得知国王年仅九岁，已安住于三皈依，正得安乐。于是前去参见云山长老，顶礼后坐于一旁，述说了带着佛牙舍利从羯陵伽国前来的经过。大众闻讯欢喜，联络并整饬大寺，将世尊的佛牙舍利奉迎供养，并派遣一位比丘向国王禀报此事。国王听闻后满心欢悦，显现出如转轮圣王般的威严，亲自审视佛牙的神奇，并以恭敬心作种种庄严供养。以此方式，当日的供养即达九十万之巨。
Aparabhāge hemamālā rājakaññā dantakumārena saddhiṃ brāhmaṇavesaṃ gahetvā dantadhātuṃ ādāya palāyitvā vāṇije ārocetvā nāvā vegena gantvā ceva nāgasupaṇṇehi mahantaṃ pūjaṃ kāretvā anukkamenāgantvā jambukoḷapaṭṭanaṃ patvā dijavarassa ācikkhitamaggena anurādhapuraṃ patvā kittissirimeghassa pavattiṃ pucchitvā navavassaāyusamāno tīsu saraṇesu pasannabhāvaṃ sutvā meghagiri mahātherassa santikaṃ gantvā vanditvā ekamantaṃ nisīditvā dantadhātuṃ jambudīpato gahetvā āgatabhāvaṃ ārocetvā dassesi. Disvā ca pana pītiyā phuṭo ubhinnampi saṅgahaṃ katvā mahāvihāraṃ alaṅkāretvā jinadantadhātuṃ ṭhapetvā ekaṃ bhikkhuṃ pesetvā taṃ pavattiṃ rañño ārocāpesi. Taṃ sutvā rājā pītipāmojjo cakkavattissa sirisampatto daḷiddo viya tassa pāṭihāriyaṃ disvā vīmaṃsitvā nikkaṅkho hutvā sakalalaṅkādīpena pūjesi. Etena nayena pūjaṃ katvā ekadivaseneva navalakkhaṃ pūjesi.
106锡兰人带来了许多宝物，
Sīhaḷindo ubhinnampi bahūni ratanāni ca;
107又对村邑的首领们施以恩惠，并行和合供养。
Gāme ca issare ceva datvāna saṅgahaṃ akā.
108至此，下牙骨舍利之事，应知已解说圆满。
Ettāvatā adhodāṭhādhātukathā paripuṇṇā veditabbā.
109四十颗齐整的牙齿，以及头发、体毛等一切，被天人们带往一个个世界，辗转相续。
Cattālīsa samā dantā kesā lomā ca sabbaso devā hariṃsu ekekaṃ cakkavāḷaparamparā.
110其中所言“四十颗齐整的牙齿”是何意？当知：其余的牙齿、头发、体毛、指甲等一切，在我般涅槃时未被烧毁，而是被取出安立空中；每一根头发、体毛、指甲、牙齿舍利，皆被带往各个世界辗转供养，并建造塔庙，为天人与世人作利益。如是发愿。因此，从般涅槃时起，直至遗体销尽，六色须毛依然色泽鲜明，未曾减损。即便婆罗门法士在解说舍利分配时，亦知这些舍利遍布于池沼、居所、经行处，犹如从地涌出一般。其时，帝释天见此人护持圣迹，忧虑若任其流转或湮没，圣迹将遭毁坏，便化作琴师，手持琴来到他面前，以解其忧。此人遂舍弃天帝之形，披上琴师衣，立于一旁，弹琴唱颂神曲，发出种种赞歌。宣说此法者，断世间毁谤之语；若有人因贪欲而坏他正法，即为恶人。此义《天鹅王本生经》曾有明示：所获极为难得。听闻此言，婆罗门琴师自觉心意已决，便解除忧愁，起身邀请众人，观见诸佛身舍利聚合，如同骨骸聚合之状。思惟已，即奉舍利入于烈火堆中，安置于舍利塔内。摩里亚人持火，所造之塔名为“火舍利塔”。
Tatra vacane, cattālīsa samā dantāti? Sesadantā ca kesā ca lomā ca nakhā ca sabbasopi mayi parinibbuta-kāle mā ḍayhantu luñcitvā ākāse patiṭṭhantu ekekacakkavāḷañca ekekakesalomanakhadantadhātuparamparā netvā cetiyaṃ kāretvāna devamanussānaṃ atthaṃ karotuti adhiṭṭhahi. Tasmā parinibbutakālato yāva sarīraṃ na ḍayhati tāva chabbaṇṇarasmiyo lomadhātu na pajahati. Doṇabrāhmaṇopi dhātuvibhajanāvasāne veṭhantare ca nivāsanantare ca pādaggantare ca dhātunaṃ vinaṭṭhabhāvaṃ ñatvā pathaviyaṃ uttānakoyevajāto. Tadā sakko devarājā disvā ayaṃ deṇācariyo dhātu atthāya anuparivattetvā vināsaṃ pāpuṇeyya ahaṃ vīṇācariyavesaṃ gahetvā tassa santikaṃ gantvā sokaṃ vinodessāmīti sakkarūpaṃ jahitvā vīṇācariyavesaṃ gahetvā tassa santikaṃ gantvā ekamantaṃ ṭhito dibbagītaṃ gāyitvā vīṇaṃ vādento nānappakāraṃ udānesi. Yaṃ dhammametaṃ purisassa vādaṃ chindissāmīti vatvā kathāya sotunaṃ lobhaṃ parassa atthaṃ vināsetvā atilobhena puriso pāpako hotīti. Haṃsarājajātakaṃ dīpetvā yaṃ laddhaṃ taṃ suladdhanti āha. Taṃ sutvā doṇo ayaṃ vīṇācariyo mayhaṃ thenabhāvaṃ aññāsīti sokaṃ vinodetvā uṭṭhāya āvajjamāno tumbaṃ disvā yena bhagavato sarīradhātuyo mitā sopi dhātugatikova. Idaṃ thūpaṃ karissāmīti cintetvā tumbaṃ gahetvāna cetiye ṭhapesi. Moriyā aṅgāraṃ gahetvā aṅgāracetiyaṃ nāma kāresuṃ.
111于迦毗罗卫城中，大众皆具正见；
(Nagare kapilavatthumhi sammādiṭṭhi bahujjano;
112于此处建起了以珍宝所成的身舍利塔；
Tattha sārīrikaṃ thūpaṃ akāsi ratanāmayaṃ.
113在可爱的阿拉伽城中，安奉了佛陀舍利；
Nagare allake ramme buddhadhātu patiṭṭhiya;
114用绿豆色的石料建起了一座安奉舍利的塔。
Silāya muggavaṇṇāya thūpaṃ sadhātukaṃ akā.
115众生安住于此世间，各各依托于色身；
Jano pāveyyaraṭṭhasmiṃ patiṭṭhiya sārīrikaṃ;
116以宝珠般色泽的石料，建起了那座应受礼敬的塔庙。
Silāya maṇivaṇṇāya pāveyyaṃ cetiyaṃ akā.
117袈裟、钵与杖，人们都不作恭敬；
Cīvaraṃ pattadaṇḍañca madhurāyaṃ apūjayuṃ;
118大众却对草屋中的衣着加以恭敬供养。
Nivāsanaṃ kusaghare pūjayiṃsu mahājanā.
119在迦毗罗卫与拘萨罗，人们恭敬羊毛敷具与头发蓬乱的苦行者；
Paccattharaṇaṃ kapile uṇṇalomañca kosale;
120在华氏城，他们供养了水罐与腰带。
Pūjesuṃ pāṭaliputte karakaṃ kāyabandhanaṃ.
121在阿槃提国供养坐具，在瞻波城供养浴衣；
Nisīdanaṃ avantisu campāyaṃ’dakasāṭakaṃ;
122在天臂城供养敷具，在毗提诃国供养滤水囊。
Devaraṭṭhe attharaṇaṃ videhe parissāvanaṃ.
123在针筒村与因陀罗的故乡，皆未作供养；
Vāsi-sūcigharañcāpi indapatthe apūjayuṃ;
124最胜足迹留于石山，其余器物置于边界附近。
Pāsāṇake padaṃ seṭṭhaṃ bhaṇḍasesaṃ parantake.
125那时，人们将舍利分作八斛，为之建塔。
Mahiṃsu manujā dhātuṃ aṭṭhadoṇamitaṃ tadā;
126这些界，已由世间怙主、天人师所详尽阐明。
Dhātu vitthāritā āsi lokanāthassa satthuno).
127那些国王各自取回所得舍利，带回自己的都城，建起塔庙，举行了盛大的供养。具眼者世尊的舍利约八斗之量，以一百二十八支金筒盛奉。导师则于北阿沙陀星宿时入母胎结生，于毗舍佉星宿时出胎降诞，于北阿沙陀星宿时出家遁世，于毗舍佉星宿时成正觉，于北阿沙陀星宿时转法轮，并示现双神变，于阿沙陀星宿时自天降下，于毗舍佉星宿时证入涅槃。大迦叶尊者和阿那律尊者两位大长老，亦恭敬奉安舍利，广兴供养。
Te pana rājāno hi attanoladdhadhātuṃ gahetvā sakasakanagaraṃ gantvā cetiyaṃ kārāpetvā mahantaṃ pūjāvidhānaṃ kariṃsu. Cakkhumantassa bhagavato sarīradhātu aṭṭhadoṇamattaṃ suvaṇṇanāḷiyā ekasataaṭṭhavīsatināḷikā ahosi? Satthā pana uttarāsāḷhanakkhattena mātukucchiyaṃ paṭisandhiṃ gaṇhi. Visākhanakkhattena mātukucchito nikkhami. Uttarāsāḷhanakkhattena mahābhinikkhamanaṃ nikkhami. Visākhanakkhattena buddho ahosi. Uttarāsāḷhanakkhattena dhammacakkaṃ pavattesi. Teneva yamakapāṭihāriyaṃ akāsi. Assayujanakkhattena devorohaṇaṃ akāsi. Visākhanakkhattena parinibbāyi. Mahākassapattherā ca anuruddhatthero ca dve mahātherā bhagavato sarīradhātuyo vissajjāpetvā adaṃsu.
128那些国王得到世尊的舍利后，作了长达七年、七月、七日的隆重供养。供养结束时，有持邪见之人想：“沙门乔达摩已般涅槃，我们竟为了他的舍利，空耗寿命来作供养。”于是对正自觉者生起嗔怨。帝释天察知此事后，便去见大迦叶尊者们，告知：“尊者，这些人对世尊心怀恶意，死后将堕无间地狱。未来将有许多邪见者成为弑亲的国王。舍利今日恐将遭到焚毁。”长老深思之后，予以观照。
Tesaṃ rājunaṃ bhagavato sarīradhātuṃ labhitvā sattadivasasattamāsādhikāni sattavassāni mahārahaṃ pūjaṃ katvā gatakāle micchādiṭṭhikamanussā? Samaṇo gotamo parinibbuto. Tassa dhātu atthāya amhākaṃ jīvitakappanaṃ nāsetvā pūjaṃ karotī’ti sammāsambuddhe padussanti. Sakko āvajjento taṃ kāraṇaṃ ñatvā mahākassapattherassa ārocesi;’bhante micchādiṭṭhikā manussā bhagavati paduṭṭhacittena ito cutā avīcinirayaṃ uppajjanti. Bahutarā anāgate micchādiṭṭhikā mātupitughātakā rājāno bhavissanti. Ajjeva dhātuyo nidahituṃ vaṭṭatī’ti thero vicāretvā addasa.
129于长时中担负无量法义，心无退怯，为利益余众，留下舍利，而后入于死魔之口。他成就菩提智、种种殊胜力，觉证诸波罗蜜，度越无量劫数，超脱世间，速登圣道，证得无上清凉，越渡生死彼岸，净尽一切忍辱难行之处。
Anantamatthaṃ dharamānakāle katvāna sattānamalīnacitto sesānamatthāya sarīradhātuṃ ṭhapetva so maccumukhaṃ upeto. (Katvā yo bodhiñāṇaṃ vividhabalavaraṃ bujjhituṃ pāramīyo vatvā saṅkheyyapuṇṇe aparimitabhave uttaritvā sumuttaṃ. Ārohitvāna sīghaṃ ariyasivapadaṃ accutaṃ sītibhāvaṃ patto so jātipāraṃ nikhilapadahanaṃ dukkaraṃ kārayitvā.
130大迦叶长老见舍利将遭厄难，便对王说：
Dhātvantarāyaṃ disvāna thero kassapasavhayo;
131“请王兴建塔庙，安奉一切舍利。”
Nidhānaṃ sabbadhātunaṃ karohītyāha bhūpatiṃ.
132王闻已，心生欢喜，称“善哉”。
Sādhūti so paṭissutvā māgadho tuṭṭhamānaso;
133他令于各处建造舍利塔，并安置法轮等。
Dhātunidhānaṃ kāresi sabbattha vattitādiya.
134建造完毕后，国王即向迦叶王禀告。
Kārāpetvāna so rājā kassapassa nivedayī;
135长老取来舍利，洞见其中因缘。
Dhātuyo āharī thero idaṃ kāraṇamaddasa.
136罗摩村中，龙众守护舍利。
Bhujaṅgā parigaṇhiṃsu rāmagāmamhi dhātuyo;
137未来，在楞伽岛的佛塔中，将安奉这些舍利。
Cetiye dhārayissanti laṅkādīpe anāgate.
138安置好这些舍利后，迦叶长老便离去了。
Tā dhātuyo ṭhapetvāna thero kassapasavhayo;
139当时，未生怨王献上了佛舍利。
Rañño ajātasattussa adāsi dhātuyo tadā.
140他在宫中建造了六千四百座小塔。
Gehe cūpakaraṇāni catusaṭṭhisatāni so;
141国王将所有这些佛舍利安奉于其中。
Abbhantare ṭhapesi rājā sabbā tā buddhadhātuyo.
142那舍利塔顶端，涂以洁白的乳钵状灰泥，形如小壶；
Karaṇḍāsīti saṃkiṇṇaṃ cetiyāsītilaṅkataṃ;
143宫中处处涂覆，广如佛塔园。
Gehe bahusamākiṇṇaṃ thūpārāmappamāṇakaṃ.
144完成所有工程后，便在那里撒上细沙。
Kāretvā sabbakaraṇaṃ vālikaṃ okirī tahiṃ;
145种种鲜花成千上万，种种妙香一同撒落。
Nānāpupphasahassāni nānā gandhaṃ samākiri.
146有八十位长老的形象，以及八百轮相。
Asītitherarūpāni aṭṭhacakkasatāni ca;
147净饭王的容貌，以及摩耶夫人、摩诃波阇波提等人的容貌。
Suddhodhanassa rūpampi māyāpajāpatādinaṃ.
148所有这些形象，都作得如同黄金一般灿烂；
Sabbāni tāni rūpāni suvaṇṇasseva kārayi;
149大地之君升起了五百华盖与幢幡。
Pañca chattadhajasate ussāpesi mahīpatī.
150黄金制成的罐与宝石制成的罐中，
Jātarūpamaye kumbhe kumbhe ca ratanāmaye;
151于四面八方密密安置，各各皆以五百数计。
Pañca pañca sateyeva ṭhapāpesi samantato.
152头骨由纯金打造而成，并呈显银色光泽；
Sovaṇṇanikkhamayena ca kapāle rajatāmaye;
153他以香涂身，犹如点燃灯芯，辉光映耀。
Puresi gandhatelassa jālāpetvā padīpake.
154国王令五百、五百之数，各各安置妥当。
Pañca pañca sateyeva ṭhapāpesi disampati;
155大牟尼决意道：“就这样伫立，莫移动。”
Ime tatheva tiṭṭhanta adhiṭṭhāsi mahāmuni.
156法被详尽开演时，未来将生起法之忧伤。
Vitthāritā dhammāsoko bhavissati anāgate;
157大智慧者以文字，令刻于金板之上。
Akkhare soṇṇapattamhi chindāpesi mahāmatī.
158巧妙构思已毕，造作舍利室周遭一切庄严。
Pakappitvā visukammaṃ dhātugabbhasamantato;
159借风力推动，使其如机械般运转。
Vātavegena yāyantaṃ yantarūpamakārayī.
160砌筑石墙围绕，叠石密覆而封固。
Katvā silāparikkhepaṃ pidahitvā silāhi taṃ;
161于其上建造佛塔，平整如石塔一般。
Tassūpari karī thūpaṃ samaṃ pāsāṇathūpiyaṃ.)
164舍利安置事竟。
Dhātunidhānakathā samattā.
162如是，为令圣者众心生净信而作此《舍利传》；此乃关于如来般涅槃的篇章，名为“第二章”。
Iti ariyajanappasādanatthāya kate dhātuvaṃse tathāgatassa parinibbutādhikāro nāma dutiyo paricchedo.