24. 第二十四章
1第二十四章
24. Catuvīsatimo paricchedo
2缘之解说
Paccayaniddeso
1395一三九五。
1395.
2依于哪些缘法之力，这些（法）成为有缘？
Yesaṃ paccayadhammānaṃ, vasā sappaccayā ime;
3从今以后，我将为你们开示那些法及那些缘。
Dhammā te paccaye cāhaṃ, dassayissāmito paraṃ.
4什么是缘？即：因缘、所缘缘、增上缘、无间缘、等无间缘、俱生缘、相互缘、依止缘、亲依止缘、前生缘、后生缘、修习缘、业缘、异熟缘、食缘、根缘、禅那缘、道缘、相应缘、不相应缘、有缘、无有缘、离去缘、不离去缘，如此共二十四种。
Katame paccayāti? Vuccate – hetārammaṇādhipatianantarasamanantarasahajāta- aññamaññanissayūpanissayapurejātapacchājātāsevanakammavipākāhārindriya- jhānamaggasampayuttavippayuttaatthinatthivigatāvigatavasena catuvīsatividhā honti.
5其中，因缘：贪、嗔、痴、无贪、无嗔、无痴，此六法为因缘。所缘缘：缘取任何世间或出世间的法，而有任何心法、心所法生起，那些诸法对那些诸法，即以所缘缘为缘。
Tattha hetupaccayoti lobho doso moho alobho adoso amohoti ime cha dhammā hetupaccayā. Ārammaṇapaccayoti sabbalokiyalokuttaraṃ yaṃ yaṃ dhammaṃ ārabbha ye ye dhammā uppajjanti cittacetasikā dhammā, te te dhammā tesaṃ tesaṃ dhammānaṃ ārammaṇapaccayena paccayo.
6增上缘：此处有俱生增上与所缘增上两种。其中，俱生增上依欲、心、精进、观而有四种；所缘增上，则除了忧、疑、掉举、唯作无记、不善异熟，以及不可意之色外，其余一切皆是。无间缘：即无间灭去的心与心所法。等无间缘也是如此。
Adhipatipaccayoti ettha sahajātādhipatiārammaṇādhipativasena duvidho. Tattha sahajātādhipati chandacittavīriyavīmaṃsāvasena catubbidho, ārammaṇādhipati pana domanassavicikicchuddhaccakiriyābyākatākusalavipāke ca aniṭṭhasammatañca rūpaṃ ṭhapetvā avasesaṃ. Anantarapaccayoti anantaraniruddhā cittacetasikā dhammā. Tathā samanantarapaccayopi.
7俱生缘：心、心所，以及四大种与心所依处。相互缘也是如此。依止缘：依处色、四大种，以及心、心所。亲依止缘：有所缘亲依止、无间亲依止、本性亲依止三种。其中，所缘亲依止即是所缘增上；无间亲依止即是无间缘；本性亲依止则如身乐、身苦、时节、食物、坐卧处、人，以及信、戒、闻、施、慧、贪、嗔、痴等。
Sahajātapaccayoti cittacetasikā, mahābhūtā ceva hadayavatthu ca. Tathā aññamaññapaccayopi. Nissayapaccayoti vatthurūpāni ceva mahābhūtā, cittacetasikā ca. Upanissayapaccayoti ārammaṇānantarapakatūpanissayavasena tividho. Tattha ārammaṇūpanissayo ārammaṇādhipatiyeva, anantarūpanissayo pana anantarapaccayova, pakatūpanissayo pana kāyikasukhadukkhautubhojanasenāsanapuggalā saddhāsīlasutacāgapaññārāgadosamohādayo ca.
8前生缘：分为依处前生与所缘前生两种。其中，依处前生指依处色；所缘前生指现在色等。后生缘：指心与心所。修习缘：除了二转向心之外，唯是世间的善法、不善法及唯作无记法。
Purejātapaccayoti vatthārammaṇavasena duvidho. Tattha vatthupurejāto nāma vatthurūpāni, ārammaṇapurejāto nāma paccuppannarūpādīneva. Pacchājātapaccayoti cittacetasikā ca. Āsevanapaccayoti ṭhapetvā āvajjanadvayaṃ lokiyakusalākusalakiriyābyākatā dhammāva.
9业缘：分为俱生与异刹那两种。其中，俱生业缘唯指世间与出世间法；异刹那业缘则指有漏善思、不善思，而无漏善思仅在无间之后成为自身异熟的缘。异熟缘：指异熟心与心所。食缘：有四种，即段食、触食、思食、识食。
Kammapaccayoti sahajātanānakkhaṇikavasena duvidho. Tattha sahajātā lokiyalokuttarā eva, nānakkhaṇikā pana sāsavakusalākusalacetanā, anāsavakusalacetanā anantarameva attano vipākassa paccayo hoti. Vipākapaccayoti vipākacittacetasikā. Āhārapaccayoti kabaḷīkārāhāraphassacetanāviññāṇavasena catubbidho.
10根缘：眼根、耳根、鼻根、舌根、身根、女根、男根、意根、命根、乐根、苦根、喜根、忧根、舍根、信根、精进根、念根、定根、慧根、未知当知根、已知根、具知根，共计二十二根。其中，除去女根和男根，则为二十根。禅那缘：有寻、伺、喜、乐、心一境性五种。道缘：有正见、正思惟、正精进、正念、正定、正语、正业、正命、邪见九种。
Indriyapaccayoti rūpasattakamanajīvitasukhadukkhasomanassadomanassaupekkhāsaddhāvīriya- satisamādhipaññāanaññātaññassāmītindriyaaññindriyaaññatāvindriyānīti vīsatindriyāni, tesu itthindriyapurisindriyāni vajjetvā vīsatindriyāni honti. Jhānapaccayoti vitakkavicārapītisukhacittekaggatāvasena pañcavidho. Maggapaccayoti diṭṭhisaṅkappavāyāmasatisamādhivācākammantājīvamicchādiṭṭhivasena navavidho.
11相应缘，即是心与心所。不相应缘，即依处前生与后生的心、心所。有缘，即命根、段食、所缘前生，以及在依止缘中所述的法。无有缘，即是无间缘；离去缘也是如此。不离去缘，即是有缘。这便是所谓的二十四种缘。
Sampayuttapaccayoti cittacetasikāva. Vippayuttapaccayoti vatthupurejātāni ceva pacchājātā cittacetasikā ca. Atthipaccayoti jīvitindriyakabaḷīkāraāhāraārammaṇapurejātāni ceva nissayapaccaye vuttadhammāpi ca. Natthipaccayoti anantarapaccayova. Tathā vigatapaccayo ca. Avigatapaccayoti atthipaccayova. Evamime catuvīsati paccayā nāma.
12在此，色对色以几种方式为缘？如其所应，以俱生、相互、依止、食、根、有、不离去七种方式为缘。
Ettha pana katihākārehi rūpaṃ rūpassa paccayo hotīti? Yathārahaṃ sahajātaaññamaññanissayāhārindriyaatthiavigatavasena sattadhā paccayo hoti.
13色对非色，如其所应，以所缘、增上、俱生、相互、依止、亲依止、前生、根、不相应、有、不离去十一种方式为缘。
Rūpaṃ arūpassa yathārahaṃ ārammaṇādhipatisahajātaaññamaññanissayūpanissayapurejātindriyavippa- yuttaatthiavigatavasena ekādasahi ākārehi paccayo hoti.
14色对非色[之法]而言，则无[色]。
Rūpaṃ rūpārūpassāti natthi.
1396一三九六。
1396.
16色法于色法有七种，它以十一种[方式]而存在；
Sattadhā rūpaṃ rūpassa, bhavatekādasehi taṃ;
17对名法为缘，对混合者则非缘。
Paccayo nāmadhammassa, missakassa na kiñci tu.
18非色对于非色，如其所应，以因、所缘、增上、无间、等无间、俱生、相互、依止、亲依止、修习、业、异熟、食、根、禅那、道、相应、有、无有、离去、不离去这二十一种方式为缘。
Arūpaṃ arūpassa yathārahaṃ hetārammaṇādhipatianantarasamanantarasahajātaaññamaññanissayūpanissayā- sevanakammavipākāhārindriyajhānamaggasampayuttaatthinatthivigatāvigata- vasena ekavīsatidhā paccayo hoti.
19非色对于色，如其所应，以因、增上、俱生、相互、依止、后生、业、异熟、食、根、禅那、道、不相应、有、不离去这十五种方式为缘。
Arūpaṃrūpassa yathārahaṃ hetādhipatisahajātaaññamaññanissayapacchājātakammavipākāhārindriya- jhānamaggavippayuttaatthiavigatavasena pannarasadhā paccayo hoti.
20非色对于色及非色，如其所应，以因、增上、俱生、相互、依止、业、异熟、食、根、禅那、道、有、不离去这十三种方式为缘。
Arūpaṃ rūpārūpassa yathārahaṃ hetādhipatisahajātaaññamaññanissayakammavipākāhārindriyajhānamagga- atthiavigatavasena terasadhā paccayo hoti.
1397一三九七。
1397.
22名对自类，以二十一种方式为缘。
Ekavīsatidhā nāmaṃ, paccayo bhavatattano;
23它于色有十五种，于两者则有十三种。
Tipañcahi taṃ rūpassa, ubhinnaṃ terasadhā pana.
24色非色对于色，随其所应，以俱生、依止、有、不离去四种方式为缘。
Rūpārūpaṃ rūpassa yathārahaṃ sahajātanissayaatthiavigatavasena catudhā paccayo hoti.
25色非色对于非色，随其所应，以俱生、相互、依止、根、有、不离去六种方式为缘。
Rūpārūpaṃ arūpassa yathārahaṃ sahajātaaññamaññanissayindriyaatthiavigatavasena chadhā paccayo hoti.
26所谓“色非色”，于色法则无。
Rūpārūpaṃ rūpassāti natthi.
1398
1398.
28二者于色法，有四种缘；
Ubhopi rūpadhammassa, catudhā honti paccayā;
29于名法有六种，于混合者则无任何。
Chabbidhā nāmadhammassa, missakassa na kiñci tu.
30在这些缘中，哪些属于色法，哪些属于非色法，哪些属于色与非色混合？前生缘唯是色法；因缘、无间缘、等无间缘、后生缘、修习缘、业缘、异熟缘、禅那缘、道缘、相应缘、无有缘、离去缘这十二种缘唯是非色法；其余十一种缘，当知为色与非色混合。
Etesu pana paccayesu kati rūpā, kati arūpā, katimissakāti? Purejātapaccayo eko rūpadhammova, hetuanantarasamanantarapacchājātāsevanakammavipākajhānamaggasampayuttanatthi- vigatānaṃ vasena dvādasa paccayā arūpadhammāva, sesā pana ekādasa paccayā rūpārūpamissakāti veditabbā.
31又依时而论：因缘、俱生缘、相互缘、依止缘、前生缘、后生缘、异熟缘、食缘、根缘、禅那缘、道缘、相应缘、不相应缘、有缘、不离去缘这十五种缘，唯属现在。无间缘、等无间缘、修习缘、无有缘、离去缘唯属过去；业缘或属过去，或属现在；所缘缘、增上缘、亲依止缘则通于三时，亦为离时。
Puna kālavasena hetusahajātaaññamaññanissayapurejātapacchājātavipākāhārindriyajhānamagga- sampayuttavippayuttaatthiavigatānaṃ vasena pannarasa paccayā paccuppannāva honti. Anantarasamanantarāsevananatthivigatapaccayā atītāva, kammapaccayo atīto vā hoti paccuppanno vā, ārammaṇādhipatiupanissayapaccayā pana tikālikā honti kālavinimuttā ca.
1399一三九九。
1399.
33于此处，十五种缘唯是现在；
Paccuppannāva hontettha,
34缘有十五种；
Paccayā dasa pañca ca;
35过去者唯五种与一。
Atītā eva pañceko,
36一种显示为二时者；
Dvekālikova dassito;
37三种则是三时者；
Tayo tikālikā ceva,
38亦有离于时间者。
Vinimuttāpi kālato.
39应知，所有这二十四缘，如其所应，依所缘、亲依止、业、有四种缘之力，皆摄于四种缘中。
Sabbe panime catuvīsati paccayā yathārahaṃ ārammaṇūpanissayakammaatthipaccayānaṃ vasena catūsu paccayesu saṅgahaṃ gacchantīti veditabbā.
42如是，《阿毗达摩入门》中名为“缘之解说”者
Iti abhidhammāvatāre paccayaniddeso nāma
43第二十四章。
Catuvīsatimo paricchedo.
44结语
Nigamanakathā
1400一四零零
1400.
41此《阿毗达摩入》殊胜而极为深奥。
Abhidhammāvatāroyaṃ, varo paramagambhīro;
42比丘若欲求敏锐智慧，则应当谛听。
Icchatā nipuṇaṃ buddhiṃ, bhikkhunā pana sotabbo.
1401一四〇一。
1401.
44为令善慧者思择而得觉悟，
Sumatimativicārabodhano,
45此能灭除疑惑与痴迷。
Vimativimohavināsano ayaṃ;
46能摧破恶慧、邪慧之大暗，
Kumatimatimahātamonāso,
47我许为能生妙慧之光。
Paṭumatibhāsakaro mato mayā.
1402一四〇二。
1402.
49由此，善慧者依名而思量，
Yato sumatinā mato nāmato,
50出于请求、出于恭敬、出于尊重而作；
Āyācitasammānato mānato;
51是故，我常造作令欢喜者，
Tato hi racito sadā tosadā,
52以阐明利益而为修习。
Mayā hitavibhāvanā bhāvanā.
1403一四〇三。
1403.
54于此，若见有任何于义、于文、于理不合或相违之处，
Atthato ganthato cāpi, yuttito cāpi ettha ca;
55即便些微，亦当如是观。
Ayuttaṃ vā viruddhaṃ vā, yadi dissati kiñcipi.
1404一四〇四
1404.
57智者当审察前后，反复思择；
Pubbāparaṃ viloketvā, vicāretvā punappunaṃ;
58有智者应摄持其善，不因过失而取。
Dhīmatā saṅgahetabbaṃ, gahetabbaṃ na dosato.
1405一四〇五。
1405.
60三种言语之趣向，亦有二种分歧；
Tividhā byappathānañhi, gatiyo dubbidhāpi ce;
61是故，智者应审察而了知。
Tasmā upaparikkhitvā, veditabbaṃ vibhāvinā.
1406一四〇六。
1406.
63不杂其他部派之见，清晰不紊；
Nikāyantaraladdhīhi, asammisso anākulo;
64依止于大寺住者的传承语脉。
Mahāvihāravāsīnaṃ, vācanāmagganissito.
1407一四〇七。
1407.
66因其兼具甜美音声，义理亦得阐明；
Madhurakkharasaṃyutto, attho yasmā pakāsito;
67是故，欲求利益之人，于此应当恭敬。
Tasmā hitatthakāmena, kātabbo ettha ādaro.
1408一四零八。
1408.
69我怀令正法久住之心而造此论，所获福德，
Saddhammaṭṭhitikāmena, karontena ca yaṃ mayā;
70愿诸众生由此获得安乐。
Puññamadhigataṃ tena, sukhaṃ pappontu pāṇino.
1409一四零九。
1409.
72愿此无诸障碍，如其所愿而成就；
Antarāyaṃ vinā cāyaṃ, yathāsiddhimupāgato;
73如是，诸善思愿，令众生悉得成就。
Tathā kalyāṇasaṅkappā, siddhiṃ gacchantu pāṇinaṃ.
1410
1410.
75男女大众群集，善家贵姓各不相杂；
Naranārigaṇākiṇṇe , asaṃkiṇṇakulākule;
76繁荣圆满，一切支分具足，水极澄净清凉。
Phīte sabbaṅgasampanne, supasannasitodake.
1411
1411.
78充满种种珍宝，各类店铺鳞次栉比；
Nānāratanasampuṇṇe, vividhāpaṇasaṅkaṭe;
79迦毗罗港城悦意可爱，有种种园林庄严。
Kāverapaṭṭane ramme, nānārāmopasobhite.
1412一四一二。
1412.
81以宛如盖拉瑟峰顶之殿堂而庄严；
Kelāsasikharākārapāsādapaṭimaṇḍite;
82由黑仆所建，美观悦目，令人欢喜。
Kārite kaṇhadāsena, dassanīye manorame.
1413一四一三
1413.
84在寺院中，有种种造型美妙的墙垣与门楼；
Vihāre vividhākāracārupākāragopure;
85在那里的东殿，我常居住。
Tattha pācīnapāsāde, mayā nivasatā sadā.
1414
1414.
87具足无减损、无粗恶，以戒等功德为庄严的善慧者，
Asallekhamasākhalye, sīlādiguṇasobhinā;
88此论由彼善慧者应请而善巧作成。
Ayaṃ sumatinā sādhu, yācitena kato satā.
1415
1415.
90愿诸天适时降雨，愿雨云普降甘霖；
Devā kālena vassantu, vassaṃ vassavalāhakā;
91愿诸王依法护持整个大地。
Pālayantu mahīpālā, dhammato sakalaṃ mahiṃ.
1416一四一六
1416.
93只要雪山最胜峰尚存世间，
Yāva tiṭṭhati lokasmiṃ, himavā pabbatuttamo;
94愿正法久住，如法王导师之所教。
Tāva tiṭṭhatu saddhammo, dhammarājassa satthunoti.
95此《阿毗达摩入》，乃住于蛇城、戒行具足的阿阇梨尊者佛授所造。
Uragapuranivasanena ācariyena bhadantabuddhadattena sīlācārasampannena kato abhidhammāvatāro nāmāyaṃ.
101《阿毗达摩入门》结束。
Abhidhammāvatāro niṭṭhito.
102礼敬彼世尊、阿拉汉、正自觉者
Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa