1. 蕴分别复注
1礼敬彼世尊、阿拉汉、正自觉者
Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa
2阿毗达摩藏中
Abhidhammapiṭake
3《分别论根本疏》
Vibhaṅga-mūlaṭīkā
4一、蕴分别
1. Khandhavibhaṅgo
1一、经分别的注释
1. Suttantabhājanīyavaṇṇanā
2“四谛见者”即：四谛被总集为“四谛”，见四谛者为“四谛见者”。虽然声闻和辟支佛也有四谛见，但世尊的四谛见是前所未有的，且在那里由于一切知智和在十力中达到自在，以及由于在他人相续中令其显现而极为显著，因此唯独世尊特别值得以“四谛见者”来称赞。“护者”即“庇护者”，他祝愿、希求所化导者的利益安乐，或者他烧尽他人相续中的烦恼过患，或者如“诸比丘，比丘应时时观察自己的成就”等所说，他请求种种利益行道，这是其含义。具足最上的心自在，或以功德超胜一切众生，故世尊被称为“护者”。在说明了“我当恭敬正法而作”这一值得听闻的理由后，为了劝导听闻，他说“你们当一心聆听”。或者，以此表明“我将深入古代注释的方法而作”，在说明了恭敬听闻的理由后，为了劝导于此，他说“你们当恭敬正法而聆听”。
Catusaccadasoti cattāri saccāni samāhaṭāni catusaccaṃ, catusaccaṃ passīti catusaccadaso. Satipi sāvakānaṃ paccekabuddhānañca catusaccadassanabhāve anaññapubbakattā bhagavato catusaccadassanassa tattha ca sabbaññutāya dasabalesu ca vasībhāvassa pattito parasantānesu ca pasāritabhāvena supākaṭattā bhagavāva visesena ‘‘catusaccadaso’’ti thomanaṃ arahatīti . Nāthatīti nātho, veneyyānaṃ hitasukhaṃ āsīsati pattheti, parasantānagataṃ vā kilesabyasanaṃ upatāpeti, ‘‘sādhu, bhikkhave, bhikkhu kālena kālaṃ attasampattiṃ paccavekkhitā’’tiādinā (a. ni. 8.7) vā taṃ taṃ hitapaṭipattiṃ yācatīti attho. Paramena cittissariyena samannāgato, sabbasatte vā guṇehi īsati abhibhavatīti paramissaro bhagavā ‘‘nātho’’ti vuccati. ‘‘Saddhamme gāravaṃ katvā karissāmī’’ti sotabbabhāve kāraṇaṃ vatvā puna savane niyojento āha ‘‘taṃ suṇātha samāhitā’’ti. ‘‘Porāṇaṭṭhakathānayaṃ vigāhitvā karissāmī’’ti vā etena sakkaccasavane ca kāraṇaṃ vatvā tattha niyojento āha ‘‘saddhamme gāravaṃ katvā taṃ suṇāthā’’ti.
3在此，“四谛见者”一语仅是称赞，以与四种分类的教说具有相同数目的见功德而说；“具足十八佛法”则是以与十八种分类的教说具有相同数目的功德而说。或者，以如上所说的无上四谛见，世尊能够以四种方式教导《法集论》；以具足十八佛法，能够以十八种方式教导《分别论》。这是显示成就如上所说教说能力的功德，即“四谛见者，具足十八佛法”。由此，显示如上所说教说为一切知者所说而无颠倒，劝导众生于此受持等；并显示自己努力达到究竟，令对注释书的听闻生起恭敬；显示不具备如上所说功德的非一切知者不能教导《法集论》和《分别论》等论书，令对其注释生起殊胜的恭敬；并阐明佛等宝的正自觉等功德。
Ettha ca ‘‘catusaccadaso’’ti vacanaṃ thomanameva catuppabhedāya desanāya samānagaṇanadassanaguṇena, ‘‘aṭṭhārasahi buddhadhammehi upeto’’ti ca aṭṭhārasappabhedāya desanāya samānagaṇanaguṇehīti daṭṭhabbaṃ. Yathāvuttena vā niratisayena catusaccadassanena bhagavā catudhā dhammasaṅgaṇiṃ desetuṃ samattho ahosi, aṭṭhārasabuddhadhammasamannāgamena aṭṭhārasadhā vibhaṅganti yathāvuttadesanāsamatthatāsampādakaguṇanidassanametaṃ ‘‘catusaccadaso upeto buddhadhammehi aṭṭhārasahī’’ti. Tena yathāvuttāya desanāya sabbaññubhāsitattā aviparītataṃ dassento tattha satte uggahādīsu niyojeti, niṭṭhānagamanañca attano vāyāmaṃ dassento aṭṭhakathāsavane ca ādaraṃ uppādayati, yathāvuttaguṇarahitena asabbaññunā desetuṃ asakkuṇeyyataṃ dhammasaṅgaṇīvibhaṅgappakaraṇānaṃ dassento tattha tadaṭṭhakathāya ca sātisayaṃ gāravaṃ janayati, buddhādīnañca ratanānaṃ sammāsambuddhatādiguṇe vibhāveti.
4其中，四谛是众所周知的，而十八佛法应如此了知：“于过去世，佛陀世尊的智慧无碍；于未来世……于现在世……具足此三法的佛陀世尊，一切身业以智为先导、以智为随转，一切语业……一切意业……具足此六法的佛陀世尊，无欲的退减，无说法教的退减，无精进的退减，无定的退减，无慧的退减，无解脱的退减。具足此十二法的佛陀世尊，无嬉戏，无躁急，无未触知，无匆忙行事，无散乱心，无不作意舍。”
Tattha cattāri saccāni pākaṭāneva, aṭṭhārasa pana buddhadhammā evaṃ veditabbā – ‘‘atītaṃse buddhassa bhagavato appaṭihataṃ ñāṇaṃ, anāgataṃse…pe… paccuppannaṃse…pe… imehi tīhi dhammehi samannāgatassa buddhassa bhagavato sabbaṃ kāyakammaṃ ñāṇapubbaṅgamaṃ ñāṇānuparivattaṃ, sabbaṃ vacīkammaṃ…pe. … sabbaṃ manokammaṃ…pe… imehi chahi dhammehi samannāgatassa buddhassa bhagavato natthi chandassa hāni, natthi dhammadesanāya, natthi vīriyassa, natthi samādhissa, natthi paññāya, natthi vimuttiyā hāni. Imehi dvādasahi dhammehi samannāgatassa buddhassa bhagavato natthi davā, natthi ravā, natthi aphuṭaṃ, natthi vegāyitattaṃ, natthi abyāvaṭamano, natthi appaṭisaṅkhānupekkhā’’ti.
5其中，“无嬉戏”指没有以嬉笑为目的的行为。“无躁急”指没有轻率的行为。“无未触知”指没有未被智所触知的事物。“无匆忙行事”指没有仓促的行为。“无散乱心”指没有无意义的心的活动。“无不作意舍”指没有无知的舍。然而，有些地方不写“无说法教的退减”，而写“无欲的退减，无精进的退减，无能力的退减”。
Tattha natthi davāti khiḍḍādhippāyena kiriyā natthi. Natthi ravāti sahasā kiriyā natthi. Natthi aphuṭanti ñāṇena aphusitaṃ natthi. Natthi vegāyitattanti turitakiriyā natthi. Natthi abyāvaṭamanoti niratthako cittasamudācāro natthi. Natthi appaṭisaṅkhānupekkhāti aññāṇupekkhā natthi. Katthaci pana ‘‘natthi dhammadesanāya hānī’’ti alikhitvā ‘‘natthi chandassa hāni, natthi vīriyassa, natthi sattiyā’’ti likhanti.
1在《法集论》中，以善等三法和二法将诸法集在一起后，为了对在经中以蕴等所说的那些法进行分别，而说了《分别论》。其中，对简略所说的蕴等进行分别，即是“分别”。各个分别被作为主要、被确立的那部圣典，被称为“分别论”。“被确立”的意思是以应被说的方式被把握。其中，在作为《分别论》开头的《蕴分别》中，“五蕴：色蕴……识蕴”，这称为“经分别”。难道经分别只有这么多吗？确实如此，但通过“iti”一词，它或者指示“ādi”一词的含义，或者指示方式，从而可以理解为：包含了所有经分别，或者“识蕴”等如此方式的就是这经分别。或者，以部分指示整体，如同以山、海等作指示一样。其中，由于蕴能摄持除涅槃之外的一切法，且与摄持一切的处等相比，蕴的词数较少，因此《蕴分别》被首先说出。
1. Dhammasaṅgahe dhamme kusalādike tikadukehi saṅgahetvā te eva dhamme suttante khandhādivasena vutte vibhajituṃ vibhaṅgappakaraṇaṃ vuttaṃ. Tattha saṅkhepena vuttānaṃ khandhādīnaṃ vibhajanaṃ vibhaṅgo. So so vibhaṅgo pakato adhikato yassā pāḷiyā, sā ‘‘vibhaṅgappakaraṇa’’nti vuccati. Adhikatoti ca vattabbabhāvena pariggahitoti attho. Tattha vibhaṅgappakaraṇassa ādibhūte khandhavibhaṅge ‘‘pañcakkhandhā rūpakkhandho…pe… viññāṇakkhandho’’ti idaṃ suttantabhājanīyaṃ nāma. Nanu na ettakameva suttantabhājanīyanti? Saccaṃ, iti-saddena pana ādi-saddatthajotakena pakāratthajotakena vā sabbaṃ suttantabhājanīyaṃ saṅgahetvā viññāṇakkhandhoti evamādi evaṃpakāraṃ vā idaṃ suttantabhājanīyanti veditabbaṃ. Atha vā ekadesena samudāyaṃ nidasseti pabbatasamuddādinidassako viya. Tattha nibbānavajjānaṃ sabbadhammānaṃ saṅgāhakattā sabbasaṅgāhakehi ca āyatanādīhi appakatarapadattā khandhānaṃ khandhavibhaṅgo ādimhi vutto.
7“从此以下”并非指色等具有感受等自性，因为不存在那样的自性。过去等诸法若可归类而说，则其自性除了变坏等之外并无其他，因此在向下的计数中，诸行法并非完全不存在，而是有余存；并非指完全没有向下的计数，而是就此而言。由于第六蕴不存在，所以说“非向上”。因为涅槃是脱离有分别诸法的、没有过去等状态的独一者，并不具有聚积之义。“在聚中”显示了与词义相结合的“蕴”一词的适用范围。“在德、施设、惯用语中”显示了“蕴”一词的适用范围，而非词义。因为“蕴”一词在通称地总括世间与出世间之戒等德而使用时，是表示以戒等德为特色的聚积义。然而有些人说：“此处，德义即是蕴义。”但在“木蕴”一词中，“蕴”一词并非用于施设词的意义，而是对于那样粗长的木头，有“木蕴”这一施设，所以说它属于施设。同样，在仅一种识上转起的“识蕴”一词中，“蕴”一词并非表示惯用语词的意义，但原本在集合上惯用的“蕴”一词，当其用于该集合的一部分时，是依于该惯用语而转起的，所以说“蕴”一词属于惯用语。
Na tato heṭṭhāti rūpādīnaṃ vedayitādisabhāvattābhāvā yasmiṃ sabhāve atītādayo rāsī katvā vattabbā, tassa ruppanādito aññassābhāvā ca heṭṭhā gaṇanesu saṅkhatadhammānaṃ aniṭṭhānaṃ sāvasesabhāvaṃ, na heṭṭhā gaṇanamattābhāvaṃ sandhāya vuttaṃ. Chaṭṭhassa pana khandhassa abhāvā ‘‘na uddha’’nti āha. Na hi savibhāgadhammehi nissaṭassa atītādibhāvarahitassa ekassa nibbānassa rāsaṭṭho atthīti. ‘‘Rāsimhī’’ti saddatthasahitaṃ khandha-saddassa visayaṃ dasseti. ‘‘Guṇe paṇṇattiyaṃ ruḷhiya’’nti visayameva khandha-saddassa dasseti, na saddatthaṃ. Lokiyalokuttarabhedañhi sīlādiguṇaṃ nippadesena gahetvā pavattamāno khandha-saddo sīlādiguṇavisiṭṭhaṃ rāsaṭṭhaṃ dīpetīti. Keci pana ‘‘guṇaṭṭho ettha khandhaṭṭho’’ti vadanti. Dārukkhandhoti ettha pana na khandha-saddo paññatti-saddassa atthe vattati, tādise pana puthulāyate dārumhi dārukkhandhoti paññatti hotīti paññattiyaṃ nipatatīti vuttaṃ. Tathā ekasmimpi viññāṇe pavatto viññāṇakkhandhoti khandha-saddo na ruḷhī-saddassa atthaṃ vadati, samudāye pana niruḷho khandha-saddo tadekadese pavattamāno tāya eva ruḷhiyā pavattatīti khandha-saddo ruḷhiyaṃ nipatatīti vuttaṃ.
8“从聚”、“从德”等，应知在一切处都是依从格，意在表明所缘正是“蕴”一词生起的原因。为了以词义的方式限定并显示“从聚”这一意义，所以说“此蕴义即聚积义”等。若蕴义是部分义，则应有第六蕴，因为涅槃也可说是第六部分。因此，“蕴义即聚积义”是合理的。或者，那些依过去等而有分类的法，依变坏等特相而说为各个部分，而涅槃没有分类，故不以部分义说为蕴，应如此理解。
Rāsito guṇatoti sabbattha nissakkavacanaṃ visayasseva khandha-saddappavattiyā kāraṇabhāvaṃ sandhāya katanti veditabbaṃ. ‘‘Rāsito’’ti imamatthaṃ saddatthavasenapi niyametvā dassetuṃ ‘‘ayañhi khandhaṭṭho nāma piṇḍaṭṭho’’tiādimāha. Koṭṭhāsaṭṭhe khandhaṭṭhe chaṭṭhenapi khandhena bhavitabbaṃ. Nibbānampi hi chaṭṭho koṭṭhāsoti. Tasmā ‘‘khandhaṭṭho nāma rāsaṭṭho’’ti yuttaṃ. Yesaṃ vā atītādivasena bhedo atthi, tesaṃ ruppanādilakkhaṇavasena taṃtaṃkoṭṭhāsatā vuccatīti bhedarahitassa nibbānassa koṭṭhāsaṭṭhena ca khandhabhāvo na vuttoti veditabbo.
9“至此”意为仅就略说而言。四大种……乃至……色，如是已分别。若问于何处？于十一种处。以“iti”一词为示例，显示了一切分别方式。此分别以及粗等之中“眼处”等分别，应尽可能配合于十一种处，受蕴等也是如此。然而识蕴在十一种处的前五处中，以“眼识……乃至……意识”的六识身差别而分别，那里没有“意界、意识界”的分别。为了显示这二者即称为“意识”这一意义，应知在注释书中说为“意界、意识界”。
Ettāvatāti uddesamattenāti attho. Cattāro ca mahābhūtā…pe… rūpanti evaṃ vibhatto. Katthāti ce? Ekādasasu okāsesu. Iti-saddena nidassanatthena sabbo vibhajananayo dassito. Idañca vibhajanaṃ oḷārikādīsu cakkhāyatanantiādivibhajanañca yathāsambhavaṃ ekādasasu okāsesu yojetabbaṃ, evaṃ vedanākkhandhādīsupi. Viññāṇakkhandho pana ekādasokāsesu purime okāsapañcake ‘‘cakkhuviññāṇaṃ…pe… manoviññāṇa’’nti chaviññāṇakāyavisesena vibhatto, na tattha manodhātu manoviññāṇadhātūti vibhajanaṃ atthi. Taṃ pana dvayaṃ manoviññāṇanti vuttanti imamatthaṃ dassetuṃ aṭṭhakathāyaṃ ‘‘manodhātu manoviññāṇadhātū’’ti vuttanti daṭṭhabbaṃ.
10如此依经藏方法显示了五蕴中的法分别之后，为了再以另一种方式显示，而说“再者”等。“此处”即指此蕴的解说中。
Evaṃ pāḷinayena pañcasu khandhesu dhammaparicchedaṃ dassetvā puna aññena pakārena dassetuṃ ‘‘apicā’’tiādimāha. Etthāti etasmiṃ khandhaniddese.
15一、色蕴解说注释
1. Rūpakkhandhaniddesavaṇṇanā
2“Yaṃ kiñci”中，“yaṃ”是以总相作无定指示，“kiñci”是触及种种差别后作无定指示。两者结合，即遍取并总括了过去、未来、现在、内、外、粗、细、劣、胜、远、近，或小或大，或任何样态，凡是堪以中性词指示的一切；又看到在其他堪以中性词指示者中有过度扩展的可能，为了遮止其过度扩展而限定所意谓的意义，故说“色”。将“yaṃ kiñci”这一复合词中的“yaṃ”词与“kiṃ”词视为一个词，以表示同一无定意义，故说“以两个词”。
2.Yaṃ kiñcīti ettha yanti sāmaññena aniyamanidassanaṃ, kiñcīti pakārantarabhedaṃ āmasitvā aniyamanidassanaṃ. Ubhayenapi atītaṃ vā…pe… santike vā appaṃ vā bahuṃ vā yādisaṃ vā tādisaṃ vā yaṃ kiñcīti napuṃsakaniddesārahaṃ sabbaṃ byāpetvā saṅgaṇhātīti aññesupi napuṃsakaniddesārahesu pasaṅgaṃ disvā tassa adhippetatthaṃ aticca pavattito atippasaṅgassa niyamanatthaṃ ‘‘rūpa’’nti āha. Yaṃkiñcīti sanipātaṃ yaṃ-saddaṃ kiṃ-saddañca aniyamekatthadīpanavasena ekaṃ padanti gahetvā ‘‘padadvayenapī’’ti vuttaṃ.
12“诸比丘，你们为何说色？”意为你们也说“色、色”，你们是以什么原因而说的呢？或者，色是以什么原因，你们说那个原因。当那些比丘沉默时，世尊说：“因为变坏……”等。
Kiñca, bhikkhave, rūpaṃ vadethāti tumhepi rūpaṃ rūpanti vadetha, taṃ kena kāraṇena vadethāti attho, atha vā kena kāraṇena rūpaṃ, taṃ kāraṇaṃ vadethāti attho. Athetesu bhikkhūsu tuṇhībhūtesu bhagavā āha ‘‘ruppatīti kho’’tiādi.
13“Bhijjati”（被破坏）：由于在寒冷等会合时，显示了不相似相续的生起，故就前相续的破坏而说。破坏即是不相似性的变异生起，所以“bhijjati”意为发生变异。变异生起正是在寒冷等会合时，不相似色的生起。而非色蕴由于极其迅速地转变，不像色法那样在住位刹那有寒冷等的会合，由此，对于已达到住位的色，先前相似的相续不再有生起的能力，或者对于食等也是如此，没有与其他法的如此会合。而“变坏”一词惯用于由撞击而发生的变异，因此非色法由于没有撞击，也没有像色法那样明显的变异，故不被称为“变坏”或“以变坏为相”。由饥渴而变坏，应知是由内火界的会合而发生的。此处，以“kuppati”（被激怒）显示主动意义的“色”词成就，以“ghaṭṭīyati”（被撞击）、“pīḷīyati”（被压迫）显示被动意义。因为激怒等作用即是变坏的作用。而那个主动者或被动者，正是被破坏者，为了显示此意义，故说“意为被破坏”。或者，“ruppati”故为“色”，是就主动被动意义而说“色”词的成就。因为变异即是变坏。正因如此，以“意为被破坏”这一主动被动意义的“bhijjati”词来显示意义。而那个变坏、被破坏者，因为被激怒、被撞击、被压迫，所以用这些词使词义明显。以“以何义”的提问相应，而说“以变坏义”。不仅是词义为变坏，而且该义也是特相，故依义与特相而说：“以变坏为相，也可称为色。”
Bhijjatīti sītādisannipāte visadisasantānuppattidassanato purimasantānassa bhedaṃ sandhāyāha. Bhedo ca visadisatāvikārāpattīti bhijjatīti vikāraṃ āpajjatīti attho. Vikārāpatti ca sītādisannipāte visadisarūpuppattiyeva. Arūpakkhandhānaṃ pana atilahuparivattito yathā rūpadhammānaṃ ṭhitikkhaṇe sītādīhi samāgamo hoti, yena tattha utuno ṭhitippattassa purimasadisasantānuppādanasamatthatā na hoti āhārādikassa vā, evaṃ aññehi samāgamo natthi. Saṅghaṭṭanena ca vikārāpattiyaṃ ruppana-saddo niruḷho, tasmā arūpadhammānaṃ saṅghaṭṭanavirahitattā rūpadhammānaṃ viya pākaṭassa vikārassa abhāvato ca ‘‘ruppantī’’ti ‘‘ruppanalakkhaṇā’’ti ca na vuccanti. Jighacchāpipāsāhi ruppanañca udaraggisannipātena hotīti daṭṭhabbaṃ. Ettha ca kuppatīti etena kattuatthe rūpapadasiddhiṃ dasseti, ghaṭṭīyati pīḷīyatīti etehi kammatthe. Kopādikiriyāyeva hi ruppanakiriyāti. So pana kattubhūto kammabhūto ca attho bhijjamāno hotīti imassatthassa dassanatthaṃ ‘‘bhijjatīti attho’’ti vuttaṃ. Atha vā ruppatīti rūpanti kammakattutthe rūpapadasiddhi vuttā. Vikāro hi ruppananti. Teneva ‘‘bhijjatīti attho’’ti kammakattutthena bhijjati-saddena atthaṃ dasseti. Yaṃ pana ruppati bhijjati, taṃ yasmā kuppati ghaṭṭīyati pīḷīyati, tasmā etehi ca padehi padattho pākaṭo katoti. ‘‘Kenaṭṭhenā’’ti pucchāsabhāgavasena ‘‘ruppanaṭṭhenā’’ti vuttaṃ. Na kevalaṃ saddatthoyeva ruppanaṃ, tassa panatthassa lakkhaṇañca hotīti atthalakkhaṇavasena ‘‘ruppanalakkhaṇena rūpantipi vattuṃ vaṭṭatī’’ti āha.
14『Chijjitvā』：指因昏厥而瘫软，或因四肢被切断而断裂。『以极咸的冷水』：可能是指极冷的状态而说为极咸。因为那种如棉花状的水，不可能像毁灭世界的水那样具有承载大地、令其坚固的咸性。若如此，大地将会溶解。『无间大地狱』：指连同附属小地狱的无间地狱。因此才说『因为在那里……』等。『饿鬼……等不存在』：意指即使这样的有情也是存在的，并非决定说只存在这样的有情。同样地，对于黑绳地狱等也是如此。『Sarantā gacchantīti』：解释『sirīsapa』一词的含义，即『爬行着去』。
Chijjitvāti mucchāpattiyā muccitvā aṅgapaccaṅgānaṃ chedanavasena vā chijjitvā. Accantakhārena sītodakenāti atisītabhāvameva sandhāya accantakhāratā vuttā siyā. Na hi taṃ kappasaṇṭhānaṃ udakaṃ sampattikaraṃ pathavīsandhārakaṃ kappavināsaudakaṃ viya khāraṃ bhavituṃ arahati. Tathā hi sati pathavī vilīyeyyāti. Avīcimahānirayeti saussadaṃ avīcinirayaṃ vuttaṃ. Teneva ‘‘tattha hī’’tiādi vuttaṃ. Petti…pe… na hontīti evaṃvidhāpi sattā atthīti adhippāyo evaṃvidhāyeva hontīti niyamābhāvato. Evaṃ kālakañjikādīsupīti. Sarantā gacchantīti sarīsapa-saddassa atthaṃ vadati.
15『Abhisaññūhitvā』：此处也有‘聚集在一起’的意思。由此，一切色……被显示出来，以此显示‘色蕴’一词是同位复合词。因此才说‘因为除了色之外……不存在……’。
Abhisaññūhitvāti ettha samūhaṃ katvātipi attho. Etena sabbaṃ rūpaṃ…pe… dassitaṃ hotīti etena rūpakkhandha-saddassa samānādhikaraṇasamāsabhāvaṃ dasseti. Tenevāha ‘‘na hi rūpato…pe… atthī’’ti.
3『Pakkhipitvā』：此处指将色纳入十一种情形之中。并非仅仅将论母纳入后安立论母，而是指论典中所涉及的色。
3.Pakkhipitvāti ettha ekādasokāsesu rūpaṃ pakkhipitvāti attho. Na hi tattha mātikaṃyeva pakkhipitvā mātikā ṭhapitā, atha kho pakaraṇappattaṃ rūpanti.
17『另一种方法……在此被计数』：以此显示‘以过去部分’是处格用作具格。为了说明以何种方式被计数，而说‘四大种……’等。在此义存在时，会得出‘大种与所造色的性质是过去部分中计数的原因’这一结论。因为‘名为色’这句话本身就已经排除了那些过去部分的受等，所以此语并非为了排除过去部分的受等；也并非为了排除色的其他种类，因为所有种类都已在那里被计数；也并非为了排除未来与现在的原因，因为‘过去部分’一词已将其排除。然而，若所意图的意思是：以过去部分被计数的，即四大种……色，是这样被计数的，那么这将成为对计数内容的显示，而非对以过去部分被计数的方式的显示。但若显示彼方式，则由于大种与所造色的方式在过去部分被计数，因其具有彼性质，这便自然成立。然而，具有彼性质并不能成为在过去部分被计数的原因，因为具有彼性质者现在与未来也被计数，且乐等性质在过去部分也被计数。因此，前一种方法才是合理的。在内外的解说中，也可获得同样的意义。
Aparo nayo…pe… ettheva gaṇanaṃ gatanti etena atītaṃsenāti bhummatthe karaṇavacananti dasseti. Yena pakārena gaṇanaṃ gataṃ, taṃ dassetuṃ ‘‘cattāro ca mahābhūtā’’tiādi vuttanti imasmiṃ atthe sati mahābhūtupādāyarūpabhāvo atītakoṭṭhāse gaṇanassa kāraṇanti āpajjati. Na hi atītaṃsānaṃ vedanādīnaṃ nivattanatthaṃ idaṃ vacanaṃ ‘‘yaṃ rūpa’’nti eteneva tesaṃ nivattitattā, nāpi rūpassa aññappakāranivattanatthaṃ sabbappakārassa tattha gaṇitattā, na ca anāgatapaccuppannākāranivattanatthaṃ atītaṃsavacanena taṃnivattanatoti. Atha pana yaṃ atītaṃsena gaṇitaṃ, taṃ cattāro ca…pe… rūpanti evaṃ gaṇitanti ayamattho adhippeto, evaṃ sati gaṇanantaradassanaṃ idaṃ siyā, na atītaṃsena gaṇitappakāradassanaṃ, taṃdassane pana sati bhūtupādāyarūpappakārena atītaṃse gaṇitaṃ taṃsabhāvattāti āpannameva hoti, na ca evaṃsabhāvatā atītaṃse gaṇitatāya kāraṇaṃ bhavituṃ arahati evaṃsabhāvasseva paccuppannānāgatesu gaṇitattā sukhādisabhāvassa ca atītaṃse gaṇitattā, tasmā purimanayo eva yutto. Ajjhattabahiddhāniddesesupi tādiso evattho labbhatīti.
18『依经教的说法』：因为是间接的教导，所以说是经的。『依阿毗达摩的解说』：因为是非间接的教导，所以说是阿毗达摩的确定解说。在‘虽然……’等之中，有这样的意图——因为属于经的分别，如同在‘不应追忆过去……’等中，依时期而说过去等状态，在此也应如此解说。即便如此，经的分别也是阿毗达摩的教导，因为它是以拣择经中所说的法而进行分别的方式运作的，所以依阿毗达摩的解说而解说了过去等状态。
Suttantapariyāyatoti pariyāyadesanattā suttassa vuttaṃ. Abhidhammaniddesatoti nippariyāyadesanattā abhidhammassa nicchayena deso niddesoti katvā vuttaṃ. Kiñcāpītiādīsu ayamadhippāyo – suttantabhājanīyattā yathā ‘‘atītaṃ nanvāgameyyā’’tiādīsu addhānavasena atītādibhāvova vutto, tathā idhāpi niddisitabbo (ma. ni. 3.272, 275; apa. thera 2.55.244) siyā. Evaṃ santepi suttantabhājanīyampi abhidhammadesanāyeva suttante vuttadhamme vicinitvā vibhajanavasena pavattāti abhidhammaniddeseneva atītādibhāvo niddiṭṭhoti.
19『依时期、相续、时节、刹那』：在此，‘时期’一词适用于被死生所限定的时间，这从‘我是否曾存在于过去时期’等经文中可以了解。然而在‘比丘们，有三种时期。哪三种？过去时期、未来时期、现在时期’中，从究竟意义上被限定的时期，依‘言辞道经’应被限定为刹那。因为在那里，对于已生起、已显现的色，说‘有’是其名称，由此确立现在性，在此之前与之后则为过去与未来性。然而，在经典中，大多以死生所限定的时期被说为过去等时期，所以在此也依‘时期’而说。冷与冷同类，热与热亦然。若冷或热在身中聚集，以相续的方式持续运作，无减无增，保持单一状态，则称为一个时节。由于同类时节并非绝对单一的性质，故以‘一’来统称，食物也是如此。‘同一路、同一速行所等起’是依五门、六门而说的。相续时节的论述，是为了对观照者有所裨益而在注释书中讲述的。
Addhāsantatisamayakhaṇavasenāti ettha cutipaṭisandhiparicchinne kāle addhā-saddo vattatīti ‘‘ahosiṃ nu kho ahamatītamaddhāna’’ntiādisuttavasena (ma. ni. 1.18; saṃ. ni. 2.20) viññāyati. ‘‘Tayome, bhikkhave, addhā. Katame tayo? Atīto addhā, anāgato addhā, paccuppanno addhā’’ti (itivu. 63; dī. ni. 3.305) ettha pana paramatthato paricchijjamāno addhā niruttipathasuttavasena (saṃ. ni. 3.62) khaṇaparicchinno yutto. Tattha hi ‘‘yaṃ, bhikkhave, rūpaṃ jātaṃ pātubhūtaṃ, ‘atthī’ti tassa saṅkhā’’ti (saṃ. ni. 3.62) vijjamānassa paccuppannatā tato pubbe pacchā ca atītānāgatatā vuttāti. Yebhuyyena pana cutipaṭisandhiparicchinno (dī. ni. 3.305; itivu. 63) suttesu atītādiko addhā vuttoti so eva idhāpi ‘‘addhāvasenā’’ti vutto. Sītaṃ sītassa sabhāgo, tathā uṇhaṃ uṇhassa. Yaṃ pana sītaṃ uṇhaṃ vā sarīre sannipatitaṃ santānavasena pavattamānaṃ anūnaṃ anadhikaṃ ekākāraṃ, taṃ eko utūti vuccati. Sabhāgautuno anekantasabhāvato ekagahaṇaṃ kataṃ, evaṃ āhārepi. Ekavīthiekajavanasamuṭṭhānanti pañcachaṭṭhadvāravasena vuttaṃ. Santatisamayakathā vipassakānaṃ upakāratthāya aṭṭhakathāsu kathitā.
20已完成的因与缘的作用，因的作用已完成而缘的作用未完成，两者作用均未达到，在自己的作用刹那为现在。生起者为因，支持者为缘，它们的作用是生起与支持。譬如种子的作用是生芽，地等的作用是支持彼；业的作用是生起等起色与异熟，食等的作用是支持彼。同样地，对于每一个色聚与心识的生起，作为因的业、无间等缘，以及作为支持者的俱生、前生、后生等，其作用应依可能性来配合。其中，在生起刹那应见因的作用，在三刹那中应见缘的作用。地等的支持作用、触等的触作用等，各自的作用是自作用，执行彼的刹那是自作用刹那。或者，与作用一起的自作用，在某个刹那，色或非色具有自作用，彼刹那是自作用刹那，在彼刹那为现在。
Niṭṭhitahetupaccayakiccaṃ, niṭṭhitahetukiccamaniṭṭhitapaccayakiccaṃ, ubhayakiccamasampattaṃ, sakiccakkhaṇe paccuppannaṃ. Janako hetu, upatthambhako paccayo, tesaṃ uppādanaṃ upatthambhanañca kiccaṃ. Yathā bījassa aṅkuruppādanaṃ pathavīādīnañca tadupatthambhanaṃ kammassa kaṭattārūpavipākuppādanaṃ āhārādīnaṃ tadupatthambhanaṃ, evaṃ ekekassa kalāpassa cittuppādassa ca janakānaṃ kammānantarādipaccayabhūtānaṃ upatthambhakānañca sahajātapurejātapacchājātānaṃ kiccaṃ yathāsambhavaṃ yojetabbaṃ. Tattha uppādakkhaṇe hetukiccaṃ daṭṭhabbaṃ, tīsupi khaṇesu paccayakiccaṃ. Pathavīādīnaṃ sandhāraṇādikaṃ phassādīnaṃ phusanādikañca attano attano kiccaṃ sakiccaṃ, tassa karaṇakkhaṇo sakiccakkhaṇo. Saha vā kiccena sakiccaṃ, yasmiṃ khaṇe sakiccaṃ rūpaṃ vā arūpaṃ vā hoti, so sakiccakkhaṇo, tasmiṃ khaṇe paccuppannaṃ.
6“仅此而已”：“那些那些”这一重复表达，正是以遍摄之义说明了已述的意义。“对另一个又一个的说明”即是对其他各个的说明。“应寻求”：以此显示，对于寻求而言，未完成（未达成）的名称之回转（否定）是没有理由的。因为，由于业过失和心颠倒过失，食粪动物等和疯狂者等会去寻求；由于见颠倒，诸欲者等也会寻求，因为所缘具有应被寻求的性质；然而，由于此（涅槃）具有不应被寻求的性质，所以它只是“未达成”的名称，这是其义。
6.Ettakamevāti ‘‘tesaṃ tesa’’nti iminā āmeḍitavacanena abhibyāpanatthena vuttatthameva. ‘‘Aparassa aparassā’’ti dīpanaṃ aparadīpanaṃ. Pariyesatūti etena pariyesanāya aniṭṭhanāmanivattanassa akāraṇabhāvaṃ dasseti. Kammadosena hi cittavipallāsadosena ca gūthabhakkhapāṇādayo ummattakādayo ca pariyeseyyuṃ diṭṭhivipallāsena ca yonakādayo na ārammaṇassa pariyesitabbasabhāvattā, apariyesitabbasabhāvattā pana etassa aniṭṭhamicceva nāmanti attho.
22“无成就”：色等在天、人成就之存在中，善业果性的圆满美妙为成就，无此成就即为此义。正因如此，那不应被寻求。而某些美妙之物，如象形等，是由不善业所生，它们并不成为那些象等自身的乐因，为了将它们包含在内，故说“不可爱”。因为，唯有各个众生由自己所造之善业所生者，才是乐的缘；由不善业所生者，才是苦的缘。因此，对于业生诸法，可爱与不可爱性应依造业众生的角度来结合理解。然而，在注释书中，只说了“由善业所生的不可爱者，名之为无”，并未说“由不善业所生的可爱者，名之为无”。由此，将认可由不善业所生的美妙之物，对于其他众生而言是可爱的。但由善业所生者，对一切众生唯是可爱，他们这样说。然而，有些畜生道众生，对于人的形色感到不可意，一见便逃；人类见到天神的形色也会恐惧。对于他们，异熟识缘取那色境而生起善异熟，但由于缺乏那样的福德，他们对此没有喜乐，这是意旨。正如由善业所生的不可爱者不存在一样，也应说由不善业所生的美妙可爱者不存在。因为，象等由不善业所生者，正是人类不善异熟的所缘；而在生命过程中生起的由善业所生者，则是善异熟的所缘。然而，由于所缘是混杂的，可以说，少量的不善业生者，不会成为大量不善异熟生起的原因。但是，异熟在任何情况下都无法欺诳，因此，依异熟来确立可爱与不可爱所缘，是善巧之说。所以，应遵循此说，在一切处结合理解可爱与不可爱性。
Sampattivirahatoti rūpādīnaṃ devamanussasampattibhave kusalakammaphalatā samiddhasobhanatā ca sampatti, tabbirahatoti attho. Tato eva taṃ na pariyesitabbanti. Sobhanāni ca kānici hatthirūpādīni akusalakammanibbattāni na tesaṃyeva hatthiādīnaṃ sukhassa hetubhāvaṃ gacchantīti tesaṃ saṅgaṇhanatthaṃ ‘‘akanta’’nti vuttaṃ. Tassa tasseva hi sattassa attanā katena kusalena nibbattaṃ sukhassa paccayo hoti, akusalena nibbattaṃ dukkhassa. Tasmā kammajānaṃ iṭṭhāniṭṭhatā kammakārakasattassa vasena yojanārahā siyā. Aṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘kusalakammajaṃ aniṭṭhaṃ nāma natthī’’ti idameva vuttaṃ, na vuttaṃ ‘‘akusalakammajaṃ iṭṭhaṃ nāma natthī’’ti. Tena akusalakammajampi sobhanaṃ parasattānaṃ iṭṭhanti anuññātaṃ bhavissati. Kusalakammajaṃ pana sabbesaṃ iṭṭhamevāti vadanti. Tiracchānagatānaṃ pana kesañci manussarūpaṃ amanāpaṃ, yato te disvāva palāyanti. Manussā ca devatārūpaṃ disvā bhāyanti, tesampi vipākaviññāṇaṃ taṃ rūpaṃ ārabbha kusalavipākaṃ uppajjati, tādisassa pana puññassa abhāvā na tesaṃ tattha abhirati hotīti adhippāyo. Kusalakammajassa pana aniṭṭhassābhāvo viya akusalakammajassa sobhanassa iṭṭhassa abhāvo vattabbo. Hatthiādīnampi hi akusalakammajaṃ manussānaṃ akusalavipākasseva ārammaṇaṃ, kusalakammajaṃ pana pavatte samuṭṭhitaṃ kusalavipākassa. Iṭṭhārammaṇena pana vomissakattā appakaṃ akusalakammajaṃ bahulaṃ akusalavipākuppattiyā kāraṇaṃ na bhavissatīti sakkā vattunti. Vipākaṃ pana katthaci na sakkā vañcetunti vipākavasena iṭṭhāniṭṭhārammaṇavavatthānaṃ suṭṭhu vuttaṃ. Tasmā taṃ anugantvā sabbattha iṭṭhāniṭṭhatā yojetabbā.
23为何说“不可爱的五种欲功德”？难道不是以“眼所识知的色是可爱的”（中部1.166；2.155；3.190；相应部5.30）等说法，将唯是可爱的色等称为“欲功德”吗？这是因为，在与欲功德相似的事物上，沿用了欲功德的称呼，而相似性仅在于色等本身的状态，并非在于可爱性。或者说，以“不可爱”一词显示了非欲功德性，因此，与欲功德不相似的色等，被称作“欲功德”，就像将不吉祥的称为“吉祥”一样的用法。或者，一切可爱与不可爱的色等，由于是渴爱的所依处，故都是欲功德。正如经中所说：“世间之色，是可爱之形、可乐之形”等（长部2.400；中部1.133；分别论203）。然而，在经典中，由于极度的可欲性，将可爱的色等称为“欲功德”。
Aniṭṭhā pañca kāmaguṇāti kasmā vuttaṃ, nanu ‘‘cakkhuviññeyyāni rūpāni iṭṭhānī’’ti (ma. ni. 1.166; 2.155; 3.190; saṃ. ni. 5.30) evamādinā iṭṭhāneva rūpādīni ‘‘kāmaguṇā’’ti vuttānīti? Kāmaguṇasadisesu kāmaguṇavohārato, sadisatā ca rūpādibhāvoyeva , na iṭṭhatā. ‘‘Aniṭṭhā’’ti vā vacanena akāmaguṇatā dassitāti kāmaguṇavisabhāgā rūpādayo ‘‘kāmaguṇā’’ti vuttā asive ‘‘sivā’’ti vohāro viya. Sabbāni vā iṭṭhāniṭṭhāni rūpādīni taṇhāvatthubhāvato kāmaguṇāyeva. Vuttañhi ‘‘rūpā loke piyarūpaṃ sātarūpa’’ntiādi (dī. ni. 2.400; ma. ni. 1.133; vibha. 203). Atisayena pana kāmanīyattā suttesu ‘‘kāmaguṇā’’ti iṭṭhāni rūpādīni vuttānīti.
24在“低劣”与“殊胜”这两处，说“依不善业力、依善业力”，是因为以“那些那些众生”依众生而限定、分别之后，此义是以“那些那些”作为分解关系中的属格来表达的，应如此理解。在众生相续所包含的范围内，业生者是特殊的，故说“依业力”。然而，如果“那些那些”这一属格，是在“由他们各自”的意义上，或是在境与有境的关系上，那么色等就不是仅依业力而被分别，而是依一切具有根身的众生而被分别，应如此了知。在此，以显而易见的色等显示了方法，因此，在眼等之中，也应结合理解低劣与殊胜性。
Dvīsupi hīnapaṇītapadesu ‘‘akusalakammajavasena kusalakammajavasenā’’ti vacanaṃ ‘‘tesaṃ tesaṃ sattāna’’nti sattavasena niyametvā vibhajitattā, ayañcattho ‘‘tesaṃ tesa’’nti avayavayoge sāmivacanaṃ katvā vuttoti veditabbo. Sattasantānapariyāpannesu kammajaṃ visiṭṭhanti ‘‘kammajavasenā’’ti vuttaṃ. Yadi pana tehi tehīti etasmiṃ atthe tesaṃ tesanti sāmivacanaṃ, visayavisayīsambandhe vā, na kammajavaseneva rūpādīni vibhattāni, sabbesaṃ pana indriyabaddhānaṃ vasena vibhattānīti viññāyanti. Ettha ca pākaṭehi rūpādīhi nayo dassitoti cakkhādīsupi hīnapaṇītatā yojetabbā.
25“以可意为限”：我说，在五种欲功德中，可意是界限、是范围，这是其义。什么原因呢？因为这些欲功德，对某人是可意的，对另一人是不可意的；对谁是可意的，那些对他就成了最高。因此，欲功德的最高性，是依各个众生的意乐而存在，并非依那些欲功德本身的自性。
Manāpapariyantanti manāpaṃ pariyantaṃ mariyādābhūtaṃ pañcasu kāmaguṇesu vadāmīti attho. Kiṃ kāraṇanti? Yasmā te ekaccassa manāpā honti, ekaccassa amanāpā, yassa yeva manāpā, tassa teva paramā, tasmā tassa tassa ajjhāsayavasena kāmaguṇānaṃ paramatā hoti, na tesaṃyeva sabhāvato.
26“如是”：即依此经中所说的方法。因为，对于同一所缘，有乐著与嗔嫌，所缘自性并无可爱与不可爱；由于将不可爱执取为“可爱”，以及将可爱执取为“不可爱”，所以，名为可爱与不可爱的、各别区分的东西，其实并不存在，这是其义。以“由于想颠倒”等语句，说明如同对于涅槃一样，对于其他所缘，由于想颠倒，而有可爱与不可爱的执取。就像胆汁紊乱者等，对于乳、糖等，由于胆汁过盛所生起的想颠倒，而执取为苦味一样。正是指向此义，而说“以可意为限”。
Evanti imasmiṃ sutte vuttanayena. Ekasmiṃyeva assādanakujjhanato ārammaṇasabhāvasseva iṭṭhāniṭṭhābhāvato aniṭṭhaṃ ‘‘iṭṭha’’nti gahaṇato ca, iṭṭhaṃ ‘‘aniṭṭha’’nti gahaṇato ca iṭṭhāniṭṭhaṃ nāma pāṭiyekkaṃ paṭivibhattaṃ natthīti attho. Saññāvipallāsena cātiādinā nibbāne viya aññesu ārammaṇesu saññāvipallāsena iṭṭhāniṭṭhaggahaṇaṃ hoti. Pittummattādīnaṃ khīrasakkarādīsu dosussadasamuṭṭhitasaññāvipallāsavasena tittaggahaṇaṃ viyāti imamatthaṃ sandhāya manāpapariyantatā vuttāti dasseti.
27“已被分别而存在”：即已被确定而存在，这是其义；或者，是由注释书老师们所分别、所阐明的。而那是以中等众生为基准而被确定和阐明的，对于其他众生，则由于颠倒，这成为可爱与不可爱，这是意旨。然而，对于如此被确定的可爱与不可爱，将其中的不可爱执取为可爱等，不仅仅是想颠倒是原因，也可以说，由于界扰动而发生的根变异等，成为善、不善异熟生起的原因。例如，冷水对于被热所逼者，是善异熟身识的因；对于被冷所征服者，是不善异熟的因。棉絮的触感，在伤口上是苦，在无伤口上是乐；柔软幼嫩之手的按摩产生乐，而用同一只手打击则产生苦。因此，依异熟来确定所缘，是合理的。
Vibhattaṃatthīti ca vavatthitaṃ atthīti attho, aṭṭhakathācariyehi vibhattaṃ pakāsitanti vā. Tañca majjhimakasattassa vasena vavatthitaṃ pakāsitañca, aññesañca vipallāsavasena idaṃ iṭṭhaṃ aniṭṭhañca hotīti adhippāyo. Evaṃ vavatthitassa paniṭṭhāniṭṭhassa aniṭṭhaṃ iṭṭhanti ca gahaṇe na kevalaṃ saññāvipallāsova kāraṇaṃ, dhātukkhobhavasena indriyavikārāpattiādinā kusalākusalavipākuppattihetubhāvopīti sakkā vattuṃ. Tathā hi sītudakaṃ ghammābhitattānaṃ kusalavipākassa kāyaviññāṇassa hetu hoti, sītābhibhūtānaṃ akusalavipākassa. Tūlapicusamphasso vaṇe dukkho nivaṇe sukho, mudutaruṇahatthasambāhanañca sukhaṃ uppādeti, teneva hatthena paharaṇaṃ dukkhaṃ, tasmā vipākavasena ārammaṇavavatthānaṃ yuttaṃ.
28“即使”等句，意在说明：即使在有想颠倒的情况下，诸如见到佛像等时，善异熟生起；而见到粪便等时，不善异熟生起。由此异熟，显示了所缘的可意与不可意性。即使在有想颠倒存在时，通过所缘来显示异熟的确定性，正是为了显示所缘的确定性。
Kiñcāpītiādinā satipi saññāvipallāse buddharūpadassanādīsu kusalavipākasseva gūthadassanādīsu ca akusalavipākassa uppattiṃ dassento tena vipākena ārammaṇassa iṭṭhāniṭṭhataṃ dasseti. Vijjamānepi saññāvipallāse ārammaṇena vipākaniyamadassanaṃ ārammaṇaniyamadassanatthameva katanti.
29再者，通过‘依门’等句，显示了：在某一门中，作为苦乐之缘的所缘，在另一门中产生苦乐异熟；由此异熟，显示了所缘的确定性。并且，在同一门中，对如同宝石等同样的所触，因轻柔触碰与猛烈撞击而产生苦乐，由此异熟，显示了可意与不可意性。这是应被了知的。
Apica dvāravasenapītiādinā dvārantare dukkhassa sukhassa ca paccayabhūtassa dvārantare sukhadukkhavipākuppādanato vipākena ārammaṇaniyamadassanena ekasmiṃyeva ca dvāre samānasseva maṇiratanādiphoṭṭhabbassa saṇikaṃ phusane pothane ca sukhadukkhuppādanato vipākavasena iṭṭhāniṭṭhatā dassitāti viññāyati.
30“前一种方法”是指：依据中等众生的异熟而确定的所缘，如“这些那些众生被轻视”等（《分别论》6）所述的方法。“共许的可意”是指：依据中等众生的异熟而共许、确定的可意，而它是以自性而确定的，故不可破，即不应被破坏之意。由想颠倒而被地狱等众生执为可意的“补特伽罗可意”，则被“或复取彼彼”等句所破。化生饿鬼之形貌，因由不善业所生，且为业行等苦事之依处，故说为“劣于人形”。
Heṭṭhimanayoti majjhimakasattassa vipākassa ca vasena vavatthitaṃ ārammaṇaṃ gahetvā ‘‘tesaṃ tesaṃ sattānaṃ uññāta’’nti (vibha. 6) ca ādinā vuttanayo. Sammutimanāpanti majjhimakasattassa vipākassa ca vasena sammataṃ vavatthitaṃ manāpaṃ, taṃ pana sabhāveneva vavatthitanti abhinditabbatova na bhindatīti adhippāyo. Saññāvipallāsena nerayikādīhipi puggalehi manāpanti gahitaṃ puggalamanāpaṃ ‘‘taṃ taṃ vā panā’’tiādinā bhindati. Vemānikapetarūpampi akusalakammajattā kammakāraṇādidukkhavatthubhāvato ca ‘‘manussarūpato hīna’’nti vuttaṃ.
7七、粗色由于依处、所缘、撞击而极善被把握，细色则因无此等而难被把握，应如此结合。由难把握性本身，应见其相难通达性。“十种”是为了显示未说“远”的情况而说。然而，即使已说，从方位上远也是存在的。
7. Oḷārikarūpānaṃ vatthārammaṇapaṭighātavasena supariggahitatā, sukhumānaṃ tathā abhāvato duppariggahitatā ca yojetabbā. Duppariggahaṭṭheneva lakkhaṇaduppaṭivijjhanatā daṭṭhabbā. Dasavidhanti ‘‘dūre’’ti avuttassa dassanatthaṃ vuttaṃ. Vuttampi pana okāsato dūre hotiyeva.
32“前一种方法”是指：如“女根……乃至……此名为色在近处”（《分别论》7）这样，从相上以及从以十二手量而确定的方位上显示后，所导出的方法。该方法由于结合了相与方位上的远近而导出，故在破坏时，便成了混杂而进行。或者，“破坏而进行”是指：通过显示自相，从相上以及从方位上，即从相与方位上分别而进行。或者，通过将相上的近远作成方位上的远近，破坏近性而作远性，又破坏远性而作近性，如此转起，故说“破坏而进行”。然而，在此处，即“或复取彼彼色”中，世尊不以如前方法那样，将相上的远作成方位上的近而破坏，也不以与方位上的远分别而破坏，也不以与方位上的远混杂而破坏。那么，他做什么呢？他只破坏方位上的远。但在此处，不应如前述方法那样见有三重含义。因为，他并不将方位上的远作成相上的近，也不从相上分别，也不与之混杂。然而，将方位上的远作成方位上的近，在此处应知为“破坏”。在此处，“不破坏相上的远”一句中，也并非如前方法那样说三种破坏的不作，而是应见：由于相上的近远，依相而取，并无远近性，故不将相上的远作成相上的近，即不破坏相上的远。此方法不同于前方法，仅此即是在此所显示。在“破坏而进行”中，破坏以一种方式被说，而在此处，破坏以另一种方式被说。
Heṭṭhimanayoti ‘‘itthindriyaṃ…pe… idaṃ vuccati rūpaṃ santike’’ti (vibha. 7) evaṃ lakkhaṇato dvādasahatthavasena vavatthitaokāsato ca dassetvā niyyātitanayo. So lakkhaṇokāsavasena dūrasantikena saha gahetvā niyyātitattā bhindamāno missakaṃ karonto gato. Atha vā bhindamānoti sarūpadassanena lakkhaṇato yevāpanakena okāsatoti evaṃ lakkhaṇato okāsato ca visuṃ karonto gatoti attho. Atha vā lakkhaṇato santikadūrānaṃ okāsato dūrasantikabhāvakaraṇena santikabhāvaṃ bhinditvā dūrabhāvaṃ, dūrabhāvañca bhinditvā santikabhāvaṃ karonto pavattoti ‘‘bhindamāno gato’’ti vuttaṃ. Idha panāti ‘‘taṃ taṃ vā pana rūpaṃ upādāya upādāyā’’ti idha purimanayena lakkhaṇato dūraṃ okāsato santikabhāvakaraṇena na bhindati bhagavā, na ca okāsadūrato visuṃ karaṇena, nāpi okāsadūrena vomissakakaraṇenāti attho. Kiṃ pana karotīti? Okāsato dūrameva bhindati. Ettha pana na pubbe vuttanayena tidhā attho daṭṭhabbo. Na hi okāsato dūraṃ lakkhaṇato santikaṃ karoti, lakkhaṇato vā visuṃ tena vā vomissakanti. Okāsato dūrassa pana okāsatova santikabhāvakaraṇaṃ idha ‘‘bhedana’’nti veditabbaṃ. Idha pana na lakkhaṇato dūraṃ bhindatīti etthāpi vā na pubbe vuttanayena tidhā bhedassa akaraṇaṃ vuttaṃ, lakkhaṇato santikadūrānaṃ pana lakkhaṇato upādāyupādāya dūrasantikabhāvo natthīti lakkhaṇato dūrassa lakkhaṇatova santikabhāvākaraṇaṃ lakkhaṇato dūrassa abhedananti daṭṭhabbaṃ. Purimanayo viya ayaṃ nayo na hotīti ettakameva hi ettha dassetīti bhindamānoti ettha ca aññathā bhedanaṃ vuttaṃ, bhedanaṃ idha ca aññathā vuttanti.
38色蕴解说注释完毕。
Rūpakkhandhaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.
39二、受蕴解说之阐释
2. Vedanākkhandhaniddesavaṇṇanā
8八、眼等净色，因包含于粗显的意所成身中，堪能称为“身”，故以其为依处的舍受，被同义地称为“身受”，并非以身净色为依处。因为眼等并非身净色。就相续与刹那等而言：在此，未说以时分而有的过去等状态，是因为已说以乐等而分别的过去等状态。因为，并非只有乐受才以时分和时节而成为过去等，苦受和舍受也是如此，且以身、心等状态而分别。因此，受蕴的集合，应以时分和时节而说的过去等状态来被说明，因为集合应以此等来限定；但此处只取了受的一部分，故它们应以相续和刹那来限定，因为在此，应如此被限定的那些已被取。然而，在一相续中，由于存在乐等多种差别，对于其中被取为应被限定的那种差别，其一种明显的限定者，即是伴随彼之门与所缘而转起的，以及无间地产生彼之同一类境相应而转起的相续，堪能成为其限定者。因此，不触及其他差别，而以限定者的身份来把握。或者，由于法迅速转变，即以转变本身而堪能限定，故说以相续和刹那来限定。“处于前际、后际、中际”者，以此显示以因、缘、作用而说的方式。
8. Cakkhādayo pasādā oḷārikamanomayattabhāvapariyāpannā kāyavohāraṃ arahantīti tabbatthukā adukkhamasukhā ‘‘kāyikā’’ti pariyāyena vuttā, na kāyapasādavatthukattā. Na hi cakkhādayo kāyapasādā hontīti. Santativasena khaṇādivasena cāti ettha addhāsamayavasena atītādibhāvassa avacanaṃ sukhādivasena bhinnāya atītādibhāvavacanato. Na hi sukhāyeva addhāvasena samayavasena ca atītādikā hoti, tathā dukkhā adukkhamasukhā ca kāyikacetasikādibhāvena bhinnā. Tena vedanāsamudayo addhāsamayavasena atītādibhāvena vattabbataṃ arahati samudāyassa tehi paricchinditabbattā, vedanekadesā pana ettha gahitāti te santatikhaṇehi paricchedaṃ arahanti tattha tathāparicchinditabbānaṃ gahitattāti. Ekasantatiyaṃ pana sukhādianekabhedasabbhāvena tesu yo bhedo paricchinditabbabhāvena gahito, tassa ekappakārassa pākaṭassa paricchedikā taṃsahitadvārālambanappavattā, avicchedena taduppādakekavidhavisayasamāyogappavattā ca santati bhavituṃ arahatīti tassa bhedantaraṃ anāmasitvā paricchedakabhāvena gahaṇaṃ kataṃ. Lahuparivattino vā dhammā parivattaneneva paricchedaṃ arahantīti santatikhaṇavasena paricchedo vutto. Pubbantāparantamajjhagatāti etena hetupaccayakiccavasena vuttanayaṃ dasseti.
11十一、因与烦恼火相应，故为有热恼。以此显示自性上的粗显性；以苦异熟之义，即通过产生粗显的异熟，显示作用上的粗显性。被业力之速抛出、系属于业的异熟，因无身业等勤作，故为无勤勇；而有勤勇的唯作，则非异熟。有异熟者，如怀胎般，是粗显的；与此相反，无异熟者，被说为微细的。
11. Kilesaggisampayogato sadarathā. Etena sabhāvato oḷārikataṃ dasseti, dukkhavipākaṭṭhenāti etena oḷārikavipākanipphādanena kiccato. Kammavegakkhittā kammapaṭibaddhabhūtā ca kāyakammādibyāpāravirahato nirussāhā vipākā, saussāhā ca kiriyā avipākā. Savipākā ca sagabbhā viya oḷārikāti tabbipakkhato avipākā sukhumāti vuttā.
35以“不可意”之义，即不甜美之义。由此显示与可意相反的、不可意的本质。以“苦”之义，即苦性之义。由此显示诸苦的烧灼作用。根据“大德，那种不苦不乐受，在寂静中被世尊说为殊胜的乐”（《中部》2.88；《相应部》4.267）的说法，不苦不乐受由于没有遍满的本质，不是寂静的，因为不是贪欲与嗔恚随眠的随眠之处，故为寂静；由于在征服了对乐的贪求之后才能证得，故被导入精勤的状态，因此是殊胜的。同样，不应将欲界、生等混杂起来，而应在同一界中，将智相应与智不相应等同类差别，依乐而结合为殊胜。由于对得到滋养的界是缘，故乐令其扰动；由于对受到逼迫的界是缘，故苦令其逼迫。两者生起时都如同遍满身体一般，故为“遍满”。‘Madayamānaṃ’即令其陶醉。‘Chādayamānaṃ’即令生起欲望，或覆盖。如同被暑热所苦的人被浇灌冷水瓶时身体得到滋养一样，具足乐者也是如此，因此说“如同被灌注一般”。仅在单一所缘中，即在地遍等单一本质的所缘中。‘Caratī’即运行，因为像在种种转向、速行中的受那样没有波动，故为微细。
Asātaṭṭhenāti amadhuraṭṭhena. Tena sātapaṭipakkhaṃ aniṭṭhasabhāvaṃ dasseti. Dukkhaṭṭhenāti dukkhamaṭṭhena. Tena dukkhānaṃ santāpanakiccaṃ dasseti. ‘‘Yāyaṃ, bhante, adukkhamasukhā vedanā, santasmiṃ esā paṇīte sukhe vuttā bhagavatā’’ti (ma. ni. 2.88; saṃ. ni. 4.267) vacanato adukkhamasukhā pharaṇasabhāvavirahato asantānaṃ kāmarāgapaṭighānusayānaṃ anusayanassa aṭṭhānattā santā, sukhe nikantiṃ pariyādāya adhigantabbattā padhānabhāvaṃ nītāti paṇītāti. Tathā anadhigantabbā ca kāmāvacarajātiādisaṅkaraṃ akatvā samānajātiyaṃ ñāṇasampayuttavippayuttādike samānabhede sukhato paṇītāti yojetabbā. Upabrūhitānaṃ dhātūnaṃ paccayabhāvena sukhā khobheti vibādhitānaṃ paccayabhāvena dukkhā ca. Ubhayampi kāyaṃ byāpentaṃ viya uppajjatīti pharati. Madayamānanti madaṃ karontaṃ. Chādayamānanti icchaṃ uppādentaṃ, avattharamānaṃ vā. Ghammābhitattassa sītodakaghaṭena āsittassa yathā kāyo upabrūhito hoti, evaṃ sukhasamaṅginopīti katvā ‘‘āsiñcamānaṃ viyā’’ti vuttaṃ. Ekattanimitteyevāti pathavīkasiṇādike ekasabhāve eva nimitte. Caratīti nānāvajjane javane vedanā viya vipphandanarahitattā sukhumā.
36由于对意图不善巧，故为不熟练。因为在善三法聚等中……是依“善与不善受是粗的，无记受是微细的”这样而来的。为了显示地等界差别，而开始“yampī”等。通过这种方式，即通过“从欲界乐的角度，欲界舍是微细的”等，以及依本质等差别，在各处讲述粗细性而不分裂，由此显示理趣。
Adhippāye akusalatāya akovido. Kusalattike…pe… āgatattāti ‘‘kusalākusalā vedanā oḷārikā, abyākatā vedanā sukhumā’’ti evaṃ āgatattā. Bhūmantarabhede dassetuṃ ‘‘yampī’’tiādi āraddhaṃ. Iminā nīhārenāti etena ‘‘kāmāvacarasukhato kāmāvacarupekkhā sukhumā’’tiādinā sabhāvādibhedena ca oḷārikasukhumabhāvaṃ tatra tatreva kathento na bhindatīti nayaṃ dasseti.
37因为已经讲述了世间与出世间的混合，所以对于一向殊胜者，由于已举出劣与殊胜，同样对于一向劣者，也应随其所应地举出劣与殊胜，这是被允许的。因此，其含义是：在这两种情况下，对于举出彼等不应有疑惑。
Lokiyalokuttaramissakā kathitā, tasmā ekantapaṇīte hīnapaṇītānaṃ uddhaṭattā evameva ekantahīne ca yathāsambhavaṃ hīnapaṇītatā uddharitabbāti anuññātaṃ hotīti ubhayattha taduddharaṇe na kukkuccāyitabbanti attho.
38有人说，由于不善法与善法等相比没有微细性，且依巴利圣典所说是不可回转的，因此说“不应观察下分理趣”。然而，即使依各各分别而说，也没有回转，所以并非就回转而言说“不应观察下分理趣”，而是因为下分理趣已经说过，所以应理解为：取未说之理趣而说“或各各”是合适的，因此说“不应观察下分理趣”。多异熟的不善法由于嗔恚增盛而为粗，同样少异熟的善法亦为粗。少异熟的不善法由于烦恼轻微而为细，同样多异熟的善法亦为细。由于是粗细爱乐所依之处，故欲界等有粗细性。‘Sāpī’即连同修所成，应知这是以差别的方式，显示施所成与戒所成各别的差别理趣。或者，‘Sāpī’应结合为三种。
Akusalānaṃ kusalādīhi sukhumattābhāvato pāḷiyā āgatassa aparivattanīyabhāvena ‘‘heṭṭhimanayo na oloketabbo’’ti vuttanti vadanti, taṃtaṃvāpanavasena kathanepi parivattanaṃ natthīti na parivattanaṃ sandhāya ‘‘heṭṭhimanayo na oloketabbo’’ti vuttaṃ, heṭṭhimanayassa pana vuttattā avuttanayaṃ gahetvā ‘‘taṃ taṃ vā panā’’ti vattuṃ yuttanti ‘‘heṭṭhimanayo na oloketabbo’’ti vuttanti veditabbo. Bahuvipākā akusalā dosussannatāya oḷārikā, tathā appavipākā kusalā. Mandadosattā appavipākā akusalā sukhumā, tathā bahuvipākā kusalā ca. Oḷārikasukhumanikantivatthubhāvato kāmāvacarādīnaṃ oḷārikasukhumatā. Sāpīti bhāvanāmayāya bhedanena dānamayasīlamayānañca paccekaṃ bhedanaṃ nayato dassitanti veditabbaṃ. Sāpīti vā tividhāpīti yojetabbaṃ.
13以生等为因而有不同分，即不相似之义。以苦异熟等为因而有不相似的作用，或不相似的本质，即不相杂，而非不相应。如果是那样，则由于远与近相反，会成为近，由此以相杂之义而成近，但受与受之间并无相应。而在“近”一词的解释中，将说“以相似之义、以相同之义”，故应依所说之理趣了知含义。
13. Jātiādivasena asamānakoṭṭhāsatā visabhāgaṭṭho. Dukkhavipākatādivasena asadisakiccatā, asadisasabhāvatā vā visaṃsaṭṭho, na asampayogo. Yadi siyā, dūravipariyāyena santikaṃ hotīti saṃsaṭṭhaṭṭhena santikatā āpajjati, na ca vedanāya vedanāsampayogo atthi. Santikapadavaṇṇanāya ca ‘‘sabhāgaṭṭhena sarikkhaṭṭhena cā’’ti vakkhatīti vuttanayeneva attho veditabbo.
40为何说“不应从远中举出近”？难道如同从近的不善中举出不善为远一样，不能从远的善中举出善为近吗？不能。因为如果那样，则善对于善是近，这样就会只从近中举出近，如此一来，就会变成说“近、更近”了。而这里所说的是依止而有的远与近，因此，如同不能从远中举出远一样，也不能从近中举出近，因为如同“远、更远”一样，“近、更近”也不是这里所意趣的。如果又说：“不应从善对于善是近的角度举出，而应从彼善所远离的那个不善的角度举出”，这也是没有的，因为不善对于善任何时候都不在近处。如果又说：“那个对于善是近的不善，应从那个远的善中举出”，这也是没有的，因为在善中没有不善，可以从中举出为近。因此，这里所说的远，由于从远的角度是极不相似的，在远处没有近，所以不能从远中举出近。然而，这里所说的近，在它被分别的那个地方，就能得到远，所以说“然而应从近中举出远”。
Nadūrato santikaṃ uddharitabbanti kasmā vuttaṃ, kiṃ yathā santikato akusalato akusalā dūreti uddharīyati, tathā tato dūrato kusalato kusalā santiketi uddharituṃ na sakkāti? Na sakkā. Tathā hi sati kusalā kusalāya santiketi katvā santikato santikatā eva uddharitā siyā, tathā ca sati santikasantikataratāvacanameva āpajjati, upādāyupādāya dūrasantikatāva idha vuccati, tasmā dūrato dūruddharaṇaṃ viya santikato santikuddharaṇañca na sakkā kātuṃ dūradūrataratāya viya santikasantikataratāya ca anadhippetattā. Atha pana vadeyya ‘‘na kusalā kusalāya eva santiketi uddharitabbā, atha kho yato sā dūre, tassā akusalāyā’’ti, tañca natthi. Na hi akusalāya kusalā kadāci santike atthīti. Athāpi vadeyya ‘‘yā akusalā kusalāya santike, sā tato dūrato kusalato uddharitabbā’’ti, tadapi natthi. Na hi kusale akusalā atthi, yā tato santiketi uddhariyeyya, tasmā idha vuttassa dūrassa dūrato accantavisabhāgattā dūre santikaṃ natthīti na sakkā dūrato santikaṃ uddharituṃ, santike panidha vutte bhinne tattheva dūraṃ labbhatīti āha ‘‘santikato pana dūraṃ uddharitabba’’nti.
41依止而有的远与近是不能举出的。因为如果说“贪俱的对于嗔俱的是远，贪俱的是近”，那就成了从近中举出近。同样，在“嗔俱的对于贪俱的是远，嗔俱的是近”这里，也是从相似中举出另一个相似，而且不能说“贪俱的对于嗔俱的是远，而它本身又是近”，因为嗔俱的近性没有原因。因此，不相似性若不取差别就不会发生，由于相似不遍满，所以从远中举出近是不能做的。因为嗔俱并不遍满一切不善相似法而存在。然而，相似性是将差别包含在内而存在的，由于不相似遍满，所以从近中举出远是可以做的。因为不善性遍满贪俱等一切不相似法。因此他说“不应从远中举出近”等。
Upādāyupādāya dūrato ca santikaṃ na sakkā uddharituṃ. Lobhasahagatāya dosasahagatā dūre lobhasahagatā santiketi hi vuccamāne santikatova santikaṃ uddharitaṃ hoti. Tathā dosasahagatāya lobhasahagatā dūre dosasahagatā santiketi etthāpi sabhāgato sabhāgantarassa uddhaṭattā, na ca sakkā ‘‘lobhasahagatāya dosasahagatā dūre sā eva ca santike’’ti vattuṃ dosasahagatāya santikabhāvassa akāraṇattā, tasmā visabhāgatā bhedaṃ aggahetvā na pavattatīti sabhāgābyāpakattā dūratāya dūrato santikuddharaṇaṃ na sakkā kātuṃ. Na hi dosasahagatā akusalasabhāgaṃ sabbaṃ byāpetvā pavattatīti. Sabhāgatā pana bhedaṃ antogadhaṃ katvā pavattatīti visabhāgabyāpakattā santikatāya santikato dūruddharaṇaṃ sakkā kātuṃ. Akusalatā hi lobhasahagatādisabbavisabhāgabyāpikāti. Tenāha ‘‘na dūrato santikaṃ uddharitabba’’ntiādi.
49受蕴解说之阐释已毕。
Vedanākkhandhaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.
50三、想蕴解说之阐释
3. Saññākkhandhaniddesavaṇṇanā
17“眼触所生想”：在此，虽然从所依处来说，触的名称与想的名称不同，但由于以所依处为特征的触，想也因之而成为特征性的想，并且由于所依处，想也如同触一样以该所依处为所依，故说“从所依处得名”。“有对触所生想”：在此，如同触是由所依、所缘的撞击而生起，由此而生的想也是如此，故说“从所依、所缘得名”。应知此处是将“有对触”说为“有对生触”或“有对可识触”，省略了后分而说。
17.Cakkhusamphassajāsaññāti ettha yadipi vatthuto phassassa nāmaṃ phassato ca saññāya, vatthuvisiṭṭhaphassena pana visiṭṭhasaññā vatthunā ca visiṭṭhā hoti phassassa viya tassāpi tabbatthukattāti ‘‘vatthuto nāma’’nti vuttaṃ. Paṭighasamphassajā saññāti etthāpi yathā phasso vatthārammaṇapaṭighaṭṭanena uppanno, tathā tato jātasaññāpīti ‘‘vatthārammaṇato nāma’’nti vuttaṃ. Ettha ca paṭighajo samphasso, paṭighaviññeyyo vā samphasso paṭighasamphassoti uttarapadalopaṃ katvā vuttanti veditabbaṃ.
43在可识知的状态中，依于言说而转起，或依于言说的非色蕴，或者这些蕴有言说为其说明，故称为“增语”；由此而生的触是增语触，或者触本身依上述含义既是增语又是触，故为增语触，或者可被增语识知的触是增语触，由此或在其中所生的想是增语触生想。即使在五门转起的触中，上述含义也可能存在，因此以那种方式，由此而生的想也被称为“增语触生想”。然而，如同由于没有其他方式，意触生想被无余地说为“增语触生想”，此有对触生想则不然，因为它另有独特的方式存在，这是其意旨。
Viññeyyabhāve vacanaṃ adhikicca pavattā, vacanādhīnā vā arūpakkhandhā, adhivacanaṃ vā etesaṃ pakāsanaṃ atthīti ‘‘adhivacanā’’ti vuccanti, tatojo samphasso adhivacanasamphasso, samphassoyeva vā yathāvuttehi atthehi adhivacano ca samphasso cāti adhivacanasamphasso, adhivacanaviññeyyo vā samphasso adhivacanasamphasso, tato tasmiṃ vā jātā adhivacanasamphassajā. Pañcadvārikasamphassepi yathāvutto attho sambhavatīti tena pariyāyena tatojāpi saññā ‘‘adhivacanasamphassajā’’ti vuttā. Yathā pana aññappakārāsambhavato manosamphassajā nippariyāyena ‘‘adhivacanasamphassajā’’ti vuccati, na evaṃ ayaṃ paṭighasamphassajā āveṇikappakārantarasambhavatoti adhippāyo.
44如果这样，那么四蕴也由于从上述触所生，理应被称为“增语触生”，为何只说想呢？因为当“增语触生”这一名称在转起时，由于在三蕴中以义利为因，它成为法的惯用名称，将此名称归于想之后，自身便退转。因此说“三非色蕴”等。或者，想有“有对触生”这一另外的独特名称，因此“增语触生”这一名称理应只属于三蕴。然而它们将自己的名称给予想后退转，基于此义而说“三非色蕴”等。即使观察五门想也能了知，如同以各种意图作手势等时，作为了知该意图之相的表业一样，在染着而看等情况下，作为了知染着等之相的“看”，在眼识境会合时是明显的，因此说与它相应的想也同样明显。
Yadi evaṃ cattāro khandhāpi yathāvuttasamphassato jātattā ‘‘adhivacanasamphassajā’’ti vattuṃ yuttā, saññāva kasmā evaṃ vuttāti? Tiṇṇaṃ khandhānaṃ atthavasena attano pattampi nāmaṃ yattha pavattamāno adhivacanasamphassaja-saddo niruḷhatāya dhammābhilāpo hoti, tassā saññāya eva āropetvā sayaṃ nivattanaṃ hoti. Tenāha ‘‘tayo hi arūpino khandhā’’tiādi. Atha vā saññāya paṭighasamphassajāti aññampi visiṭṭhaṃ nāmaṃ atthīti adhivacanasamphassajānāmaṃ tiṇṇaṃyeva khandhānaṃ bhavituṃ arahati. Te pana attano nāmaṃ saññāya datvā nivattāti imamatthaṃ sandhāyāha ‘‘tayo hi arūpino khandhā’’tiādi. Pañcadvārikasaññā oloketvāpi jānituṃ sakkāti idaṃ tena tenādhippāyena hatthavikārādikaraṇe tadadhippāyavijānananimittabhūtā viññatti viya rajjitvā olokanādīsu rattatādivijānananimittaṃ olokanaṃ cakkhuviññāṇavisayasamāgame pākaṭaṃ hotīti taṃsampayuttāya saññāyapi tathāpākaṭabhāvaṃ sandhāya vuttaṃ.
45为了消除“它理应是在染着而看等情况下明显转起的速行”这一疑虑，说“唯是依净色为所依的”。在想其他事物时，意思是：在想与先前他所思所知不同的其他事物。
Rajjitvā olokanādivasena pākaṭā javanappavattā bhavituṃ arahatīti etissā āsaṅkāya nivattanatthaṃ ‘‘pasādavatthukā evā’’ti āha. Aññaṃ cintentanti yaṃ pubbe tena cintitaṃ ñātaṃ, tato aññaṃ cintentanti attho.
55想蕴解说之阐释已毕。
Saññākkhandhaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.
56四、行蕴解说之阐释
4. Saṅkhārakkhandhaniddesavaṇṇanā
20“以下限”：此处是依处格。因为在此显示了根本。如果这样，难道不会导致“以上限未显示它”吗？不会，因为没有上限状态就没有下限状态。因为下限是遍满一切的。第二处是作具格，关联为“由下限而来”。或者前文所说的“以下限”，也是以显示根本诸行的方式，通过关联作具格而成为作具格。“与其相应的诸行”：指四十九种行。因为它们与彼相关联，所以已被包含。
20.Heṭṭhimakoṭiyāti ettha bhummaniddesova. Tattha hi padhānaṃ dassitanti. Yadi evaṃ uparimakoṭiyā taṃ na dassitanti āpajjatīti? Nāpajjati, uparimakoṭigatabhāvena vinā heṭṭhimakoṭigatabhāvābhāvato. Heṭṭhimakoṭi hi sabbabyāpikāti. Dutiye karaṇaniddeso, heṭṭhimakoṭiyā āgatāti sambandho. Purimepi vā ‘‘heṭṭhimakoṭiyā’’ti yaṃ vuttaṃ, tañca padhānasaṅkhāradassanavasenāti sambandhakaraṇena karaṇaniddesova. Taṃsampayuttā saṅkhārāti ekūnapaññāsappabhede saṅkhāre āha. Gahitāva honti tappaṭibaddhattā.
58行蕴解说之阐释已毕。
Saṅkhārakkhandhaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.
59杂项论述的解释
Pakiṇṇakakathāvaṇṇanā
47“俱生”一词惯用于生起、最初生起。因为在各各缘和合时，从过去有之终称为“前际”的向上生起是“俱生”，或者在连结、结生中的生起是“俱生”。然而，它只在五蕴完全俱生的地方被显示。依此理，不完全蕴的俱生在有一蕴有、四蕴有中可以被了知。或者，如所证知的五蕴一起生起、生起是“俱生”。在此义中，不完全的生起未被包含。在雪山地区出生的羊绒毛是“生毛”。“熟酥滴”：在此也应连接“滴”字。“如是色似”：即如是色、如是形。或者，相似是“似”，即相似性、获得相似性的意思。具有如是色似者，为“如是色似”。
Samuggama-saddo sañjātiyaṃ ādiuppattiyaṃ niruḷho. Taṃtaṃpaccayasamāyoge hi purimabhavasaṅkhātā purimantato uddhaṅgamanaṃ samuggamo, sandhiyaṃ vā paṭisandhiyaṃ uggamo samuggamo. So pana yattha pañcakkhandhā paripuṇṇā samuggacchanti, tattheva dassito. Etena nayena aparipuṇṇakhandhasamuggamo ekavokāracatuvokāresu sakkā viññātunti. Atha vā yathādhigatānaṃ pañcannampi khandhānaṃ saha uggamo uppatti samuggamo. Etasmiṃ atthe vikaluppatti asaṅgahitā hoti. Himavantappadese jātimantaeḷakalomaṃ jātiuṇṇā. Sappimaṇḍabindūti evaṃ etthāpi bindu-saddo yojetabbo. Evaṃvaṇṇappaṭibhāganti evaṃvaṇṇaṃ evaṃsaṇṭhānañca. Paṭibhajanaṃ vā paṭibhāgo, sadisatābhajanaṃ sadisatāpattīti attho. Evaṃvidho vaṇṇappaṭibhāgo etassāti evaṃvaṇṇappaṭibhāgaṃ.
48“相续之头”：即相续的根本，或相续的部分。由于是多种根的集合体，主要部分被称为“头”，同样，物十法等部分作为多种色的集合体，被称为“头”。
Santatisīsānīti santatimūlāni, santatikoṭṭhāsā vā. Anekindriyasamāhārabhāvato hi padhānaṅgaṃ ‘‘sīsa’’nti vuccati, evaṃ vatthudasakādikoṭṭhāsā anekarūpasamudāyabhūtā ‘‘sīsānī’’ti vuttānīti.
49“五蕴完全具足”：这是就数目圆满而说，并非指每一蕴的圆满。由于已说了业生相续，可能会说“时节、心、食生相续也经过如此时间而生起”等，但将在“前后”处说明，故未说，且业生相续也并非全部被说，为了显示未说者，而显示了化生者的俱生。如是……五蕴完全具足，这是以具足处者为依据而显示的方法，对于不具足处者，即欲界、色界中处有减损者，应知相续之头有减损。
Pañcakkhandhā paripuṇṇā hontīti gaṇanāpāripūriṃ sandhāya vuttaṃ, na tassa tassa khandhassa paripuṇṇataṃ. Kammasamuṭṭhānapaveṇiyā vuttattā ‘‘utucittāhārajapaveṇī ca ettakaṃ kālaṃ atikkamitvā hotī’’tiādinā vattabbā siyā, taṃ pana ‘‘pubbāparato’’ti ettha vakkhatīti akathetvā kammajapaveṇī ca na sabbā vuttāti avuttaṃ dassetuṃ opapātikasamuggamo nāma dassito. Evaṃ…pe… pañcakkhandhā paripuṇṇā hontīti paripuṇṇāyatanānaṃ vasena nayo dassito, aparipuṇṇāyatanānaṃ pana kāmāvacarānaṃ rūpāvacarānaṃ parihīnāyatanassa vasena santatisīsahāni veditabbā.
50所谓“前后”，此考察并非针对五蕴的生起，而应视为针对它们（诸蕴）的色法集起。为说明此点，他说“然而如此”等。以“非后非前而生起”此语，显示疑惑之因。因为对于同时生起的诸法，若不说明“此色首先集起，此色随后集起”，便无法了知。在此，作为“前后”这一考察的所依事，取的是在结生时生起、随后转起的五蕴。而在其中，于简别时用了依主格，故说“色首先集起色”。否则，若依主格用于“以有而示有”之相时，则可能要说“两者”，因为主张在色的集起刹那，业也有色之集起。又，此考察是通取色与非色的相续而进行的，故说“色首先集起色”。否则，若只取结生刹那存在的法来进行考察，则非色根本没有色之集起，因此可能要说“前后集起的考察在此不适用”。所谓“依处于生刹那羸弱”，是就一切色法在生刹那的羸弱性而说。因为那时它没有后生缘，也不为食等所支持，故说为“羸弱”。所谓“因业力之冲力而被抛出”，这是指：虽然有分也是业生，但此（结生时的）异熟相续在结生刹那，犹如被不同于先前有分集起之业所抛出一般，未得安住；此后，在同一相续中，获得无间缘与前生缘而得安住。正是就此义而说。
Pubbāparatoti ayaṃ vicāraṇā na pañcannaṃ khandhānaṃ uppattiyaṃ, atha kho tesaṃ rūpasamuṭṭhāpaneti daṭṭhabbā. Taṃ dassento āha ‘‘evaṃ panā’’tiādi. Apacchāapure uppannesūti etena saṃsayakāraṇaṃ dasseti. Sahuppannesu hi idameva paṭhamaṃ rūpaṃ samuṭṭhāpeti, idaṃ pacchāti adassitaṃ na sakkā viññātuṃ. Ettha ca ‘‘pubbāparato’’ti etissā vicāraṇāya vatthubhāvena paṭisandhiyaṃ uppannā pavattā pañcakkhandhā gahitā. Tattha ca niddhāraṇe bhummaniddesoti ‘‘rūpaṃ paṭhamaṃ rūpaṃ samuṭṭhāpetī’’ti āha. Aññathā bhāvenabhāvalakkhaṇatthe bhummaniddese sati rūpassa rūpasamuṭṭhāpanakkhaṇe kammassapi rūpasamuṭṭhānaṃ vadantīti ubhayanti vattabbaṃ siyāti. Rūpārūpasantatiñca gahetvā ayaṃ vicāraṇā pavattāti ‘‘rūpaṃ paṭhamaṃ rūpaṃ samuṭṭhāpetī’’ti vuttaṃ. Aññathā paṭisandhikkhaṇe eva vijjamāne gahetvā vicāraṇāya kariyamānāya arūpassa rūpasamuṭṭhāpanameva natthīti pubbāparasamuṭṭhāpanavicāraṇāva idha na upapajjatīti vattabbaṃ siyāti. Vatthu uppādakkhaṇe dubbalaṃ hotīti sabbarūpānaṃ uppādakkhaṇe dubbalataṃ sandhāya vuttaṃ. Tadā hi taṃ pacchājātapaccayarahitaṃ āhārādīhi ca anupatthaddhanti ‘‘dubbala’’nti vuttaṃ. Kammavegakkhittattāti idaṃ satipi bhavaṅgassa kammajabhāve sāyaṃ vipākasantati paṭisandhikkhaṇe purimabhavaṅgasamuṭṭhāpakato aññena kammunā khittā viya appatiṭṭhitā, tato parañca samānasantatiyaṃ anantarapaccayaṃ purejātapaccayañca labhitvā patiṭṭhitāti imamatthaṃ sandhāya vuttaṃ.
51“相续被连接”的意思是：眼等依处的相续，是在一个存在时，通过另一个的坏灭与生起而被连接，而非如同死心与结生所依的依处那样有间断与转起，这是其义。“支”指禅支。因为禅支与心一起是色的集起者，而道支等则是其助力的提供者，当它们存在时，可见到殊胜色的转起。或者，那些心所如思等，在心的色集起中成为支分、成为助伴，它们因禅支等助力提供者而未被减损，这是其义。因为若从此减损，眼识等便不集起色。如果有人这样说：“结生心与俱生依处，在其住时与坏时，可作前生缘，因此无缺缘，故应在这两个刹那集起色。”为遮止此说，他说“如果心……”等。其中，即使在住时与坏时，那些法的依处也并非前生，这是不可说的，他对此认可，但仍指出其中的过失：如果那时能集起色，按你的见解，结生心也应能集起色，但那时根本没有色的生起。而当有色生起时，在生刹那，即使按你的见解，也正有缺缘，因为在结生刹那没有前生依止。因此，结生心不集起色，这是此处的意旨。在生刹那，取八种色而生起。何以故？因为无色法依无间等缘之力，唯有具足冲力、圆满力量者才能生起。
Paveṇī ghaṭiyatīti cakkhādivatthusantati ekasmiṃ vijjamāne eva aññassa nirodhuppattivasena ghaṭiyati, na cutipaṭisandhinissayavatthūnaṃ viya vicchedappavattīti attho. Aṅgatoti jhānaṅgato. Jhānaṅgāni hi cittena saha rūpasamuṭṭhāpakāni, tesaṃ anubaladāyakāni maggaṅgādīni tesu vijjamānesu visesarūpappavattidassanato. Atha vā yāni cittaṅgāni cetanādīni cittassa rūpasamuṭṭhāpane aṅgabhāvaṃ sahāyabhāvaṃ gacchanti, tesaṃ baladāyakehi jhānaṅgādīhi aparihīnanti attho. Tato parihīnattā hi cakkhuviññāṇādīni rūpaṃ na samuṭṭhāpentīti. Yo pana vadeyya ‘‘paṭisandhicittena sahajātavatthu tassa ṭhitikkhaṇe ca bhaṅgakkhaṇe ca purejātanti katvā paccayavekallābhāvato tasmiṃ khaṇadvaye rūpaṃ samuṭṭhāpetū’’ti, taṃ nivārento āha ‘‘yadi hi citta’’ntiādi. Tattha ṭhitibhaṅgakkhaṇesupi tesaṃ dhammānaṃ vatthu purejātaṃ na hotīti na vattabbamevetanti anujāni, tatthāpi dosaṃ dasseti. Yadi tadā rūpaṃ samuṭṭhāpeyya, tava matena paṭisandhicittampi samuṭṭhāpeyya, tadā pana rūpuppādanameva natthi. Yadā ca rūpuppādanaṃ, tadā uppādakkhaṇe tava matenapi paccayavekallameva paṭisandhikkhaṇe purejātanissayābhāvato, tasmā paṭisandhicittaṃ rūpaṃ na samuṭṭhāpetīti ayamettha adhippāyo. Uppādakkhaṇe aṭṭha rūpāni gahetvā uṭṭhahati. Kasmā? Arūpadhammānaṃ anantarādipaccayavasena savegānaṃ paripuṇṇabalānameva uppattito.
52“因非其境域”指：如同对于未曾到过的村庄，外来者没有境域。“因不自在”指：在那里他没有主宰力。所谓“心等集起的……住立”，这是说：以哪些方式，心与心所成为心等起色的缘，在结生时，心与心所也以所有这些方式，成为俱生的三十种业生色的缘，如其所应。
Avisayatāyāti agatapubbassa gāmassa āgantukassa avisayabhāvato. Appahutatāyāti tattha tassa anissarabhāvato. Cittasamuṭṭhāna…pe… ṭhitānīti idaṃ yehākārehi cittasamuṭṭhānarūpānaṃ cittacetasikā paccayā honti, tehi sabbehi paṭisandhiyaṃ cittacetasikā samatiṃsakammajarūpānaṃ yathāsambhavaṃ paccayā hontīti katvā vuttaṃ.
53“轮回之根”指渴爱与无明。由死心生起的色，不像由更早的心生起的色那样，不会在他世生起，因为轮回之根已寂止，故应审察其不生起。
Vaṭṭamūlanti taṇhā avijjā vuccati. Cuticittena uppajjamānaṃ rūpaṃ tato purimatarehi uppajjamānaṃ viya na bhavantare uppajjatīti vaṭṭamūlassa vūpasantattā anuppatti vicāretabbā.
54“因色不存在”是就色的出离、因离贪而断除、无有所应生起者而说。或者，在色之空间有色故，色的诸缘能生色；而非色则不是色的空间，故当某处有色时，心可能令其他色生起，而那里恰恰没有此色，这是其义。因为前色也有缘的作用，如见子与父的相似性所示。
Rūpassanatthitāyāti rūpānaṃ nissaraṇattā arūpassa, virāgavasena pahīnattā uppādetabbassa abhāvaṃ sandhāya vuttaṃ. Rūpokāse vā rūpaṃ atthīti katvā rūpapaccayānaṃ rūpuppādanaṃ hoti, arūpaṃ pana rūpassa okāso na hotīti yasmiṃ rūpe sati cittaṃ aññaṃ rūpaṃ uppādeyya, tadeva tattha natthīti attho. Purimarūpassapi hi paccayabhāvo atthi puttassa pitisadisatādassanatoti.
55然而，时节首先集起色，意指在结生心的住刹那集起。所谓“时节是迟灭者”等，是为了显示时节在住刹那生起色的理由，以及显示非色法的生起时间。因为迟灭，故在住刹那有力，所以那时集起色；当它尚存时，由于速灭，在十六心生起后，结生心之后的心，再次在由时节所集起的色上集起色，这是意旨。所谓“当它尚存时，十六心生起而灭”，以此语，若生刹那与灭刹那被计入住刹那中，则说“色有十六心刹那的寿命”；若不取生刹那而只取灭刹那，则说“有十七心刹那的寿命”；若不取灭刹那而只取生刹那，则说“有超过十六心刹那的寿命”；若生刹那与灭刹那都不计入住刹那，则说“有超过十七心刹那的寿命”。然而，因为“其中结生之后”一语，将结生也计入其住刹那中生起的心，故知生刹那被计入住刹那，而灭刹那不计入时，将有超过十六心刹那的寿命；若计入，则意指有十六心刹那的寿命。
Utu pana paṭhamaṃ rūpaṃ samuṭṭhāpeti paṭisandhicittassa ṭhitikkhaṇe samuṭṭhāpanatoti adhippāyo. Utu nāma cesa dandhanirodhotiādi utussa ṭhānakkhaṇe uppādane kāraṇadassanatthaṃ arūpānaṃ uppādakāladassanatthañca vuttaṃ. Dandhanirodhattā hi so ṭhitikkhaṇe balavāti tadā rūpaṃ samuṭṭhāpeti, tasmiṃ dharante eva khippanirodhattā soḷasasu cittesu uppannesu paṭisandhianantaraṃ cittaṃ utunā samuṭṭhite rūpe puna samuṭṭhāpetīti adhippāyo. Tasmiṃ dharante eva soḷasa cittāni uppajjitvā nirujjhantīti etena pana vacanena yadi uppādanirodhakkhaṇā dharamānakkhaṇe eva gahitā, ‘‘soḷasacittakkhaṇāyukaṃ rūpa’’nti vuttaṃ hoti, athuppādakkhaṇaṃ aggahetvā nirodhakkhaṇova gahito, ‘‘sattarasacittakkhaṇāyuka’’nti, sace nirodhakkhaṇaṃ aggahetvā uppādakkhaṇo gahito, ‘‘adhikasoḷasacittakkhaṇāyuka’’nti, yadi pana uppādanirodhakkhaṇā dharamānakkhaṇe na gahitā, ‘‘adhikasattarasacittakkhaṇāyuka’’nti. Yasmā pana ‘‘tesu paṭisandhianantara’’nti paṭisandhipi tassa dharamānakkhaṇe uppannesu gahitā, tasmā uppādakkhaṇo dharamānakkhaṇe gahitoti nirodhakkhaṇe aggahite adhikasoḷasacittakkhaṇāyukatā vakkhamānā, gahite vā soḷasacittakkhaṇāyukatā adhippetāti veditabbā.
56“食素为粗”是就有依处的食素而说。因为就自性而言，食素是微细的，但依所依处而有粗细之分。
Ojā kharāti savatthukaṃ ojaṃ sandhāyāha. Sabhāvato sukhumāya hi ojāya vatthuvasena atthi oḷārikasukhumatāti.
57“心”者，是就心的前行性而说，然而与彼相应的诸法也是色的生起之缘。如所说：“因对因相应诸法及彼等所生色，以因缘为缘”等（发趣论1.1.1）。或者，“心”是指心之生起，并非像业思那样只取一个不存在的单一法。若问：“业生色是否也由与彼相应的诸法所生起呢？”答：不，因为并未说由彼等生起，且未说之原因在于彼等不以任何缘成为缘。
Cittañcevāti cittassa pubbaṅgamatāya vuttaṃ, taṃsampayuttakāpi pana rūpasamuṭṭhāpakā hontīti. Yathāha ‘‘hetū hetusampayuttakānaṃ dhammānaṃ taṃsamuṭṭhānānañca rūpānaṃ hetupaccayena paccayo’’tiādi (paṭṭhā. 1.1.1). Cittanti vā cittuppādaṃ gaṇhāti, na kammacetanaṃ viya ekadhammameva avijjamānaṃ. Kammasamuṭṭhānañca taṃsampayuttehipi samuṭṭhitaṃ hotūti ce? Na, tehi samuṭṭhitabhāvassa avuttattā, avacanañca tesaṃ kenaci paccayena paccayabhāvābhāvato.
58“以时限区分”者，即依时间区分。其中，所意指的时限区分是：“色法的时限为十七个心刹那，色法的第十七分是无色法的时限”。“结生刹那”一语，应知这仅是示例之说，因为在结生刹那之后，色法与无色法亦有同时生起之事实；但不应将此理解为在结生刹那没有同时生起，因为论者自己将在后文说明结生心的住位与坏位刹那中亦有色法的生起。借由到达果位之示例，论者揭示色法与无色法不同时，而非意在揭示同时生起，因为彼目的并未被着手讨论。然而，以同时生起来说明不同时是容易阐明的，故举出同时生起之说，其目的正在于此。
Addhānaparicchedatoti kālaparicchedato. Tattha ‘‘sattarasa cittakkhaṇā rūpassa addhā, rūpassa sattarasamo bhāgo arūpassā’’ti eso addhānaparicchedo adhippeto. Paṭisandhikkhaṇeti idaṃ nayadassanamattaṃ daṭṭhabbaṃ tato parampi rūpārūpānaṃ sahuppattisabbhāvato, na panetaṃ paṭisandhikkhaṇe asahuppattiabhāvaṃ sandhāya vuttanti daṭṭhabbaṃ, paṭisandhicittassa ṭhitibhaṅgakkhaṇesupi rūpuppattiṃ sayameva vakkhatīti. Phalappattanidassanena ca rūpārūpānaṃ asamānakālataṃ nidasseti, na sahuppādaṃ tadatthaṃ anāraddhattā. Sahuppādena pana asamānakālatā sukhadīpanā hotīti taṃdīpanatthameva sahuppādaggahaṇaṃ.
59如果这样，由于色法与无色法时限不同，可能会产生“无色法舍弃后，色法单独转起”的过失，为遮止此过失而说“其中，虽然……”等。“同一衡量”者，是说在无间断转起的色法与无色法中，没有无色的色，也没有无色的无色，故如此说。应知此论是就五蕴有中，除涅槃所缘的灭尽定之外的业生色转起而说。“步步”者，如同在自己的足迹上步步放置足迹一般，迅速地踩踏，这是其义。“不舍”者，直到死时，都不舍弃；但在死刹那，则一同灭尽。而在某时限中，彼此不舍而转起，此时限以结生与死为界限，是彼等的最长时限。“如是”者，应知以此包含了前文所说的最短时限的情况以及此最长时限的情况。
Yadi evaṃ rūpārūpānaṃ asamānaddhattā arūpaṃ ohāya rūpassa pavatti āpajjatīti etassā nivāraṇatthamāha ‘‘tattha kiñcāpī’’tiādi. Ekappamāṇāvāti nirantaraṃ pavattamānesu rūpārūpadhammesu nicchiddesu arūparahitaṃ rūpaṃ, rūparahitaṃ vā arūpaṃ natthīti katvā vuttaṃ. Ayañca kathā pañcavokāre kammajarūpappavattiṃ nibbānapaṭibhāganirodhasamāpattirahitaṃ sandhāya katāti daṭṭhabbā. Pade padanti attano pade eva padaṃ nikkhipanto viya lahuṃ lahuṃ akkamitvāti attho. Anohāyāti yāva cuti, tāva avijahitvā, cutikkhaṇe pana saheva nirujjhantīti. Yasmiñcaddhāne aññamaññaṃ anohāya pavatti, so ca paṭisandhicutiparicchinno ukkaṃsato etesaṃ addhāti. Evanti etena pubbe vuttaṃ avakaṃsato addhāpakāraṃ imañca saṅgaṇhātīti daṭṭhabbaṃ.
60“以同生异灭”者，应知这是将两者合取，说色法与无色法“以同生异灭”是一种应被了知的观察方式。以下亦同。“除最后业生色”者，有人说，因其与死心一同灭尽，故无异灭，因此将其除外而说。然而，最后业生色亦无同生，因为在前文十六刹那中，说最后业生色是在坏位刹那生起的。若某法同生与异灭二者皆无，则应将其排除。或许应将一切在心的坏位刹那生起的色法皆予排除；然而，最后业生色在其生起之后，随后诸心运行期间，因业生色不再生起，故彼时既无应排除的，也无应取的，因此说“除最后业生色”，应如是了知。在此之前，存在着四十八列业生色；其中，在某一心的生位刹那生起的，在另一心的生位刹那灭去，故取“同生异灭”之义，排除在住位与坏位刹那生起的色法，以此“同生异灭”方式来了知，此即其组织方式，应如是理解。彼色法与无色法，以及无色法与彼色法，互为同生异灭。其中，如锁链相连之喻，以相续之列而言，故说四十八列业生，否则或应说四十九列业生。
Ekuppādanānānirodhatoti etaṃ dvayamapi saha gahetvā rūpārūpānaṃ ‘‘ekuppādanānānirodhato’’ti eko daṭṭhabbākāro vuttoti daṭṭhabbo. Evaṃ ito paresupi. Pacchimakammajaṃ ṭhapetvāti tassa cuticittena saha nirujjhanato nānānirodho natthīti katvā vuttanti vadanti. Tassa pana ekuppādopi natthi heṭṭhā soḷasake pacchimassa bhaṅgakkhaṇe uppattivacanato. Yadi pana yassa ekuppādanānānirodhā dvepi na santi, taṃ ṭhapetabbaṃ. Sabbampi cittassa bhaṅgakkhaṇe uppannaṃ ṭhapetabbaṃ siyā, pacchimakammajassa pana uppattito parato cittesu pavattamānesu kammajarūpassa anuppattito vajjetabbaṃ gahetabbañca tadā natthīti ‘‘pacchimakammajaṃ ṭhapetvā’’ti vuttanti veditabbaṃ. Tato pubbe pana aṭṭhacattālīsakammajarūpapaveṇī atthīti tattha yaṃ cittassa uppādakkhaṇe uppannaṃ, taṃ aññassa uppādakkhaṇe nirujjhatīti ‘‘ekuppādanānānirodha’’nti gahetvā ṭhitibhaṅgakkhaṇesu uppannarūpāni vajjetvā evaṃ ekuppādanānānirodhato veditabbāti yojanā katāti daṭṭhabbā. Tañhi rūpaṃ arūpena, arūpañca tena ekuppādanānānirodhanti. Tattha saṅkhalikassa viya sambandho paveṇīti katvā aṭṭhacattālīsakammajiyavacanaṃ kataṃ, aññathā ekūnapaññāsakammajiyavacanaṃ kattabbaṃ siyā.
61“异生……等，应以最后业生色来说明”者，因为以此能善加说明，故如此说。依此理，在此之前，某一心的坏位刹那生起的色，在另一心的坏位刹那灭去，故知彼色与无色，以及无色与彼色，是异生同灭。然而，在两种情况下，于另一心的住位刹那生起的色，在另一心的住位刹那灭去；以及于彼住位刹那生起、即于住位刹那灭去的无色法，未被包含在内，应知彼等即包含在“以异生异灭”之中。因为，以四相续色来说明异生异灭时，由于显示了在住位刹那生起者，未显示者即依此理而成为示例。在三十种业生色中，即使处于住位，入胎者亦有死亡，故依彼等而将最后业生色也关联起来。若不如是，则可能成为不死，何以故？如同六所依的转起一样，生起彼等的业，以及有彼所依的有分等心的转起，也应当如此。因为没有那样的原因，使得业生色中一部分转起，一部分不转起。因此，由于寿、暖、识等命行的不欠缺，故说“可能成为不死”。
Nānuppāda…pe… pacchimakammajena dīpetabbāti tena sudīpanattā vuttaṃ. Etena hi nayena sakkā tato pubbepi ekassa cittassa bhaṅgakkhaṇe uppannarūpaṃ aññassapi bhaṅgakkhaṇe eva nirujjhatīti taṃ arūpena, arūpañca tena nānuppādaṃ ekanirodhanti viññātunti. Ubhayatthāpi pana aññassa cittassa ṭhitikkhaṇe uppannaṃ rūpaṃ aññassa ṭhitikkhaṇe, tassa ṭhitikkhaṇe uppajjitvā ṭhitikkhaṇe eva nirujjhanakaṃ arūpañca na saṅgahitaṃ, taṃ ‘‘nānuppādato nānānirodhato’’ti ettheva saṅgahaṃ gacchatīti veditabbaṃ. Catusantatikarūpena hi nānuppādanānānirodhatādīpanā ettha ṭhitikkhaṇe uppannassa dassitattā adassitassa vasena nayadassanaṃ hotīti. Samatiṃsakammajarūpesu eva ṭhitassapi gabbhe gatassa maraṇaṃ atthīti tesaṃ eva vasena pacchimakampi yojitaṃ. Amarā nāma bhaveyyuṃ, kasmā? Yathā channaṃ vatthūnaṃ pavatti , evaṃ taduppādakakammeneva bhavaṅgādīnañca tabbatthukānaṃ pavattiyā bhavitabbanti. Na hi taṃ kāraṇaṃ atthi, yena taṃ kammajesu ekaccaṃ pavatteyya, ekaccaṃ na pavatteyyāti. Tasmā āyuusmāviññāṇādīnaṃ jīvitasaṅkhārānaṃ anūnattā vuttaṃ ‘‘amarā nāma bhaveyyu’’nti.
62“生位刹那生起者，在另一心的生位刹那灭去；住位刹那生起者，在另一心的住位刹那灭去；坏位刹那生起者，在另一心的坏位刹那灭去”——此义因在注释书中出现，故如此说，这是其意图。然而，他表明自己的意图是：生位刹那生起者，在灭位刹那灭去；住位刹那生起者，在生位刹那灭去；坏位刹那生起者，在住位刹那灭去。若如此作，则与时限区分中所说“彼与第十七心一同灭去”（分别论注26 杂论）相违。何以故？因为四因生色也应具有相同寿量的缘故，这是其意图。然而，若如彼等所关联的那样，则色的同生异灭性及异生同灭性便根本不存在。
‘‘Uppādakkhaṇe uppannaṃ aññassa uppādakkhaṇe nirujjhati, ṭhitikkhaṇe uppannaṃ aññassa ṭhitikkhaṇe, bhaṅgakkhaṇe uppannaṃ aññassa bhaṅgakkhaṇe nirujjhatī’’ti idaṃ aṭṭhakathāyaṃ āgatattā vuttanti adhippāyo. Attano panādhippāyaṃ uppādakkhaṇe uppannaṃ nirodhakkhaṇe, ṭhitikkhaṇe uppannañca uppādakkhaṇe, bhaṅgakkhaṇe uppannaṃ ṭhitikkhaṇe nirujjhatīti dīpetiyeva. Evañca katvā addhānaparicchede ‘‘taṃ pana sattarasamena cittena saddhiṃ nirujjhatī’’ti (vibha. aṭṭha. 26 pakiṇṇakakathā) vuttaṃ. Imāya pāḷiyā virujjhati, kasmā? Catusamuṭṭhānikarūpassapi samānāyukatāya bhavitabbattāti adhippāyo. Yathā pana etehi yojitaṃ, tathā rūpassa ekuppādanānānirodhatā nānuppādekanirodhatā ca natthiyeva.
63然而，此处所说的色法具有十七个心识刹那的寿命，以及在注释书中提到的色法具有十六个心识刹那又三分之一的寿命，这与《缘起分别注释书》（《分别论注释》227）中所说相违。该处为了显示以过去为所缘的死心之后紧接着以现在为所缘的结生，而说：“至此，十一个心识刹那已过去，同样，十五个心识刹那已过去，然后，在剩余五个心识刹那或一个心识刹那寿命的同一所缘上，结生心生起。”由此显示的十六心识刹那寿命的说法，与此矛盾。因为不能说“色法仅在住刹那进入境域”。如果那样，色法就不是十一个或仅仅十五个心识刹那已过去，而是超过十一个或十五个心识刹那。因此，虽然在五门中，色法仅于到达住位时撞击净色，这或许合理，但在意门中，必须承认色法即使在生起刹那也能进入境域。因为在意门中，过去等一切法无不能进入境域。在意门中正是这样说的：“十一个心识刹那已过去，然后，在剩余五个心识刹那寿命时……”（《分别论注释》227）。
Yā pana etehi rūpassa sattarasacittakkhaṇāyukatā vuttā, yā ca aṭṭhakathāyaṃ tatiyabhāgādhikasoḷasacittakkhaṇāyukatā, sā paṭiccasamuppādavibhaṅgaṭṭhakathāyaṃ (vibha. aṭṭha. 227) atītārammaṇāya cutiyā anantarā paccuppannārammaṇaṃ paṭisandhiṃ dassetuṃ ‘‘ettāvatā ekādasa cittakkhaṇā atītā honti, tathā pañcadasa cittakkhaṇā atītā honti, athāvasesapañcacittaekacittakkhaṇāyuke tasmiṃ yevārammaṇe paṭisandhicittaṃ uppajjatī’’ti dassitena soḷasacittakkhaṇāyukabhāvena virujjhati. Na hi sakkā ‘‘ṭhitikkhaṇe eva rūpaṃ āpāthamāgacchatī’’ti vattuṃ. Tathā hi sati na rūpassa ekādasa vā pañcadaseva vā cittakkhaṇā atītā, atha kho atirekaekādasapañcadasacittakkhaṇā. Tasmā yadipi pañcadvāre ṭhitippattameva rūpaṃ pasādaṃ ghaṭṭetīti yujjeyya, manodvāre pana uppādakkhaṇepi āpāthamāgacchatīti icchitabbametaṃ. Na hi manodvāre atītādīsu kiñci āpāthaṃ nāgacchatīti. Manodvāre ca evaṃ vuttaṃ ‘‘ekādasa cittakkhaṇā atītā, athāvasesapañcacittakkhaṇāyuke’’ti (vibha. aṭṭha. 227).
64而此处所说的心的住刹那，应当考察其是否存在。因为在《心双论》（《双论·心双论》102）中，仅说：“已生起者是否正在生起？在坏刹那，是已生起，而非正在生起。”并未说“在住刹那和坏刹那”。同样，仅说：“非正在生起者是否非已生起？在坏刹那，是非正在生起，而非非已生起。”并未说“在住刹那和坏刹那”。如此，在“非已灭、非正灭”和“非正灭、非已灭”的完整解答中，说了“在生起刹那和未来”，而未说“在住刹那”；在超过时间章节中，说了“在坏刹那，心已超过生起刹那”，而未说“在住刹那”，这揭示了心没有住刹那。即使在经典中，由于“住者的变异性被了知”（《相应部》3.38；《增支部》3.47），而单一法并无变异性，因此不能说“凡变异性被了知者，那是相续住”，或者将具有两个刹那的现存者称为“住”。
Yo cettha cittassa ṭhitikkhaṇo vutto, so ca atthi natthīti vicāretabbo. Cittayamake (yama. 2.cittayamaka.102) hi ‘‘uppannaṃ uppajjamānanti? Bhaṅgakkhaṇe uppannaṃ, no ca uppajjamāna’’nti ettakameva vuttaṃ, na vuttaṃ ‘‘ṭhitikkhaṇe bhaṅgakkhaṇe cā’’ti. Tathā ‘‘nuppajjamānaṃ nuppannanti? Bhaṅgakkhaṇe nuppajjamānaṃ, no ca nuppanna’’nti ettakameva vuttaṃ, na vuttaṃ ‘‘ṭhitikkhaṇe bhaṅgakkhaṇe cā’’ti. Evaṃ ‘‘na niruddhaṃ na nirujjhamānaṃ, na nirujjhamānaṃ na niruddha’’nti etesaṃ paripuṇṇavissajjane ‘‘uppādakkhaṇe anāgatañcā’’ti vatvā ‘‘ṭhitikkhaṇe’’ti avacanaṃ, atikkantakālavāre ca ‘‘bhaṅgakkhaṇe cittaṃ uppādakkhaṇaṃ vītikkanta’’nti vatvā ‘‘ṭhitikkhaṇe’’ti avacanaṃ ṭhitikkhaṇābhāvaṃ cittassa dīpeti. Suttesupi hi ‘‘ṭhitassa aññathattaṃ paññāyatī’’ti tasseva (saṃ. ni. 3.38; a. ni. 3.47) ekassa aññathattābhāvato ‘‘yassā aññathattaṃ paññāyati, sā santatiṭhitī’’ti na na sakkā vattunti, vijjamānaṃ vā khaṇadvayasamaṅgiṃ ṭhitanti.
65而此处所说的在心灭刹那有色生起，这也应当考察，因为《双论·谛双论》136说：“若某人的苦集谛灭，是否他的苦谛生起？答：否。”又，所说的在心生起刹那有色灭，这也应当考察，因为《双论·法双论》163等说：“若某人的善法生起，是否他的无记法灭？答：否。”不能说是仅就心生色而作否定，因为并无心生色的专门章节，且“无记”一词并不只用于心生色。如果说，在《行双论》中，由于说身行与心行同生同灭，因此这里以“无记”一词即指心生色，以此为理由，那也不成理由。因为该说法并未否定其他色法与心同生同灭，也未认可不同生不同灭，更未遮止心生色之外的其他色法为无记。因此，对于这些未被否定、未被认可、未被遮止为无记的业生色等，它们具有同生同灭等特性，不能以此为由说在心生起刹那，业生色等的灭被否定，从而不能说业生色等在心生起刹那灭。再者，若忆念《双论》原文，心在生起之后即坏灭，因此在那刹那，心既不生色，因为正在坏灭，也不成为其他生色之法的助缘。因此，与结生心同时生起的时节，能在其次心生起刹那生色。若如此，由于在名色之初，色法生起有前有后，故无同时生色之说；而心极其迅速地转变，因此可以说，与心同时生起的色法，正是在该心刹那生起的。正因如此，从结生之后，非心生起的色法，对于与自己同时生起的法，不以任何缘为缘；而其次的色法到达住位，因此其次的心对于该色法成为后生缘，而非俱生缘。若问：“既然如此，是否应说‘若某人身行生起，则其语行灭？答：否’（《双论·行双论》128）？”答：不应说，因为在心灭刹那，并无色生起之开端。因为严格来说，色法正是在心生起刹那生起的；但在心刹那未过去时，它尚未执行自己的生色作用和前生缘作用，而无色法也不成为它的后生缘。这是针对未获得住位差别而作的方便说。
Yo cettha cittanirodhakkhaṇe rūpuppādo vutto, so ca vicāretabbo ‘‘yassa vā pana samudayasaccaṃ nirujjhati, tassa dukkhasaccaṃ uppajjatīti? Noti vutta’’nti (yama. 1.saccayamaka.136). Yo ca cittassa uppādakkhaṇe rūpanirodho vutto, so ca vicāretabbo ‘‘yassa kusalā dhammā uppajjanti, tassa abyākatā dhammā nirujjhantīti? Notiādi (yama. 3.dhammayamaka.163) vutta’’nti. Na ca cittasamuṭṭhānarūpameva sandhāya paṭikkhepo katoti sakkā vattuṃ cittasamuṭṭhānarūpādhikārassa abhāvā, abyākatasaddassa ca cittasamuṭṭhānarūpesveva appavattito. Yadi saṅkhārayamake kāyasaṅkhārassa cittasaṅkhārena sahuppādekanirodhavacanato abyākata-saddena cittasamuṭṭhānamevettha gahitanti kāraṇaṃ vadeyya, tampi akāraṇaṃ. Na hi tena vacanena aññarūpānaṃ cittena sahuppādasahanirodhapaṭikkhepo kato, nāpi nānuppādanānānirodhānujānanaṃ, neva cittasamuṭṭhānato aññassa abyākatabhāvanivāraṇañca kataṃ, tasmā tathā appaṭikkhittānānuññātānivāritābyākatabhāvānaṃ sahuppādasahanirodhādikānaṃ kammajādīnaṃ etena cittassa uppādakkhaṇe nirodho paṭikkhittoti na sakkā kammajādīnaṃ cittassa uppādakkhaṇe nirodhaṃ vattuṃ. Yamakapāḷianussaraṇe ca sati uppādānantaraṃ cittassa bhijjamānatāti tasmiṃ khaṇe cittaṃ na ca rūpaṃ samuṭṭhāpeti vinassamānattā, nāpi ca aññassa rūpasamuṭṭhāpakassa sahāyabhāvaṃ gacchatīti paṭisandhicittena sahuppanno utu tadanantarassa cittassa uppādakkhaṇe rūpaṃ samuṭṭhāpeyya. Evañca sati rūpārūpānaṃ ādimhi saha rūpasamuṭṭhāpanato pubbāparatoti idampi natthi, atilahuparivattañca cittanti yena sahuppajjati, taṃ cittakkhaṇe rūpaṃ uppajjamānamevāti sakkā vattuṃ. Teneva hi taṃ paṭisandhito uddhaṃ acittasamuṭṭhānānaṃ attanā saha uppajjamānānaṃ na kenaci paccayena paccayo hoti, tadanantarañca taṃ ṭhitippattanti tadanantaraṃ cittaṃ tassa pacchājātapaccayo hoti, na sahajātapaccayoti. Yadi evaṃ ‘‘yassa kāyasaṅkhāro uppajjati, tassa vacīsaṅkhāro nirujjhatīti? No’’ti (yama. 2.saṅkhārayamaka.128), vattabbanti ce? Na, cittanirodhakkhaṇe rūpuppādārambhābhāvatoti. Nippariyāyena hi cittassa uppādakkhaṇe eva rūpaṃ uppajjamānaṃ hoti, cittakkhaṇe pana avītivatte taṃ attano rūpasamuṭṭhāpanapurejātapaccayakiccaṃ na karoti, arūpañca tassa pacchājātapaccayo na hotīti ṭhitippattivisesālābhaṃ sandhāya pariyāyena idaṃ vuttanti.
66“此后”一词，与“然而，在此，凡此……”等摄颂结束之后的前文结论相关联，即与“从此，业生色之相续不再流转”这句相连，意思是“从死之后”。
Tato paraṃ panāti etassa ‘‘ettha pana yadeta’’ntiādikāyapi saṅgahakathāya niṭṭhitāya purimakathāya sanniṭṭhānato ‘‘tato paṭṭhāya kammajarūpapaveṇī na pavattatī’’ti etena saha sambandhoti cutito paranti attho.
67而“色法与色法一起”等，如注释书中所说，是基于色法与无色法没有同生同灭的关系，无色法与色法也没有同生同灭的关系，因此将色法仅与色法关联，无色法仅与无色法关联而作解说。
Rūpaṃ pana rūpena sahātiādinā yathā aṭṭhakathāyaṃ vuttaṃ, tathā ekuppādekanirodhatā rūpānaṃ arūpehi, arūpānaṃ rūpehi ca natthīti katvā rūpānaṃ rūpeheva, arūpānañca arūpehi yojitā.
68“身体之色”意为作为组成部分；成为坚密的、成为积聚的状态是“坚密积聚的状态”，并非如同芝麻、绿豆等堆积那样松散联结的积聚，这是其含义。“同生等性”即指如前所述的三种方式。
Sarīrassarūpaṃ avayavabhūtanti attho, ghanabhūto puñjabhāvo ghanapuñjabhāvo, na tilamuggādipuñjā viya sithilasambandhanānaṃ puñjoti attho. Ekuppādāditāti yathāvutte tayo pakāre āha.
69“Heṭṭhā”是指在色蕴注释中。由于在色蕴注释中已说到“唯是完成色”等，并提及了变化色等的完成性同义语，故如此说。完成色与非完成色有何区别？被过去际与未来际所限定、由诸缘所产生、具备三相的真实法，是完成色；而非完成色则包括非真实法，它通过命名、入定等方式而被产生。然而，灭尽定等，应知是以此部分来显示一切施设概念。
Heṭṭhāti rūpakaṇḍavaṇṇanāyaṃ. Parinipphannāva hontīti vikārarūpādīnañca rūpakaṇḍavaṇṇanāyaṃ parinipphannatāpariyāyo vuttoti katvā vuttaṃ. Parinipphannanipphannānaṃ ko visesoti? Pubbantāparantaparicchinno paccayehi nipphādito tilakkhaṇāhato sabhāvadhammo parinipphanno, nipphanno pana asabhāvadhammopi hoti nāmaggahaṇasamāpajjanādivasena nipphādiyamānoti. Nirodhasamāpatti panāti etena sabbampi upādāpaññattiṃ tadekadesena dassetīti veditabbaṃ.
83杂论注释结束。
Pakiṇṇakakathāvaṇṇanā niṭṭhitā.
84顺序等决断论注释。
Kamādivinicchayakathāvaṇṇanā
70“由见所断”等中，先应断的先说，后应断的后说，这是断的次第。诸地渐次殊胜，依次安立，依彼等而说法的次第是地次第。“四念处”等，由于在一刹那中也能生起念处等，故仅是说法次第。布施论等是依渐次增上而说，但由于布施等没有生起等安立，故此处称为说法次第。所谓说法次第，即由于没有如上所述的安立，众多言辞不能同时生起，故必须以某种前后顺序来说，依各种意趣，仅说法的次第被称为次第。“以不分别”是指不对色等进行区分，而以总括的方式把握，这是其含义。眼等也是境，这是以部分来指称作为总体的色蕴。“如是”在此处是指依所说的方法。由“六门之主是王”及“诸法以意为前导”的说法，识是主。
Dassanenapahātabbātiādinā paṭhamaṃ pahātabbā paṭhamaṃ vuttā, dutiyaṃ pahātabbā dutiyanti ayaṃ pahānakkamo. Anupubbapaṇītā bhūmiyo anupubbena vavatthitāti tāsaṃ vasena desanāya bhūmikkamo. ‘‘Cattāro satipaṭṭhānā’’tiādiko (saṃ. ni. 5.372, 382, 383; vibha. 355) ekakkhaṇepi satipaṭṭhānādisambhavato desanākkamova. Dānakathādayo anupubbukkaṃsato kathitā, uppattiādivavatthānābhāvato pana dānādīnaṃ idha desanākkamavacanaṃ. Desanākkamoti ca yathāvuttavavatthānābhāvato anekesaṃ vacanānaṃ saha pavattiyā asambhavato yena kenaci pubbāpariyena desetabbattā tena tenādhippāyena desanāmattasseva kamo vuccati. Abhedena hīti rūpādīnaṃ bhedaṃ akatvā piṇḍaggahaṇenāti attho. Cakkhuādīnampi visayabhūtanti ekadesena rūpakkhandhaṃ samudāyabhūtaṃ vadati. Evanti ettha vuttanayenāti adhippāyo. ‘‘Chadvārādhipati rājā’’ti (dha. pa. aṭṭha. 2.erakapattanāgarājavatthu) ‘‘manopubbaṅgamā dhammā’’ti (dha. pa. 1-2) ca vacanato viññāṇaṃ adhipati.
71在色蕴中说“有漏、取著”，是为了遮止色蕴具有无漏法的自性，而非为了遮止无漏色法，因为存在无漏法。所谓“无漏法唯在蕴中说”，此处应视“唯”字为不适用于其他处，其含义是：无漏法唯在蕴中被说。
Rūpakkhandhe ‘‘sāsavaṃ upādāniya’’nti vacanaṃ anāsavānaṃ dhammānaṃ sabbhāvato rūpakkhandhassa taṃsabhāvatānivattanatthaṃ, na anāsavarūpanivattanatthanti. Anāsavāva khandhesu vuttāti ettha aṭṭhānappayutto eva-saddo daṭṭhabbo, anāsavā khandhesveva vuttāti attho.
72一切有为法以共性合为一类，即一切有为法共性的一类摄。当以共性及同分来摄时，一切有为法如触等即成为五蕴。其中，以变坏等共性而具有相同部分的，应知为“同分”。在它们之中，造作有为的功用及以策励为味的思最为强盛，故说彼为“行蕴”；其他如触等，虽无变坏等差别相，但以造作有为的共性来看，也应如此理解。然而，触等自性法不能单独被称为“蕴”，故应知，通达法自性的如来未说触蕴等。依“诸比丘，凡任何沙门或婆罗门，若持常见而施设世间及自我为常，彼等一切皆依此五取蕴，或依其中某一”等经文，应知执为我、我所的所依对象以此为限；以此及将述之经文，说明唯依蕴，而非依有限所缘等，生起不可说之见，因为除了蕴与涅槃之外，并无真实法。又，由于存在其他可称为蕴的戒蕴等，故并非只有五蕴，为了遮止此问难，而说“亦因其他被包含于此中”。
Sabbasaṅkhatānaṃ sabhāgena ekajjhaṃ saṅgaho sabbasaṅkhatasabhāgekasaṅgaho. Sabhāgasabhāgena hi saṅgayhamānā sabbasaṅkhatā phassādayo pañcakkhandhā honti. Tattha ruppanādisāmaññena samānakoṭṭhāsā ‘‘sabhāgā’’ti veditabbā. Tesu saṅkhatābhisaṅkharaṇakiccaṃ āyūhanarasāya cetanāya balavanti sā ‘‘saṅkhārakkhandho’’ti vuttā, aññe ca ruppanādivisesalakkhaṇarahitā phassādayo saṅkhatābhisaṅkharaṇasāmaññenāti daṭṭhabbā. Phusanādayo pana sabhāvā visuṃ khandha-saddavacanīyā na hontīti dhammasabhāvaviññunā tathāgatena phassakhandhādayo na vuttāti daṭṭhabbāti. ‘‘Ye keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā sassatavādā sassataṃ lokañca paññapenti attānañca, sabbe te imeyeva pañcupādānakkhandhe nissāya paṭicca, etesaṃ vā aññatara’’ntiādīnañca suttānaṃ vasena attattaniyagāhavatthussa etaparamatā daṭṭhabbā, etena ca vakkhamānasuttavasena ca khandhe eva nissāya parittārammaṇādivasena na vattabbā ca diṭṭhi uppajjati, khandhanibbānavajjassa sabhāvadhammassa abhāvatoti vuttaṃ hoti. Aññesañca khandha-saddavacanīyānaṃ sīlakkhandhādīnaṃ sabbhāvato na pañcevāti etaṃ codanaṃ nivattetumāha ‘‘aññesañca tadavarodhato’’ti.
73应以苦苦、变易苦、行苦来观察受的逼恼性。与贪等相应的变易等苦，以执取男女等相的彼彼思惟为根本的想，是其生起之源。如同疾病的胆汁等是近因，时节、食物、非时等是根本因。说“属于心的心所”，是将心喻为病人；想则因以乐想等为受之因的缘，及使受食隐蔽，故被喻为过失与表达；在《蛇喻》中说“诸比丘，五杀者怨敌，是五取蕴的异名”，故说为杀者；在《负担经》中说“诸比丘，负担是五取蕴的异名”，故说为负担；以“我于过去时为色所食，如我现在为现在色所食；我若喜乐于未来色，则我于未来时亦为色所食，如现在被食一般”等可食的同义语，说为能食者；在《双经》中以“彼不如实了知无常色为‘无常色’”等，说为无常等。虽然在此分别中无差别地说诸蕴，但应知大多是就取蕴及其所摄来观察而说的。
Dukkhadukkhavipariṇāmadukkhasaṅkhāradukkhatāvasena vedanāya ābādhakattaṃ daṭṭhabbaṃ. Rāgādisampayuttassa vipariṇāmādidukkhassa itthipurisādiākāraggāhikā taṃtaṃsaṅkappamūlabhūtā saññā samuṭṭhānaṃ. Rogassa pittādīni viya āsannakāraṇaṃ samuṭṭhānaṃ, utubhojanavesamādīni viya mūlakāraṇaṃ nidānaṃ. ‘‘Cittassaṅgabhūtā cetasikā’’ti cittaṃ gilānūpamaṃ vuttaṃ, sukhasaññādivasena vedanākāraṇāya hetubhāvato vedanābhojanassa chādāpanato ca saññā aparādhūpamā byañjanūpamā ca, ‘‘pañca vadhakā paccatthikāti kho, bhikkhave, pañcannetaṃ upādānakkhandhānaṃ adhivacana’’nti āsivisūpame (saṃ. ni. 4.238) vadhakāti vuttā, ‘‘bhāroti kho, bhikkhave, pañcannetaṃ upādānakkhandhānaṃ adhivacana’’nti bhārasutte (saṃ. ni. 3.22) bhārāti, ‘‘atītaṃpāhaṃ addhānaṃ rūpena khajjiṃ, seyyathāpāhaṃ etarahi paccuppannena rūpena khajjāmi, ahañceva kho pana anāgataṃ rūpaṃ abhinandeyyaṃ, anāgatenapāhaṃ rūpena khajjeyyaṃ. Seyyathāpetarahi khajjāmī’’tiādinā khajjanīyapariyāyena (saṃ. ni. 3.79) khādakāti , ‘‘so aniccaṃ rūpaṃ ‘aniccaṃ rūpa’nti yathābhūtaṃ nappajānātī’’tiādinā yamakasutte (saṃ. ni. 3.85) aniccādikāti. Yadipi imasmiṃ vibhaṅge avisesena khandhā vuttā, bāhullena pana upādānakkhandhānaṃ tadantogadhānaṃ daṭṭhabbatā vuttāti veditabbāti.
74“Desitādiccabandhunā”意为：由太阳族亲（佛陀）所宣说，或所宣说之诸法。为偈颂之便，省略了随韵辅音，或省略了n音。
Desitādiccabandhunāti desitaṃ ādiccabandhunā, desitāni vā. Gāthāsukhatthaṃ anunāsikalopo, nikāralopo vā kato.
75“Gahetuṃ na sakkā”意为：不能以常等（观念）去执取，即不适宜执取。
Gahetuṃ na sakkāti niccādivasena gahetuṃ na yuttanti attho.
76由于形状像木板而显现，但因缺乏坚硬性，不能执行木板的功能，因此说“不能拿它来做木板或座位”。‘Na tathā tiṭṭhati’意为：并非那样地住立，即不是常等；或者，由于以渴爱与邪见执取为常等，在生起等之后随即坏灭，因此不能以所执取的行相而住立。‘Koṭisatasahassasaṅkhyā’并非表示数量的限定，而应视为仅仅表示众多。‘Udakajallaka’意为水泡。如同水面因水滴落下而产生的风将水沫聚集，形成泡状，称为水泡；同样，在事（所依）上，由所缘境呈现而产生的触，将未断除的烦恼垢以俱生缘等的方式聚集，而造作称为‘受’者。应知这是就由作为根本因和耽著所缘的烦恼所生的轮回受而说的。或者，以最高限度说了四种缘，但即使以较少的缘，受也会生起。
Rūpena saṇṭhānena phalakasadiso dissamāno kharabhāvābhāvā phalakakiccaṃ na karotīti ‘‘na sakkā taṃ gahetvā phalakaṃ vā āsanaṃ vā kātu’’nti āha. Na tathā tiṭṭhatīti niccādikā na hotīti attho, taṇhādiṭṭhīhi vā niccādiggahaṇavasena uppādādianantaraṃ bhijjanato gahitākārā hutvā na tiṭṭhatīti attho. Koṭisatasahassasaṅkhyāti idaṃ na gaṇanaparicchedadassanaṃ, bahubhāvadassanameva panetaṃ daṭṭhabbaṃ. Udakajallakanti udakalasikaṃ. Yathā udakatale bindunipātajanito vāto udakajallakaṃ saṅkaḍḍhitvā puṭaṃ katvā pupphuḷaṃ nāma karoti, evaṃ vatthumhi ārammaṇāpāthagamanajanito phasso anupacchinnaṃ kilesajallaṃ sahakārīpaccayantarabhāvena saṅkaḍḍhitvā vedanaṃ nāma karoti. Idañca kilesehi mūlakāraṇabhūtehi ārammaṇassādanabhūtehi ca nibbattaṃ vaṭṭagatavedanaṃ sandhāya vuttanti veditabbaṃ. Ukkaṭṭhaparicchedena vā cattāro paccayā vuttā, ūnehipi pana uppajjateva.
77“Nānālakkhaṇo”意为：由色、香、味、触等而具有种种不同的性质。由幻术所示现的色，称为“幻”。五取蕴本质上即是不净等，因为是烦恼不净的所依等，故应视为不净等。然而，在某些情况下，某种（蕴）特别容易被执取为乐，因此说“特别是”等。其中，四念处能断除四颠倒，因此以四念处的所行境，说应以色蕴等中的不净等（行相）来观察。
Nānālakkhaṇoti vaṇṇagandharasaphassādīhi nānāsabhāvo. Māyāya dassitaṃ rūpaṃ ‘‘māyā’’ti āha. Pañcapi upādānakkhandhā asubhādisabhāvā eva kilesāsucivatthubhāvāditoti asubhādito daṭṭhabbā eva. Tathāpi katthaci koci viseso sukhaggahaṇīyo hotīti āha ‘‘visesato cā’’tiādi. Tattha cattāro satipaṭṭhānā catuvipallāsappahānakarāti tesaṃ gocarabhāvena rūpakkhandhādīsu asubhādivasena daṭṭhabbatā vuttā.
78由于已遍知诸蕴的自性，故不为诸蕴所恼害。即使是观行者，在诸蕴衰败时也不会陷入苦，更不用说漏尽者了，因为他们未来也不会再被诸蕴所逼恼。‘遍知段食’：由于经中说“由食集而有色集”，当（观行者）断除对内色（自身色）的欲贪时，也断除了对作为其集因的段食的欲贪，这是断遍知。而当（观行者）把握内色时，也把握了作为其缘的段食，这是知遍知。并且，他随观彼（色）的生灭，这应配合为度遍知。针对作为欲贪的贪欲，说“贪欲身系”。因为不净随观能断除欲贪。或者，以欲贪为首而说断除一切贪。由于经中说“触缘受”，应以所说遍知食的方法，配合遍知触。
Khandhehi na vihaññati parividitasabhāvattā. Vipassakopi hi tesaṃ vipattiyaṃ na dukkhamāpajjati, khīṇāsavesu pana vattabbameva natthi. Te hi āyatimpi khandhehi na bādhīyantīti . Kabaḷīkārāhāraṃ parijānātīti ‘‘āhārasamudayā rūpasamudayo’’ti (saṃ. ni. 3.56-57) vuttattā ajjhattikarūpe chandarāgaṃ pajahanto tassa samudayabhūte kabaḷīkārāhārepi chandarāgaṃ pajahatīti attho, ayaṃ pahānapariññā. Ajjhattikarūpaṃ pana pariggaṇhanto tassa paccayabhūtaṃ kabaḷīkārāhārampi pariggaṇhātīti ñātapariññā. Tassa ca udayavayānupassī hotīti tīraṇapariññā ca yojetabbā. Kāmarāgabhūtaṃ abhijjhaṃ sandhāya ‘‘abhijjhākāyagantha’’nti āha. Asubhānupassanāya hi kāmarāgappahānaṃ hotīti. Kāmarāgamukhena vā sabbalobhappahānaṃ vadati. ‘‘Phassapaccayā vedanā’’ti vuttattā āhāraparijānane vuttanayena phassaparijānanañca yojetabbaṃ.
79因为有乐的希求，才会有对有的希求，所以当（观行者）断除对受的渴爱时，即渡越了有暴流。当观一切受为苦时，他不会看到自己或他人产生了前所未有的苦，或乐被毁灭，由此断除了“他对我做了无义”等嗔恨事，从而破除了嗔恚身系。执取“在乐多的善趣有中为清净”后，以牛戒、狗戒等寻求清净者，正是由于乐的希求而执取（戒禁），因此当（观行者）断除对受的渴爱时，即不执取戒禁取。意思惟即是行蕴，而想则与之相应，因此当观想与行为无我时，即断除了对意思惟的欲贪，并且把握、度知它，故说“遍知想与行……”。
Sukhatthameva bhavapatthanā hotīti vedanāya taṇhaṃ pajahanto bhavoghaṃ uttarati. Sabbaṃ vedanaṃ dukkhato passanto attano parena apubbaṃ dukkhaṃ uppāditaṃ, sukhaṃ vā vināsitaṃ na passati, tato ‘‘anatthaṃ me acarī’’tiādiāghātavatthuppahānato byāpādakāyaganthaṃ bhindati. ‘‘Sukhabahule sugatibhave suddhī’’ti gahetvā gosīlagovatādīhi suddhiṃ parāmasanto sukhapatthanāvaseneva parāmasatīti vedanāya taṇhaṃ pajahanto sīlabbatupādānaṃ na upādiyati. Manosañcetanā saṅkhārakkhandhova, saññā pana taṃsampayuttāti saññāsaṅkhāre anattato passanto manosañcetanāya chandarāgaṃ pajahati eva, tañca pariggaṇhāti tīreti cāti ‘‘saññaṃ saṅkhāre…pe… parijānātī’’ti vuttaṃ.
80由于无明，对识有密集的执取，因此当（观行者）破除密集而观彼（识）为无常时，即渡越了无明暴流。正是由于愚痴之力，才有戒禁取，因此当断除它时，即破除了戒禁取身系。
Avijjāya viññāṇe ghanaggahaṇaṃ hotīti ghanavinibbhogaṃ katvā taṃ aniccato passanto avijjoghaṃ uttarati. Mohabaleneva sīlabbataparāmāsaṃ hotīti taṃ pajahanto sīlabbataparāmāsakāyaganthaṃ bhindati.
81“然而，诸比丘，凡此被称为心、意、识者，对此，未闻的凡夫不足以厌离、不足以离染、不足以解脱。何以故？诸比丘，因为长久以来，未闻的凡夫对此执著、执为我所、执取为‘这是我的，我是这个，这是我的自我’。”
‘‘Yañca kho etaṃ, bhikkhave, vuccati cittaṃ itipi mano itipi viññāṇaṃ itipi, tatrāssutavā puthujjano nālaṃ nibbindituṃ, nālaṃ virajjituṃ, nālaṃ vimuccituṃ. Taṃ kissa hetu? Dīgharattaṃhetaṃ, bhikkhave, assutavato puthujjanassa ajjhositaṃ mamāyitaṃ parāmaṭṭhaṃ ‘etaṃ mama, esohamasmi, eso me attā’’ti (saṃ. ni. 2.61) –
82由于（依）言说而观识为常者，执取见取；因此，观（识）为无常者，不执取彼（见取）。
Vacanato viññāṇaṃ niccato passanto diṭṭhupādānaṃ upādiyatīti aniccato passanto taṃ na upādiyatīti.
98“次第等抉择说注释”终。
Kamādivinicchayakathāvaṇṇanā niṭṭhitā.
99“经分别注释”终。
Suttantabhājanīyavaṇṇanā niṭṭhitā.
832. 阿毗达摩分别注释
2. Abhidhammabhājanīyavaṇṇanā
3434. 如是，已说依地而应知的、以一种等所说的诸受之后，现在为了说明依相应等而应知的类别，而说“再者”等。‘Aṭṭhavidhena tatthā’：由于‘tattha’一词有七种分类，若配合六种分类，则不成八种。
34. Evaṃ yā ekavidhādinā vuttavedanānaṃ bhūmivasena jānitabbatā, taṃ vatvā puna sampayuttato dassitatādijānitabbappakāraṃ vattumāha ‘‘apicā’’tiādi. Aṭṭhavidhena tatthāti tattha-saddassa sattavidhabhedeneva yojanā chabbidhabhedena yojanāya sati aṭṭhavidhattābhāvato.
85“仅为圆满而说”：即仅为圆满十种分类而说，并非如九种分类那样是为了指示理趣。何以故？因为在那里（九种分类中）已经指示了理趣。对于应分别者，其分别即是理趣的指示，而那已在彼处完成。正如善三法（的说明）一样，这里“有由身触所生的乐受，有苦受”等，也仅为圆满而说，这已表明，因为在八种分类中已经指示了理趣。
Pūraṇatthameva vuttoti dasavidhatāpūraṇatthameva vutto, na navavidhabhede viya nayadānatthaṃ. Kasmā? Tattha nayassa dinnattā. Bhinditabbassa hi bhedanaṃ nayadānaṃ, tañca tattha katanti. Yathā ca kusalattiko, evaṃ ‘‘kāyasamphassajā vedanā atthi sukhā, atthi dukkhā’’ti idampi pūraṇatthamevāti dīpitaṃ hoti aṭṭhavidhabhede nayassa dinnattā.
86以先前所执取之外的其他执取为增长，依执取增长之义，而非依先前所执取尚存时其他积聚之义。或者，“vaḍḍhana”一词有“切断”之义，如在“kesavaḍḍhana”（理发）等词中那样，因此，对先前所执取的不执取、切断，即是“vaḍḍhana”。对二法、三法两者的增长，称为“ubhayavaḍḍhana”（双增长），或者从两方面生起的增长为“ubhayavaḍḍhana”，那本身就是“ubhatovaḍḍhanaka”（双面增长），以此导出之理，即是“ubhatovaḍḍhanakanīhāra”（双面增长导出）。或者，增长之理为“vaḍḍhanakanīhāra”，从两方面生起的增长之理为“ubhatovaḍḍhanakanīhāra”。在此，以二法为根本、以三法为根本及双面增长中，确实只有二种、三种分类的差别。其他分类并无差别，然而，为了产生智慧的分类，为了以法思惟而遮止已知思惟等无益思惟，以及为了令思惟此圣典者生起与法相应的喜悦，且由于每一句所执取者皆为导出之门，依二种、三种分类的种种差别，其他分类也被说示，应知这是因为在互相观待的诸法中，某一法有差别，其他法亦成为有差别。并非只有一种，而是有二种。并非只有一、二种，而是有三种。并非只有一……乃至九种，而是有十种。如此，这些分类是互相观待的，因此，一种分类在其所观待者及观待自身时，使其他分类成为有差别，故依彼，这些（其他分类）也值得被说示，应如此理解。
Pubbe gahitato aññassa gahaṇaṃ vaḍḍhanaṃ gahaṇavaḍḍhanavasena, na purimagahite ṭhite aññupacayavasena. Vaḍḍhana-saddo vā chedanattho kesavaḍḍhanādīsu viyāti pubbe gahitassa aggahaṇaṃ chindanaṃ vaḍḍhanaṃ, dukatikānaṃ ubhayesaṃ vaḍḍhanaṃ ubhayavaḍḍhanaṃ, ubhayato vā pavattaṃ vaḍḍhanaṃ ubhayavaḍḍhanaṃ, tadeva ubhatovaḍḍhanakaṃ, tena nayanīharaṇaṃ ubhatovaḍḍhanakanīhāro. Vaḍḍhanakanayo vā vaḍḍhanakanīhāro, ubhayato pavatto vaḍḍhanakanīhāro ubhatovaḍḍhanakanīhāro. Tattha dukamūlakatikamūlakaubhatovaḍḍhanakesu duvidhatividhabhedānaṃyeva hi viseso. Aññe bhedā avisiṭṭhā, tathāpi paññāppabhedajananatthaṃ dhammavitakkena ñātivitakkādiniratthakavitakkanivāraṇatthaṃ imañca pāḷiṃ vitakkentassa dhammupasaṃhitapāmojjajananatthaṃ ekekassa vārassa gahitassa niyyānamukhabhāvato ca duvidhatividhabhedanānattavasena itarepi bhedā vuttāti veditabbā aññamaññāpekkhesu ekassa visesena itaresampi visiṭṭhabhāvato. Na kevalaṃ ekavidhova, atha kho duvidho ca. Na ca ekaduvidhova, atha kho tividhopi. Nāpi eka…pe… navavidhova, atha kho dasavidhopīti hi evañca te bhedā aññamaññāpekkhā, tasmā eko bhedo visiṭṭho attanā apekkhiyamāne, attānañca apekkhamāne aññabhede visesetīti tassa vasena tepi vattabbataṃ arahantīti vuttāti daṭṭhabbā.
87“以七种方式”等语句，是仅为了显示多种类别而不观待其他分类而说的，因此说“以多种方式显示了受蕴”。如同大领土的国王在其领土内无有障碍，世尊亦因大境界而无有障碍，能随其所欲而说法，因其具备一切知智及无障智之义。说了二法之后再说三法，故三法被纳入二法中，这是合理的；但二法如何被纳入三法中呢？因为即使在后面所说，在每一三法中，依能观待与所观待之理，二法已被连结。
Sattavidhenātiādayo aññappabhedanirapekkhā kevalaṃ bahuppakāratādassanatthaṃ vuttāti sabbehi tehi pakārehi ‘‘bahuvidhena vedanākkhandhaṃ dassesī’’ti vuttaṃ. Mahāvisayo rājā viya savisaye bhagavāpi mahāvisayatāya appaṭihato yathā yathā icchati, tathā tathā desetuṃ sakkoti sabbaññutānāvaraṇañāṇayogatoti attho. Duke vatvā tikā vuttāti tikā dukesu pakkhittāti yuttaṃ, dukā pana kathaṃ tikesu pakkhittāti? Parato vuttepi tasmiṃ tasmiṃ tike apekkhakāpekkhitabbavasena dukānaṃ yojitattā.
88说“唯作意界依转向而得”，但转向并非以眼触为缘。因为在同一路心中，后面的法不会成为前面任何法的缘。有些人说：“转向受是因眼与色撞击而生起，故如此说”，那是不合理的。因为在任何经或注释中，都不曾说“眼与色的对撞是眼触”。如果那是眼触，那么与眼识俱生的受也是以眼触为缘，在此注释中就不应被排除。而且在圣典中，因已包含于“有无记的眼触为缘之受”中，就不应再说“眼触所生受”。然而，此处意趣是：没有转向受，眼触的生起便不存在，故转向受是眼触生起的条件，以其为眼触所需之故，可方便说为以眼触为缘；但就非方便说而言，受是在眼触之后才获得的。
Kiriyamanodhātu āvajjanavasena labbhatīti vuttaṃ, āvajjanā pana cakkhusamphassapaccayā na hoti. Na hi samānavīthiyaṃ pacchimo dhammo purimassa koci paccayo hoti. Ye ca vadanti ‘‘āvajjanavedanāva cakkhusaṅghaṭṭanāya uppannattā evaṃ vuttā’’ti, tañca na yuttaṃ. Na hi ‘‘cakkhurūpapaṭighāto cakkhusamphasso’’ti katthaci sutte vā aṭṭhakathāyaṃ vā vuttaṃ. Yadi so ca cakkhusamphasso siyā, cakkhuviññāṇasahajātāpi vedanā cakkhusamphassapaccayāti sā idha aṭṭhakathāyaṃ na vajjetabbā siyā. Pāḷiyañca ‘‘cakkhusamphassapaccayā vedanā atthi abyākatā’’ti ettha saṅgahitattā puna ‘‘cakkhusamphassajā vedanā’’ti na vattabbaṃ siyāti. Ayaṃ panetthādhippāyo – āvajjanavedanaṃ vinā cakkhusamphassassa uppatti natthīti taduppādikā sā tappayojanattā pariyāyena cakkhusamphassapaccayāti vattuṃ yuttāti, nippariyāyena pana cakkhusamphassassa paratova vedanā labbhanti.
89“依三十四种心生起”中，不包括色界、无色界心，因为它们本身就是意门。因为一切有分心即是意门，而死亡心与结生心与此无异。在此二十四种分类中，注释中说明了在同一路心中可获得眼触为缘等善心等；但在圣典中，则简略地以十九种、二十四种方式出现，如说“有无记、非所执非执取、非杂染非杂染所依、无寻无伺的眼触为缘之受蕴”等，因说明了在不同路心中可获得，故善三法在不同路心中可获得之理也应被连结。然而，注释中是以同一路心中眼触为缘等为必然，而显示此处可获得，但并未否定在不同路心中可获得。正因如此，才说“它们可安立于七种等中的任何一处而说”。因为并非仅在同一路心中，依亲依止、边际、超越、修习而可获得。且依三种可获得之义，而说“可安立于任何一处而说”。
Catuttiṃsacittuppādavasenāti ettha rūpārūpāvacarānaṃ aggahaṇaṃ tesaṃ sayameva manodvārabhūtattā. Sabbabhavaṅgamano hi manodvāraṃ, cutipaṭisandhiyo ca tato anaññāti. Imasmiṃ pana catuvīsatividhabhede cakkhusamphassapaccayādikusalādīnaṃ samānavīthiyaṃ labbhamānatā aṭṭhakathāyaṃ vuttā, pāḷiyaṃ pana ekūnavīsaticatuvīsatikā saṅkhipitvā āgatāti ‘‘cakkhusamphassapaccayā vedanākkhandho atthi anupādinnaanupādāniyo asaṃkiliṭṭhaasaṃkilesiko avitakkaavicāro’’tiādinā nānāvīthigatānaṃ labbhamānatāya vuttattā kusalattikassapi nānāvīthiyaṃ labbhamānatā yojetabbā. Aṭṭhakathāyaṃ pana samānavīthiyaṃ cakkhusamphassapaccayādikatā ekantikāti katvā ettha labbhamānatā dassitā, na pana asamānavīthiyaṃ labbhamānatā paṭikkhittā. Teneva ‘‘tāni sattavidhādīsu yattha katthaci ṭhatvā kathetuṃ vaṭṭantī’’ti āha. Na hi samānavīthiyaṃyeva upanissayakoṭisamatikkamabhāvanāhi labbhamānatā hoti. Tidhāpi ca labbhamānataṃ sandhāya ‘‘yattha katthaci ṭhatvā kathetuṃ vaṭṭantī’’ti vuccati.
90“这些”指如前所示的善心等。在受的解说中，也依此先行心的方式而说“乐”，建立了与心的连结。正因如此，这些心在七种分类中依三界地而阐明，在二十四种分类中依门与三法而阐明，在三十种分类中依门与地而阐明，在多种分类中依门、三法与地而阐明，故说“它们可安立于其中任何一处而说”。善心等的阐明应依欲界等地而作，而这些地在三十种分类中自然已包含，且不像七种分类那样未涉及门，此处同一与不同路心中的可获得性也极为明显，故说“在三十种……成为乐的阐明”。然而，为何只在三十种中安立而阐明？难道不是因门、三法、地都已涉及，故应在多种分类中安立而阐明吗？并非如此，因为不应超越应阐明的处所。七种分类因未涉及门，故非阐明之处；二十四种分类中虽涉及门与三法，但未依地而安立；三十种分类中则说示了所涉及的门与地。而所安立者，在此不须观待三法，仅应与地一同阐明。因此，这是阐明的适当处所，若超越此，则成处所之超越。
Etānīti yathādassitāni kusalādīni cittāni vadati, vedanāniddesepi ca etasmiṃ pubbaṅgamassa cittassa vasena kathetuṃ sukhanti cittasambandho kato. Teneva pana cittāni sattavidhabhede tikabhūmivasena, catuvīsatividhabhede dvāratikavasena, tiṃsavidhabhede dvārabhūmivasena, bahuvidhabhede dvāratikabhūmivasena dīpitānīti ‘‘tesu yatthakatthaci ṭhatvā kathetuṃ vaṭṭantī’’ti vuttaṃ. Kusalādīnaṃ dīpanā kāmāvacarādibhūmivasena kātabbā, tā ca bhūmiyo tiṃsavidhabhede sayamevāgatā, na ca sattavidhabhede viya dvāraṃ anāmaṭṭhaṃ, atibyattā ca ettha samānāsamānavīthīsu labbhamānatāti tiṃsavidhe…pe… sukhadīpanāni hontī’’ti vuttaṃ. Kasmā pana tiṃsavidhasmiṃyeva ṭhatvā dīpayiṃsu, nanu dvāratikabhūmīnaṃ āmaṭṭhattā bahuvidhabhede ṭhatvā dīpetabbānīti? Na, dīpetabbaṭṭhānātikkamato. Sattavidhabhedo hi dvārassa anāmaṭṭhattā dīpanāya aṭṭhānaṃ, catuvīsatividhabhede āmaṭṭhadvāratikā na bhūmiyo apekkhitvā ṭhapitā, tiṃsavidhabhede āmaṭṭhadvārabhūmiyo vuttā. Ye ca ṭhapitā, te cettha tikā apekkhitabbarahitā kevalaṃ bhūmīhi saha dīpetabbāva. Tenedaṃ dīpanāya ṭhānaṃ, tadatikkame pana ṭhānātikkamo hotīti.
91“亲依止之极”在此：如“依止信而布施”等（《发趣论》1.1.423）所说，于不同路中已说本性亲依止，故于同一路中，善等之眼触等，因其无有时彼亦无有，如同生是老死的缘一样，可依亲依止之理说为缘。但此处将说“由遍相色见之因所生的遍作等受，以眼触为缘”，因此这些在不同路中行进的心，若以眼触为缘而可得，则非亲依止之理，非亲依止之极。然而，强力的遍作等亲依止中，作为一切之始的亲依止，是亲依止之极。如“发端不可知”等中，极即是始、或部分。从见遍相色开始，欲界善等受的亲依止即转起，故彼见为亲依止之极。或者，见不像遍作等那样是强力亲依止，故以其为亲依止之终端的意义，说为亲依止之极。说于鼻等三门中，亲依止之极不可得，即显示此处未取同一路。因为见与闻不像遍相的遍作等那样，嗅等不是亲依止。即使风遍也可由触而取，但若无前之闻，彼触本身大多不成为根本亲依止，故不说彼为亲依止之极。
Upanissayakoṭiyāti ettha ‘‘saddhaṃ upanissāya dānaṃ detī’’tiādinā (paṭṭhā. 1.1.423) nānāvīthiyaṃ pakatūpanissayo vuttoti ekavīthiyaṃ kusalādīnaṃ cakkhusamphassādayo tadabhāve abhāvato jāti viya jarāmaraṇassa upanissayalesena paccayoti vattuṃ yujjeyya, idha pana ‘‘kasiṇarūpadassanahetuuppannā parikammādivedanā cakkhusamphassapaccayā’’ti vakkhati, tasmā nānāvīthiyaṃ gatāni etāni cittāni cakkhusamphassapaccayā labbhamānānīti na upanissayaleso upanissayakoṭi, balavabalavānaṃ pana parikammādīnaṃ upanissayānaṃ sabbesaṃ ādibhūto upanissayo upanissayakoṭi. ‘‘Vālakoṭi na paññāyatī’’tiādīsu viya hi ādi, avayavo vā koṭi. Kasiṇarūpadassanato pabhuti ca kāmāvacarakusalādīnaṃ vedanānaṃ upanissayo pavattoti taṃ dassanaṃ upanissayakoṭi. Parikammādīni viya vā na balavaupanissayo dassananti tassa upanissayantabhāvena upanissayakoṭitā vuttā. Ghānādidvāresu tīsu upanissayakoṭiyā labbhamānattābhāvaṃ vadanto idha samānavīthi na gahitāti dīpeti. Dassanasavanāni viya hi kasiṇaparikammādīnaṃ ghāyanādīni upanissayā na hontīti tadalābho dīpitoti. Yadipi vāyokasiṇaṃ phusitvāpi gahetabbaṃ, purimena pana savanena vinā taṃ phusanaṃ sayameva mūlupanissayo yebhuyyena na hotīti tassa upanissayakoṭitā na vuttā.
92“具足意乐”即由意乐而达圆满者，意为意乐圆满。关于“行与对行”，即小行与大行，或先前所作之行与后来所作之对行。如是，他说“眼识”等，指最初生起者，但此后生起的遍相色见、善友见、激发悚惧事见等，也以亲依止为缘。由此应知，这是显示彼眼识为彼等之亲依止。
Ajjhāsayena sampattigato ajjhāsayasampanno, sampannajjhāsayoti vuttaṃ hoti. Vattappaṭivattanti khuddakañceva mahantañca vattaṃ, pubbe vā kataṃ vattaṃ, pacchā kataṃ paṭivattaṃ. Evaṃ cakkhuviññāṇanti ādimhi uppannaṃ āha, tato paraṃ uppannānipi pana kasiṇarūpadassanakalyāṇamittadassanasaṃvegavatthudassanādīni upanissayapaccayā hontiyevāti. Tena tadupanissayaṃ cakkhuviññāṇaṃ dassetīti veditabbaṃ.
93“不如理作意”即不见如实自性。是于色等中执“我是”之系缚者。以执取其他自性而执著者，即所执著之义。以执取所缘而随随生起之性，为坚住烦恼、有力者，或未断欲贪等者。“住于执取”即住于思察。此处，以“不如理作意”等，通过痴等明显的作用，应见依彼等生起而作审察。由见色而生的超越烦恼之对治而转起者，是以见色为因，故说“以眼触为缘而生”。此处，眼触对四地之受的亲依止性，即以另一种方式而说，同样在“依修习”等处亦然。
Yathābhūtasabhāvādassanaṃ asamapekkhanā. ‘‘Asmī’’ti rūpādīsu vinibandhassa. Sabhāvantarāmasanavasena parāmaṭṭhassa, parāmaṭṭhavatoti attho. Ārammaṇādhigahaṇavasena anu anu uppajjanadhammatāya thirabhāvakilesassa thāmagatassa, appahīnakāmarāgādikassa vā. Pariggahe ṭhitoti vīmaṃsāya ṭhito. Ettha ca asamapekkhanāyātiādinā mohādīnaṃ kiccena pākaṭena tesaṃ uppattivasena vicāraṇā daṭṭhabbā. Rūpadassanena uppannakilesasamatikkamavasena pavattā rūpadassanahetukā hotīti ‘‘cakkhusamphassapaccayā nāma jātā’’ti āha. Ettha ca cakkhusamphassassa catubhūmikavedanāya upanissayabhāvo eva pakārantarena kathito, tathā ‘‘bhāvanāvasenā’’ti ettha ca.
94以聚观将三相付与后，依生灭随观等观之次第，于最初以色所缘之执取而观察色所缘，或彼一切观察以根本之色所缘而转起，故作是说“观察色所缘”。此处，名色执取等一切观察，应知为修习。而“观察色所缘”是指如前所说的眼识之所缘色所缘，非任何色所缘。因为是以所缘而显示眼触。如是，于“于色所缘所生之烦恼”等处亦应知。
Kalāpasammasanena tīṇi lakkhaṇāni āropetvā udayabbayānupassanādikāya vipassanāpaṭipāṭiyā ādimhi rūpārammaṇapariggahena rūpārammaṇaṃ sammasitvā, taṃmūlakaṃ vā sabbaṃ sammasanaṃ ādibhūte rūpārammaṇe pavattatīti katvā āha ‘‘rūpārammaṇaṃ sammasitvā’’ti. Ettha ca nāmarūpapariggahādi sabbaṃ sammasanaṃ bhāvanāti veditabbā. Rūpārammaṇaṃ sammasitvāti ca yathāvuttacakkhuviññāṇassa ārammaṇabhūtaṃ rūpārammaṇaṃ vuttaṃ, na yaṃ kiñci. Ārammaṇena hi cakkhusamphassaṃ dassetīti. Evaṃ ‘‘rūpārammaṇe uppannaṃ kilesa’’nti etthāpi veditabbaṃ.
95“此触依何而住？”应如于眼门之配合，随其所宜，以水界及互相之关系，配合为大种所依性。
Idaṃ phoṭṭhabbaṃ kiṃnissitanti cakkhudvāre viya yojanāya yathāsambhavaṃ āpodhātuyā aññamaññassa ca vasena mahābhūtanissitatā yojetabbā.
96“生……是强力缘”：即如前所说，以被视为怖畏的生等为强力缘，而显示由见彼等为怖畏，对俱生的意触，或作为彼见之门的意触有分，为强力缘。
Jāti…pe… balavapaccayo hotīti yathāvuttānaṃ bhayato dissamānānaṃ jātiādīnaṃ balavapaccayabhāvena tesaṃ bhayato dassanena sahajātassa manosamphassassa, tassa vā dassanassa dvārabhūtassa bhavaṅgamanosamphassassa balavapaccayabhāvaṃ dasseti.
97“于法所缘”：非仅前说之生等所缘，而是于一切为贪等事基之法所缘。“依于事基”：此处，以执取称为受等之法所缘之一分，而显示法所缘之执取。
Dhammārammaṇeti na pubbe vutte jātiādiārammaṇeva, atha kho sabbasmiṃ rāgādivatthubhūte dhammārammaṇe. Vatthunissitanti ettha vedanādisaṅkhātassa dhammārammaṇekadesassa pariggahamukhena dhammārammaṇapariggahaṃ dasseti.
98“意触”：即识以触之因性而被执取。若将彼识说为自果之果性，则不合理，因为因果混杂会使听者生迷，故说“实不能将识指为意触所生”，而非因识与意触无俱生性。或如“三者和合为触”（《中部》1.204等）所说，识如根与境一样，是触的殊胜缘，而触于识则不然，故识如根与境一样，不应得“眼触所生”等名，因此不立为眼触所生等，应如是知。
Manosamphassoti viññāṇaṃ samphassassa kāraṇabhāvena gahitaṃ, tadeva attano phalasseva phalabhāvena vattuṃ na yuttaṃ kāraṇaphalasaṅkarabhāvena sotūnaṃ sammohajanakattāti āha ‘‘na hi sakkā viññāṇaṃ manosamphassajanti niddisitu’’nti, na pana viññāṇassa manosamphassena sahajātabhāvassa abhāvā. Yasmā vā yathā ‘‘tiṇṇaṃ saṅgati phasso’’ti (ma. ni. 1.204; 3.420, 425-426; saṃ. ni. 4.60) vacanato indriyavisayā viya viññāṇampi phassassa visesapaccayo, na tathā phasso viññāṇassa, tasmā indriyavisayā viya viññāṇampi cakkhusamphassajādivacanaṃ na arahatīti cakkhusamphassajādibhāvo na katoti veditabbo.
116阿毗达摩分别注释终。
Abhidhammabhājanīyavaṇṇanā niṭṭhitā.
993. 问分注释
3. Pañhapucchakavaṇṇanā
150以心生色为依据，将那些聚合一一作为单个法，而说“五十五种欲界法”。在“正在贪著者”等句中，应随其所宜地将六门中的贪等以及五种律仪等防护结合起来，而遍观则唯在意门。在色界、无色界法中，有贪欲、忧恼等的生起，因此应随宜结合念防护、智防护与精进防护。以“摄持”一词，包含了遍观与省察。“那些即是”指所说的四蕴。
150. Cittuppādarūpavasena taṃ taṃ samudāyaṃ ekekaṃ dhammaṃ katvā ‘‘pañcapaṇṇāsa kāmāvacaradhamme’’ti āha. Rajjantassātiādīsu rāgādayo chasu dvāresu sīlādayo ca pañca saṃvarā yathāsambhavaṃ yojetabbā, sammasanaṃ pana manodvāre eva. Rūpārūpāvacaradhammesu abhijjhādomanassādiuppatti atthīti tato satisaṃvaro ñāṇavīriyasaṃvarā ca yathāyogaṃ yojetabbā. Pariggahavacanena sammasanapaccavekkhaṇāni saṅgaṇhāti. Teyevāti cattāro khandhā vuttā.
101在应宣说的内容相同的情况下，仅说法方式的转换称为“回转”。由于在三回转中，任何一处都没有缺少或多余，故说“唯同一分界”。
Samāne desitabbe desanāmattassa parivaṭṭanaṃ parivaṭṭo. Tīsupi parivaṭṭesu katthaci kiñci ūnaṃ adhikaṃ vā natthīti katvā āha ‘‘ekova paricchedo’’ti.
120问分注释结束。
Pañhapucchakavaṇṇanā niṭṭhitā.
121蕴分别注释结束。
Khandhavibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.