论母义注

abh01a.att0 · 静态文献页 · 830 段 · 打开交互阅读器

1礼敬彼世尊、阿拉汉、正自觉者

Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa

2阿毗达摩藏中

Abhidhammapiṭake

1名为《殊胜义释》

Aṭṭhasālinī nāma

4《法集论》注疏

Dhammasaṅgaṇī-aṭṭhakathā

2著作起始之论

Ganthārambhakathā

3犹如大圣对众生怀有慈悲，其智慧亦复如是；

Karuṇā viya sattesu, paññā yassa mahesino;

4于一切所知法中，如其意乐而转起。

Ñeyyadhammesu sabbesu, pavattittha yathāruci.

5以彼慈悲，对众生心怀策励；

Dayāya tāya sattesu, samussāhitamānaso;

6于神通示现结束后，住于三十三天宫。

Pāṭihīrāvasānamhi, vasanto tidasālaye.

7于刺桐树根处，名为黄毛毯的；

Pāricchattakamūlamhi, paṇḍukambalanāmake;

8坐于石座上，犹如太阳在持双山上。

Silāsane sannisinno, ādiccova yugandhare.

9从一万个轮围世界，十方诸天悉皆来集；

Cakkavāḷasahassehi, dasahāgamma sabbaso;

10被安坐的诸天众所围绕。

Sannisinnena devānaṃ, gaṇena parivārito.

11以母为最上，由彼智慧之威力；

Mātaraṃ pamukhaṃ katvā, tassā paññāya tejasā;

12为诸天宣说阿毗达摩论道。

Abhidhammakathāmaggaṃ, devānaṃ sampavattayi.

13礼敬彼吉祥正觉者之足，

Tassa pāde namassitvā, sambuddhassa sirīmato;

14并恭敬彼之正法，合掌向僧团。

Saddhammañcassa pūjetvā, katvā saṅghassa cañjaliṃ.

15以此对三宝所作之恭敬，

Nipaccakārassetassa, katassa ratanattaye;

16由彼威力，彻底消除一切障碍。

Ānubhāvena sosetvā, antarāye asesato.

17以清净行持之戒，具足微细无垢之智；

Visuddhācārasīlena, nipuṇāmalabuddhinā;

18由比丘佛音，恭敬地恳请。

Bhikkhunā buddhaghosena, sakkaccaṃ abhiyācito.

19天中天为诸天宣说后，复以理趣，

Yaṃ devadevo devānaṃ, desetvā nayato puna;

20导师将其授予舍利弗长老。

Therassa sāriputtassa, samācikkhi vināyako.

21于无热恼池，侍奉大圣；

Anotattadahe katvā, upaṭṭhānaṃ mahesino;

22彼长老听闻后，将其带至大地。

Yañca sutvāna so thero, āharitvā mahītalaṃ.

23为比丘们宣说，由诸比丘持守；

Bhikkhūnaṃ payirudāhāsi, iti bhikkhūhi dhārito;

24于结集时，复由毗提诃牟尼结集。

Saṅgītikāle saṅgīto, vedehamuninā puna.

25彼具深邃之智，恒常深入；

Tassa gambhīrañāṇehi, ogāḷhassa abhiṇhaso;

26于种种理趣庄严之阿毗达摩，从头起始。

Nānānayavicittassa, abhidhammassa ādito.

27往昔由大迦叶等自在者所结集之注疏，

Yā mahākassapādīhi, vasīhiṭṭhakathā purā;

28已结集、随结集，其后亦由诸仙人所结集。

Saṅgītā anusaṅgītā, pacchāpi ca isīhi yā.

29复由摩哂陀长老，将此最上者带来；

Ābhatā pana therena, mahindenetamuttamaṃ;

30为岛民，以彼等语言制作。

Yā dīpaṃ dīpavāsīnaṃ, bhāsāya abhisaṅkhatā.

31除去铜叶洲居民之语言后，

Apanetvā tato bhāsaṃ, tambapaṇṇinivāsinaṃ;

32令无过失之语言，随顺圣典理趣而安立。

Āropayitvā niddosaṃ, bhāsaṃ tantinayānugaṃ.

33不混杂、不混乱于其他部派之见解；

Nikāyantaraladdhīhi, asammissaṃ anākulaṃ;

34阐明大寺住者之决断。

Mahāvihāravāsīnaṃ, dīpayanto vinicchayaṃ.

35我将阐明义理，即使于圣典注疏中亦当如此；

Atthaṃ pakāsayissāmi, āgamaṭṭhakathāsupi;

36取应取者，令智者欢喜。

Gahetabbaṃ gahetvāna, tosayanto vicakkhaṇe.

37一切业处、行、神通、观；

Kammaṭṭhānāni sabbāni, cariyābhiññā vipassanā;

38然于《清净道论》中，此一切已阐明。

Visuddhimagge panidaṃ, yasmā sabbaṃ pakāsitaṃ.

39故不取彼，即使于全部圣典中；

Tasmā taṃ aggahetvāna, sakalāyapi tantiyā;

40唯依句之次第，作义之注释。

Padānukkamato eva, karissāmatthavaṇṇanaṃ.

41如是我说此阿毗达摩论时，

Iti me bhāsamānassa, abhidhammakathaṃ imaṃ;

42请不散乱而谛听，因此论甚为难得。

Avikkhittā nisāmetha, dullabhā hi ayaṃ kathāti.

46因缘故事

Nidānakathā

43于此，以何义而为“阿毗达摩”？以法之超越、法之殊胜义。此处“阿毗”之声，即显超越、殊胜之义。如“剧烈之苦受于我，前进而不退”（《中部》3.384；《相应部》5.195）及“殊胜之色”等语（《相应部》1.1-2）中。是故，譬如众多高举之伞盖与幢幡中，凡有超越之量、殊胜之色形之伞，即称为“超伞”；凡有超越之量、具足种种离染色殊胜之幢，即称为“超幢”；又如众多王子与诸天共聚一处，凡于种姓、受用、名声、自在等成就中更为超越、更为殊胜之王子，即称为“超王子”；凡于寿命、容貌、自在、名声等成就中更为超越、更为殊胜之天，即称为“超天”；如是之梵天亦称为“超梵天”；如是，此法亦以法之超越、法之殊胜义而称为“阿毗达摩”。

Tattha kenaṭṭhena abhidhammo? Dhammātirekadhammavisesaṭṭhena. Atirekavisesatthadīpako hettha ‘abhi’-saddo. ‘‘Bāḷhā me dukkhā vedanā abhikkamanti no paṭikkamanti’’ (ma. ni. 3.384; saṃ. ni. 5.195) ‘‘abhikkantavaṇṇā’’tiādīsu (saṃ. ni. 1.1-2) viya. Tasmā yathā samussitesu bahūsu chattesu ceva dhajesu ca yaṃ atirekappamāṇaṃ visesavaṇṇasaṇṭhānañca chattaṃ, taṃ ‘aticchatta’nti vuccati, yo atirekappamāṇo nānāvirāgavaṇṇavisesasampanno ca dhajo so ‘atidhajo’ti vuccati, yathā ca ekato sannipatitesu bahūsu rājakumāresu ceva devesu ca yo jātibhogayasaissariyādisampattīhi atirekataro ceva visesavantataro ca rājakumāro so ‘atirājakumāro’ti vuccati, yo āyuvaṇṇaissariyayasasampattiādīhi atirekataro ceva visesavantataro ca devo so ‘atidevo’ti vuccati, tathārūpo brahmāpi ‘atibrahmā’ti vuccati, evameva ayampi dhammo dhammātirekadhammavisesaṭṭhena ‘abhidhammo’ti vuccati.

44盖契经中，五蕴唯依一分而分别，非无余；然至阿毗达摩，则依经分别、论分别、问难三种理趣，无余而分别。如是十二处、十八界、四谛、二十二根、十二支缘起。唯于根分别中无经分别，于缘起中无问难。契经中，四念处唯依一分而分别，非无余；然至阿毗达摩，则依三种理趣无余而分别。如是四正勤、四神足、七觉支、圣八支道、四禅、四无量、五学处、四无碍解。唯此处学处分别中无经分别。契经中，智唯依一分而分别，非无余；烦恼亦然。然至阿毗达摩，则依“一种智事”等理趣，安立论母后，无余而分别。如是烦恼亦从一种乃至多种理趣。契经中，地界差别唯依一分而分别，非无余；然至阿毗达摩，则依三种理趣，地界差别无余而分别。如是，应以法之超越、法之殊胜义而了知为“阿毗达摩”。

Suttantañhi patvā pañcakkhandhā ekadeseneva vibhattā, na nippadesena; abhidhammaṃ patvā pana suttantabhājanīyaabhidhammabhājanīyapañhapucchakanayānaṃ vasena nippadesato vibhattā. Tathā dvādasāyatanāni, aṭṭhārasa dhātuyo, cattāri saccāni, bāvīsatindriyāni, dvādasapadiko paccayākāro. Kevalañhi indriyavibhaṅge suttantabhājanīyaṃ natthi, paccayākāre ca pañhapucchakaṃ natthi. Suttantañca patvā cattāro satipaṭṭhānā ekadeseneva vibhattā, na nippadesena; abhidhammaṃ patvā pana tiṇṇampi nayānaṃ vasena nippadesatova vibhattā. Tathā cattāri sammappadhānāni, cattāro iddhipādā, satta bojjhaṅgā, ariyo aṭṭhaṅgiko maggo, cattāri jhānāni, catasso appamaññāyo, pañca sikkhāpadāni, catasso paṭisambhidā. Kevalañhettha sikkhāpadavibhaṅge suttantabhājanīyaṃ natthi. Suttantaṃ patvā ca ñāṇaṃ ekadeseneva vibhattaṃ na nippadesena; tathā kilesā. Abhidhammaṃ patvā pana ‘‘ekavidhena ñāṇavatthū’’tiādinā (vibha. 751) nayena mātikaṃ ṭhapetvā nippadesatova vibhattaṃ. Tathā ekakato paṭṭhāya anekehi nayehi kilesā. Suttantaṃ patvā ca bhūmantaraparicchedo ekadeseneva vibhatto, na nippadesena; abhidhammaṃ pana patvā tiṇṇampi nayānaṃ vasena bhūmantaraparicchedo nippadesatova vibhatto. Evaṃ dhammātirekadhammavisesaṭṭhena abhidhammoti veditabbo.

45然而，从论典的划分来说，此（阿毗达摩）依《法集论》《分别论》《界论》《人施设论》《论事》《双论》《发趣论》这七部论而确立。这是诸师长们在此处的共同说法。然而，诡辩者却说：‘为何要纳入《论事》？难道不是在正等正觉者般涅槃后，过了两百一十八年，由目犍连子帝须长老编集的吗？因此，由于它是弟子所说，应当舍弃它。’（问：）‘那么，六部论就是阿毗达摩吗？’（答：）‘我不这样说。’（问：）‘那你怎样说？’（答：）‘七部论。’（问：）‘你取了哪一部而成为七部？’（答：）‘有一部名为《大法心论》，加上这部就是七部。’（驳：）‘《大法心论》中并无新义，只是少部分问答，其余的都是（取自他处）。与《论事》一起才是七部。’（辩：）‘不是与《论事》，而是有一部名为《大界论》，与它一起是七部。’（驳：）‘《大界论》中并无新义，只是极少部分经文，其余的都是（取自他处）。与《论事》一起才是七部。’

Pakaraṇaparicchedato panesa dhammasaṅgaṇīvibhaṅgadhātukathāpuggalapaññattikathāvatthuyamakapaṭṭhānānaṃ sattannaṃ pakaraṇānaṃ vasena ṭhito. Ayamettha ācariyānaṃ samānakathā. Vitaṇḍavādī panāha – ‘kathāvatthu kasmā gahitaṃ? Nanu sammāsambuddhassa parinibbānato aṭṭhārasavassādhikāni dve vassasatāni atikkamitvā moggaliputtatissattherenetaṃ ṭhapitaṃ? Tasmā sāvakabhāsitattā chaḍḍetha na’nti. ‘Kiṃ pana chappakaraṇāni abhidhammo’ti? ‘Evaṃ na vadāmī’ti. ‘Atha kiṃ vadesī’ti. ‘Sattappakaraṇānī’ti. ‘Kataraṃ gahetvā satta karosī’ti? ‘Mahādhammahadayaṃ nāma atthi, etena saha sattā’ti. ‘Mahādhammahadaye apubbaṃ natthi, katipayāva pañhāvārā avasesā, kathāvatthunāva saddhiṃ sattā’ti. ‘No kathāvatthunā, mahādhātukathā nāma atthi, tāya saddhiṃ sattā’ti. ‘Mahādhātukathāyaṃ apubbaṃ natthi, appamattikāva tanti avasesā. Kathāvatthunāva saddhiṃ sattā’ti.

46正等正觉者在宣说七部论时，到了《论事》，首先以‘补特伽罗’品中，依四个问题中的两个五支（论式）而有的八面论法为开端，在所有论道中，以未满诵分的巴利文句建立了论母。而此论母是导师为了显示：依第一个论题而有第一个反驳，依第二个而有第二个……依第八个而有第八个反驳，如此建立的，即：‘补特伽罗是依真实义、胜义可得吗？是的。那么，那个真实义、胜义，由此，那个补特伽罗是依真实义、胜义可得吗？不应如此说。当知此反驳……补特伽罗是依真实义、胜义不可得吗？是的。那么，那个真实义、胜义，由此，那个补特伽罗是依真实义、胜义不可得吗？不应如此说。当知此反驳……。于一切处补特伽罗可得，于一切处补特伽罗不可得；于一切时补特伽罗可得，于一切时补特伽罗不可得；于一切（有情）中补特伽罗可得，于一切（有情）中补特伽罗不可得，是依真实义、胜义。’（《论事》15-16）应知于一切处，论母的建立都是依此方法。而世尊在建立此论母时，看到了这一点而建立：‘在我般涅槃后，过了两百一十八年，有一位名为目犍连子帝须长老的比丘，坐在一千比丘之中，将自宗说的五百经、他宗说的五百经，合为千经，编集出篇幅如《长部》的《论事》论典。’

Sammāsambuddho hi sattappakaraṇāni desento kathāvatthuṃ patvā yā esā puggalavāre tāva catūsu pañhesu dvinnaṃ pañcakānaṃ vasena aṭṭhamukhā vādayutti taṃ ādiṃ katvā sabbakathāmaggesu asampuṇṇabhāṇavāramattāya pāḷiyā mātikaṃ ṭhapesi. Sā panesā ‘‘puggalo upalabbhati saccikaṭṭhaparamatthenāti. Āmantā. Yo saccikaṭṭho paramattho tato so puggalo upalabbhati saccikaṭṭhaparamatthenāti. Nahevaṃ vattabbe. Ājānāhi niggahaṃ…pe… puggalo nupalabbhati saccikaṭṭhaparamatthenāti. Āmantā. Yo saccikaṭṭho paramattho tato so puggalo nupalabbhati saccikaṭṭhaparamatthenāti. Nahevaṃ vattabbe. Ājānāhi niggahaṃ…pe…. Sabbattha puggalo upalabbhati sabbattha puggalo nupalabbhati, sabbadā puggalo upalabbhati sabbadā puggalo nupalabbhati, sabbesu puggalo upalabbhati sabbesu puggalo nupalabbhati saccikaṭṭhaparamatthenā’’ti (kathā. 15-16) evaṃ paṭhamaṃ vādaṃ nissāya paṭhamaṃ niggahaṃ, dutiyaṃ nissāya dutiyaṃ …pe… aṭṭhamaṃ nissāya aṭṭhamaṃ niggahaṃ dassentena satthārā ṭhapitā. Iminā nayena sabbattha mātikāṭhapanaṃ veditabbaṃ. Taṃ panetaṃ mātikaṃ ṭhapento imaṃ disvā ṭhapesi – mama parinibbānato aṭṭhārasavassādhikānaṃ dvinnaṃ vassasatānaṃ matthake moggaliputtatissatthero nāma bhikkhu bhikkhusahassamajjhe nisinno sakavāde pañca suttasatāni paravāde pañcāti suttasahassaṃ samodhānetvā dīghanikāyappamāṇaṃ kathāvatthuppakaraṇaṃ bhājessatīti.

47目犍连子帝须长老在宣说此论典时，也不是凭自己的智慧宣说，而是依导师所给的方法、所建立的论母而宣说。如此，由于是依导师所给的方法、所建立的论母而宣说，这整部论典便真正成为了佛所说。如同什么？如同《蜜丸经》等。在《蜜丸经》中，世尊建立了论母：‘比丘，凡那些因缘，使戏论想与计量在一个人心中生起，若于此没有可欢喜、可称说、可执取之处，这即是贪随眠的边际。’（《中部》1.202）之后，便从座起身，进入精舍。

Moggaliputtatissattheropi idaṃ pakaraṇaṃ desento na attano ñāṇena desesi, satthārā pana dinnanayena ṭhapitamātikāya desesi. Iti satthārā dinnanayena ṭhapitamātikāya desitattā sakalampetaṃ pakaraṇaṃ buddhabhāsitameva nāma jātaṃ. Yathā kiṃ? Yathā madhupiṇḍikasuttantādīni . Madhupiṇḍikasuttantasmiñhi bhagavā ‘‘yatonidānaṃ bhikkhu purisaṃ papañcasaññāsaṅkhā samudācaranti, ettha ce natthi abhinanditabbaṃ abhivaditabbaṃ ajjhositabbaṃ, esevanto rāgānusayāna’’nti (ma. ni. 1.202) mātikaṃ ṭhapetvā uṭṭhāyāsanā vihāraṃ pāvisi.

48领受佛法的比丘们，前往大迦旃延长老处，询问十力（佛陀）所立论母的义理。长老没有仅仅就所问而回答，为了显示对十力的恭敬，他举了实木的譬喻：‘贤友，譬如有人需要实木、寻求实木’（《中部》1.203），说世尊如同实木树，弟子们如同枝叶，并赞叹导师：‘贤友，那位世尊是知者即知，见者即见，是眼、是智、是法、是梵，是宣说者、开显者、义利的引导者、甘露的施与者、法主、如来。’之后，在长老们的一再请求下，他详细解释了导师所立论母的义理，并怀着这样的意图：‘如果你们愿意，可以亲自前往世尊处，再问此义。如果（我的解释）与一切知智相印证、相符合，你们就接受；如果不符，就不要接受。’于是说：‘你们应如世尊所解答的那样持守它。’便让他们离去了。

Dhammappaṭiggāhakā bhikkhū mahākaccānattheraṃ upasaṅkamitvā dasabalena ṭhapitamātikāya atthaṃ pucchiṃsu. Thero pucchitamattakeneva akathetvā dasabalassa apacitidassanatthaṃ ‘‘seyyathāpi āvuso puriso sāratthiko sāragavesī’’ti (ma. ni. 1.203) sāropamaṃ āharitvā sārarukkho viya bhagavā sākhāpalāsasadisā sāvakā, ‘‘so hāvuso bhagavā jānaṃ jānāti, passaṃ passati cakkhubhūto ñāṇabhūto dhammabhūto brahmabhūto vattā pavattā atthassa ninnetā amatassa dātā dhammassāmī tathāgato’’ti satthāraṃ thometvā punappunaṃ therehi yācito satthārā ṭhapitamātikāya atthaṃ vibhajitvā ‘‘ākaṅkhamānā ca pana tumhe āyasmanto bhagavantaṃyeva upasaṅkamitvā etamatthaṃ paṭipuccheyyātha sace sabbaññutaññāṇena saddhiṃ saṃsandiyamānaṃ sameti gaṇheyyātha, no ce mā gaṇhitthā’’ti iminā adhippāyena ‘‘yathā vo bhagavā byākaroti tathā naṃ dhāreyyāthā’’ti vatvā uyyojesi.

49他们前往世尊处询问。世尊没有说‘迦旃延说得不好’，而是如同竖起金项圈一般，抬起脖子，张开如盛开的百瓣莲花般庄严的大口，发出梵音，说‘善哉！善哉！’对长老给予称赞，然后说：‘比丘们，大迦旃延是智者，比丘们，大迦旃延有大智慧。比丘们，如果你们问我此义，我也会如同大迦旃延所解答的那样解答。’（《中部》1.205）

Te satthāraṃ upasaṅkamitvā pucchiṃsu. Satthā dukkathitaṃ kaccānenāti avatvā suvaṇṇāliṅgaṃ ussāpento viya gīvaṃ unnāmetvā supupphitasatapattasassirikaṃ mahāmukhaṃ pūrento brahmassaraṃ nicchāretvā sādhu sādhūti therassa sādhukāraṃ datvā ‘‘paṇḍito, bhikkhave, mahākaccāno, mahāpañño bhikkhave mahākaccāno, maṃ cepi tumhe, bhikkhave, etamatthaṃ paṭipuccheyyātha, ahampi taṃ evamevaṃ byākareyyaṃ yathā taṃ mahākaccānena byākata’’nti (ma. ni. 1.205) āha.

50如此，自从导师随喜之时起，整部经便成为了佛所说。在阿难长老等所详说的经中，也是同样的道理。同样地，正等正觉者在宣说七部论时，到了《论事》，便依前述方法建立了论母。而在建立时，他看到了这一点——

Evaṃ satthārā anumoditakālato paṭṭhāya ca pana sakalaṃ suttaṃ buddhabhāsitaṃ nāma jātaṃ. Ānandattherādīhi vitthāritasuttesupi eseva nayo. Evameva sammāsambuddho sattappakaraṇāni desento kathāvatthuṃ patvā vuttanayena mātikaṃ ṭhapesi. Ṭhapento ca pana imaṃ addasa –

51‘在我般涅槃后，过了两百一十八年，有一位名为目犍连子帝须长老的比丘，坐在一千比丘之中，将自宗说的五百经、他宗说的五百经，合为千经，编集出篇幅如《长部》的《论事》论典。’

Mama parinibbānato aṭṭhārasavassādhikānaṃ dvinnaṃ vassasatānaṃ matthake moggaliputtatissatthero nāma bhikkhu bhikkhusahassamajjhe nisinno sakavāde pañca suttasatāni paravāde pañcāti suttasahassaṃ samodhānetvā dīghanikāyappamāṇaṃ kathāvatthuppakaraṇaṃ bhājessatīti.

52目犍连子帝须长老在宣说此论典时，也不是凭自己的智慧宣说，而是依导师所给的方法、所建立的论母而宣说。如此，由于是依导师所给的方法、所建立的论母而宣说，这整部论典便真正成为了佛所说。因此，与《论事》一起，七部论即名为阿毗达摩。

Moggaliputtatissattheropi imaṃ pakaraṇaṃ desento na attano ñāṇena desesi, satthārā pana dinnanayena ṭhapitamātikāya desesi. Iti satthārā dinnanayena ṭhapitamātikāya desitattā sakalampetaṃ pakaraṇaṃ buddhabhāsitameva jātaṃ. Evaṃ kathāvatthunāva saddhiṃ satta pakaraṇāni abhidhammo nāma.

53其中，《法集论》有四种分类：心分类、色分类、安立集、义理阐发。其中，欲界善心八种、不善心十二种、善果报心十六种、不善果报心七种、唯作心十一种；色界善心五种、果报心五种、唯作心五种；无色界善心四种、果报心四种、唯作心四种；出世间善心四种、果报心四种，如此八十九心，名为心分类。‘心生起品’也是它的名称。就诵出分量而言，它超过一个诵分；若详细展开，则无穷无尽、无量无边。

Tattha dhammasaṅgaṇīpakaraṇe catasso vibhattiyo – cittavibhatti rūpavibhatti nikkheparāsi atthuddhāroti. Tattha kāmāvacarakusalato aṭṭha, akusalato dvādasa, kusalavipākato soḷasa, akusalavipākato satta, kiriyato ekādasa; rūpāvacarakusalato pañca, vipākato pañca, kiriyato pañca; arūpāvacarakusalato cattāri, vipākato cattāri, kiriyato cattāri; lokuttarakusalato cattāri, vipākato cattārīti ekūnanavuti cittāni cittavibhatti nāma. Cittuppādakaṇḍantipi etasseva nāmaṃ. Taṃ vācanāmaggato atirekachabhāṇavāraṃ, vitthāriyamānaṃ pana anantamaparimāṇaṃ hoti.

54此后，以‘一种、二种’等方式安立论母后，详细分别开示的，名为色分类。‘色品’也是它的名称。就诵出分量而言，它超过两个诵分。若详细展开，则无穷无尽、无量无边。

Tadanantaraṃ ekavidhena duvidhenātiādinā nayena mātikaṃ ṭhapetvā vitthārena vibhajitvā dassitā rūpavibhatti nāma. Rūpakaṇḍantipi etasseva nāmaṃ. Taṃ vācanāmaggato atirekadvibhāṇavāraṃ. Vitthāriyamānaṃ pana anantamaparimāṇaṃ hoti.

55此后，从根本、蕴、门、地、义、法、名、相，如此依根本等安立后开示的，名为安立集。它——

Tadanantaraṃ mūlato khandhato dvārato bhūmito atthato dhammato nāmato liṅgatoti evaṃ mūlādīhi nikkhipitvā desito nikkheparāsi nāma. So –

56从根本、从蕴，也从门、从地；

Mūlato khandhato cāpi, dvārato cāpi bhūmito;

57从义、从法，也从名、从相；

Atthato dhammato cāpi, nāmato cāpi liṅgato;

58因已安立而开示，故称为‘安立’。

Nikkhipitvā desitattā, nikkhepoti pavuccati.

59‘安立品’也是它的名称。就诵出分量而言，它有三个诵分左右。若详细展开，则无穷无尽、无量无边。

Nikkhepakaṇḍantipi tasseva nāmaṃ. Taṃ vācanāmaggato timattabhāṇavāraṃ. Vitthāriyamānaṃ pana anantamaparimāṇaṃ hoti.

60此后，则是作为三藏佛语之义理阐发的、直至‘归依双’为止所安立的，名为‘义释品’。由此，诸比丘在大论中不熟悉计数行相者，得以校准计数行相。就诵出分量而言，它有两个诵分左右。若详细展开，则无穷无尽、无量无边。

Tadanantaraṃ pana tepiṭakassa buddhavacanassa atthuddhārabhūtaṃ yāva saraṇadukā nikkhittaṃ aṭṭhakathākaṇḍaṃ nāma. Yato mahāpakaraṇiyā bhikkhū mahāpakaraṇe gaṇanacāraṃ asallakkhentā gaṇanacāraṃ samānenti. Taṃ vācanāmaggato dvimattabhāṇavāraṃ. Vitthāriyamānaṃ pana anantamaparimāṇaṃ hoti.

61如此，整部《法集论》就诵出分量而言，超过十三个诵分左右。若详细展开，则无穷无尽、无量无边。如是，此——

Iti sakalampi dhammasaṅgaṇīpakaraṇaṃ vācanāmaggato atirekaterasamattabhāṇavāraṃ. Vitthāriyamānaṃ pana anantamaparimāṇaṃ hoti. Evametaṃ –

62心分类与色，安立与义理阐明；

Cittavibhatti rūpañca, nikkhepo atthajotanā;

63此甚深、微细之处，亦为佛陀所开示。

Gambhīraṃ nipuṇaṃ ṭhānaṃ, tampi buddhena desitaṃ.

64此后，名为《分别论》。它以十八种方式分别：蕴分别、处分别、界分别、谛分别、根分别、缘起分别、念处分别、正勤分别、神足分别、觉支分别、道支分别、禅分别、无量分别、学处分别、无碍解分别、智分别、小事分别、法心分别。

Tadanantaraṃ vibhaṅgappakaraṇaṃ nāma. Taṃ khandhavibhaṅgo āyatanavibhaṅgo dhātuvibhaṅgo saccavibhaṅgo idriyavibhaṅgo paccayākāravibhaṅgo satipaṭṭhānavibhaṅgo sammappadhānavibhaṅgo iddhipādavibhaṅgo bojjhaṅgavibhaṅgo maggaṅgavibhaṅgo jhānavibhaṅgo appamaññāvibhaṅgo sikkhāpadavibhaṅgo paṭisambhidāvibhaṅgo ñāṇavibhaṅgo khuddakavatthuvibhaṅgo dhammahadayavibhaṅgoti aṭṭhārasavidhena vibhattaṃ.

65其中，蕴分别依经分别、论分别、问难三者而作三种分别。就诵出分量而言，它有五个诵分左右；若详细展开，则无穷无尽、无量无边。此后，处分别等也依此三种方式而作分别。其中，处分别就诵出分量而言超过一个诵分，界分别有两个诵分左右。谛分别也是如此。根分别中没有经分别；但就诵出分量而言，它超过一个诵分左右。缘起分别有六个诵分左右，但其中没有问难。念处分别超过一个诵分左右；正勤、神足、觉支、道支分别也是如此。禅分别有两个诵分左右，无量分别超过一个诵分左右。学处分别中也没有经分别；但就诵出分量而言，它超过一个诵分左右；无碍解分别也是如此。智分别以十种方式分别；就诵出分量而言，它有三个诵分左右。小事分别也以十种方式分别；就诵出分量而言，它有三个诵分左右。法心分别以三种方式分别；就诵出分量而言，它超过两个诵分左右。所有这些若详细展开，都无穷无尽、无量无边。如是，这部《分别论》就诵出分量而言，有三十五个诵分左右；若详细展开，则无穷无尽、无量无边。

Tattha khandhavibhaṅgo suttantabhājanīyaabhidhammabhājanīyapañhapucchakānaṃ vasena tidhā vibhatto. So vācanāmaggato pañcamattabhāṇavāro, vitthāriyamāno pana ananto aparimāṇo hoti. Tato paraṃ āyatanavibhaṅgādayopi eteheva tīhi nayehi vibhattā. Tesu āyatanavibhaṅgo vācanāmaggato atirekabhāṇavāro, dhātuvibhaṅgo dvimattabhāṇavāro. Tathā saccavibhaṅgo. Indriyavibhaṅge suttantabhājanīyaṃ natthi; vācanāmaggato panesa atirekabhāṇavāramatto. Paccayākāravibhaṅgo chamattabhāṇavāro, pañhapucchakaṃ panettha natthi. Satipaṭṭhānavibhaṅgo atirekabhāṇavāramatto; tathā sammappadhāna iddhipādabojjhaṅgamaggaṅgavibhaṅgā. Jhānavibhaṅgo dvibhāṇavāramatto, appamaññāvibhaṅgo atirekabhāṇavāramatto. Sikkhāpadavibhaṅgepi suttantabhājanīyaṃ natthi; vācanāmaggato panesa atirekabhāṇavāramatto; tathā paṭisambhidāvibhaṅgo. Ñāṇavibhaṅgo dasavidhena vibhatto; vācanāmaggato panesa timattabhāṇavāro. Khuddakavatthuvibhaṅgopi dasavidhena vibhatto; vācanāmaggato panesa timattabhāṇavāro. Dhammahadayavibhaṅgo tividhena vibhatto; vācanāmaggato panesa atirekadvibhāṇavāramatto. Sabbepi vitthāriyamānā anantā aparimāṇā honti. Evametaṃ vibhaṅgappakaraṇaṃ vācanāmaggato pañcatiṃsamattabhāṇavāraṃ; vitthārato pana anantamaparimāṇaṃ hoti.

66此后，名为《界论》。它以十四种方式分别：摄与不摄、以所摄不摄、以不摄所摄、以所摄所摄、以不摄不摄；相应与不相应、以相应不相应、以不相应相应、以相应相应、以不相应不相应；以所摄相应、不相应；以相应所摄、不摄，以不摄相应、不相应，以不相应所摄、不摄。就诵出分量而言，它仅超过一个诵分左右；若详细展开，则无穷无尽、无量无边。

Tadanantaraṃ dhātukathāpakaraṇaṃ nāma. Taṃ saṅgaho asaṅgaho, saṅgahitena asaṅgahitaṃ, asaṅgahitena saṅgahitaṃ, saṅgahitena saṅgahitaṃ, asaṅgahitena asaṅgahitaṃ; sampayogo vippayogo, sampayuttena vippayuttaṃ, vippayuttena sampayuttaṃ, sampayuttena sampayuttaṃ, vippayuttena vippayuttaṃ; saṅgahitena sampayuttaṃ vippayuttaṃ; sampayuttena saṅgahitaṃ asaṅgahitaṃ, asaṅgahitena sampayuttaṃ vippayuttaṃ, vippayuttena saṅgahitaṃ asaṅgahitanti cuddasavidhena vibhattaṃ. Taṃ vācanāmaggato atirekachabhāṇavāramattaṃ, vitthāriyamānaṃ pana anantamaparimāṇaṃ hoti.

67此后，名为《人施设》。它以六种方式分别：‘蕴施设、处施设、界施设、谛施设、根施设、人施设’。就诵出分量而言，它超过五个诵分；若详细展开，则无穷无尽、无量无边。

Tadanantaraṃ puggalapaññatti nāma. Sā ‘‘khandhapaññatti āyatanapaññatti dhātupaññatti saccapaññatti indriyapaññatti puggalapaññattī’’ti chabbidhena vibhattā. Sā vācanāmaggato atirekapañcabhāṇavārā; vitthāriyamānā pana anantā aparimāṇāva hoti.

68此后，名为《论事》。它汇集自宗五百经、他宗五百经，共一千经而作分别。就诵出分量而言，若不计如今写于书本上的，依结集所确立的方式，其量等同《长部》；若详细展开，则无穷无尽、无量无边。

Tadanantaraṃ kathāvatthuppakaraṇaṃ nāma. Taṃ sakavāde pañca suttasatāni paravāde pañcāti suttasahassaṃ samodhānetvā vibhattaṃ. Taṃ vācanāmaggato idāni potthake likhitaṃ aggahetvā saṅgītiāropitanayena dīghanikāyappamāṇaṃ, vitthāriyamānaṃ pana anantamaparimāṇaṃ hoti.

69此后是名为‘双论’的论典。它分为十种：根本双、蕴双、处双、界双、谛双、行双、随眠双、心双、法双、根双。就诵持而言，它有二千五百个诵段；若详细展开，则无量无边。

Tadanantaraṃ yamakaṃ nāma. Taṃ mūlayamakaṃ khandhayamakaṃ āyatanayamakaṃ dhātuyamakaṃ saccayamakaṃ saṅkhārayamakaṃ anusayayamakaṃ cittayamakaṃ dhammayamakaṃ indriyayamakanti dasavidhena vibhattaṃ. Taṃ vācanāmaggato vīsabhāṇavārasataṃ, vitthārato pana anantamaparimāṇaṃ hoti.

70此后是名为‘大论’的论典，它也称为‘发趣论’。它依缘分为二十四种：因缘、所缘缘、增上缘、无间缘、等无间缘、俱生缘、相互缘、依止缘、亲依止缘、前生缘、后生缘、习行缘、业缘、异熟缘、食缘、根缘、禅那缘、道缘、相应缘、不相应缘、有缘、无有缘、离去缘、不离去缘。

Tadanantaraṃ mahāpakaraṇaṃ nāma. Paṭṭhānantipi tasseva nāmaṃ. Taṃ hetupaccayo ārammaṇapaccayo adhipatipaccayo anantarapaccayo samanantarapaccayo sahajātapaccayo aññamaññapaccayo nissayapaccayo upanissayapaccayo purejātapaccayo pacchājātapaccayo āsevanapaccayo kammapaccayo vipākapaccayo āhārapaccayo indriyapaccayo jhānapaccayo maggapaccayo sampayuttapaccayo vippayuttapaccayo atthipaccayo natthipaccayo vigatapaccayo avigatapaccayoti. Paccayavasena tāva catuvīsatividhena vibhattaṃ.

71然而，在此处应结合发趣论来理解。善三法等二十二个三法，以及‘因法、非因法……有贪法、无贪法’这一百个二法。此外，还有‘明分法、无明分法……尽智、无生智’这四十二个经教二法。其中，二十二个三法与一百个二法，是由一切知佛亲口所说、作为七部论典之论母的佛陀教法。

Imasmiṃ pana ṭhāne paṭṭhānaṃ samānetabbaṃ. Kusalattikādayo hi dvāvīsati tikā, nāma hetū dhammā nahetū dhammā…pe… saraṇā dhammā araṇā dhammāti ime sataṃ dukā. Aparepi vijjābhāgino dhammā avijjābhāgino dhammā…pe… khaye ñāṇaṃ, anuppāde ñāṇanti dvācattālīsa suttantikadukā nāma. Tesu dvāvīsati tikā sataṃ dukāti ayaṃ āhaccabhāsitā jinavacanabhūtā sabbaññubuddhena desitā sattannaṃ pakaraṇānaṃ mātikā nāma.

72那么，另外四十二个经教二法从何而来、由谁安立、由谁宣说？它们源自法将舍利弗长老，由他安立，由他宣说。然而，长老在安立这些时，并非以自矜的己智而安立，而是汇集《增支部》的《一集》、《二集》诵品与《十上经》，为了使阿毗达摩长老们通达经教而不致疲劳而安立。这些二法仅在一处‘安立品’中被详细分别至极致，其余各处则分别至‘有贪二法’为止的阿毗达摩。

Athāpare dvācattālīsa suttantikadukā kutopabhavā kena ṭhapitā kena desitāti? Dhammasenāpatisāriputtattherappabhavā, tena ṭhapitā, tena desitāti. Ime ṭhapento pana thero na sāmukkaṃsikena attano ñāṇena ṭhapesi. Ekuttariyaṃ pana ekanipātadukanipātasaṅgīti dasuttarasuttantehi samodhānetvā ābhidhammikattherānaṃ suttantaṃ patvā akilamatthaṃ ṭhapitā. Te panete ekasmiṃ nikkhepakaṇḍeyeva matthakaṃ pāpetvā vibhattā. Sesaṭṭhānesu yāva saraṇadukā abhidhammo vibhatto.

73正自觉者依顺发趣，基于二十二个三法而宣说了名为‘三法发趣’的论；基于一百个二法而宣说了名为‘二法发趣’的论。此后，取二十二个三法投入一百个二法中，示以名为‘二法三法发趣’的论；此后，取一百个二法投入二十二个三法中，示以名为‘三法二法发趣’的论；又将三法投入三法中，示以名为‘三法三法发趣’的论；将二法投入二法中，示以名为‘二法二法发趣’的论。如此——

Sammāsambuddhena hi anulomapaṭṭhāne dvāvīsati tike nissāya tikapaṭṭhānaṃ nāma niddiṭṭhaṃ. Sataṃ duke nissāya dukapaṭṭhānaṃ nāma niddiṭṭhaṃ. Tato paraṃ dvāvīsati tike gahetvā dukasate pakkhipitvā dukatikapaṭṭhānaṃ nāma dassitaṃ. Tato paraṃ dukasataṃ gahetvā dvāvīsatiyā tikesu pakkhipitvā tikadukapaṭṭhānaṃ nāma dassitaṃ. Tike pana tikesuyeva pakkhipitvā tikatikapaṭṭhānaṃ nāma dassitaṃ. Duke ca dukesuyeva pakkhipitvā dukadukapaṭṭhānaṃ nāma dassitaṃ. Evaṃ –

74殊胜的三法发趣与最上的二法发趣，

Tikañca paṭṭhānavaraṃ dukuttamaṃ,

75以及二法三法发趣与三法二法发趣，

Dukatikañceva tikadukañca;

76以及三法三法发趣与二法二法发趣，

Tikatikañceva dukadukañca,

77这六种顺发趣之理甚深。

Cha anulomamhi nayā sugambhīrāti. (paṭṭhā. 1.1.39);

78在逆发趣中，也基于二十二个三法而名为‘三法发趣’；基于一百个二法而名为‘二法发趣’；将二十二个三法投入一百个二法中，名为‘二法三法发趣’；将一百个二法投入二十二个三法中，名为‘三法二法发趣’；将三法投入三法中，名为‘三法三法发趣’；将二法投入二法中，名为‘二法二法发趣’。如此，在逆发趣中也以六种理趣宣说了发趣。因此说：

Paccanīyapaṭṭhānepi dvāvīsatitike nissāya tikapaṭṭhānaṃ nāma. Dukasataṃ nissāya dukapaṭṭhānaṃ nāma. Dvāvīsatitike dukasate pakkhipitvā dukatikapaṭṭhānaṃ nāma. Dukasataṃ dvāvīsatiyā tikesu pakkhipitvā tikadukapaṭṭhānaṃ nāma. Tike tikesuyeva pakkhipitvā tikatikapaṭṭhānaṃ nāma. Duke dukesuyeva pakkhipitvā dukadukapaṭṭhānaṃ nāmāti paccanīyepi chahi nayehi paṭṭhānaṃ niddiṭṭhaṃ. Tena vuttaṃ –

79殊胜的三法发趣与最上的二法发趣，

Tikañca paṭṭhānavaraṃ dukuttamaṃ,

80以及二法三法发趣与三法二法发趣，

Dukatikañceva tikadukañca;

81以及三法三法发趣与二法二法发趣，

Tikatikañceva dukadukañca,

82这六种逆发趣之理甚深。

Cha paccanīyamhi nayā sugambhīrāti. (paṭṭhā. 1.1.44);

83此后，在顺逆发趣中也以同样的方法示以六种理趣。因此说：

Tato paraṃ anulomapaccanīyepi eteneva upāyena cha nayā dassitā. Tenāha –

84殊胜的三法发趣与最上的二法发趣，

Tikañca paṭṭhānavaraṃ dukuttamaṃ,

85以及二法三法发趣与三法二法发趣，

Dukatikañceva tikadukañca;

86以及三法三法发趣与二法二法发趣，

Tikatikañceva dukadukañca,

87这六种顺逆发趣之理甚深。

Cha anulomapaccanīyamhi nayā sugambhīrāti. (paṭṭhā. 1.1.48);

88此后，在逆顺发趣中也同样以这六种理趣宣说。因此说：

Tadanantaraṃ paccanīyānulomepi eteheva chahi nayehi niddiṭṭhaṃ. Tenāha –

89殊胜的三法发趣与最上的二法发趣，

Tikañca paṭṭhānavaraṃ dukuttamaṃ,

90以及二法三法发趣与三法二法发趣，

Dukatikañceva tikadukañca;

91以及三法三法发趣与二法二法发趣，

Tikatikañceva dukadukañca,

92这六种逆顺发趣之理甚深。

Cha paccanīyānulomamhi nayā sugambhīrāti. (paṭṭhā. 1.1.52);

93如此，顺发趣有六种发趣，逆发趣有六种，顺逆发趣有六种，逆顺发趣有六种——这总摄二十四种完全发趣的论典，名为‘大论’。

Evaṃ anulome cha paṭṭhānāni, paṭilome cha, anulomapaccanīye cha, paccanīyānulome cha paṭṭhānānīti idaṃ catuvīsatisamantapaṭṭhānasamodhānaṃ paṭṭhānaṃ mahāpakaraṇaṃ nāma.

94现在，为了了知此阿毗达摩的甚深性，应知有四种海：轮回海、水海、理趣海、智慧海。其中，所谓轮回海是：

Idāni imassa abhidhammassa gambhīrabhāvavijānanatthaṃ cattāro sāgarā veditabbā – saṃsārasāgaro, jalasāgaro, nayasāgaro, ñāṇasāgaroti. Tattha saṃsārasāgaro nāma –

95诸蕴的次第，以及界与处；

Khandhānañca paṭipāṭi, dhātuāyatanāna ca;

96无间地流转着，故称为轮回。

Abbocchinnaṃ vattamānā, saṃsāroti pavuccatīti.

97如是所说即轮回轮转。此轮回海，因为对于这些众生的生起，其前际不可知——‘众生是在这么多百岁、千岁、百千岁，或百劫、千劫、百千劫之顶生起的，在此之前则无’，或‘生于某王之时，生于某佛之时，在此之前则无’——这样的分限并不存在；而依‘诸比丘，无明的前际不可知，在此之前无明不存在，之后才生起’这一理趣，轮回海乃无始无际。

Evaṃ vuttaṃ saṃsāravaṭṭaṃ. Svāyaṃ yasmā imesaṃ sattānaṃ uppattiyā purimā koṭi na paññāyati ettakānañhi vassasatānaṃ vā vassasahassānaṃ vā vassasatasahassānaṃ vā, kappasatānaṃ vā kappasahassānaṃ vā kappasatasahassānaṃ vā matthake sattā uppannā, tato pubbe nāhesunti vā, asukassa nāma rañño kāle uppannā, asukassa buddhassa kāle uppannā tato pubbe nāhesunti vā, ayaṃ paricchedo natthi; ‘‘purimā, bhikkhave, koṭi na paññāyati avijjāya, ito pubbe avijjā nāhosi atha pacchā samabhavī’’ti (a. ni. 10.61) iminā pana nayena saṃsārasāgaro anamataggova.

98而大海应知名为‘水海’。其深八万四千由旬。其中，水的量无法以百阿罗迦、千阿罗迦、百千阿罗迦来计量，只能以‘不可数、不可量的巨大水聚’来称计。此即名为水海。

Mahāsamuddo pana jalasāgaro nāmāti veditabbo. So caturāsītiyojanasahassagambhīro. Tattha udakassa āḷhakasatehi vā āḷhakasahassehi vā āḷhakasatasahassehi vā pamāṇaṃ nāma natthi . Atha kho asaṅkhyeyyo appameyyo mahāudakakkhandhotveva saṅkhyaṃ gacchati. Ayaṃ jalasāgaro nāma.

99什么是理趣之海？即三藏佛语。因为对于具足信心、多喜悦、以智为上的善男子，当观察两种教典时，会生起无量的喜悦与欢愉。哪两种？即律藏与阿毗达摩藏。对于持律比丘，当观察律典时，会生起无量的喜悦与欢愉，心想：'戒条的制定是随顺过失的——对于此过失、此违犯，而有此戒条的制定——这并非他人的领域，唯是诸佛的领域。'当观察'上人法品'、观察'青莲色品'、观察'媒嫁品'时，会生起无量的喜悦与欢愉。对于阿毗达摩比丘，当观察阿毗达摩论典时，会生起无量的喜悦与欢愉，心想：'我们的导师确实开示了——将蕴的差别、处的差别、界的差别、根的差别、力、觉支、业果的差别、色与非色的区分，这些微细深奥的法，如同在天空中摘取星辰一般，将色法与非色法逐一、逐部分地分别解说。'

Katamo nayasāgaro? Tepiṭakaṃ buddhavacanaṃ. Dvepi hi tantiyo paccavekkhantānaṃ saddhāsampannānaṃ pasādabahulānaṃ ñāṇuttarānaṃ kulaputtānaṃ anantaṃ pītisomanassaṃ uppajjati. Katamā dve? Vinayañca abhidhammañca. Vinayadharabhikkhūnañhi vinayatantiṃ paccavekkhantānaṃ dosānurūpaṃ sikkhāpadapaññāpanaṃ nāma – imasmiṃ dose imasmiṃ vītikkame idaṃ nāma hotīti sikkhāpadapaññāpanaṃ – aññesaṃ avisayo, buddhānameva visayoti. Uttarimanussadhammapeyyālaṃ paccavekkhantānaṃ nīlapeyyālaṃ paccavekkhantānaṃ sañcarittapeyyālaṃ paccavekkhantānaṃ anantaṃ pītisomanassaṃ uppajjati. Ābhidhammikabhikkhūnampi khandhantaraṃ āyatanantaraṃ dhātvantaraṃ indriyantaraṃ balabojjhaṅgakammavipākantaraṃ rūpārūpaparicchedaṃ saṇhasukhumadhammaṃ gaganatale tārakarūpāni gaṇhanto viya rūpārūpadhamme pabbaṃ pabbaṃ koṭṭhāsaṃ koṭṭhāsaṃ katvā vibhajanto dassesi vata no satthāti abhidhammatantiṃ paccavekkhantānaṃ anantaṃ pītisomanassaṃ uppajjati.

100关于此（理趣之海）的生起，还应知道以下故事：据说，有一位名为大迦提伽弥耶帝沙达多的长老，为了礼拜大菩提树而前往彼岸。他坐在船的上层，眺望大海。那时，他既看不到彼岸，也看不到此岸，只见大海因波浪冲击而溅起的水沫四处飞散，宛如铺开的银布或素馨花毯。他想：'是大海的波浪之力更强，还是分为二十四类的《发趣论》之理趣门更强？'接着，他观察到大海是有界限的——大海下方以大地为界，上方以虚空为界，一侧以铁围山为界，另一侧以海岸为界；而《发趣论》却观察不到界限。当他观察这微细深奥之法时，生起了强大的喜悦。他镇伏喜悦，增长毗婆舍那，就在坐着的地方断尽一切烦恼，住立于最上果阿罗汉，发出感兴语：

Evaṃ uppattiyā panassa idaṃ vatthupi veditabbaṃ – mahāgatigamiyatissadattatthero kira nāma mahābodhiṃ vandissāmīti paratīraṃ gacchanto nāvāya uparitale nisinno mahāsamuddaṃ olokesi. Athassa tasmiṃ samaye neva paratīraṃ paññāyittha, na orimatīraṃ, ūmivegappabhedasamuggatajalacuṇṇaparikiṇṇo pana pasāritarajatapaṭṭasumanapupphasantharasadiso mahāsamuddova paññāyittha. So kiṃ nu kho mahāsamuddassa ūmivego balavā udāhu catuvīsatippabhede samantapaṭṭhāne nayamukhaṃ balavanti cintesi. Athassa mahāsamudde paricchedo paññāyati – ayañhi heṭṭhā mahāpathaviyā paricchinno, upari ākāsena, ekato cakkavāḷapabbatena, ekato velantena paricchinno; samantapaṭṭhānassa pana paricchedo na paññāyatīti saṇhasukhumadhammaṃ paccavekkhantassa balavapīti uppannā. So pītiṃ vikkhambhetvā vipassanaṃ vaḍḍhetvā yathānisinnova sabbakilese khepetvā aggaphale arahatte patiṭṭhāya udānaṃ udānesi –

101确实有深奥难解之法，

Attheva gambhīragataṃ sudubbudhaṃ,

102由大仙（佛陀）亲自证知，并连同其因缘；

Sayaṃ abhiññāya sahetusambhavaṃ;

103如其次第，毫无遗漏地宣说，

Yathānupubbaṃ nikhilena desitaṃ,

104如同看见遍布的形色一般。

Mahesinā rūpagataṃva passatīti.

105这称为理趣之海。

Ayaṃ nayasāgaro nāma.

106什么是智海？一切知智名为智海。因为'这是轮回之海，这是水海，这是理趣之海'——这些并非他人所能了知，唯有依一切知智方能了知，故一切知智名为智海。在这四种海中，此处意指理趣之海。因为唯有一切知佛才能通达此（理趣之海）。

Katamo ñāṇasāgaro? Sabbaññutaññāṇaṃ ñāṇasāgaro nāma. Ayaṃ saṃsārasāgaro nāma, ayaṃ jalasāgaro nāma, ayaṃ nayasāgaro nāmāti hi aññena na sakkā jānituṃ, sabbaññutaññāṇeneva sakkā jānitunti sabbaññutaññāṇaṃ ñāṇasāgaro nāma. Imesu catūsu sāgaresu imasmiṃ ṭhāne nayasāgaro adhippeto. Imañhi sabbaññubuddhāva paṭivijjhanti.

107世尊坐在菩提树下，观察所证得之法：'我为了寻求、探索此法，经历了四阿僧祇又十万劫，如今坐于此金刚座，断尽一千五百烦恼，证得此法。'如此观察所证得之法，以一座而坐七日。然后从座起身，以不眨眼之眼注视金刚座七日，心想：'我确实在此座上证得了一切知智。'那时，诸天生起思虑：'如今悉达多必定还有应作之事，因为他对金刚座尚未舍离爱着。'

Ayampi bhagavā bodhimūle nisinno ‘imaṃ paṭivijjhitvā imaṃ vata me dhammaṃ esantassa gavesantassa kappasatasahassādhikāni cattāri asaṅkhyeyyāni vītivattāni, atha me imasmiṃ pallaṅke nisinnena diyaḍḍhakilesasahassaṃ khepetvā ayaṃ dhammo paṭividdho’ti paṭividdhadhammaṃ paccavekkhanto sattāhaṃ ekapallaṅkena nisīdi. Tato tamhā pallaṅkā vuṭṭhāya ‘imasmiṃ vata me pallaṅke sabbaññutaññāṇaṃ paṭividdha’nti animisehi cakkhūhi sattāhaṃ pallaṅkaṃ olokento aṭṭhāsi. Tato devatānaṃ ‘ajjāpi nūna siddhatthassa kattabbakiccaṃ atthi, pallaṅkasmiñhi ālayaṃ na vijahatī’ti parivitakko udapādi.

108导师了知诸天的思虑，为了平息他们的疑虑，立即升入空中，示现双神变。在大菩提金刚座所示现的神变、在亲族聚会中所示现的神变、在波吒厘子聚会中所示现的神变——一切都与在甘达菴婆罗树下所示现的双神变相似。如此示现双神变后，从空中降下，在金刚座与站立处之间经行七日。在这二十一天中，没有一天从导师的身体放出光芒。

Satthā devatānaṃ vitakkaṃ ñatvā tāvadeva tāsaṃ vitakkavūpasamanatthaṃ vehāsaṃ abbhuggantvā yamakapāṭihāriyaṃ dassesi. Mahābodhipallaṅkasmiñhi katapāṭihāriyañca, ñātisamāgame katapāṭihāriyañca, pāṭiyaputtasamāgame katapāṭihāriyañca, sabbaṃ kaṇḍambarukkhamūle katayamakapāṭihāriyasadisameva ahosi. Evaṃ yamakapāṭihāriyaṃ katvā pallaṅkassa ṭhitaṭṭhānassa ca antare ākāsato oruyha sattāhaṃ caṅkami. Imesu ca ekavīsatiyā divasesu ekadivasepi satthu sarīrato rasmiyo na nikkhantā.

109在第四七日，世尊坐于西北方的宝屋中。所谓宝屋，并非由七宝所造的房屋，而应知是审察七部论之处，故称宝屋。在那里，即使审察《法集论》，身体也未放出光芒。审察《分别论》《界论》《人施设论》《论事》《双论》时，身体也未放出光芒。然而，当开始审察大论（《发趣论》），即'因缘、所缘缘……乃至……不离去缘'时，当他审察二十四缘的《发趣论》时，一切知智唯独在大论中得到了完全的空间。正如名为提弥罗宾伽罗的大鱼，唯有在八万四千由旬深的大海中才能得到空间，同样，一切知智唯独在大论中才得到了完全的空间。

Catutthe pana sattāhe pacchimuttarāya disāya ratanaghare nisīdi – ratanagharaṃ nāma neva sattaratanamayaṃ gehaṃ. Sattannaṃ pana pakaraṇānaṃ sammasitaṭṭhānaṃ ratanagharanti veditabbaṃ – tattha dhammasaṅgaṇiṃ sammasantassāpi sarīrato rasmiyo na nikkhantā. Vibhaṅgappakaraṇaṃ dhātukathaṃ puggalapaññattiṃ kathāvatthuppakaraṇaṃ yamakappakaraṇaṃ sammasantassāpi sarīrato rasmiyo na nikkhantā. Yadā pana mahāpakaraṇaṃ oruyha ‘‘hetupaccayo ārammaṇapaccayo…pe… avigatapaccayo’’ti sammasanaṃ ārabhi, athassa catuvīsatisamantapaṭṭhānaṃ sammasantassa ekantato sabbaññutaññāṇaṃ mahāpakaraṇeyeva okāsaṃ labhi. Yathā hi timirapiṅgalamahāmaccho caturāsītiyojanasahassagambhīre mahāsamuddeyeva okāsaṃ labhati, evameva sabbaññutaññāṇaṃ ekantato mahāpakaraṇeyeva okāsaṃ labhi.

110当导师如此以得到空间的一切知智，随其所欲地审察微细深奥之法时，从身体放出蓝、黄、赤、白、深红、光耀六色光芒。从头发、体毛以及眼睛的蓝色部位放出蓝光，以此威力，虚空如同撒满了安阇那粉末，如同覆盖了亚麻花和青莲花瓣，如同展开的宝石扇柄，如同铺开的黑色绸缎。

Satthu evaṃ laddhokāsena sabbaññutaññāṇena yathāsukhaṃ saṇhasukhumadhammaṃ sammasantassa sarīrato nīlapītalohitodātamañjiṭṭhapabhassaravasena chabbaṇṇarasmiyo nikkhamiṃsu. Kesamassūhi ceva akkhīnañca nīlaṭṭhānehi nīlarasmiyo nikkhamiṃsu, yāsaṃ vasena gaganatalaṃ añjanacuṇṇasamokiṇṇaṃ viya umāpupphanīluppaladalasañchannaṃ viya vītipatantamaṇitālavaṇṭaṃ viya sampasāritamecakapaṭaṃ viya ca ahosi.

111从皮肤和眼睛的黄色部位放出黄光，以此威力，各方如同被金色液体之流浇灌，如同铺开了金布，如同撒满了藏红花粉和迦尼迦罗花，熠熠生辉。

Chavito ceva akkhīnañca pītaṭṭhānehi pītarasmiyo nikkhamiṃsu; yāsaṃ vasena disābhāgā suvaṇṇarasadhārābhisiñcamānā viya suvaṇṇapaṭapasāritā viya kuṅkumacuṇṇakaṇikārapupphasamparikiṇṇā viya ca virociṃsu.

112从肉与血以及眼睛的红色部位放射出赤色光芒，由于这些光芒，各方如同被朱砂粉末染过一般，如同被上等熬煮的紫胶浇灌一般，如同被红毯包裹一般，如同撒满了胜利花、珊瑚树花、班度吉瓦卡花一般而闪耀。

Maṃsalohitehi ceva akkhīnañca rattaṭṭhānehi lohitarasmiyo nikkhamiṃsu yāsaṃ vasena disābhāgā cīnapiṭṭhacuṇṇarañjitā viya supakkalākhārasasiñcamānā viya rattakambalaparikkhittā viya jayasumanapāribhaddakabandhujīvakakusumasamparikiṇṇā viya ca virociṃsu.

113从骨头与牙齿以及眼睛的白色部位放射出白色光芒，由于这些光芒，各方如同被银罐倾泻的乳汁之流所遍布一般，如同展开的银布华盖一般，如同被挥动的银扇一般，如同被白茉莉、白睡莲、辛杜瓦拉花、素馨花、茉莉花等花朵覆盖一般而闪耀。

Aṭṭhīhi ceva dantehi ca akkhīnañca setaṭṭhānehi odātarasmiyo nikkhamiṃsu; yāsaṃ vasena disābhāgā rajataghaṭehi āsiñcamānakhīradhārāsamparikiṇṇā viya sampasāritarajatapaṭṭavitānā viya, vītipatantarajatatālavaṇṭā viya, kundakumudasinduvārasumanamallikādikusumasañchannā viya ca virociṃsu.

114深红亮光则从各个身体部位放射出来。如是，这六色光芒放射出来后，遍照了深厚的大地。

Mañjiṭṭhapabhassarā pana tamhā tamhā sarīrappadesā nikkhamiṃsu. Iti tā chabbaṇṇarasmiyo nikkhamitvā ghanamahāpathaviṃ gaṇhiṃsu.

115厚达二十四万由旬的大地变得如同被提炼过的金块一般。然后光芒穿透大地，照彻了下方的水。支撑大地的、厚达四十八万由旬的水，变得如同用金罐倾泻的熔化黄金一般。光芒穿透水后，照彻了风。厚达九十六万由旬的风，变得如同竖立的金柱一般。光芒穿透风后，向下射入了无障碍虚空。

Catunahutādhikadviyojanasatasahassabahalā mahāpathavī niddhantasuvaṇṇapiṇḍi viya ahosi. Atha mahāpathaviṃ bhinditvā heṭṭhā udakaṃ gaṇhiṃsu. Pathavisandhārakaṃ aṭṭhanahutādhikacatuyojanasatasahassabahalaṃ udakaṃ suvaṇṇakalasehi āsiñcamānavilīnasuvaṇṇaṃ viya ahosi. Udakaṃ vinivijjhitvā vātaṃ aggahesuṃ. Chanahutādhikanavayojanasatasahassabahalo vāto samussitasuvaṇṇakkhandho viya ahosi. Vātaṃ vinivijjhitvā heṭṭhā ajaṭākāsaṃ pakkhandiṃsu.

116向上方升起后，光芒也照彻了四大王天。穿透它们后，照彻了三十三天，从那里照彻了夜摩天，从那里照彻了兜率天，从那里照彻了化乐天，从那里照彻了他化自在天，从那里照彻了九个梵天界，从那里照彻了广果天，从那里穿透五个净居天后，照彻了四个无色界。穿透四个无色界后，射入了无障碍虚空。

Uparibhāgena uggantvāpi cātumahārājike gaṇhiṃsu. Te vinivijjhitvā tāvatiṃse tato yāme tato tusite tato nimmānaratī tato paranimmitavasavattī tato nava brahmaloke tato vehapphale tato pañca suddhāvāse vinivijjhitvā cattāro āruppe gaṇhiṃsu. Cattāro ca āruppe vinivijjhitvā ajaṭākāsaṃ pakkhandiṃsu.

117在横向方面，光芒射入了无边的世界。在这些地方，月亮中没有月光，太阳中没有阳光，星辰中没有星光，天人的园林、宫殿、如意树以及身体和装饰品中，一切处都没有光芒。在三千大千世界中，能遍照光明的大梵天在日出时也变得如同萤火虫一般。月亮、太阳、星辰、天人的园林、宫殿、如意树仅仅能辨别出轮廓而已。如此广大的地方完全被佛光所覆盖。而这既不是诸佛的决意神通，也不是修习所成神通。而是当世间怙主思惟微细法时，血液变得明净，所依色变得明净，肤色变得明净。由心所生的色界在周围约八十肘的范围内静止不动地安住。以此方式，他思惟了七日。

Tiriyabhāgehi anantā lokadhātuyo pakkhandiṃsu. Ettakesu ṭhānesu candamhi candappabhā natthi, sūriye sūriyappabhā natthi, tārakarūpesu tārakarūpappabhā natthi, devatānaṃ uyyānavimānakapparukkhesu ceva sarīresu ca ābharaṇesu cāti sabbattha pabhā natthi. Tisahassimahāsahassilokadhātuyā ālokapharaṇasamattho mahābrahmāpi sūriyuggamane khajjopanako viya ahosi. Candasūriyatārakarūpadevatuyyānavimānakapparukkhānaṃ paricchedamattakameva paññāyittha. Ettakaṃ ṭhānaṃ buddharasmīhiyeva ajjhotthaṭaṃ ahosi. Ayañca neva buddhānaṃ adhiṭṭhāniddhi, na bhāvanāmayiddhi. Saṇhasukhumadhammaṃ pana sammasato lokanāthassa lohitaṃ pasīdi, vatthurūpaṃ pasīdi, chavivaṇṇo pasīdi. Cittasamuṭṭhānā vaṇṇadhātu samantā asītihatthamatte padese niccalāva aṭṭhāsi. Iminā nīhārena sattāhaṃ sammasi.

118在七个昼夜中所思惟的法有多少呢？是无量无边的。这暂且称为心意教示。然而，不应说导师将这样以心意思惟了七日的法，用言语表达出来而宣说时，即使以百年、千年、百千年也不能宣说到尽头。因为后来如来在三十三天界，于波利质多罗树下、黄毛毯石上，坐在一万世界天众之中，以母亲为身证，宣说‘善法、不善法、无记法’时，是以百分之一、千分之一、十万分之一的比例，从一个法过渡到另一个法、再过渡到另一个法而宣说的。持续三个月不间断的宣说，其势如虚空恒河，如倒置水罐流出的水流一般，成为无量无边。

Satta rattindivāni sammasitadhammo kittako ahosīti? Ananto aparimāṇo ahosi. Ayaṃ tāva manasādesanā nāma. Satthā pana evaṃ sattāhaṃ manasā cintitadhammaṃ vacībhedaṃ katvā desento vassasatenapi vassasahassenapi vassasatasahassenapi matthakaṃ pāpetvā desetuṃ na sakkotīti na vattabbaṃ. Aparabhāgepi hi tathāgato tāvatiṃsabhavane pāricchattakamūle paṇḍukambalasilāyaṃ dasasahassacakkavāḷadevatānaṃ majjhe nisinno mātaraṃ kāyasakkhiṃ katvā kusalā dhammā, akusalā dhammā, abyākatā dhammāti dhammaṃ desento satabhāgena sahassabhāgena satasahassabhāgena dhammantarā dhammantaraṃ saṅkamitvā saṅkamitvāva desesi. Tayo māse nirantaraṃ pavattitadesanā vegena pavattā ākāsagaṅgā viya adhomukhaṭhapitaudakaghaṭā nikkhantaudakadhārā viya ca hutvā anantā aparimāṇā ahosi.

119因为诸佛在随喜供养时，即使稍微延长随喜，其说法也相当于长部、中部经典的分量。而在饭后为聚集的会众说法时，其说法则相当于相应部、增支部两大经典的分量。为什么呢？因为诸佛的有分心路过程轻快，齿龈柔软，口齿清晰，舌根柔软，音声甜美，言辞轻快流转。因此，即使片刻所说的法也有如此之多。而三个月所说的法则是无量无边的。

Buddhānañhi bhattānumodanakālepi thokaṃ vaḍḍhetvā anumodentānaṃ desanā dīghamajjhimanikāyappamāṇā hoti. Pacchābhattaṃ pana sampattaparisāya dhammaṃ desentānaṃ desanā saṃyuttaaṅguttarikadvemahānikāyappamāṇāva hoti. Kasmā? Buddhānañhi bhavaṅgaparivāso lahuko dantāvaraṇaṃ suphusitaṃ mukhādānaṃ siliṭṭhaṃ jivhā mudukā saro madhuro vacanaṃ lahuparivattaṃ. Tasmā taṃ muhuttaṃ desitadhammopi ettako hoti. Temāsaṃ desitadhammo pana ananto aparimāṇoyeva.

120阿难长老是多闻者、持三藏者，能像拉出藤蔓花朵一般，以固定的字句安住而掌握、诵出或宣说一万五千偈颂、六万句。这是长老的一个诵出方式。因为若有人要逐句地给予长老诵出，其他人既不能给予，也达不到。只有正等正觉者才能达到。如此具有极强念力、极强智慧、极强坚毅的弟子，即使以百年、千年学习导师三个月以此方式所宣说的教法，也不能穷尽其尽头。

Ānandatthero hi bahussuto tipiṭakadharo pañcadasa gāthāsahassāni saṭṭhi padasahassāni latāpupphāni ākaḍḍhanto viya ṭhitapadeneva ṭhatvā gaṇhāti vā vāceti vā deseti vā. Ettako therassa eko uddesamaggo nāma hoti. Therassa hi anupadaṃ uddesaṃ dadamāno añño dātuṃ na sakkoti, na sampāpuṇāti. Sammāsambuddhova sampāpuṇeyya. Evaṃ adhimattasatimā adhimattagatimā adhimattadhitimā sāvako satthārā temāsaṃ iminā nīhārena desitadesanaṃ vassasataṃ vassasahassaṃ uggaṇhantopi matthakaṃ pāpetuṃ na sakkoti.

121然而，如此三个月不间断说法的如来，其依赖于段食的执受身体如何维持呢？是通过照料。因为诸佛的各个时间都是善加确定、善加划分、善加现见的。因此，世尊一边说法，一边观察人间的时间。他注意到乞食的时间后，化现出一尊化佛，决意道：‘此尊的持衣方式、持钵方式、威仪举止应如此这般，应宣说如此这般的法’，然后自己持钵衣前往阿耨达池。天人们献上龙藤齿木。他咀嚼后，在阿耨达池中照料身体，站在摩尼石板上，穿上深红色的下裙，披上上衣，拿着四大王天所供养的石钵，前往北俱卢洲。从那里取来食物，坐在阿耨达池岸边受用后，前往旃檀林作昼日住。

Evaṃ temāsaṃ nirantaraṃ desentassa pana tathāgatassa kabaḷīkārāhārappaṭibaddhaṃ upādinnakasarīraṃ kathaṃ yāpesīti? Paṭijagganeneva. Buddhānañhi so so kālo suvavatthito suparicchinno supaccakkho. Tasmā bhagavā dhammaṃ desentova manussaloke kālaṃ oloketi. So bhikkhācāravelaṃ sallakkhetvā nimmitabuddhaṃ māpetvā ‘imassa cīvaraggahaṇaṃ pattaggahaṇaṃ sarakutti ākappo ca evarūpo nāma hotu, ettakaṃ nāma dhammaṃ desetū’ti adhiṭṭhāya pattacīvaramādāya anotattadahaṃ gacchati. Devatā nāgalatādantakaṭṭhaṃ denti. Taṃ khāditvā anotattadahe sarīraṃ paṭijaggitvā manosilātale ṭhito surattadupaṭṭaṃ nivāsetvā cīvaraṃ pārupitvā cātumahārājadattiyaṃ selamayaṃ pattaṃ ādāya uttarakuruṃ gacchati. Tato piṇḍapātaṃ āharitvā anotattadahatīre nisinno taṃ paribhuñjitvā divāvihārāya candanavanaṃ gacchati.

122法军统领舍利弗长老也去到那里，向正等正觉者履行义务后，坐于一边。那时，导师为他给予指导，说明：‘舍利弗，如此分量的法是我所宣说的。’当正等正觉者这样给予指导时，对于这位证得无碍解、站在边缘伸手示现的首席弟子而言，其给予的指导犹如展示的大海一般。对于长老，世尊所宣说的法也以百种指导、千种指导、十万种指导的方式呈现。

Dhammasenāpatisāriputtattheropi tattha gantvā sammāsambuddhassa vattaṃ katvā ekamantaṃ nisīdati. Athassa satthā nayaṃ deti. ‘Sāriputta, ettako dhammo mayā desito’ti ācikkhati. Evaṃ sammāsambuddhe nayaṃ dente paṭisambhidāppattassa aggasāvakassa velante ṭhatvā hatthaṃ pasāretvā dassitasamuddasadisaṃ nayadānaṃ hoti. Therassāpi nayasatena nayasahassena nayasatasahassena bhagavatā desitadhammo upaṭṭhātiyeva.

123导师在日间坐卧休息后，于何时去宣说法呢？对于舍卫城的善家子弟们来说，有一个适合闻法的时机，他就在那个时间去。宣说法后，去时或来时，谁知道，谁不知道呢？有大威力的天神知道，小威力的天神不知道。为什么不知道呢？因为正等正觉者或化现佛在光芒等方面没有差别。事实上，这两者在光芒、声音或言辞上都没有差别。

Satthā divāvihāraṃ nisīditvā dhammaṃ desetuṃ kāya velāya gacchatīti? Sāvatthivāsīnaṃ kulaputtānaṃ sampattānaṃ dhammadesanavelā nāma atthi, tāya velāya gacchati. Dhammaṃ desetvā gacchantaṃ vā āgacchantaṃ vā ke jānanti ke na jānantīti? Mahesakkhā devatā jānanti, appesakkhā devatā na jānanti. Kasmā na jānantīti? Sammāsambuddhassa vā nimmitabuddhassa vā rasmiādīsu nānattābhāvā. Ubhinnampi hi tesaṃ rasmīsu vā saresu vā vacanesu vā nānattaṃ natthi.

124舍利弗长老也将导师所宣说的法一一领受，教导给自己共住的五百位比丘弟子。他们过去的因缘是这样的：据说，在迦叶遍正觉者的时代，他们投生于小蝙蝠的胎中，悬挂在山洞顶，听到两位研习阿毗达摩的比丘在诵习阿毗达摩，便记住了声音的相，虽然不知道黑分、白分，仅凭记住声音的相便死去，投生到了天界。他们在天界住了一整个佛的间隔，在那个时代投生到人间，对双神变生起净信，在长老座下出家。长老将导师所宣说的法一一领受，教导他们。正等正觉者的阿毗达摩说法结束，与这些比丘掌握七部论，是同时发生的。

Sāriputtattheropi satthārā desitaṃ desitaṃ dhammaṃ āharitvā attano saddhivihārikānaṃ pañcannaṃ bhikkhusatānaṃ desesi. Tesaṃ ayaṃ pubbayogo – te kira kassapadasabalassa kāle khuddakavagguliyoniyaṃ nibbattā pabbhāre olambantā dvinnaṃ ābhidhammikabhikkhūnaṃ abhidhammaṃ sajjhāyantānaṃ sare nimittaṃ gahetvā kaṇhapakkhasukkapakkhe ajānitvāpi sare nimittaggāhamattakeneva kālaṃ katvā devaloke nibbattiṃsu. Ekaṃ buddhantaraṃ devaloke vasitvā tasmiṃ kāle manussaloke nibbattā yamakapāṭihāriye pasīditvā therassa santike pabbajiṃsu. Thero satthārā desitaṃ desitaṃ dhammaṃ āharitvā tesaṃ desesi. Sammāsambuddhassa abhidhammadesanāpariyosānañca tesaṃ bhikkhūnaṃ sattappakaraṇauggahaṇañca ekappahāreneva ahosi.

125所谓阿毗达摩的传诵次第，起源于舍利弗长老。《大论》中的计算方式也是由长老所确立的。长老正是以这种方式，不混淆法义，为了能够容易地掌握、忆持、精通和传诵，而确立了计算方式。既然如此，长老就是最早的阿毗达摩学者吗？不是的。正等正觉者才是最早的阿毗达摩学者。因为他在大菩提座坐下后，证悟了它。成佛之后，他又以单跏趺坐坐了七天，发出感兴语：

Abhidhamme vācanāmaggo nāma sāriputtattherappabhavo. Mahāpakaraṇe gaṇanacāropi thereneva ṭhapito. Thero hi iminā nīhārena dhammantaraṃ amakkhetvāva sukhaṃ gahetuṃ dhāretuṃ pariyāpuṇituṃ vācetuñca pahotīti gaṇanacāraṃ ṭhapesi. Evaṃ sante therova paṭhamataraṃ ābhidhammiko hotīti? Na hoti. Sammāsambuddhova paṭhamataraṃ ābhidhammiko. So hi naṃ mahābodhipallaṅke nisīditvā paṭivijjhi. Buddho hutvā ca pana sattāhaṃ ekapallaṅkena nisinno udānaṃ udānesi –

126“当法现前之时，

‘‘Yadā have pātubhavanti dhammā,

127对那位精进禅定的婆罗门来说，

Ātāpino jhāyato brāhmaṇassa;

128他心中一切疑惑皆被消除，

Athassa kaṅkhā vapayanti sabbā,

129因为他由此洞察了因果法则。

Yato pajānāti sahetudhammaṃ.

130当诸法确实显现时，

‘‘Yadā have pātubhavanti dhammā,

131对那位精进禅定的婆罗门来说，

Ātāpino jhāyato brāhmaṇassa;

132他心中一切疑惑皆被消除，

Athassa kaṅkhā vapayanti sabbā,

133因为他了知诸缘的灭尽。

Yato khayaṃ paccayānaṃ avedi.

134“当诸法现于眼前，

‘‘Yadā have pātubhavanti dhammā,

135对那位精进禅定的婆罗门来说，

Ātāpino jhāyato brāhmaṇassa;

136他驱散魔军而住立，

Vidhūpayaṃ tiṭṭhati mārasenaṃ,

137犹如太阳照亮虚空。

Sūriyova obhāsayamantalikkha’’nti. (mahāva. 1-3; udā. 1-3);

138这称为第一佛语。然而，法句诵者则说：

Idaṃ paṭhamabuddhavacanaṃ nāma. Dhammapadabhāṇakā pana –

139‘历经多生轮回，我流转而无所得；

‘‘Anekajātisaṃsāraṃ, sandhāvissaṃ anibbisaṃ;

140寻找造屋者，一再受生是苦。’

Gahakāraṃ gavesanto, dukkhā jāti punappunaṃ.

141‘造屋者，你已被看见，你将不再造屋；

‘‘Gahakāraka diṭṭhosi, puna gehaṃ na kāhasi;

142你所有的椽子都已折断，屋梁已被毁坏；

Sabbā te phāsukā bhaggā, gahakūṭaṃ visaṅkhataṃ;

143心已证得无为，已达渴爱灭尽。’

Visaṅkhāragataṃ cittaṃ, taṇhānaṃ khayamajjhagā’’ti. (dha. pa. 153-154);

144他们说，这称为第一佛语。

Idaṃ paṭhamabuddhavacanaṃ nāmāti vadanti.

145在双娑罗树之间躺卧，于般涅槃时刻所说的‘诸比丘，我现在告诫你们，诸行是灭法，应以不放逸而成就’之语，称为最后佛语。

Yamakasālānamantare nipannena parinibbānasamaye ‘‘handa dāni, bhikkhave, āmantayāmi vo, vayadhammā saṅkhārā, appamādena sampādethā’’ti (dī. ni. 2.218) vuttavacanaṃ pacchimabuddhavacanaṃ nāma.

146在两者之间的四十五年中，如同编花环、如同串宝珠一般所说的、开显不死之妙法，称为中佛语。

Ubhinnamantare pañcacattālīsa vassāni pupphadāmaṃ ganthentena viya, ratanāvaliṃ āvunantena viya, ca kathito amatappakāsano saddhammo majjhimabuddhavacanaṃ nāma.

147当这一切被结集时，从藏的角度有三藏，从部的角度有五部，从支的角度有九支，从法蕴的角度有八万四千法蕴。如何呢？这一切从藏的角度，唯是律藏、经藏、论藏三种分类。其中，两部巴帝摩卡、两部分别、二十二犍度、十六附随，这称为律藏。以《梵网经》等三十四部经结集的，是长部。以《根本法门经》等一百五十二部经结集的，是中部分。以《渡流经》等七千七百六十二部经结集的，是相应部。以《心荒废经》等九千五百五十七部经结集的，是增支部。依小诵、法句、自说、如是语、经集、天宫事、饿鬼事、长老偈、长老尼偈、本生、义释、无碍解道、譬喻、佛种姓、所行藏而分为十五类的，是 khuddakanikāya，这称为经藏。《法集论》等七部论，称为论藏。

Taṃ sabbampi saṅgayhamānaṃ piṭakato tīṇi piṭakāni honti, nikāyato pañca nikāyā, aṅgato navaṅgāni, dhammakkhandhato caturāsītidhammakkhandhasahassāni. Kathaṃ? Sabbampi hetaṃ piṭakato vinayapiṭakaṃ suttantapiṭakaṃ abhidhammapiṭakanti tippabhedameva hoti. Tattha ubhayāni pātimokkhāni dve vibhaṅgā dvāvīsati khandhakā soḷasa parivārāti idaṃ vinayapiṭakaṃ nāma. Brahmajālādicatuttiṃsasuttasaṅgaho dīghanikāyo. Mūlapariyāyasuttādidiyaḍḍhasatadvesuttasaṅgaho majjhimanikāyo. Oghataraṇasuttādisattasuttasahassasattasatadvāsaṭṭhisuttasaṅgaho saṃyuttanikāyo. Cittapariyādānasuttādinavasuttasahassapañcasatasattapaññāsasuttasaṅgaho aṅguttaranikāyo. Khuddakapāṭhadhammapadaudānaitivuttakasuttanipātavimānavatthupetavatthutheragāthātherīgāthājātakaniddesapaṭisambhidāapadānabuddhavaṃsacariyāpiṭakavasena pannarasappabhedo khuddakanikāyoti idaṃ suttantapiṭakaṃ nāma. Dhammasaṅgaṇīādīni satta pakaraṇāni abhidhammapiṭakaṃ nāma. Tattha –

148由于有种种、特别的理趣，以及能调伏身语；

Vividhavisesanayattā, vinayanato ceva kāyavācānaṃ;

149因此，通达律义者称此为‘律’、‘律’。

Vinayatthavidūhi ayaṃ, vinayo vinayoti akkhāto.

150确实，在此律中，有种种理趣，如五种巴帝摩卡诵出、波罗夷等七种罪聚、论母、分别等分类，以及作为特殊理趣的、具有强化和放松作用的随制理趣。而且，由于它能制止身语的恶行，故能调伏身和语。因此，由于有种种理趣、特别理趣，以及能调伏身语，故称此为‘律’、‘律’。为了显示通达此词义之善巧，故说：

Vividhā hi ettha pañcavidhapātimokkhuddesapārājikādisattaāpattikkhandhamātikāvibhaṅgādippabhedā nayā visesabhūtā ca daḷhīkammasithilakaraṇappayojanā anupaññattinayā. Kāyikavācasikaajjhācāranisedhanato cesa kāyaṃ vācañca vineti. Tasmā vividhanayattā visesanayattā kāyavācānañca vinayanato ayaṃ vinayo vinayoti akkhāto. Tenetametassa vacanatthakosallatthaṃ vuttaṃ –

151‘由于有种种、特别的理趣，以及能调伏身语；

‘‘Vividhavisesanayattā , vinayanato ceva kāyavācānaṃ;

152因此，通达律义者称此为“律”、“律”。’

Vinayatthavidūhi ayaṃ, vinayo vinayoti akkhāto’’ti.

153然而，另一种（解释）是：

Itaraṃ pana –

154由于能指示义理、善说、能流出义理以及能释放义理，

Atthānaṃ sūcanato, suvuttato savanatotha sūdanato;

155且因是经、具有经的同类性，故称为‘经’。

Suttāṇā suttasabhāgato ca ‘sutta’nti akkhātaṃ.

156因为它指示自利、利他等种种义理。而此处义理是善说的，因为是随顺应调伏者的意乐而说。它流出这些义理，如同藤蔓流出果实，即谓产生。它释放这些义理，如同母牛释放牛乳，即谓涌出。又很好地保护他们，即谓守护。且它与经同类。正如木匠的墨线是标准，此经对有智者也是如此。又如用线串起的花朵不散落、不毁坏，以此经摄持的义理也是如此。

Tañhi attatthaparatthādibhede atthe sūceti. Suvuttā cettha atthā veneyyajjhāsayānulomena vuttattā. Savati cetaṃ atthe, sassamiva phalaṃ, pasavatīti vuttaṃ hoti. Sūdati cetaṃ, dhenu viya khīraṃ, paggharatīti vuttaṃ hoti. Suṭṭhu ca ne tāyati rakkhatīti vuttaṃ hoti. Suttasabhāgañcetaṃ. Yathā hi tacchakānaṃ suttaṃ pamāṇaṃ hoti evametampi viññūnaṃ. Yathā ca suttena saṅgahitāni pupphāni na vikiriyanti na viddhaṃsiyanti evametena saṅgahitā atthā. Tenetametassa vacanatthakosallatthaṃ vuttaṃ –

157由于能指示义理、善说、能流出以及能释放，

‘‘Atthānaṃ sūcanato, suvuttato savanatotha sūdanato;

158且因是经、具有经的同类性，故称为经。

Suttāṇā suttasabhāgato ca suttanti akkhāta’’nti.

159这即是阿毗达摩文字涵义的说法。另一归纳如是：

Abhidhammassa vacanattho vuttoyeva. Aparo nayo –

160在此中，具有增盛的、具有自相的、被尊敬的、被限定的，

Yaṃ ettha vuḍḍhimanto, salakkhaṇā pūjitā paricchinnā;

161以及被说为殊胜的诸法，因此称为阿毗达摩。

Vuttādhikā ca dhammā, abhidhammo tena akkhāto.

162因为此abhi-前缀见于增盛、特相、被尊敬、被限定、殊胜等义。正如它在‘剧烈的苦受向我增进，而不减退’等句中，表示增盛。在‘那些被通晓、被标记的夜晚’等句中，表示特相。在‘王中之王、人中之主’等句中，表示被尊敬。在‘有能力引导于别别法、别别律’等句中，表示被限定，即谓于互不混杂的法与律中。在‘以殊胜的容色’等句中，表示殊胜。

Ayañhi abhisaddo vuḍḍhilakkhaṇapūjitaparicchinnādhikesu dissati. Tathā hesa ‘‘bāḷhā me dukkhā vedanā abhikkamanti, no paṭikkamantī’’tiādīsu (ma. ni. 3.384; saṃ. ni. 5.195) vuḍḍhiyaṃ āgato. ‘‘Yā tā rattiyo abhiññātā abhilakkhitā’’tiādīsu (ma. ni. 1.49) lakkhaṇe. ‘‘Rājābhirājā manujindo’’tiādīsu (ma. ni. 2.399; su. ni. 558) pūjite. ‘‘Paṭibalo vinetuṃ abhidhamme abhivinaye’’tiādīsu (mahāva. 85) paricchinne; aññamaññasaṅkaravirahite dhamme ca vinaye cāti vuttaṃ hoti. ‘‘Abhikkantena vaṇṇenā’’tiādīsu (vi. va. 75) adhike.

163在此中，依‘为生于色界而修习道，以与慈俱行之心遍满一方而住’等方法，也说了具有增盛的诸法。依‘以色为所缘，或以声为所缘’等方法，由于以所缘等为特相，也说了具有自相的诸法。依‘有学之法、无学之法、出世间之法’等方法，也说了被尊敬的诸法，意即值得尊敬。依‘有触、有受’等方法，由于以自性被限定，也说了被限定的诸法。依‘广大之法、无量之法、无上之法’等方法，也说了殊胜的诸法。

Ettha ca ‘‘rūpūpapattiyā maggaṃ bhāveti mettāsahagatena cetasā ekaṃ disaṃ pharitvā viharatī’’tiādinā (dha. sa. 163 ādayo) nayena vuḍḍhimantopi dhammā vuttā. ‘‘Rūpārammaṇaṃ vā saddārammaṇaṃ vā’’tiādinā (dha. sa. 1) nayena ārammaṇādīhi lakkhaṇīyattā salakkhaṇāpi. ‘‘Sekkhā dhammā, asekkhā dhammā, lokuttarā dhammā’’tiādinā (dha. sa. tikamātikā 11; dukamātikā 12) nayena pūjitāpi; pūjārahāti adhippāyo. ‘‘Phasso hoti, vedanā hotī’’tiādinā (dha. sa. 1) nayena sabhāvaparicchinnattā paricchinnāpi. ‘‘Mahaggatā dhammā, appamāṇā dhammā, anuttarā dhammā’’tiādinā (dha. sa. tikamātikā 12; dukamātikā 99) nayena adhikāpi dhammā vuttā. Tenetametassa vacanatthakosallatthaṃ vuttaṃ –

164在此中，具有增盛的、具有自相的、被尊敬的、被限定的，

‘‘Yaṃ ettha vuḍḍhimanto, salakkhaṇā pūjitā paricchinnā;

165以及被说为殊胜的诸法，因此称为阿毗达摩。

Vuttādhikā ca dhammā, abhidhammo tena akkhāto’’ti.

166至于此处所说非杂质者，

Yaṃ panettha avisiṭṭhaṃ, taṃ –

167通达藏义者，从圣典与容器的意义而说为‘藏’；

Piṭakaṃ piṭakatthavidū, pariyattibbhājanatthato āhu;

168以此综合后，律藏等三者应被了知。

Tena samodhānetvā, tayopi vinayādayo ñeyyā.

169因为圣典在‘莫以藏之传承’等句中也被称为藏。在‘那时有人拿着锄头和篮子来’等句中，任何容器也称为藏。因此，通达藏义者从圣典与容器的意义而说为藏。

Pariyattipi hi ‘‘mā piṭakasampadānenā’’tiādīsu (a. ni. 3.66) piṭakanti vuccati. ‘‘Atha puriso āgaccheyya kudālapiṭakaṃādāyā’’tiādīsu (ma. ni. 1.228; a. ni. 3.70) yaṃkiñci bhājanampi. Tasmā piṭakaṃ piṭakatthavidū pariyattibhājanatthato āhu.

170现在，以此综合后，律藏等三者应被了知。即以此具有二义的‘藏’字一起作复合后：由于是圣典、由于是彼彼义理的容器，故律且是藏，即律藏。依已说的同样道理，经且是藏，即经藏。阿毗达摩且是藏，即阿毗达摩藏。如此，此等律藏等三者应被了知。

Idāni tena samodhānetvā tayopi vinayādayo ñeyyāti. Tena evaṃ duvidhatthena piṭakasaddena saha samāsaṃ katvā vinayo ca so piṭakañca pariyattibhāvato, tassa tassa atthassa bhājanato cāti vinayapiṭakaṃ. Yathāvutteneva nayena suttantañca taṃ piṭakañcāti suttantapiṭakaṃ. Abhidhammo ca so piṭakañcāti abhidhammapiṭakanti evamete tayopi vinayādayo ñeyyā.

171如此了知后，又为了于彼等藏中的种种善巧：

Evaṃ ñatvā ca punapi tesveva piṭakesu nānappakārakosallatthaṃ –

172应阐明其中随宜的教说、教诫、论说之差别，

Desanāsāsanakathābhedaṃ tesu yathārahaṃ;

173以及学、断、深奥之状态。

Sikkhāpahānagambhīrabhāvañca paridīpaye.

174于某处有圣典之差别、成就与失败，

Pariyattibhedaṃ sampattiṃ, vipattiñcāpi yaṃ yahiṃ;

175比丘如何获得，这一切也应阐明。

Pāpuṇāti yathā bhikkhu, tampi sabbaṃ vibhāvaye.

176于此，有如是阐明与分别：此三藏依次称为命令教说、世俗教说、胜义教说；随罪教诫、随顺教诫、随法教诫；以及防护与不防护之论、除遣邪见之论、名色分别之论。

Tatrāyaṃ paridīpanā vibhāvanā ca – etāni hi tīṇi piṭakāni yathākkamaṃ āṇāvohāraparamatthadesanā, yathāparādhayathānulomayathādhammasāsanāni, saṃvarāsaṃvaradiṭṭhiviniveṭhananāmarūpaparicchedakathāti ca vuccanti.

177在此中，律藏因世尊以命令为主而说，故称为命令教说；经藏因世尊以世俗为主而说，故称为世俗教说；论藏因世尊以胜义为主而说，故称为胜义教说。

Ettha hi vinayapiṭakaṃ āṇārahena bhagavatā āṇābāhullato desitattā āṇādesanā; suttantapiṭakaṃ vohārakusalena bhagavatā vohārabāhullato desitattā vohāradesanā; abhidhammapiṭakaṃ paramatthakusalena bhagavatā paramatthabāhullato desitattā paramatthadesanāti vuccati.

178同样，第一藏中，那些多有过失的众生随其过失而被教诫，故为随罪教诫；第二藏中，具有种种意乐、随眠、行、胜解的众生随顺而被教诫，故为随顺教诫；第三藏中，于仅一堆法而执‘我、我所’之想的众生随法而被教诫，故为随法教诫。

Tathā paṭhamaṃ ye te pacurāparādhā sattā te yathāparādhaṃ ettha sāsitāti yathāparādhasāsanaṃ; dutiyaṃ anekajjhāsayānusayacariyādhimuttikā sattā yathānulomaṃ ettha sāsitāti yathānulomasāsanaṃ; tatiyaṃ dhammapuñjamatte ‘ahaṃ mamā’ti saññino sattā yathādhammaṃ ettha sāsitāti yathādhammasāsananti vuccati.

179同样，第一藏中，说了与违犯相对立的防护与不防护，故为防护与不防护之论；防护与不防护即小与大之防护与不防护，如业与非业、果与非果。第二藏中，说了与六十二见相对立的除遣邪见，故为除遣邪见之论。第三藏中，说了与贪等相对立的名色分别，故为名色分别之论。

Tathā paṭhamaṃ ajjhācārapaṭipakkhabhūto saṃvarāsaṃvaro ettha kathitoti saṃvarāsaṃvarakathā; saṃvarāsaṃvaroti khuddako ceva mahanto ca saṃvarāsaṃvaro, kammākammaṃ viya ca phalāphalaṃ viya ca; dutiyaṃ dvāsaṭṭhidiṭṭhipaṭipakkhabhūtā diṭṭhiviniveṭhanā ettha kathitāti diṭṭhiviniveṭhanakathā; tatiyaṃ rāgādipaṭipakkhabhūto nāmarūpaparicchedo ettha kathitoti nāmarūpaparicchedakathāti vuccati.

180在三藏中，应知有三种学、三种断以及四种甚深性。正如在律藏中特别说增上戒学，在经藏中说增上心学，在论藏中说增上慧学。

Tīsupi cetesu tisso sikkhā tīṇi pahānāni catubbidho ca gambhīrabhāvo veditabbo. Tathā hi vinayapiṭake visesena adhisīlasikkhā vuttā, suttantapiṭake adhicittasikkhā, abhidhammapiṭake adhipaññāsikkhā.

181在律藏中，是违犯的断除，因为戒是违犯的对治；在经藏中，是缠缚的断除，因为定是缠缚的对治；在论藏中，是随眠的断除，因为慧是随眠的对治。

Vinayapiṭake ca vītikkamappahānaṃ, kilesānaṃ vītikkamapaṭipakkhattā sīlassa; suttantapiṭake pariyuṭṭhānappahānaṃ, pariyuṭṭhānapaṭipakkhattā samādhissa; abhidhammapiṭake anusayappahānaṃ, anusayapaṭipakkhattā paññāya.

182在第一藏中，是烦恼的彼分断；在其余二藏中，是镇伏断与正断。在第一藏中，是断除恶行杂染；在其余二藏中，是断除渴爱、邪见等杂染。

Paṭhame ca tadaṅgappahānaṃ kilesānaṃ, itaresu vikkhambhanasamucchedappahānāni. Paṭhame ca duccaritasaṃkilesassa pahānaṃ, itaresu taṇhādiṭṭhisaṃkilesānaṃ pahānaṃ.

183在每一藏中，应知有四种甚深性：法甚深、义甚深、说甚深、证悟甚深。其中，‘法’指经教；‘义’指该经教的意义；‘说’指对已由意确立的经教之解说；‘证悟’指对经教及其意义的如实通达。在此三藏中，这些即是法、义、说、证悟。由于它们如同大海，对于钝根者而言难以深入、无法获得立足处，故为甚深。如此，在每一藏中应知有此四种甚深性。

Ekamekasmiñcettha catubbidhopi dhammatthadesanāpaṭivedhagambhīrabhāvo veditabbo – tattha dhammoti tanti. Atthoti tassāyevattho. Desanāti tassā manasā vavatthāpitāya tantiyā desanā. Paṭivedhoti tantiyā tantiatthassa ca yathābhūtāvabodho. Tīsupi cetesu ete dhammatthadesanāpaṭivedhā. Yasmā sasādīhi viya mahāsamuddo mandabuddhīhi dukkhogāhā alabbhaneyyapatiṭṭhā ca tasmā gambhīrā. Evaṃ ekamekasmiṃ ettha catubbidhopi gambhīrabhāvo veditabbo.

184另一种方法：‘法’是因。正如所说：‘于因的智是法无碍解’（《分别论》720）。‘义’是果。正如所说：‘于因果的智是义无碍解’（《分别论》720）。‘说’是施设，即随法而说法，意指随顺、逆顺、略说、广说等方式的讲述。‘证悟’是现观，它既有世间也有出世间。从所缘与不迷惑而言，即随义于法、随法于义、随施设路于施设的觉了。或者，于各处所说诸法中，应被证悟的、称为自相的不颠倒本质。

Aparo nayo – dhammoti hetu. Vuttañhetaṃ – ‘‘hetumhi ñāṇaṃ dhammapaṭisambhidā’’ti (vibha. 720). Atthoti hetuphalaṃ. Vuttañhetaṃ – ‘‘hetuphale ñāṇaṃ atthapaṭisambhidā’’ti (vibha. 720). Desanāti paññatti, yathādhammaṃ dhammābhilāpoti adhippāyo; anulomapaṭilomasaṅkhepavitthārādivasena vā kathanaṃ. Paṭivedhoti abhisamayo. So ca lokiyalokuttaro. Visayato ca asammohato ca; atthānurūpaṃ dhammesu, dhammānurūpaṃ atthesu, paññattipathānurūpaṃ paññattīsu avabodho. Tesaṃ tesaṃ vā tattha tattha vuttadhammānaṃ paṭivijjhitabbo salakkhaṇasaṅkhāto aviparītasabhāvo.

185现在，由于在这些藏中，无论何种法类或义类，以及为使听者之智现前而应被了知的义，随其所应而阐明彼义的教说，还有在此称为不颠倒通达的证悟，或应被证悟的、称为自相的不颠倒本质——这一切，对于未积集善资具的劣慧者而言，如同大海对于兔子等，难以深入、无法获得立足处，故为甚深。如此，在每一藏中应知有此四种甚深性。至此，

Idāni yasmā etesu piṭakesu yaṃ yaṃ dhammajātaṃ vā atthajātaṃ vā yā cāyaṃ yathā yathā ñāpetabbo attho sotūnaṃ ñāṇassa abhimukho hoti tathā tathā tadatthajotikā desanā, yo cettha aviparītāvabodhasaṅkhāto paṭivedho tesaṃ tesaṃ vā dhammānaṃ paṭivijjhitabbo salakkhaṇasaṅkhāto aviparītasabhāvo – sabbampetaṃ anupacitakusalasambhārehi duppaññehi, sasādīhi viya mahāsamuddo, dukkhogāhaṃ alabbhaneyyapatiṭṭhañca, tasmā gambhīraṃ. Evampi ekamekasmiṃ ettha catubbidhopi gambhīrabhāvo veditabbo. Ettāvatā ca –

186教说、教诫、谈论的差别，于彼等中随其所应；

Desanāsāsanakathābhedaṃ tesu yathārahaṃ;

187以及学、断、甚深性，阐明——

Sikkhāpahānagambhīrabhāvañca paridīpayeti –

188此偈文所述之义即是其义旨所在。

Ayaṃ gāthā vuttatthā hoti.

189教法的分类、成就，以及退失，于何处、如何，

Pariyattibhedaṃ sampattiṃ, vipattiñcāpi yaṃ yahiṃ;

190比丘如何证得，这一切也阐明。

Pāpuṇāti yathā bhikkhu, tampi sabbaṃ vibhāvayeti.

191在此，于三藏中应见三种教法分类。即三种教法：蛇喻教法、出离义教法、库藏教法。

Ettha pana tīsu piṭakesu tividho pariyattibhedo daṭṭhabbo. Tisso hi pariyattiyo – alagaddūpamā nissaraṇatthā bhaṇḍāgārikapariyattīti.

192其中，凡是被错误执取、以寻隙等为目的而学得的，这是蛇喻教法。关于此，曾这样说：‘比丘们，譬如有人需要蛇、寻找蛇、到处寻求蛇，他看见一条大蛇，便抓住它的身体或尾巴，那条蛇转过身来咬他的手、臂或其他肢节，他因此遭受死亡或近乎死亡的痛苦。什么原因呢？比丘们，因为蛇被错误执取。同样地，比丘们，在此有些愚人学习法——经……乃至……方广，他们学了法之后，不以智慧审察那些法的意义，那些法的意义对于不以智慧审察的他们来说，不能得到认可，他们学习法只是为了寻隙和为了辩论解脱。他们学习法所应达到的意义，他们并未证得。那些被错误执取的法，长夜导致不利和痛苦。什么原因呢？比丘们，因为法被错误执取。’（《中部》1.238）

Tattha yā duggahitā upārambhādihetu pariyāpuṭā ayaṃ alagaddūpamā. Yaṃ sandhāya vuttaṃ – ‘‘seyyathāpi, bhikkhave, puriso alagaddatthiko alagaddagavesī alagaddapariyesanaṃ caramāno, so passeyya mahantaṃ alagaddaṃ, tamenaṃ bhoge vā naṅguṭṭhe vā gaṇheyya, tassa so alagaddo paṭiparivattitvā hatthe vā bāhāya vā aññatarasmiṃ vā aṅgapaccaṅge ḍaṃseyya, so tato nidānaṃ maraṇaṃ vā nigaccheyya maraṇamattaṃ vā dukkhaṃ. Taṃ kissa hetu? Duggahitattā, bhikkhave, alagaddassa. Evameva kho, bhikkhave, idhekacce moghapurisā dhammaṃ pariyāpuṇanti suttaṃ…pe… vedallaṃ, te taṃ dhammaṃ pariyāpuṇitvā tesaṃ dhammānaṃ paññāya atthaṃ na upaparikkhanti, tesaṃ te dhammā paññāya atthaṃ anupaparikkhataṃ na nijjhānaṃ khamanti, te upārambhānisaṃsā ceva dhammaṃ pariyāpuṇanti itivādappamokkhānisaṃsā ca. Yassa catthāya dhammaṃ pariyāpuṇanti tañcassa atthaṃ nānubhonti. Tesaṃ te dhammā duggahitā dīgharattaṃ ahitāya dukkhāya saṃvattanti. Taṃ kissa hetu? Duggahitattā, bhikkhave, dhammāna’’nti (ma. ni. 1.238).

193凡是被正确执取、仅希望圆满戒蕴等而学得、不以寻隙等为目的的，这是出离义教法。关于此，曾这样说：‘那些被正确执取的法，长夜导致利益和安乐。什么原因呢？比丘们，因为法被正确执取。’（《中部》1.239）

Yā pana suggahitā sīlakkhandhādipāripūriṃyeva ākaṅkhamānena pariyāpuṭā na upārambhādihetu, ayaṃ nissaraṇatthā. Yaṃ sandhāya vuttaṃ – ‘‘tesaṃ te dhammā suggahitā dīgharattaṃ hitāya sukhāya saṃvattanti. Taṃ kissa hetu? Suggahitattā, bhikkhave, dhammāna’’nti (ma. ni. 1.239).

194凡是由已遍知蕴、已断烦恼、已修习道、已证悟不动、已作证灭尽的漏尽者，仅为维持传承、守护法脉而学得的，这是库藏教法。

Yaṃ pana pariññātakkhandho pahīnakileso bhāvitamaggo paṭividdhākuppo sacchikatanirodho khīṇāsavo kevalaṃ paveṇipālanatthāya vaṃsānurakkhaṇatthāya pariyāpuṇāti, ayaṃ bhaṇḍāgārikapariyattīti.

195在律藏中，善修行的比丘依止戒成就而证得三明，且在此处即说其分类。在经藏中，善修行者依止定成就而证得六通，且在此处即说其分类。在论藏中，善修行者依止慧成就而证得四无碍解，且在此处即说其分类。如此，在这些藏中，善修行者依次证得此三明、六通、四无碍解的分类之成就。

Vinaye pana suppaṭipanno bhikkhu sīlasampadaṃ nissāya tisso vijjā pāpuṇāti, tāsaṃyeva ca tattha pabhedavacanato. Sutte suppaṭipanno samādhisampadaṃ nissāya chaḷabhiññā pāpuṇāti, tāsaṃyeva ca tattha pabhedavacanato. Abhidhamme suppaṭipanno paññāsampadaṃ nissāya catasso paṭisambhidā pāpuṇāti tāsañca tattheva pabhedavacanato. Evametesu suppaṭipanno yathākkamena imaṃ vijjāttayachaḷabhiññācatupaṭisambhidāppabhedaṃ sampattiṃ pāpuṇāti.

196然而，在律方面行持不善者，由于将允许的乐触、敷具、衣著等触感与禁止的执受触等混为一谈，而对被禁止的（触感）生起无罪想。正如所说：‘我如此理解世尊所说的法：那些被世尊称为障碍法者，即使受用它们，也不足以成为障碍。’由此，他达到恶戒的状态。在经方面行持不善者，对于‘诸比丘，此世间存在四种人……’等（经），不理解其意旨，而执取错误的含义。正如针对此所说：‘以自己错误执取的内容，既诽谤我们，也伤害自己，并产生众多非福。’由此，他达到邪见的状态。在论方面行持不善者，过度沉溺于法思择，甚至思惟不应思惟之事，由此达到心散乱的状态。正如所说：‘诸比丘，有四种不应思惟、不可思惟之事，若思惟它们，将会遭受疯狂与恼害。’如此，在这些（三藏）中行持不善者，依次达到这种分为恶戒、邪见、心散乱的退堕。至此，

Vinaye pana duppaṭipanno anuññātasukhasamphassaattharaṇapāvuraṇādiphassasāmaññato paṭikkhittesu upādinnakaphassādīsu anavajjasaññī hoti. Vuttañhetaṃ – ‘‘tathāhaṃ bhagavatā dhammaṃ desitaṃ ājānāmi, yathā yeme antarāyikā dhammā vuttā bhagavatā te paṭisevato nālaṃ antarāyāyā’’ti (pāci. 417; ma. ni. 1.234). Tato dussīlabhāvaṃ pāpuṇāti. Sutte duppaṭipanno ‘‘cattārome, bhikkhave, puggalā santo saṃvijjamānā lokasmi’’ntiādīsu (a. ni. 4.5) adhippāyaṃ ajānanto duggahitaṃ gaṇhāti. Yaṃ sandhāya vuttaṃ – ‘‘attanā duggahitena amhe ceva abbhācikkhati attānañca khanati bahuñca apuññaṃ pasavatī’’ti (pāci. 417; ma. ni. 1.236). Tato micchādiṭṭhitaṃ pāpuṇāti. Abhidhamme duppaṭipanno dhammacintaṃ atidhāvanto acinteyyānipi cinteti, tato cittakkhepaṃ pāpuṇāti. Vuttañhetaṃ – ‘‘cattārimāni, bhikkhave, acinteyyāni, na cintetabbāni, yāni cintento ummādassa vighātassa bhāgī assā’’ti (a. ni. 4.77). Evametesu duppaṭipanno yathākkamena imaṃ dussīlabhāvamicchādiṭṭhitācittakkhepappabhedaṃ vipattiṃ pāpuṇātīti. Ettāvatā ca –

197教法的分类、成就，以及退堕，无论于何处，

Pariyattibhedaṃ sampattiṃ, vipattiñcāpi yaṃ yahiṃ;

198比丘如何达到，这一切都将阐明。

Pāpuṇāti yathā bhikkhu, tampi sabbaṃ vibhāvayeti.

199此偈颂也是所说之义。如此，以种种方式了知三藏后，依于它们，当这一切被总集时，便成为三藏。

Ayampi gāthā vuttatthā hoti. Evaṃ nānappakārato piṭakāni ñatvā tesaṃ vasena sabbampetaṃ saṅgayhamānaṃ tīṇi piṭakāni honti.

200如何从部类而言有五部？这一切即是五种分类：长部、中部、相应部、增支部、小部，称为五部。其中，什么是长部？由三品所摄的《梵网经》等三十四部经。

Kathaṃ nikāyato pañca nikāyāti? Sabbameva hetaṃ dīghanikāyo majjhimanikāyo saṃyuttanikāyo aṅguttaranikāyo khuddakanikāyoti pañcappabhedaṃ hoti. Tattha katamo dīghanikāyo? Tivaggasaṅgahāni brahmajālādīni catuttiṃsa suttāni.

201正是三十四部经，由三品所总集；

Catuttiṃseva suttantā, tivaggo yassa saṅgaho;

202此即长部，为第一部，随顺（命名）。

Esa dīghanikāyoti, paṭhamo anulomiko.

203然而，为何称此为长部？因为它是篇幅长的经的集合与住处。集合与住处即称为‘部’。‘诸比丘，我不见其他任何一部（众生）如此心（多样），如畜生道众生’、‘粪虫部’、‘泥虫部’。如此等（用例）在此处，从教说与世间（用法）可作为证明。如此，其余（部）的‘部’之义，也应如此了知词义。

Kasmā panesa dīghanikāyoti vuccati? Dīghappamāṇānaṃ suttānaṃ samūhato nivāsato ca. Samūhanivāsā hi nikāyoti vuccanti. ‘‘Nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekanikāyampi samanupassāmi evaṃ cittaṃ yathayidaṃ, bhikkhave, tiracchānagatā pāṇā (saṃ. ni. 3.100), poṇikanikāyo, cikkhallikanikāyo’’ti. Evamādīni cettha sādhakāni sāsanato lokato ca. Evaṃ sesānampi nikāyabhāve vacanattho veditabbo.

204什么是中部？篇幅中等的、由十五品所摄的《根本法门经》等一百五十二部经。

Katamo majjhimanikāyo? Majjhimappamāṇāni pañcadasavaggasaṅgahāni mūlapariyāyasuttādīni diyaḍḍhasataṃ dve ca suttāni.

205其中有一百五十部经，再加两部经；

Diyaḍḍhasatasuttantā, dve ca suttāni yattha so;

206此中部，由十五品所摄。

Nikāyo majjhimo pañca, dasavaggapariggaho.

207什么是相应部？依天相应等而安立的《渡流》等七千七百六十二部经。

Katamo saṃyuttanikāyo? Devatāsaṃyuttādivasena ṭhitāni oghataraṇādīni satta suttasahassāni satta suttasatāni ca dvāsaṭṭhi ca suttāni.

208七千经、七百经，

Satta suttasahassāni, satta suttasatāni ca;

209以及六十二部经，这是相应部的总集。

Dvāsaṭṭhi ceva suttantā, eso saṃyuttasaṅgaho.

210什么是增支部？依一增一等而安立的《心遍取》等九千五百五十七部经。

Katamo aṅguttaranikāyo? Ekekaaṅgātirekavasena ṭhitāni cittapariyādānādīni nava suttasahassāni pañca suttasatāni sattapaññāsañca suttāni.

211九千经、五百经，

Nava suttasahassāni, pañca suttasatāni ca;

212以及五十七部经，这是增支部的数目。

Sattapaññāsasuttāni, saṅkhyā aṅguttare ayaṃ.

213什么是小部？即整个律藏、阿毗达摩藏，以及之前所示的《小诵》、《法句》等十五种分类；除去四部（长部等），其余的都是佛语。

Katamo khuddakanikāyo? Sakalaṃ vinayapiṭakaṃ, abhidhammapiṭakaṃ, khuddakapāṭha, dhammapadādayo ca pubbe dassitā pañcadasappabhedā; ṭhapetvā cattāro nikāye avasesaṃ buddhavacananti.

214除去这四部，即长部等；

Ṭhapetvā caturopete, nikāye dīghaādike;

215其余的佛语，被认为是小部。

Tadaññaṃ buddhavacanaṃ, nikāyo khuddako matoti.

216如此，从经藏来看，共有五部经。

Evaṃ nikāyato pañca nikāyā honti.

217如何从支分而言有九分教？这一切即是九种分类：‘契经、应颂、记说、偈颂、自说、本事、本生、未曾有法、方广’。其中，应知《两分别》、《义释》、《犍度》、《附随》，以及《经集》中的《吉祥经》、《宝经》、《那罗迦经》、《迅速经》，还有其他名为‘经’的如来语，为‘契经’。一切带有偈颂的经，应知为‘应颂’。特别是《相应部》中整个《有偈品》。整个阿毗达摩藏、无偈颂的经，以及其他未被八支所摄的佛语，应知为‘记说’。《法句》、《长老偈》、《长老尼偈》，以及《经集》中不名为‘经’的纯粹偈颂，应知为‘偈颂’。与喜悦、智所生偈颂相应的八十二部经，应知为‘自说’。以‘此是世尊所说’等方式开示的一百一十部经，应知为‘本事’。《无戏论本生》等五百五十则本生，应知为‘本生’。以‘诸比丘，有四种稀有、未曾有法于阿难’等方式开示的，一切与稀有未曾有法相应的经，应知为‘未曾有法’。

Kathaṃ aṅgavasena navaṅgānīti? Sabbameva hidaṃ ‘suttaṃ geyyaṃ veyyākaraṇaṃ gāthā udānaṃ itivuttakaṃ jātakaṃ abbhutadhammaṃ vedalla’nti navappabhedaṃ hoti. Tattha ubhatovibhaṅganiddesakhandhakaparivārā suttanipāte maṅgalasuttaratanasuttanālakasuttatuvaṭṭakasuttāni aññampi ca suttanāmakaṃ tathāgatavacanaṃ suttanti veditabbaṃ. Sabbampi sagāthakaṃ suttaṃ geyyanti veditabbaṃ. Visesena saṃyuttanikāye sakalopi sagāthāvaggo. Sakalampi abhidhammapiṭakaṃ, niggāthakaṃ suttaṃ, yañca aññampi aṭṭhahi aṅgehi asaṅgahitaṃ buddhavacanaṃ, taṃ veyyākaraṇanti veditabbaṃ. Dhammapadaṃ theragāthā therīgāthā suttanipāte nosuttanāmikā suddhikagāthā ca gāthāti veditabbā. Somanassañāṇamayikagāthāppaṭisaṃyuttā dvāsīti suttantā udānanti veditabbaṃ. ‘Vuttañhetaṃ bhagavatā’tiādinayappavattā (itivu. 1) dasuttarasatasuttantā itivuttakanti veditabbaṃ. Apaṇṇakajātakādīni paññāsādhikāni pañca jātakasatāni jātakanti veditabbaṃ. ‘‘Cattārome, bhikkhave, acchariyā abbhutā dhammā ānande’’tiādinayapavattā (dī. ni. 2.209; a. ni. 4.129) sabbepi acchariyaabbhutadhammappaṭisaṃyuttā suttantā abbhutadhammanti veditabbaṃ.

218《小方广》、《大方广》、《正见》、《帝释问》、《行分别》、《大满月经》等，一切在获得智与喜之后而问的经，应知为‘方广’。如此，从支分而言，此为九分教。

Cūḷavedallamahāvedallasammādiṭṭhisakkapañhasaṅkhārabhājanīyamahāpuṇṇamasuttādayo sabbepi vedañca tuṭṭhiñca laddhā laddhā pucchitasuttantā vedallanti veditabbaṃ. Evametaṃ aṅgato navaṅgāni.

219如何从法蕴而言有八万四千法蕴？这一切即是佛语。

Kathaṃ dhammakkhandhato caturāsīti dhammakkhandhasahassānīti? Sabbameva hidaṃ buddhavacanaṃ.

220‘八十二（法蕴）从佛而得，二千（法蕴）从比丘而得；

‘‘Dvāsīti buddhato gaṇhiṃ, dve sahassāni bhikkhuto;

221八万四千法蕴，皆为我所转起。’（《长老偈》1027）

Caturāsīti sahassāni, ye me dhammā pavattino’’ti. (theragā. 1027);

222如此，以所阐明的法蕴为分类，有八万四千种。其中，单一连贯的经为一个法蕴。若有多连贯的经，则依连贯来计法蕴数。在偈颂中，提问为一个法蕴，回答为一个法蕴。在阿毗达摩中，每一个三法、二法的分别，以及每一个心路分别，各为一个法蕴。在律中，有事、有论母、有分别说、有犯、有无犯、有中间犯、有三断。其中，每一个部分应知为一个法蕴。如是，从法蕴来说，有八万四千法蕴。

Evaṃ paridīpitadhammakkhandhavasena caturāsītisahassappabhedaṃ hoti. Tattha ekānusandhikaṃ suttaṃ eko dhammakkhandho. Yaṃ anekānusandhikaṃ tattha anusandhivasena dhammakkhandhagaṇanā. Gāthābandhesu pañhāpucchanaṃ eko dhammakkhandho, vissajjanaṃ eko. Abhidhamme ekamekaṃ tikadukabhājanaṃ ekamekañca cittavārabhājanaṃ eko dhammakkhandho. Vinaye atthi vatthu, atthi mātikā, atthi padabhājanīyaṃ, atthi āpatti, atthi anāpatti, atthi antarāpatti, atthi tikacchedo. Tattha ekameko koṭṭhāso ekameko dhammakkhandhoti veditabbo. Evaṃ dhammakkhandhato caturāsīti dhammakkhandhasahassāni.

223如是，所有这一切佛语，在五百结集之时，由以大迦叶为首的具足自在的僧团结集，先确定了这样的分类：“这是法，这是律；这是最初的佛语，这是中间的佛语，这是最后的佛语；这是律藏，这是经藏，这是论藏；这是长部……这是小部；这些是经等九分教；这些是八万四千法蕴”，然后才进行结集。而且，不仅确定了这一种分类，还确定了其他多种在三藏中所见的摄集分类，如摄颂摄、品摄、缘起摄、单集、双集等集摄、相应摄、五十摄等，历时七个月才完成结集。

Evametaṃ sabbampi buddhavacanaṃ pañcasatikasaṅgītikāle saṅgāyantena mahākassapappamukhena vasīgaṇena ayaṃ dhammo ayaṃ vinayo, idaṃ paṭhamabuddhavacanaṃ, idaṃ majjhimabuddhavacanaṃ, idaṃ pacchimabuddhavacanaṃ, idaṃ vinayapiṭakaṃ, idaṃ suttantapiṭakaṃ, idaṃ abhidhammapiṭakaṃ, ayaṃ dīghanikāyo…pe… ayaṃ khuddakanikāyo, imāni suttādīni navaṅgāni, imāni caturāsīti dhammakkhandhasahassānīti imaṃ pabhedaṃ vavatthapetvāva saṅgītaṃ. Na kevalañca imameva aññampi uddānasaṅgahavaggasaṅgahapeyyālasaṅgahaekanipātadukanipātādinipātasaṅgahasaṃyuttasaṅgaha paṇṇāsasaṅgahādianekavidhaṃ, tīsu piṭakesu sandissamānaṃ saṅgahappabhedaṃ vavatthapetvāva sattahi māsehi saṅgītaṃ.

224在结集结束时，大迦叶长老心想：“我已令十力者的教法能够延续五千年之久”，心生喜悦，如同给予随喜赞叹一般，此大地以水为界，发生了多种震动、动摇、遍动摇、遍觉。并且出现了许多稀有之事。

Saṅgītipariyosāne cassa idaṃ mahākassapattherena dasabalassa sāsanaṃ pañcavassasahassaparimāṇakālaṃ pavattanasamatthaṃ katanti sañjātappamodā sādhukāraṃ viya dadamānā ayaṃ mahāpathavī udakapariyantaṃ katvā anekappakāraṃ kampi saṅkampi sampakampi sampavedhi. Anekāni ca acchariyāni pāturahesuṃ.

225如此结集时，在此处，此阿毗达摩从藏的角度是论藏，从部的角度是小部，从支的角度是记说，从法蕴的角度是若干千法蕴。

Evaṃ saṅgīte panettha ayaṃ abhidhammo piṭakato abhidhammapiṭakaṃ, nikāyato khuddakanikāyo, aṅgato veyyākaraṇaṃ, dhammakkhandhato katipayāni dhammakkhandhasahassāni honti.

226在受持此法（论藏）的比丘中，先前有一位比丘坐在全体僧众集会中，从阿毗达摩中引取经文而说法：“色蕴是无记的，四蕴可能是善、不善或无记；十处是无记的，二处可能是善、不善或无记；十六界是无记的，二界可能是善、不善或无记；集谛是不善，道谛是善，灭谛是无记，苦谛可能是善、不善或无记；十根是无记的，忧根是不善，未知当知根是善，四根可能是善或无记，六根可能是善、不善或无记。”他如此说法。

Taṃ dhārayantesu bhikkhūsu pubbe eko bhikkhu sabbasāmayikaparisāya nisīditvā abhidhammato suttaṃ āharitvā dhammaṃ kathento ‘‘rūpakkhandho abyākato, cattāro khandhā siyā kusalā siyā akusalā siyā abyākatā; dasāyatanā abyākatā, dve āyatanā siyā kusalā siyā akusalā siyā abyākatā; soḷasa dhātuyo abyākatā, dve dhātuyo siyā kusalā siyā akusalā siyā abyākatā; samudayasaccaṃ akusalaṃ, maggasaccaṃ kusalaṃ, nirodhasaccaṃ abyākataṃ, dukkhasaccaṃ siyā kusalaṃ siyā akusalaṃ siyā abyākataṃ; dasindriyā abyākatā, domanassindriyaṃ akusalaṃ, anaññātaññassāmītindriyaṃ kusalaṃ, cattāri indriyāni siyā kusalā siyā abyākatā, cha indriyāni siyā kusalā siyā akusalā siyā abyākatā’’ti dhammakathaṃ kathesi.

227在那场合，一位坐着的比丘说：“说法者，你如同环绕须弥山一般引出长篇经文，这经叫什么名字？”（答：）“贤友，名为阿毗达摩经。”（问：）“你为何引出阿毗达摩经？难道不能引出其他佛说的经吗？”（答：）“阿毗达摩是谁说的？”（问：）“这不是佛说的。”（答：）“贤友，那你是否学过律藏？”（问：）“贤友，没有学过。”（答：）“我想，你是因为不持律、不了知才这样说。”（问：）“贤友，我只学过律而已。”（答：）“你那个也学得不好，大概是坐在集会边缘打瞌睡时学的；因为像你这样的人，无论是令人出家还是授具足戒，都是有罪过的。”（问：）“什么原因？”（答：）“因为连律也学得不好。确实有这样说：‘在此，无犯，并非想要诽谤。喂，贤友，你先学修经、偈颂或阿毗达摩吧，以后再来学修律。’（波逸提 442）又说：‘在经中请求开许后，问阿毗达摩或律；在阿毗达摩中请求开许后，问经或律；在律中请求开许后，问经或阿毗达摩。’（波逸提 1221）你连这点都不知道。”仅凭这些，对方就被驳倒了。

Tasmiṃ ṭhāne eko bhikkhu nisinno ‘dhammakathika tvaṃ sineruṃ parikkhipanto viya dīghasuttaṃ āharasi, kiṃ suttaṃ nāmeta’nti āha. ‘Abhidhammasuttaṃ nāma, āvuso’ti. ‘Abhidhammasuttaṃ kasmā āharasi? Kiṃ aññaṃ buddhabhāsitaṃ suttaṃ āharituṃ na vaṭṭatī’ti? ‘Abhidhammo kena bhāsito’ti? ‘Na eso buddhabhāsito’ti. ‘Kiṃ pana te, āvuso, vinayapiṭakaṃ uggahita’nti? ‘Na uggahitaṃ, āvuso’ti. ‘Avinayadhāritāya maññe tvaṃ ajānanto evaṃ vadesī’ti. ‘Vinayamattameva, āvuso, uggahita’nti. ‘Tampi te duggahitaṃ, parisapariyante nisīditvā niddāyantena uggahitaṃ bhavissati; tumhādise hi pabbājento vā upasampādento vā sātisāro hoti’. ‘Kiṃ kāraṇā’? Vinayamattassapi duggahitattā; vuttañhetaṃ – ‘‘tattha anāpatti, na vivaṇṇetukāmo iṅgha tāva, āvuso, suttantaṃ vā gāthāyo vā abhidhammaṃ vā pariyāpuṇassu, pacchāpi vinayaṃ pariyāpuṇissasī’’ti (pāci. 442) bhaṇati. ‘‘Suttante okāsaṃ kārāpetvā abhidhammaṃ vā vinayaṃ vā pucchati, abhidhamme okāsaṃ kārāpetvā suttantaṃ vā vinayaṃ vā pucchati, vinaye okāsaṃ kārāpetvā suttantaṃ vā abhidhammaṃ vā pucchatī’’ti (pāci. 1221). ‘Tvaṃ pana ettakampi na jānāsī’ti ettakenapi paravādī niggahito hoti.

228而《大牛角林经》则更为有力。在那里，法将舍利弗尊者为了向导师禀告彼此问答及解答的情况，前往导师处，禀告大目犍连尊者的解答时说道：‘贤友舍利弗，此处有两位比丘谈论阿毗达摩，他们互相提问，对彼此所问的问题进行解答，且不令其混乱，他们的谈论依法而进行。贤友舍利弗，具有如此品质的比丘，才能庄严牛角沙罗林。’导师并未说‘名为阿毗达摩论者，在我的教法中属于外道’，而是扬起如金颈般的脖子，张开如满月般庄严的大口，发出梵音，给予大目犍连尊者‘善哉善哉，舍利弗’的赞叹后，说道：‘正如目犍连正确解答的那样，舍利弗，目犍连确实是说法者。’据说，只有阿毗达摩比丘才真正名为说法者，其余比丘即使说法，也不是真正的说法者。为什么呢？因为他们说法时，会混淆业之差别、果报之差别、色非色之区分、法之差别。而阿毗达摩论者则不混淆法之差别。因此，阿毗达摩比丘无论说法与否，在被问及时，都能解答问题。唯有他才是纯粹的说法者。正是基于此，导师给予赞叹后说：‘目犍连说得很好。’

Mahāgosiṅgasuttaṃ pana itopi balavataraṃ. Tatra hi dhammasenāpati sāriputtatthero aññamaññaṃ pucchitapañhañca vissajjanañca ārocetuṃ satthu santikaṃ gantvā mahāmoggallānattherassa vissajjanaṃ ārocento ‘‘idhāvuso sāriputta, dve bhikkhū abhidhammakathaṃ kathenti , te aññamaññaṃ pañhaṃ pucchanti, aññamaññassa pañhaṃ puṭṭhā vissajjenti, no ca saṃsādenti, dhammī ca nesaṃ kathāpavattinī hoti, evarūpena kho, āvuso, sāriputta, bhikkhunā gosiṅgasālavanaṃ sobheyyā’’ti (ma. ni. 1.343) āha. Satthā ābhidhammikā nāma mama sāsane paribāhirāti avatvā suvaṇṇāliṅgasadisaṃ gīvaṃ unnāmetvā puṇṇacandasassirīkaṃ mahāmukhaṃ pūretvā brahmaghosaṃ nicchārento ‘‘sādhu sādhu sāriputtā’’ti mahāmoggallānattherassa sādhukāraṃ datvā ‘‘yathā taṃ moggallāno ca sammā byākaramāno byākareyya, moggallāno hi sāriputta dhammakathiko’’ti (ma. ni. 1.343) āha. Ābhidhammikabhikkhūyeva kira dhammakathikā nāma, avasesā dhammakathaṃ kathentāpi na dhammakathikā. Kasmā? Te hi dhammakathaṃ kathentā kammantaraṃ vipākantaraṃ rūpārūpaparicchedaṃ dhammantaraṃ āloḷetvā kathenti. Ābhidhammikā pana dhammantaraṃ na āloḷenti. Tasmā ābhidhammiko bhikkhu dhammaṃ kathetu vā mā vā, pucchitakāle pana pañhaṃ kathessatīti. Ayameva ekantadhammakathiko nāma hoti. Idaṃ sandhāya satthā sādhukāraṃ datvā ‘sukathitaṃ moggallānenā’ti āha.

229排斥阿毗达摩者，即是在攻击此胜者之轮，排斥一切知智，拒绝导师的无畏智，欺骗乐于听闻的众会，于圣道设置障碍，在十八种导致分裂的事中，他即属于其中一种，应受举罪羯磨、呵责羯磨。对他执行了这些羯磨后，应驱逐他说：‘去吧，你将成为一个食残食者而活命。’

Abhidhammaṃ paṭibāhento imasmiṃ jinacakke pahāraṃ deti, sabbaññutaññāṇaṃ paṭibāhati, satthu vesārajjaññāṇaṃ paṭinivatteti, sotukāmaṃ parisaṃ visaṃvādeti, ariyamagge āvaraṇaṃ bandhati, aṭṭhārasasu bhedakaravatthūsu ekasmiṃ sandissati ukkhepanīyakammatajjanīyakammāraho hoti. Taṃ taṃ kammaṃ katvā uyyojetabbo ‘gaccha vighāsādo hutvā jīvissasī’ti.

230如果他又这样说：‘如果阿毗达摩是佛所说，那么如同数千部经中，以“一时，世尊住在王舍城”等方式安立了因缘，阿毗达摩也应当有如此安立的因缘。’在驳斥他说‘本生经、经集、法句等也没有这样的因缘，难道这些就不是佛所说的吗？’之后，还应进一步对他说：‘贤者，这名为阿毗达摩的法，唯是一切知佛的领域，而非他人的领域。因为诸佛的入胎是明显的，诞生是明显的，正等觉是明显的，转法轮是明显的，双神变是明显的，升三十三天是明显的，在天界说法是明显的，从天下降是明显的。正如转轮圣王的象宝或马宝，若被偷走后套在牛车上巡行，这是不适当、不合理的；或者轮宝被偷走后挂在稻草车上巡行，这是不适当、不合理的；或者能照亮一由旬范围的摩尼宝，被放入棉篮中使用，这是不适当、不合理的。为什么呢？因为它们是适合国王使用的宝物。同样地，名为阿毗达摩的法，不是他人的领域，唯是一切知佛的领域。是应依他们的威德而宣说的教法。因为诸佛的入胎是明显的……（中略）……从天下降是明显的。贤者，阿毗达摩并没有名为因缘之事。’当这样说时，对方论者是不可能举出如法的例证的。

Athāpi evaṃ vadeyya – ‘‘sace abhidhammo buddhabhāsito, yathā anekesu suttasahassesu ‘ekaṃ samayaṃ bhagavā rājagahe viharatī’tiādinā nayena nidānaṃ sajjitaṃ, evamassāpi nidānaṃ sajjitaṃ bhaveyyā’’ti. So ‘jātakasuttanipātadhammapadādīnaṃ evarūpaṃ nidānaṃ natthi, na cetāni na buddhabhāsitānī’ti paṭikkhipitvā uttaripi evaṃ vattabbo – ‘paṇḍita, abhidhammo nāmesa sabbaññubuddhānaṃyeva visayo, na aññesaṃ visayo. Buddhānañhi okkanti pākaṭā, abhijāti pākaṭā, abhisambodhi pākaṭā, dhammacakkappavattanaṃ pākaṭaṃ. Yamakapāṭihāriyaṃ pākaṭaṃ, tidivakkamo pākaṭo, devaloke desitabhāvo pākaṭo, devorohanaṃ pākaṭaṃ. Yathā nāma cakkavattirañño hatthiratanaṃ vā assaratanaṃ vā thenetvā yānake yojetvā vicaraṇaṃ nāma aṭṭhānaṃ akāraṇaṃ; cakkaratanaṃ vā pana thenetvā palālasakaṭe olambitvā vicaraṇaṃ nāma aṭṭhānaṃ akāraṇaṃ; yojanappamāṇaṃ obhāsanasamatthaṃ maṇiratanaṃ vā pana kappāsapacchiyaṃ pakkhipitvā vaḷañjanaṃ nāma aṭṭhānaṃ akāraṇaṃ. Kasmā? Rājārahabhaṇḍatāya; evameva abhidhammo nāma na aññesaṃ visayo, sabbaññubuddhānaṃyeva visayo. Tesaṃ vasena desetabbadesanā. Buddhānañhi okkanti pākaṭā…pe… devorohanaṃ pākaṭaṃ. Abhidhammassa nidānakiccaṃ nāma natthi paṇḍitā’ti. Na hi sakkā evaṃ vutte paravādinā sahadhammikaṃ udāharaṇaṃ udāharituṃ.

231然而，曼达拉玛寺的提萨菩提长老，为了显示这阿毗达摩是以大菩提为因缘的，引用了《界住经》中的这段话：‘诸比丘，我以最初正等觉时所住之住处的部分，而住于此。’并进行了讲解。所谓‘部分’有十种：蕴部分、处部分、界部分、谛部分、根部分、缘起部分、念处部分、禅那部分、名部分、法部分。其中，导师在菩提道场，无余地彻知了五蕴，而在此三个月中，唯以受蕴而住。无余地彻知了十二处、十八界，而在此三个月中，唯依法处中的受、法界中的受而住。无余地彻知了四圣谛，而在此三个月中，唯依苦谛中的受而住。无余地彻知了二十二根，而在此三个月中，唯依受等五根而住。无余地彻知了十二支缘起轮转，而在此三个月中，唯依‘触缘受’中的受而住。无余地彻知了四念处，而在此三个月中，唯依受念处而住。无余地彻知了四禅那，而在此三个月中，唯依禅支中的受而住。无余地彻知了名，而在此三个月中，唯依其中的受而住。无余地彻知了法，而在此三个月中，唯依受三法而住。长老如此依《界住经》讲解了阿毗达摩的因缘。

Maṇḍalārāmavāsī tissabhūtitthero pana mahābodhinidāno esa abhidhammo nāmāti dassetuṃ ‘‘yena svāhaṃ, bhikkhave, vihārena paṭhamābhisambuddho viharāmi tassa padesena vihāsi’’nti (saṃ. ni. 5.11) imaṃ padesavihārasuttantaṃ āharitvā kathesi. Dasavidho hi padeso nāma – khandhapadeso, āyatanapadeso, dhātupadeso, saccapadeso, indriyapadeso, paccayākārapadeso, satipaṭṭhānapadeso, jhānapadeso, nāmapadeso, dhammapadesoti. Tesu satthā mahābodhimaṇḍe pañcakkhandhe nippadesena paṭivijjhi, imaṃ temāsaṃ vedanākkhandhavaseneva vihāsi. Dvādasāyatanāni aṭṭhārasa dhātuyo nippadesena paṭivijjhi. Imaṃ temāsaṃ dhammāyatane vedanāvasena dhammadhātuyañca vedanāvaseneva vihāsi. Cattāri saccāni nippadesena paṭivijjhi, imaṃ temāsaṃ dukkhasacce vedanāvaseneva vihāsi. Bāvīsatindriyāni nippadesena paṭivijjhi, imaṃ temāsaṃ vedanāpañcakaindriyavasena vihāsi. Dvādasapadikaṃ paccayākāravaṭṭaṃ nippadesena paṭivijjhi, imaṃ temāsaṃ phassapaccayā vedanāvaseneva vihāsi. Cattāro satipaṭṭhāne nippadesena paṭivijjhi, imaṃ temāsaṃ vedanāsatipaṭṭhānavaseneva vihāsi. Cattāri jhānāni nippadesena paṭivijjhi, imaṃ temāsaṃ jhānaṅgesu vedanāvaseneva vihāsi. Nāmaṃ nippadesena paṭivijjhi, imaṃ temāsaṃ tattha vedanāvaseneva vihāsi. Dhamme nippadesena paṭivijjhi, imaṃ temāsaṃ vedanāttikavaseneva vihāsīti. Evaṃ thero padesavihārasuttantavasena abhidhammassa nidānaṃ kathesi.

232然而，住村的长老苏摩那提婆，在下罗哈铁殿转法轮时，说道：‘这个外道，就像在森林中举臂哭喊的人，又像在打一场没有证人的官司，他连阿毗达摩有因缘都不知道。’之后，他讲述因缘时这样说：‘一时，世尊住在天界三十三天，在波利质多罗树下的般度甘跋罗石上。在那里，世尊为三十三天诸天开示阿毗达摩论：“善法、不善法、无记法。”’

Gāmavāsī sumanadevatthero pana heṭṭhālohapāsāde dhammaṃ parivattento ‘ayaṃ paravādī bāhā paggayha araññe kandanto viya, asakkhikaṃ aḍḍaṃ karonto viya ca, abhidhamme nidānassa atthibhāvampi na jānātī’ti vatvā nidānaṃ kathento evamāha – ekaṃ samayaṃ bhagavā devesu viharati tāvatiṃsesu pāricchattakamūle paṇḍukambalasilāyaṃ. Tatra kho bhagavā devānaṃ tāvatiṃsānaṃ abhidhammakathaṃ kathesi – ‘‘kusalā dhammā, akusalā dhammā, abyākatā dhammā’’ti.

233然而，在其他经中，只有一种因缘。在阿毗达摩中，有两种因缘——证得因缘与说法因缘。其中，证得因缘应从燃灯十力者开始，直至大菩提座之间了知。说法因缘则至转法轮为止。如此，为了精通这具足两种因缘的阿毗达摩之因缘，应先了知此问论——此名为阿毗达摩者，由何所激发？于何处成熟？于何处证得？何时证得？由谁证得？于何处审察？何时审察？由谁审察？于何处宣说？为谁而宣说？为何目的而宣说？由谁领受？谁在学习？谁已学竟？谁在持诵？是谁之语？由谁传来？

Aññesu pana suttesu ekameva nidānaṃ. Abhidhamme dve nidānāni – adhigamanidānañca desanānidānañca . Tattha adhigamanidānaṃ dīpaṅkaradasabalato paṭṭhāya yāva mahābodhipallaṅkā veditabbaṃ. Desanānidānaṃ yāva dhammacakkappavattanā. Evaṃ ubhayanidānasampannassa panassa abhidhammassa nidānakosallatthaṃ idaṃ tāva pañhākammaṃ veditabbaṃ – ayaṃ abhidhammo nāma kena pabhāvito? Kattha paripācito? Kattha adhigato? Kadā adhigato? Kena adhigato? Kattha vicito? Kadā vicito? Kena vicito? Kattha desito? Kassatthāya desito? Kimatthaṃ desito? Kehi paṭiggahito? Ke sikkhanti? Ke sikkhitasikkhā? Ke dhārenti? Kassa vacanaṃ? Kenābhatoti?

234于此，此为解答——由何所激发？由菩提愿之信所激发。于何处成熟？于六百半本生故事中。于何处证得？于菩提树下。何时证得？于毗舍佉月圆日。由谁证得？由一切知佛。于何处审察？于菩提道场。何时审察？于宝屋七日中。由谁审察？由一切知佛。于何处宣说？于三十三天中。为谁而宣说？为诸天。为何目的而宣说？为度脱四瀑流。由谁领受？由诸天。谁在学习？有学与善凡夫。谁已学竟？漏尽阿罗汉。谁在持诵？凡其传承延续者，彼等持诵。是谁之语？世尊、阿罗汉、正等正觉者之语。由谁传来？由师徒传承而来。

Tatridaṃ vissajjanaṃ – kena pabhāvitoti bodhiabhinīhārasaddhāya pabhāvito. Kattha paripācitoti aḍḍhachakkesu jātakasatesu. Kattha adhigatoti bodhimūle. Kadā adhigatoti visākhāpuṇṇamāsiyaṃ. Kenādhigatoti sabbaññubuddhena. Kattha vicitoti bodhimaṇḍe. Kadāvicitoti ratanagharasattāhe. Kena vicitoti sabbaññubuddhena. Kattha desitoti devesu tāvatiṃsesu. Kassatthāya desitoti devatānaṃ. Kimatthaṃ desitoti caturoghaniddharaṇatthaṃ. Kehi paṭiggahitoti devehi. Ke sikkhantīti sekkhā ca puthujjanakalyāṇā ca. Ke sikkhitasikkhāti arahanto khīṇāsavā. Ke dhārentīti yesaṃ vattati te dhārenti. Kassa vacananti bhagavato vacanaṃ, arahato sammāsambuddhassa. Kenābhatoti ācariyaparamparāya.

235因为此阿毗达摩由舍利弗长老、跋陀耆、苏毗多、比雅阇利、比雅巴罗、比雅达西、拘尸那子、悉伽婆、桑提诃、目犍连子、须达多、昙摩耶、陀舍迦、索那迦、离婆多等，如此由这些长老直至第三次结集时传来。此后，即由彼等各自的弟子与再传弟子传来。如此，在阎浮提洲上，由师徒传承传来。而此岛——

Ayañhi sāriputtatthero bhaddaji sobhito piyajālī piyapālo piyadassī kosiyaputto siggavo sandeho moggaliputto sudatto dhammiyo dāsako soṇako revatoti evamādīhi yāva tatiyasaṅgītikālā ābhato. Tato uddhaṃ tesaṃyeva sissānusissehīti evaṃ tāva jambudīpatale ācariyaparamparāya ābhato. Imaṃ pana dīpaṃ –

236此后，由摩哂陀、伊提耶、郁提耶、桑波罗、

Tato mahindo iṭṭiyo, uttiyo sambalo tathā;

237以及名为跋陀那弥的智者，这些大龙象、大智慧者，

Paṇḍito bhaddanāmo ca, ete nāgā mahāpaññā.

242从阎浮洲来到此处。

Jambudīpā idhāgatāti (pari. 3, 8).

238由这些大龙象传来。此后，即由彼等各自的弟子与再传弟子所成的师徒传承，直至今日传来。

Imehi mahānāgehi ābhato. Tato uddhaṃ tesaṃyeva sissānusissasaṅkhātāya ācariyaparamparāya yāvajjatanakālā ābhato.

239须弥陀故事

Sumedhakathā

240然而，对于如此传来者，为了阐明那从燃灯十力者开始、直至大菩提座的证得因缘，以及直至转法轮的说法因缘，应了知此顺序叙述——

Evaṃ ābhatassa panassa yaṃ taṃ dīpaṅkaradasabalato paṭṭhāya yāva mahābodhipallaṅkā adhigamanidānaṃ, yāva dhammacakkappavattanā desanānidānañca vuttaṃ, tassa āvibhāvatthaṃ ayaṃ anupubbikathā veditabbā –

241据说，从此劫以来，在超过十万劫又四阿僧祇劫之顶，有一座名为不死城的城市。那里住着一位名为须弥陀的婆罗门，他母系父系双方出身端正，血统纯净，直至第七代祖先，在出身方面都无可指责、无可非议，相貌端严、令人见而欢喜、威仪安详，具足最上等的容色光华。他不做其他工作，只学习婆罗门的技艺。在他还很年幼时，父母便去世了。那时，为他管理财产增长的大臣拿来财产簿册，打开装满金、银、宝珠、珍珠等的库房，告诉他：'年轻人，这些是你母亲的财产，这些是你父亲的财产，这些是你祖父、曾祖父等的财产'，如此告知直至第七代祖先的财富后，说：'请管理这些吧'。须弥陀智者思惟：'我父亲、祖父等先人积聚了这些财富，当他们前往他世时，连一文钱也未能带走。然而，我应当设法带着它们离去。'于是，他禀告国王，在城中令人击鼓宣告，向大众行布施后，出家为隐士。在此处，应讲述须弥陀故事。这在《佛种姓》中已说——

Ito kira kappasatasahassādhikānaṃ catunnaṃ asaṅkhyeyyānaṃ matthake amaravatī nāma nagaraṃ ahosi. Tattha sumedho nāma brāhmaṇo paṭivasati ubhato sujāto, mātito ca pitito ca, saṃsuddhagahaṇiko, yāva sattamā kulaparivaṭṭā akkhitto anupakuṭṭho jātivādena, abhirūpo dassanīyo pāsādiko paramāya vaṇṇapokkharatāya samannāgato. So aññaṃ kammaṃ akatvā brāhmaṇasippameva uggaṇhi. Tassa daharakāleyeva mātāpitaro kālamakaṃsu. Athassa rāsivaḍḍhako amacco āyapotthakaṃ āharitvā suvaṇṇarajatamaṇimuttādipūrite gabbhe vivaritvā ‘ettakaṃ te kumāra mātu santakaṃ, ettakaṃ pitu santakaṃ, ettakā ayyakapayyakānaṃ santakāti yāva sattamā kulaparivaṭṭā dhanaṃ ācikkhitvā etaṃ paṭipajjāhī’ti āha. Sumedhapaṇḍito cintesi – ‘imaṃ dhanaṃ saṃharitvā mayhaṃ pitupitāmahādayo paralokaṃ gacchantā ekakahāpaṇampi gahetvā na gatā, mayā pana gahetvā gamanakāraṇaṃ kātuṃ vaṭṭatī’ti so rañño ārocetvā nagare bheriṃ carāpetvā mahājanassa dānaṃ datvā tāpasapabbajjaṃ pabbaji. Imasmiṃ pana ṭhāne sumedhakathā kathetabbā. Vuttañhetaṃ buddhavaṃse (bu. vaṃ. 2.1-33) –

242在十万劫又四阿僧祇劫之前，

Kappe ca satasahasse, caturo ca asaṅkhiye;

243有一座名为不死城的城市，美丽悦目，令人心怡。

Amaraṃ nāma nagaraṃ, dassaneyyaṃ manoramaṃ.

244充满十种声音，饮食丰足；

Dasahi saddehi avivittaṃ, annapānasamāyutaṃ;

245象声、马声、鼓声、螺声、车声，

Hatthisaddaṃ assasaddaṃ, bherisaṅkharathāni ca;

246以'请吃吧，请喝吧'的饮食声而喧闹。

Khādatha pivatha ceva, annapānena ghositaṃ.

247此城具足一切支分，具备一切事业；

Nagaraṃ sabbaṅgasampannaṃ, sabbakammamupāgataṃ;

248具足七宝，聚集种种人群；

Sattaratanasampannaṃ, nānājanasamākulaṃ;

249繁荣如天城，是造福者的居所。

Samiddhaṃ devanagaraṃva, āvāsaṃ puññakamminaṃ.

250在不死城中，有一位名为须弥陀的婆罗门，

Nagare amaravatiyā, sumedho nāma brāhmaṇo;

251他积聚了数亿财富，拥有丰富的财物与粮食。

Anekakoṭisannicayo, pahūtadhanadhaññavā.

252他是读诵者、持咒者，通达三吠陀；

Ajjhāyako mantadharo, tiṇṇaṃ vedāna pāragū;

253在相术、历史以及正法中，达到彼岸。

Lakkhaṇe itihāse ca, sadhamme pāramiṃ gato.

254我独坐静处，当时如此思惟：

Rahogato nisīditvā, evaṃ cintesahaṃ tadā;

255再生确实是苦，身体的毁坏也是苦。

Dukkho punabbhavo nāma, sarīrassa ca bhedanaṃ.

256我那时思惟：有生法、老法、病法；

Jātidhammo jarādhammo, byādhidhammo sahaṃ tadā;

257我将寻求不老、不死、安稳的涅槃。

Ajaraṃ amataṃ khemaṃ, pariyesissāmi nibbutiṃ.

258何不将此充满种种不净的腐烂之身，

Yaṃnūnimaṃ pūtikāyaṃ, nānākuṇapapūritaṃ;

259舍弃之后离去，无所顾恋，无所希求。

Chaḍḍayitvāna gaccheyyaṃ, anapekkho anatthiko.

260必定存在那条道路，它不可能不存在；

Atthi hehiti so maggo, na so sakkā na hetuye;

261我将寻求那条道路，以从生存中解脱。

Pariyesissāmi taṃ maggaṃ, bhavato parimuttiyā.

262正如苦存在时，乐亦存在；

Yathāpi dukkhe vijjante, sukhaṃ nāmapi vijjati;

263同样，当生存存在时，无生亦应希求。

Evaṃ bhave vijjamāne, vibhavopi icchitabbako.

264正如炎热存在时，清凉亦存在；

Yathāpi uṇhe vijjante, aparaṃ vijjati sītalaṃ;

265同样，当三火存在时，涅槃应希求。

Evaṃ tividhaggi vijjante, nibbānaṃ icchitabbakaṃ.

266正如恶存在时，善亦存在；

Yathāpi pāpe vijjante, kalyāṇamapi vijjati;

267同样，当生存在时，不生亦应希求。

Evameva jāti vijjante, ajātipicchitabbakaṃ.

268正如陷入粪坑的人，看见充满水的池塘，

Yathā gūthagato puriso, taḷākaṃ disvāna pūritaṃ;

269却不去寻找那池塘，那不是池塘的过失。

Na gavesati taṃ taḷākaṃ, na doso taḷākassa so.

270同样，当能洗净烦恼污垢的不死之池存在时，

Evaṃ kilesamaladhove, vijjante amatantaḷe;

271却不去寻找那池塘，那不是不死之池的过失。

Na gavesati taṃ taḷākaṃ, na doso amatantaḷe.

272正如被敌人包围时，虽有可逃之路存在，

Yathā arīhi pariruddho, vijjante gamanampathe;

273那人不逃跑，那不是道路的过失。

Na palāyati so puriso, na doso añjasassa so.

274如是，被烦恼所阻隔，虽有安稳之道存在；

Evaṃ kilesapariruddho, vijjamāne sive pathe;

275他不寻求那条道，这过失不在安稳之路上。

Na gavesati taṃ maggaṃ, na doso sivamañjase.

276正如一个患病的人，虽有医生存在，

Yathāpi byādhito puriso, vijjamāne tikicchake;

277他不治疗那疾病，这过失不在医生身上。

Na tikicchāpeti taṃ byādhiṃ, na doso so tikicchake.

278如是，被烦恼之病所苦、所逼迫，

Evaṃ kilesabyādhīhi, dukkhito paripīḷito;

279他不寻求那位导师，这过失不在引导者身上。

Na gavesati taṃ ācariyaṃ, na doso so vināyake.

280正如一个人，厌恶系在颈上的尸体，

Yathāpi kuṇapaṃ puriso, kaṇṭhe baddhaṃ jigucchiya;

281解开之后，他会离去，成为快乐、自在、自主者。

Mocayitvāna gaccheyya, sukhī serī sayaṃvasī.

282同样地，这个腐烂的身体，是种种不净物的积聚；

Tathevimaṃ pūtikāyaṃ, nānākuṇapasañcayaṃ;

283舍弃之后，我应当离去，不眷恋、不希求。

Chaḍḍayitvāna gaccheyyaṃ, anapekkho anatthiko.

284如同在厕所处，人们舍弃粪便，

Yathā uccāraṭṭhānamhi, karīsaṃ naranāriyo;

285舍弃之后离去，不眷恋、不希求。

Chaḍḍayitvāna gacchanti, anapekkhā anatthikā.

286同样地，我将舍弃这个充满种种不净物的身体，

Evamevāhaṃ imaṃ kāyaṃ, nānākuṇapapūritaṃ;

287舍弃之后，我将离去，如同排泄粪便后离开厕所一样。

Chaḍḍayitvāna gacchissaṃ, vaccaṃ katvā yathā kuṭiṃ.

288犹如一艘老旧、破损、进水的船，

Yathāpi jajjaraṃ nāvaṃ, paluggaṃ udagāhiniṃ;

289船主们舍弃后离去，不眷恋、不希求。

Sāmī chaḍḍetvā gacchanti, anapekkhā anatthikā.

290同样地，我将舍弃这个有九孔、常流漏的身体，

Evamevāhaṃ imaṃ kāyaṃ, navacchiddaṃ dhuvassavaṃ;

291舍弃之后，我将离去，如同船主们舍弃旧船一样。

Chaḍḍayitvāna gacchissaṃ, jiṇṇanāvaṃva sāmikā.

292正如一个人与盗贼同行，拿着货物，

Yathāpi puriso corehi, gacchanto bhaṇḍamādiya;

293看到货物被抢的危险后，舍弃货物离去。

Bhaṇḍacchedabhayaṃ disvā, chaḍḍayitvāna gacchati.

294同样地，这个身体犹如大盗，

Evameva ayaṃ kāyo, mahācorasamo viya;

295舍弃此身后，我将离去，因畏惧善法被断除。

Pahāyimaṃ gamissāmi, kusalacchedanābhayā.

296我这样思惟之后，将无数亿的财富，

Evāhaṃ cintayitvāna, nekakoṭisataṃ dhanaṃ;

297施舍给有依怙者和无依怙者之后，前往了喜马拉雅山。

Nāthānāthānaṃ datvāna, himavantamupāgamiṃ.

298在喜马拉雅山不远处，有一座名为法山的山；

Himavantassāvidūre, dhammiko nāma pabbato;

299我的精舍建造得很好，叶屋也构筑完善。

Assamo sukato mayhaṃ, paṇṇasālā sumāpitā.

300我在那里建造了经行处，远离五种过失，

Caṅkamaṃ tattha māpesiṃ, pañcadosavivajjitaṃ;

301具足八种功德，我获得了神通力。

Aṭṭhaguṇasamupetaṃ, abhiññābalamāhariṃ.

302我在那里舍弃了具有九种过失的布衣，

Sāṭakaṃ pajahiṃ tattha, navadosamupāgataṃ;

303穿上了具有十二种功德的树皮衣。

Vākacīraṃ nivāsesiṃ, dvādasaguṇamupāgataṃ.

304舍弃了充满八种过失的叶屋，

Aṭṭhadosasamākiṇṇaṃ , pajahiṃ paṇṇasālakaṃ;

305我来到了具足十种功德的树下。

Upāgamiṃ rukkhamūlaṃ, guṇe dasahupāgataṃ.

306我完全舍弃了播种和种植的谷物，

Vāpitaṃ ropitaṃ dhaññaṃ, pajahiṃ niravasesato;

307受用了具足多种功德、自然生长的果实。

Anekaguṇasampannaṃ, pavattaphalamādiyiṃ.

308在那里，我于坐处和经行处精进努力，

Tatthappadhānaṃ padahiṃ, nisajjaṭṭhānacaṅkame;

309在七日之内，我证得了神通力。

Abbhantaramhi sattāhe, abhiññābala pāpuṇinti. (bu. vaṃ. 2.1-33);

310“我的精舍建造得很好，叶屋也构筑完善”这句经文，是善慧智者所说，如同亲手建造了精舍、叶屋和经行处。然而，此处的含义是：当大士心想“深入喜马拉雅山后，今天我要进入法山”而出发时，诸天之主帝释天对毗首羯磨天子说：“去吧，贤者，这位善慧智者为了出家而出发了，你为他建造住处吧。”他接受了帝释天的话，建造了宜人的精舍、妥善保护的叶屋和令人愉悦的经行处。而世尊当时是依止于自己福报所成就的精舍，所以说：“舍利弗，在那座法山上——

Tattha assamo sukato mayhaṃ, paṇṇasālā sumāpitāti imissā pāḷiyā sumedhapaṇḍitena assamapaṇṇasālācaṅkamā sahatthā māpitā viya vuttā. Ayaṃ panettha attho – mahāsattañhi ‘‘himavantaṃ ajjhogāhetvā ajja dhammikapabbataṃ pavisissāmī’’ti nikkhantaṃ disvā sakko devānamindo vissakammadevaputtaṃ āmantesi – ‘‘gaccha, tāta, ayaṃ sumedhapaṇḍito ‘pabbajissāmī’ti nikkhanto etassa vasanaṭṭhānaṃ māpehī’’ti. So tassa vacanaṃ sampaṭicchitvā ramaṇīyaṃ assamaṃ suguttaṃ paṇṇasālaṃ, manoramaṃ caṅkamañca māpesi. Bhagavā pana tadā attano puññānubhāvena nipphannaṃ taṃ assamapadaṃ sandhāya ‘‘sāriputta tasmiṃ dhammikapabbate –

311我的精舍建造得很好，叶屋也构筑完善；

Assamo sukato mayhaṃ, paṇṇasālā sumāpitā;

312我在那里建造了经行处，远离五种过失。”

Caṅkamaṃ tattha māpesiṃ, pañcadosavivajjita’’nti. –

313他这样说。其中，“我的精舍建造得很好”意为“由我很好地建造”。“叶屋也构筑完善”意为“以树叶覆盖的屋舍也由我很好地构筑完成”。

Āha. Tattha assamo sukato mayhanti sukato mayā. Paṇṇasālā sumāpitāti paṇṇacchannā sālāpi me sumāpitā ahosi.

314“远离五种过失”意为：有五种经行处的过失，即地面坚硬不平、内有树木、被密丛覆盖、过于狭窄、过于宽阔。在坚硬不平的地面经行，脚会疼痛，起水泡，心不得一境，业处退失。而在柔软平坦的地面，则得安住，业处成就。因此，地面坚硬不平为第一种过失。经行处内部、中间或末端有树时，若放逸经行，额头或头会撞到，故内有树木为第二种过失。在杂草藤蔓等密丛覆盖的经行处经行，于黑暗时会踩到蛇等动物而致死，或被它们咬伤而受苦，故被密丛覆盖为第三种过失。在过于狭窄的经行处，宽度仅一肘或半肘，经行时若越出界限，指甲和手指会破裂，故过于狭窄为第四种过失。在过于宽阔的经行处经行，心会散乱，不得一境，故过于宽阔为第五种过失。然而，宽度为一肘半、两侧各有一肘宽的辅道、长六十肘、地面柔软、均匀铺沙的经行处是合适的，如同支提山令岛国生信的大摩哂陀长老的经行处一样，那个经行处就是这样的。因此说：“我在那里建造了经行处，远离五种过失。”

Pañcadosavivajjitanti pañcime caṅkamadosā nāma thaddhavisamatā, antorukkhatā, gahanacchannatā, atisambādhatā, ativisālatāti. Thaddhavisamabhūmibhāgasmiñhi caṅkame caṅkamantassa pādā rujjanti, phoṭā uṭṭhahanti, cittaṃ ekaggataṃ na labhati, kammaṭṭhānaṃ vipajjati. Mudusamatale pana phāsuvihāraṃ āgamma kammaṭṭhānaṃ sampajjati. Tasmā thaddhavisamabhūmibhāgatā eko dosoti veditabbo. Caṅkamanassa anto vā majjhe vā koṭiyaṃ vā rukkhe sati pamādamāgamma caṅkamantassa nalāṭaṃ vā sīsaṃ vā paṭihaññatīti antorukkhatā dutiyo doso. Tiṇalatādigahanacchanne caṅkame caṅkamanto andhakāravelāyaṃ uragādike pāṇe akkamitvā vā māreti, tehi vā daṭṭho dukkhaṃ āpajjatīti gahanacchannatā tatiyo doso. Atisambādhe caṅkame vitthārato ratanike vā aḍḍharatanike vā caṅkamantassa paricchede pakkhalitvā nakhāpi aṅguliyopi bhijjantīti atisambādhatā catuttho doso. Ativisāle caṅkame caṅkamantassa cittaṃ vidhāvati, ekaggataṃ na labhatīti ativisālatā pañcamo doso. Puthulato pana diyaḍḍharatanaṃ dvīsu passesu ratanamattaanucaṅkamaṃ dīghato saṭṭhihatthaṃ mudutalaṃ samavippakiṇṇavālukaṃ caṅkamaṃ vaṭṭati, cetiyagirimhi dīpappasādakamahāmahindattherassa caṅkamanaṃ viya, tādisaṃ taṃ ahosi. Tenāha ‘‘caṅkamaṃ tattha māpesiṃ, pañcadosavivajjita’’nti.

315“具足八种功德”意为具足八种沙门安乐。这八种沙门安乐是：无财物粮食的执取、寻求无过的团食、食用寂静的团食、在榨取国财或强取人头税等的王族中无恼害国家的烦恼、于资具无欲贪、于盗贼抢夺无恐惧、不与国王及大臣等交往、于四方无碍。这是说：“如同住在那精舍中能够获得这八种沙门安乐一样，他建造了具足八种功德的精舍。”

Aṭṭhaguṇasamupetanti aṭṭhahi samaṇasukhehi upetaṃ. Aṭṭhimāni samaṇasukhāni nāma dhanadhaññapariggahābhāvo anavajjapiṇḍapariyesanabhāvo, nibbutapiṇḍabhuñjanabhāvo, raṭṭhaṃ pīḷetvā dhanasāraṃ vā sīsakahāpaṇādīni vā gaṇhantesu rājakulesu raṭṭhapīḷanakilesābhāvo, upakaraṇesu nicchandarāgabhāvo, coravilope nibbhayabhāvo, rājarājamahāmaccehi asaṃsaṭṭhabhāvo catūsu disāsu appaṭihatabhāvoti. Idaṃ vuttaṃ hoti ‘‘yathā tasmiṃ assame vasantena sakkā honti imāni aṭṭha samaṇasukhāni vindituṃ, evaṃ aṭṭhaguṇasamupetaṃ taṃ assamaṃ māpesi’’ nti.

316“引致神通力”的意思是：后来，他住在那座隐修处时，修习遍业处之后，为了生起神通与等至，依无常、苦而着手修观，引致了已达坚固的观力。其含义是：如同住在那里时能够引致那力量，他同样将那座隐修处建造得适合其神通，亦即适合其观力。

Abhiññābalamāharinti pacchā tasmiṃ assame vasanto kasiṇaparikammaṃ katvā abhiññānañca samāpattīnañca uppādanatthāya aniccato dukkhato vipassanaṃ ārabhitvā thāmappattaṃ vipassanābalaṃ āhariṃ. Yathā tasmiṃ vasanto taṃ balaṃ āharituṃ sakkomi, evaṃ taṃ assamaṃ tassa abhiññatthāya vipassanābalassa anucchavikaṃ katvā māpesinti attho.

317“在那里舍弃了衣帛，见到了九种过失”——关于此，有这样的次第叙述：据说，那时工艺天子已往生天界，善慧智者先在喜马拉雅山麓，沿着山峡寻找适合自己居住的舒适之处，在一处河湾见到工艺天子所造、帝释天所赠、令人愉悦的隐修处。该隐修处配有洞窟、经行处等，为花果树木所覆盖，有甘甜的水池，远离猛兽、恐怖禽鸟，堪任独处。他建造了隐修处后，在装饰过的经行处两端安设扶手板，在经行处中央铺设一块平坦的绿豆色石板以供安坐。在叶舍内部安置了发髻圈、树皮衣、三叉杖、水壶等苦行者的资具；在凉亭安置了水罐、水螺杯、水碗；在火堂安置了炭盆、薪柴等。如此，凡是能利益出家者的一切，他全都建造好之后，在叶舍的墙壁上刻下文字：“凡欲出家者，可取此等资具而出家。”善慧智者见到这座由已往生天界的工艺天子所造、隐于喜马拉雅山麓河湾处、帝释天所赠的愉悦隐修处后，走到经行处尽头，不见足迹，心想：“必定是出家众前往附近村庄乞食后，疲惫地回来，进入叶舍坐下了。”他稍等片刻后，又想：“耽搁太久了，我去看看。”于是打开叶舍的门，进入其中，四处观看，读到大墙上的文字后，心想：“这些正是适合我的资具，我取了这些就出家。”于是舍弃了自己身上穿着的一套衣帛。因此说：“在那里舍弃了衣帛。”舍利弗，我这样进入那座叶舍后，便舍弃了衣帛。

Sāṭakaṃ pajahiṃ tattha, navadosamupāgatanti etthāyaṃ anupubbikathā, tadā kira kuṭileṇacaṅkamādipaṭimaṇḍitaṃ pupphūpagaphalūpagarukkhasañchannaṃ ramaṇīyaṃ madhurasalilāsayaṃ apagatavāḷamigabhiṃsanakasakuṇaṃ pavivekakkhamaṃ assamaṃ māpetvā alaṅkatacaṅkamassa ubhosu antesu ālambanaphalakaṃ saṃvidhāya nisīdanatthāya caṅkamavemajjhe samatalaṃ muggavaṇṇasilaṃ māpetvā antopaṇṇasālāyaṃ jaṭāmaṇḍalavākacīratidaṇḍakuṇḍikādike tāpasaparikkhāre maṇḍape pānīyaghaṭapānīyasaṅkhapānīyasarāvāni aggisālāyaṃ aṅgārakapalladāruādīnīti evaṃ yaṃ yaṃ pabbajitānaṃ upakārāya saṃvattati, taṃ taṃ sabbaṃ māpetvā paṇṇasālāya bhittiyaṃ ‘‘ye keci pabbajitukāmā ime parikkhāre gahetvā pabbajantū’’ti akkharāni chinditvā devalokameva gate vissakammadevaputte sumedhapaṇḍito himavantapāde girikandarānusārena attano nivāsanānurūpaṃ phāsukaṭṭhānaṃ olokento nadīnivattane vissakammanimmitaṃ sakkadattiyaṃ ramaṇīyaṃ assamaṃ disvā caṅkamakoṭiṃ gantvā padavalañjaṃ apassanto ‘‘dhuvaṃ pabbajitā dhuragāme bhikkhaṃ pariyesitvā kilantarūpā āgantvā paṇṇasālaṃ pavisitvā nisinnā bhavissantī’’ti cintetvā thokaṃ āgametvā ‘‘ativiya cirāyanti, jānissāmī’’ti paṇṇasālakuṭidvāraṃ vivaritvā anto pavisitvā ito cito ca olokento mahābhittiyaṃ akkharāni vācetvā ‘‘mayhaṃ kappiyaparikkhārā ete, ime gahetvā pabbajissāmī’’ti attanā nivatthapārutaṃ sāṭakayugaṃ pajahi. Tenāha ‘‘sāṭakaṃ pajahiṃ tatthā’’ti. Evaṃ paviṭṭho ahaṃ sāriputta tassaṃ paṇṇasālāyaṃ sāṭakaṃ pajahiṃ.

318“见到了九种过失”的意思是：他在舍弃衣帛时，见到了九种过失而舍弃，以此说明。对于出家修苦行者而言，衣帛确实存在九种过失。其中，它价值昂贵是一种过失；因依赖他人而获得是一种过失；使用时容易弄脏是一种过失，因为弄脏了就必须洗、必须染；使用时容易破损是一种过失，因为破损了就必须缝补或打补丁；再次求取时难以获得是一种过失；与苦行出家不相称是一种过失；与敌人共通是一种过失，因为必须妥善守护，以免敌人夺走；使用时成为装饰之处是一种过失；携带行走时成为肩头重担、增长贪欲是一种过失。

Navadosamupāgatanti sāṭakaṃ pajahanto nava dose disvā pajahinti dīpeti. Tāpasapabbajjaṃ pabbajitānañhi sāṭakasmiṃ nava dosā upaṭṭhahanti. Tesu tassa mahagghabhāvo eko doso, parapaṭibaddhatāya uppajjanabhāvo eko, paribhogena lahuṃ kilissanabhāvo eko, kiliṭṭho hi dhovitabbo ca rajitabbo ca hoti, paribhogena lahukaṃ jīraṇabhāvo eko jiṇṇassa hi tunnaṃ vā aggaḷadānaṃ vā kātabbaṃ hoti. Punapariyesanāya durabhisambhavabhāvo eko, tāpasapabbajjāya asāruppabhāvo eko, paccatthikānaṃ sādhāraṇabhāvo eko, yathā hi naṃ paccatthikā na gaṇhanti, evaṃ gopetabbo hoti. Paribhuñjantassa vibhūsanaṭṭhānabhāvo eko, gahetvā carantassa khandhabhāramahicchabhāvo ekoti.

319“穿上了树皮衣”的意思是：舍利弗，那时我见到这九种过失后，舍弃了衣帛，穿上了树皮衣。其含义是：取用由撕裂文阇草纤维、搓捻编织而成的树皮衣，作为下裳和上衣。

Vākacīraṃ nivāsesinti tadā ahaṃ sāriputta ime nava dose disvā sāṭakaṃ pahāya vākacīraṃ nivāsesiṃ muñjatiṇaṃ hīraṃ hīraṃ katvā ganthetvā kataṃ vākacīraṃ nivāsanapārupanatthāya ādiyinti attho.

320“具足十二种功德”的意思是：具足十二种利益。树皮衣确实有十二种利益：价值低廉、美好、如法，这是第一种利益；可以亲手制作，这是第二种；使用时慢慢变脏，即使洗涤也不麻烦，这是第三种；即使使用破损了也无需缝补，这是第四种；再次求取时容易制作，这是第五种；与苦行出家相称，这是第六种；对敌人而言无使用价值，这是第七种；使用时不成装饰之处，这是第八种；穿着轻便，这是第九种；对衣资具足少欲，这是第十种；因树皮产生而如法无过，这是第十一种；树皮衣即使丢失了也无贪恋，这是第十二种。

Dvādasaguṇamupāgatanti dvādasahi ānisaṃsehi samannāgataṃ, vākacīrasmiñhi dvādasānisaṃsā – appagghaṃ sundaraṃ kappiyanti ayaṃ tāva eko ānisaṃso, sahatthā kātuṃ sakkāti ayaṃ dutiyo, paribhogena saṇikaṃ kilissati dhoviyamānepi papañco natthīti ayaṃ tatiyo, paribhogena jiṇṇepi sibbitabbābhāvo catuttho, puna pariyesantassa sukhena karaṇabhāvo pañcamo, tāpasapabbajjāya sāruppabhāvo chaṭṭho, paccatthikānaṃ nirupabhogabhāvo sattamo, paribhuñjantassa vibhūsanaṭṭhānābhāvo aṭṭhamo, dhāraṇe sallahukabhāvo navamo, cīvarapaccaye appicchabhāvo dasamo, vākuppattiyā dhammikaanavajjabhāvo ekādasamo vākacīre naṭṭhepi anapekkhabhāvo dvādasamoti.

321充满八种过失，我如何舍弃了叶屋？他据说在脱下那对上等衣服时，取下了挂在衣竿上、如同无忧花环般的红色树皮衣穿上，再在其上披上另一件金色的树皮衣，将如同红厚壳花铺展般的带蹄羚羊皮偏袒一肩，戴上发髻环，为了与顶髻一起保持不动，插入了一根硬木针，在如同珍珠网般的网袋中放入珊瑚色的水壶，在三处弯曲的扁担上，一端挂水壶，另一端挂上钩、篮、棍棒等，将担子扛在肩上，右手拿着剪刀状的杖，走出叶屋，在六十肘长的大经行处来回经行，观察自己的装束后，生起踊跃之心，心想：‘我的心愿已达到顶峰，我的出家确实庄严，这出家为诸佛、辟支佛等一切智者所称赞、所赞叹，我已舍弃在家束缚，已出离，已得最上出家，我将行沙门法，将获得最上果乐。’他将担子放下，在经行处中央如同绿豆色的石板上，如同金像般坐下，度过白天，傍晚时分进入叶屋，在竹床旁铺着木片的床铺上躺下，让身体适应时节，于凌晨强力醒来，思惟自己的到来：‘我见到在家过患，舍弃了无量财富、无边名声，进入森林，成为寻求出离的出家者，从今以后不应行放逸之行，因为舍弃独处而游行者会被邪思惟之蝇吞噬，现在我应修习独处，我因见到在家为障碍而出离，而这叶屋令人愉悦，地面如黄果榄色般平整，白墙如银色，树叶屋顶如鸽足色，竹床如彩绘敷具，是舒适的居住处，这住所似乎不比我家的富足更殊胜。’他如此观察叶屋的过失时，见到了八种过失。

Aṭṭhadosasamākiṇṇaṃ, pajahiṃ paṇṇasālakanti kathaṃ pajahiṃ? So kira varasāṭakayugaṃ omuñcanto cīvaravaṃse laggitaṃ anojapupphadāmasadisaṃ rattavākacīraṃ gahetvā nivāsetvā tassupari aparaṃ suvaṇṇavaṇṇaṃ vākacīraṃ paridahitvā punnāgapupphasantharasadisaṃ sakhuraṃ ajinacammaṃ ekaṃsaṃ katvā jaṭāmaṇḍalaṃ paṭimuñcitvā cūḷāya saddhiṃ niccalabhāvakaraṇatthaṃ sārasūciṃ pavesetvā muttājālasadisāya sikkāya pavāḷavaṇṇaṃ kuṇḍikaṃ odahitvā tīsu ṭhānesu vaṅkakājaṃ ādāya ekissā kājakoṭiyā kuṇḍikaṃ, ekissā aṅkusakapacchitidaṇḍakādīni olaggetvā khārikājaṃ aṃse katvā dakkhiṇena hatthena kattaradaṇḍaṃ gahetvā paṇṇasālato nikkhamitvā saṭṭhihatthe mahācaṅkame aparāparaṃ caṅkamanto attano vesaṃ oloketvā ‘‘mayhaṃ manoratho matthakaṃ patto, sobhati vata me pabbajjā, buddhapaccekabuddhādīhi sabbehipi dhīrapurisehi vaṇṇitā thomitā ayaṃ pabbajjā nāma, pahīnaṃ me gihibandhanaṃ, nikkhantosmi nekkhammaṃ, laddhā me uttamapabbajjā, karissāmi samaṇadhammaṃ, labhissāmi aggaphalasukha’’nti ussāhajāto khārikājaṃ otāretvā caṅkamavemajjhe muggavaṇṇasilāpaṭṭe suvaṇṇapaṭimā viya nisinno divasabhāgaṃ vītināmetvā sāyanhasamayaṃ paṇṇasālaṃ pavisitvā bidalamañcakapasse kaṭṭhattharikāya nipanno sarīraṃ utuṃ gāhāpetvā balavapaccūse pabujjhitvā attano āgamanaṃ āvajjesi ‘‘ahaṃ gharāvāse ādīnavaṃ disvā amitabhogaṃ anantayasaṃ pahāya araññaṃ pavisitvā nekkhamagavesako hutvā pabbajito, ito dāni paṭṭhāya pamādacāraṃ carituṃ na vaṭṭati, pavivekañhi pahāya vicarantaṃ micchāvitakkamakkhikā khādanti, idāni mayā pavivekamanubrūhetuṃ vaṭṭati, ahañhi gharāvāsaṃ palibodhato disvā nikkhanto, ayañca manāpā paṇṇasālā, beluvapakkavaṇṇā paribhaṇḍakatā bhūmi, rajatavaṇṇā setabhittiyo, kapotapādavaṇṇaṃ paṇṇacchadanaṃ, vicittattharaṇavaṇṇo bidalamañcako, nivāsaphāsukaṃ vasanaṭṭhānaṃ, na etto atirekatarā viya me gehasampadā paññāyatī’’ti paṇṇasālāya dose vicinanto aṭṭha dose passi.

322在受用叶屋中，有八种过患：一、需大筹备，即收集资具后寻求建造，此为第一过患；二、当草、叶、泥土掉落时，需反复铺设，故有持续维护性，此为第二过患；三、坐卧处属于年长者，若在不当时被唤起，心不得一境，故有被唤起性，此为第三过患；四、因冷热触恼而使身体变得娇嫩，此为第四过患；五、进入房屋后，可能作任何恶行，故有覆藏谴责性，此为第五过患；六、生起‘这是我的’执取，此为第六过患；七、房屋的存在如同第二个家，此为第七过患；八、与虱、臭虫、壁虎等共有，故有多人共有性，此为第八过患。大士见到这八种过患后，舍弃了叶屋。因此说：‘充满八种过失，我舍弃了叶屋。’

Paṇṇasālāparibhogasmiñhi aṭṭha ādīnavā – mahāsamārambhena? Dabbasambhāre samodhānetvā karaṇapariyesanabhāvo eko ādīnavo. Tiṇapaṇṇamattikāsu patitāsu tāsaṃ punappunaṃ ṭhapetabbatāya nibaddhajagganabhāvo dutiyo, senāsanaṃ nāma mahallakassa pāpuṇāti, avelāya vuṭṭhāpiyamānassa cittekaggatā na hotīti uṭṭhāpanīyabhāvo tatiyo, sītuṇhapaṭighātena kāyassa sukhumālakaraṇabhāvo catuttho, gehaṃ paviṭṭhena yaṃkiñci pāpaṃ sakkā kātunti garahapaṭicchādanabhāvo pañcamo, ‘‘mayha’’nti pariggahakaraṇabhāvo chaṭṭho, gehassa atthibhāvo nāmesa dutiyakavāso viyāti sattamo ūkāmaṅgulagharagoḷikādīnaṃ sādhāraṇatāya bahusādhāraṇabhāvo aṭṭhamoti ime aṭṭha ādīnave disvā mahāsatto paṇṇasālaṃ pajahi. Tenāha ‘‘aṭṭhadosasamākiṇṇaṃ, pajahiṃ paṇṇasālaka’’nti.

323‘我亲近了具足十种功德的树下’：这是说，拒绝了六种（住处）后，我亲近了具足十种功德的树下。

Upāgamiṃ rukkhamūlaṃ guṇe dasahupāgatanti channaṃ paṭikkhipitvā dasahi guṇehi upetaṃ rukkhamūlaṃ upāgatosmīti vadati.

324其中，这十种功德是：一、少筹备，因为那里仅需前往即可；二、少维护，因为无论扫与未扫，皆可舒适受用；三、无被唤起性；四、不覆藏谴责，因为在那里作恶会感到羞耻，故有不覆藏谴责性；五、如同露天住处，不使身体僵硬，故有身体不僵硬性；六、无执取性；七、舍弃家宅之执著；八、不像多人共有的房屋那样，有‘我要维护它，你们出去’的驱赶，故无驱赶性；九、居住者怀有喜悦；十、树下坐卧处在所到之处皆易得，故无贪恋性。见到这十种功德后，他说‘我亲近了树下’。

Tatrime dasa guṇā – appasamārambhatā eko guṇo upagamanamattameva hi tattha hotīti. Appaṭijagganatā dutiyo tañhi sammaṭṭhampi asammaṭṭhampi paribhogaphāsukaṃ hotiyeva. Anuṭṭhāpanīyabhāvo tatiyo, garahaṃ nappaṭicchādeti, tattha hi pāpaṃ karonto lajjatīti garahāya appaṭicchādanabhāvo catuttho, abbhokāsāvāso viya kāyaṃ na santhambhetīti kāyassa asanthambhanabhāvo pañcamo. Pariggahakaraṇābhāvo chaṭṭho, gehālayapaṭikkhepo sattamo, bahusādhāraṇagehe viya ‘‘paṭijaggissāmi naṃ, nikkhamathā’’ti nīharaṇābhāvo aṭṭhamo, vasantassa sappītikabhāvo navamo, rukkhamūlasenāsanassa gatagataṭṭhāne sulabhatāya anapekkhabhāvo dasamoti, ime dasa guṇe disvā rukkhamūlaṃ upāgatosmīti vadati.

325大士观察了这些诸多原因后，第二天进入村庄乞食。他所到的那个村庄的人们以极大的热忱供养了食物。他结束食事，回到静修处坐下，思惟道：‘我并非因“得不到食物”而出家，这油润的食物会增长骄慢、沉醉与人的骄逸。以食物为根的苦没有尽头，我何不舍弃由耕种播种所生的谷物之食，成为以自然果实为食者呢？’从那时起，他如此实行，努力精进，仅在七日之内便成就了八定与五神通。因此说：

Imāni ettakāni kāraṇāni sallakkhetvā mahāsatto punadivase bhikkhāya gāmaṃ pāvisi. Athassa sampattagāme manussā mahantena ussāhena bhikkhaṃ adaṃsu. So bhattakiccaṃ niṭṭhāpetvā assamaṃ āgamma nisīditvā cintesi ‘‘nāhaṃ ‘āhāraṃ na labhāmī’ti pabbajito siniddhāhāro nāmesa mānamadapurisamade vaḍḍheti. Āhāramūlakassa dukkhassa anto natthi yaṃnūnāhaṃ vāpitaṃ ropitaṃ dhaññanibbattakaṃ āhāraṃ pajahitvā pavattaphalabhojano bhaveyya’’nti. So tato paṭṭhāya tathā katvā ghaṭento vāyamanto sattāhabbhantareyeva aṭṭha samāpattiyo pañca ca abhiññāyo nibbattesi. Tena vuttaṃ –

326‘耕种播种的谷物，我完全无余地舍弃；

‘‘Vāpitaṃ ropitaṃ dhaññaṃ, pajahiṃ niravasesato;

327具足多种功德，我受用了自然果实。’

Anekaguṇasampannaṃ, pavattaphalamādiyiṃ.

328‘在那里，我于坐处与经行处精勤努力；

‘‘Tatthappadhānaṃ padahiṃ, nisajjaṭṭhānacaṅkame;

329在七日之内，我获得了神通力。’

Abbhantaramhi sattāhe, abhiññābala pāpuṇi’’nti.

330如是，我成就后，于教法中得自在者；

Evaṃ me siddhippattassa, vasībhūtassa sāsane;

331名为燃灯的胜者、世间导师出现于世。

Dīpaṅkaro nāma jino, uppajji lokanāyako.

332当他出现、诞生、觉悟、说法时；

Uppajjante ca jāyante, bujjhante dhammadesane;

333我未见到四相，因沉浸于禅定之乐。

Caturo nimitte nāddasaṃ, jhānaratisamappito.

334在边地国境，他们邀请如来后；

Paccantadesavisaye, nimantetvā tathāgataṃ;

335以欢喜心清理他前来的道路。

Tassa āgamanaṃ maggaṃ, sodhenti tuṭṭhamānasā.

336那时，我从自己的静修处出来；

Ahaṃ tena samayena, nikkhamitvā sakassamā;

337抖动着树皮衣，我那时行于空中。

Dhunanto vākacīrāni, gacchāmi ambare tadā.

338见到人们生起激动、欢喜、喜悦；

Vedajātaṃ janaṃ disvā, tuṭṭhahaṭṭhaṃ pamoditaṃ;

339我从空中降下，随即询问人们。

Orohitvāna gaganā, manusse pucchi tāvade.

340‘广大民众欢喜、喜悦、欣悦，生起激动；

‘‘Tuṭṭhahaṭṭho pamudito, vedajāto mahājano;

341为谁清理道路、大道、路径？’

Kassa sodhīyati maggo, añjasaṃ vaṭumāyanaṃ’’.

342他们被我问后，回答说：‘佛陀，世间无上者；

Te me puṭṭhā viyākaṃsu ‘‘buddho loke anuttaro;

343名为提婆洹迦罗者，是圣人，是世间导师；

Dīpaṅkaro nāma jino, uppajji lokanāyako;

344其道路清净，恰如乳香树芽初露一般芳洁。

Tassa sodhīyati maggo, añjasaṃ vaṭumāyanaṃ’’.

345听闻『佛陀』称号时，喜悦顿生于心；

‘‘Buddho’’ti vacanaṃ sutvāna, pīti uppajji tāvade;

346一边称诵『佛陀佛陀』，一边令心生欢喜愉悦。

‘‘Buddho buddho’’ti kathayanto, somanassaṃ pavedayiṃ.

347于是立定而思维，心满意足且心神安稳；

Tattha ṭhatvā vicintesiṃ, tuṭṭho saṃviggamānaso;

348念曰：『现今正当播种良种，时辰切勿错过。』

‘‘Idha bījāni ropissaṃ, khaṇo ve mā upaccagā’’.

349若能为世尊辩护，请独自将一切权利予我。

Yadi buddhassa sodhetha, ekokāsaṃ dadātha me;

350我亦将为其辩护，正如仔细修理被砍坏的车轴。

Ahampi sodhayissāmi, añjasaṃ vaṭumāyanaṃ.

351如今请将你们的权利交付我以便整治，此时我当细心修正。

Adaṃsu te mamokāsaṃ, sodhetuṃ añjasaṃ tadā;

352当心念『世尊，世尊』时，于此处我将修正其道路。

‘‘Buddho buddho’’ti cintento, maggaṃ sodhemahaṃ tadā.

353在未成熟的权利之中，犹如伟大的光明者大圣人所显现。

Aniṭṭhite pamokāse, dīpaṅkaro mahāmuni;

354如同四十万名有着六通能力者那样，如此庄严。

Catūhi satasahassehi, chaḷabhiññehi tādihi;

355已经断尽漏尽清净者，严守正法，胜利于修行者。

Khīṇāsavehi vimalehi, paṭipajji añjasaṃ jino.

356多有勇猛强悍之众，积极兴起前行于正道。

Paccuggamanā vattanti, vajjanti bheriyo bahū;

357人间的贤善之士欢喜愉悦，推动善巧圆满的行为。

Āmoditā naramarū, sādhukāraṃ pavattayuṃ.

358天人往来人间，人亦得见诸天神；

Devā manusse passanti, manussāpi ca devatā;

359二者皆持禀恭敬，追随如来的教导。

Ubhopi te pañjalikā, anuyanti tathāgataṃ.

360天人处于三界之天，人类居于人间，

Devā dibbehi turiyehi, manussā mānusehi ca;

361二者皆持戒善行，随顺如来教法而行。

Ubhopi te vajjayantā, anuyanti tathāgataṃ.

362天上曼陀罗花、莲花、遮阳伞状的芭蕉叶，

Dibbaṃ mandāravaṃ pupphaṃ, padumaṃ pārichattakaṃ;

363其芳香远传四方，乃天空诸风送其气息。

Disodisaṃ okiranti, ākāsanabhagatā marū.

364天上檀粉与藏香，纯净无杂，

Dibbaṃ candanacuṇṇañca, varagandhañca kevalaṃ;

365其清香远布世间，借助天空诸风而传散。

Disodisaṃ okiranti, ākāsanabhagatā marū.

366山兰花、鸭跖草、石竹草与喇叭花等多种植物；

Campakaṃ salalaṃ nīpaṃ, nāgapunnāgaketakaṃ;

367地上的众人，纷纷扬扬，纷乱喧哗。

Disodisaṃ ukkhipanti, bhūmitalagatā narā.

368放下头发，我在彼处，嘴唇与皮肤皆显露；

Kese muñcitvāhaṃ tattha, vākacīrañca cammakaṃ;

369在泥泞之地跪下，我弯腰俯伏。

Kalale pattharitvāna, avakujjo nipajjahaṃ.

370佛陀命令我起行，与众长老同行；

Akkamitvāna maṃ buddho, saha sissehi gacchatu;

371愿你勿使我陷于泥泞，只有利益我者方可如此。

Mā naṃ kalale akkamittha, hitāya me bhavissati.

372内心对伏地而跪的人而言，正有此等念头。

Pathaviyaṃ nipannassa, evaṃ me āsi cetaso;

373『我今日欲念起，想让烦恼熄灭。』

‘‘Icchamāno ahaṃ ajja, kilese jhāpaye mama.

374『何以令我如实证法；』

‘‘Kiṃ me aññātavesena, dhammaṃ sacchikatenidha;

375『悉得圆满通达，佛当现于此世。』

Sabbaññutaṃ pāpuṇitvā, buddho hessaṃ sadevake.

376『何以一人超越，慧眼明察之士；』

‘‘Kiṃ me ekena tiṇṇena, purisena thāmadassinā;

377『悉得圆满通达，圣者当现此世。』

Sabbaññutaṃ pāpuṇitvā, santāressaṃ sadevakaṃ.

378『凭此权能所为，成就于尊贵人。』

‘‘Iminā me adhikārena, katena purisuttame;

379获得了圆满的智慧之后，我度化了众多的民众。

Sabbaññutaṃ pāpuṇitvā, tāremi janataṃ bahuṃ.

380斩断了轮回的流水，穿透了三界的束缚，

‘‘Saṃsārasotaṃ chinditvā, viddhaṃsetvā tayo bhave;

381恭敬地供养法，安住于同一座圣境。

Dhammanāvaṃ samāruyha, santāressaṃ sadevakaṃ’’.

382光明尊贵、通达天下的知者，接受了供养，

Dīpaṅkaro lokavidū, āhutīnaṃ paṭiggaho;

383站在竹田之上，说出如下的话语：

Ussīsake maṃ ṭhatvāna, idaṃ vacanamabrvi.

384看吧，这位苦行者，蓬乱头发，身披火焰般的苛苦之衣，

‘‘Passatha imaṃ tāpasaṃ, jaṭilaṃ uggatāpanaṃ;

385于无量无边的未来劫中，将有一佛出世于世间。

Aparimeyye ito kappe, buddho loke bhavissati.

386彼时如来自咖毕拉咤村出游娱乐而来；

‘‘Ahu kapilavhayā rammā, nikkhamitvā tathāgato;

387立下刚强坚固的志向，完成了艰难的修行功德。

Padhānaṃ padahitvāna, katvā dukkarakārikaṃ.

388如来端坐在阿跋琶罗树根旁；

‘‘Ajapālarukkhamūle, nisīditvā tathāgato;

389他取来甜美的奶饭，供养在尼宜遮林中。

Tattha pāyāsaṃ paggayha, nerañjaramupehiti.

390世尊在尼宜遮林畔，食用这乳糜甘露。

‘‘Nerañjarāya tīramhi, pāyāsaṃ ada so jino;

391沿着起修最快的道路，达到了觉树根下。

Paṭiyattavaramaggena, bodhimūlamupehiti.

392于是绕树一周之后，那觉座无上殊胜；

‘‘Tato padakkhiṇaṃ katvā, bodhimaṇḍaṃ anuttaro;

393在贤劣纵横之树根上，将觉悟者尊名显现。

Assattharukkhamūlamhi, bujjhissati mahāyaso.

394其生母名为摩耶，

‘‘Imassa janikā mātā, māyā nāma bhavissati;

395其父名为净饭王，此人为乔达摩。

Pitā suddhodano nāma, ayaṃ hessati gotamo.

396他无染着，无贪欲，心柔和而安稳，专注定住。

‘‘Anāsavā vītarāgā, santacittā samāhitā;

397拘利陀与乌跋提颂皆将成为首要弟子；

Kolito upatisso ca, aggā hessanti sāvakā;

398名为安陀者当作侍者，侍奉这尊觉者；

Ānando nāmupaṭṭhāko, upaṭṭhissatimaṃ jinaṃ.

399『祁摩和蓬罗缦那二者，应了知识之首；

‘‘Khemā uppalavaṇṇā ca, aggā hessanti sāvikā;

400无染无贪，心安定而专注；』

Anāsavā vītarāgā, santacittā samāhitā.

401『世尊之觉果，谓之正觉；

‘‘Bodhi tassa bhagavato, assatthoti pavuccati;

402思维灵巧状若灵手者，将成为首要侍者；

Citto ca hatthāḷavako, aggā hessantupaṭṭhakā;

403「上衣」者，乃指盖托尊长母亲的外罩。

Uttarā nandamātā ca, aggā hessantupaṭṭhikā’’.

404聆闻此语者，尊贵无上的圣者，其心欢喜。

Idaṃ sutvāna vacanaṃ, asamassa mahesino;

405诸人容光焕发，犹如佛陀圣种降生。

Āmoditā naramarū, buddhabījaṃ kira ayaṃ.

406有人发出呼喊声，有人欢笑作乐；

Ukkuṭṭhisaddā vattanti, apphoṭenti hasanti ca;

407双手合十恭敬礼拜，有万人众神侍奉。

Katañjalī namassanti, dasasahassī sadevakā.

408我们将使这位世界之主的教法，永远清净无染。

Yadimassa lokanāthassa, virajjhissāma sāsanaṃ;

409未来的境遇中，我们必将如实面对此事。

Anāgatamhi addhāne, hessāma sammukhā imaṃ.

410正如人们渡河时，止步于岸边，远离坠落之处；

Yathā manussā nadiṃ tarantā, paṭititthaṃ virajjhiya;

411在下游稳稳踏足彼岸，然后渡过大河。

Heṭṭhā titthe gahetvāna, uttaranti mahānadiṃ.

412我们诸人若能如是，舍弃此主宰者；

Evameva mayaṃ sabbe, yadi muñcāmimaṃ jinaṃ;

413于未来的境遇之中，必将正面相遇此事。

Anāgatamhi addhāne, hessāma sammukhā imaṃ.

414灯王世间通达者，受持供养的礼仪。

Dīpaṅkaro lokavidū, āhutīnaṃ paṭiggaho;

415说起我的业力，曾举起右脚。

Mama kammaṃ pakittetvā, dakkhiṇaṃ pādamuddhari.

416在那里得胜者众，皆向右绕我恭敬。

Ye tatthāsuṃ jinaputtā, sabbe padakkhiṇamakaṃsu maṃ;

417人、龙、香毗天亦然，顶礼后纷纷离去。

Narā nāgā ca gandhabbā, abhivādetvāna pakkamuṃ.

418他们超越我的亲睹，身为众会领袖。

Dassanaṃ me atikkante, sasaṅghe lokanāyake;

419内心端正欢喜时，那时我即起身离座。

Haṭṭhatuṭṭhena cittena, āsanā vuṭṭhahiṃ tadā.

420我因安乐而快乐，因欢欣而欢喜。

Sukhena sukhito homi, pāmojjena pamodito;

421当时由于欢喜欣悦，我就用肘部撑着床榻。

Pītiyā ca abhissanno, pallaṅkaṃ ābhujiṃ tadā.

422端坐于床榻上，我当时这样思维：

Pallaṅkena nisīditvā, evaṃ cintesahaṃ tadā;

423『我已成为禅那的主人，达到了神通的彼岸。

‘‘Vasībhūto ahaṃ jhāne, abhiññāpāramiṃ gato.

424在这十万世界中，没有敌手能与我相等；

‘‘Dasasahassilokamhi , isayo natthi me samā;

425在神通的法中我无法匹敌，已获得最高的安乐。』

Asamo iddhidhammesu, alabhiṃ īdisaṃ sukhaṃ’’.

426在那床榻肘支之处，居住着十万众生于我之中。

Pallaṅkābhujane mayhaṃ, dasasahassādhivāsino;

427大声响起之时，必定成就佛陀。

Mahānādaṃ pavattesuṃ, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

428昔日菩萨所坐之席垫，

Yā pubbe bodhisattānaṃ, pallaṅkavaramābhuje;

429其相迹将现，如今当现。

Nimittāni padissanti, tāni ajja padissare.

430凉爽退去，炎热平息；

Sītaṃ byapagataṃ hoti, uṇhañca upasammati;

431这些相迹今现，必定成佛无疑。

Tāni ajja padissanti, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

432十万千万世界法界，无有人声喧哗，清净安宁。

Dasasahassī lokadhātū, nissaddā honti nirākulā;

433如今它们将显现，必定成为佛陀。

Tāni ajja padissanti, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

434大风不吹，不相乱山谷之水；

Mahāvātā na vāyanti, na sandanti savantiyo;

435如今它们将显现，必定成为佛陀。

Tāni ajja padissanti, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

436泥生、地生的花朵，皆同时盛开；

Thalajā dakajā pupphā, sabbe pupphanti tāvade;

437被热气所熏染盛开的花朵，必定成为佛陀。

Tepajja pupphitā sabbe, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

438藤蔓或树木，果实沉重皆是如此；

Latā vā yadi vā rukkhā, phalabhārā honti tāvade;

439三宝所获皆丰盛，必定成为觉者。

Tepajja phalitā sabbe, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

440住于空中与住于地上的宝石，此刻正放射光芒；

Ākāsaṭṭhā ca bhūmaṭṭhā, ratanā jotanti tāvade;

441这三处的宝石正放射光芒，你必将成佛。

Tepajja ratanā jotanti, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

442人间与天界的乐器，此刻正奏响；

Mānussakā ca dibbā ca, turiyā vajjanti tāvade;

443这三处的乐器齐声奏响，你必将成佛。

Tepajjubho abhiravanti, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

444天空中五彩缤纷的花朵，现正纷纷飘落。

Vicittapupphā gaganā, abhivassanti tāvade;

445它们今日正飘落，你必将成佛。

Tepi ajja pavassanti, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

446大海翻腾，一万世界震动；

Mahāsamuddo ābhujati, dasasahassī pakampati;

447这三处的乐器齐声奏响，你必将成佛。

Tepajjubho abhiravanti, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

448在一万世界的地狱中，火焰此刻正熄灭；

Nirayepi dasasahasse, aggī nibbanti tāvade;

449这些火焰今日已熄灭，你必将成佛。

Tepajja nibbutā aggī, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

450太阳清净无暇，诸星皆显现，

Vimalo hoti sūriyo, sabbā dissanti tārakā;

451它们今日显现，你必将成佛。

Tepi ajja padissanti, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

452无雨之水，此刻从大地涌出；

Anovaṭṭhena udakaṃ, mahiyā ubbhijji tāvade;

453它今日从大地涌出，你必将成佛。

Tampajjubbhijjate mahiyā, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

454星群辉映天幕光耀，

Tārāgaṇā virocanti, nakkhattā gaganamaṇḍale;

455毗舍佉星与月亮相伴，你必将成佛。

Visākhā candimāyuttā, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

456穴居者与巢居者，从自己的住处出来；

Bilāsayā darīsayā, nikkhamanti sakāsayā;

457它们今日舍弃了住处，你必将成佛。

Tepajja āsayā chuddhā, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

458众生没有不乐，此刻皆满足；

Na hoti arati sattānaṃ, santuṭṭhā honti tāvade;

459他们今日全都满足，你必将成佛。

Tepajja sabbe santuṭṭhā, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

460疾病那时平息，饥渴也消失；

Rogā tadupasammanti, jighacchā ca vinassati;

461这些今日显现，你必将成佛。

Tānipajja padissanti, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

462疾病那时变得轻微，嗔恚与愚痴消失；

Rogo tadā tanu hoti, doso moho vinassati;

463它们今日全都离去，你必将成佛。

Tepajja vigatā sabbe, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

464恐惧那时不存在，今日此现象显现；

Bhayaṃ tadā na bhavati, ajjapetaṃ padissati;

465凭此标记知之，必定成为觉者。

Tena liṅgena jānāma, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

466尘埃向上飞扬，今日此现象显现；

Rajo nuddhaṃsati uddhaṃ, ajjapetaṃ padissati;

467凭此标记知之，必定成为觉者。

Tena liṅgena jānāma, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

468恶臭消散消逝，天香自然流布；

Aniṭṭhagandho pakkamati, dibbagandho pavāyati;

469那香气今日飘散，你必将成佛。

Sopajja vāyati gandho, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

470一切天众皆显现，除了无色界天；

Sabbe devā padissanti, ṭhapayitvā arūpino;

471他们今日全都显现，你必将成佛。

Tepajja sabbe dissanti, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

472凡称为地狱者，此刻全都显现；

Yāvatā nirayā nāma, sabbe dissanti tāvade;

473它们今日全都显现，你必将成佛。

Tepajja sabbe dissanti, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

474墙壁、门扇与岩石，那时不成障碍；

Kuṭṭā kavāṭā selā ca, na hontāvaraṇā tadā;

475它们今日如同虚空，你必将成佛。

Akāsabhūtā tepajja, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

476死与生，在那瞬间不存在；

Cutī ca upapatti ca, khaṇe tasmiṃ na vijjati;

477这些今日显现，你必将成佛。

Tānipajja padissanti, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

478坚定持守精进，不要回转退失；

Daḷhaṃ paggaṇha vīriyaṃ, mā nivatta abhikkama;

479我们由此知晓，必定成为正觉者。

Mayampetaṃ vijānāma, dhuvaṃ buddho bhavissasi.

480听闻佛陀之语，一万世界的众生皆无恐惧；

Buddhassa vacanaṃ sutvā, dasasahassīnacūbhayaṃ;

481满足、欢喜、欣悦，我那时如此思惟。

Tuṭṭhahaṭṭho pamodito, evaṃ cintesahaṃ tadā.

482佛语不动摇，胜者言语不失效。

Advejjhavacanā buddhā, amoghavacanā jinā;

483诸佛无虚妄，我必将成佛。

Vitathaṃ natthi buddhānaṃ, dhuvaṃ buddho bhavāmahaṃ.

484如同土块抛向空中，必定落于地面，

Yathā khittaṃ nabhe leḍḍu, dhuvaṃ patati bhūmiyaṃ;

485佛陀至尊之语，必然坚固无变。

Tatheva buddhaseṭṭhānaṃ, vacanaṃ dhuvasassataṃ.

486犹如众生的死，必然不变之事；

Yathāpi sabbasattānaṃ, maraṇaṃ dhuvasassataṃ;

487如同佛陀最胜者所说的话语，恒久不变。

Tatheva buddhaseṭṭhānaṃ, vacanaṃ dhuvasassataṃ.

488正如夜晚终结时，太阳升起确实无疑；

Yathā rattikkhaye patte, sūriyuggamanaṃ dhuvaṃ;

489如是佛陀最胜者所说的话语，恒久不变。

Tatheva buddhaseṭṭhānaṃ, vacanaṃ dhuvasassataṃ.

490正如出卧处的狮子，吼声是必然的；

Yathā nikkhantasayanassa, sīhassa nadanaṃ dhuvaṃ;

491如是佛陀最胜者所说的话语，恒久不变。

Tatheva buddhaseṭṭhānaṃ, vacanaṃ dhuvasassataṃ.

492正如怀孕众生卸下重担是必然的；

Yathā āpannasattānaṃ, bhāramoropanaṃ dhuvaṃ;

493同样，对于世尊的教法言语，是永恒持久的。

Tatheva buddhaseṭṭhānaṃ, vacanaṃ dhuvasassataṃ.

494且看，在成佛之法中，我四处探寻；

Handa buddhakare dhamme, vicināmi ito cito;

495从上到下，十方四维，一直到法界广大无边；

Uddhaṃ adho dasa disā, yāvatā dhammadhātuyā.

496探寻时，我首先见到了布施波罗蜜；

Vicinanto tadādakkhiṃ, paṭhamaṃ dānapāramiṃ;

497这是过去大仙们所行的大道。

Pubbakehi mahesīhi, anuciṇṇaṃ mahāpathaṃ.

498你应当首先将此持为坚定不移，深入把握。

Imaṃ tvaṃ paṭhamaṃ tāva, daḷhaṃ katvā samādiya;

499前行布施波罗蜜，若欲得成正觉，应当修行。

Dānapāramitaṃ gaccha, yadi bodhiṃ pattumicchasi.

500如同一个装满的罐子，无论属于谁，倒置过来；

Yathāpi kumbho sampuṇṇo, yassa kassaci adhokato;

501水完全倾出，在那里毫不保留。

Vamate vudakaṃ nissesaṃ, na tattha parirakkhati.

502同样，见到乞者，无论低、高、中等，

Tatheva yācake disvā, hīnamukkaṭṭhamajjhime;

503你应毫无保留地布施，如同倒置的罐子。

Dadāhi dānaṃ nissesaṃ, kumbho viya adhokato.

504成佛之法并非仅此而已，

Na hete ettakāyeva, buddhadhammā bhavissare;

505我还要考察那些能启发觉悟的法。

Aññepi vicinissāmi, ye dhammā bodhipācanā.

506探寻时，我见到了第二的戒波罗蜜；

Vicinanto tadādakkhiṃ, dutiyaṃ sīlapāramiṃ;

507这是过去大仙们所亲近修习的。

Pubbakehi mahesīhi, āsevitanisevitaṃ.

508此第二波罗蜜多你务必坚定地身心持守、努力修习；

Imaṃ tvaṃ dutiyaṃ tāva, daḷhaṃ katvā samādiya;

509如果你渴望得到觉悟，就应当修行戒波罗蜜多。

Sīlapāramitaṃ gaccha, yadi bodhiṃ pattumicchasi.

510如同牦牛爱惜其尾毛，若被任何东西钩住，

Yathāpi camarī vālaṃ, kismiñci paṭilaggitaṃ;

511它宁愿在那里死亡，也不损坏尾毛。

Upeti maraṇaṃ tattha, na vikopeti vāladhiṃ.

512同样，你应在四地圆满诸戒；

Tatheva catūsu bhūmīsu, sīlāni paripūraya;

513常守护戒，如牦牛守护尾毛。

Parirakkha sadā sīlaṃ, camarī viya vāladhiṃ.

514成佛之法并非仅此而已，

Na hete ettakāyeva, buddhadhammā bhavissare;

515我当复思其它法，皆为开悟导引之道。

Aññepi vicinissāmi, ye dhammā bodhipācanā.

516探寻时，我见到了第三的出离波罗蜜；

Vicinanto tadādakkhiṃ, tatiyaṃ nekkhammapāramiṃ;

517这是过去大仙们所亲近修习的。

Pubbakehi mahesīhi, āsevitanisevitaṃ.

518你应先将此第三波罗蜜坚定受持，

Imaṃ tvaṃ tatiyaṃ tāva, daḷhaṃ katvā samādiya;

519行出离彼岸道，若欲得至觉悟之境。

Nekkhammapāramitaṃ gaccha, yadi bodhiṃ pattumicchasi.

520如同牢狱中的人，久住受苦，

Yathā andughare puriso, ciravuttho dukhaṭṭito;

521彼处不生贪欲，唯求出脱自由。

Na tattha rāgaṃ janeti, muttimeva gavesati.

522同样，你应视一切生存为牢狱；

Tatheva tvaṃ sabbabhave, passa andugharaṃ viya;

523面朝出离，为从生存中解脱。

Nekkhammābhimukho hoti, bhavato parimuttiyā.

524成佛之法并非仅此而已，

Na hete ettakāyeva, buddhadhammā bhavissare;

525我亦将研习他种，能启迪觉悟之法，

Aññepi vicinissāmi, ye dhammā bodhipācanā.

526探寻时，我见到了第四的智慧波罗蜜；

Vicinanto tadādakkhiṃ, catutthaṃ paññāpāramiṃ;

527这是过去大仙们所亲近修习的。

Pubbakehi mahesīhi, āsevitanisevitaṃ.

528你应先将此第四波罗蜜坚定受持，

Imaṃ tvaṃ catutthaṃ tāva, daḷhaṃ katvā samādiya;

529汝当修习般若波罗蜜，若欲获得觉悟果位。

Paññāpāramitaṃ gaccha, yadi bodhiṃ pattumicchasi.

530譬如比丘乞食，不分别低、高、中等家庭，

Yathāpi bhikkhu bhikkhanto, hīnamukkaṭṭhamajjhime;

531不回避诸家，如此获得生计。

Kulāni na vivajjento, evaṃ labhati yāpanaṃ.

532同样，你应一切时向智者请问；

Tatheva tvaṃ sabbakālaṃ, paripucchaṃ budhaṃ janaṃ;

533修得般若波罗蜜，终将达到正觉道。

Paññāpāramitaṃ gantvā, sambodhiṃ pāpuṇissasi.

534成佛之法并非仅此而已，

Na hete ettakāyeva, buddhadhammā bhavissare;

535我还要考察那些能激发觉悟的法门。

Aññepi vicinissāmi, ye dhammā bodhipācanā.

536考察时，我见到其中的第五法，即精进波罗蜜；

Vicinanto tadādakkhiṃ, pañcamaṃ vīriyapāramiṃ;

537这是由前辈大德们所修习与证得的。

Pubbakehi mahesīhi, āsevitanisevitaṃ.

538你应当暂时坚定地成就这第五法，

Imaṃ tvaṃ pañcamaṃ tāva, daḷhaṃ katvā samādiya;

539前行至精进波罗蜜，若你愿求得觉悟。

Vīriyapāramitaṃ gaccha, yadi bodhiṃ pattumicchasi.

540就如狮王卧于其巢穴，周身安舒而悠游；

Yathāpi sīho migarājā, nisajjaṭṭhānacaṅkame;

541懈怠无力者为苦恼者，始终昏厥懈怠。

Alīnavīriyo hoti, paggahitamano sadā.

542你也应当在一切世间中，坚定持守精进勇猛。

Tatheva tvaṃ sabbabhave, paggaṇha vīriyaṃ daḷhaṃ;

543若能通达精进波罗蜜，必将获得正觉。

Vīriyapāramitaṃ gantvā, sambodhiṃ pāpuṇissasi.

544不但于此现身中，能成佛法殊胜；

Na hete ettakāyeva, buddhadhammā bhavissare;

545且我还将思维寻求，诸种能使觉悟增长之法。

Aññepi vicinissāmi, ye dhammā bodhipācanā.

546反复思维所见法中，第六为忍辱波罗蜜。

Vicinanto tadādakkhiṃ, chaṭṭhamaṃ khantipāramiṃ;

547过去诸大士所遵依的、所习习的。

Pubbakehi mahesīhi, āsevitanisevitaṃ.

548你今第六次应当仍用此法，努力坚固，专心持守；

Imaṃ tvaṃ chaṭṭhamaṃ tāva, daḷhaṃ katvā samādiya;

549在那里，心无瞋恨，将得至觉的果位。

Tattha advejjhamānaso, sambodhiṃ pāpuṇissasi.

550正如大地之名，承载纯净与不净；

Yathāpi pathavī nāma, sucimpi asucimpi ca;

551全然包容一切所投掷，无生瞋恨。

Sabbaṃ sahati nikkhepaṃ, na karoti paṭighaṃ tayā.

552你也当如是，对一切事皆无轻慢与瞋恚。

Tatheva tvampi sabbesaṃ, sammānāvamānakkhamo;

553至忍波罗蜜至，汝必能证正觉。

Khantipāramitaṃ gantvā, sambodhiṃ pāpuṇissasi.

554非仅于此此肉身，乃至佛法亦将现。

Na hete ettakāyeva, buddhadhammā bhavissare;

555吾复当深思考，诸法皆启觉发。

Aññepi vicinissāmi, ye dhammā bodhipācanā.

556思及此理已当见，第七真谛波罗蜜；

Vicinanto tadādakkhiṃ, sattamaṃ saccapāramiṃ;

557先王诸大圣者，常以此法修习随。

Pubbakehi mahesīhi, āsevitanisevitaṃ.

558今汝第七真谛，坚固成就而证知；

Imaṃ tvaṃ sattamaṃ tāva, daḷhaṃ katvā samādiya;

559其中所谓『无瞋恚之言』者，是说你将会证得究竟觉悟。

Tattha advejjhavacano, sambodhiṃ pāpuṇissasi.

560正如有名为奥萨米（Osamī）的天众所示，

Yathāpi osamī nāma, tulābhūtā sadevake;

561无论是雨季还是旱季，始终不发作、不动摇；

Samaye utuvasse vā, na vokkamati, vīthito.

562你自己在真理中亦应如是，勿使自己动摇不安；

Tatheva tvampi saccesu, mā vokkamasi vīthito;

563达到真实的彼岸，即证得究竟觉，也能得成正觉；

Saccapāramitaṃ gantvā, sambodhiṃ pāpuṇissasi.

564佛法不会因这般微细之躯而生起。

Na hete ettakāyeva, buddhadhammā bhavissare;

565我还要考察那些能使觉悟成熟的法门。

Aññepi vicinissāmi, ye dhammā bodhipācanā.

566考察时，首先当尊持修习第八端正的坚固波罗蜜。

Vicinanto tadādakkhiṃ, aṭṭhamaṃ adhiṭṭhānapāramiṃ;

567这端正已为过去多位圣者所亲近修持。

Pubbakehi mahesīhi, āsevitanisevitaṃ.

568你现在应当坚定把持这一第八波罗蜜，坚固不动摇；

Imaṃ tvaṃ aṭṭhamaṃ tāva, daḷhaṃ katvā samādiya;

569如此你将不动摇，能够证得无上正等觉。

Tattha tvaṃ acalo hutvā, sambodhiṃ pāpuṇissasi.

570如同山岳的岩石，稳固不动，牢牢立住；

Yathāpi pabbato selo, acalo suppatiṭṭhito;

571不为尘土摇动，而如车轴般坚定地立于原地。

Na kampati bhusavātehi, sakaṭṭhāneva tiṭṭhati.

572你也当如此常住于根本不动摇的基础上；

Tatheva tvampi adhiṭṭhāne, sabbadā acalo bhava;

573达到定基的彼岸，将获得圆满的无上正等觉。

Adhiṭṭhānapāramitaṃ gantvā, sambodhiṃ pāpuṇissasi.

574佛法不由于此一躯体而成就；

Na hete ettakāyeva, buddhadhammā bhavissare;

575我还将探讨其他能发起觉悟之法。

Aññepi vicinissāmi, ye dhammā bodhipācanā.

576边探求这些法时，观察了第九种布施波罗蜜。

Vicinanto tadādakkhiṃ, navamaṃ mettāpāramiṃ;

577过去众多的大德女居士，曾经依止并侍奉过善法。

Pubbakehi mahesīhi, āsevitanisevitaṃ.

578你现在第九次，专心用坚定的心意去追随和掌握；

Imaṃ tvaṃ navamaṃ tāva, daḷhaṃ katvā samādiya;

579当你希望证得觉悟时，应当不生不等的慈爱。

Mettāya asamo hohi, yadi bodhiṃ pattumicchasi.

580正如水无论对善人或恶人，

Yathāpi udakaṃ nāma, kalyāṇe pāpake jane;

581都平等地流布，借着凉爽之风，消散浮游的尘埃。

Samaṃ pharati sītena, pavāheti rajomalaṃ.

582你也应如是，以平等的慈爱，来生起对有益与不利者的心怀。

Tatheva tvampi hitāhite, samaṃ mettāya bhāvaya;

583通过到达慈心波罗蜜，汝将获得正觉。

Mettāpāramitaṃ gantvā, sambodhiṃ pāpuṇissasi.

584佛法不会仅仅在这个身上显现；

Na hete ettakāyeva, buddhadhammā bhavissare;

585我还将考察那些能够引发觉悟的法；

Aññepi vicinissāmi, ye dhammā bodhipācanā.

586考察时，以此法门为准——即第十的舍波罗蜜；

Vicinanto tadādakkhiṃ, dasamaṃ upekkhāpāramiṃ;

587此法门为先贤尊者们世代修习、亲证之道；

Pubbakehi mahesīhi, āsevitanisevitaṃ.

588今汝当坚定地掌握此第十波罗蜜。

Imaṃ tvaṃ dasamaṃ tāva, daḷhaṃ katvā samādiya;

589身如秤砣般坚硬，必将证得无上正等觉。

Tulābhūto daḷho hutvā, sambodhiṃ pāpuṇissasi.

590譬如大地，外露污垢之物而内在清净；

Yathāpi pathavī nāma, nikkhittaṃ asuciṃ suciṃ;

591二者俱具平等之心，忿怒与怨恨皆不生起。

Upekkhati ubhopete, kopānunayavajjitā.

592尔时汝亦于乐苦之间，恒常如秤砣般平等；

Tatheva tvampi sukhadukkhe, tulābhūto sadā bhava;

593到达平等无差别之彼岸，必将证得无上正等觉。

Upekkhāpāramitaṃ gantvā, sambodhiṃ pāpuṇissasi.

594在此身心世间，诸法皆成就觉悟之因。

Ettakāyeva te loke, ye dhammā bodhipācanā;

595在此教法中，除了此义外别无他法，此处须坚定不移。

Tatuddhaṃ natthi aññatra, daḷhaṃ tattha patiṭṭhaha.

596若正知此法者，于一切法常具普遍的特征，了然无疑；

Ime dhamme sammasato, sabhāvarasalakkhaṇe;

597以法力如大地之力，能震动万千世界；

Dhammatejena vasudhā, dasasahassī pakampatha.

598如同大地因震动而颤动，苦恼沉重，犹如倍受压迫；

Calatā ravati pathavī, ucchuyantaṃva pīḷitaṃ;

599如同车轮旋转般不断翻滚，大地亦如是颤动不已。

Telayante yathā cakkaṃ, evaṃ kampati medinī.

600只要有会众集聚于佛周围时，

Yāvatā parisā āsi, buddhassa parivesane;

601当时众人皆倒地昏迷，昏睡在所余余的地面上。

Pavedhamānā sā tattha, mucchitā sesi bhūmiyā.

602莲花数千，罐子成百亦众多，摆列于彼。

Ghaṭānekasahassāni , kumbhīnañca satā bahū;

603彼此相拥相挤纠缠，互相撞击碰触。

Sañcuṇṇamathitā tattha, aññamaññaṃ paghaṭṭitā.

604起伏不定，惶恐畏惧，内心痛苦不安。

Ubbiggā tasitā bhītā, bhantā byāthitamānasā;

605大众齐聚一处，共同前往迪班卡（印序前所闻天王名）。

Mahājanā samāgamma, dīpaṅkaramupāgamuṃ.

606世间将发生何事呢？是善是恶将何其显现？

Kiṃ bhavissati lokassa, kalyāṇamatha pāpakaṃ;

607诸行扰乱生者，世间悉为惹恼，诸眼明者当以此法怡悦之。

Sabbo upadduto loko, taṃ vinodehi cakkhuma.

608当时大觉者持灯王，曾如是宣示告知，

Tesaṃ tadā saññāpesi, dīpaṅkaro mahāmuni;

609愿成就于世间安稳无扰，于此大地震动际。

Vissatthā hotha mā bhātha, imasmiṃ pathavikampane.

610今今日我当宣说，是佛已于世间现起；

Yamahaṃ ajja byākāsiṃ, buddho loke bhavissati;

611此真实之法，正由昔时圣净觉者所开显、修习。

Eso sammasati dhammaṃ, pubbakaṃ jinasevitaṃ.

612于彼觉者所证此真实法，遍满觉境不遗缺；

Tassa sammasato dhammaṃ, buddhabhūmiṃ asesato;

613因此大地震动，十万天众齐聚一处。

Tenāyaṃ kampitā pathavī, dasasahassī sadevake.

614闻听如来的教诲，心中即得安宁灭尽；

Buddhassa vacanaṃ sutvā, mano nibbāyi tāvade;

615众皆前来恭敬顶礼，再三致敬。

Sabbe maṃ upasaṅkamma, punāpi abhivandisuṃ.

616心中坚固调伏，专注于佛之功德；

Samādayitvā buddhaguṇaṃ, daḷhaṃ katvāna mānasaṃ;

617敬礼瑜伽灯佛，随即起身离座。

Dīpaṅkaraṃ namassitvā, āsanā vuṭṭhahiṃ tadā.

618天人与人间两界，悉皆供献神妙花朵；

Dibbaṃ mānusakaṃ pupphaṃ, devā mānusakā ubho;

619他们以芬芳花朵装点，为那已逝者置设座位。

Samokiranti pupphehi, vuṭṭhahantassa āsanā.

620那些天人和人类皆以此祈求安乐无灾；

Vedayanti ca te sotthiṃ, devā mānusakā ubho;

621愿你获得所愿之法，其威严广大宏深。

Mahantaṃ patthitaṃ tuyhaṃ, taṃ labhassu yathicchitaṃ.

622愿一切苦恼尽除，忧悲疾病悉消灭；

Sabbītiyo vivajjantu, soko rogo vinassatu;

623愿障碍远离你，迅速触及那最高觉境。

Mā te bhavantvantarāyā, phusa khippaṃ bodhimuttamaṃ.

624正如相应季节，花朵在花树上竞相盛开；

Yathāpi samaye patte, pupphanti pupphino dumā;

625伟大勇士啊，你当以佛陀的智慧浸润如花般的德行。

Tatheva tvaṃ mahāvīra, buddhañāṇena pupphasu.

626正如所有的正觉者，充满了十种波罗蜜；

Yathā ye keci sambuddhā, pūrayuṃ dasapāramī;

627伟大勇士啊，你亦应充满这十种波罗蜜。

Tatheva tvaṃ mahāvīra, pūrehi dasapāramī.

628正如所有的正觉者，在觉悟之地安住；

Yathā ye keci sambuddhā, bodhimaṇḍamhi bujjhare;

629伟大勇士啊，你也当在佛陀觉地中觉悟。

Tatheva tvaṃ mahāvīra, bujjhassu jinabodhiyaṃ.

630正如所有的正觉者，转动法轮；

Yathā ye keci sambuddhā, dhammacakkaṃ pavattayuṃ;

631大雄啊，你正是如此转动法轮。

Tatheva tvaṃ mahāvīra, dhammacakkaṃ pavattaya.

632正如满月如洗，光辉灿烂；

Puṇṇamāye yathā cando, parisuddho virocati;

633你也是如此，心意圆满，光耀一万世界。

Tatheva tvaṃ puṇṇamano, viroca dasasahassiyaṃ.

634正如脱离罗睺的太阳，以热力极度闪耀；

Rāhumutto yathā sūriyo, tāpena atirocati;

635你也是如此，解脱世间之后，以光辉闪耀。

Tatheva lokā muñcitvā, viroca siriyā tuvaṃ.

636正如各条江河，纷纷流入广大海洋；

Yathā yā kāci nadiyo, osaranti mahodadhiṃ;

637同样地，诸天世间也流向你的近旁。

Evaṃ sadevakā lokā, osarantu tavantike.

638他受到他们赞叹称扬，受持十法；

Tehi thutappasattho so, dasa dhamme samādiya;

639圆满那些法之后，他当时进入了山林。

Te dhamme paripūrento, pavanaṃ pāvisī tadā.

645苏美达故事已完结。

Sumedhakathā niṭṭhitā.

640那时，他们供养了世间导师与僧众之后；

Tadā te bhojayitvāna, sasaṅghaṃ lokanāyakaṃ;

641前往皈依那位燃灯导师。

Upagacchuṃ saraṇaṃ tassa, dīpaṅkarassa satthuno.

642如来安置某人于皈依；

Saraṇāgamane kañci, nivesesi tathāgato;

643安置另一人于五戒，另一人于十戒。

Kañci pañcasu sīlesu, sīle dasavidhe paraṃ.

644他授予某人沙门性，以及四种殊胜果位；

Kassaci deti sāmaññaṃ, caturo phalamuttame;

645他授予某人无等法，即四无碍解。

Kassaci asame dhamme, deti so paṭisambhidā.

646人中之雄授予某人八种殊胜等至；

Kassaci varasamāpattiyo, aṭṭha deti narāsabho;

647他授予某人三明，授予六神通。

Tisso kassaci vijjāyo, chaḷabhiññā pavecchati.

648凭此修行法，伟大的圣者为世人开示教诲。

Tena yogena janakāyaṃ, ovadati mahāmuni;

649由此展开，便是世尊的教法。

Tena vitthārikaṃ āsi, lokanāthassa sāsanaṃ.

650名为燃灯者，具有大颚、牛肩之相；

Mahāhanusabhakkhandho, dīpaṅkarasanāmako;

651救度许多众生，解脱他们的恶趣。

Bahū jane tārayati, parimoceti duggatiṃ.

652见到应度化的众生，即使在百千由旬之外；

Bodhaneyyaṃ janaṃ disvā, satasahassepi yojane;

653大牟尼于刹那间前往，度化他。

Khaṇena upagantvāna, bodheti taṃ mahāmuni.

654初次教法集会时，佛陀度化了百千俱胝众生。

Paṭhamābhisamaye buddho, koṭisatamabodhayi;

655第二次教法集会时，导师度化了九十俱胝。

Dutiyābhisamaye nātho, navutikoṭimabodhayi.

656当佛陀在天宫中宣说佛法时，

Yadā ca devabhavanamhi, buddho dhammadesayi;

657九万俱胝的第三次教法集会出现了。

Navutikoṭisahassānaṃ, tatiyābhisamayo ahu.

658燃灯导师有三次集会；

Sannipātā tayo āsuṃ, dīpaṅkarassa satthuno;

659第一次集会有一百俱胝千比丘。

Koṭisatasahassānaṃ, paṭhamo āsi samāgamo.

660又，在那罗陀峰，当胜利者独处时；

Puna nāradakūṭamhi, pavivekagate jine;

661漏尽者、离垢者，百俱胝聚集。

Khīṇāsavā vītamalā, samiṃsu satakoṭiyo.

662那时，大雄在善见石峰上；

Yamhi kāle mahāvīro, sudassanasiluccaye;

663大牟尼以九万俱胝比丘举行自恣。

Navutikoṭisahassehi, pavāresi mahāmuni.

664那时，我是苦行极严的结发行者；

Ahaṃ tena samayena, jaṭilo uggatāpano;

665行于虚空，于五神通达彼岸。

Antalikkhamhi caraṇo, pañcābhiññāsu pāragū.

666有一万、二万的法现观；

Dasavīsasahassānaṃ, dhammābhisamayo ahu;

667一、二的现观，数不胜数。

Ekadvinnaṃ abhisamayā, gaṇanāto asaṅkhiyā.

668那时，教法广布、大众化、兴盛、繁荣；

Vitthārikaṃ bāhujaññaṃ, iddhaṃ phītaṃ ahu tadā;

669燃灯世尊的教法极为清净。

Dīpaṅkarassa bhagavato, sāsanaṃ suvisodhitaṃ.

670四十万具大神通、六神通的比丘，

Cattāri satasahassāni, chaḷabhiññā mahiddhikā;

671恒时围绕世间解燃灯佛。

Dīpaṅkaraṃ lokaviduṃ, parivārenti sabbadā.

672那时，凡是舍弃人身存在者，

Ye keci tena samayena, jahanti mānusaṃ bhavaṃ;

673未达意欲的有学，成为被呵责者。

Appattamānasā sekhā, garahitā bhavanti te.

674由如是阿拉汉们，教语得以盛放；

Supupphitaṃ pāvacanaṃ, arahantehi tādihi;

675由漏尽者、无垢者，在诸天世间中庄严。

Khīṇāsavehi vimalehi, upasobhati sadevake.

676城名可爱城，刹帝利名善天；

Nagaraṃ rammavatī nāma, sudevo nāma khattiyo;

677燃灯导师的母亲名为善慧。

Sumedhā nāma janikā, dīpaṅkarassa satthuno.

678善吉祥与帝须，成为上首弟子；

Sumaṅgalo ca tisso ca, ahesuṃ aggasāvakā;

679燃灯导师的侍者名为善来。

Sāgato nāmupaṭṭhāko, dīpaṅkarassa satthuno.

680难达与善难达，成为上首女弟子；

Nandā ceva sunandā ca, ahesuṃ aggasāvikā;

681那位世尊的菩提树，称为毕波罗。

Bodhi tassa bhagavato, pipphalīti pavuccati.

682燃灯大牟尼身高八十肘；

Asītihatthamubbedho, dīpaṅkaro mahāmuni;

683犹如灯树般闪耀，如盛开的娑罗王树；

Sobhati dīparukkhova, sālarājāva pupphito;

684光明四散照耀，广布十二由旬之遥。

Pabhā vidhāvati tassa, samantā dvādasayojane.

685那位大仙的寿命为百千年；

Satasahassavassāni, āyu tassa mahesino;

686他在此期间常住，渡度了广大众生。

Tāvatā tiṭṭhamāno so, tāresi janataṃ bahuṃ.

687照亮正法，度化大众之后；

Jotayitvāna saddhammaṃ, santāretvā mahājanaṃ;

688他连同弟子，如燃烧的火堆般熄灭、般涅槃。

Jalitvā aggikkhandhova, nibbuto so sasāvako.

689那神通、那名声，以及足下的宝轮；

Sā ca iddhi so ca yaso, tāni ca pādesu cakkaratanāni;

690这一切都消失了，诸行岂不是空无吗？

Sabbaṃ tamantarahitaṃ, nanu rittā sabbasaṅkhārāti.

691燃灯世尊之后，过了一阿僧祇劫，名为憍陈如的导师出现。他也有三次弟子集会。第一次集会百俱胝千，第二次千俱胝，第三次九十俱胝。

Dīpaṅkarassa bhagavato aparabhāge ekaṃ asaṅkhyeyyaṃ atikkamitvā koṇḍañño nāma satthā udapādi. Tassāpi tayo sāvakasannipātā ahesuṃ. Paṭhamasannipāte koṭisatasahassaṃ. Dutiye koṭisahassaṃ, tatiye navutikoṭiyo.

692那时，菩萨成为名为胜伏的转轮王，对以佛为首的百俱胝千比丘僧团作大布施。导师授记菩萨说“你将成佛”，并说法。他听闻导师说法后，舍弃王位出家。他学习三藏，证得八等至与五神通，不退禅那，生于梵天界。憍陈如佛的城名可爱城，父为善喜刹帝利，母为善生，上首弟子为跋陀与须跋陀，侍者名阿那律，上首女弟子为帝须与优波帝须，菩提树为美娑罗树，身量八十肘，寿量百千年。

Tadā bodhisatto vijitāvī nāma cakkavattī hutvā koṭisatasahassasaṅkhassa buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa mahādānaṃ adāsi. Satthā bodhisattaṃ ‘‘buddho bhavissatī’’ti byākaritvā dhammaṃ desesi. So satthu dhammakathaṃ sutvā rajjaṃ niyyātetvā pabbaji. So tīṇi piṭakāni uggahetvā aṭṭha samāpattiyo, pañca ca abhiññāyo uppādetvā aparihīnajjhāno brahmaloke nibbatti. Koṇḍaññabuddhassa pana rammavatī nāma nagaraṃ, sunando nāma khattiyo pitā, sujātā nāma mātā, bhaddo ca subhaddo ca dve aggasāvakā, anuruddho nāma upaṭṭhāko, tissā ca upatissā ca dve aggasāvikā, sālakalyāṇī bodhi, aṭṭhāsītihatthubbedhaṃ sarīraṃ, vassasatasahassaṃ āyuppamāṇaṃ ahosi.

693其后，过了一阿僧祇劫，在同一劫中，四位佛陀出世：吉祥、善意、离婆多、净。吉祥世尊有三次弟子集会：第一次集会有百俱胝千比丘，第二次千俱胝，第三次九十俱胝。他异母弟名为阿难童子，带领九十俱胝众前来导师处听法。导师为他开示次第说法。他连同大众证得无碍解阿拉汉果。导师观察这些善男子过去所行，见到他们拥有神通衣钵的资粮，伸出右手说：“来，比丘们！”刹那间，所有人都成为具神通衣钵、威仪具足如六十腊长老，礼敬导师后围绕他。这是他的第三次弟子集会。

Tassa aparabhāge ekaṃ asaṅkhyeyyaṃ atikkamitvā ekasmiṃyeva kappe cattāro buddhā nibbattiṃsu maṅgalo sumano revato sobhitoti. Maṅgalassa pana bhagavato tīsu sāvakasannipātesu paṭhamasannipāte koṭisatasahassabhikkhū ahesuṃ. Dutiye koṭisahassaṃ. Tatiye navutikoṭiyo. Vemātikabhātā panassa ānandakumāro nāma navutikoṭisaṅkhyāya parisāya saddhiṃ dhammasavanatthāya satthu santikaṃ agamāsi, satthā tassa anupubbikathaṃ kathesi. So saddhiṃ parisāya saha paṭisambhidāhi arahattaṃ pāpuṇi. Satthā tesaṃ kulaputtānaṃ pubbacariyakaṃ olokento iddhimayapattacīvarassa upanissayaṃ disvā dakkhiṇahatthaṃ pasāretvā ‘‘etha bhikkhavo’’ti āha. Sabbe taṅkhaṇaññeva iddhimayapattacīvaradharā saṭṭhivassikattherā viya ākappasampannā hutvā satthāraṃ vanditvā parivārayiṃsu ayamassa tatiyo sāvakasannipāto ahosi.

694然而，不像其他佛陀的身光普遍只有八十肘量，这位世尊并非如此。他的身光恒常遍满一万世界而住立。树木、大地、山岳、海洋等，乃至锅釜等物，都如同被金色绸缎包裹一般。他的寿量是九万岁。在这段时间里，日月等无法以自己的光辉照耀，昼夜之分无法辨别。众生恒常只凭佛光而行，犹如白昼凭借阳光。世间是依靠傍晚盛开的花朵和清晨鸣叫的鸟类来认知昼夜之分的。难道其他佛陀没有这种威力吗？并非没有，他们若愿意，也能以光明遍照一万世界或更多。但吉祥世尊由于过去的誓愿之力，其身光如同其他佛陀的眉间白毫光一样，恒常遍满一万世界而住立。

Yathā pana aññesaṃ buddhānaṃ samantā asītihatthappamāṇāyeva sarīrappabhā hoti, na, evaṃ tassa. Tassa pana bhagavato sarīrappabhā niccakālaṃ dasasahassilokadhātuṃ pharitvā aṭṭhāsi. Rukkhapathavīpabbatasamuddādayo antamaso ukkhaliyādīni upādāya suvaṇṇapaṭa pariyonaddhā viya ahesuṃ. Āyuppamāṇaṃ panassa navutivassasahassāni ahosi. Ettakaṃ kālaṃ candimasūriyādayo attano pabhāya virocituṃ nāsakkhiṃsu, rattindivaparicchedo na paññāyittha. Divā sūriyālokena viya sattā niccaṃ buddhālokeneva vicariṃsu. Sāyaṃ pupphitānaṃ kusumānaṃ, pāto ravanakasakuṇānañca vasena loko rattindivaparicchedaṃ sallakkhesi . Kiṃ pana aññesaṃ buddhānaṃ ayamānubhāvo natthīti? No natthi, tepi hi ākaṅkhamānā dasasahassiṃ vā lokadhātuṃ, tato vā bhiyyo ābhāya phareyyuṃ. Maṅgalassa pana bhagavato pubbapatthanāvasena aññesaṃ byāmappabhā viya sarīrappabhā niccameva dasasahassilokadhātuṃ pharitvā aṭṭhāsi.

695据说，他在菩萨行时期，曾处于类似毗山陀罗的身份，带着妻儿住在类似弯曲山的山岭中。那时，一个名为粗齿的夜叉听闻了大士的布施心性，便化作婆罗门的样子前来，向大士乞求两个孩子。大士说：‘我把孩子布施给婆罗门。’满怀欢喜，将大地震动至水际，把两个孩子都布施了。夜叉靠着经行道尽头的扶手板站着，就在大士的注视下，像嚼莲藕束一样把两个孩子吃掉了。大士看到夜叉张开嘴时，喷出的血流如同火焰一般，但即使看到这一幕，他心中也未生起丝毫忧伤，反而心想：‘我的布施真是善施啊。’身上生起了极大的喜悦与满足。他发愿道：‘以此果报，愿未来世以同样的方式，从我身上放出光芒。’依此誓愿，当他成佛时，身上放出光芒，遍照了如此广大的范围。

So kira bodhisattacariyakāle vessantarasadise attabhāve ṭhito saputtadāro vaṅkapabbatasadise pabbate vasi. Atheko kharadāṭhiko nāma yakkho mahāpurisassa dānajjhāsayataṃ sutvā brāhmaṇavaṇṇena upasaṅkamitvā mahāsattaṃ dve dārake yāci. Mahāsatto ‘‘dadāmi brāhmaṇassa puttake’’ti haṭṭhapahaṭṭho udakapariyantaṃ pathaviṃ kampento dvepi dārake adāsi. Yakkho caṅkamanakoṭiyaṃ ālambanaphalakaṃ nissāya ṭhatvā passantasseva mahāsattassa muḷālakalāpaṃ viya dve dārake khādi. Mahāpurisassa yakkhaṃ oloketvā vivaṭamatte aggijālaṃ viya lohitadhāraṃ uggiramānaṃ tassa mukhaṃ disvāpi kesaggamattampi domanassaṃ nuppajji, ‘‘sudinnaṃ vata me dāna’’nti cintayato panassa sarīre mahantaṃ pītisomanassaṃ udapādi. So ‘‘imassa me nissandena anāgate imināva nīhārena sarīrato rasmiyo nikkhamantū’’ti patthanaṃ akāsi. Tassa taṃ patthanaṃ nissāya buddhabhūtassa sarīrato rasmiyo nikkhamitvā ettakaṃ ṭhānaṃ phariṃsu.

696此外，他还有另一段过去的事迹。据说，他在菩萨时期，见到一位佛陀的塔庙后，心想：‘我应当为这位佛陀舍弃生命。’于是，他按照火炬缠绕的方式，用布将全身缠裹，命人将价值百千金的宝石装满金钵，再装满酥油，在那里点燃千条灯芯，将钵顶在头上，点燃全身，右绕塔庙，度过了整夜。尽管他如此精进直至破晓，但连毛孔大小的热量都没有感受到，如同进入了莲花苞中一般。法确实会保护那些保护法的人。因此，世尊说：

Aparampissa pubbacaritaṃ atthi. So kira bodhisattakāle ekassa buddhassa cetiyaṃ disvā ‘‘imassa buddhassa mayā jīvitaṃ pariccajituṃ vaṭṭatī’’ti daṇḍakadīpikāveṭhananiyāmena sakalasarīraṃ veṭhāpetvā ratanamattamakulaṃ satasahassagghanikaṃ suvaṇṇapātiṃ sappissa pūrāpetvā tattha sahassavaṭṭiyo jālāpetvā taṃ sīsenādāya sakalasarīraṃ jālāpetvā cetiyaṃ padakkhiṇaṃ karonto sakalarattiṃ vītināmesi. Evaṃ yāva aruṇuggamanā vāyamantassāpissa lomakūpamattampi usumaṃ na gaṇhi, padumagabbhaṃ paviṭṭhakālo viya ahosi. Dhammo hi nāmesa attānaṃ rakkhantaṃ rakkhati. Tenāha bhagavā –

697『法』者，护持修行法者也，

‘‘Dhammo have rakkhati dhammacāriṃ,

698『法』清净者，带来安乐也；

Dhammo suciṇṇo sukhamāvahāti;

699这是善行于法中的功德利益，

Esānisaṃso dhamme suciṇṇe,

700持戒修行者不堕恶道。

Na duggatiṃ gacchati dhammacārī’’ti. (theragā. 303; jā. 1.10.102; 1.15.385);

701以此业的果报，那位世尊的身光遍满一万世界而住立。

Imassāpi kammassa nissandena tassa bhagavato sarīrobhāso dasasahassilokadhātuṃ pharitvā aṭṭhāsi.

702那时，我们的菩萨是一位名为苏卢慈的婆罗门，他心想：‘我要邀请导师。’便上前听闻了甜美的法谈后，说道：‘尊者，请明天接受我的饮食供养。’‘婆罗门，你需要多少比丘？尊者，您的随同比丘有多少呢？’那时导师刚好是第一次集会，因此答道：‘一百亿。’他说：‘尊者，请连同所有比丘一起接受我的供养。’导师默许了。婆罗门邀请完毕后，在回家的路上思惟：‘我无法为这么多比丘提供粥、饭、衣物等，但座位之处又该如何安排呢？’他的这个念头，使得远在八万四千由旬之上的天王那橘红色毛毯石座生起了热感。帝释天心想：‘是谁想把我从这个位置赶走？’他用天眼观察，看到了大士，心想：‘这位苏卢慈婆罗门邀请了以佛为首的比丘僧团，正在为座位之处思虑，我也应当去那里，分享一份福德。’于是，他化作木匠的模样，手持斧凿，出现在大士面前，说道：‘有谁需要做工换取报酬吗？’大士见到他，问：‘你能做什么工作？’他说：‘没有我不懂的手艺，无论是房屋还是殿堂，谁要建造什么，我都能做。’‘那么，我有工作给你。’‘什么事，先生？’‘我邀请了百亿比丘明天应供，你能为他们建造一座坐殿吗？’‘我可以做，但你能付我工钱吗？’‘我能付，朋友。’‘好，我会做的。’说完，他便去察看了一处地方。

Tadā amhākaṃ bodhisatto suruci nāma brāhmaṇo hutvā ‘‘satthāraṃ nimantessāmī’’ti upasaṅkamitvā madhuradhammakathaṃ sutvā ‘‘sve mayhaṃ bhikkhaṃ gaṇhatha bhante’’ti āha. Brāhmaṇa kittakehi te bhikkhūhi atthoti, kittakā pana vo bhante parivārā bhikkhūti. Tadā satthu paṭhamasannipātoyeva hoti. Tasmā ‘‘koṭisatasahassa’’nti āha. ‘‘Bhante, sabbehipi saddhiṃ mayhaṃ bhikkhaṃ gaṇhathā’’ti āha. Satthā adhivāsesi. Brāhmaṇo svātanāya nimantetvā gehaṃ gacchanto cintesi ‘‘ahaṃ ettakānaṃ bhikkhūnaṃ yāgubhattavatthādīni dātuṃ no na sakkomi, nisīdanaṭṭhānaṃ pana kathaṃ bhavissatī’’ti. Tassa sā cintā caturāsītiyojanasahassamatthake ṭhitassa devarañño paṇḍukambalasilāsanassa uṇhabhāvaṃ janesi. Sakko ‘‘ko nu kho maṃ imasmā ṭhānā cāvetukāmo’’ti dibbacakkhunā olokento mahāpurisaṃ disvā ‘‘ayaṃ suruci brāhmaṇo buddhappamukhaṃ bhikkhusaṅghaṃ nimantetvā nisīdanaṭṭhānatthāya cintesi, mayāpi tattha gantvā puññakoṭṭhāsaṃ gahetuṃ vaṭṭatī’’ti vaḍḍhakivaṇṇaṃ nimminitvā vāsipharasuhattho mahāpurisassa purato pāturahosi. ‘‘Atthi nu kho kassaci bhatiyā kattabbakicca’’nti āha. Mahāpuriso taṃ disvā ‘‘kiṃ kammaṃ karissasī’’ti āha. Mama ajānanasippaṃ nāma natthi, gehaṃ vā maṇḍapaṃ vā yo yaṃ kāreti, tassa taṃ kātuṃ jānāmīti. Tena hi mayhaṃ kammaṃ atthīti. Kiṃ, ayyāti? Svātanāya me koṭisatasahassabhikkhū nimantitā, tesaṃ nisīdanamaṇḍapaṃ karissasīti. Ahaṃ nāma kareyyaṃ, sace me bhatiṃ dātuṃ sakkhissathāti. Sakkhissāmi, tātāti. ‘‘Sādhu karissāmī’’ti gantvā ekaṃ padesaṃ olokesi.

703有一处约十二、十三由旬的区域，地面如同遍作圆坛一般平坦。他想：“愿在此处立起一座七宝所成的堂阁。”这样思惟后，他便注视。就在注视的当下，堂阁破地而出。堂阁的金柱上有银制的柱头，银柱上有金制的柱头，宝珠柱上有珊瑚制的柱头，珊瑚柱上有宝珠制的柱头，七宝所成的柱子上，柱头也同样是七宝所成。接着，他又注视：“愿堂阁的间隔处悬挂着铃网。”就在注视的同时，铃网便悬挂起来，当微风吹动时，发出犹如五支乐器的美妙音声，仿佛是天乐演奏之时。他又想：“愿间隔处悬挂着香鬘和花鬘。”就在那时，鬘串便悬挂起来。他又想：“愿百千俱胝比丘的座位和座架破地而出。”就在那时，它们便升起来了。他又想：“愿每个角落都各有一口水缸升起。”就在那时，水缸便升起来了。布置好这些之后，他来到婆罗门面前，说道：“尊者，请来，看过您的堂阁后，请给我工钱。”大士前去观看堂阁。就在观看时，他整个身体被五色喜悦持续不断地触动了。他观看堂阁后，心中思惟：“这座堂阁不是凡人所造，一定是由于我的志向和我的德行，帝释天的天宫变得炽热，因此帝释天王建造了这座堂阁。”他又想：“然而，在如此堂阁中只布施一日，对我来说是不合适的，我将布施七日。”

Dvādasaterasayojanappamāṇo padeso kasiṇamaṇḍalaṃ viya samatalo ahosi. So ‘‘ettake ṭhāne sattaratanamayo maṇḍapo uṭṭhahatū’’ti cintetvā olokesi. Tāvadeva pathaviṃ bhinditvā maṇḍapo uṭṭhahi. Tassa suvaṇṇamayesu thambhesu rajatamayā ghaṭakā ahesuṃ, rajatamayesu thambhesu suvaṇṇamayā, maṇitthambhesu pavāḷamayā, pavāḷatthambhesu maṇimayā, sattaratanamayesu thambhesu sattaratanamayāva ghaṭakā ahesuṃ. Tato ‘‘maṇḍapassa antarantena kiṅkiṇikajālaṃ olambatū’’ti olokesi. Saha olokaneneva kiṅkiṇikajālaṃ olambi, yassa mandavāteritassa pañcaṅgikasseva tūriyassa madhurasaddo niggacchati. Dibbasaṅgītivattanakālo viya ahosi. ‘‘Antarantarā gandhadāmamālādāmāni olambantū’’ti cintesi. Tāvadeva dāmāni olambiṃsu. ‘‘Koṭisatasahassasaṅkhyānaṃ bhikkhūnaṃ āsanāni ca ādhārakāni ca pathaviṃ bhinditvā uṭṭhahantū’’ti cintesi. Tāvadeva uṭṭhahiṃsu. ‘‘Koṇe koṇe ekekā udakacāṭiyo uṭṭhahantū’’ti cintesi, tāvadeva udakacāṭiyo uṭṭhahiṃsu ettakaṃ māpetvā brāhmaṇassa santikaṃ gantvā ‘‘ehi ayya tava maṇḍapaṃ oloketvā mayhaṃ bhatiṃ dehī’’ti āha. Mahāpuriso gantvā maṇḍapaṃ olokesi . Olokentassevassa sakalasarīraṃ pañcavaṇṇāya pītiyā nirantaraṃ phuṭaṃ ahosi. Athassa maṇḍapaṃ oloketvā etadahosi ‘‘nāyaṃ maṇḍapo manussabhūtena kato, mayhaṃ pana ajjhāsayaṃ mayhaṃ guṇaṃ āgamma addhā sakkassa bhavanaṃ uṇhaṃ ahosi. Tato sakkena devaraññā ayaṃ maṇḍapo kārito bhavissatī’’ti. ‘‘Na kho pana me yuttaṃ evarūpe maṇḍape ekadivasaṃyeva dānaṃ dātuṃ, sattāhaṃ dassāmī’’ti cintesi.

704因为外在的布施即使有那么多，也不能令菩萨生起满足。然而，当菩萨割下装饰过的头颅，挖出涂过眼膏的眼睛，或者剖出心脏之肉来布施时，依于菩萨的舍离，才会有满足生起。就像我们的菩萨在尸毗王本生中，每天布施五十万迦诃波那，在四座城门和城中央行布施，那布施却不能令他生起喜悦。但是，当帝释天王化作婆罗门前来乞求眼睛时，他把眼睛挖出来布施，那时才生起欢喜，心念没有丝毫改变，连发尖那么微细的异样都没有。像这样，依于布施，菩萨是没有餍足的。因此，那位大士也想：“我应当在七日间，为百千俱胝比丘行布施。”于是，他在那座堂阁中，请以佛陀为首的比丘僧团就座，七日间布施了名为‘牛饮’的食物。所谓‘牛饮’，是指将大罐装满牛乳，放在灶上，熬煮成浓稠的熟乳后，加入少量米，再用熟蜜、糖粉和酥油调制而成的食物。然而，仅凭凡人无法完成奉食，天人们也交替前来帮忙奉食。那十二、十三由旬的区域，甚至不足以容纳比丘们。那些比丘是凭借自己的神力就座的。在最后一天，他让所有比丘洗净钵，为作药用的酥、生酥、油、蜜、糖浆装满钵，连同三衣一起布施。僧团中最新比丘所得到的三衣布料，价值十万。导师在随喜赞叹时，观察道：“此人布施了如此大布施，他将来会成为谁呢？”他看见：“在未来，再过十万劫又两个阿僧祇劫之后，他将成为名为乔达摩的佛陀。”于是，他把大士叫来，授记说：“你经过这么久的时间后，将成为名为乔达摩的佛陀。”

Bāhirakadānañhi tattakampi samānaṃ bodhisattānaṃ tuṭṭhiṃ kātuṃ na sakkoti. Alaṅkatasīsaṃ pana chinditvā añjitaakkhīni uppāṭetvā, hadayamaṃsaṃ vā uppāṭetvā dinnakāle bodhisattānaṃ cāgaṃ nissāya tuṭṭhi nāma hoti. Amhākampi hi bodhisattassa sivijātake devasikaṃ pañcasatasahassakahāpaṇāni vissajjetvā catūsu nagaradvāresu, majjhe nagare ca dānaṃ dadantassa taṃ dānaṃ tuṭṭhiṃ uppādetuṃ nāsakkhi. Yadā panassa brāhmaṇavaṇṇena āgantvā sakko devarājā akkhīni yāci, tadā tāni uppāṭetvā dadamānasseva hāso uppajji, kesaggamattampi cittassa aññathattaṃ nāhosi. Evaṃ dānaṃ nissāya bodhisattānaṃ titti nāma natthi. Tasmā sopi mahāpuriso ‘‘sattāhaṃ mayā koṭisatasahassasaṅkhyānaṃ bhikkhūnaṃ dānaṃ dātuṃ vaṭṭatī’’ti cintetvā tasmiṃ maṇḍape buddhappamukhaṃ bhikkhusaṅghaṃ nisīdāpetvā sattāhaṃ gavapānaṃ nāma adāsi. Gavapānanti mahante mahante kolambe khīrassa pūretvā uddhanesu āropetvā ghanapākapakke khīre thoke taṇḍule pakkhipitvā pakkamadhusakkaracuṇṇasappīhi abhisaṅkhataṃ bhojanaṃ vuccati. Manussāyeva pana parivisituṃ nāsakkhiṃsu, devāpi ekantarikā hutvā parivisiṃsu. Dvādasaterasayojanappamāṇaṃ ṭhānampi bhikkhū gaṇhituṃ nappahotiyeva. Te pana bhikkhū attano ānubhāvena nisīdiṃsu. Pariyosānadivase sabbabhikkhūnaṃ pattāni dhovāpetvā bhesajjatthāya sappinavanītatelamadhuphāṇitānaṃ pūretvā ticīvarehi saddhiṃ adāsi. Saṅghanavakabhikkhunā laddhaticīvarasāṭakā satasahassagghanikā ahesuṃ. Satthā anumodanaṃ karonto ‘‘ayaṃ puriso evarūpaṃ mahādānaṃ adāsi, ko nu kho bhavissatī’’ti upadhārento ‘‘anāgate kappasatasahassādhikānaṃ dvinnaṃ asaṅkhyeyyānaṃ matthake gotamo nāma buddho bhavissatī’’ti disvā mahāpurisaṃ āmantetvā ‘‘tvaṃ ettakaṃ nāma kālaṃ atikkamitvā gotamo nāma buddho bhavissasī’’ti byākāsi.

705大士听到授记后，心想：“听说我将成为佛陀，我何必再居家？我应当出家。”于是，他舍弃了那样的荣华，如同舍弃唾沫一般，在导师跟前出家了。出家后，他学习了佛陀的教法，证得了神通和等至，在寿命终尽时，往生于梵天界。

Mahāpuriso byākaraṇaṃ sutvā ‘‘ahaṃ kira buddho bhavissāmi, ko me gharāvāsena attho , pabbajissāmī’’ti cintetvā tathārūpaṃ sampattiṃ kheḷapiṇḍaṃ viya pahāya satthu santike pabbaji. Pabbajitvā ca buddhavacanaṃ uggaṇhitvā abhiññā, samāpattiyo ca nibbattetvā āyupariyosane brahmaloke nibbatti.

706吉祥世尊的城市名为上城。父亲是名为上胜的刹帝利，母亲也名为上胜。善天和法军是两位上首弟子，名为巴利陀的是侍者，尸婆利和无忧是两位上首女弟子。菩提树是龙树。他的身高达八十八肘。他住世九万年。当他般涅槃后，就在那一刹那，一万个轮围世界陷入一片黑暗。所有轮围世界中的人们都发出了巨大的悲泣与哀号。

Maṅgalassa pana bhagavato uttaraṃ nāma nagaraṃ ahosi. Pitāpi uttaro nāma khattiyo, mātāpi uttarā nāma, sudevo ca dhammaseno ca dve aggasāvakā, pālito nāma upaṭṭhāko, sīvalī ca asokā ca dve aggasāvikā, nāgarukkho bodhi, aṭṭhāsītihatthubbedhaṃ sarīraṃ ahosi. Navutivassasahassāni ṭhatvā parinibbute pana tasmiṃ ekappahāreneva dasacakkavāḷasahassāni ekandhakārāni ahesuṃ. Sabbacakkavāḷesu manussānaṃ mahantaṃ ārodanaparidevanaṃ ahosi.

707在那位世尊令一万世界界陷入黑暗而般涅槃之后，有一位名为善意（苏摩诺）的导师出世。他也有三次弟子集会。第一次集会有百千俱胝比丘，第二次在金山有九万俱胝，第三次有八万俱胝。那时，大士是一位名为无上的龙王，有大神通、大威力。他听说“佛陀出世了”，便带领亲族眷属从龙宫出来，向那位由百千俱胝比丘围绕的世尊，以天乐作供养，行大布施，并各各布施了一对布料，然后归依了三宝。那位导师也为他授记说：“你未来将成为佛陀。”

Evaṃ dasasahassilokadhātuṃ andhakāraṃ katvā parinibbutassa tassa bhagavato aparabhāge sumano nāma satthā udapādi. Tassāpi tayo sāvakasannipātā. Paṭhamasannipāte koṭisatasahassabhikkhū ahesuṃ. Dutiye kañcanapabbatamhi navutikoṭisahassāni, tatiye asītikoṭisahassāni. Tadā mahāsatto atulo nāma nāgarājā ahosi mahiddhiko mahānubhāvo, so ‘‘buddho uppanno’’ti sutvā ñātisaṅghaparivuto nāgabhavanā nikkhamitvā koṭisatasahassabhikkhuparivārassa tassa bhagavato dibbatūriyehi upahāraṃ kārāpetvā mahādānaṃ pavattetvā paccekaṃ dussayugāni datvā saraṇesu patiṭṭhāsi. Sopi naṃ satthā ‘‘anāgate buddho bhavissasī’’ti byākāsi.

708那位世尊的城市名为弥迦拉，父亲是名为须达多的国王，母亲是名为尸利摩。舍罗诺与巴维达多是两位上首弟子，侍者名为优陀那，两位上首女弟子是索娜与优波索娜。菩提树是龙树，佛身高达九十肘，寿命正好九万年。

Tassa bhagavato nagaraṃ mekhalaṃ nāma ahosi, sudatto nāma rājā pitā, sirimā nāma mātā, saraṇo ca bhāvitatto ca dve aggasāvakā, udeno nāma upaṭṭhāko, soṇā ca upasoṇā ca dve aggasāvikā, nāgarukkhova bodhi, navutihatthubbedhaṃ sarīraṃ, navutiyeva vassasahassāni āyuppamāṇaṃ ahosīti.

709在他之后，有一位名为离婆多的导师出世。他也有三次弟子集会，第一次集会数目不可计，第二次有百千俱胝比丘，第三次也是如此。那时，菩萨是一位名为阿提天婆的婆罗门，听闻导师说法后，安住于皈依，合掌于头顶，赞叹那位导师断除烦恼的功德，并用上衣作供养。那位导师也授记他说：“你将成为佛陀。”

Tassa aparabhāge revato nāma satthā udapādi. Tassāpi tayo sāvakasannipātā ahesuṃ, paṭhamasannipāte gaṇanā nāma natthi, dutiye koṭisatasahassabhikkhū ahesuṃ, tathā tatiye. Tadā bodhisatto atidevo nāma brāhmaṇo hutvā satthu dhammadesanaṃ sutvā saraṇesu patiṭṭhāya sirasmiṃ añjaliṃ ṭhapetvā tassa satthuno kilesappahāne vaṇṇaṃ vatvā uttarāsaṅgena pūjamakāsi. Sopi naṃ ‘‘buddho bhavissasī’’ti byākāsi.

710那位世尊的城市名为须檀那瓦提，父亲是名为毗富罗的刹帝利，母亲也名为毗富罗。两位上首弟子是瓦卢那与梵天，侍者名为桑巴瓦，两位上首女弟子是跋陀与须跋陀。菩提树是龙树，佛身高达八十肘，寿命六万年。

Tassa pana bhagavato nagaraṃ sudhaññavatī nāma ahosi, pitā vipulo nāma khattiyo, mātāpi vipulā nāma, varuṇo ca brahmadevo ca dve aggasāvakā, sambhavo nāma upaṭṭhāko, bhaddā ca subhaddā ca dve aggasāvikā, nāgarukkhova bodhi, sarīraṃ asītihatthubbedhaṃ ahosi, āyu saṭṭhivassasahassānīti.

711在他之后，有一位名为须毗多的导师出世。他也有三次弟子集会，第一次集会有百俱胝比丘，第二次有九十俱胝，第三次有八十俱胝。那时，菩萨是一位名为阿耆多的婆罗门，听闻导师说法后，安住于皈依，向以佛陀为首的比丘僧团施予大布施。那位导师也授记他说：“你将成为佛陀。”

Tassa aparabhāge sobhito nāma satthā udapādi. Tassāpi tayo sāvakasannipātā, paṭhamasannipāte koṭisatabhikkhū ahesuṃ, dutiye navutikoṭiyo, tatiye asītikoṭiyo. Tadā bodhisatto ajito nāma brāhmaṇo hutvā satthu dhammadesanaṃ sutvā saraṇesu patiṭṭhāya buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa mahādānaṃ adāsi. Sopi naṃ ‘‘buddho bhavissasī’’ti byākāsi.

712那位世尊的城市名为须昙摩，父亲是名为须昙摩的国王，母亲也名为须昙摩。两位上首弟子是阿娑摩与须尼陀，侍者名为阿那摩，两位上首女弟子是那拘罗与须阇多。菩提树是龙树，佛身高达五十八肘，寿命九万年。

Tassa pana bhagavato nagaraṃ sudhammaṃ nāma ahosi, pitā sudhammo nāma rājā, mātāpi sudhammā nāma, asamo ca sunetto ca dve aggasāvakā, anomo nāma upaṭṭhāko, nakulā ca sujātā ca dve aggasāvikā, nāgarukkhova bodhi, aṭṭhapaṇṇāsahatthubbedhaṃ sarīraṃ ahosi, navuti vassasahassāni āyuppamāṇanti.

713在他之后，经过一个不可数劫，在同一劫中，有三位佛陀出世：阿那摩达西、波头摩、那罗陀。阿那摩达西世尊有三次弟子集会，第一次有八百千比丘，第二次有七百千，第三次有六百千。那时，菩萨是一位夜叉将军，有大神通、大威力，为数亿百千夜叉之主。他听闻“佛陀已出世”后，前来向以佛陀为首的比丘僧团施予大布施。导师也授记他说：“你将在未来成为佛陀。”

Tassa aparabhāge ekaṃ asaṅkhyeyyaṃ atikkamitvā ekasmiṃyeva kappe tayo buddhā nibbattiṃsu anomadassī, padumo, nāradoti. Anomadassissa bhagavato tayo sāvakasannipātā, paṭhame aṭṭha bhikkhusatasahassāni ahesuṃ, dutiye satta, tatiye cha tadā bodhisatto eko yakkhasenāpati ahosi mahiddhiko mahānubhāvo anekakoṭisatasahassānaṃ yakkhānaṃ adhipati. So ‘‘buddho uppanno’’ti sutvā āgantvā buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa mahādānaṃ adāsi. Satthāpi naṃ ‘‘anāgate buddho bhavissasī’’ti byākāsi.

714阿那摩达西世尊的城市名为旃陀伐提，父亲是名为耶输跋的国王，母亲是名为耶输陀罗。两位上首弟子是尼娑波与阿那摩，侍者名为瓦卢那，两位上首女弟子是孙陀利与须摩那。菩提树是阿周那树，佛身高达五十八肘，寿命十万年。

Anomadassissa pana bhagavato candavatī nāma nagaraṃ ahosi, yasavā nāma rājā pitā, yasodharā nāma mātā, nisabho ca anomo ca dve aggasāvakā, varuṇo nāma upaṭṭhāko , sundarī ca sumanā ca dve aggasāvikā, ajjunarukkho bodhi, sarīraṃ aṭṭhapaṇṇāsahatthubbedhaṃ ahosi, vassasatasahassaṃ āyūti.

715在他之后，有一位名为波头摩的导师出世。他也有三次弟子集会，第一次集会有百千俱胝比丘，第二次有三百千，第三次在无人的森林大丛林中的比丘们有二百千。那时，如来正住于那片丛林，菩萨生为狮子，见到导师入于灭尽定，心生净信，顶礼右绕后，生起喜悦与满足，三次发出狮子吼，七日不舍佛陀所缘的喜悦，以喜悦之乐而不去觅食，舍弃生命，恭敬侍立。导师在七日后从灭尽定出定，望向狮子，心想：“若对僧团也心生净信，便会礼敬僧团”，便想：“让僧团来吧。”比丘们即刻到来。狮子对僧团心生净信。导师观察他的心意后，授记说：“你将在未来成为佛陀。”

Tassa aparabhāge padumo nāma satthā udapādi. Tassāpi tayo sāvakasannipātā, paṭhamasannipāte koṭisatasahassabhikkhū ahesuṃ, dutiye tīṇisatasahassāni, tatiye agāmake araññe mahāvanasaṇḍavāsīnaṃ bhikkhūnaṃ dve satasahassāni. Tadā tathāgate tasmiṃyeva vanasaṇḍe vasante bodhisatto sīho hutvā satthāraṃ nirodhasamāpattisamāpannaṃ disvā pasannacitto vanditvā padakkhiṇaṃ katvā pītisomanassajāto tikkhattuṃ sīhanādaṃ naditvā sattāhaṃ buddhārammaṇaṃ pītiṃavijahitvā pītisukheneva gocarāya apakkamitvā jīvitapariccāgaṃ katvā payirupāsamāno aṭṭhāsi. Satthā sattāhaccayena nirodhā vuṭṭhito sīhaṃ oloketvā ‘‘bhikkhusaṅghepi cittaṃ pasādetvā saṅghaṃ vandissatī’’ti ‘‘bhikkhusaṅgho āgacchatū’’ti cintesi. Bhikkhū tāvadeva āgamiṃsu. Sīho saṅghe cittaṃ pasādeti. Satthā tassa mānasaṃ oloketvā ‘‘anāgate buddho bhavissasī’’ti byākāsi.

716波头摩世尊的城市名为瞻波迦，父亲是名为阿娑摩的国王，母亲名为阿娑摩。两位上首弟子是娑罗与优波娑罗，侍者名为瓦卢那，两位上首女弟子是罗摩与须罗摩。菩提树名为索那树，佛身高达五十八肘，寿命十万年。

Padumassa pana bhagavato campakaṃ nagaraṃ ahosi asamo nāma rājā pitā, mātā asamā nāma, sālo ca upasālo ca dve aggasāvakā, varuṇo nāma upaṭṭhāko, rāmā ca surāmā ca dve aggasāvikā, soṇarukkho nāma bodhi aṭṭhapaṇṇāsahatthubbedhaṃ sarīraṃ ahosi, āyu vassasatasahassanti.

717在他之后，有一位名为那罗陀的导师出世。他也有三次弟子集会，第一次集会有百千俱胝比丘，第二次有九万俱胝，第三次有八万俱胝。那时，菩萨出家为仙人，于五神通和八等至中达到自在，向以佛陀为首的比丘僧团施予大布施，并以红檀香作供养。那位导师也授记他说：“你将在未来成为佛陀。”

Tassa aparabhāge nārado nāma satthā udapādi. Tassāpi tayo sāvakasannipātā, paṭhamasannipāte koṭisatasahassabhikkhū ahesuṃ, dutiye navutikoṭisahassāni, tatiye asītikoṭisahassāni. Tadā bodhisatto isipabbajjaṃ pabbajitvā pañcasu abhiññāsu, aṭṭhasu ca samāpattīsu ciṇṇavasī hutvā buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa mahādānaṃ datvā lohitacandanena pūjamakāsi, sopi naṃ ‘‘anāgate buddho bhavissasī’’ti byākāsi.

718那位世尊的城市名为檀那瓦提，父亲是名为须提婆的刹帝利，母亲名为阿那摩。两位上首弟子是跋陀娑罗与耆多蜜多，侍者名为婆悉吒，两位上首女弟子是郁多罗与颇求尼。菩提树是大索那树，佛身高达八十八肘，寿命九万年。

Tassa pana bhagavato dhaññavatī nāma nagaraṃ ahosi, sudevo nāma khattiyo pitā, anomā nāma mātā, bhaddasālo ca jitamitto ca dve aggasāvakā, vāsiṭṭho nāma upaṭṭhāko, uttarā ca phaggunī ca dve aggasāvikā, mahāsoṇarukkho bodhi, sarīraṃ aṭṭhāsītihatthubbedhaṃ ahosi, navuti vassasahassāni āyūti.

719在那罗陀佛之后，又过了一阿僧祇劫，从此前推十万劫，在一个劫中，唯有一位名为莲华上的佛陀出现。他也有三次弟子集会，第一次集会有百千俱胝比丘，第二次在毘跋罗山有九万俱胝，第三次有八万俱胝。那时，菩萨是一位名为结发的巨富大臣，向以佛陀为首的比丘僧团供养了衣与布。那位佛陀也为他授记：‘你未来将成为佛陀。’在莲华上世尊的时代，没有所谓的外道，一切天人都只以佛陀为皈依处。

Nāradabuddhassa pana aparabhāge ekaṃ asaṅkhyeyyaṃ atikkamitvā ito satasahassakappamatthake ekasmiṃ kappe ekova padumuttaro nāma buddho udapādi. Tassāpi tayo sāvakasannipātā, paṭhamasannipāte koṭisatasahassabhikkhū ahesuṃ, dutiye vebhārapabbate navutikoṭisahassāni, tatiye asītikoṭisahassāni. Tadā bodhisatto jaṭilo nāma mahāraṭṭhiyo hutvā buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa sacīvaraṃ dānaṃ adāsi. Sopi naṃ ‘‘anāgate buddho bhavissasī’’ti byākāsi. Padumuttarassa pana bhagavato kāle titthiyā nāma nāhesuṃ sabbe devamanussā buddhameva saraṇamakaṃsu.

720他的都城名为汉萨瓦提，父亲是名为阿难陀的刹帝利，母亲名为善生，两位上首弟子是提婆罗与善生，侍者名为善意，两位上首女弟子是阿蜜达与阿娑摩，菩提树是萨拉拉树，佛身高达八十八肘，身光遍照周围十二由旬，寿命为十万年。

Tassa nagaraṃ haṃsavatī nāma ahosi, pitā ānando nāma khattiyo, mātā sujātā nāma, devalo ca sujāto ca dve aggasāvakā sumano nāma upaṭṭhāko, amitā ca asamā ca dve aggasāvikā, salalarukkho bodhi, sarīraṃ aṭṭhāsītihatthubbedhaṃ ahosi, sarīrappabhā samantato dvādasa yojanāni gaṇhi vassasatasahassaṃ āyūti.

721在他之后，又过了七万劫，从此前推三万劫，在一个劫中，有名为善慧与善生的两位佛陀出现。善慧佛也有三次弟子集会，第一次集会在善见城有百俱胝漏尽者，第二次有九万俱胝，第三次有八万俱胝。那时，菩萨是一位名为上胜的婆罗门青年，将储存的八万俱胝财富全部施舍，向以佛陀为首的比丘僧团作大布施，听闻佛法后，安住于三皈依，并出家。那位佛陀也为他授记：‘你未来将成为佛陀。’

Tassa aparabhāge sattatikappasahassāni atikkamitvā ito tiṃsakappasahassamatthake sumedho ca sujāto cāti ekasmiṃ kappe dve buddhā nibbattiṃsu. Sumedhassāpi tayo sāvakasannipātā, paṭhamasannipāte sudassananagare koṭisatakhīṇāsavā ahesuṃ, dutiye navutikoṭiyo, tatiye asītikoṭiyo. Tadā bodhisatto uttaro nāma brāhmaṇamāṇavo hutvā nidahitvā ṭhapitaṃyeva asītikoṭidhanaṃ vissajjetvā buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa mahādānaṃ datvā dhammaṃ sutvā saraṇesu patiṭṭhāya nikkhamitvā pabbaji. Sopi naṃ ‘‘anāgate buddho bhavissasī’’ti byākāsi.

722善慧世尊的都城名为善见，父亲是名为善授的国王，母亲也名善授，两位上首弟子是归依与一切欲，侍者名为海，两位上首女弟子是罗摩与善罗摩，菩提树是大尼帕树，佛身高达八十八肘，寿命为九万岁。

Sumedhassa bhagavato sudassanaṃ nāma nagaraṃ ahosi, sudatto nāma rājā pitā, mātāpi sudattā nāma, saraṇo ca sabbakāmo ca dve aggasāvakā, sāgaro nāma upaṭṭhāko, rāmā ca surāmā ca dve aggasāvikā, mahānīparukkho bodhi, sarīraṃ aṭṭhāsītihatthubbedhaṃ ahosi, āyu navuti vassasahassānīti.

723在他之后，有一位名为善生的导师出现。他也有三次弟子集会，第一次集会有六万比丘，第二次有五万，第三次有四万。那时，菩萨是一位转轮王，听闻‘佛陀已出现’后，前往亲近，听闻佛法，将连同七宝的四大洲王权供养给以佛陀为首的比丘僧团，并在导师座下出家。全国居民承担起供养国家的责任，履行净人义务，恒常向以佛陀为首的比丘僧团作大布施。那位导师也为他授记。

Tassa aparabhāge sujāto nāma satthā udapādi. Tassāpi tayo sāvakasannipātā, paṭhamasannipāte saṭṭhibhikkhusatasahassāni ahesuṃ , dutiye paññāsaṃ, tatiye cattālīsaṃ. Tadā bodhisatto cakkavattirājā hutvā ‘‘buddho uppanno’’ti sutvā upasaṅkamitvā dhammaṃ sutvā buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa saddhiṃ sattahi ratanehi catumahādīparajjaṃ datvā satthu santike pabbaji. Sakalaraṭṭhavāsino raṭṭhuppādaṃ gahetvā ārāmikakiccaṃ sādhentā buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa niccaṃ mahādānaṃ adaṃsu. Sopi naṃ satthā byākāsi.

724那位世尊的都城名为善吉祥，父亲是名为优迦陀的国王，母亲名为光耀，两位上首弟子是善见与善天，侍者名为那罗陀，两位上首女弟子是龙与龙鬘，菩提树是大竹树，据说那棵树有微细的孔洞，树干粗壮，向上伸展的大枝丫如同孔雀尾扇般闪耀。那位世尊的佛身高达五十肘，寿命为九万岁。

Tassa bhagavato nagaraṃ sumaṅgalaṃ nāma ahosi, uggato nāma rājā pitā, pabhāvatī nāma mātā, sudassano ca sudevo ca dve aggasāvakā, nārado nāma upaṭṭhāko, nāgā ca nāgasamālā ca dve aggasāvikā, mahāveḷurukkho bodhi, so kira mandacchiddo ghanakkhandho upariniggatāhi mahāsākhāhi morapiñchakalāpo viya virocittha. Tassa bhagavato sarīraṃ paṇṇāsahatthubbedhaṃ ahosi, āyu navutivassasahassānīti.

725在他之后，从此前推一千八百劫，在一个劫中，有喜见、义见、法见三位佛陀出现。喜见佛也有三次弟子集会，第一次有百千俱胝比丘，第二次有九万俱胝，第三次有八万俱胝。那时，菩萨是一位名为迦叶的婆罗门青年，通达三吠陀，听闻导师说法后，以百千俱胝财富的布施建造了僧园，并安住于三皈依与戒律中。于是，导师为他授记：‘过一千八百劫后，你将成为佛陀。’

Tassa aparabhāge ito aṭṭhārasakappasatamatthake ekasmiṃ kappe piyadassī, atthadassī, dhammadassīti tayo buddhā nibbattiṃsu. Piyadassissāpi tayo sāvakasannipātā. Paṭhame koṭisatasahassabhikkhū ahesuṃ, dutiye navutikoṭiyo, tatiye asītikoṭiyo. Tadā bodhisatto kassapo nāma māṇavo tiṇṇaṃ vedānaṃ pāraṅgato hutvā satthu dhammadesanaṃ sutvā koṭisatasahassadhanapariccāgena saṅghārāmaṃ kāretvā saraṇesu ca sīlesu ca patiṭṭhāsi. Atha naṃ satthā ‘‘aṭṭhārasakappasataccayena buddho bhavissasī’’ti byākāsi.

726那位世尊的都城名为无上，父亲是名为善施的国王，母亲名为月，两位上首弟子是护法与一切见，侍者名为庄严，两位上首女弟子是善生与法施，菩提树是毕央古树，佛身高达八十肘，寿命为九万岁。

Tassa bhagavato anomaṃ nāma nagaraṃ ahosi, pitā sudinno nāma rājā, mātā candā nāma, pālito ca sabbadassī ca dve aggasāvakā, sobhito nāma upaṭṭhāko, sujātā ca dhammadinnā ca dve aggasāvikā, piyaṅgurukkho bodhi, sarīraṃ asītihatthubbedhaṃ ahosi, navutivassasahassāni āyūti.

727在他之后，有一位名为义见的世尊出现。他也有三次弟子集会，第一次有九十八万比丘，第二次有八十八万，第三次也是如此。那时，菩萨是一位名为善意的具大神力苦行者，从天界取来曼陀罗花伞，供养导师。那位导师也为他授记。

Tassa aparabhāge atthadassī nāma bhagavā udapādi. Tassāpi tayo sāvakasannipātā. Paṭhame aṭṭhanavutibhikkhusatasahassāni ahesuṃ, dutiye aṭṭhāsītisahassāni, tathā tatiye. Tadā bodhisatto susīmo nāma mahiddhiko tāpaso hutvā devalokato mandāravapupphacchattaṃ āharitvā satthāraṃ pūjesi. Sopi naṃ satthā byākāsi.

728那位世尊的都城名为庄严，父亲是名为海的国王，母亲名为善见，两位上首弟子是寂静与近寂静，侍者名为无畏，两位上首女弟子是法与善法，菩提树是瞻波迦树，佛身高达八十肘，身光恒时遍照周围一由旬，寿命为十万年。

Tassa bhagavato sobhaṇaṃ nāma nagaraṃ ahosi, sāgaro nāma rājā pitā, sudassanā nāma mātā, santo ca upasanto ca dve aggasāvakā, abhayo nāma upaṭṭhāko, dhammā ca sudhammā ca dve aggasāvikā, campakarukkho bodhi, sarīraṃ asītihatthubbedhaṃ ahosi, sarīrappabhā samantato sabbakālaṃ yojanamattaṃ pharitvā aṭṭhāsi, āyu vassasatasahassanti.

729在他之后，有一位名为法见的导师出现。他也有三次弟子集会，第一次集会有百俱胝比丘，第二次有九万俱胝，第三次有八万俱胝。那时，菩萨是帝释天王，以天香花与天乐作供养。那位导师也为他授记。

Tassa aparabhāge dhammadassī nāma satthā udapādi. Tassāpi tayo sāvakasannipātā. Paṭhamasannipāte koṭisatabhikkhū ahesuṃ, dutiye navutikoṭiyo, tatiye asītikoṭiyo. Tadā bodhisatto sakko devarājā hutvā dibbagandhapupphehi ca dibbatūriyehi ca pūjamakāsi. Sopi naṃ satthā byākāsi.

730那位世尊的都城名为归依，父亲是名为归依的国王，母亲名为善喜，两位上首弟子是莲华与弗沙天，侍者名为善眼，两位上首女弟子是安稳与一切名，菩提树是红芽树，也称为‘顶生树’或‘频毗阇罗树’，他的佛身高达八十肘，寿命为十万年。

Tassa bhagavato saraṇaṃ nāma nagaraṃ ahosi, pitā saraṇo nāma rājā, mātā sunandā nāma, padumo ca phussadevo ca dve aggasāvakā, sunetto nāma upaṭṭhāko, khemā ca sabbanāmā ca dve aggasāvikā, rattaṅkurarukkho bodhi, ‘‘kakudharukkho’’tipi ‘‘bimbijālo’’tipi vuccati sarīraṃ panassa asītihatthubbedhaṃ ahosi, vassasatasahassaṃ āyūti.

731在他之后，距今九十四劫前，有一劫中唯有一位名为悉达多的佛陀出现。他也有三次弟子集会。第一次集会有百千亿比丘，第二次有九十亿，第三次有八十亿。那时，菩萨是一位名为曼伽罗的苦行者，具足炽盛光辉与神通力，取来大阎浮果奉献给如来。导师受用此果后，授记菩萨说：‘九十四劫后，你将成为佛陀。’

Tassa aparabhāge ito catunavutikappamatthake ekasmiṃ kappe ekova siddhattho nāma buddho udapādi. Tassāpi tayo sāvakasannipātā. Paṭhamasannipāte koṭisatasahassabhikkhū ahesuṃ, dutiye navutikoṭiyo tatiye asītikoṭiyo. Tadā bodhisatto uggatejo abhiññābalasampanno maṅgalo nāma tāpaso hutvā mahājambuphalaṃ āharitvā tathāgatassa adāsi. Satthā taṃ phalaṃ paribhuñjitvā ‘‘catunavutikappamatthake buddho bhavissasī’’ti bodhisattaṃ byākāsi.

732那位世尊的城市名为韦跋罗，父亲是名为阇耶犀那的国王，母亲名为善触，两位上首弟子是珊跋罗与善友，侍者名为离婆多，两位上首女弟子是尸婆罗与须罗摩，菩提树是迦尼迦罗树，身高达六十肘，寿命为十万年。

Tassa bhagavato nagaraṃ vebhāraṃ nāma ahosi, pitā jayaseno nāma rājā, mātā suphassā nāma, sambalo ca sumitto ca dve aggasāvakā, revato nāma upaṭṭhāko, sīvalā ca surāmā ca dve aggasāvikā, kaṇikārarukkho bodhi, sarīraṃ saṭṭhihatthubbedhaṃ ahosi, vassasatasahassaṃ āyūti.

733在他之后，距今九十二劫前，有两位佛陀——提舍与弗沙——在同一劫中出世。提舍世尊有三次弟子集会。第一次集会有百亿比丘，第二次有九十亿，第三次有八十亿。那时，菩萨是一位名为善生的刹帝利，拥有大财富、大名声，出家为仙人修行，获得大神通后，听闻‘佛陀已出现’，便取来天界的曼陀罗花、莲花与波利质多罗花，在四众弟子中供养正在前行的如来，花在空中形成华盖而住立。那位导师也授记他说：‘九十二劫后，你将成为佛陀。’

Tassa aparabhāge ito dvenavutikappamatthake tisso phussoti ekasmiṃ kappe dve buddhā nibbattiṃsu. Tissassa pana bhagavato tayo sāvakasannipātā. Paṭhamasannipāte bhikkhūnaṃ koṭisataṃ ahosi, dutiye navutikoṭiyo, tatiye asītikoṭiyo. Tadā bodhisatto mahābhogo mahāyaso sujāto nāma khattiyo hutvā isipabbajjaṃ pabbajitvā mahiddhikabhāvaṃ patvā ‘‘buddho uppanno’’ti sutvā dibbamandāravapadumapāricchattakapupphāni ādāya catuparisamajjhe gacchantaṃ tathāgataṃ pūjesi, ākāse pupphavitānaṃ hutvā aṭṭhāsi. Sopi naṃ satthā ‘‘ito dvenavutikappamatthake buddho bhavissasī’’ti byākāsi.

734那位世尊的城市名为安稳，父亲是名为阇那珊陀的刹帝利，母亲名为莲花，两位上首弟子是梵天与优陀耶，侍者名为等持，两位上首女弟子是弗沙与善施，菩提树是阿娑那树，身高达六十肘，寿命为十万年。

Tassa bhagavato khemaṃ nāma nagaraṃ ahosi, pitā janasandho nāma khattiyo, mātā padumā nāma, brahmadevo ca udayo ca dve aggasāvakā samaṅgo nāma upaṭṭhāko, phussā ca sudattā ca dve aggasāvikā asanarukkho bodhi, sarīraṃ saṭṭhihatthubbedhaṃ ahosi, vassasatasahassaṃ āyūti.

735在他之后，一位名为弗沙的导师出现。他也有三次弟子集会，第一次集会有六万比丘，第二次有五万，第三次有三万二千。那时，菩萨是一位名为胜者的刹帝利，舍弃大王国后，在导师座下出家，学习三藏后，为大众说法，并圆满持戒波罗蜜。那位导师也授记他说：‘你将成为佛陀。’

Tassa aparabhāge phusso nāma satthā udapādi. Tassāpi tayo sāvakasannipātā, paṭhamasannipāte saṭṭhi bhikkhusatasahassāni ahesuṃ, dutiye paṇṇāsa, tatiye dvattiṃsa. Tadā bodhisatto vijitāvī nāma khattiyo hutvā mahārajjaṃ pahāya satthu santike pabbajitvā tīṇi piṭakāni uggahetvā mahājanassa dhammakathaṃ kathesi. Sīlapāramiñca pūresi. Sopi naṃ ‘‘buddho bhavissasī’’ti byākāsi.

736那位世尊的城市名为迦尸，父亲是名为阇耶犀那的国王，母亲名为吉祥，两位上首弟子是善护与法军，侍者名为萨毗耶，两位上首女弟子是遮罗与优波遮罗，菩提树是阿摩勒树，身高达五十八肘，寿命为九万年。

Tassa bhagavato kāsi nāma nagaraṃ ahosi, jayaseno nāma rājā pitā, sirimā nāma mātā, surakkhito ca dhammaseno ca dve aggasāvakā, sabhiyo nāma upaṭṭhāko, cālā ca upacālā ca dve aggasāvikā , āmalakarukkho bodhi, sarīraṃ aṭṭhapaṇṇāsahatthubbedhaṃ ahosi, navuti vassasahassāni āyūti.

737在他之后，距今九十一劫时，一位名为毗婆尸的世尊出现。他也有三次弟子集会，第一次集会有六十八万比丘，第二次有十万，第三次有八万。那时，菩萨是一位名为无与伦比的大龙王，具大神通、大威力，将镶嵌七宝的黄金大座献给世尊。那位导师也授记他说：‘九十一劫后，你将成为佛陀。’

Tassa aparabhāge ito ekanavutikappe vipassī nāma bhagavā udapādi. Tassāpi tayo sāvakasannipātā , paṭhamasannipāte aṭṭhasaṭṭhibhikkhusatasahassāni ahesuṃ, dutiye ekasatasahassaṃ, tatiye asītisahassāni. Tadā bodhisatto mahiddhiko mahānubhāvo atulo nāma nāgarājā hutvā sattaratanakhacitaṃ sovaṇṇamayaṃ mahāpīṭhaṃ bhagavato adāsi. Sopi naṃ satthā ‘‘ito ekanavutikappe buddho bhavissasī’’ti byākāsi.

738那位世尊的城市名为亲族，父亲是名为亲族的国王，母亲名为亲族女，两位上首弟子是犍陀与提舍，侍者名为无忧，两位上首女弟子是月与月友，菩提树是波吒厘树，身高达八十肘，身光常遍照七由旬而住立，寿命为八万年。

Tassa bhagavato bandhumatī nāma nagaraṃ ahosi, bandhumā nāma rājā pitā. Bandhumatī nāma mātā, khaṇḍo ca tisso ca dve aggasāvakā, asoko nāma upaṭṭhāko, candā ca candamittā ca dve aggasāvikā pāṭalirukkho bodhi, sarīraṃ asītihatthubbedhaṃ ahosi, sarīrappabhā sadā satta yojanāni pharitvā aṭṭhāsi, asītivassasahassāni āyūti.

739在他之后，距今三十一劫时，有两位佛陀——尸弃与毗舍浮——出现。尸弃世尊也有三次弟子集会，第一次集会有十万比丘，第二次有八万，第三次有七万。那时，菩萨是一位名为伏敌的国王，向以佛陀为首的比丘僧团进行连同衣服的大布施，并布施了以七宝装饰的象宝，依象的量度制作了如法资具而布施。那位导师也授记他说：‘三十一劫后，你将成为佛陀。’

Tassa aparabhāge ito ekatiṃsakappe sikhī, vessabhū cāti dve buddhā ahesuṃ. Sikhissāpi bhagavato tayo sāvakasannipātā, paṭhamasannipāte bhikkhusatasahassaṃ ahosi, dutiye asītisahassāni, tatiye sattati. Tadā bodhisatto arindamo nāma rājā hutvā buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa sacīvaraṃ mahādānaṃ pavattetvā sattaratanapaṭimaṇḍitaṃ hatthiratanaṃ datvā hatthippamāṇaṃ katvā kappiyabhaṇḍaṃ adāsi. Sopi naṃ ‘‘ito ekatiṃsakappe buddho bhavissasī’’ti byākāsi.

740那位世尊的城市名为曙光，父亲是名为曙光的刹帝利，母亲名为光耀，两位上首弟子是胜与祥，侍者名为作安隐，两位上首女弟子是和善与莲花，菩提树是分陀利树，身高达七十肘，身光遍照三由旬而住立，寿命为七万年。

Tassa pana bhagavato aruṇavatī nāma nagaraṃ ahosi, aruṇavā nāma khattiyo pitā, pabhāvatī nāma mātā, abhibhū ca sambhavo ca dve aggasāvakā khemaṅkaro nāma upaṭṭhāko, sakhilā ca padumā ca dve aggasāvikā, puṇḍarīkarukkho bodhi, sarīraṃ sattatihatthubbedhaṃ ahosi, sarīrappabhā yojanattayaṃ pharitvā aṭṭhāsi, sattahivassasahassāni āyūti.

741在他之后，一位名为毗舍浮的导师出现。他也有三次弟子集会，第一次集会有八万比丘，第二次有七万，第三次有六万。那时，菩萨是一位名为善见的国王，向以佛陀为首的比丘僧团进行连同衣服的大布施后，在导师座下出家，具足行仪功德，对佛宝充满恭敬与喜悦。那位导师也授记他说：‘三十一劫后，你将成为佛陀。’

Tassa aparabhāge vessabhū nāma satthā udapādi. Tassāpi tayo sāvakasannipātā paṭhamasannipāte asītibhikkhusahassāni ahesuṃ dutiye sattati, tatiye saṭṭhi. Tadā bodhisatto sudassano nāma rājā hutvā buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa sacīvaraṃ mahādānaṃ datvā satthu santike pabbajitvā ācāraguṇasampanno buddharatane cittīkārapītibahulo ahosi. Sopi naṃ ‘‘ito ekatiṃse kappe buddho bhavissasī’’ti byākāsi.

742那位世尊的城市名为无上，父亲是名为善喜的国王，母亲名为有名声，两位上首弟子是聪与上，侍者名为寂静，两位上首女弟子是达摩与萨摩罗，菩提树是娑罗树，身高达六十肘，寿命为六万年。

Tassa pana bhagavato anomaṃ nāma nagaraṃ ahosi, suppatīto nāma rājā pitā, yasavatī nāma mātā, soṇo ca uttaro ca dve aggasāvakā upasanto nāma upaṭṭhāko dāmā ca samālā ca dve aggasāvikā, sālarukkho bodhi, sarīraṃ saṭṭhihatthubbedhaṃ ahosi, saṭṭhivassasahassāni āyūti.

743其后，于此劫中，有四位佛陀出现：迦拘孙陀、拘那含牟尼、迦叶，以及我们的世尊。迦拘孙陀世尊有一次弟子集会，那时有四万比丘。当时，菩萨是一位名为安稳的国王，向以佛陀为首的比丘僧团布施了包括衣料在内的大供养以及眼药等药品，听闻导师说法后出家。那位导师也为他授记。

Tassa aparabhāge imasmiṃ kappe cattāro buddhā nibbattā kakusandho, koṇāgamano, kassapo, amhākaṃ bhagavāti. Kakusandhassa bhagavato eko sāvakasannipāto, tattha cattālīsabhikkhusahassāni ahesuṃ. Tadā bodhisatto khemo nāma rājā hutvā buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa sapattacīvaraṃ mahādānañca añjanādibhesajjāni ca datvā satthu dhammadesanaṃ sutvā pabbaji. Sopi naṃ satthā byākāsi.

744迦拘孙陀世尊的城名为安稳，父亲是名为火施的婆罗门，母亲是名为毗舍佉的婆罗门女，两位上首弟子是毗度罗和珊耆婆，侍者名为佛生，两位上首女弟子是娑摩和瞻波，菩提树是大吉祥树，佛身高达四十肘，寿命为四万岁。

Kakusandhassa pana bhagavato khemaṃ nāma nagaraṃ ahosi, aggidatto nāma brāhmaṇo pitā, visākhā nāma brāhmaṇī mātā, vidhuro ca sañjīvo ca dve aggasāvakā, buddhijo nāma upaṭṭhāko sāmā ca campā ca dve aggasāvikā mahāsirīsarukkho bodhi sarīraṃ cattālīsahatthubbedhaṃ ahosi, cattālīsavassasahassāni āyūti.

745其后，一位名为拘那含牟尼的导师出现。他也有一次弟子集会，那时有三万比丘。当时，菩萨是一位名为山的国王，由大臣众围绕，前往导师处听闻说法后，邀请以佛陀为首的比丘僧团，举办大供养，布施了绢帛、中国布、丝绸、毛毯、拘舍衣以及金鞋，并在导师座下出家。那位导师也为他授记。

Tassa aparabhāge koṇāgamano nāma satthā udapādi. Tassāpi eko sāvakasannipāto, tattha tiṃsabhikkhusahassāni ahesuṃ. Tadā bodhisatto pabbato nāma rājā hutvā amaccagaṇaparivuto satthu santikaṃ gantvā dhammadesanaṃ sutvā buddhappamukhaṃ bhikkhusaṅghaṃ nimantetvā mahādānaṃ pavattetvā pattuṇṇacīnapaṭakoseyyakambaladukulāni ceva suvaṇṇapādukañca datvā satthu santike pabbaji. Sopi naṃ satthā byākāsi.

746那位世尊的城名为有光辉，父亲是名为祭施的婆罗门，母亲是名为郁多罗的婆罗门女，两位上首弟子是比耶索和郁多罗，侍者名为安稳，两位上首女弟子是海和郁多罗，菩提树是优昙钵树，佛身高达三十肘，寿命为三万岁。

Tassa bhagavato sobhavatī nāma nagaraṃ ahosi, yaññadatto nāma brāhmaṇo pitā, uttarā nāma brāhmaṇī mātā, bhiyyoso ca uttaro ca dve aggasāvakā, sotthijo nāma upaṭṭhāko, samuddā ca uttarā ca dve aggasāvikā, udumbararukkho bodhi, sarīraṃ tiṃsahatthubbedhaṃ ahosi, tiṃsavassasahassāni āyūti.

747其后，一位名为迦叶的导师出现。他也只有一次弟子集会，那时有两万比丘。当时，菩萨是一位名为光护的青年，通达三吠陀，在人间和天上都很有名，是陶工伽提迦罗的朋友。他与那位朋友一同前往亲近导师，听闻法谈后出家，精进努力，学通三藏，以具足仪行庄严佛教。那位导师也为他授记。

Tassa aparabhāge kassapo nāma satthā udapādi. Tassāpi ekova sāvakasannipāto, tattha vīsatibhikkhusahassāni ahesuṃ. Tadā bodhisatto jotipālo nāma māṇavo tiṇṇaṃ vedānaṃ pāragū bhūmiyañceva antalikkhe ca pākaṭo ghaṭikārassa kumbhakārassa mitto ahosi, so tena saddhiṃ satthāraṃ upasaṅkamitvā dhammakathaṃ sutvā pabbajitvā āraddhavīriyo tīṇi piṭakāni uggahetvā vattasampattiyā buddhasāsanaṃ sobhesi. Sopi naṃ satthā byākāsi.

748那位世尊的出生城名为波罗奈，父亲是名为梵施的婆罗门，母亲是名为有财的婆罗门女，两位上首弟子是帝须和婆罗堕阇，侍者名为一切友，两位上首女弟子是阿努罗和优楼频罗，菩提树是榕树，佛身高达二十肘，寿命为两万岁。

Tassa bhagavato jātanagaraṃ bārāṇasī nāma ahosi. Brahmadatto nāma brāhmaṇo pitā, dhanavatī nāma brāhmaṇī mātā, tisso ca bhāradvājo ca dve aggasāvakā, sabbamitto nāma upaṭṭhāko anuḷā ca uruveḷā ca dve aggasāvikā, nigrodharukkho bodhi sarīraṃ vīsatihatthubbedhaṃ ahosi, vīsativassasahassāni āyūti.

749然而，在那位世尊之后，除了这位正等正觉者之外，并没有其他佛陀。如此，菩萨在燃灯佛等二十四位佛陀面前获得授记后——

Tassa pana bhagavato orabhāge ṭhapetvā imaṃ sammāsambuddhaṃ añño buddho nāma natthi. Iti dīpaṅkarādīnaṃ catuvīsatiyā buddhānaṃ santike laddhabyākaraṇo pana bodhisatto yenena –

750“人身、性别具足、因缘、得见导师、

‘‘Manussattaṃ liṅgasampatti, hetu satthāradassanaṃ;

751出家、功德具足、奉献与意欲；

Pabbajjā guṇasampatti, adhikāro ca chandatā;

752八法聚合，则誓愿成就。”

Aṭṭhadhammasamodhānā, abhinīhāro samijjhatī’’ti. (bu. vaṃ. 2.59);

753具足此八法后，菩萨以在燃灯佛足下所发的誓愿，发起精进：“来，我当遍寻成佛之法。”遍寻时，他见到了布施波罗蜜等成佛之法，首先见到的是布施波罗蜜。他圆满这些波罗蜜，直至毗山多罗王那一生。在行来的过程中，那些已发愿的菩萨们的功德利益被赞叹——

Ime aṭṭha dhamme samodhānetvā dīpaṅkarapādamūle katābhinīhārena ‘‘handa buddhakare dhamme vicināmi ito cito’’ti ussāhaṃ katvā ‘‘vicinanto tadādakkhiṃ, paṭhamaṃ dānapārami’’nti dānapāramitādayo buddhakarā dhammā diṭṭhā, te pūrento yāva vessantarattabhāvā āgami. Āgacchanto ca ye te katābhinīhārānaṃ bodhisattānaṃ ānisaṃsā saṃvaṇṇitā –

754“如此具足一切支分、决定觉悟的人们，

‘‘Evaṃ sabbaṅgasampannā, bodhiyā niyatā narā;

755即使轮回于漫长的旅途，历经无数亿劫，

Saṃsaraṃ dīghamaddhānaṃ, kappakoṭisatehipi.

756他们不生於无间地狱，也不生於世界中间地狱，

‘‘Avīcimhi nuppajjanti, tathā lokantaresu ca;

757不会成为被烧尽饥渴的饿鬼，也不会成为黑耳类饿鬼。

Nijjhāmataṇhā khuppipāsā, na honti kālakañjikā.

758他们不会成为微小生物，即使生于恶趣，

‘‘Na honti khuddakā pāṇā, uppajjantāpi duggatiṃ;

759若生於人间，他们不会成为天生的盲人。

Jāyamānā manussesu, jaccandhā na bhavanti te.

760他们耳根无缺，不会成为聋哑者，

‘‘Sotavekallatā natthi, na bhavanti mūgapakkhikā;

761他们不会成为女性，也不会成为双性人或阉人。

Itthibhāvaṃ na gacchanti, ubhatobyañjanapaṇḍakā.

762决定觉悟的人们，不会犯下五无间罪，

‘‘Na bhavanti pariyāpannā, bodhiyā niyatā narā;

763他们远离无间业，于一切处行境清净。

Muttā ānantarikehi, sabbattha suddhagocarā.

764他们不持邪见，深信业果，

‘‘Micchādiṭṭhiṃ na sevanti, kammakiriyadassanā;

765即使生於天界，他们也不会投生於无想天。

Vasamānāpi saggesu, asaññaṃ nupapajjare.

766在净居天中，他们并无投生之因；

‘‘Suddhāvāsesu devesu, hetu nāma na vijjati;

767这些善士倾向出离，于诸有中不系着，

Nekkhammaninnā sappurisā, visaṃyuttā bhavābhave;

768他们行利益世间之行，圆满一切波罗蜜。”

Caranti lokatthacariyāyo, pūrenti sabbapāramī’’ti.

769菩萨证得这些功德利益之后而来。在圆满波罗蜜的过程中，他在无垢婆罗门时、螺婆罗门时、财胜王时、大善见王时、大牧牛王时、尼弥大王时、月王子时、毗奢耶长者时、尸毗王时、毗山多罗王时等，圆满布施波罗蜜的生涯数量不可胜数。然而，特别是在他作为兔贤者的本生时——

Te ānisaṃse adhigantvāva āgato. Pāramiyo pūrentassa ca tassa akittibrāhmaṇakāle saṅkhabrāhmaṇakāle dhanañcayarājakāle mahāsudassanarājakāle mahāgovindakāle nimimahārājakāle candakumārakāle visayhaseṭṭhikāle sivirājakāle vessantararājakāleti dānapāramitāya pūritattabhāvānaṃ parimāṇaṃ nāma natthi. Ekantena panassa sasapaṇḍitajātakāle –

770“见乞食者前来，我舍弃了自身；

‘‘Bhikkhāya upagataṃ disvā, sakattānaṃ pariccajiṃ;

771于布施无等无匹，我此布施波罗蜜。』（功德行传卷一第143章总结句）

Dānena me samo natthi, esā me dānapāramī’’ti. (cariyā. 1.143 tassuddāna –

772如此行自我舍弃者，其布施波罗蜜称为究竟波罗蜜。

Evaṃ attapariccāgaṃ karontassa dānapāramitā paramatthapāramī nāma jātā.

773同样，在持戒龙象王时、瞻波耶龙王时、广财龙王时、六牙龙王时、胜敌王子时、不弱善王子时等，圆满戒波罗蜜的生涯数量不可胜数。然而，特别是在他作为螺护龙王的本生时——

Tathā sīlavanāgarājakāle campeyyanāgarājakāle bhūridattanāgarājakāle chaddantanāgarājakāle jayaddisarājaputtakāle alīnasattukumārakāleti sīlapāramitāya pūritattabhāvānaṃ parimāṇaṃ nāma natthi. Ekantena panassa saṅkhapālajātakāle –

774“即使被尖桩刺穿，即使被刀剑切割，

‘‘Sūlehipi vijjhiyanto, koṭṭiyantopi sattihi;

775我对那些商人之子也不生嗔怒，这就是我的戒波罗蜜。”

Bhojaputte na kuppāmi, esā me sīlapāramī’’ti. (cariyā. 2.91) –

776如此行自我舍弃者，其戒波罗蜜称为究竟波罗蜜。

Evaṃ attapariccāgaṃ karontassa sīlapāramitā paramatthapāramī nāma jātā.

777同样地，在苏摩那童子时、象夫童子时、铁屋智者时，舍弃大王国而圆满出离波罗蜜的诸有情的数量，实不可计量。然而，确切地说，在《小须陀须摩本生》时——

Tathā somanassakumārakāle hatthipālakumārakāle ayogharapaṇḍitakāleti mahārajjaṃ pahāya nekkhammapāramitāya pūritattabhāvānaṃ parimāṇaṃ nāma natthi. Ekantena panassa cūḷasutasomajātakāle –

778‘大王国已到手，我却如弃唾沫般舍弃；

‘‘Mahārajjaṃ hatthagataṃ, kheḷapiṇḍaṃva chaḍḍayiṃ;

779舍弃时无有执著，此即我的出离波罗蜜。’

Cajato na hoti laganaṃ, esā me nekkhammapāramī’’ti. –

780如此，以无执著而舍弃王国后出离者，其出离波罗蜜成为究竟波罗蜜。

Evaṃ nissaṅgatāya rajjaṃ chaḍḍetvā nikkhamantassa nekkhammapāramitā paramatthapāramī nāma jātā.

781同样地，在毗度罗智者时、大戈宾达智者时、锄头智者时、阿罗迦智者时、菩提游行僧时、大药智者时，圆满智慧波罗蜜的诸有情的数量，实不可计量。然而，确切地说，在《萨突跋斯特本生》中，于塞那迦智者时——

Tathā vidhurapaṇḍitakāle mahāgovindapaṇḍitakāle kudālapaṇḍitakāle arakapaṇḍitakāle bodhiparibbājakakāle mahosadhapaṇḍitakāleti paññāpāramitāya pūritattabhāvānaṃ parimāṇaṃ nāma natthi. Ekantena panassa sattubhastajātake senakapaṇḍitakāle –

782‘我以智慧观察，令婆罗门脱离痛苦；

‘‘Paññāya vicinantohaṃ, brāhmaṇaṃ mocayiṃ dukhā;

783我无与等的智慧，此即我智慧波罗蜜。」——

Paññāya me samo natthi, esā me paññāpāramī’’ti. –

784向人展示进入皮袋内的蛇者，其智慧波罗蜜成为究竟波罗蜜。

Antobhastagataṃ sappaṃ dassentassa paññāpāramitā paramatthapāramī nāma jātā.

785同样地，圆满精进波罗蜜等诸波罗蜜的诸有情的数量，实不可计量。然而，确切地说，在《大阇那迦本生》中——

Tathā vīriyapāramitādīnampi pūritattabhāvānaṃ parimāṇaṃ nāma natthi. Ekantena panassa mahājanakajātake –

786‘不见岸际，于大海中，所有人类皆已丧亡；

‘‘Atīradassī jalamajjhe, hatā sabbeva mānusā;

787心无变异，此即我的精进波罗蜜。’

Cittassa aññathā natthi, esā me vīriyapāramī’’ti. –

788如此，横渡大海者，其精进波罗蜜成为究竟波罗蜜。

Evaṃ mahāsamuddaṃ tarantassa vīriyapāramitā paramatthapāramī nāma jātā.

789在《忍辱说示者本生》中——

Khantivādījātake –

790‘如以利斧砍伐无知觉之物般，[砍伐]我；

‘‘Acetanaṃva koṭṭente, tiṇhena pharasunā mamaṃ;

791于迦尸王，我不生忿怒，此即我的忍辱波罗蜜。’

Kāsirāje na kuppāmi, esā me khantipāramī’’ti. –

792如此，如同无知觉之物般忍受大苦者，其忍辱波罗蜜成为究竟波罗蜜。

Evaṃ acetanabhāvena viya mahādukkhaṃ adhivāsentassa khantipāramitā paramatthapāramī nāma jātā.

793在《大须陀须摩本生》中——

Mahāsutasomajātake –

794‘守护真实语，舍弃我生命；

‘‘Saccavācaṃ anurakkhanto, cajitvā mama jīvitaṃ;

795我解救了一百位刹帝利，此即我的真实波罗蜜。’

Mocesiṃ ekasataṃ khattiye, esā me saccapāramī’’ti. –

796如此，舍弃生命而守护真实者，其真实波罗蜜成为究竟波罗蜜。

Evaṃ jīvitaṃ cavitvā saccamanurakkhantassa saccapāramitā paramatthapāramī nāma jātā.

797在《沉默跛子本生》中——

Mūgapakkhajātake –

798‘父母非我所憎，大名誉亦非所憎；

‘‘Mātā pitā na me dessā, napi dessaṃ mahāyasaṃ;

799一切知性是我所爱，因此我坚持誓愿。’

Sabbaññutaṃ piyaṃ mayhaṃ, tasmā vatamadhiṭṭhahi’’nti. –

800如此，舍弃生命而坚持誓愿者，其决意波罗蜜成为究竟波罗蜜。

Evaṃ jīvitaṃ cajitvā vataṃ adhiṭṭhahantassa adhiṭṭhānapāramitā paramatthapāramī nāma jātā.

801在《一王本生》中——

Ekarājajātake –

802‘无人令我恐惧，我亦不惧任何人；

‘‘Na maṃ koci uttasati, napihaṃ bhāyāmi kassaci;

803依慈爱之力而坚定，我于林中喜悦。’（所行藏 3.113）

Mettābalenupatthaddho, ramāmi pavane tadā’’ti. (cariyā. 3.113) –

804如此，不回顾生命而修习慈爱者，其慈爱波罗蜜成为究竟波罗蜜。

Evaṃ jīvitaṃ anapaloketvā mettāyantassa mettāpāramitā paramatthapāramī nāma jātā.

805在《身毛竖立本生》中——

Lomahaṃsajātake –

806‘我于冢间设床铺，以尸体骸骨为枕；

‘‘Susāne seyyaṃ kappemi, chavaṭṭhikaṃ upanidhāyahaṃ;

807村童们前来，展示种种低劣形相。’

Gāmaṇḍalā upāgantvā, rūpaṃ dassenti nappaka’’nti. –

808如此，对于村童们以唾吐等以及花鬘、香、供养等令生起苦乐时，也不舍弃舍心者，其舍波罗蜜成为究竟波罗蜜。此是此处略说，详细义理当从《所行藏》中取。

Evaṃ gāmadārakesu niṭṭhubhanādīhi ceva mālāgandhūpahārādīhi ca sukhadukkhaṃ uppādentesupi upekkhanaṃ anativattentassa upekkhāpāramitā paramatthapāramī nāma jātā. Ayamettha saṅkhepo, vitthārato panesa attho cariyāpiṭakato gahetabbo.

809如此圆满诸波罗蜜后，住于毗山多罗身时——

Evaṃ pāramiyo pūretvā vessantarattabhāve ṭhito –

810‘此大地无知觉，于乐苦无了知；

‘‘Acetanāyaṃ pathavī, aviññāya sukhaṃ dukhaṃ;

811它亦因我布施之力，震动七次。’（所行藏 1.124）

Sāpi dānabalā mayhaṃ, sattakkhattuṃ pakampathā’’ti. (cariyā. 1.124);

812如此，造作大地震动等大功德后，于寿命终尽时，从彼处死去，生于兜率天界。在那里，他以十种处所超越其他天人，享受与寿命等齐的天界成就。当以人间计算，今仅剩七日寿命将尽时，衣服变脏，花鬘枯萎，腋下出汗，身体出现丑色，天子于天座不安住——这五种前兆出现时，见到这些的天人们生起悚惧：‘诸天界确实将成空寂啊！’他们了知大士已圆满波罗蜜，思惟：‘现在他不去其他天界，而于人间出生，证得佛果后，那些造作功德而死去的众人将充满天界。’

Evaṃ mahāpathavīkampanāni mahāpuññāni katvā āyupariyosāne tato cuto tusitabhavane nibbatti, tattha aññe deve dasahi ṭhānehi adhigaṇhitvā ‘‘yāvatāyukaṃ dibbasampattiṃ anubhavanto manussagaṇanāya idāni sattahi divasehi āyukkhayaṃ pāpuṇissatī’’ti vatthāni kilissanti, mālā milāyanti, kacchehi sedā muccanti, kāye vevaṇṇiyaṃ okkamati, devo devāsane na saṇṭhahatīti imesu pañcasu pubbanimittesu uppannesu tāni disvā ‘‘suññā vata bho saggā bhavissantī’’ti saṃvegajātāhi devatāhi mahāsattassa pūritapāramibhāvaṃ ñatvā ‘‘imasmiṃ idāni aññaṃ devalokaṃ anupagantvā manussaloke uppajjitvā buddhabhāvaṃ patte puññāni katvā cutā cutā manussā devalokaṃ paripūressantī’’ti cintetvā –

813‘当我于兜率身时，我名为善足欲；

‘‘Yatohaṃ tusite kāye, santusito nāmahaṃ tadā;

814十千世界天众聚集，合掌向我祈请。

Dasasahassī samāgantvā, yācanti pañjalī mamaṃ.

815‘大雄啊，天时已至，请降生母胎；

‘‘Kālo deva mahāvīra, uppajja mātukucchiyaṃ;

816度脱含天诸众，觉悟不死之境。’（佛种姓 1.66-67）

Sadevakaṃ tārayanto, bujjhassu amataṃ pada’’nti. (bu. vaṃ. 1.66-67);

817如此，为成佛而被祈请后，观察时、洲、国、家、母寿量这五种大观察，作出决定后，从彼处死去，于释迦王族结生，在那里受大财富养护，渐次达至吉祥青年期。在此之间，‘阿难，菩萨正念正知，从兜率身死去而降入母胎’等经文句，以及彼等注释，应知其详。

Evaṃ buddhabhāvatthāya āyācito kālaṃ, dīpaṃ, desaṃ, kulaṃ, janettiyā āyuppamāṇanti imāni pañca mahāvilokanāni viloketvā katasanniṭṭhāno tato cuto sakyarājakule paṭisandhiṃ gahetvā tattha mahāsampattiyā parihariyamāno anukkamena bhadrayobbanaṃ anupāpuṇi. Imasmiṃ antare ‘‘sato sampajāno ānanda bodhisatto tusitā kāyā cavitvā mātukucchiṃ okkamī’’tiādīnaṃ (ma. ni. 3.200) suttapadānañceva tesaṃ aṭṭhakathāya ca vasena vitthāro veditabbo.

818他于适合三季的三座宫殿中，享受如天界荣华般的王权荣华。于游园游戏时，渐次见到老、病、死三位天使，生起悚惧而返回。第四次见到出家者，生起‘出家为善’的出家意愿后，前往园林，于彼处度过日间，坐于吉祥莲池畔。由化作理发师而来的毗首羯磨天子装饰打扮后，听闻罗睺罗贤诞生之讯息，了知对儿子的爱著之强力，思惟：‘在此系缚增长之前，我当断除它。’傍晚入城时——

So tiṇṇaṃ utūnaṃ anucchavikesu tīsu pāsādesu devalokasiriṃ viya rajjasiriṃ anubhavamāno uyyānakīḷāya gamanasamaye anukkamena jiṇṇabyādhimatasaṅkhāte tayo devadūte disvā sañjātasaṃvego nivattitvā catutthavāre pabbajitaṃ disvā ‘sādhu pabbajjā’ti pabbajjāya ruciṃ uppādetvā uyyānaṃ gantvā tattha divasabhāgaṃ khepetvā maṅgalapokkharaṇītīre nisinno kappakavesaṃ gahetvā āgatena vissakammena devaputtena alaṅkatapaṭiyatto rāhulabhaddassa jātasāsanaṃ sutvā puttasinehassa balavabhāvaṃ ñatvā ‘yāva idaṃ bandhanaṃ na vaḍḍhati tāvadeva naṃ chindissāmī’ti cintetvā sāyaṃ nagaraṃ pavisanto –

819“母乃已涅槃，父亦已涅槃；此女已涅槃，作为她的合法丈夫。”

‘‘Nibbutā nūna sā mātā, nibbuto nūna so pitā;

820（此语见于《布舍师传注》第八品第27章『远近因缘说』，《法句经》巴利八品第1章第10节沙利多长老传，《阿波罗则经注》第八品第一章『远近因缘说』及《本生经注》第八品第一章『远近因缘说』。）

Nibbutā nūna sā nārī, yassāyaṃ īdiso patī’’ti. (bu. vaṃ. aṭṭha. 27 avidūrenidānakathā; dha. pa. aṭṭha. 1.10 sāriputtattheravatthu; apa. aṭṭha. 1.avidūrenidānakathā; jā. aṭṭha. 1.avidūrenidānakathā);

821听闻了名为吉萨瞿昙弥的堂姊妹所说的此偈后，心想‘我被此女告知了涅槃之词’，便从颈上解下价值十万的珍珠项链，送给她，然后进入自己的宫殿，坐在华丽的床榻上，因睡意而见到宫女们的丑态，心生厌离，命车匿备马，牵来犍陟，骑上犍陟，仅以车匿为伴，在十千世界诸天的围绕下，出大出家，就在当夜剩余的时间里，越过三个大王国，于阿诺玛河畔出家，次第前往王舍城，在那里行乞食后，坐在般度婆山山坳，被摩揭陀王以王位相邀，他拒绝了，并承诺证得一切知后将前往其国土，又去亲近阿罗逻和优陀迦，于他们处所证得的殊胜不满足，六年行大精进，于毗舍佉月满月日清晨，在将军村享用了苏阇陀所施的乳糜，于尼连禅河放走金钵，在尼连禅河畔的大树林中，以种种等至度过白昼，傍晚时分，接受了吉祥者所施的八把草，被黑龙王赞叹功德，登上菩提座，铺好草，立誓‘我若未不执取而心从诸漏解脱，终不起此座’，面东而坐，太阳尚未落山便摧破魔军，初夜证得宿住随念智，中夜证得死生智，后夜结束时，正证得具足十力、四无畏等一切佛功德的一切知智，便通达了此阿毗达摩法海。应如此了知他的证得因缘。

Kisāgotamiyā nāma pitucchādhītāya bhāsitaṃ imaṃ gāthaṃ sutvā, ‘ahaṃ imāya nibbutapadaṃ sāvito’ti gīvato satasahassagghanikaṃ muttāhāraṃ muñcitvā, tassā pesetvā, attano bhavanaṃ pavisitvā, sirisayane nisinno niddāvasena nāṭakānaṃ vippakāraṃ disvā, nibbinnahadayo channaṃ uṭṭhāpetvā, kaṇḍakaṃ āharāpetvā, kaṇḍakaṃ āruyha, channasahāyova dasasahassilokadhātudevatāhi kataparivāro mahābhinikkhamanaṃ nikkhamitvā, teneva rattāvasesena tīṇi mahārajjāni atikkamma anomānadītīre pabbajitvā, anukkamena rājagahaṃ gantvā, tattha piṇḍāya caritvā, paṇḍavapabbatapabbhāre nisinno magadharājena rajjena nimantiyamāno taṃ paṭikkhipitvā, sabbaññutaṃ patvā tassa vijitaṃ āgamanatthāya tena gahitapaṭiñño , āḷārañca udakañca upasaṅkamitvā, tesaṃ santike adhigatavisesena aparituṭṭho chabbassāni mahāpadhānaṃ padahitvā, visākhāpuṇṇamadivase pātova senānigame sujātāya dinnaṃ pāyāsaṃ paribhuñjitvā, nerañjarāya nadiyā suvaṇṇapātiṃ pavāhetvā, nerañjarāya tīre mahāvanasaṇḍe nānāsamāpattīhi divasabhāgaṃ vītināmetvā, sāyanhasamaye sotthiyena dinnaṃ aṭṭhatiṇamuṭṭhiṃ gahetvā, kāḷena nāgarājena abhitthutaguṇo bodhimaṇḍaṃ āruyha tiṇāni santharitvā, ‘na tāvimaṃ pallaṅkaṃ bhindissāmi yāva me na anupādāya āsavehi cittaṃ vimuccissatī’ti paṭiññaṃ katvā, pācīnadisābhimukho nisīditvā, sūriye anatthaṅgamiteyeva mārabalaṃ vidhamitvā, paṭhamayāme pubbenivāsañāṇaṃ, majjhimayāme cutūpapātañāṇaṃ patvā, pacchimayāmāvasāne dasabalacatuvesārajjādisabbabuddhaguṇapaṭimaṇḍitaṃ sabbaññutaññāṇaṃ paṭivijjhantoyeva imaṃ abhidhammanayasamuddaṃ adhigañchi. Evamassa adhigamanidānaṃ veditabbaṃ.

822如此证得阿毗达摩后，他以一座而坐度过了七日、不眨眼七日及经行七日，在第四七日，以自生智证得而思择所证得的阿毗达摩，又在阿阇波罗榕树、目真邻陀、罗阇耶多那三处度过三个七日，于第八七日，坐在阿阇波罗榕树下，以观察法之甚深而生起少事少业之心，由一万大梵天围绕的娑婆主梵天劝请说法，以佛眼观察世间，接受梵天的劝请，观察‘我应先为谁说法’，知阿罗逻与优陀迦已命终，忆念五比丘的众多帮助，从座而起，前往迦尸城，途中与优波迦交谈，于阿沙荼月满月日，到达仙人堕处鹿野苑五比丘的住处，调伏他们以不适当的言行相待，转法轮，使以阿若憍陈如长老为首的十八亿梵天得饮不死甘露。应如此了知直至转法轮的说法因缘。此是略说，广说则应依《圣求经》、《出家经》等诸注疏而了知。

Evaṃ adhigatābhidhammo ekapallaṅkena nisinnasattāhaṃ animisasattāhaṃ caṅkamanasattāhañca atikkamitvā, catutthe sattāhe sayambhūñāṇādhigamena adhigataṃ abhidhammaṃ vicinitvā aparānipi ajapālamucalindarājāyatanesu tīṇi sattāhāni vītināmetvā, aṭṭhame sattāhe ajapālanigrodharukkhamūle nisinno dhammagambhīratāpaccavekkhaṇena appossukkataṃ āpajjamāno dasasahassimahābrahmaparivārena sahampatibrahmunā āyācitadhammadesano buddhacakkhunā lokaṃ oloketvā, brahmuno ajjhesanaṃ ādāya ‘‘kassa nu kho ahaṃ paṭhamaṃ dhammaṃ deseyya’nti olokento āḷārudakānaṃ kālaṅkatabhāvaṃ ñatvā, pañcavaggiyānaṃ bhikkhūnaṃ bahūpakārataṃ anussaritvā, uṭṭhāyāsanā kāsipuraṃ gacchanto antarāmagge upakena saddhiṃ mantetvā, āsāḷhīpuṇṇamadivase isipatane migadāye pañcavaggiyānaṃ bhikkhūnaṃ vasanaṭṭhānaṃ patvā,te ananucchavikena samudācārena samudācarante saññāpetvā, dhammacakkaṃ pavattento aññāsikoṇḍaññattherappamukhā aṭṭhārasa brahmakoṭiyo amatapānaṃ pāyesi. Evaṃ yāva dhammacakkappavattanā desanānidānaṃ veditabbaṃ. Ayamettha saṅkhepo. Vitthāro pana sāṭṭhakathānaṃ ariyapariyesana(ma. ni. 1.274) pabbajjasuttādīnaṃ (su. ni. 407 ādayo) vasena veditabbo.

823如是，对于具足证得因缘与说法因缘的此阿毗达摩，还有远因缘、不远因缘、近因缘三种因缘。其中，从燃灯佛足下开始，直至兜率天，应知为远因缘。从兜率天开始，直至菩提座，为不远因缘。‘一时，世尊住于天界，在三十三天昼度树下的般度甘婆罗石上，于彼处，世尊为三十三天诸天说阿毗达摩论’，此是其近因缘。此是因缘谈。

Evaṃ adhigamanidānadesanānidānasampannassa panassa abhidhammassa aparānipi dūrenidānaṃ, avidūrenidānaṃ, santikenidānanti tīṇi nidānāni. Tattha dīpaṅkarapādamūlato paṭṭhāya yāva tusitapurā dūrenidānaṃ veditabbaṃ. Tusitapurato paṭṭhāya yāva bodhimaṇḍā avidūrenidānaṃ. ‘Ekaṃ samayaṃ bhagavā devesu viharati tāvatiṃsesu pāricchattakamūle paṇḍukambalasilāyaṃ, tattha kho bhagavā devānaṃ tāvatiṃsānaṃ abhidhammakathaṃ kathesī’ti idamassa santikenidānaṃ. Ayaṃ tāva nidānakathā.

830因缘叙述结束。

Nidānakathā niṭṭhitā.