KN 15 · 小义释

Tipitaka 7.0 静态阅读页 · 2072 段 · 打开交互阅读器

1彼岸道品

Pārāyanavaggo

2事偈

Vatthugāthā

3从前在可爱的拘萨罗国，他走向了南方的道路；

Kosalānaṃ purā rammā, agamā dakkhiṇāpathaṃ;

4这位通达咒语的婆罗门，心中渴求着无所有的境界。

Ākiñcaññaṃ patthayāno, brāhmaṇo mantapāragū.

5他住在阿萨迦人的领土，在穆拉迦国附近一带；

So assakassa visaye, maḷakassa samāsane ;

6住在哥达瓦利河岸边，靠捡拾落穗和野果过活。

Vasi godhāvarīkūle, uñchena ca phalena ca.

7正是依傍着那条河，形成了一个大村庄；

Tasseva upanissāya, gāmo ca vipulo ahu;

8用那里得来的收入，他筹办了一场大祭祀。

Tato jātena āyena, mahāyaññamakappayi.

9举行了大祭祀之后，他又回到了隐修处。

Mahāyaññaṃ yajitvāna, puna pāvisi assamaṃ;

10他刚一进去，另一个婆罗门来了。

Tasmiṃ paṭipaviṭṭhamhi, añño āgañchi brāhmaṇo.

11那人脚上都磨起了泡，口渴难耐，牙齿沾着泥巴，满头灰尘。

Ugghaṭṭapādo tasito , paṅkadanto rajassiro;

12他走到巴瓦利跟前，乞求五百枚钱。

So ca naṃ upasaṅkamma, satāni pañca yācati.

13巴瓦利见到他，便请他坐下。

Tamenaṃ bāvarī disvā, āsanena nimantayi;

14接着问了他的安好，说了这样的话。

Sukhañca kusalaṃ pucchi, idaṃ vacanamabravi .

15我所拥有的一切应施之物，已全数分发出去了。

‘‘Yaṃ kho mama deyyadhammaṃ, sabbaṃ visajjitaṃ mayā;

16跋婆利，请您体谅我。五百之数，我实在没有啊。

Anujānāhi me brahme, natthi pañcasatāni me’’.

17若您对我这乞求者不予施舍，

‘‘Sace me yācamānassa, bhavaṃ nānupadassati ;

18那就在第七日，您的头将会裂成七瓣！

Sattame divase tuyhaṃ, muddhā phalatu sattadhā’’.

19那个骗子精心谋划之后，发出了这可怕的宣告。

Abhisaṅkharitvā kuhako, bheravaṃ so akittayi;

20跋婆利听了他的话，陷入了深沉的忧愁。

Tassa taṃ vacanaṃ sutvā, bāvarī dukkhito ahu.

21他憔悴不堪，断了食物，被忧愁之箭深深射中；

Ussussati anāhāro, sokasallasamappito;

22但即便如此，他的心也并未在禅那中获得喜乐。

Athopi evaṃ cittassa, jhāne na ramatī mano.

23一位心怀利益的天女，看见他惊恐、痛苦的样子，

Utrastaṃ dukkhitaṃ disvā, devatā atthakāminī;

24便走近巴瓦利，说出了这样的话：

Bāvariṃ upasaṅkamma, idaṃ vacanamabravi.

25“他根本不懂什么是头，那是个骗子，贪图财利；

‘‘Na so muddhaṃ pajānāti, kuhako so dhanatthiko;

26无论是对于头，还是破头之法，他都毫无智慧。”

Muddhani muddhapāte vā, ñāṇaṃ tassa na vijjati’’.

27夫人，您确实知道吗？我问您，请告诉我那件事，

‘‘Bhotī carahi jānāti, taṃ me akkhāhi pucchitā;

28头和头破的事，我们想听您的话。

Muddhaṃ muddhādhipātañca , taṃ suṇoma vaco tava’’.

29我也不知道这个，我在这上面没有智慧；

‘‘Ahampetaṃ na jānāmi, ñāṇaṃ mettha na vijjati;

30关于头和头破，那是胜利者们的所见。

Muddhani muddhādhipāte ca, jinānañhettha dassanaṃ’’.

31那么在这大地上，到底谁知道呢？

‘‘Atha ko carahi jānāti, asmiṃ pathavimaṇḍale ;

32关于头和头破的事，请告诉我，女神！

Muddhaṃ muddhādhipātañca, taṃ me akkhāhi devate’’.

33那位世间导师从前离开迦毗罗卫城，

‘‘Purā kapilavatthumhā, nikkhanto lokanāyako;

34他是甘蔗王的后代，释迦族的儿子，带来光明。

Apacco okkākarājassa, sakyaputto pabhaṅkaro.

35这位婆罗门啊，他确实是正自觉者，通达一切法；

‘‘So hi brāhmaṇa sambuddho, sabbadhammāna pāragū;

36他获得一切神通与力，对一切法具足智慧之眼；

Sabbābhiññābalappatto , sabbadhammesu cakkhumā;

37他达到一切业的灭尽，在依着灭尽中解脱。

Sabbakammakkhayaṃ patto, vimutto upadhikkhaye.

38那位佛陀、世尊在世间，作为具眼者讲说正法。

‘‘Buddho so bhagavā loke, dhammaṃ deseti cakkhumā;

39那你去找他问吧，他会为你解说的。

Taṃ tvaṃ gantvāna pucchassu, so te taṃ byākarissati’’.

40听到“正自觉者”这句话，巴瓦利生起了欢喜；

Sambuddhoti vaco sutvā, udaggo bāvarī ahu;

41他的忧愁变少了，也得到了广大的喜悦。

Sokassa tanuko āsi, pītiñca vipulaṃ labhi.

42那位巴瓦利内心满意、欢喜，他以通达吠陀的身份，问那位天神：

So bāvarī attamano udaggo, taṃ devataṃ pucchati vedajāto;

43“那位世间怙主，到底在哪个村落、哪个城镇，或是哪个国家？

‘‘Katamamhi gāme nigamamhi vā pana, katamamhi vā janapade lokanātho;

44我们要去哪里才能拜见他——那位正自觉者、两足中的最上者？”

Yattha gantvāna passemu, sambuddhaṃ dvipaduttamaṃ’’.

45在沙瓦提的高沙喇宫殿里，那位胜利者——他智慧广大，拥有殊胜、广博的觉慧；

‘‘Sāvatthiyaṃ kosalamandire jino, pahūtapañño varabhūrimedhaso;

46他是释迦之子，坚固不摇，断尽烦恼，是了知破头之法的人中雄杰。

So sakyaputto vidhuro anāsavo, muddhādhipātassa vidū narāsabho’’.

47于是，那位通达咒语的婆罗门老师召唤他的弟子们：

Tato āmantayī sisse, brāhmaṇe mantapāragū ;

48“来吧，年轻人们，我要告诉你们，请谛听我的话。

‘‘Etha māṇavā akkhissaṃ, suṇātha vacanaṃ mama.

49“在世间，像他这样的人难得一见，这样的出现并不常有；

‘‘Yasseso dullabho loke, pātubhāvo abhiṇhaso;

50他今天已在这世间出现，那位声名远播的正自觉者。”

Svājja lokamhi uppanno, sambuddho iti vissuto;

51快去舍卫城吧，去拜见那位两足至圣。

Khippaṃ gantvāna sāvatthiṃ, passavho dvipaduttamaṃ’’.

52“可是，婆罗门啊，我们该怎么认呢？见到了又怎么知道他就是佛陀？

‘‘Kathaṃ carahi jānemu, disvā buddhoti brāhmaṇa;

53我们都不认识，请您告诉我们，好让我们知道怎么认出他来。”

Ajānataṃ no pabrūhi, yathā jānemu taṃ mayaṃ’’.

54“在我们传承的咒语经典里，确实记载着大人相好；

‘‘Āgatāni hi mantesu, mahāpurisalakkhaṇā;

55完整地解说了三十二相，一一按顺序列举。

Dvattiṃsāni ca byākkhātā, samattā anupubbaso.

56“谁的身体上具足这些大人相好，

‘‘Yassete honti gattesu, mahāpurisalakkhaṇā;

57他只有两种去处，第三种是不存在的。

Dveyeva tassa gatiyo, tatiyā hi na vijjati.

58如果住在家里，他能征服这片大地，

‘‘Sace agāraṃ āvasati, vijeyya pathaviṃ imaṃ;

59不用棍棒、不用刀剑，依法教导人们。

Adaṇḍena asatthena, dhammena anusāsati.

60如果他出家，从在家走向无家生活，

‘‘Sace ca so pabbajati, agārā anagāriyaṃ;

61揭开遮蔽的正自觉者，就成为无上的阿拉汉。

Vivaṭṭacchado sambuddho, arahā bhavati anuttaro.

62出生、族姓、相好，咒语、弟子，一个又一个。

‘‘Jātiṃ gottañca lakkhaṇaṃ, mante sisse punāpare;

63请你们以心提问关于‘头’与‘破头’之事。

Muddhaṃ muddhādhipātañca, manasāyeva pucchatha.

64“如果他是佛陀，将是无障碍见者；

‘‘Anāvaraṇadassāvī, yadi buddho bhavissati;

65对以心提出的问题，他将以言语回答。”

Manasā pucchite pañhe, vācāya visajjissati’’ .

66听了巴瓦利的话之后，十六位婆罗门弟子，

Bāvarissa vaco sutvā, sissā soḷasa brāhmaṇā;

67阿基多、帝萨美德耶亚、本纳咖，然后美德咕。

Ajito tissametteyyo, puṇṇako atha mettagū.

68多德咖、伍巴西瓦，还有难陀，然后赫玛咖；

Dhotako upasīvo ca, nando ca atha hemako;

69都提耶和劫波两人，还有智者阇都干耳。

Todeyya-kappā dubhayo, jatukaṇṇī ca paṇḍito.

70跋陀罗浮陀和乌陀耶，以及婆罗门波沙罗；

Bhadrāvudho udayo ca, posālo cāpi brāhmaṇo;

71聪慧的摩伽罗阇，和大仙人宾基亚。

Mogharājā ca medhāvī, piṅgiyo ca mahāisi.

72他们全都是各自有随众的领袖，闻名于一切世间；

Paccekagaṇino sabbe, sabbalokassa vissutā;

73是修禅者、乐于禅那的智者，为过去习气所熏染。

Jhāyī jhānaratā dhīrā, pubbavāsanavāsitā.

74向巴瓦利顶礼，对他右绕之后；

Bāvariṃ abhivādetvā, katvā ca naṃ padakkhiṇaṃ;

75所有结发苦行者，都向北出发了。

Jaṭājinadharā sabbe, pakkāmuṃ uttarāmukhā.

76那时，摩罗迦的居所就是摩喜舍城。

Maḷakassa patiṭṭhānaṃ, puramāhissatiṃ tadā ;

77优禅尼、瞿那陀、毗提沙，以及森林城。

Ujjeniñcāpi gonaddhaṃ, vedisaṃ vanasavhayaṃ.

78拘睒弥、沙祇，还有最胜的舍卫城。

Kosambiñcāpi sāketaṃ, sāvatthiñca puruttamaṃ;

79舍陀毗、迦毗罗卫、拘尸那罗和弥提罗。

Setabyaṃ kapilavatthuṃ, kusinārañca mandiraṃ.

80波婆城、福城、毗舍离和摩揭陀王城。

Pāvañca bhoganagaraṃ, vesāliṃ māgadhaṃ puraṃ;

81巴沙那卡塔庙，令人愉悦，让人喜爱。

Pāsāṇakaṃ cetiyañca, ramaṇīyaṃ manoramaṃ.

82就像口渴的人得到清凉的水，就像商人得获巨大的利润；

Tasitovudakaṃ sītaṃ, mahālābhaṃva vāṇijo;

83就像被炎热折磨的人渴望树荫，他们急忙地登上山。

Chāyaṃ ghammābhitattova turitā pabbatamāruhuṃ.

84那时，世尊被比丘僧团围绕着，

Bhagavā tamhi samaye, bhikkhusaṅghapurakkhato;

85为比丘们说法，如同狮子在林中吼叫。

Bhikkhūnaṃ dhammaṃ deseti, sīhova nadatī vane.

86阿基多见到了佛陀，如同见到了金光闪耀的太阳。

Ajito addasa buddhaṃ, pītaraṃsiṃva bhāṇumaṃ;

87如同十五日的月亮，圆满地到来。

Candaṃ yathā pannarase, paripūraṃ upāgataṃ.

88他看见他的体征圆满，相貌具足；

Athassa gatte disvāna, paripūrañca byañjanaṃ;

89喜悦地站在一旁，提问了心意的问题。

Ekamantaṃ ṭhito haṭṭho, manopañhe apucchatha.

90‘请教他的出生、族姓，请说他的特征；

‘‘Ādissa jammanaṃ brūhi, gottaṃ brūhi salakkhaṇaṃ;

91请说他在咒语上的圆满，这位婆罗门教多少学生？’

Mantesu pāramiṃ brūhi, kati vāceti brāhmaṇo’’.

92‘寿命一百二十岁，他的族姓是巴瓦利。’

‘‘Vīsaṃ vassasataṃ āyu, so ca gottena bāvarī;

93他的身体有三十二相，他精通三部吠陀。

Tīṇissa lakkhaṇā gatte, tiṇṇaṃ vedāna pāragū.

94在相学、历史传说，还有词汇学与仪轨学中，

‘‘Lakkhaṇe itihāse ca, sanighaṇḍusakeṭubhe;

95他教授五百个学生，在自己的教法中达到圆满。

Pañcasatāni vāceti, sadhamme pāramiṃ gato’’.

96人中上首啊，请您分析巴瓦利身上的相好，

‘‘Lakkhaṇānaṃ pavicayaṃ, bāvarissa naruttama;

97断除渴爱的人，请为我们开示，不要让我们产生疑惑。

Taṇhacchida pakāsehi, mā no kaṅkhāyitaṃ ahu’’.

98他用舌头覆盖嘴巴，眉间有白毫。

‘‘Mukhaṃ jivhāya chādeti, uṇṇassa bhamukantare;

99“那是隐藏的，是根秘密，年轻人，你要这样理解。”

Kosohitaṃ vatthaguyhaṃ, evaṃ jānāhi māṇava’’.

100“因为之前提问，他什么也没听到；现在听过了，问题被解答出来了。”

Pucchañhi kiñci asuṇanto, sutvā pañhe viyākate;

101“所有人都用心思考着，知法而生，合掌恭敬。”

Vicinteti jano sabbo, vedajāto katañjalī.

102“哪位——是诸天，还是梵天，还是因陀罗，甚至是善生的丈夫？”

‘‘Ko nu devo vā brahmā vā, indo vāpi sujampati;

103“对于心中所问的问题，这是为谁而解答？”

Manasā pucchite pañhe, kametaṃ paṭibhāsati.

104“巴瓦利询问‘头’以及‘破头者’。”

‘‘Muddhaṃ muddhādhipātañca, bāvarī paripucchati;

105请回答那个问题吧，世尊，消除我们的疑惑，仙人啊。

Taṃ byākarohi bhagavā, kaṅkhaṃ vinaya no ise’’.

106你要知道‘无明是头’，明是破头者，它具备信、念、定，与欲、精进相连接。

‘‘Avijjā muddhāti jānāhi, vijjā muddhādhipātinī;

107与信、念、定，以及欲、精进相应」。

Saddhāsatisamādhīhi, chandavīriyena saṃyutā’’.

108然后，那位青年内心充满巨大喜悦，坚定之后，把鹿皮衣搭到一肩，以头伏在脚上顶礼。

Tato vedena mahatā, santhambhetvāna māṇavo;

109将羚羊皮披于一肩，以头礼拜足。

Ekaṃsaṃ ajinaṃ katvā, pādesu sirasā pati.

110「婆瓦利婆罗门，尊者，与弟子们一起；

‘‘Bāvarī brāhmaṇo bhoto, saha sissehi mārisa;

111他内心跃动、充满喜悦，礼敬具眼者之足。

Udaggacitto sumano, pāde vandati cakkhuma’’.

112愿婆罗门巴瓦利快乐，连同他的弟子们一起；

‘‘Sukhito bāvarī hotu, saha sissehi brāhmaṇo;

113而你也愿你快乐，年轻人，愿你活得长久。

Tvañcāpi sukhito hohi, ciraṃ jīvāhi māṇava.

114无论是巴瓦利的，还是你的，大家心中所有的疑惑，

‘‘Bāvarissa ca tuyhaṃ vā, sabbesaṃ sabbasaṃsayaṃ;

115既然已给了机会，你们就问吧，无论心里在想什么。

Katāvakāsā pucchavho, yaṃ kiñci manasicchatha’’.

116从正自觉者那里得到了机会，他便坐下，合掌当胸——

Sambuddhena katokāso, nisīditvāna pañjalī;

117阿基多首先提出问题，就在那里向如来请教。

Ajito paṭhamaṃ pañhaṃ, tattha pucchi tathāgataṃ.

118事偈完

Vatthugāthā niṭṭhitā.

1191. 阿基德学童所问

1. Ajitamāṇavapucchā

120“世间被什么所覆盖？——尊者阿基多说——

‘‘Kenassu nivuto loko, [iccāyasmā ajito]

121又因为什么，世间不显耀？

Kenassu nappakāsati;

122你说黏着是什么？什么是世间的大怖畏？”

Kissābhilepanaṃ brūsi, kiṃsu tassa mahabbhayaṃ’’.

123“世间被无明所覆盖。阿基多啊——世尊回答说——

‘‘Avijjāya nivuto loko, [ajitāti bhagavā]

124因为悭吝与放逸，世间不显耀。”

Vevicchā pamādā nappakāsati;

125“我说：贪求和爱染就是苦，是它的大恐怖。”

Jappābhilepanaṃ brūmi, dukkhamassa mahabbhayaṃ’’.

126“一切处的瀑流都在奔涌，”具寿阿基多这样说。

‘‘Savanti sabbadhi sotā, [iccāyasmā ajito]

127“瀑流有什么能防护呢？”

Sotānaṃ kiṃ nivāraṇaṃ;

128“请说说瀑流的约束吧，用什么能挡住那些瀑流？”

Sotānaṃ saṃvaraṃ brūhi, kena sotā pidhiyyare’’.

129“世间所有那些瀑流，阿基多啊！”世尊说，

‘‘Yāni sotāni lokasmiṃ, [ajitāti bhagavā]

130“念是对它们的防护；”

Sati tesaṃ nivāraṇaṃ;

131我说，那些感官瀑流被慧所防护，它们靠慧得以关闭。

Sotānaṃ saṃvaraṃ brūmi, paññāyete pidhiyyare’’.

132“慧与念啊，” —— 这是尊者阿基多说的，

‘‘Paññā ceva sati cāpi , [iccāyasmā ajito]

87“还有名色，亲爱的先生；

Nāmarūpañca mārisa;

134以及名色，尊者；

Nāmarūpañca mārisa;

135我问的这个问题，请您为我解说：这一切在何处被彻底消灭？”

Etaṃ me puṭṭho pabrūhi, katthetaṃ uparujjhati’’.

136“阿基多，你问的那个问题，我现在对你宣说；

‘‘Yametaṃ pañhaṃ apucchi, ajita taṃ vadāmi te;

137名和色在何处被彻底、毫无剩余地消灭；

Yattha nāmañca rūpañca, asesaṃ uparujjhati;

138识灭尽时，它就在这里止息。

Viññāṇassa nirodhena, etthetaṃ uparujjhati’’.

139“那些在此世间，已修学的法成就者，以及众多的有学众，”

‘‘Ye ca saṅkhātadhammāse, ye ca sekhā puthū idha;

140我问您，贤者啊，请告诉我他们的行仪。

Tesaṃ me nipako iriyaṃ, puṭṭho pabrūhi mārisa’’.

141“他对于欲乐不应贪求，内心应不被扰乱；

‘‘Kāmesu nābhigijjheyya, manasānāvilo siyā;

142善巧于一切法，具足正念的比丘，应持念游方。”

Kusalo sabbadhammānaṃ, sato bhikkhu paribbaje’’ti.

143阿基德学童所问第一

Ajitamāṇavapucchā paṭhamā.

1442. 帝萨美德耶亚学童所问

2. Tissametteyyamāṇavapucchā

145“在这个世间，谁是知足者，——这是具寿帝萨美德耶亚所问——

‘‘Kodha santusito loke, [iccāyasmā tissametteyyo]

146对谁来说，不再有任何动摇；

Kassa no santi iñjitā;

147谁完全了知两端，在中间因智慧而不被沾染；

Ko ubhantamabhiññāya, majjhe mantā na lippati;

148你说谁是大丈夫，谁在这里超越了缝纫？”

Kaṃ brūsi mahāpurisoti, ko idha sibbinimaccagā’’ti.

149“在欲中，是梵行者，帝萨美德耶亚啊！”世尊说。

‘‘Kāmesu brahmacariyavā, [metteyyāti bhagavā]

150离了渴爱，恒常保持正念，

Vītataṇho sadā sato;

151依了知而寂灭的比丘，他没有种种动摇。

Saṅkhāya nibbuto bhikkhu, tassa no santi iñjitā.

152他认识了这两边，以智在中而不被沾染；

‘‘So ubhantamabhiññāya, majjhe mantā na lippati;

153我说那是个大丈夫，他已超越这世间的缝纫。

Taṃ brūmi mahāpurisoti, so idha sibbinimaccagā’’ti.

154帝萨弥勒学童所问第二

Tissametteyyamāṇavapucchā dutiyā.

1553. 本纳咖学童所问

3. Puṇṇakamāṇavapucchā

156"不动者、见根本者"——尊者本纳咖这样说——

‘‘Anejaṃ mūladassāviṃ, [iccāyasmā puṇṇako]

157以问题而到来：

Atthi pañhena āgamaṃ;

158"依止什么，仙人、人、刹帝利、婆罗门，向诸天神，

Kiṃ nissitā isayo manujā, khattiyā brāhmaṇā devatānaṃ;

159在世间广行祭祀？我问您，世尊，请告诉我这个。"

Yaññamakappayiṃsu puthūdha loke, pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ’’.

160“那些在世间行走的仙人、凡人们啊，”——本纳咖，这是世尊所言——

‘‘Ye kecime isayo manujā, [puṇṇakāti bhagavā]

161“包括刹帝利、婆罗门，以及为诸天献祭的人们；”

Khattiyā brāhmaṇā devatānaṃ;

162“他们在世间各处广设祭祀，满怀期许，本纳咖啊，渴望获得来世的福报；”

Yaññamakappayiṃsu puthūdha loke, āsīsamānā puṇṇaka itthattaṃ;

163“他们倚仗祭祀，其实只是依附着衰老，在广设祭祀罢了。”

Jaraṃ sitā yaññamakappayiṃsu’’.

164“那些在世间行走的仙人、凡人们啊，”——这是具寿本纳咖所说——

‘‘Ye kecime isayo manujā, [iccāyasmā puṇṇako]

165“包括刹帝利、婆罗门，以及为诸天献祭的人们；”

Khattiyā brāhmaṇā devatānaṃ;

166世间里许多人举办了祭祀，

Yaññamakappayiṃsu puthūdha loke, kaccisu te bhagavā yaññapathe appamattā;

167世尊，这些在祭祀之道上毫不放逸的人，是否超越了生与老呢，尊师？

Atāruṃ jātiñca jarañca mārisa, pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ’’.

168我问您这个，世尊，请您告诉我。

‘‘Āsīsanti thomayanti, abhijappanti juhanti; [Puṇṇakāti bhagavā]

169“他们祈求着、称赞着、热切祷告着、献上供品；

Kāmābhijappanti paṭicca lābhaṃ, te yājayogā bhavarāgarattā;

170因为渴望诸欲、期盼获取，那些献祭者沉迷于‘有’，贪染其中；

Nātariṃsu jātijaranti brūmi’’.

171我说他们没有超越生与老。”

‘‘Te ce nātariṃsu yājayogā, [iccāyasmā puṇṇako]

172通过祭祀来超越生与老，贤者啊；

Yaññehi jātiñca jarañca mārisa;

173那么，在这个人天世界中，究竟是谁，贤者啊，超越了生与老；

Atha ko carahi devamanussaloke, atāri jātiñca jarañca mārisa;

174我这样问世尊，请为我解说这件事。

Pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ’’.

175‘在世间遍观了一切高低之后，’（本纳咖啊，世尊说）

‘‘Saṅkhāya lokasmi paroparāni, [puṇṇakāti bhagavā]

176那个在世间任何地方都没有冲动的人；

Yassiñjitaṃ natthi kuhiñci loke;

177寂静，无烟，无恼，无望，我说他超越了生与老。’

Santo vidhūmo anīgho nirāso, atāri so jātijaranti brūmī’’ti.

178奔那咖学童所问第三

Puṇṇakamāṇavapucchā tatiyā.

1794. 美德咕学童所问

4. Mettagūmāṇavapucchā

180“世尊，我向您请问，请您为我解说，”——具寿美德咕说。

‘‘Pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ, [iccāyasmā mettagū]

181“我心想您是通晓吠陀者、修习成就者；”

Maññāmi taṃ vedaguṃ bhāvitattaṃ;

182“这世上形形色色的一切苦，究竟是从何而生？”

Kuto nu dukkhā samudāgatā ime, ye keci lokasmimanekarūpā’’.

183“你确实问了苦的生起根源，美德咕啊，”世尊说，

‘‘Dukkhassa ve maṃ pabhavaṃ apucchasi, [mettagūti bhagavā]

184“我将如我所了知的那样为你开示：”

Taṃ te pavakkhāmi yathā pajānaṃ;

185“世间种种形态的苦，都是以执取为因缘而生起。”

Upadhinidānā pabhavanti dukkhā, ye keci lokasmimanekarūpā.

186凡任何无明之人，造作依著，那愚昧者便一次次地投向苦；

‘‘Yo ve avidvā upadhiṃ karoti, punappunaṃ dukkhamupeti mando;

187因此，智者观察苦从生起因缘而来，不再造作依著。

Tasmā pajānaṃ upadhiṃ na kayirā, dukkhassa jātippabhavānupassī’’.

188你为我们宣说了我们所问的；现在我们再问别的，请告诉我们：

‘‘Yaṃ taṃ apucchimha akittayī no, aññaṃ taṃ pucchāma tadiṅgha brūhi;

189‘智者究竟如何渡越瀑流——生、老、愁与悲恸？’

‘Kathaṃ nu dhīrā vitaranti oghaṃ, jātiṃ jaraṃ sokapariddavañca’;

190牟尼啊，请为我善加解说，因为此法你确已明了。

Taṃ me muni sādhu viyākarohi, tathā hi te vidito esa dhammo’’.

191‘美德咕啊！我将为你宣说法义。’世尊如是说。

‘‘Kittayissāmi te dhammaṃ, [mettagūti bhagavā]

192在现世所见之法中，不靠传闻——

Diṭṭhe dhamme anītihaṃ;

193了知了它之后，保持正念而行，就能在世间超越那执著的粘着。

Yaṃ viditvā sato caraṃ, tare loke visattikaṃ’’.

194而我对此随喜赞叹，大仙啊，这是最殊胜的教法；

‘‘Tañcāhaṃ abhinandāmi, mahesi dhammamuttamaṃ;

195了知了它之后，保持正念而行，就能在世间超越那执著的粘着。

Yaṃ viditvā sato caraṃ, tare loke visattikaṃ’’.

196“不管你有什么样的了知，”——美德咕啊，世尊说——

‘‘Yaṃ kiñci sampajānāsi, [mettagūti bhagavā]

197上方、下方、横向以及中间——

Uddhaṃ adho tiriyañcāpi majjhe;

198对于这些，他应赶走喜爱和执著，让识不在生存中停留。

Etesu nandiñca nivesanañca, panujja viññāṇaṃ bhave na tiṭṭhe.

199这样安住、具足念、不放逸的比丘，在行脚中舍弃那些‘我的、我的’的东西；

‘‘Evaṃvihārī sato appamatto, bhikkhu caraṃ hitvā mamāyitāni;

200就在此生，智者就能断除生、老、忧愁与悲伤之苦。

Jātiṃ jaraṃ sokapariddavañca, idheva vidvā pajaheyya dukkhaṃ’’.

201我对大仙这话语感到欢喜，乔达摩所善说的，那没有执着的法；

‘‘Etābhinandāmi vaco mahesino, sukittitaṃ gotamanūpadhīkaṃ;

202世尊确实断除了苦，因为您所了知的这个法，就是如此。

Addhā hi bhagavā pahāsi dukkhaṃ, tathā hi te vidito esa dhammo.

203牟尼啊，那些您以不动摇之法所教诫的人，他们必定也能断除苦；

‘‘Te cāpi nūnappajaheyyu dukkhaṃ, ye tvaṃ muni aṭṭhitaṃ ovadeyya;

204“我向这位龙象合掌礼敬，但愿世尊教诫我这无住处者。”

Taṃ taṃ namassāmi samecca nāga, appeva maṃ bhagavā aṭṭhitaṃ ovadeyya’’.

205“那个婆罗门，应知他是明达者、无所有者，于欲有不执著；

‘‘Yaṃ brāhmaṇaṃ vedagumābhijaññā, akiñcanaṃ kāmabhave asattaṃ;

206他确实已渡过了这瀑流，到达彼岸，无怨恨，无疑惑。

Addhā hi so oghamimaṃ atāri, tiṇṇo ca pāraṃ akhilo akaṅkho.

207“那位智者、明达人，在这里舍弃了对种种有的系缚，

‘‘Vidvā ca yo vedagū naro idha, bhavābhave saṅgamimaṃ visajja;

208他离了渴爱，没有苦恼，没有期望，我说他已渡过了生和老。”

So vītataṇho anīgho nirāso, atāri so jātijaranti brūmī’’ti.

209美德古学童所问第四

Mettagūmāṇavapucchā catutthī.

2105. 多德咖学童所问

5. Dhotakamāṇavapucchā

211“我问您，世尊，请您为我解说这个。” 尊者多德咖如此说。

‘‘Pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ, [iccāyasmā dhotako]

212我渴望您的话语，大仙啊，

Vācābhikaṅkhāmi mahesi tuyhaṃ;

213听了您的声音之后，我要修学属于自己的涅槃。

Tava sutvāna nigghosaṃ, sikkhe nibbānamattano’’.

214“那么，你就应当精勤努力吧，多德咖啊！”世尊说道。

‘‘Tenahātappaṃ karohi, [dhotakāti bhagavā]

178就在这里，你要成为明智而具念者；

Idheva nipako sato;

216「就在此处，当机警、具念；」

Idheva nipako sato;

217从这里听了这声音之后，你要修学属于自己的涅槃。”

Ito sutvāna nigghosaṃ, sikkhe nibbānamattano’’.

218我在天界与人世间，看见那无所有的婆罗门正在如法游行；

‘‘Passāmahaṃ devamanussaloke, akiñcanaṃ brāhmaṇamiriyamānaṃ;

219我礼敬您，一切眼者，释迦啊，请将我从疑惑中解救出来。

Taṃ taṃ namassāmi samantacakkhu, pamuñca maṃ sakka kathaṃkathāhi’’.

220多德咖，我不能让世间的任何疑惑者得到解脱；

‘‘Nāhaṃ sahissāmi pamocanāya, kathaṃkathiṃ dhotaka kañci loke;

221唯有了知那最殊胜的法，你才能如此渡越这洪流。

Dhammañca seṭṭhaṃ abhijānamāno , evaṃ tuvaṃ oghamimaṃ taresi’’.

222梵天啊，请以慈悲教导，为我开示那远离之法，使我能够了知；

‘‘Anusāsa brahme karuṇāyamāno, vivekadhammaṃ yamahaṃ vijaññaṃ;

223愿我如同虚空一般，无有恼害，就在此世间，宁静而无执地生活。

Yathāhaṃ ākāsova abyāpajjamāno, idheva santo asito careyyaṃ’’.

224多德咖，我将为你讲说寂静。

‘‘Kittayissāmi te santiṃ, [dhotakāti bhagavā]

225对于现前亲证的法，不是凭传闻得来的；

Diṭṭhe dhamme anītihaṃ;

226了知了它之后，具念而行，就能在世间渡越贪着。

Yaṃ viditvā sato caraṃ, tare loke visattikaṃ’’.

227对此，我满怀欢喜，大仙啊，那是至上的寂灭；

‘‘Tañcāhaṃ abhinandāmi, mahesi santimuttamaṃ;

228了知了它之后，具念而行，就能在世间渡越贪着。

Yaṃ viditvā sato caraṃ, tare loke visattikaṃ’’.

229“凡是你所遍知的任何事物，多德咖啊，”世尊说道，

‘‘Yaṃ kiñci sampajānāsi, [dhotakāti bhagavā]

230向上的、向下的、横向的以及中间的；

Uddhaṃ adho tiriyañcāpi majjhe;

231了知这是世间的染着后，你莫为有与无有而制造渴爱。

Etaṃ viditvā saṅgoti loke, bhavābhavāya mākāsi taṇha’’nti.

232兜德咖学童所问第五

Dhotakamāṇavapucchā pañcamī.

2336. 伍巴西瓦学童所问

6. Upasīvamāṇavapucchā

234“我独自一人，世尊啊，对着这巨大的瀑流，”——具寿优波湿婆这样说。

‘‘Eko ahaṃ sakka mahantamoghaṃ, [iccāyasmā upasīvo]

235“没有依止，我无力渡越。”

Anissito no visahāmi tārituṃ;

236“具一切眼者啊，请告诉我所缘，依靠它，我能渡越这个瀑流。”

Ārammaṇaṃ brūhi samantacakkhu, yaṃ nissito oghamimaṃ tareyyaṃ’’.

237“优波湿婆啊！具念而观察无所有处，”——世尊说。

‘‘Ākiñcaññaṃ pekkhamāno satimā, [upasīvāti bhagavā]

238“依止‘无所有’，你来渡越瀑流吧。”

Natthīti nissāya tarassu oghaṃ;

239舍离欲乐，远离言说，渴爱灭尽，不见有我。

Kāme pahāya virato kathāhi, taṇhakkhayaṃ nattamahābhipassa’’.

240遍一切欲乐中已离贪者，（尊者伍巴西瓦问）

‘‘Sabbesu kāmesu yo vītarāgo, [iccāyasmā upasīvo]

241依止无所有，舍弃了慢；

Ākiñcaññaṃ nissito hitvā maññaṃ;

242在殊胜的想解脱中解脱，他是否安住彼处，不再转还？

Saññāvimokkhe parame vimutto , tiṭṭhe nu so tattha anānuyāyī’’ .

243遍一切欲乐中已离贪者，（世尊对伍巴西瓦说）

‘‘Sabbesu kāmesu yo vītarāgo, [upasīvāti bhagavā]

244依止无所有，舍弃了慢；

Ākiñcaññaṃ nissito hitvā maññaṃ;

245他已在最高的想解脱中解脱，他会安住于彼处，不再随行。”

Saññāvimokkhe parame vimutto, tiṭṭheyya so tattha anānuyāyī’’.

246如果他安住于彼处不再随行，即使历经多年，具足一切眼者啊，

‘‘Tiṭṭhe ce so tattha anānuyāyī, pūgampi vassānaṃ samantacakkhu;

247他就会那样在清凉中得到解脱，那样者的识会灭没。”

Tattheva so sītisiyā vimutto, cavetha viññāṇaṃ tathāvidhassa’’.

248如同火焰被风力所吹散，——优波湿婆呀——世尊说——

‘‘Acci yathā vātavegena khittā, [upasīvāti bhagavā]

249它消逝而去，不达于任何计量；

Atthaṃ paleti na upeti saṅkhaṃ;

250同样，牟尼从名身中解脱，他消逝而去，不达于任何计量。”

Evaṃ munī nāmakāyā vimutto, atthaṃ paleti na upeti saṅkhaṃ’’.

251'他是灭没了,又或许,他其实是存在的,又或者,按照永恒论,他是无病的;

‘‘Atthaṅgato so uda vā so natthi, udāhu ve sassatiyā arogo;

252请您，牟尼，好好地对那个为我解答，因为，确实，这个法已被您了知。”

Taṃ me munī sādhu viyākarohi, tathā hi te vidito esa dhammo’’ti.

253‘对于灭没者，没有计量’，伍巴西瓦啊！世尊这样说。

‘‘Atthaṅgatassa na pamāṇamatthi, [upasīvāti bhagavā]

254那个可以用来描述他的东西，在他那里是不存在的。

Yena naṃ vajjuṃ taṃ tassa natthi;

255当一切事物被破除，一切的言论途径也都已被消除。

Sabbesu dhammesu samūhatesu, samūhatā vādapathāpi sabbe’’ti.

256伍巴西瓦学童所问第六

Upasīvamāṇavapucchā chaṭṭhī.

2577. 难德学童所问

7. Nandamāṇavapucchā

258“世间有牟尼，”具寿难陀说，“人们这样说，这是怎么回事？是称牟尼为‘智成就’，还是称他为‘命成就’呢？”

‘‘Santi loke munayo, [iccāyasmā nando]

259人们说：‘那是什么？’请告诉我。

Janā vadanti tayidaṃ kathaṃsu;

260他们称牟尼‘具有智’呢，还是称‘具有生命力’？

Ñāṇūpapannaṃ muni no vadanti, udāhu ve jīvitenūpapannaṃ’’.

261难陀，在这里，善巧者们不依见、不依闻、不依智而称说‘牟尼’；

‘‘Na diṭṭhiyā na sutiyā na ñāṇena, munīdha nanda kusalā vadanti;

262那些断除系缚、无恼、无欲求而游行者，我说他们是‘牟尼’。

Visenikatvā anīghā nirāsā, caranti ye te munayoti brūmi’’.

263凡有这些沙门与婆罗门——可敬的难陀尊者说——

‘‘Ye kecime samaṇabrāhmaṇāse, [iccāyasmā nando]

264有人宣称，通过所见与所闻获得清净；

Diṭṭhassutenāpi vadanti suddhiṃ;

265“他们说，通过戒禁也能获得清净，”

Sīlabbatenāpi vadanti suddhiṃ,

266“他们用种种方式，宣称有清净；”

Anekarūpena vadanti suddhiṃ;

267“世尊，那些在那里过着克己生活的人，他们”

Kaccissu te bhagavā tattha yatā carantā,

268“是否真的渡过了生和老呢，尊者？”

Atāru jātiñca jarañca mārisa;

269“我请教这个，世尊，请您为我说明吧。”

Pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ’’.

270“凡是这些沙门、婆罗门。”（难陀这样说，于是世尊答道）

‘‘Ye kecime samaṇabrāhmaṇāse, [nandāti bhagavā]

271有人宣称，通过所见与所闻获得清净；

Diṭṭhassutenāpi vadanti suddhiṃ;

272有人宣称，通过戒行与禁制获得清净；有人以种种不同的方式宣称清净；

Sīlabbatenāpi vadanti suddhiṃ, anekarūpena vadanti suddhiṃ;

273尽管他们在那方面精勤修行，但我断言：他们并未超越生与老。

Kiñcāpi te tattha yatā caranti, nātariṃsu jātijaranti brūmi’’.

274凡是那些沙门、婆罗门，——尊者难陀说——

‘‘Ye kecime samaṇabrāhmaṇāse, [iccāyasmā nando]

275他们依所见、所闻而说清净。

Diṭṭhassutenāpi vadanti suddhiṃ;

276有人宣称，通过戒行与禁制获得清净；有人以种种不同的方式宣称清净；

Sīlabbatenāpi vadanti suddhiṃ, anekarūpena vadanti suddhiṃ;

277如果你说那些牟尼并不曾渡过瀑流，那么在天神与人世间，谁才渡过呢？

Te ce muni brūsi anoghatiṇṇe, atha ko carahi devamanussaloke;

278尊者啊，渡过了生和老，我请问您，世尊，请为我解说此事。

Atāri jātiñca jarañca mārisa, pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ’’.

279难陀！我不说所有的沙门、婆罗门——

‘‘Nāhaṃ sabbe samaṇabrāhmaṇāse, [nandāti bhagavā]

280我说他们是被生老所遮蔽的。

Jātijarāya nivutāti brūmi;

281那些在这里，对于所见、所闻、所觉知，或是对于戒与禁制，舍弃了这一切的人；

Ye sīdha diṭṭhaṃ va sutaṃ mutaṃ vā, sīlabbataṃ vāpi pahāya sabbaṃ;

282舍弃了这一切种种形态，遍知了渴爱，成为无漏者；

Anekarūpampi pahāya sabbaṃ, taṇhaṃ pariññāya anāsavāse;

283他们那些人，我说，是渡过了洪流的。

Te ve narā oghatiṇṇāti brūmi’’.

284我欢喜大仙的这番话，乔达摩，您无依无着，说得真好；

‘‘Etābhinandāmi vaco mahesino, sukittitaṃ gotamanūpadhīkaṃ;

285这些人在此舍断了所见、所闻、所觉知的一切，也舍断了所有的戒禁，

Ye sīdha diṭṭhaṃ va sutaṃ mutaṃ vā, sīlabbataṃ vāpi pahāya sabbaṃ;

286舍断了种种形态的一切，遍知渴爱，成为了无漏者。

Anekarūpampi pahāya sabbaṃ, taṇhaṃ pariññāya anāsavāse;

287我，也说你渡过了洪流。

Ahampi te oghatiṇṇāti brūmī’’ti.

288难德学童所问第七

Nandamāṇavapucchā sattamā.

2898. 黑玛咖学童所问

8. Hemakamāṇavapucchā

290那些以前为我记说的人，【具寿海摩咖这样说道】

‘‘Ye me pubbe viyākaṃsu, [iccāyasmā hemako]

291在乔达摩教法之前；

Huraṃ gotamasāsanā;

292“曾经这样”“将会这样”——所有这些都只是传闻；

Iccāsi iti bhavissati, sabbaṃ taṃ itihītihaṃ;

293那一切都只是在喂养推论，我对此并不感到愉悦。

Sabbaṃ taṃ takkavaḍḍhanaṃ, nāhaṃ tattha abhiramiṃ.

294“请您为我开示那断除渴爱的法，牟尼啊！

‘‘Tvañca me dhammamakkhāhi, taṇhānigghātanaṃ muni;

295知晓那法之后，具念而行，便能超越世间那遍及的执著。”

Yaṃ viditvā sato caraṃ, tare loke visattikaṃ’’.

296“在此处所见、所闻、所证知、所了别的事物中，在他们看来可爱的事物上，黑摩咖啊——”

‘‘Idha diṭṭhasutamutaviññātesu, piyarūpesu hemaka;

297驱散欲贪后，便能到达那不死之境——涅槃。

Chandarāgavinodanaṃ, nibbānapadamaccutaṃ.

298那些有念的人，了知了这一点，于现法中彻底寂灭；

‘‘Etadaññāya ye satā, diṭṭhadhammābhinibbutā;

299他们恒常寂静，已超越世间的执著。

Upasantā ca te sadā, tiṇṇā loke visattika’’nti.

300黑玛咖学童所问第八

Hemakamāṇavapucchā aṭṭhamā.

3019. 多德耶亚学童所问

9. Todeyyamāṇavapucchā

302在什么之中，欲乐没有立足之地？——具寿多提耶问道——

‘‘Yasmiṃ kāmā na vasanti, [iccāyasmā todeyyo]

303谁的渴爱不存在；

Taṇhā yassa na vijjati;

304超越了种种疑惑的人，他的解脱是什么样子的？

Kathaṃkathā ca yo tiṇṇo, vimokkho tassa kīdiso’’.

305“在那些欲贪不住存的人身上，[都提耶啊！——世尊] 渴爱对于他是不存在的；他渡越了种种疑惑，他的解脱再没有其他。”

‘‘Yasmiṃ kāmā na vasanti, [todeyyāti bhagavā]

306在什么之中，渴爱不复存在？

Taṇhā yassa na vijjati;

307谁已度疑惑，他的解脱无更上。」

Kathaṃkathā ca yo tiṇṇo, vimokkho tassa nāparo’’.

190“乔达摩的教法在那边。”

Huraṃ gotamasāsanā;

309「他是无希求者或是有希求者，他是有慧者或是思慧者；

‘‘Nirāsaso so uda āsasāno , paññāṇavā so uda paññakappī;

310释迦啊，我如何能了知那牟尼，普眼者啊，请为我解释此事。”

Muniṃ ahaṃ sakka yathā vijaññaṃ, taṃ me viyācikkha samantacakkhū’’ti.

311“他无所希求，也不在期盼中；他具有慧，也不是慧的造作者。”

‘‘Nirāsaso so na ca āsasāno, paññāṇavā so na ca paññakappī;

312托德亚之子啊，你应当这样了知牟尼：他一无所有，于欲有之中不系着。

Evampi todeyya muniṃ vijāna, akiñcanaṃ kāmabhave asatta’’nti.

313兜德亚学童所问第九

Todeyyamāṇavapucchā navamā.

31410. 咖巴学童所问

10. Kappamāṇavapucchā

315“那站立在湖中央的人——”尊者咖波这样说道。

‘‘Majjhe sarasmiṃ tiṭṭhataṃ, [iccāyasmā kappo]

316堕入了巨大恐怖的瀑流之中；

Oghe jāte mahabbhaye;

317为那些被老与死逼迫的人们，请您开示一个洲岛吧，尊长啊；

Jarāmaccuparetānaṃ, dīpaṃ pabrūhi mārisa;

318请您也为我指明那洲岛，好让此事不再重演。

Tvañca me dīpamakkhāhi, yathāyidaṃ nāparaṃ siyā’’.

319“那站立在湖中央的人——”世尊对咖波说。

‘‘Majjhe sarasmiṃ tiṭṭhataṃ, [kappāti bhagavā]

320已生起的巨大怖畏的瀑流中；

Oghe jāte mahabbhaye;

321对于那些被老与死所征服的人，我为你宣说一个岛屿。

Jarāmaccuparetānaṃ, dīpaṃ pabrūmi kappa te.

322“无所有、无执取，这是无其他的岛屿；”

‘‘Akiñcanaṃ anādānaṃ, etaṃ dīpaṃ anāparaṃ;

323我称它为涅槃，那老与死的彻底灭尽。

Nibbānaṃ iti naṃ brūmi, jarāmaccuparikkhayaṃ.

324了知此义之后，那些具念者，于现法之中便已寂灭；他们恒常寂静，在世间渡过了贪执。

‘‘Etadaññāya ye satā, diṭṭhadhammābhinibbutā;

325他们不入魔的领域，他们不尾随魔的脚步。

Na te māravasānugā, na te mārassa paṭṭhagū’’ti .

326咖巴学童所问第十

Kappamāṇavapucchā dasamā.

32711. 嘉度咖尼学童所问

11. Jatukaṇṇimāṇavapucchā

328“‘我听闻了英雄、离欲者后，前来请问这位渡越瀑流者’，——这是具寿阇都干耳所说。

‘‘Sutvānahaṃ vīramakāmakāmiṃ, [iccāyasmā jatukaṇṇi]

329已度瀑流者，我前来想要请问；

Oghātigaṃ puṭṭhumakāmamāgamaṃ;

330‘请为我宣说寂静之境，生具眼者，世尊，请如实地为我讲说这个吧。

Santipadaṃ brūhi sahajanetta, yathātacchaṃ bhagavā brūhi metaṃ.

331‘因为世尊确实是征服了诸欲之后而行，如同太阳以其光耀照耀大地；

‘‘Bhagavā hi kāme abhibhuyya iriyati, ādiccova pathaviṃ tejī tejasā;

332我是智慧狹劣者，您是广慧者，请教示我能了知的法，

Parittapaññassa me bhūripañña, ācikkha dhammaṃ yamahaṃ vijaññaṃ;

333超越这世间的生与老。

Jātijarāya idha vippahānaṃ’’.

334“在欲乐上断除贪染吧——世尊说——看到了出离是安稳的，已执取的、已舍离的，你不要有任何所有物。”

‘‘Kāmesu vinaya gedhaṃ, [jatukaṇṇīti bhagavā]

335“过去的东西，你要把它干涸掉，未来你不要有任何所有物；如果在中间你不去执取，你将平静地游历。”

Nekkhammaṃ daṭṭhu khemato;

336“于名色上一无所有，完全无贪的婆罗门啊，”

Uggahitaṃ nirattaṃ vā, mā te vijjittha kiñcanaṃ.

337过去的一切，你要将它干涸；未来，你没有任何执取；

‘‘Yaṃ pubbe taṃ visosehi, pacchā te māhu kiñcanaṃ;

338若于中间你不执取，你将寂静而行。」

Majjhe ce no gahessasi, upasanto carissasi.

339“在一切方面，对于名色已离贪的婆罗门，那些会使他进入死亡控制的漏，在他那里找不到。”

‘‘Sabbaso nāmarūpasmiṃ, vītagedhassa brāhmaṇa;

340他的诸漏已不存在——正是通过那些漏，人才会堕入死王的领域。

Āsavāssa na vijjanti, yehi maccuvasaṃ vaje’’ti.

341迦图咖尼学童所问第十一

Jatukaṇṇimāṇavapucchā ekādasamā.

34212. 跋德拉伍德学童所问

12. Bhadrāvudhamāṇavapucchā

343“舍弃了家宅、斩断了渴爱、毫不动摇，”——具寿跋德拉乌德这样说道——

‘‘Okañjahaṃ taṇhacchidaṃ anejaṃ, [iccāyasmā bhadrāvudho]

344“舍弃了欢喜、渡过了瀑流、得到了解脱；

Nandiñjahaṃ oghatiṇṇaṃ vimuttaṃ;

345我祈请那舍弃了时间妄执的善慧者，听闻了龙象的言教后，他们将从此地离去。

Kappañjahaṃ abhiyāce sumedhaṃ, sutvāna nāgassa apanamissanti ito.

346“来自各个国度的种种人们，汇聚于此，

‘‘Nānājanā janapadehi saṅgatā,

347英雄啊，他们都在渴望着您的话语；”

Tava vīra vākyaṃ abhikaṅkhamānā;

348请您为他们善作解答吧，因为您已经觉知了这个法。

Tesaṃ tuvaṃ sādhu viyākarohi, tathā hi te vidito esa dhammo’’.

349‘应当调伏一切执取之渴爱。’ ——跋陀罗弗达这样对世尊说。

‘‘Ādānataṇhaṃ vinayetha sabbaṃ, [bhadrāvudhāti bhagavā]

350向上、向下、横向乃至中间，

Uddhaṃ adho tiriyañcāpi majjhe;

351在世间，人们执取什么，魔罗就靠着那个来追逐众生。

Yaṃ yañhi lokasmimupādiyanti, teneva māro anveti jantuṃ.

352因此，具慧者不应在一切世间执取任何事物，比丘应具念而住。

‘‘Tasmā pajānaṃ na upādiyetha, bhikkhu sato kiñcanaṃ sabbaloke;

353观察这些执取的众生，看到他们被系缚在死亡的疆域里。

Ādānasatte iti pekkhamāno, pajaṃ imaṃ maccudheyye visatta’’nti.

354跋德拉伍德学童所问第十二

Bhadrāvudhamāṇavapucchā dvādasamā.

35513. 伍德亚学童所问

13. Udayamāṇavapucchā

356“一个在禅修中、坐在那里远离尘垢的，”——这是尊者优陀夷说的——

‘‘Jhāyiṃ virajamāsīnaṃ, [iccāyasmā udayo]

357“所作已办、没有烦恼的；

Katakiccaṃ anāsavaṃ;

358“已经到达一切诸法彼岸的，我来这里是有问题要问；

Pāraguṃ sabbadhammānaṃ, atthi pañhena āgamaṃ;

359“请讲讲那超越一切的解脱，讲讲那对无明的破除吧。”

Aññāvimokkhaṃ pabrūhi, avijjāya pabhedanaṃ’’.

360“世尊说：‘优陀夷啊，要舍离欲贪，

‘‘Pahānaṃ kāmacchandānaṃ, [udayāti bhagavā]

361“以及这两种忧恼；’

Domanassāna cūbhayaṃ;

362去除昏沉，制止恶作。

Thinassa ca panūdanaṃ, kukkuccānaṃ nivāraṇaṃ.

363舍与念清净，以法思索为前导；

‘‘Upekkhāsatisaṃsuddhaṃ , dhammatakkapurejavaṃ;

364我说此为胜知解脱，破除无明。

Aññāvimokkhaṃ pabrūmi, avijjāya pabhedanaṃ’’.

365世间被什么束缚？它被什么探查？

‘‘Kiṃsu saṃyojano loko, kiṃsu tassa vicāraṇaṃ;

366断除什么，被称为涅槃？

Kissassa vippahānena, nibbānaṃ iti vuccati’’.

367欢乐是世间的束缚，思惟是其探查。

‘‘Nandisaṃyojano loko, vitakkassa vicāraṇaṃ;

368彻底舍断了渴爱，就叫做涅槃。

Taṇhāya vippahānena, nibbānaṃ iti vuccati’’.

369对于具念而修行的人，识是怎么灭尽的呢？

‘‘Kathaṃ satassa carato, viññāṇaṃ uparujjhati;

370我们前来问世尊，想聆听您的开示。

Bhagavantaṃ puṭṭhumāgamma, taṃ suṇoma vaco tava’’.

371对于内在和外在的感受，都不去欢喜。

‘‘Ajjhattañca bahiddhā ca, vedanaṃ nābhinandato;

372对于这样具念而修行的人，识就会灭尽。

Evaṃ satassa carato, viññāṇaṃ uparujjhatī’’ti.

373伍德亚学童所问第十三

Udayamāṇavapucchā terasamā.

37414. 波萨喇学童所问

14. Posālamāṇavapucchā

375“那位能宣说过往的人……”具寿波沙罗这样问道。

‘‘Yo atītaṃ ādisati, [iccāyasmā posālo]

376不动摇者已断除疑惑；

Anejo chinnasaṃsayo;

377他已到达一切法的彼岸，是带着问题来的。

Pāraguṃ sabbadhammānaṃ, atthi pañhena āgamaṃ.

378那人的色之特殊想已破除，舍弃了一切身；

‘‘Vibhūtarūpasaññissa, sabbakāyappahāyino;

379他看见：内在与外在，己无任何一物存在；

Ajjhattañca bahiddhā ca, natthi kiñcīti passato;

380我追问您应了知的智：那样的人，该如何引导？

Ñāṇaṃ sakkānupucchāmi, kathaṃ neyyo tathāvidho’’.

381一切识住之处，颇萨勒啊——世尊说——

‘‘Viññāṇaṭṭhitiyo sabbā, [posālāti bhagavā]

382如来完全了知；

Abhijānaṃ tathāgato;

383无论是站着的他，还是已经解脱、以它为归宿的他，如来都知道。

Tiṭṭhantamenaṃ jānāti, vimuttaṃ tapparāyaṇaṃ.

384“已经了知无所有的生起，以及欢喜就是结缚；

‘‘Ākiñcaññasambhavaṃ ñatvā, nandī saṃyojanaṃ iti;

385这样实证了之后，从那里对它进行观察；

Evametaṃ abhiññāya, tato tattha vipassati;

386这就是彻底修习者、那位婆罗门的真实智慧。”

Etaṃ ñāṇaṃ tathaṃ tassa, brāhmaṇassa vusīmato’’ti.

387波萨拉学童所问第十四

Posālamāṇavapucchā cuddasamā.

38815. 摩嘎拉迦学童所问

15. Mogharājamāṇavapucchā

389“我曾向释迦问了两个问题，”——这是具寿摩伽罗阇所说——

‘‘Dvāhaṃ sakkaṃ apucchissaṃ, [iccāyasmā mogharājā]

390具眼者没有回答我；

Na me byākāsi cakkhumā;

391直到第三次，天女啊，他回答了——如是我闻。

Yāvatatiyañca devīsi, byākarotīti me sutaṃ.

392此世界、他世界、连同诸天的梵天世界；

‘‘Ayaṃ loko paro loko, brahmaloko sadevako;

393那位有名望的乔达摩，并不知道你的见解。

Diṭṭhiṃ te nābhijānāti, gotamassa yasassino.

394就这样，最上见者啊，我带着问题前来；

‘‘Evaṃ abhikkantadassāviṃ, atthi pañhena āgamaṃ;

395怎样观察这世间的人，死神会看不见他呢？

Kathaṃ lokaṃ avekkhantaṃ, maccurājā na passati’’.

396“摩伽罗阇，你要一直保持正念，观察这世间是空；”，“拔除了‘我’的见解，这样就能超越死亡；”，“如此观察这世间的人，死神之王就看不到他了。”

‘‘Suññato lokaṃ avekkhassu, mogharāja sadā sato;

397除去我见，如此能超越死；

Attānudiṭṭhiṃ ūhacca, evaṃ maccutaro siyā;

398如此观察世间者，死王不见他。」

Evaṃ lokaṃ avekkhantaṃ, maccurājā na passatī’’ti.

399摩嘎拉迦学童所问第十五

Mogharājamāṇavapucchā pannarasamā.

40016. 宾吉亚学童所问

16. Piṅgiyamāṇavapucchā

401“我老了，气力衰弱，容貌也褪去了，”具寿宾基亚这么说，

‘‘Jiṇṇohamasmi abalo vītavaṇṇo, [iccāyasmā piṅgiyo]

402“我的眼根不清净，耳朵听东西也不舒服；

Nettā na suddhā savanaṃ na phāsu;

403可别让我在迷惑中半途就死掉了，请您开示那个我能了知的法吧，

Māhaṃ nassaṃ momuho antarāva, ācikkha dhammaṃ yamahaṃ vijaññaṃ;

404于此舍断生与老。」

Jātijarāya idha vippahānaṃ’’.

405看见人们在色境中受苦——宾基亚啊，世尊说道——

‘‘Disvāna rūpesu vihaññamāne, [piṅgiyāti bhagavā]

406在色境中，放逸的人们受着压迫；

Ruppanti rūpesu janā pamattā;

407因此，宾基亚，你要不放逸，舍断色法，不再受后有。

Tasmā tuvaṃ piṅgiya appamatto, jahassu rūpaṃ apunabbhavāya’’.

408东、南、西、北四个方向，东南、西南、西北、东北四个中间方向，上方与下方，这就是十个方向；

‘‘Disā catasso vidisā catasso, uddhaṃ adho dasa disā imāyo;

409在这世间，没有什么是你没见过的、没听过的、没感知过的，也没有什么是你所不识知的。

Na tuyhaṃ adiṭṭhaṃ asutaṃ amutaṃ , atho aviññātaṃ kiñcanamatthi loke;

410请教导我能了知的法，让我在这里就舍断生与老。

Ācikkha dhammaṃ yamahaṃ vijaññaṃ, jātijarāya idha vippahānaṃ’’.

411“宾基亚啊，当你看着那些被渴爱征服、被衰老折磨而痛苦烧灼的人们；

‘‘Taṇhādhipanne manuje pekkhamāno, [piṅgiyāti bhagavā]

412被热恼所生、被老所征服；

Santāpajāte jarasā parete;

413因此，宾基亚，你要不放逸，断除渴爱，不再有来生。”

Tasmā tuvaṃ piṅgiya appamatto, jahassu taṇhaṃ apunabbhavāyā’’ti.

414宾吉亚学童所问第十六

Piṅgiyamāṇavapucchā soḷasamā.

41517. 彼岸道赞颂偈

17. Pārāyanatthutigāthā

416这是世尊住在摩揭陀的巴沙那咖支提时所说的。他受十六位侍从婆罗门请求，每被问及问题，即解答该问题。若人即使对每一个问题，了知其义、了知其法，并依法随法而行，必定能到达老死的彼岸。这些法是能到达彼岸的，因此此法门即名为「彼岸道」。

Idamavoca bhagavā magadhesu viharanto pāsāṇake cetiye, paricārakasoḷasānaṃ brāhmaṇānaṃ ajjhiṭṭho puṭṭho puṭṭho pañhaṃ byākāsi. Ekamekassa cepi pañhassa atthamaññāya dhammamaññāya dhammānudhammaṃ paṭipajjeyya, gaccheyyeva jarāmaraṇassa pāraṃ. ‘‘Pāraṅgamanīyā ime dhammā’’ti – tasmā imassa dhammapariyāyassa pārāyananteva adhivacanaṃ.

417阿基多、帝萨美德耶亚、接着是本纳咖，还有美德咕；

Ajito tissametteyyo, puṇṇako atha mettagū;

418德多咖、伍巴西瓦，还有难陀，然后是多德咖。

Dhotako upasīvo ca, nando ca atha hemako.

419两位兜雷亚咖巴，以及智者贾度甘尼；

Todeyyakappā dubhayo, jatukaṇṇī ca paṇḍito;

420跋德拉伍德、伍达亚，还有婆罗门波萨罗；

Bhadrāvudho udayo ca, posālo cāpi brāhmaṇo;

421具慧的摩嘎拉贾，以及大仙人宾基亚。

Mogharājā ca medhāvī, piṅgiyo ca mahāisi.

422这几位前往佛陀那里，去见那位德行圆满的仙人；

Ete buddhaṃ upāgacchuṃ, sampannacaraṇaṃ isiṃ;

423他们探究着微细的问题，去亲近那位佛陀中的最殊胜者。

Pucchantā nipuṇe pañhe, buddhaseṭṭhaṃ upāgamuṃ.

424佛陀对他们所提的问题，都如实作了回答。

Tesaṃ buddho pabyākāsi, pañhe puṭṭho yathātathaṃ;

425牟尼用对问题的解答，令那些婆罗门感到满意。

Pañhānaṃ veyyākaraṇena, tosesi brāhmaṇe muni.

426他们被具眼者、日种佛陀所满足。

Te tositā cakkhumatā, buddhenādiccabandhunā;

427他们在无上智慧者的身边，修习梵行。

Brahmacariyamacariṃsu, varapaññassa santike.

428对于每一个问题，依照佛陀的教导，

Ekamekassa pañhassa, yathā buddhena desitaṃ;

429如果有人照着这样去实践，就能从此岸到达彼岸。

Tathā yo paṭipajjeyya, gacche pāraṃ apārato.

430从此岸到彼岸，应当修习那无上之道；

Apārā pāraṃ gaccheyya, bhāvento maggamuttamaṃ;

431那条道正是为了到达彼岸，因此被称为‘到彼岸’（Pārāyana）。

Maggo so pāraṃ gamanāya, tasmā pārāyanaṃ iti.

43218. 彼岸道随颂偈

18. Pārāyanānugītigāthā

433“我将唱诵《彼岸道品》。”——尊者宾基亚这样说道。

‘‘Pārāyanamanugāyissaṃ , [iccāyasmā piṅgiyo]

434如同他亲眼所见，便如是宣说，那无垢、广具智慧者，

Yathāddakkhi tathākkhāsi, vimalo bhūrimedhaso;

435无欲、无贪的龙象，凭什么会说妄语呢？

Nikkāmo nibbano nāgo, kissa hetu musā bhaṇe.

436他已断除垢秽与愚痴，舍离了慢与覆藏；

‘‘Pahīnamalamohassa, mānamakkhappahāyino;

437现在我要来讲说，并附上解说。

Handāhaṃ kittayissāmi, giraṃ vaṇṇūpasañhitaṃ.

438除暗者、佛陀、具一切眼，他走到了世界的尽头，超越了一切存有；

‘‘Tamonudo buddho samantacakkhu, lokantagū sabbabhavātivatto;

439已断烦恼，舍弃一切苦，那名为真理的梵行者，我曾亲近侍奉。

Anāsavo sabbadukkhappahīno, saccavhayo brahme upāsito me.

440正如一位婆罗门舍弃了灌木丛，去住在果实丰硕的树林里；

‘‘Dijo yathā kubbanakaṃ pahāya, bahupphalaṃ kānanamāvaseyya;

441同样地，我也舍弃了那些见识短浅的人，像天鹅飞抵大海一样，来到了这里。

Evampahaṃ appadasse pahāya, mahodadhiṃ haṃsoriva ajjhapatto.

442那些过去曾在别处依其他教法解说的人，他们啊。

‘‘Yeme pubbe viyākaṃsu, huraṃ gotamasāsanā;

443'曾有、将有’这样的说法，

Iccāsi iti bhavissati;

444全都是这种那样的话头，全都被推论所增益。

Sabbaṃ taṃ itihītihaṃ, sabbaṃ taṃ takkavaḍḍhanaṃ.

445他独自一人，淡然旁观，光芒耀眼，破除愚痴之暗；

‘‘Eko tamanudāsino, jutimā so pabhaṅkaro;

446那乔达摩，具足广大的智慧；那乔达摩，具足广大的慧根。

Gotamo bhūripaññāṇo, gotamo bhūrimedhaso.

447是他为我开示了法教——那是现见的、即时的，

‘‘Yo me dhammamadesesi, sandiṭṭhikamakālikaṃ;

448导向渴爱的灭尽，不含障碍，任何地方都找不出比拟它的譬喻。

Taṇhakkhayamanītikaṃ, yassa natthi upamā kvaci’’.

449宾基亚，你怎么会离开他，哪怕是片刻呢？那位乔达摩智慧深广，那位乔达摩觉慧无边。

‘‘Kiṃ nu tamhā vippavasasi, muhuttamapi piṅgiya;

450他教导你那现见而无时的法，那渴爱灭尽的安稳，没有任何事物可以比拟它。

Gotamā bhūripaññāṇā, gotamā bhūrimedhasā.

451婆罗门，我片刻也不离开他，片刻也不。那位乔达摩智慧深广，那位乔达摩觉慧无边。

‘‘Yo te dhammamadesesi, sandiṭṭhikamakālikaṃ;

452能预见渴爱的灭尽，没有任何东西可以与之相比。

Taṇhakkhayamanītikaṃ, yassa natthi upamā kvaci.

453“‘婆罗门啊，我片刻也不会离开他，

‘‘Nāhaṃ tamhā vippavasāmi, muhuttamapi brāhmaṇa;

454乔达摩具广大慧，乔达摩具广大智。

Gotamā bhūripaññāṇā, gotamā bhūrimedhasā.

455他为我教导了这个法——亲见的、无时的，

‘‘Yo me dhammamadesesi, sandiṭṭhikamakālikaṃ;

456“导向渴爱灭尽的、没有忧虑的——对它来说，任何地方都没有譬喻存在。”

Taṇhakkhayamanītikaṃ, yassa natthi upamā kvacī’’ti.

457我以心为眼看着他，婆罗门啊，日夜都不放逸。

‘‘Passāmi naṃ manasā cakkhunāva, rattindivaṃ brāhmaṇa appamatto.

458恭敬行礼而度过整夜，正因如此，我知道并未远离。

Namassamāno vivasemi rattiṃ, teneva maññāmi avippavāsaṃ.

459信与喜，以及心与念，

‘‘Saddhā ca pīti ca mano sati ca,

460无法使我离开乔达摩的教法；

Nāpentime gotamasāsanamhā;

461无论广慧者去到何方，就在那里没有‘我’的存在。

Yaṃ yaṃ disaṃ vajati bhūripañño, sa tena teneva natohamasmi.

462我的身体年迈虚弱无力，因此这身体走不到那里。

‘‘Jiṇṇassa me dubbalathāmakassa, teneva kāyo na paleti tattha;

463我通过心意常前往，婆罗门啊，因为我的心与它相连。

Saṅkappayantāya vajāmi niccaṃ, mano hi me brāhmaṇa tena yutto.

464我躺在泥沼中挣扎，从一个岛游到另一个岛；

‘‘Paṅke sayāno pariphandamāno, dīpā dīpaṃ upallaviṃ;

465那时我看见了正自觉者，他已渡越暴流、无有诸漏。

Athaddasāsiṃ sambuddhaṃ, oghatiṇṇamanāsavaṃ.

466正如曾有瓦卡利以信解脱者、巴达拉悟德和阿拉维乔达摩；

‘‘Yathā ahū vakkali muttasaddho, bhadrāvudho āḷavigotamo ca;

467同样的，宾基亚，你也该放下信心，你将跨越死神的领域，到达彼岸。

Evameva tvampi pamuñcassu saddhaṃ, gamissasi tvaṃ piṅgiya maccudheyyassa pāraṃ’’ .

468听了牟尼的话语后，我更加明净信受。

‘‘Esa bhiyyo pasīdāmi, sutvāna munino vaco;

469那位揭开一切遮蔽的正自觉者，无有怨恨，具足辩才。

Vivaṭṭacchado sambuddho, akhilo paṭibhānavā.

470他以证智了知诸天，彻知一切高低殊胜之事。

‘‘Adhideve abhiññāya, sabbaṃ vedi paroparaṃ;

471对于那些坦承有疑的人，导师是问题的终止者。

Pañhānantakaro satthā, kaṅkhīnaṃ paṭijānataṃ.

472那不可动摇、不可扰乱的，无论何处都无法用譬喻来形容。

‘‘Asaṃhīraṃ asaṃkuppaṃ, yassa natthi upamā kvaci;

473我一定会去的，对此没有疑惑。请把我看作一个心意已决的人。

Addhā gamissāmi na mettha kaṅkhā, evaṃ maṃ dhārehi adhimuttacitta’’nti .

354称为“世界”的是：地狱世界、畜生世界、鬼界、人界、天界、蕴世界、界世界、处世界、此世界、他世界、梵天世界、天神世界——这被称为“世界”。这世界被什么覆盖、笼罩、遮蔽、包裹、隐藏、掩藏？

475彼岸道随颂偈完

Pārāyanānugītigāthā niṭṭhitā.

476彼岸道品分别

Pārāyanavagganiddeso

4771. 阿基德学童所问分别

1. Ajitamāṇavapucchāniddeso

478,

479'icca'是连接词语、关联词语、圆满词语、字母组合、文句流畅、次第词语的意思。'āyasmā'是爱语、敬语、具有恭敬与尊重的称呼。这个名字是他的称呼、计数、名称、施设、称谓、名、名业、名字、解释、文句、言说——这就是尊者阿基多。

ti. ti nirayaloko tiracchānaloko pettivisayaloko manussaloko devaloko khandhaloko dhātuloko āyatanaloko ayaṃ loko paro loko brahmaloko devaloko – ayaṃ vuccati loko. Ayaṃ loko kena āvuto nivuto ovuto pihito paṭicchanno paṭikujjitoti – kenassu nivuto loko?

480「ti」是词的连接、词的结合、词的完成、字母的组合、文字的连续、词的次第，即「atha(然后)」。「ti」是思量、寻思、思惟：「我将会胜利呢？我将会失败呢？我将如何制伏？我将如何反驳？我将如何超越？我将如何反超越？我将如何缠绕？我将如何解脱？我将如何切断？我将如何围绕？」如此思量、寻思、思惟，你来了、到了、达到了、与我会合了，即「atha tvaṃ pavitakkamāgamā(然后你经思量而来)」。

ti. ti padasandhi padasaṃsaggo padapāripūrī akkharasamavāyo byañjanasiliṭṭhatā padānupubbatāpetaṃ iccāti. ti piyavacanaṃ garuvacanaṃ sagāravasappatissādhivacanametaṃ āyasmāti. ti tassa brāhmaṇassa nāmaṃ saṅkhā samaññā paññatti vohāro nāmaṃ nāmakammaṃ nāmadheyyaṃ nirutti byañjanaṃ abhilāpoti – iccāyasmā ajito.

481什么是世界的涂染、黏着、系缚、烦恼？世界被什么涂染、黏附、沾著、染污、杂染、涂抹、混杂、执著、黏着、缠缚？——你在解说、宣说、讲授、施设、建立、阐明、分析、显明、详说：'什么是涂染'？

ti kena loko nappakāsati na bhāsati na tapati na virocati na ñāyati na paññāyatīti – kenassu nappakāsati .

482「ti」，什么是世间的染污、黏着、束缚、杂染？世间被什么所涂、所染、所污、所染污、所杂染、所涂抹、所混杂、所黏着、所黏缚、所缠缚？请说、告知、教导、施设、建立、开显、分别论、阐明、显示——你说什么是所染着？

ti kiṃ lokassa lepanaṃ lagganaṃ bandhanaṃ upakkileso. Kena loko litto saṃlitto upalitto kiliṭṭho saṃkiliṭṭho makkhito saṃsaṭṭho laggo laggito palibuddho, brūsi ācikkhasi desesi paññapesi paṭṭhapesi vivarasi vibhajasi uttānīkarosi pakāsesīti – kissābhilepanaṃ brūsi.

483那么，什么是世间的大怖畏？大怖畏是指折磨、冲击、祸患、灾祸——什么是他（指世间）的大怖畏呢？因此那位婆罗门说：

nti kiṃ lokassa bhayaṃ mahabbhayaṃ pīḷanaṃ ghaṭṭanaṃ upaddavo upasaggoti – kiṃsu tassa mahabbhayaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

484“世间被什么所覆盖？”——这是尊者阿基多所问。

‘‘Kenassu nivuto loko, [iccāyasmā ajito]

485它是由于什么而不显现？

Kenassu nappakāsati;

486它的垢着，你说是什么？什么是他（指世间）的大怖畏呢？

Kissābhilepanaṃ brūsi, kiṃsu tassa mahabbhaya’’nti.

487“无明”是指：对苦的无知、对苦集的无知、对苦灭的无知、对导向苦灭之道的无知；对过去际的无知、对未来际的无知、对过去未来际的无知；对此缘性、依缘而生的诸法的无知。凡是这样的无知、不见、不洞察、不觉悟、不正觉、不彻入、不总持、不深入、不正观、不省思、不省思的行为、暗昧、愚钝、不正知、迷蒙、混乱、极度迷惑、无明、无明暴流、无明轭、无明随眠、无明缠缚、无明闩、痴、不善根——这就叫做“无明”。

ti. ti dukkhe aññāṇaṃ dukkhasamudaye aññāṇaṃ dukkhanirodhe aññāṇaṃ dukkhanirodhagāminiyā paṭipadāya aññāṇaṃ, pubbante aññāṇaṃ aparante aññāṇaṃ pubbantāparante aññāṇaṃ, idappaccayatāpaṭiccasamuppannesu dhammesu aññāṇaṃ, yaṃ evarūpaṃ aññāṇaṃ adassanaṃ anabhisamayo ananubodho asambodho appaṭivedho asaṃgāhanā apariyogāhanā asamapekkhanā apaccavekkhaṇā apaccavekkhaṇakammaṃ dummejjhaṃ bālyaṃ asampajaññaṃ moho pamoho sammoho avijjā avijjogho avijjāyogo avijjānusayo avijjāpariyuṭṭhānaṃ avijjālaṅgī moho akusalamūlaṃ, ayaṃ vuccati – avijjā.

488地狱世间、畜生世间、饿鬼世间、人世间、天世间、蕴世间、界世间、处世间、此世间、他世间、梵世间、天世间——这就叫做“世间”。这个世间被这无明所遮蔽、覆盖、笼罩、封闭、隐覆、覆藏——因此说：无明所覆盖的世间。

ti nirayaloko tiracchānaloko pettivisayaloko manussaloko devaloko khandhaloko dhātuloko āyatanaloko ayaṃ loko paro loko brahmaloko devaloko – ayaṃ vuccati loko. Ayaṃ loko imāya avijjāya āvuto nivuto ovuto pihito paṭicchanno paṭikujjitoti – avijjāya nivuto loko.

489“世尊”是那个用名字称呼该婆罗门的称呼。‘世尊’是表达尊重的最胜称呼‥…‥他是亲身证悟者的施设，即所谓世尊‥‘多德咖’是世尊对他的称呼。”

ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – dhotakāti bhagavā.

490‘悭吝与放逸’。悭吝指的是五种吝啬：对住所的吝啬、对家族的吝啬、对利得的吝啬、对容貌的吝啬、对法的吝啬。凡是这类吝啬、吝啬的态度、吝啬性、悭吝、鄙吝、心之僵硬、执取的状态——这就叫做悭吝。再者，对蕴的吝啬也是悭吝，对界的吝啬也是悭吝，对处的吝啬也是悭吝，执取就叫做悭吝。放逸应该被说明：对于身恶行、或语恶行、或意恶行、或五种欲乐，心的放纵、放纵随转；对于善法的修习，不作恭敬而行、不作持续而行、不作坚定而行、退缩行、放下志向、放下责任、不修习、不修多、不多加修作、不决意、不专精——这是放逸。凡是这类放逸、放逸的态度、放逸性——这就叫做放逸。世间正是被这种悭吝和这种放逸所覆蔽，不照耀、不发光、不炽燃、不辉煌、不被知、不被了知——‘悭吝与放逸使它不照耀’

ti. Vevicchaṃ vuccati pañca macchariyāni – āvāsamacchariyaṃ, kulamacchariyaṃ, lābhamacchariyaṃ, vaṇṇamacchariyaṃ , dhammamacchariyaṃ. Yaṃ evarūpaṃ maccheraṃ maccharāyanā maccharāyitattaṃ vevicchaṃ kadariyaṃ kaṭukañcukatā aggahitattaṃ cittassa – idaṃ vuccati macchariyaṃ. Api ca khandhamacchariyampi macchariyaṃ, dhātumacchariyampi macchariyaṃ, āyatanamacchariyampi macchariyaṃ, gāho vuccati macchariyaṃ. Pamādo vattabbo – kāyaduccarite vā vacīduccarite vā manoduccarite vā pañcasu kāmaguṇesu vā cittassa vosaggo vosaggānuppadānaṃ kusalānaṃ dhammānaṃ bhāvanāya asakkaccakiriyatā asātaccakiriyatā anaṭṭhitakiriyatā olīnavuttitā nikkhittacchandatā nikkhittadhuratā anāsevanā abhāvanā abahulīkammaṃ anadhiṭṭhānaṃ ananuyogo pamādo. Yo evarūpo pamādo pamajjanā pamajjitattaṃ – ayaṃ vuccati pamādo. ti iminā ca macchariyena iminā ca pamādena loko nappakāsati na bhāsati na tapati na virocati na ñāyati na paññāyatīti – vevicchā pamādā nappakāsati.

491‘渴望’。渴望指的是渴爱。那种染著、贪染、随顺、随喜、欢喜、欢喜染、心的贪染、欲求、昏昧、执着、贪求、极贪求、系缚、泥沼、冲动、幻术、能生者、连接者、缝合者、罗网者、流动者、广布者、线缕、散开者、积聚者、伴侣、导向、生存之道、林、密林、亲昵、爱恋、期盼、连结、期望、期望性、期望的状态、对色的期望、对声的期望、对香的期望、对味的期望、对所触的期望、对利得的期望、对财富的期望、对儿子的期望、对生命的期望；乞求、遍乞求、极乞求、乞求的行为、乞求的状态、贪念、贪念的状态、贪念性、欲求的状态、希求善好的状态、非法的贪、不平等的贪、欲愿、欲愿性、希求、羡慕、遍希求、欲爱、有爱、无有爱、色爱、无色爱、灭尽爱、声爱、香爱、味爱、触爱、法爱、瀑流、轭、系缚、取、障碍、盖、覆藏、结缚、随烦恼、随眠、缠缚、蔓藤、悭吝、苦根、苦之因、苦之发生、魔之陷阱、魔之钩、魔之食、魔之境、魔之居、魔之行境、魔之缚、渴爱之河、渴爱之网、渴爱之索、渴爱之海、贪求、贪、不善根——这就叫做渴望。世间的涂染、黏着、结缚、随烦恼：世间被这种渴望所染、遍染、涂染、染污、遍染污、涂抹、混杂、黏着、黏住、羁绊——我说、宣说、解说、立说、安立、开显、分别、阐明、讲说：‘世间的涂染就是渴望’

ti jappā vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo anunayo anurodho nandī nandirāgo cittassa sārāgo icchā mucchā ajjhosānaṃ gedho paligedho saṅgo paṅko ejā māyā janikā sañjananī sibbinī jālinī saritā visattikā suttaṃ visaṭā āyūhanī dutiyā paṇidhi bhavanetti vanaṃ vanatho santhavo sineho apekkhā paṭibandhu āsā āsīsanā āsīsitattaṃ rūpāsā saddāsā gandhāsā rasāsā phoṭṭhabbāsā lābhāsā dhanāsā puttāsā jīvitāsā jappā pajappā abhijappā jappanā jappitattaṃ loluppaṃ loluppāyanā loluppāyitattaṃ pucchañjikatā sādhukamyatā adhammarāgo visamalobho nikanti nikāmanā patthanā pihanā sampatthanā kāmataṇhā bhavataṇhā vibhavataṇhā rūpataṇhā arūpataṇhā nirodhataṇhā rūpataṇhā saddataṇhā gandhataṇhā rasataṇhā phoṭṭhabbataṇhā dhammataṇhā ogho yogo gantho upādānaṃ āvaraṇaṃ nīvaraṇaṃ chadanaṃ bandhanaṃ upakkileso anusayo pariyuṭṭhānaṃ latā vevicchaṃ dukkhamūlaṃ dukkhanidānaṃ dukkhappabhavo mārapāso mārabaḷisaṃ mārāmisaṃ māravisayo māranivāso māragocaro mārabandhanaṃ taṇhānadī taṇhājālaṃ taṇhāgaddulaṃ taṇhāsamuddo abhijjhā lobho akusalamūlaṃ – ayaṃ vuccati jappā. Lokassa lepanaṃ lagganaṃ bandhanaṃ upakkileso imāya jappāya loko litto saṃlitto upalitto kiliṭṭho saṃkiliṭṭho makkhito saṃsaṭṭho laggo laggito palibuddhoti brūmi ācikkhāmi desemi paññapemi paṭṭhapemi vivarāmi vibhajāmi uttānīkaromi pakāsemīti – jappābhilepanaṃ brūmi.

492‘苦’。苦是生苦、老苦、病苦、死苦、愁悲苦忧恼苦、地狱界的苦、畜生界的苦、饿鬼界的苦、人间的苦、入胎为因的苦、住胎为因的苦、出胎为因的苦、出生后相续的苦、出生后为他所制的苦、自己施加的苦、他人施加的苦、行苦、坏苦、眼病、耳病、鼻病、舌病、身病、头病、耳病、口病、牙病、咳嗽、哮喘、鼻塞、热恼、发烧、腹痛、昏厥、痢疾、刺痛、霍乱、麻风、疮肿、白斑、肺痨、癫痫、癣、痒、疥、血胆汁、糖尿病、痔、疹疱、痔漏、胆汁引起的病、痰引起的病、风引起的病、集合引起的病、季节变化引起的病、不适防护引起的病、外来损伤引起的病、业报引起的病、寒冷、炎热、饥饿、口渴、大便、小便、蚊蝇蛇蝎风热爬虫所触的痛苦、母亲死亡的苦、父亲死亡的苦、兄弟死亡的苦、姐妹死亡的苦、儿子死亡的苦、女儿死亡的苦、亲族损失的苦、财富损失的苦、疾病损失的苦、戒损失的苦、见损失的苦。这些法，初起时可知其集起，灭没时可知其灭尽。业所依止的是果报，果报所依止的是业；名所依止的是色，色所依止的是名；随生而来，随老而去，被病所制伏，被死所击打，立于苦中，无保护、无庇护、无皈依、无所皈依——这就叫做苦。这种苦，是世间的恐怖、大恐怖、压迫、冲击、灾祸、危难——‘对它来说，苦是巨大的恐怖’。因此世尊说：

nti. nti jātidukkhaṃ jarādukkhaṃ byādhidukkhaṃ maraṇadukkhaṃ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsadukkhaṃ nerayikaṃ dukkhaṃ tiracchānayonikaṃ dukkhaṃ pettivisayikaṃ dukkhaṃ mānusikaṃ dukkhaṃ gabbhokkantimūlakaṃ dukkhaṃ gabbhaṭṭhitimūlakaṃ dukkhaṃ gabbhavuṭṭhānamūlakaṃ dukkhaṃ jātassūpanibandhakaṃ dukkhaṃ jātassa parādheyyakaṃ dukkhaṃ attūpakkamadukkhaṃ parūpakkamadukkhaṃ saṅkhāradukkhaṃ vipariṇāmadukkhaṃ cakkhurogo sotarogo ghānarogo jivhārogo kāyarogo sīsarogo kaṇṇarogo mukharogo dantarogo kāso sāso pināso ḍāho jaro kucchirogo mucchā pakkhandikā sūlā visūcikā kuṭṭhaṃ gaṇḍo kilāso soso apamāro daddu kaṇḍu kacchu rakhasā vitacchikā lohitapittaṃ madhumeho aṃsā piḷakā bhagandalā pittasamuṭṭhānā ābādhā semhasamuṭṭhānā ābādhā vātasamuṭṭhānā ābādhā sannipātikā ābādhā utupariṇāmajā ābādhā visamaparihārajā ābādhā opakkamikā ābādhā kammavipākajā ābādhā sītaṃ uṇhaṃ jighacchā pipāsā uccāro passāvo ḍaṃsamakasavātātapasarīsapasamphassaṃ dukkhaṃ mātumaraṇaṃ dukkhaṃ pitumaraṇaṃ dukkhaṃ bhātumaraṇaṃ dukkhaṃ bhaginimaraṇaṃ dukkhaṃ puttamaraṇaṃ dukkhaṃ dhītumaraṇaṃ dukkhaṃ ñātibyasanaṃ dukkhaṃ rogabyasanaṃ dukkhaṃ bhogabyasanaṃ dukkhaṃ sīlabyasanaṃ dukkhaṃ diṭṭhibyasanaṃ dukkhaṃ yesaṃ dhammānaṃ ādito samudāgamanaṃ paññāyati. Atthaṅgamato nirodho paññāyati. Kammasannissito vipāko. Vipākasannissitaṃ kammaṃ, nāmasannissitaṃ rūpaṃ rūpasannissitaṃ nāmaṃ, jātiyā anugataṃ jarāya anusaṭaṃ byādhinā abhibhūtaṃ maraṇena abbhāhataṃ dukkhe patiṭṭhitaṃ atāṇaṃ aleṇaṃ asaraṇaṃ asaraṇībhūtaṃ – idaṃ vuccati dukkhaṃ. Idaṃ dukkhaṃ lokassa bhayaṃ mahābhayaṃ pīḷanaṃ ghaṭṭanaṃ upaddavo upasaggoti – dukkhamassa mahabbhayaṃ. Tenāha bhagavā –

493‘世间被无明所覆蔽，——阿基多啊，世尊说，

‘‘Avijjāya nivuto loko, [ajitāti bhagavā]

494悭吝与放逸使它不照耀；’

Vevicchā pamādā nappakāsati;

495“我说，贪求和染着是它的苦，是大恐怖。”

Jappābhilepanaṃ brūmi, dukkhamassa mahabbhaya’’nti.

496“‘瀑流’——意思是：渴爱之流、邪见之流、烦恼之流、恶行之流、无明之流。‘在一切处’——意思是：在一切处所。‘流淌’——意思是：流、流入、运行、转起。从眼向色流淌、流入、运行、转起；从耳向声流淌……从鼻向香流淌……从舌向味流淌……从身向触流淌……从意向法流淌、流入、运行、转起。从眼向色爱流淌、流入、运行、转起；从耳向声爱流淌……从鼻向香爱流淌……从舌向味爱流淌……从身向触爱流淌……从意向法爱流淌、流入、运行、转起。——瀑流在一切处流淌。”

ti. ti taṇhāsoto diṭṭhisoto kilesasoto duccaritasoto avijjāsoto. ti sabbesu āyatanesu. ti savanti āsavanti sandanti pavattanti. Cakkhuto rūpe savanti āsavanti sandanti pavattanti. Sotato sadde savanti…pe… ghānato gandhe savanti… jivhāto rase savanti… kāyato phoṭṭhabbe savanti… manato dhamme savanti āsavanti sandanti pavattanti. Cakkhuto rūpataṇhā savanti āsavanti sandanti pavattanti. Sotato saddataṇhā savanti āsavanti sandanti pavattanti. Ghānato gandhataṇhā savanti… jivhāto rasataṇhā savanti… kāyato phoṭṭhabbataṇhā savanti… manato dhammataṇhā savanti āsavanti sandanti pavattantīti – savanti sabbadhi sotā.

497“‘瀑流在一切处流淌。’——这是词语的连接……这是词语的次第……此即如此，因此，尊者阿基多（说）。

ti. ti padasandhi…pe… padānupubbatāpetaṃ iccāti…pe… iccāyasmā ajito.

498“‘瀑流的关闭是什么呢？’——意思是：什么是瀑流的防护、障碍、守护、保护？——即瀑流的什么阻挡？

nti sotānaṃ kiṃ āvaraṇaṃ nīvaraṇaṃ saṃvaraṇaṃ rakkhanaṃ gopananti – sotānaṃ kiṃ nivāraṇaṃ.

499“‘请说瀑流的关闭吧。’——意思是：请你说、告知、施设、安立、显露、分别、阐明、说明瀑流的防护、障碍、守护、保护——即请说瀑流的关闭。”

ti sotānaṃ āvaraṇaṃ nīvaraṇaṃ saṃvaraṇaṃ rakkhanaṃ gopanaṃ brūhi ācikkha desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – sotānaṃ saṃvaraṃ brūhi.

500“‘用什么关闭瀑流呢？’——意思是：用什么来关闭瀑流、断除瀑流，使得它们不流淌、不流入、不运行、不转起？——用什么关闭瀑流？为此，那位婆罗门说：

ti kena sotā pidhīyanti pacchijjanti na savanti na āsavanti na sandanti nappavattantīti – kena sotā pidhiyyare. Tenāha so brāhmaṇo –

501“诸流到处奔流，”具寿阿基多说。

‘‘Savanti sabbadhi sotā, [iccāyasmā ajito]

502“诸流的制止是什么？”

Sotānaṃ kiṃ nivāraṇaṃ;

503“请说诸流的防护，用什么关闭诸流？”

Sotānaṃ saṃvaraṃ brūhi, kena sotā pidhiyyare’’.

504所谓“诸流”，是指那些被我（佛陀）宣说、开示、解说、教导、建立、揭示、分析、阐明、彰显的流，也就是：渴爱流、邪见流、烦恼流、恶行流、无明流。所谓“在世间”，是指在恶趣世间、人世间、天世间、蕴世间、界世间、处世间中。“具寿”一词，是世尊以名称呼那位婆罗门。

nti yāni etāni sotāni mayā kittitāni pakittitāni ācikkhitāni desitāni paññapitāni paṭṭhapitāni vivaritāni vibhajitāni uttānīkatāni pakāsitāni, seyyathidaṃ – taṇhāsoto diṭṭhisoto kilesasoto duccaritasoto avijjāsoto. nti apāyaloke manussaloke devaloke khandhaloke dhātuloke āyatanaloketi – yāni sotāni lokasmiṃ. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati.

505“正念”，是指那念住、随念、忆念、忆持、守持、不漂散、不遗忘的状态，即念、念根、念力、正念、念觉支，这是通向一乘的道路——这称为念。“制止”，即遮止、阻止、防护、守护、保护。所以，念是对它们的制止。

nti. ti yā sati anussati paṭissati sati saraṇatā dhāraṇatā apilāpanatā asammussanatā sati satindriyaṃ satibalaṃ sammāsati satisambojjhaṅgo ekāyanamaggo – ayaṃ vuccati sati. nti āvaraṇaṃ nīvaraṇaṃ saṃvaraṇaṃ rakkhanaṃ gopananti – sati tesaṃ nivāraṇaṃ.

506“我说诸流的防护”，意思是我说、我开示、乃至阐明、彰显：诸流的遮止、阻止、防护、守护、保护——这就是我说诸流的防护。

ti sotānaṃ āvaraṇaṃ nīvaraṇaṃ saṃvaraṇaṃ rakkhanaṃ gopanaṃ brūmi ācikkhāmi…pe… uttānīkaromi pakāsemīti – sotānaṃ saṃvaraṃ brūmi.

507智慧是了知、彻底了知……拣择正法、正见，不愚痴。用这个智慧，这些瀑流被堵住了——用这个智慧，这些瀑流被堵住、被截断、不再流动、不再涌入、不再奔流、不再运转。当一个人了知并看见'一切行无常'，用这个智慧，这些瀑流被堵住、被截断、不再流动、不再涌入、不再奔流、不再运转。当一个人了知并看见'一切行是苦'……'一切行无我'……'以无明为缘而有行'……'以行为缘而有识'……'以识为缘而有名色'……'以名色为缘而有六入'……'以六入为缘而有触'……'以触为缘而有受'……'以受为缘而有渴爱'……'以渴爱为缘而有取'……'以取为缘而有有'……'以有为缘而有生'……'以生为缘而有老死'，当一个人了知并看见这些，用这个智慧，这些瀑流被堵住、被截断、不再流动、不再涌入、不再奔流、不再运转。当一个人了知并看见'无明灭则行灭'……'行灭则识灭'……'识灭则名色灭'……'名色灭则六入灭'……'六入灭则触灭'……'触灭则受灭'……'受灭则渴爱灭'……'渴爱灭则取灭'……'取灭则有灭'……'有灭则生灭'……'生灭则老死灭'，用这个智慧，这些瀑流被堵住、被截断、不再流动、不再涌入、不再奔流、不再运转。当一个人了知并看见'这是苦'……'这是苦的集起'……'这是苦的灭尽'……'这是通往苦灭的道路'，用这个智慧，这些瀑流被堵住、被截断、不再流动、不再涌入、不再奔流、不再运转。当一个人了知并看见'这些法是诸漏'……'这是诸漏的集起'……'这是诸漏的灭尽'……'这是通往诸漏灭的道路'，用这个智慧，这些瀑流被堵住、被截断、不再流动、不再涌入、不再奔流、不再运转。当一个人了知并看见'这些法是应该被证知的'……'这些法是应该被遍知的'……'这些法是应该被断除的'……'这些法是应该被修习的'……'这些法是应该被亲证的'，用这个智慧，这些瀑流被堵住、被截断、不再流动、不再涌入、不再奔流、不再运转。当一个人了知并看见六种触处的集起、灭去、乐味、过患和出离，用这个智慧，这些瀑流被堵住、被截断、不再流动、不再涌入、不再奔流、不再运转。当一个人了知并看见五取蕴的集起、灭去、乐味、过患和出离……四大种的集起、灭去、乐味、过患和出离……任何有集起性质的东西，这一切都有灭尽的本质，当一个人了知并看见这个，用这个智慧，这些瀑流被堵住、被截断、不再流动、不再涌入、不再奔流、不再运转。—— 这就是'用这个智慧，它们被堵住了'的意思。因此，世尊说：

ti. ti yā paññā pajānanā…pe… amoho dhammavicayo sammādiṭṭhi. Paññāyete pidhiyyareti – paññāyete sotā pidhīyanti pacchijjanti na savanti na āsavanti na sandanti nappavattanti. ‘‘Sabbe saṅkhārā aniccā’’ti jānato passato paññāyete sotā pidhīyanti pacchijjanti na savanti na āsavanti na sandanti nappavattanti. ‘‘Sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti jānato passato paññāyete sotā pidhīyanti pacchijjanti na savanti na āsavanti na sandanti nappavattanti. ‘‘Sabbe saṅkhārā anattā’’ti jānato passato paññāyete sotā pidhīyanti pacchijjanti na savanti na āsavanti na sandanti nappavattanti. ‘‘Avijjāpaccayā saṅkhārā’’ti jānato passato paññāyete sotā pidhīyanti pacchijjanti na savanti na āsavanti na sandanti nappavattanti. ‘‘Saṅkhārapaccayā viññāṇa’’nti…pe… ‘‘viññāṇapaccayā nāmarūpa’’nti… ‘‘nāmarūpapaccayā saḷāyatana’’nti… ‘‘saḷāyatanapaccayā phasso’’ti… ‘‘phassapaccayā vedanā’’ti… ‘‘vedanāpaccayā taṇhā’’ti… ‘‘taṇhāpaccayā upādāna’’nti… ‘‘upādānapaccayā bhavo’’ti… ‘‘bhavapaccayā jātī’’ti… ‘‘jātipaccayā jarāmaraṇa’’nti jānato passato paññāyete sotā pidhīyanti pacchijjanti na savanti na āsavanti na sandanti nappavattanti. ‘‘Avijjānirodhā saṅkhāranirodho’’ti… ‘‘saṅkhāranirodhā viññāṇanirodho’’ti… ‘‘viññāṇanirodhā nāmarūpanirodho’’ti… ‘‘nāmarūpanirodhā saḷāyatananirodho’’ti… ‘‘saḷāyatananirodhā phassanirodho’’ti… ‘‘phassanirodhā vedanānirodho’’ti… ‘‘vedanānirodhā taṇhānirodho’’ti… ‘‘taṇhānirodhā upādānanirodho’’ti… ‘‘upādānanirodhā bhavanirodho’’ti… ‘‘bhavanirodhā jātinirodho’’ti… ‘‘jātinirodhā jarāmaraṇanirodho’’ti jānato passato paññāyete sotā pidhīyanti pacchijjanti na savanti na āsavanti na sandanti nappavattanti. ‘‘Idaṃ dukkha’’nti…pe… ‘‘ayaṃ dukkhasamudayo’’ti… ‘‘ayaṃ dukkhanirodho’’ti… ‘‘ayaṃ dukkhanirodhagāminī paṭipadā’’ti jānato passato paññāyete sotā pidhīyanti pacchijjanti na savanti na āsavanti na sandanti nappavattanti. ‘‘Ime dhammā āsavā’’ti…pe… ‘‘ayaṃ āsavasamudayo’’ti… ‘‘ayaṃ āsavanirodho’’ti… ‘‘ayaṃ āsavanirodhagāminī paṭipadā’’ti jānato passato paññāyete sotā pidhīyanti pacchijjanti na savanti na āsavanti na sandanti nappavattanti. ‘‘Ime dhammā abhiññeyyā’’ti…pe… ‘‘ime dhammā pariññeyyā’’ti… ‘‘ime dhammā pahātabbā’’ti… ‘‘ime dhammā bhāvetabbā’’ti… ‘‘ime dhammā sacchikātabbā’’ti jānato passato paññāyete sotā pidhīyanti pacchijjanti na savanti na āsavanti na sandanti nappavattanti. Channaṃ phassāyatanānaṃ samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca jānato passato paññāyete sotā pidhīyanti pacchijjanti na savanti na āsavanti na sandanti nappavattanti. Pañcannaṃ upādānakkhandhānaṃ samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca jānato passato… catunnaṃ mahābhūtānaṃ samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca jānato passato… yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhammanti jānato passato paññāyete sotā pidhīyanti pacchijjanti na savanti na āsavanti na sandanti nappavattantīti – paññāyete pidhiyyare. Tenāha bhagavā –

508'世间有哪些瀑流？' (世尊回答：) '阿基多啊，

‘‘Yāni sotāni lokasmiṃ, [ajitāti bhagavā]

509念是对它们的阻挡，

Sati tesaṃ nivāraṇaṃ;

510我说瀑流的防护，就是这些被智慧堵住了。'

Sotānaṃ saṃvaraṃ brūmi, paññāyete pidhiyyare’’ti.

511在这里，智慧是了知、彻底了知、审察、细察、择法、辨识、识别、明辨、聪慧、善巧、精明、洞彻、思虑、考察、广慧、利器、导引、内观、正知、刺棒、慧、慧根、慧力、慧剑、慧殿、慧光、慧耀、慧灯、慧宝、不愚痴、择法、正见。念是随念、……正念。—— 慧和念这两者，这是尊者阿基多的意思。

ti. ti yā paññā pajānanā vicayo pavicayo dhammavicayo sallakkhaṇā upalakkhaṇā paccupalakkhaṇā paṇḍiccaṃ kosallaṃ nepuññaṃ vebhabyā cintā upaparikkhā bhūrī medhā pariṇāyikā vipassanā sampajaññaṃ patodo paññā paññindriyaṃ paññābalaṃ paññāsatthaṃ paññāpāsādo paññāāloko paññāobhāso paññāpajjoto paññāratanaṃ amoho dhammavicayo sammādiṭṭhi. ti yā sati anussati…pe… sammāsatīti – paññā ceva saticāpi, iccāyasmā ajito.

512在这里，'名'是指四个无色蕴。'色'是指四大种和这四大种所造出的物质。'贤者'，这是一个爱语、敬语，带有恭敬和尊重的称呼。——因此说'名色这两样东西，贤者。'

ti. nti cattāro arūpino khandhā. nti cattāro ca mahābhūtā catunnañca mahābhūtānaṃ upādāyarūpaṃ . ti piyavacanaṃ garuvacanaṃ sagāravasappatissādhivacanametaṃ mārisāti – nāmarūpañca mārisa.

513“我问、我请求、我祈请、我期待。”——“在被问、被请求、被祈请、被期待之后，请你说明、解说、开示、宣说、确立、揭示、分析、显明、阐明吧！对我这被问的，请为我说明。”

ti. ti yaṃ pucchāmi yaṃ yācāmi yaṃ ajjhesāmi yaṃ pasādemi. ti pucchito yācito ajjhesito pasādito. ti brūhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – etaṃ me puṭṭho pabrūhi.

514“于何处此被灭尽、平息、归于坏灭、止息呢？于何处此被止灭呢？”因此，那位婆罗门说道：

ti katthetaṃ nirujjhati vūpasammati atthaṃ gacchati paṭippassambhatīti. Katthetaṃ uparujjhati. Tenāha so brāhmaṇo –

515“慧与念，”阿基多尊者说道，

‘‘Paññā ceva sati cāpi, [iccāyasmā ajito]

844“以及名色，贤者；”

Nāmarūpañca mārisa;

517以及名色，尊者；

Nāmarūpañca mārisa;

518“对我这被问的，请告诉我：于何处此被止灭？”

Evaṃ me puṭṭho pabrūhi, katthetaṃ uparujjhatī’’ti.

519“nti”指的是慧、念和名色。“ti”指的是你问、你请求、你祈请、你期待——这问题是你所问的。”

ti. nti paññañca satiñca nāmarūpañca. ti apucchasi yācasi ajjhesati pasādesīti – yametaṃ pañhaṃ apucchi.

520‘世尊’是世尊用名字招呼那位婆罗门。这是表示尊重的称呼……是亲自证知的施设，也就是被称为‘世尊’的那位。‘优波湿婆啊！’世尊说。

ti. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – upasīvāti bhagavā.

521“名”指的是四种无色蕴（受、想、行、识）。“色”指的是四大地元素和由四大所生的色。“无余”这个词是说以一切方式、一切方面毫无剩余、彻底穷尽的意思。“灭尽”是灭去、平息、消失、止息的意思。在那里，名与色无余地灭尽。

ti nti cattāro arūpino khandhā. nti cattāro ca mahābhūtā catunnañca mahābhūtānaṃ upādāyarūpaṃ. nti sabbena sabbaṃ sabbathā sabbaṃ asesaṃ nissesaṃ pariyādiyanavacanametaṃ asesanti. ti nirujjhati vūpasammati atthaṃ gacchati paṭippassambhatīti. Yattha nāmañca rūpañca asesaṃ uparujjhati.

522通过入流道智，灭除行作识，除了最多七次投生之外，在漫无边际的轮回中原本还会生起的名和色，就在这里灭去、平息、消失、止息。通过一来道智，灭除行作识，除了两次投生之外，在五有中原本还会生起的名和色，就在这里灭去、平息、消失、止息。通过不来道智，灭除行作识，除了一次投生——或在色界、或在无色界——原本还会生起的名和色，就在这里灭去、平息、消失、止息。通过阿拉汉道智，灭除行作识，所有原本还会生起的名和色，就在这里灭去、平息、消失、止息。对于在无余涅槃界般涅槃的阿拉汉，以最后识的灭尽，慧、念以及名色，就在那里灭去、平息、消失、止息。——因此，由于识的灭，这个在那里灭尽。所以世尊说：

ti sotāpattimaggañāṇena abhisaṅkhāraviññāṇassa nirodhena satta bhave ṭhapetvā anamatagge saṃsāre ye uppajjeyyuṃ nāmañca rūpañca, etthete nirujjhanti vūpasammanti atthaṃ gacchanti paṭippassambhanti. Sakadāgāmimaggañāṇena abhisaṅkhāraviññāṇassa nirodhena dve bhave ṭhapetvā pañcasu bhavesu ye uppajjeyyuṃ nāmañca rūpañca, etthete nirujjhanti vūpasammanti atthaṃ gacchanti paṭippassambhanti. Anāgāmimaggañāṇena abhisaṅkhāraviññāṇassa nirodhena ekaṃ bhavaṃ ṭhapetvā rūpadhātuyā vā arūpadhātuyā vā ye uppajjeyyuṃ nāmañca rūpañca, etthete nirujjhanti vūpasammanti atthaṃ gacchanti paṭippassambhanti. Arahattamaggañāṇena abhisaṅkhāraviññāṇassa nirodhena ye uppajjeyyuṃ nāmañca rūpañca, etthete nirujjhanti vūpasammanti atthaṃ gacchanti paṭippassambhanti . Arahato anupādisesāya nibbānadhātuyā parinibbāyantassa carimaviññāṇassa nirodhena paññā ca sati ca nāmañca rūpañca, etthete nirujjhanti vūpasammanti atthaṃ gacchanti paṭippassambhantīti – viññāṇassa nirodhena etthetaṃ uparujjhati. Tenāha bhagavā –

523“你问的那个问题，阿基多，我告诉你；

‘‘Yametaṃ pañhaṃ apucchi, ajita taṃ vadāmi te;

524在那里，名和色无余地灭尽；

Yattha nāmañca rūpañca, asesaṃ uparujjhati;

525由于识的灭，它就在那里灭尽。”

Viññāṇassa nirodhena, etthetaṃ uparujjhatī’’ti.

526这被称为“已知法者”，指的是阿拉汉、无漏者。为什么阿拉汉、无漏者被称为“已知法者”呢？他们已了知法、已衡量法、已审视法、已洞察法、已明辨法。他们已了知“一切行无常”的法、已衡量、已审视、已洞察、已明辨。他们已了知“一切行是苦”的法……“一切法无我”的法……“以无明为缘而有诸行”的法……“任何集起之法，一切皆是灭尽之法”的法，已了知、已衡量、已审视、已洞察、已明辨。再者，他们的诸蕴已被衡量，诸界已被衡量，诸处已被衡量，诸趣已被衡量，诸生已被衡量，结生已被衡量，诸有已被衡量，轮回已被衡量，流转已被衡量。再者，他们站在诸蕴的终点，站在诸界的终点，站在诸处的终点，站在诸趣的终点，站在诸生的终点，站在结生的终点，站在诸有的终点，站在轮回的终点，站在流转的终点，安住于最后之有，安住于最后之身，是持最后身的阿拉汉。

ti saṅkhātadhammā vuccanti arahanto khīṇāsavā. Kiṃkāraṇā saṅkhātadhammā vuccanti arahanto khīṇāsavā? Te saṅkhātadhammā ñātadhammā tulitadhammā tīritadhammā vibhūtadhammā vibhāvitadhammā. ‘‘Sabbe saṅkhārā aniccā’’ti saṅkhātadhammā ñātadhammā tulitadhammā tīritadhammā vibhūtadhammā vibhāvitadhammā. ‘‘Sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti saṅkhātadhammā…pe… ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti saṅkhātadhammā… ‘‘avijjāpaccayā saṅkhārā’’ti saṅkhātadhammā… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti saṅkhātadhammā ñātadhammā tulitadhammā tīritadhammā vibhūtadhammā vibhāvitadhammā. Atha vā tesaṃ khandhā saṅkhātā dhātuyo saṅkhātā āyatanāni saṅkhātā gatiyo saṅkhātā upapattiyo saṅkhātā paṭisandhi saṅkhātā bhavā saṅkhātā saṃsārā saṅkhātā vaṭṭā saṅkhātā. Atha vā te khandhapariyante ṭhitā dhātupariyante ṭhitā āyatanapariyante ṭhitā gatipariyante ṭhitā upapattipariyante ṭhitā paṭisandhipariyante ṭhitā bhavapariyante ṭhitā saṃsārapariyante ṭhitā vaṭṭapariyante ṭhitā antime bhave ṭhitā antime samussaye ṭhitā antimadehadharā arahanto.

527对他们来说，这是最后一生，这是最后之身；

Tesaṃ cāyaṃ pacchimako, carimoyaṃ samussayo;

528生死轮回，对他们来说已不存在，不再有后有。

Jātimaraṇasaṃsāro, natthi nesaṃ punabbhavoti.

529因此，阿拉汉、无漏者被称为“已知法者”。那么，为什么他们被称为“有学者”呢？因为他们学习，所以是“有学者”。他们学习什么呢？他们学习增上戒，学习增上心，学习增上慧。什么是增上戒学？在此，比丘持戒，安住于别解脱律仪的防护，具足正行和行处，在微细的罪过中也看见危险，受持并学习诸学处。这就是小戒蕴、大戒蕴，是戒、是安立、是起始、是行、是自制、是防护、是入口、是诸善法之前导——这就是增上戒学。

Taṃkāraṇā saṅkhātadhammā vuccanti arahanto khīṇāsavāti. ti. ti kiṃkāraṇā vuccanti sekhā? Sikkhantīti sekhā. Kiñca sikkhanti? Adhisīlampi sikkhanti, adhicittampi sikkhanti, adhipaññampi sikkhanti. Katamā adhisīlasikkhā? Idha bhikkhu sīlavā hoti pātimokkhasaṃvarasaṃvuto viharati ācāragocarasampanno aṇumattesu vajjesu bhayadassāvī, samādāya sikkhati sikkhāpadesu. Khuddako sīlakkhandho mahanto sīlakkhandho sīlaṃ patiṭṭhā ādi caraṇaṃ saṃyamo saṃvaro mukhaṃ pamukhaṃ kusalānaṃ dhammānaṃ samāpattiyā – ayaṃ adhisīlasikkhā.

530什么是增上心学？在此，比丘远离感官欲望……进入并安住于初禅……第二禅……第三禅……第四禅——这就是增上心学。

Katamā adhicittasikkhā? Idha bhikkhu vivicceva kāmehi…pe… paṭhamaṃ jhānaṃ… dutiyaṃ jhānaṃ… tatiyaṃ jhānaṃ… catutthaṃ jhānaṃ upasampajja viharati – ayaṃ adhicittasikkhā.

531什么是增上慧学？在此，比丘拥有智慧，具备能洞察生灭的智慧，那是圣洁的、能洞穿的、正确导向灭苦的智慧。他如实了知“这是苦”，如实了知“这是苦的集起”……“这是苦的息灭”……“这是导向苦的息灭之道”。他如实了知“这些是烦恼”……“这是烦恼的集起”……“这是烦恼的息灭”……“这是导向烦恼息灭之道”。这就是增上慧学。他们通过作意学习、通过知道学习、通过看见学习、通过使心安住学习、通过以信心胜解学习、通过策励精进学习、通过建立正念学习、通过安定自心学习、通过以智慧了知学习，他们通过确证应该了知的而学习，通过遍知应该遍知的而学习，通过断除应该断除的而学习，通过修习应该修习的而学习，通过证得应该证得的而学习。他们践行、正行、受持而行。因此，他们被称为“有学者”。这些有学是众多的。这些有学者，包括入流者和正在通往入流者、一来者和正在通往一来者、不来者和正在通往不来者、以及正在通往阿拉汉者。在这见解中、在这认可中、在这喜好中、在这教法中、在这法门中、在这律中、在这法与律中、在这善说中、在这梵行中、在这导师的教法中、在这自体存在中、在这人间界——在此的众有学是众多的。

Katamā adhipaññāsikkhā? Idha bhikkhu paññavā hoti udayatthagāminiyā paññāya samannāgato ariyāya nibbedhikāya sammā dukkhakkhayagāminiyā. So ‘‘idaṃ dukkha’’nti yathābhūtaṃ pajānāti, ‘‘ayaṃ dukkhasamudayo’’ti…pe… ‘‘ayaṃ dukkhanirodho’’ti… ‘‘ayaṃ dukkhanirodhagāminī paṭipadā’’ti yathābhūtaṃ pajānāti. ‘‘Ime āsavā’’ti…pe… ‘‘ayaṃ āsavasamudayo’’ti… ‘‘ayaṃ āsavanirodho’’ti… ‘‘ayaṃ āsavanirodhagāminī paṭipadā’’ti yathābhūtaṃ pajānāti. ‘‘Ayaṃ adhipaññāsikkhā’’… imā tisso sikkhāyo āvajjantā sikkhanti jānantā sikkhanti passantā sikkhanti cittaṃ adhiṭṭhahantā sikkhanti saddhāya adhimuccantā sikkhanti vīriyaṃ paggaṇhantā sikkhanti satiṃ upaṭṭhapentā sikkhanti cittaṃ samādahantā sikkhanti paññāya pajānantā sikkhanti abhiññeyyaṃ abhijānantā sikkhanti pariññeyyaṃ parijānantā sikkhanti pahātabbaṃ pajahantā sikkhanti bhāvetabbaṃ bhāventā sikkhanti sacchikātabbaṃ sacchikarontā sikkhanti ācaranti samācaranti samādāya vattanti. Taṃkāraṇā vuccanti – sekhā. ti bahukā. Ete sekhā sotāpannā ca paṭipannā ca sakadāgāmino ca paṭipannā ca anāgāmino ca paṭipannā ca arahanto ca paṭipannā ca. ti imissā diṭṭhiyā imissā khantiyā imissā ruciyā imasmiṃ ādāye imasmiṃ dhamme imasmiṃ vinaye imasmiṃ dhammavinaye imasmiṃ pāvacane imasmiṃ brahmacariye imasmiṃ satthusāsane imasmiṃ attabhāve imasmiṃ manussaloketi – ye ca sekhā puthū idha.

532他也一样，是聪慧的、明智的、有洞察力的、有智慧的、有知识的、有才智的。关于那些已修学者与有学众的举止、行为、作风、动态、威仪、行境、住处、行道，他被人询问、请求、祈请、令净信之后，你说吧，讲吧，开示吧，阐明吧，确立吧，揭开吧，分析吧，细说吧，让义理明白起来吧，宣说吧。‘亲爱的朋友’——这是可爱的话语、尊重的话语、表达敬意与恭敬的称呼。所以，关于他们这些人的威仪，我问你这位智者，你被问了，就请讲吧，亲爱的朋友。因此，那位婆罗门这样说：

ti tvampi nipako paṇḍito paññavā buddhimā ñāṇī medhāvī. Tesaṃ saṅkhātadhammānañca sekkhānañca iriyaṃ cariyaṃ vutti pavatti ācaraṃ gocaraṃ vihāraṃ paṭipadaṃ. ti pucchito yācito ajjhesito pasādito. ti brūhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehi. ti piyavacanaṃ garuvacanaṃ sagāravasappatissādhivacanametaṃ mārisāti – tesaṃ me nipako iriyaṃ, puṭṭho pabrūhi mārisa. Tenāha so brāhmaṇo –

533那些被称为‘有法’者，与世间众多的有学之人；

‘‘Ye ca saṅkhātadhammāse, ye ca sekhā puthū idha;

534“关于他们这些人的威仪，我问你这位智者，你被问了，就请讲吧，亲爱的朋友。”

Tesaṃ me nipako iriyaṃ, puṭṭho pabrūhi mārisā’’ti.

535意思是，从分类上说，有两种‘欲’：事物之欲与烦恼之欲。什么是事物之欲？悦意的色、悦意的声、悦意的香、悦意的味、悦意的触，床被、衣物、奴婢、羊与山羊、鸡与猪、象、牛、马、母马，田地、宅地、金子、黄金，村庄、市镇、王都，国土与疆域，宝库与仓库——凡是任何能让人染着的对象，都是事物之欲。

ti. ti uddānato dve kāmā – vatthukāmā ca kilesakāmā ca. Katame vatthukāmā? Manāpikā rūpā manāpikā saddā manāpikā gandhā manāpikā rasā manāpikā phoṭṭhabbā, attharaṇā pāvuraṇā dāsidāsā ajeḷakā kukkuṭasūkarā hatthigavāssavaḷavā khettaṃ vatthu hiraññaṃ suvaṇṇaṃ gāmanigamarājadhāniyo raṭṭhañca janapado ca koso ca koṭṭhāgārañca – yaṃ kiñci rajanīyavatthu vatthukāmā.

536还有，过去的欲、未来的欲、现在的欲，内在的欲、外在的欲、内在外在的欲，低劣的欲、中等的欲、殊胜的欲，恶趣的欲、人间的欲、天界的欲，现前的欲，自己幻化的欲、他人幻化的欲，已执持的欲、未执持的欲，已据为己有的欲、未据为己有的欲，一切欲界所行处的法，一切色界所行处的法，一切无色界所行处的法，以渴爱为事、以渴爱为所缘的，从可爱性意义上、可染性意义上、可迷醉性意义上、可娱乐性意义上，都叫作欲。这些，被称作事物之欲。

Api ca atītā kāmā anāgatā kāmā paccuppannā kāmā ajjhattā kāmā bahiddhā kāmā ajjhattabahiddhā kāmā, hīnā kāmā majjhimā kāmā paṇītā kāmā, āpāyikā kāmā mānusikā kāmā dibbā kāmā, paccupaṭṭhitā kāmā, nimmitā kāmā paranimmitā kāmā, pariggahitā kāmā apariggahitā kāmā, mamāyitā kāmā amamāyitā kāmā, sabbepi kāmāvacarā dhammā, sabbepi rūpāvacarā dhammā, sabbepi arūpāvacarā dhammā, taṇhāvatthukā taṇhārammaṇā, kāmanīyaṭṭhena rajanīyaṭṭhena madanīyaṭṭhena ramaṇīyaṭṭhena kāmā. Ime vuccanti vatthukāmā.

537什么是烦恼之欲？意欲是欲，贪染是欲，意欲之贪染是欲，思惟是欲，贪染是欲，思惟之贪染是欲。对于诸种所欲，那种对欲的欲求、对欲的贪染、对欲的欢喜、对欲的渴爱、对欲的爱恋、对欲的渴望、对欲的热恼、对欲的贪婪、对欲的痴迷、对欲的沉溺、欲的暴流、欲的轭、欲的取着、欲的欲求之盖——

Katame kilesakāmā? Chando kāmo rāgo kāmo chandarāgo kāmo saṅkappo kāmo rāgo kāmo saṅkapparāgo kāmo, yo kāmesu kāmacchando kāmarāgo kāmanandī kāmataṇhā kāmasineho kāmapipāsā kāmapariḷāho kāmagedho kāmamucchā kāmajjhosānaṃ kāmogho kāmayogo kāmupādānaṃ kāmacchandanīvaraṇaṃ –

538我看见了你的根源，爱欲，你从思惟中产生。

Addasaṃ kāma te mūlaṃ, saṅkappā kāma jāyasi;

539我决不再那样思惟，爱欲，这样你就不会存在。

Na taṃ saṅkappayissāmi, evaṃ kāma na hehisīti.

540这些被称为烦恼欲。贪求称为渴爱，也就是贪染、极贪……乃至……贪求、贪是不善根。以烦恼欲，对于物欲不应贪求、不应系缚，应是不贪求、不依附、不沉溺、不陷入、离贪求、无贪求、舍贪求、弃贪求、脱贪求、断贪求、出离贪求；离贪染、无贪染、舍贪染、弃贪染、脱贪染、断贪染、出离贪染；无渴望、寂灭、清凉、领受快乐，以如同梵天之心而安住——这便是对欲不应贪求。

Ime vuccanti kilesakāmā. Gedho vuccati taṇhā, yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. ti kilesakāmena vatthukāmesu nābhigijjheyya na palibundheyya agiddho assa agadhito amucchito anajjhāpanno vītagedho vigatagedho cattagedho vantagedho muttagedho pahīnagedho paṭinissaṭṭhagedho vītarāgo vigatarāgo cattarāgo vantarāgo muttarāgo pahīnarāgo paṭinissaṭṭharāgo nicchāto nibbuto sītibhūto sukhappaṭisaṃvedī brahmabhūtena attanā vihareyyāti – kāmesu nābhigijjheyya.

541心，也就是那心，意，意识，心脏，白净，意，意处，意根，识，识蕴，相应之意识界。以身恶行，心便浑浊、搅动、摇动、击动、动转、昏乱、不安稳。以语恶行……以意恶行……以贪……以嗔……以痴……以忿……以恨……以覆……以恼……以嫉……以悭……以诳……以谄……以傲……以暴……以慢……以过慢……以醉……以放逸……以一切烦恼……以一切恶行……以一切烧燃……以一切热恼……以一切煎熬……以一切不善行，心便浑浊、搅动、摇动、击动、动转、昏乱、不安稳。应以不浊之心——不搅动、不摇动、不击动、不动转、不昏乱、已安稳，舍弃、断除、驱除、消灭、令成无有那些能使心浊的烦恼；对于能使心浊的烦恼，远离、离开、别离、出离、脱离、解脱、解除，以无界限之心而安住——这便是应以不浊之心。

ti. ti yaṃ cittaṃ mano mānasaṃ hadayaṃ paṇḍaraṃ mano manāyatanaṃ manindriyaṃ viññāṇaṃ viññāṇakkhandho tajjā manoviññāṇadhātu. Kāyaduccaritena cittaṃ āvilaṃ hoti luḷitaṃ eritaṃ ghaṭṭitaṃ calitaṃ bhantaṃ avūpasantaṃ. Vacīduccaritena…pe… manoduccaritena… rāgena… dosena… mohena… kodhena… upanāhena… makkhena… paḷāsena… issāya… macchariyena… māyāya… sāṭheyyena… thambhena… sārambhena… mānena… atimānena… madena… pamādena… sabbakilesehi… sabbaduccaritehi… sabbaḍāhehi… sabbapariḷāhehi… sabbasantāpehi… sabbākusalābhisaṅkhārehi cittaṃ āvilaṃ hoti luḷitaṃ eritaṃ ghaṭṭitaṃ calitaṃ bhantaṃ avūpasantaṃ. ti cittena anāvilo siyā – aluḷito anerito aghaṭṭito acalito abhanto vūpasanto āvilakare kilese jaheyya pajaheyya vinodeyya byantīkareyya anabhāvaṃ gameyya, āvilakarehi kilesehi ca ārato virato paṭivirato nikkhanto nissaṭo vippamutto visaññutto vimariyādikatena cetasā vihareyyāti – manasānāvilo siyā.

542以“一切行无常”于一切法善巧，以“一切行是苦”于一切法善巧，以“一切法无我”于一切法善巧，以“以无明为缘，行生起”于一切法善巧……乃至……以“凡是集起之法，皆是灭尽之法”于一切法善巧。如此，便是于一切法善巧。

nti ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’ti kusalo sabbadhammānaṃ, ‘‘sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti kusalo sabbadhammānaṃ, ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti kusalo sabbadhammānaṃ, ‘‘avijjāpaccayā saṅkhārā’’ti kusalo sabbadhammānaṃ…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti kusalo sabbadhammānaṃ. Evampi kusalo sabbadhammānaṃ.

543或者，从无常而于一切法善巧，从苦……乃至……从病、痈、箭、罪恶、疾病、敌国、毁坏、灾祸、怖畏、祸患、动转、破坏、不坚固、无救护、无庇护、无归依、空无、虚伪、虚无、无我、过患、变异法、不坚实、苦根、杀戮者、无有、有漏、有为、魔食、属生法、属老法、属病法、属死法、属愁悲苦忧恼法、属杂染法、集起、坏灭、味、过患、出离而于一切法善巧。如此，也是于一切法善巧。

Atha vā, aniccato kusalo sabbadhammānaṃ, dukkhato…pe… rogato… gaṇḍato… sallato… aghato… ābādhato… parato… palokato… ītito… upaddavato… bhayato… upasaggato… calato… pabhaṅguto… addhuvato … atāṇato… aleṇato… asaraṇato… asaraṇībhūtato… rittato… tucchato… suññato… anattato… ādīnavato… vipariṇāmadhammato… asārakato… aghamūlato… vadhakato… vibhavato… sāsavato… saṅkhatato… mārāmisato… jātidhammato… jarādhammato… byādhidhammato… maraṇadhammato… sokaparidevadukkhadomanassupāyāsadhammato … saṃkilesikadhammato… samudayato… atthaṅgamato… assādato… ādīnavato… nissaraṇato kusalo sabbadhammānaṃ. Evampi kusalo sabbadhammānaṃ.

544或者，他是个精通蕴、精通界、精通处、精通缘起、精通念处、精通正勤、精通神足、精通根、精通力、精通觉支、精通道、精通果、精通涅槃的人。像这样，他也是一个精通一切法的人。

Atha vā, khandhakusalo dhātukusalo āyatanakusalo paṭiccasamuppādakusalo satipaṭṭhānakusalo sammappadhānakusalo iddhipādakusalo indriyakusalo balakusalo bojjhaṅgakusalo maggakusalo phalakusalo nibbānakusalo. Evampi kusalo sabbadhammānaṃ.

545或者，所谓一切法，指的是十二处：眼与色、耳与声、鼻与香、舌与味、身与触、意与法。当他在这些内外处上的欲贪被断除、根被切断、像截断树根的棕榈树一样、归于无有、在未来不再生起时，仅凭这一点，他就是一个精通一切法的人——一个精通一切法的人。

Atha vā, sabbadhammā vuccanti dvādasāyatanāni – cakkhu ceva rūpā ca, sotañca saddā ca, ghānañca gandhā ca, jivhā ca rasā ca, kāyo ca phoṭṭhabbā ca, mano ca dhammā ca. Yato ca ajjhattikabāhiresu āyatanesu chandarāgo pahīno hoti ucchinnamūlo tālāvatthukato anabhāvaṃkato āyatiṃ anuppādadhammo, ettāvatāpi kusalo sabbadhammānanti – kusalo sabbadhammānaṃ.

546具念。通过四种原因而具念：在修习身随观念处时，他具念；在修习受随观受念处时，他具念；在修习心随观观念处时，他具念；在修习法随观法念处时，他具念。

ti. ti catūhi kāraṇehi sato – kāye kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato, vedanāsu vedanānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato, citte cittānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato, dhammesu dhammānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato.

547也通过另外四种原因而具念：因为避免了失念，他具念；因为完成了应作念之法，他具念；因为断除了障碍念之法，他具念；因为没有忘失念的相之法，他具念。

Aparehipi catūhi kāraṇehi sato – asatiparivajjanāya sato, satikaraṇīyānaṃ dhammānaṃ katattā sato, satiparibandhānaṃ dhammānaṃ hatattā sato, satinimittānaṃ dhammānaṃ asammuṭṭhattā sato.

548也通过另外四种原因而具念：因为具有念，他具念；因为自在运用念，他具念；因为具备念的熟练，他具念；因为不退转于念，他具念。

Aparehipi catūhi kāraṇehi sato – satiyā samannāgatattā sato, satiyā vasitattā sato, satiyā pāguññena samannāgatattā sato, satiyā apaccorohaṇatāya sato.

549也通过另外四种原因而具念：因为具有念，他具念；因为寂静，他具念；因为止息，他具念；因为具有寂静法，他具念。通过佛随念他具念，通过法随念他具念，通过僧随念他具念，通过戒随念他具念，通过施随念他具念，通过天随念他具念，通过入出息随念他具念，通过死随念他具念，通过身至随念他具念，通过寂止随念他具念。这种念、随念……正念、念觉支、唯一之路，这称为念。他具备这种念，完全具备，接近，完全接近，拥有，完全拥有，具有，他就被称为具念。比丘。因为七种法被破坏而称为比丘：自身有身见被破坏，疑被破坏，戒禁取被破坏，贪被破坏，嗔被破坏，痴被破坏，慢被破坏。那些恶的、不善的、染污的、导致再生、带来忧恼、招感苦果、在未来产生生老死的法，都被破坏了。

Aparehipi catūhi kāraṇehi sato – satiyā samannāgatattā sato, santattā sato, samitattā sato, santadhammasamannāgatattā sato. Buddhānussatiyā sato, dhammānussatiyā sato, saṅghānussatiyā sato, sīlānussatiyā sato, cāgānussatiyā sato, devatānussatiyā sato , ānāpānassatiyā sato, maraṇassatiyā sato, kāyagatāsatiyā sato, upasamānussatiyā sato. Yā sati anussati…pe… sammāsati satisambojjhaṅgo ekāyanamaggo, ayaṃ vuccati sati. Imāya satiyā upeto hoti samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgato, so vuccati sato. ti sattannaṃ dhammānaṃ bhinnattā bhikkhu – sakkāyadiṭṭhi bhinnā hoti, vicikicchā bhinnā hoti, sīlabbataparāmāso bhinno hoti, rāgo bhinno hoti, doso bhinno hoti, moho bhinno hoti, māno bhinno hoti. Bhinnā honti pāpakā akusalā dhammā saṃkilesikā ponobhavikā sadarā dukkhavipākā āyatiṃ jātijarāmaraṇiyā.

550靠着行道、靠自己完成的——[萨毗亚啊，世尊这样说]

Pajjena katena attanā, [sabhiyāti bhagavā]

551已经般涅槃，超越了疑惑；

Parinibbānagato vitiṇṇakaṅkho;

552舍弃了无有与有，已住于梵行、再生已尽，他才是比丘。

Vibhavañca bhavañca vippahāya, vusitavā khīṇapunabbhavo sa bhikkhūti.

553这样，具足正念的比丘，应持念游方。持念行走，持念站立，持念坐着，持念躺卧，持念前行，持念后退，持念前看，持念旁看，持念屈伸，持念舒展，持念穿着僧伽梨衣、持钵、持衣，持念而行、持念而住、持念而动、持念而作、持念而护、持念而用、持念而受用——具足正念的比丘，应持念游方。因此，世尊这样说：

ti sato bhikkhu paribbaje, sato gaccheyya, sato tiṭṭheyya, sato nisīdeyya, sato seyyaṃ kappeyya, sato abhikkameyya, sato paṭikkameyya, sato ālokeyya, sato vilokeyya, sato samiñjeyya, sato pasāreyya, sato saṅghāṭipattacīvaraṃ dhāreyya, sato careyya vihareyya iriyeyya vatteyya pāleyya yapeyya yāpeyyāti – sato bhikkhu paribbaje. Tenāha bhagavā –

554于诸欲不应贪着，心意应保持澄清；

‘‘Kāmesu nābhigijjheyya, manasānāvilo siyā;

555善巧于一切法，具念的比丘应游行。

Kusalo sabbadhammānaṃ, sato bhikkhu paribbaje’’ti.

556随着偈颂的结束，那些与那位婆罗门同心、同勤、同意、同习性久住的成千上万众生，都生起了远离尘垢的法眼——'任何有生起本质的事物，那一切都有灭尽的本质。'那位婆罗门的心，不执取地从诸漏中解脱了。在他证得阿拉汉道的同时，他的羚羊皮衣、发髻、树皮衣、三叉杖、水壶、须发都消失了，成了一个剃除须发、身着袈裟、披着僧伽梨、持钵持衣的人。他依照这相应的行持，双手合十，坐着礼敬世尊，说道：'尊师，世尊是我的导师，我是弟子。'

Saha gāthāpariyosānā ye te brāhmaṇena saddhiṃ ekacchandā ekapayogā ekādhippāyā ekavāsanavāsitā, tesaṃ anekapāṇasahassānaṃ virajaṃ vītamalaṃ dhammacakkhuṃ udapādi – ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti. Tassa brāhmaṇassa anupādāya āsavehi cittaṃ vimucci. Saha arahattappattā ajinajaṭāvākacīratidaṇḍakamaṇḍalukesā ca massū ca antarahitā, bhaṇḍukāsāyavatthavasano saṅghāṭipattacīvaradharo anvatthapaṭipattiyā pañjaliko bhagavantaṃ namassamāno nisinno hoti – ‘‘satthā me bhante bhagavā, sāvakohamasmī’’ti.

557阿基德学童所问分别第一

Ajitamāṇavapucchāniddeso paṭhamo.

5582. 帝萨梅德耶亚学童所问分别

2. Tissametteyyamāṇavapucchāniddeso

559谁在世间是满足的、知足的、适意的、有圆满志向的？——那么，谁在世间是知足者？

ti ko loke tuṭṭho santuṭṭho attamano paripuṇṇasaṅkappoti – kodha santusito loke.

560'ti'——这是语句的连接、句子的接续、字词的圆满、字母的组合、文辞的流畅、语词的次第。'ti'——这是令人喜爱的话语、令人恭敬的话语、表达尊重与礼敬的话语。'尊者'——这是那个婆罗门的名字，是一个称谓、一个共识、一个施设、一个通称，是名字、命名行为、名号，是表达、言词、称呼。这是那个婆罗门的姓，是一个称谓、一个共识、一个施设、一个通称——如此，这位尊者就是帝萨美德耶亚。

ti. ti padasandhi padasaṃsaggo padapāripūrī akkharasamavāyo byañjanasiliṭṭhatā padānupubbatāpetaṃ – iccāti. ti piyavacanaṃ garuvacanaṃ sagāravasappatissādhivacanametaṃ – āyasmāti. ti tassa brāhmaṇassa nāmaṃ saṅkhā samaññā paññatti vohāro nāmaṃ nāmakammaṃ nāmadheyyaṃ nirutti byañjanaṃ abhilāpo. ti tassa brāhmaṇassa gottaṃ saṅkhā samaññā paññatti vohāroti – iccāyasmā tissametteyyo.

561那是渴爱的动摇、见的动摇、慢的动摇、烦恼的动摇、欲的动摇。对于谁，这些动摇不存在、没有、不被发现、找不到，已经被断除、被彻底斩断、被平息、被完全止息、不可能再生起、被智慧之火焚烧了呢？——那么，谁没有这些动摇？

ti taṇhiñjitaṃ diṭṭhiñjitaṃ māniñjitaṃ kilesiñjitaṃ kāmiñjitaṃ. Kassime iñjitā natthi na santi na saṃvijjanti nupalabbhanti pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭipassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhāti – kassa no santi iñjitā.

562谁在全面理解了两端——即知道、衡量、判定、洞悉之后，使之变得清楚明白？——那么，谁是那个全面理解并知晓两端的人？

ti ko ubho ante abhiññāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvāti – ko ubhantamabhiññāya.

563他在中间，通过智慧思择，而不被黏着。他是不被黏着的、不受沾染的、脱离的、出离的、完全解脱的、无束缚的，他以心不为其所限的方式而住——在中间，通过智慧思择而不被黏着。

ti majjhe mantāya na lippati, alitto anupalitto nikkhanto nissaṭo vippamutto visaññutto vimariyādikatena cetasā viharatīti – majjhe mantā na lippati.

564说他是大丈夫、第一丈夫、最胜丈夫、殊胜丈夫、为首丈夫、无上丈夫、首要丈夫、最优秀丈夫。你说谁是大丈夫，你讲述谁，你认谁，你说谁，你看谁，你称谁——你说谁是大丈夫？

ti mahāpuriso aggapuriso seṭṭhapuriso viseṭṭhapuriso pāmokkhapuriso uttamapuriso padhānapuriso pavarapurisoti. Kaṃ brūsi kaṃ kathesi kaṃ maññasi kaṃ bhaṇasi kaṃ passati kaṃ voharasīti – kaṃ brūsi mahāpurisoti.

565谁在这里超越了、越过了、跨过了、完全跨过了、度过了那名为缝纫的渴爱——谁在这里超越了缝纫？因此那位婆罗门说：

ti ko idha sibbiniṃ taṇhaṃ ajjhagā upaccagā atikkanto samatikkanto vītivattoti – ko idha sibbinimaccagā. Tenāha so brāhmaṇo –

566‘已离愤怒，于世间知足’，——帝萨美德耶亚尊者这样说。

‘‘Kodha santusito loke, [iccāyasmā tissametteyyo]

567谁没有种种动摇？

Kassa no santi iñjitā;

568谁通晓了两端，凭借智慧在中间不被沾染？

Ko ubhantamabhiññāya, majjhe mantā na lippati ;

569你称谁为大丈夫？谁在此处超越了缝纫者？

Kaṃ brūsi mahāpurisoti, ko idha sibbinimaccagā’’ti .

570从分类上说，有两种欲：事欲与烦恼欲……（中略）……这些称为事欲……（中略）……这些称为烦恼欲。梵行，指的是对进入非法行感到无趣、远离、避开、戒绝、不做、不造、不犯、不越限。然而，从非权宜的究竟意义上说，梵行是指圣八支道，也就是：正见、正思惟、正语、正业、正命、正精进、正念、正定。凡是具足、完全具足、到达、完全到达、拥有、完全拥有、具备此圣八支道的人，他就被称为梵行者。正如有财富而被称为有财者，有受用而被称为有受用者，有声誉而被称为有声誉者，有技艺而被称为有技艺者，有戒而被称为有戒者，有精进而被称为有精进者，有慧而被称为有慧者，有明而被称为有明者——同样地，凡是具足、完全具足、到达、完全到达、拥有、完全拥有、具备此圣八支道的人，他就被称为梵行者——在欲上，他是一位梵行者。

ti. ti uddānato dve kāmā – vatthukāmā ca kilesakāmā ca…pe… ime vuccanti vatthukāmā…pe… ime vuccanti kilesakāmā. Brahmacariyaṃ vuccati asaddhammasamāpattiyā ārati virati paṭivirati veramaṇī akiriyā akaraṇaṃ anajjhāpatti velāanatikkamo. Api ca, nippariyāyena brahmacariyaṃ vuccati ariyo aṭṭhaṅgiko maggo, seyyathidaṃ – sammādiṭṭhi, sammāsaṅkappo, sammāvācā, sammākammanto, sammāājīvo, sammāvāyāmo, sammāsati, sammāsamādhi. Yo iminā ariyena aṭṭhaṅgikena maggena upeto samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgato, so vuccati brahmacariyavā. Yathā ca dhanena dhanavāti vuccati, bhogena bhogavāti vuccati, yasena yasavāti vuccati, sippena sippavāti vuccati, sīlena sīlavāti vuccati, vīriyena vīriyavāti vuccati, paññāya paññavāti vuccati, vijjāya vijjavāti vuccati – evameva yo iminā ariyena aṭṭhaṅgikena maggena upeto samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgato, so vuccati brahmacariyavāti – kāmesu brahmacariyavā.

571“世尊”是世尊用族姓称呼那位婆罗门。“尊”是表示尊敬的称呼……（中略）……是实现了的称号，即被称为“世尊”——“美德耶亚啊，”世尊说。

ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ gottena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – metteyyāti bhagavā.

572它指的是对色的渴爱……（中略）……对法的渴爱。凡是这种渴爱已被他断除、根绝、平息、安止、没有能力再生起、被智火焚烧了的人，他就被称为离渴爱者、弃渴爱者、吐渴爱者、脱渴爱者、断渴爱者、舍渴爱者、离贪者、弃贪者、吐贪者、脱贪者、断贪者、舍贪者、无饥饿者、寂灭者、清凉者、感受乐者，以成为梵天的自我而安住。“恒时”指总是、在任何时候、在任何时间、在常住的时间、在恒稳的时间、连续地、不间断地、没有间隔地、一个接着一个地、如水泡生起般地、无间断连续地、触到之后：在午饭前、在午饭后、在初夜、在中夜、在后夜、在黑夜、在白夜、在雨季、在冬季、在热季、在生命的早期阶段、在中期阶段、在后期阶段。他以四种原因而具念——修习身随观念处时，是具念的；修习受随观念处时，是具念的；修习心随观念处时，是具念的；修习法随观念处时，是具念的……（中略）……他被称为具念者——这位离渴爱者恒时具念。

ti. ti rūpataṇhā…pe… dhammataṇhā. Yassesā taṇhā pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭipassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhā, so vuccati vītataṇho cattataṇho vantataṇho muttataṇho pahīnataṇho paṭinissaṭṭhataṇho vītarāgo cattarāgo vantarāgo muttarāgo pahīnarāgo paṭinissaṭṭharāgo nicchāto nibbuto sītibhūto sukhappaṭisaṃvedī brahmabhūtena attanā viharati. ti sadā sabbadā sabbakālaṃ niccakālaṃ dhuvakālaṃ satataṃ samitaṃ abbokiṇṇaṃ poṅkhānupoṅkhaṃ udakūmikajātaṃ avīcisantatisahitaṃ phassitaṃ purebhattaṃ pacchābhattaṃ purimayāmaṃ majjhimayāmaṃ pacchimayāmaṃ kāḷe juṇhe vasse hemante gimhe purime vayokhandhe majjhime vayokhandhe pacchime vayokhandhe. ti catūhi kāraṇehi sato – kāye kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato, vedanāsu vedanānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato, citte cittānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato, dhammesu dhammānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato…pe… so vuccati satoti – vītataṇho sadā sato.

573“思量”指的是智慧。那慧、了知、简择、洞察……（中略）……无痴、择法、正见，就是“思量”。“经由思量”是指：思量、知道、衡量、审察、明了、使其清楚之后，思量“一切行是无常的”，知道、衡量、审察、明了、使其清楚之后；思量“一切行是苦的”……（中略）……；“一切法是无我的”……；“以无明为缘而有诸行”……；“凡是任何集起之法，那一切都是灭去之法”，思量、知道、衡量、审察、明了、使其清楚之后。

ti saṅkhā vuccati ñāṇaṃ. Yā paññā pajānanā vicayo pavicayo…pe… amoho dhammavicayo sammādiṭṭhi. ti saṅkhāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā, ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’ti saṅkhāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā, ‘‘sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti…pe… ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti… ‘‘avijjāpaccayā saṅkhārā’’ti… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti saṅkhāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā.

574或者，思量为无常，知道之后……（中略）……为苦……为病……为疮……为箭……（中略）……为出离，思量、知道、衡量、审察、明了、使其清楚之后。“寂灭者”指：因为贪已被熄灭，所以是寂灭者；因为嗔已被熄灭，所以是寂灭者；因为痴已被熄灭，所以是寂灭者；因为忿……恨……覆……恼……嫉……悭……诳……谄……慢……过慢……放逸……一切烦恼……一切恶行……一切困扰……一切热恼……一切苦痛……一切不善行的造作已被熄灭，所以是寂灭者。“比丘”指：因为七种法被破坏，所以是比丘……（中略）……已住立者、已尽后有者，他就是比丘——这位经由思量而寂灭的比丘。

Atha vā, aniccato saṅkhāya jānitvā…pe… dukkhato… rogato… gaṇḍato… sallato…pe… nissaraṇato saṅkhāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā. ti rāgassa nibbāpitattā nibbuto, dosassa nibbāpitattā nibbuto, mohassa nibbāpitattā nibbuto, kodhassa… upanāhassa… makkhassa… paḷāsassa… issāya… macchariyassa… māyāya… sāṭheyyassa… thambhassa… sārambhassa… mānassa… atimānassa… madassa… pamādassa… sabbakilesānaṃ… sabbaduccaritānaṃ… sabbadarathānaṃ … sabbapariḷāhānaṃ… sabbasantāpānaṃ… sabbākusalābhisaṅkhārānaṃ nibbāpitattā nibbuto. ti sattannaṃ dhammānaṃ bhinnattā bhikkhu…pe… vusitavā khīṇapunabbhavo sa bhikkhūti – saṅkhāya nibbuto bhikkhu.

575这指的是阿拉汉、漏尽者。“不动摇”指：渴爱之摇、邪见之摇、慢之摇、烦恼之摇、欲之摇。对于他来说，这些摇动都不存在、没有、找不到、不可得，已被断除、根绝、平息、安止、没有能力再生起、被智火焚烧了——因此说，对于他来说，没有动摇。所以世尊这么说——

ti. ti arahato khīṇāsavassa. ti taṇhiñjitaṃ diṭṭhiñjitaṃ māniñjitaṃ kilesiñjitaṃ kāmiñjitaṃ. Tassime iñjitā natthi na santi na saṃvijjanti nupalabbhanti pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭipassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhāti – tassa no santi iñjitā. Tenāha bhagavā –

576“美德耶亚（帝萨美德耶亚）啊，在欲乐中修梵行，离了渴爱，恒常具念；通过知解而寂灭的比丘，他已没有动摇。”

‘‘Kāmesu brahmacariyavā, [metteyyāti bhagavā]

577离渴爱、常具念；」

Vītataṇho sadā sato;

578比丘以思量而般涅槃，他没有诸动摇。

Saṅkhāya nibbuto bhikkhu, tassa no santi iñjitā’’ti.

579触是一端，触的集起是第二端，触的灭没是中间；过去是一端，未来是第二端，现在是中间；乐受是一端，苦受是第二端，不苦不乐受是中间；名是一端，色是第二端，识是中间；六内处是一端，六外处是第二端，识是中间；有身是一端，有身的集起是第二端，有身的灭没是中间。‘曼塔’指的是慧，那慧就是：了知、通晓……不痴、择法、正见。

ti. ti phasso eko anto, phassasamudayo dutiyo anto, phassanirodho majjhe; atītaṃ eko anto, anāgataṃ dutiyo anto, paccuppannaṃ majjhe; sukhā vedanā eko anto, dukkhā vedanā dutiyo anto, adukkhamasukhā vedanā majjhe; nāmaṃ eko anto, rūpaṃ dutiyo anto, viññāṇaṃ majjhe; cha ajjhattikāni āyatanāni eko anto, cha bāhirāni āyatanāni dutiyo anto, viññāṇaṃ majjhe; sakkāyo eko anto, sakkāyasamudayo dutiyo anto, sakkāyanirodho majjhe. Mantā vuccati paññā, yā paññā pajānanā…pe… amoho dhammavicayo sammādiṭṭhi.

580有二种执着——渴爱执着与见执着。什么是渴爱执着？凡以渴爱所称之物为界限、为限定、为边际、为执取、为我所——「这是我的，那是我的，这么多是我的，这么多的我的色、声、香、味、触、卧具、覆盖物、奴婢、山羊绵羊、鸡猪、象牛马驴、田地、宅地、金钱、黄金、村镇王都、国土与人民、库藏与仓库」。甚至以渴爱之力对整个大地执为我所。凡一百零八渴爱行——这是渴爱执着。

ti dve lepā – taṇhālepo ca diṭṭhilepo ca. Katamo taṇhālepo ? Yāvatā taṇhāsaṅkhātena sīmakataṃ odhikataṃ pariyantakataṃ pariggahitaṃ mamāyitaṃ – ‘‘idaṃ mama, etaṃ mama, ettakaṃ mama, ettāvatā mama rūpā saddā gandhā rasā phoṭṭhabbā attharaṇā pāvuraṇā dāsidāsā ajeḷakā kukkuṭasūkarā hatthigavāssavaḷavā khettaṃ vatthu hiraññaṃ suvaṇṇaṃ gāmanigamarājadhāniyo raṭṭhañca janapado ca koso ca koṭṭhāgārañca’’. Kevalampi mahāpathaviṃ taṇhāvasena mamāyati. Yāvatā aṭṭhasatataṇhāvicaritaṃ – ayaṃ taṇhālepo.

581什么是见执着？二十事有身见，十事邪见，十事边执见，凡如是之见、见处、见稠林、见旷野、见诤、见恼、见结、执取、固执、现贪、执着、邪路、邪道、邪性、外道处、颠倒执、倒执、错乱执、邪执、于非如实中执为如实，凡六十二见——这是见执着。

Katamo diṭṭhilepo? Vīsativatthukā sakkāyadiṭṭhi, dasavatthukā micchādiṭṭhi, dasavatthukā antaggāhikā diṭṭhi, yā evarūpā diṭṭhi diṭṭhigataṃ diṭṭhigahanaṃ diṭṭhikantāro diṭṭhivisūkāyikaṃ diṭṭhivipphanditaṃ diṭṭhisaṃyojanaṃ gāho paṭiggāho abhiniveso parāmāso kummaggo micchāpatho micchattaṃ titthāyatanaṃ vipariyesaggāho viparītaggāho vipallāsaggāho micchāgāho ayāthāvakasmiṃ yāthāvakanti gāho, yāvatā dvāsaṭṭhi diṭṭhigatāni – ayaṃ diṭṭhilepo.

582他洞悉并证知两端及中间后，称量、判断、明了、彻底理解之后，他不沾染、不涉入、不执取。他是无沾染、无附着、无执取的，已出离、已脱出、已解脱、已离系，以突破界限之心而住——这就是：他彻底了解两端，在中间由智慧称量而不沾染。

ti so ubho ca ante majjhañca mantāya abhiññāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā na lippati na palippati na upalippati, alitto asaṃlitto anupalitto nikkhanto nissaṭo vippamutto visaññutto vimariyādikatena cetasā viharatīti – so ubhantamabhiññāya majjhe mantā na lippati.

583大丈夫、最上士、最胜士、殊胜士、上首士、无上士、最妙士——我这样说、我这样讲、我这样宣、我这样示、我这样称。

ti mahāpuriso aggapuriso seṭṭhapuriso viseṭṭhapuriso pāmokkhapuriso uttamapuriso pavarapuriso, taṃ brūmi taṃ kathemi taṃ bhaṇāmi taṃ dīpemi taṃ voharāmi.

584具寿舍利弗对世尊这样说：“大德，大家说‘大丈夫、大丈夫’。大德，怎么样才算是大丈夫呢？”“舍利弗，我正是由于心解脱，才说他是大丈夫；心未解脱的，我不说他是大丈夫。”

Āyasmā sāriputto bhagavantaṃ etadavoca – ‘‘mahāpuriso mahāpuriso’ti, bhante, vuccati. Kittāvatā nu kho, bhante, mahāpuriso hotī’’ti? ‘‘Vimuttacittattā khvāhaṃ, sāriputta, mahāpurisoti vadāmi, avimuttacittattā no mahāpurisoti vadāmi.

585“那么，舍利弗，怎样是心解脱的呢？舍利弗，这里，比丘于内在的身体上，持续地观察身体而住，精勤、正知、具念，调伏世间贪忧。当他持续地观察身体而住时，心便离染、解脱，不执取诸漏。在感受上……在心上……在诸法上，持续地观察诸法而住，精勤、正知、具念，调伏世间贪忧。当他持续地观察诸法而住时，心便离染、解脱，不执取诸漏。舍利弗，这样，比丘就是心解脱的。舍利弗，我正是由于心解脱，才说他是大丈夫；心未解脱的，我不说他是大丈夫。”——这就是我所说的大丈夫。

‘‘Kathañca, sāriputta, vimuttacitto hoti? Idha, sāriputta, bhikkhu ajjhattaṃ kāye kāyānupassī viharati ātāpī sampajāno satimā vineyya loke abhijjhādomanassaṃ. Tassa kāye kāyānupassino viharato cittaṃ virajjati vimuccati anupādāya āsavehi. Vedanāsu…pe… citte… dhammesu dhammānupassī viharati ātāpī sampajāno satimā vineyya loke abhijjhādomanassaṃ. Tassa dhammesu dhammānupassino viharato cittaṃ virajjati vimuccati anupādāya āsavehi. Evaṃ kho, sāriputta, bhikkhu vimuttacitto hoti. Vimuttacittattā khvāhaṃ, sāriputta, mahāpurisoti vadāmi, avimuttacittattā no mahāpurisoti vadāmī’’ti – taṃ brūmi mahāpurisoti.

586被称为“缝线”的是渴爱。那种贪染、贪着……乃至……贪求、贪欲、不善根。谁的这条缝线——渴爱——已经被断除、被根绝、被平息、被止灭、不再生起、被智火所焚烧，他便越过了、超越了、度越了、完全越过了那条缝线——渴爱。这就是：他在此越过了缝线。因此，世尊说：

ti sibbinī vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ, yassesā sibbinī taṇhā pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭipassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhā. So sibbiniṃ taṇhaṃ accagā upaccagā atikkanto samatikkanto vītivattoti – so idha sibbinimaccagā. Tenāha bhagavā –

587“他彻底了解两端，在中间由智慧称量而不沾染。”

‘‘So ubhantamabhiññāya, majjhe mantā na lippati;

588我说那人是大丈夫，他在这里超越了‘缝纫’（贪爱）。

Taṃ brūmi mahāpurisoti, so idha sibbinimaccagā’’ti.

589随着偈颂结束，那些与婆罗门一起，具有同一愿望、同一精勤、同一志向、同一习气熏染的成千上万众生，生起了远离尘垢、没有污点的法眼：“凡任何集起之法，皆是灭尽之法。”那位婆罗门不执取，从诸漏中心解脱。证得阿拉汉果的同时，羚羊皮、发髻、树皮衣、三叉杖、水壶、头发和胡须都消失不见。他剃除须发，身穿袈裟，披着僧伽梨衣、持钵、着衣，如法地合掌向世尊敬礼而坐，说：“尊者！世尊是我的老师，我是弟子。”

Saha gāthāpariyosānā ye te brāhmaṇena saddhiṃ ekacchandā ekapayogā ekādhippāyā ekavāsanavāsitā, tesaṃ anekapāṇasahassānaṃ virajaṃ vītamalaṃ dhammacakkhuṃ udapādi – ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti. Tassa brāhmaṇassa anupādāya āsavehi cittaṃ vimucci. Saha arahattappattā ajinajaṭāvākacīratidaṇḍakamaṇḍalukesā ca massū ca antarahitā. Bhaṇḍukāsāyavatthavasano saṅghāṭipattacīvaradharo anvatthapaṭipattiyā pañjaliko bhagavantaṃ namassamāno nisinno hoti – ‘‘satthā me bhante bhagavā, sāvakohamasmī’’ti.

590帝萨梅德耶亚学童所问分别第二

Tissametteyyamāṇavapucchāniddeso dutiyo.

5913. 本纳咖学童所问分别

3. Puṇṇakamāṇavapucchāniddeso

592在此，所谓“动摇”即是渴爱。那种染着、贪染……违犯、贪求、不善根——这种“动摇”即渴爱，已被佛陀、世尊彻底断除，根绝，如截断棕榈树干般，成为无有，未来不再生起。因此佛陀是不动摇者。由于断除了动摇，所以是不动摇者。世尊于得时不摇动，于不得时不摇动，于名声时不摇动，于无名声时不摇动，于称赞时不摇动，于讥毁时不摇动，于乐时不摇动，于苦时不摇动，不动、不颤、不抖——因此是不动摇者。世尊是见根者、见因者、见缘者、见起源者、见生源者、见发端者、见食者、见所缘者、见缘者、见集起者。

nti ejā vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ sā ejā taṇhā buddhassa bhagavato pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā buddho anejo. Ejāya pahīnattā anejo. Bhagavā lābhepi na iñjati, alābhepi na iñjati, yasepi na iñjati, ayasepi na iñjati, pasaṃsāyapi na iñjati, nindāyapi na iñjati, sukhepi na iñjati, dukkhepi na iñjati na calati na vedhati nappavedhatīti – anejaṃ. nti bhagavā mūladassāvī hetudassāvī nidānadassāvī sambhavadassāvī pabhavadassāvī samuṭṭhānadassāvī āhāradassāvī ārammaṇadassāvī paccayadassāvī samudayadassāvī.

593三种不善根——贪是不善根，瞋是不善根，痴是不善根。

Tīṇi akusalamūlāni – lobho akusalamūlaṃ, doso akusalamūlaṃ, moho akusalamūlaṃ.

594对此，世尊这样说：“比丘们，这三种是诸业集起的根源。哪三种？贪是诸业集起的根源，瞋是诸业集起的根源，痴是诸业集起的根源。比丘们，并非由贪所生之业、由瞋所生之业、由痴所生之业而显现诸天、显现人众，或任何其它善趣。然而，比丘们，正是由贪所生之业、由瞋所生之业、由痴所生之业而显现地狱、显现畜生界、显现饿鬼境，或任何其它恶趣，即在地狱、畜生界、饿鬼境中结生。”世尊如此知见这三种不善根。如此，世尊是见根者……见集起者。三种善根——无贪是善根，无瞋是善根，无痴是善根。

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘tīṇimāni, bhikkhave, nidānāni kammānaṃ samudayāya. Katamāni tīṇi? Lobho nidānaṃ kammānaṃ samudayāya, doso nidānaṃ kammānaṃ samudayāya, moho nidānaṃ kammānaṃ samudayāya. Na, bhikkhave, lobhajena kammena dosajena kammena mohajena kammena devā paññāyanti, manussā paññāyanti, yā vā panaññāpi kāci sugatiyo. Atha kho, bhikkhave, lobhajena kammena dosajena kammena mohajena kammena nirayo paññāyati, tiracchānayoni paññāyati, pettivisayo paññāyati, yā vā panaññāpi kāci duggatiyo niraye tiracchānayoniyā pettivisaye attabhāvābhinibbattiyā’’. Imāni tīṇi akusalamūlānīti bhagavā jānāti passati. Evampi bhagavā mūladassāvī…pe… samudayadassāvī. Tīṇi kusalamūlāni – alobho kusalamūlaṃ, adoso kusalamūlaṃ, amoho kusalamūlaṃ.

595对此，世尊这样说：“比丘们，这三种……比丘们，并非由无贪所生之业、由无瞋所生之业、由无痴所生之业而显现地狱、显现畜生界、显现饿鬼境，或任何其它恶趣。然而，比丘们，正是由无贪所生之业、由无瞋所生之业、由无痴所生之业而显现诸天、显现人众，或任何其它善趣，即在诸天与人之中结生。”世尊如此知见这三种善根。如此，世尊是见根者……见集起者。

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘tīṇimāni…pe… na, bhikkhave, alobhajena kammena adosajena kammena amohajena kammena nirayo paññāyati, tiracchānayoni paññāyati, pettivisayo paññāyati, yā vā panaññāpi kāci duggatiyo. Atha kho, bhikkhave, alobhajena kammena adosajena kammena amohajena kammena devā paññāyanti, manussā paññāyanti, yā vā panaññāpi kāci sugatiyo deve ca manusse ca attabhāvābhinibbattiyā’’. Imāni tīṇi kusalamūlānīti bhagavā jānāti passati. Evampi bhagavā mūladassāvī…pe… samudayadassāvī.

596世尊曾这样说：“比丘们，任何不善法、导致不善的法、属于不善一方的法，所有那些都以无明为根，以无明为汇归，以无明而被断除。”——所有这些都被断除，世尊知道、见到这一点。因此，世尊也是见根者……乃至……见集起者。

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘ye keci, bhikkhave, dhammā akusalā akusalabhāgiyā akusalapakkhikā sabbe te avijjāmūlakā avijjāsamosaraṇā avijjāsamugghātā’’. Sabbe te samugghātaṃ gacchantīti bhagavā jānāti passati. Evampi bhagavā mūladassāvī…pe… samudayadassāvī.

597世尊曾这样说：“比丘们，任何善法、导致善的法、属于善一方的法，所有那些都以不放逸为根，以不放逸为汇归，不放逸被说为那些法中的最上者。”——世尊知道、见到这一点。因此，世尊也是见根者……乃至……见集起者。

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘ye keci, bhikkhave, dhammā kusalā kusalabhāgiyā kusalapakkhikā, sabbe te appamādamūlakā appamādasamosaraṇā. Appamādo tesaṃ dhammānaṃ aggamakkhāyatī’’ti bhagavā jānāti passati. Evampi bhagavā mūladassāvī…pe… samudayadassāvī.

598或者另一种方式，世尊知道、见到：“无明是诸行的根，诸行是识的根，识是名色的根，名色是六处的根，六处是触的根，触是受的根，受是渴爱的根，渴爱是取的根，取是有的根，有是生的根，生是老死的根”——世尊知道、见到这一点。因此，世尊也是见根者……乃至……见集起者。

Atha vā, bhagavā jānāti passati. ‘‘Avijjā mūlaṃ saṅkhārānaṃ, saṅkhārā mūlaṃ viññāṇassa , viññāṇaṃ mūlaṃ nāmarūpassa, nāmarūpaṃ mūlaṃ saḷāyatanassa, saḷāyatanaṃ mūlaṃ phassassa, phasso mūlaṃ vedanāya, vedanā mūlaṃ taṇhāya, taṇhā mūlaṃ upādānassa, upādānaṃ mūlaṃ bhavassa, bhavo mūlaṃ jātiyā, jāti mūlaṃ jarāmaraṇassā’’ti – bhagavā jānāti passati. Evampi bhagavā mūladassāvī…pe… samudayadassāvī.

599或者另一种方式，世尊知道、见到：“眼是眼疾的根，耳是耳疾的根，鼻是鼻疾的根，舌是舌疾的根，身是身疾的根，意是心里那些苦的根”——世尊知道、见到这一点。因此，世尊是见根者、见因者、见缘者、见发生者、见起源者、见生起者、见食者、见所缘者、见条件者、见集起者——不动者、见根者。

Atha vā, bhagavā jānāti passati. ‘‘Cakkhu mūlaṃ cakkhurogānaṃ, sotaṃ mūlaṃ sotarogānaṃ, ghānaṃ mūlaṃ ghānarogānaṃ, jivhā mūlaṃ jivhārogānaṃ, kāyo mūlaṃ kāyarogānaṃ, mano mūlaṃ cetasikānaṃ dukkhāna’’nti – bhagavā jānāti passati. Evampi bhagavā mūladassāvī hetudassāvī nidānadassāvī sambhavadassāvī pabhavadassāvī samuṭṭhānadassāvī āhāradassāvī ārammaṇadassāvī paccayadassāvī samudayadassāvīti – anejaṃ mūladassāvī.

600句子的连接……乃至……尊者本纳咖。

ti ti padasandhi…pe… āyasmā puṇṇako .

601“我是为了提问而来的，是为了想发问而来的，是为了想听问题而来的”——这也是一种“以问题而来的到来”。或者，“那些求问者、想发问者、想听问题者的到来、前进、走近、亲近，是存在的”——这也是一种“以问题而来的到来”。或者，“你有提问的到来，你也足够、你能、你有能力。你能承担我提问的讲述、解答，这担子你能承担”——这也是一种“以问题而来的到来”。

nti pañhena atthiko āgatomhi, pañhaṃ pucchitukāmo āgatomhi, pañhaṃ sotukāmo āgatomhīti – evampi atthi pañhena āgamaṃ. Atha vā, pañhatthikānaṃ pañhaṃ pucchitukāmānaṃ pañhaṃ sotukāmānaṃ āgamanaṃ abhikkamanaṃ upasaṅkamanaṃ payirupāsanaṃ atthīti – evampi atthi pañhena āgamaṃ. Atha vā, pañhāgamo tuyhaṃ atthi, tvampi pahu tvamasi alamatto. Mayā pucchitaṃ kathetuṃ visajjetuṃ vahassetaṃ bhāranti – evampi atthi pañhena āgamaṃ.

602他们依止什么，倚靠什么，系着什么，归向什么，执取什么，倾心于什么？‘仙人’的意思是——凡是以‘仙人出家’这种出家方式出家的人，都称为仙人，包括邪命外道、尼犍陀、结发外道、苦行者。‘人’指的是——仙人们、人们，依止什么？

ti kiṃ nissitā āsitā allīnā upagatā ajjhositā adhimuttā. ti isināmakā ye keci isipabbajjaṃ pabbajitā ājīvakā nigaṇṭhā jaṭilā tāpasā. ti manussā vuccantīti – kiṃ nissitā isayo manujā.

603‘诸天’的意思是——凡是刹帝利种姓的人。凡是自称尊贵的人。邪命外道弟子们的尊崇对象是邪命诸天，尼犍陀弟子们的尊崇对象是尼犍诸天，结发外道弟子们的尊崇对象是结发诸天，遍行外道弟子们的尊崇对象是遍行诸天，不害行者弟子们的尊崇对象是不害诸天，象行者们的尊崇对象是象诸天，马行者们的尊崇对象是马诸天，牛行者们的尊崇对象是牛诸天，狗行者们的尊崇对象是狗诸天，乌鸦行者们的尊崇对象是乌鸦诸天，婆苏提婆行者们的尊崇对象是婆苏提婆天，大力天行者们的尊崇对象是大力天，富满贤行者们的尊崇对象是富满贤天，摩尼贤行者们的尊崇对象是摩尼贤天，火行者们的尊崇对象是火诸天，龙行者们的尊崇对象是龙诸天，金翅鸟行者们的尊崇对象是金翅鸟诸天，夜叉行者们的尊崇对象是夜叉诸天，阿修罗行者们的尊崇对象是阿修罗诸天，干闼婆行者们的尊崇对象是干闼婆诸天，四天王行者们的尊崇对象是四大王诸天，月行者们的尊崇对象是月诸天，日行者们的尊崇对象是日诸天，因陀罗行者们的尊崇对象是因陀罗天，梵天行者们的尊崇对象是梵天，修梵行者们的尊崇对象是修梵天，方向行者们的尊崇对象是方向诸天——从属于谁的应供对象，谁就以此作为尊崇对象。刹帝利与婆罗门即是这些天的尊崇对象。

nti. ti ye keci khattiyajātikā. ti ye keci bhovādikā. nti ājīvakasāvakānaṃ ājīvakā devatā, nigaṇṭhasāvakānaṃ nigaṇṭhā devatā, jaṭilasāvakānaṃ jaṭilā devatā, paribbājakasāvakānaṃ paribbājakā devatā, aviruddhakasāvakānaṃ aviruddhakā devatā, hatthivatikānaṃ hatthī devatā, assavatikānaṃ assā devatā, govatikānaṃ gāvo devatā, kukkuravatikānaṃ kukkurā devatā, kākavatikānaṃ kākā devatā, vāsudevavatikānaṃ vāsudevo devatā, baladevavatikānaṃ baladevo devatā, puṇṇabhaddavatikānaṃ puṇṇabhaddo devatā, maṇibhaddavatikānaṃ maṇibhaddo devatā, aggivatikānaṃ aggi devatā, nāgavatikānaṃ nāgā devatā, supaṇṇavatikānaṃ supaṇṇā devatā, yakkhavatikānaṃ yakkhā devatā, asuravatikānaṃ asurā devatā, gandhabbavatikānaṃ gandhabbā devatā, mahārājavatikānaṃ mahārājāno devatā, candavatikānaṃ cando devatā, sūriyavatikānaṃ sūriyo devatā, indavatikānaṃ indo devatā, brahmavatikānaṃ brahmā devatā, devavatikānaṃ devo devatā, disāvatikānaṃ disā devatā, ye yesaṃ dakkhiṇeyyā te tesaṃ devatāti – khattiyabrāhmaṇā devatānaṃ.

604‘供奉’的意思是——布施的法，包括：衣服、钵食、坐卧具、病缘药品资具，食物、饮料、衣物、车乘、花、香、涂油，以及床座、住处、灯明。那些寻找、寻求、遍求衣服、钵食、坐卧具、病缘药品资具、食物、饮料、衣物、车乘、花、香、涂油、床座、住处、灯明的人，他们也在准备供奉。那些营办衣服、钵食、坐卧具、病缘药品资具、食物、饮料……乃至……床座、住处、灯明的人，他们也在准备供奉。那些施与、祭祀、舍弃衣服、钵食、坐卧具、病缘药品资具、食物、饮料……乃至……床座、住处、灯明的人，他们也在准备供奉。这里的‘众多’——或者这些供奉本身是众多，或者这些供奉者是众多，或者这些应供对象是众多。为什么说这些供奉本身是众多？这些供奉为众多人而设：衣服、钵食、坐卧具、病缘药品资具、食物、饮料、衣物、车乘、花环、香、涂油、床座、住处、灯明——这样，这些供奉本身是众多的。

ti yaññaṃ vuccati deyyadhammo cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ annaṃ pānaṃ vatthaṃ yānaṃ mālāgandhavilepanaṃ seyyāvasathapadīpeyyaṃ. ti yepi yaññaṃ esanti gavesanti pariyesanti cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ annaṃ pānaṃ vatthaṃ yānaṃ mālāgandhavilepanaṃ seyyāvasathapadīpeyyaṃ, tepi yaññaṃ kappenti. Yepi yaññaṃ abhisaṅkharonti cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ annaṃ pānaṃ…pe… seyyāvasathapadīpeyyaṃ, tepi yaññaṃ kappenti. Yepi yaññaṃ denti yajanti pariccajanti cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ annaṃ pānaṃ…pe… seyyāvasathapadīpeyyaṃ , tepi yaññaṃ kappenti. ti yaññā vā ete puthū, yaññayājakā vā ete puthū, dakkhiṇeyyā vā ete puthū. Kathaṃ yaññā vā ete puthū? Bahukānaṃ ete yaññā cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhārā annaṃ pānaṃ vatthaṃ yānaṃ mālaṃ gandhaṃ vilepanaṃ seyyāvasathapadīpeyyaṃ – evaṃ yaññā vā ete puthū.

605为什么说这些供奉者是众多？这些供奉者人数众多，包括刹帝利、婆罗门、吠舍、首陀罗、在家众、出家众、天众、人众——这样，这些供奉者是众多的。

Kathaṃ yaññayājakā vā ete puthū? Bahukā ete yaññayājakā khattiyā ca brāhmaṇā ca vessā ca suddā ca gahaṭṭhā ca pabbajitā ca devā ca manussā ca – evaṃ yaññayājakā vā ete puthū.

606为什么说这些应供对象是众多？这些应供对象数量众多，包括沙门婆罗门、穷困者、旅人、乞丐、求乞者——这样，这些应供对象是众多的。‘在人世间’的意思是——他们在人世间准备了供奉，世间如此众多。

Kathaṃ dakkhiṇeyyā vā ete puthū? Bahukā ete dakkhiṇeyyā puthū samaṇabrāhmaṇā kapaṇaddhikavanibbakayācakā – evaṃ dakkhiṇeyyā vā ete puthū. ti manussaloketi yaññamakappayiṃsu – puthūdha loke.

607有三种提问：未见显明的提问、已验证的提问、断除疑惑的提问。什么是未见显明的提问？对本来不熟悉、没看见过、没衡量过、没审查过、没弄清楚、没弄明白的特征，为了认识它、看见它、衡量它、审查它、弄清楚它、弄明白它而提出问题——这是未见显明的提问。

nti. ti tisso pucchā – adiṭṭhajotanā pucchā, diṭṭhasaṃsandanā pucchā, vimaticchedanā pucchā. Katamā adiṭṭhajotanā pucchā? Pakatiyā lakkhaṇaṃ aññātaṃ hoti adiṭṭhaṃ atulitaṃ atīritaṃ avibhūtaṃ avibhāvitaṃ. Tassa ñāṇāya dassanāya tulanāya tīraṇāya vibhūtatthāya vibhāvanatthāya pañhaṃ pucchati – ayaṃ adiṭṭhajotanā pucchā.

608什么是见合问？本来对于[某个事物的]特征，他已经知道了、见过了、衡量过了、判断过了、弄得清清楚楚、明明白白了。他提问是为了和其他智者进行核对——这是见合问。

Katamā diṭṭhasaṃsandanā pucchā? Pakatiyā lakkhaṇaṃ ñātaṃ hoti diṭṭhaṃ tulitaṃ tīritaṃ vibhūtaṃ vibhāvitaṃ. Aññehi paṇḍitehi saddhiṃ saṃsandanatthāya pañhaṃ pucchati – ayaṃ diṭṭhasaṃsandanā pucchā.

609什么是断疑问？本来他就陷入了疑惑、陷入了犹豫、产生了双重的想法——'是这样的吗？还是不是？到底是什么？怎么会这样呢？' 他提问是为了断除疑惑——这是断疑问。这是三种问。

Katamā vimaticchedanā pucchā? Pakatiyā saṃsayapakkhando hoti vimatipakkhando dveḷhakajāto – ‘‘evaṃ nu kho, na nu kho, kiṃ nu kho, kathaṃ nu kho’’ti! So vimaticchedanatthāya pañhaṃ pucchati – ayaṃ vimaticchedanā pucchā. Imā tisso pucchā.

610还有另外三种问：人问、非人问、化人问。什么是人问？人类去拜访佛陀世尊后提问，比丘们提问，比丘尼们提问，男居士们提问，女居士们提问，国王们提问，刹帝利们提问，婆罗门们提问，吠舍们提问，首陀罗们提问，在家人们提问，出家人们提问——这是人问。

Aparāpi tisso pucchā – manussapucchā, amanussapucchā, nimmitapucchā. Katamā manussapucchā? Manussā buddhaṃ bhagavantaṃ upasaṅkamitvā pucchanti, bhikkhū pucchanti, bhikkhuniyo pucchanti, upāsakā pucchanti, upāsikāyo pucchanti, rājāno pucchanti, khattiyā pucchanti, brāhmaṇā pucchanti, vessā pucchanti, suddā pucchanti, gahaṭṭhā pucchanti, pabbajitā pucchanti – ayaṃ manussapucchā.

611什么是非人问？非人[众生]去拜访佛陀世尊后提问，龙提问，金翅鸟提问，亚卡提问，阿苏罗提问，干达巴提问，四大天王提问，天帝释提问，梵天们提问，天神们提问——这是非人问。

Katamā amanussapucchā? Amanussā buddhaṃ bhagavantaṃ upasaṅkamitvā pañhaṃ pucchanti, nāgā pucchanti, supaṇṇā pucchanti, yakkhā pucchanti, asurā pucchanti, gandhabbā pucchanti, mahārājāno pucchanti, indā pucchanti, brahmāno pucchanti, devatāyo pucchanti – ayaṃ amanussapucchā.

612什么是化人问？世尊变化出一个意生身，具有一切大肢小肢、不缺诸根的色身，那个化人会去拜访佛陀世尊然后提问；世尊就会解答——这是化人问。这是三种问。

Katamā nimmitapucchā? Yaṃ bhagavā rūpaṃ abhinimmināti manomayaṃ sabbaṅgapaccaṅgaṃ ahīnindriyaṃ, so nimmito buddhaṃ bhagavantaṃ upasaṅkamitvā pañhaṃ pucchati; bhagavā visajjeti – ayaṃ nimmitapucchā. Imā tisso pucchā.

613还有另外三种问：为己利问、为他利问、为双方利问。还有另外三种问：现法利益问、来生利益问、究竟利益问。还有另外三种问：无过失利益问、离烦恼利益问、清净利益问。还有另外三种问：过去问、未来问、现在问。还有另外三种问：内问、外问、内外问。还有另外三种问：善问、不善问、无记问。还有另外三种问：蕴问、界问、处问。还有另外三种问：念处问、正勤问、神足问。还有另外三种问：根问、力问、觉支问。还有另外三种问：道问、果问、涅槃问。

Aparāpi tisso pucchā – attatthapucchā, paratthapucchā, ubhayatthapucchā. Aparāpi tisso pucchā – diṭṭhadhammikatthapucchā, samparāyikatthapucchā, paramatthapucchā. Aparāpi tisso pucchā – anavajjatthapucchā, nikkilesatthapucchā, vodānatthapucchā. Aparāpi tisso pucchā – atītapucchā, anāgatapucchā, paccuppannapucchā. Aparāpi tisso pucchā – ajjhattapucchā, bahiddhāpucchā , ajjhattabahiddhāpucchā. Aparāpi tisso pucchā – kusalapucchā, akusalapucchā, abyākatapucchā. Aparāpi tisso pucchā – khandhapucchā, dhātupucchā, āyatanapucchā. Aparāpi tisso pucchā – satipaṭṭhānapucchā, sammappadhānapucchā, iddhipādapucchā. Aparāpi tisso pucchā – indriyapucchā, balapucchā, bojjhaṅgapucchā. Aparāpi tisso pucchā – maggapucchā, phalapucchā, nibbānapucchā.

614“我请问您，我请求您，我恳求您，我祈请您：‘请给我讲说’——我请问您。”这是表示敬重的称呼……现证的施设，即所谓“世尊”。“请宣说、请讲述、请开示、请安立、请确立、请显明、请分别、请阐明、请照亮地——请问您，世尊，请给我讲说这个。”因此那位婆罗门这样说——

nti pucchāmi taṃ yācāmi taṃ ajjhesāmi taṃ pasādemi taṃ ‘‘kathayassu me’’ti pucchāmi taṃ. ti gāravādhivacanametaṃ… sacchikā paññatti – yadidaṃ bhagavāti. nti brūhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

615“无漏者、见根本者”，〔具寿本纳咖如是说〕

‘‘Anejaṃ mūladassāviṃ, [iccāyasmā puṇṇako]

616我为提问而来；

Atthi pañhena āgamaṃ;

617那些被称为仙人的、被称为人的——那些修道人、婆罗门、刹帝利，他们是依什么而向诸天

Kiṃ nissitā isayo manujā, khattiyā brāhmaṇā devatānaṃ;

618在这里世间广设了祭祀，请问您，世尊，请给我讲说这个。”

Yaññamakappayiṃsu puthūdha loke, pucchāmi taṃ bhagavā brūhi meta’’nti.

619“凡任何”——这是以一切方式、无余、无残、无遗地遍尽之语。“被称为仙人的”——凡任何名为仙人、已出家于仙人的出家者：邪命外道者、尼乾陀者、结发者、苦行者。“被称为人”——这是指人类——“凡任何这些仙人、人”，本纳咖，世尊这样称呼他。”

ti. ti sabbena sabbaṃ sabbathā sabbaṃ asesaṃ nissesaṃ pariyādiyanavacanametaṃ – ye kecīti. ti isināmakā ye keci isipabbajjaṃ pabbajitā ājīvakā nigaṇṭhā jaṭilā tāpasā. ti manussā vuccantīti – ye kecime isayo manujā puṇṇakāti bhagavā.

620'诸刹帝利种姓者'：指那些自称尊贵的人。'外道弟子们的外道天人……乃至……各方的各方天人'：那些是各方的应供者，对这些应供者而言，他们就是天人——即刹帝利和婆罗门是天人的应供对象。

nti. ti ye keci khattiyajātikā. ti ye keci bhovādikā. nti ājīvakasāvakānaṃ ājīvakā devatā…pe… disāvatikānaṃ disā devatā. Ye yesaṃ dakkhiṇeyyā, te tesaṃ devatāti – khattiyā brāhmaṇā devatānaṃ.

621'祭祀'：指的是可施之物，包括衣服、食物、坐卧具、病缘医药资具、饮食……乃至……住所、灯火。'那些寻求祭祀的人'：就是那些寻找、寻求、探求……乃至……住所、灯火的人，他们也在准备祭祀。'这些种种祭祀'：或者是指这些祭祀是各种各样的，或者是指这些祭主是各种各样的，或者是指这些应供对象是各种各样的……乃至……就这样，这些应供对象也是各种各样的。'在世人的世界里'：他们在人间安排了祭祀——世间有种种的。

ti. Yaññaṃ vuccati deyyadhammo cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ annaṃ pānaṃ…pe… seyyāvasathapadīpeyyaṃ. ti yepi yaññaṃ esanti gavesanti pariyesanti…pe… seyyāvasathapadīpeyyaṃ, tepi yaññaṃ kappenti. ti yaññā vā ete puthū, yaññayājakā vā ete puthū, dakkhiṇeyyā vā ete puthū…pe… evaṃ dakkhiṇeyyā vā ete puthū. ti manussaloketi yaññamakappayiṃsu – puthūdha loke.

622'在期望'：就是期望得到色（物质形态），期望得到声，期望得到香，期望得到味，期望得到触，期望得到儿女，期望得到妻子，期望得到钱财，期望得到名声，期望得到权位，期望在刹帝利大富之家获得生命，期望在婆罗门大富之家获得生命，期望在居士大富之家获得生命，期望在四大王天获得生命，期望在三十三天、夜摩天、兜率天、化乐天、他化自在天、梵众天获得生命——就是这样渴望、喜好、贪著、希求、羡慕、热切期盼地期望。

nti. ti rūpapaṭilābhaṃ āsīsamānā, saddapaṭilābhaṃ āsīsamānā, gandhapaṭilābhaṃ āsīsamānā, rasapaṭilābhaṃ āsīsamānā, phoṭṭhabbapaṭilābhaṃ āsīsamānā, puttapaṭilābhaṃ āsīsamānā, dārapaṭilābhaṃ āsīsamānā, dhanapaṭilābhaṃ āsīsamānā, yasapaṭilābhaṃ āsīsamānā, issariyapaṭilābhaṃ āsīsamānā, khattiyamahāsālakule attabhāvapaṭilābhaṃ āsīsamānā, brāhmaṇamahāsālakule attabhāvapaṭilābhaṃ āsīsamānā, gahapatimahāsālakule attabhāvapaṭilābhaṃ āsīsamānā, cātumahārājikesu devesu attabhāvapaṭilābhaṃ āsīsamānā, tāvatiṃsesu devesu yāmesu devesu tusitesu devesu nimmānaratīsu devesu paranimmitavasavattīsu devesu brahmakāyikesu devesu attabhāvapaṭilābhaṃ āsīsamānā icchamānā sādiyamānā patthayamānā pihayamānā abhijappamānāti āsīsamānā.

623'在此处，期望这个状态'：就是在这里期望生起一个新的生命，在这里期望在刹帝利大富之家生起一个新的生命……乃至……在这里期望在梵众天中生起一个新的生命——就是这样渴望、喜好、贪著、希求、羡慕、热切期盼地期望，本纳咖啊。

nti ettha attabhāvābhinibbattiṃ āsīsamānā ettha khattiyamahāsālakule attabhāvābhinibbattiṃ āsīsamānā…pe… ettha brahmakāyikesu devesu attabhāvābhinibbattiṃ āsīsamānā icchamānā sādiyamānā patthayamānā pihayamānā abhijappamānāti āsīsamānā – puṇṇaka itthattaṃ.

624'依止于衰老'：就是依止于老，依止于病，依止于死，依止于愁、悲、苦、忧、恼。他们所依止的那个'生'，就是他们所依止的'老'。他们所依止的那个'老'，就是他们所依止的'病'。他们所依止的那个'病'，就是他们所依止的'死'。他们所依止的那个'死'，就是他们所依止的'愁、悲、苦、忧、恼'。他们所依止的那个'愁、悲、苦、忧、恼'，就是他们所依止的'趣'。他们所依止的那个'趣'，就是他们所依止的'结生'。他们所依止的那个'结生'，就是他们所依止的'再有'。他们所依止的那个'再有'，就是他们所依止的'轮回'。他们所依止的那个'轮回'，就是他们所依止的'流转'——他们深深地黏着、靠近、沉迷、倾心于此。'依止于衰老，他们安排了祭祀'。因此，世尊说：

ti jarānissitā byādhinissitā maraṇanissitā sokaparidevadukkhadomanassupāyāsanissitā. Yadeva te jātinissitā tadeva te jarānissitā. Yadeva te jarānissitā tadeva te byādhinissitā. Yadeva te byādhinissitā tadeva te maraṇanissitā. Yadeva te maraṇanissitā tadeva te sokaparidevadukkhadomanassupāyāsanissitā. Yadeva te sokaparidevadukkhadomanassupāyāsanissitā tadeva te gatinissitā. Yadeva te gatinissitā tadeva te upapattinissitā. Yadeva te upapattinissitā tadeva te paṭisandhinissitā. Yadeva te paṭisandhinissitā tadeva te bhavanissitā. Yadeva te bhavanissitā tadeva te saṃsāranissitā. Yadeva te saṃsāranissitā tadeva te vaṭṭanissitā allīnā upagatā ajjhositā adhimuttāti – jaraṃ sitā yaññamakappayiṃsu. Tenāha bhagavā –

625“凡俗的仙人或常人，[本纳咖啊！世尊说]”

‘‘Ye kecime isayo manujā, [puṇṇakāti bhagavā]

626刹帝利、婆罗门，为了诸位天神，

Khattiyā brāhmaṇā devatānaṃ;

627他们在世间各处，举行了祭祀，期望如此，本纳咖啊

Yaññamakappayiṃsu puthūdha loke, āsīsamānā puṇṇaka itthattaṃ;

628他们执着于衰老，举行了祭祀

Jaraṃ sitā yaññamakappayiṃsū’’ti.

579（等等。……省略……）

ti. ti…pe….

630等等……等等……(中略)……

ti. ti…pe….

631是疑问之问，是疑惑之问，是模棱两可之问，是多种可能之问——如此吗，不如此吗，是什么，怎么样——这是对祭祀的司祭者们而言。这是尊重的敬称……自证究竟的施设，即所谓世尊——那些（问题）是问你世尊的。所谓祭祀之道，就是指祭祀本身。就如同圣道称为圣路、天道称为天路、梵道称为梵路一样，正是这祭祀本身，被称为祭祀之道。那些于祭祀之道上不放逸的人，是恭敬而作的人、持续而作的人、坚定而作的人、不退缩而行的人、不舍弃意欲的人、不舍弃责任的人、依此而行的人、以此为主的人、以此为重的人、心向于此的人、倾心于此的人、趋向于此的人、心意决定于此的人、以此为主导的人——这些人也是于祭祀之道上不放逸的人。那些寻求、找寻、遍寻衣服、饮食、坐卧处、病缘医药资具，以及食物、饮品……乃至卧处、住所、灯烛等，并且恭敬而作……乃至以此为主导的人，这些人也是于祭祀之道上不放逸的人。那些准备衣服、饮食、坐卧处、病缘医药资具，以及食物、饮品……乃至卧处、住所、灯烛等，并且恭敬而作……乃至以此为主导的人，这些人也是于祭祀之道上不放逸的人。那些施与、奉献、赠舍衣服、饮食、坐卧处、病缘医药资具，以及食物、饮品……乃至卧处、住所、灯烛等，并且恭敬而作……乃至以此为主导的人，这些人也是于祭祀之道上不放逸的人——这（问题）是问你世尊，那些于祭祀之道上不放逸的人们。

ti. ti saṃsayapucchā vimatipucchā dveḷhakapucchā anekaṃsapucchā – ‘‘evaṃ nu kho, na nu kho, kiṃ nu kho, kathaṃ nu kho’’ti – kaccisu. ti yaññayājakā vuccanti. ti gāravādhivacanaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – kaccisu te bhagavā. ti yaññoyeva vuccati yaññapatho. Yathā ariyamaggo ariyapatho devamaggo devapatho brahmamaggo brahmapatho, evameva yaññoyeva vuccati yaññapatho. ti yaññapathe appamattā sakkaccakārino sātaccakārino aṭṭhitakārino anolīnavuttino anikkhittacchandā anikkhittadhurā taccaritā tabbahulā taggarukā tanninnā tappoṇā tappabbhārā tadadhimuttā tadadhipateyyāti – tepi yaññapathe appamattā. Yepi yaññaṃ esanti gavesanti pariyesanti cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ annaṃ pānaṃ…pe… seyyāvasathapadīpeyyaṃ sakkaccakārino…pe… tadadhipateyyā, tepi yaññapathe appamattā. Yepi yaññaṃ abhisaṅkharonti cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ annaṃ pānaṃ…pe… seyyāvasathapadīpeyyaṃ sakkaccakārino…pe… tadadhipateyyā, tepi yaññapathe appamattā. Yepi yaññaṃ denti yajanti pariccajanti cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ annaṃ pānaṃ…pe… seyyāvasathapadīpeyyaṃ sakkaccakārino …pe… tadadhipateyyā, tepi yaññapathe appamattāti – kaccisu te bhagavā yaññapathe appamattā.

632他们度越了、越过了、渡过了、超越、出离了老与死。这是爱语、敬语，具足恭敬与尊重的称呼，称为‘贤者’——他们超越了生与老，贤者啊。

ti jarāmaraṇaṃ atariṃsu uttariṃsu patariṃsu samatikkamiṃsu vītivattiṃsu. ti piyavacanaṃ garuvacanaṃ sagāravasappatissādhivacanametaṃ mārisāti – atāru jātiñca jarañca mārisa.

633“我问”的意思是：我询问你、恳请你、请教你、向你表明心迹——‘请告诉我那件事吧’——这就是‘我问你’。‘世尊’是敬称……（中略）……亲自证知后施设的称号——那就是世尊。‘请问世尊’的意思是：请说、请讲、请指示、请告知、请安立、请揭示、请分别、请阐明、请宣说吧——‘我问你，世尊，请告诉我那件事吧’。因此，那位婆罗门这样说道——

nti. nti pucchāmi taṃ yācāmi taṃ ajjhesāmi taṃ pasādemi taṃ kathayassu metanti – pucchāmi taṃ. ti gāravādhivacanaṃ…pe… sacchikā paññatti – yadidaṃ bhagavāti. nti brūhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

634“所有那些仙人、人们，”——具寿本纳咖这样说道。

‘‘Ye kecime isayo manujā, [iccāyasmā puṇṇako]

635刹帝利们、婆罗门们，为诸天神

Khattiyā brāhmaṇā devatānaṃ;

636在这世间举行了各种祭祀，世尊啊，他们在祭祀之道上难道是不放逸的吗？

Yaññamakappayiṃsu puthūdha loke, kaccisu te bhagavā yaññapathe appamattā;

637他们确实渡越了生和老吧，尊者啊，我问您，世尊，请告诉我这个。”

Atāru jātiñca jarañca mārisa, pucchāmi taṃ bhagavā brūhi meta’’nti.

638他们渴望获得色相，渴望获得声音，渴望获得气味，渴望获得味道，渴望获得触感，渴望获得儿子，渴望获得妻子，渴望获得财富，渴望获得名声，渴望获得权力，渴望投生在刹帝利豪门家，渴望投生在婆罗门豪门家……渴望投生在居士豪门家，渴望投生在四天王天的诸天中……乃至……渴望投生在梵众天的诸天中。他们希求、想要、欣然接受、期盼、羡慕——这就是“渴望”。

ti. ti rūpapaṭilābhaṃ āsīsanti, saddapaṭilābhaṃ āsīsanti, gandhapaṭilābhaṃ āsīsanti, rasapaṭilābhaṃ āsīsanti, phoṭṭhabbapaṭilābhaṃ āsīsanti, puttapaṭilābhaṃ āsīsanti, dārapaṭilābhaṃ āsīsanti, dhanapaṭilābhaṃ āsīsanti, yasapaṭilābhaṃ āsīsanti, issariyapaṭilābhaṃ āsīsanti, khattiyamahāsālakule attabhāvapaṭilābhaṃ āsīsanti, brāhmaṇamahāsālakule…pe… gahapatimahāsālakule attabhāvapaṭilābhaṃ āsīsanti, cātumahārājikesu devesu…pe… brahmakāyikesu devesu attabhāvapaṭilābhaṃ āsīsanti icchanti sādiyanti patthayanti pihayantīti – āsīsanti.

639'他们赞叹供养，或赞叹果报，或赞叹应供者。他们怎样赞叹供养呢？布施得清净、布施得称心、布施得殊胜、布施得适时、布施得如法、布施经审择、布施无过失、恒常布施，使布施之心清净安稳——这样地赞叹、称扬、褒扬、称誉。这就是他们赞叹供养的情形。

ti yaññaṃ vā thomenti phalaṃ vā thomenti dakkhiṇeyye vā thomenti. Kathaṃ yaññaṃ thomenti? Suciṃ dinnaṃ , manāpaṃ dinnaṃ, paṇītaṃ dinnaṃ, kālena dinnaṃ, kappiyaṃ dinnaṃ, viceyya dinnaṃ, anavajjaṃ dinnaṃ, abhiṇhaṃ dinnaṃ dadaṃ cittaṃ pasāditanti – thomenti kittenti vaṇṇenti pasaṃsanti. Evaṃ yaññaṃ thomenti.

640'他们怎样赞叹果报呢？依此因缘，将会得到色身的转生……乃至……将会在梵众天中得到自体转生——这样地赞叹、称扬、褒扬、称誉。这就是他们赞叹果报的情形。

Kathaṃ phalaṃ thomenti? Ito nidānaṃ rūpapaṭilābho bhavissati…pe… brahmakāyikesu devesu attabhāvapaṭilābho bhavissatīti – thomenti kittenti vaṇṇenti pasaṃsanti. Evaṃ phalaṃ thomenti.

641'他们怎样赞叹应供者呢？应供者们具足高贵的出身、具足善妙的种姓，是谙诵经典、执持咒语的学匠，通达三部吠陀，连同语汇、仪轨、音韵、释词，以及作为第五的古史传说，精于文句、通晓语法，于世间学和大人相法无有欠缺；或者他们已离欲贪，或正为调伏欲贪而修行；已离嗔恚，或正为调伏嗔恚而修行；已离愚痴，或正为调伏愚痴而修行；他们具足信心、具足戒行、具足禅定、具足智慧、具足解脱、具足解脱知见——这样地赞叹、称扬、褒扬、称誉。这就是他们赞叹应供者的情形。这就是他们渴望、赞叹。

Kathaṃ dakkhiṇeyye thomenti? Dakkhiṇeyyā jātisampannā gottasampannā ajjhāyakā mantadharā tiṇṇaṃ vedānaṃ pāragū sanighaṇḍukeṭubhānaṃ sākkharappabhedānaṃ itihāsapañcamānaṃ padakā veyyākaraṇā lokāyatamahāpurisalakkhaṇesu anavayāti, vītarāgā vā rāgavinayāya vā paṭipannā, vītadosā vā dosavinayāya vā paṭipannā, vītamohā vā mohavinayāya vā paṭipannā, saddhāsampannā sīlasampannā samādhisampannā paññāsampannā vimuttisampannā vimuttiñāṇadassanasampannāti – thomenti kittenti vaṇṇenti pasaṃsanti. Evaṃ dakkhiṇeyye thomentīti – āsīsanti thomayanti.

642'他们渴求得到色身，渴求得到声尘，渴求得到香尘，渴求得到味尘……乃至……渴求在梵众天中得到自体转生——这样地渴望、赞叹、渴求。他们供养、布施、献祭、舍弃衣服、饮食、坐卧处、医药资具、食物、饮品、衣物、车乘、花鬘、香粉、涂油、床座、房舍、灯烛——富楼那迦啊，他们就是如此渴望、赞叹、渴求、供养。’世尊这样说了。

ti rūpapaṭilābhaṃ abhijappanti, saddapaṭilābhaṃ abhijappanti, gandhapaṭilābhaṃ abhijappanti, rasapaṭilābhaṃ abhijappanti…pe… brahmakāyikesu devesu attabhāvapaṭilābhaṃ abhijappantīti – āsīsanti thomayanti abhijappanti. ti juhanti denti yajanti pariccajanti cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ annaṃ pānaṃ vatthaṃ yānaṃ mālāgandhavilepanaṃ seyyāvasathapadīpeyyanti – āsīsanti thomayanti abhijappanti juhanti puṇṇakāti bhagavā.

643‘因执取得到色身而贪求欲乐，因执取得到声尘而贪求欲乐……乃至……因执取在梵众天中得到自体转生而贪求欲乐，而向往欲乐——这就是因得到而贪求欲乐。’

nti rūpapaṭilābhaṃ paṭicca kāme abhijappanti, saddapaṭilābhaṃ paṭicca kāme abhijappanti…pe… brahmakāyikesu devesu attabhāvapaṭilābhaṃ paṭicca kāme abhijappanti pajappantīti – kāmābhijappanti paṭicca lābhaṃ.

644‘祭祀之师’被称为‘yājayogā’，‘yājayogā’就是那些系着于祭祀之事、投入于祭祀之事、致力于祭祀之事、倾心于祭祀之事的人，以彼为行、以彼为常、以彼为重、趣向于彼、倾侧于彼、朝向于彼、信解于彼、以彼为尊导——这就是‘yājayogā’。‘bhavarāgarattā’所说的‘有贪’是指对诸有的爱恋、有贪染、有喜悦、有渴爱、有情爱、有热恼、有迷醉、有执取。被有贪所染污，于诸有中贪着、嗜好、粘着、迷醉、执取、系缚、缠结、障碍——这就是‘yājayogā bhavarāgarattā’。”

ti ti yaññayājakā vuccanti, ti yājayogesu yuttā payuttā āyuttā samāyuttā taccaritā tabbahulā taggarukā tanninnā tappoṇā tappabbhārā tadadhimuttā tadadhipateyyāti – te yājayogā, ti bhavarāgo vuccati yo bhavesu bhavacchando bhavarāgo bhavanandī bhavataṇhā bhavasineho bhavapariḷāho bhavamucchā bhavajjhosānaṃ. Bhavarāgena bhavesu rattā giddhā gadhitā mucchitā ajjhosannā laggā laggitā palibuddhāti – te yājayogā bhavarāgarattā.

645我说、我教、我宣讲、我施设、我确立、我开显、我分别、我阐明、我宣说：那些热衷于祭祀、贪染于存有的人们，未能超越生、老、死，未能度过，未能越过，未能彻底战胜，未能完全克服；他们未能出离生、老、死，未能脱出，未能超越，未能彻底战胜，未能完全克服；他们被困在生、老、死之内转动，在轮回的道路之内转动。被生追随，被老缠逼，被病制服，被死摧垮，他们无庇护、无洞窟、无归依、处于无归依的状态。那些热衷于祭祀、贪染于存有的人们，未能超越生与老——这就是我所说的。

ti te yājayogā bhavarāgarattā jātijarāmaraṇaṃ nātariṃsu na uttariṃsu na patariṃsu na samatikkamiṃsu na vītivattiṃsu, jātijarāmaraṇā anikkhantā anissaṭā anatikkantā asamatikkantā avītivattā antojātijarāmaraṇe parivattanti antosaṃsārapathe parivattanti. Jātiyā anugatā jarāya anusaṭā byādhinā abhibhūtā maraṇena abbhāhatā atāṇā aleṇā asaraṇā asaraṇībhūtāti; brūmi ācikkhāmi desemi paññapemi paṭṭhapemi vivarāmi vibhajāmi uttānīkaromi pakāsemīti – te yājayogā bhavarāgarattā nātariṃsu jātijaranti brūmi. Tenāha bhagavā –

646“他们希求、他们赞颂，他们热切祈求，他们供奉；[本纳咖！世尊说]

‘‘Āsīsanti thomayanti, abhijappanti juhanti; [Puṇṇakāti bhagavā]

647他们因贪求欢乐而热切祈求利得，这些人热衷于祭祀、贪染于存有；

Kāmābhijappanti paṭicca lābhaṃ, te yājayogā bhavarāgarattā;

648未能超越生与老——这就是我所说的。”

Nātariṃsu jātijaranti brūmī’’ti.

649那些祭祀的举办者，那些热衷于祭祀、贪染于存有的人们，未能超越生、老、死，未能度过，未能越过，未能彻底战胜，未能完全克服；他们未能出离生、老、死，未能脱出，未能超越，未能彻底战胜，未能完全克服；他们被困在生、老、死之内转动，在轮回的道路之内转动。被生追随，被老缠逼，被病制服，被死摧垮，他们无庇护、无洞窟、无归依、处于无归依的状态——这些热衷于祭祀的人们，他们确实是未能超越的。

ti te yaññayājakā yājayogā bhavarāgarattā jātijarāmaraṇaṃ nātariṃsu na uttariṃsu na patariṃsu na samatikkamiṃsu na vītivattiṃsu, jātijarāmaraṇā anikkhantā anissaṭā anatikkantā asamatikkantā avītivattā antojātijarāmaraṇe parivattanti antosaṃsārapathe parivattanti. Jātiyā anugatā jarāya anusaṭā byādhinā abhibhūtā maraṇena abbhāhatā atāṇā aleṇā asaraṇā asaraṇībhūtāti – te ce nātariṃsu yājayogā.

650就这样。ici这个词是句子连结，…略…这是具寿本纳咖所说的。

ti. Iccāti padasandhi…pe… āyasmā puṇṇako.

651“祭祀，种种祭祀，各类祭祀，诸多祭祀”——‘尊者’是爱语、敬语，是表示恭敬、尊重的称呼，（意思是：）阁下，靠（这些）祭祀（能超越）生和老吗？

ti. ti yaññehi pahūtehi yaññehi vividhehi yaññehi puthūhi. ti piyavacanaṃ garuvacanaṃ sagāravasappatissādhivacanametaṃ mārisāti – yaññehi jātiñca jarañca mārisa.

652“那么，在这天、魔、梵天的世界，在沙门、婆罗门与天、人的众生中，有谁超越了、度脱了、胜过了、越过了、渡过了生和老？”——‘尊者’是爱语、敬语，是表示恭敬、尊重的称呼，（意思是：）那么，在天界和人间的世界里，到底有谁超越了生和老呢，尊者？

ti atha ko eso sadevake loke samārake sabrahmake sassamaṇabrāhmaṇiyā pajāya sadevamanussāya jātijarāmaraṇaṃ atari uttari patari samatikkami vītivattayi . ti piyavacanaṃ garuvacanaṃ sagāravasappattissādhivacanametaṃ mārisāti – atha ko carahi devamanussaloke, atāri jātiñca jarañca mārisa.

653“nti”的意思是“我问你，我求你，我请求你，我请你，请告诉我——我问你”。“ti”是表示尊敬的称呼……（中略）……这是被证知的施设，即所谓“世尊”。 “nti”的意思是“说呀，讲呀，指示呀，使知晓呀，安立呀，开显呀，分析呀，说明呀，阐明呀”——即“我问你，世尊，请告诉我这个”。因此那位婆罗门说：

nti. nti pucchāmi taṃ yācāmi taṃ ajjhesāmi taṃ pasādemi taṃ kathayassu meti – pucchāmi taṃ. ti gāravādhivacanaṃ…pe… sacchikā paññatti – yadidaṃ bhagavāti. nti brūhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

654“如果那些做祭祀的人未能超越，”——具寿本纳咖（这样说）。

‘‘Te ce nātariṃsu yājayogā, [iccāyasmā puṇṇako]

655“阁下，靠祭祀（能超越）生和老吧，尊者；那么，在天界和人间的世界里，到底有谁超越了生和老呢，尊者？”

Yaññehi jātiñca jarañca mārisa;

656那么，在天人世间，谁已超越生与老，尊者；

Atha ko carahi devamanussaloke, atāri jātiñca jarañca mārisa;

657我问他：‘请世尊告诉我这个。’

Pucchāmi taṃ bhagavā brūhi meta’’nti.

658所谓‘saṅkhā’指的是智，就是般若、了知……无痴、择法、正见。所谓‘oraṃ’指的是自己的有身，‘paraṃ’指的是他人的有身；‘oraṃ’指自己的色、受、想、行、识，‘paraṃ’指他人的色、受、想、行、识；‘oraṃ’指六内处，‘paraṃ’指六外处。‘oraṃ’指人界，‘paraṃ’指天界；‘oraṃ’指欲界，‘paraṃ’指色界、无色界；‘oraṃ’指欲界、色界，‘paraṃ’指无色界。所谓‘以智思考世间中的此彼诸法’，是指把这些此彼诸法观为无常、苦、病、痈……观为出离，如此思量、知道、衡量、判定、明辨、彻底作明之后——以智思考世间中的此彼诸法。‘本纳咖’——世尊如此呼唤那位婆罗门，‘世尊’是尊敬语……所谓‘本纳咖’就是世尊的称呼。

ti saṅkhā vuccati ñāṇaṃ yā paññā pajānanā…pe… amoho dhammavicayo sammādiṭṭhi. ti oraṃ vuccati sakattabhāvo, paraṃ vuccati parattabhāvo oraṃ vuccati sakarūpavedanāsaññāsaṅkhāraviññāṇaṃ, paraṃ vuccati pararūpavedanāsaññāsaṅkhāraviññāṇaṃ ; oraṃ vuccati cha ajjhattikāni āyatanāni, paraṃ vuccati cha bāhirāni āyatanāni. Oraṃ vuccati manussaloko, paraṃ vuccati devaloko; oraṃ vuccati kāmadhātu, paraṃ vuccati rūpadhātu arūpadhātu; oraṃ vuccati kāmadhātu rūpadhātu, paraṃ vuccati arūpadhātu. ti paroparāni aniccato saṅkhāya dukkhato rogato gaṇḍato…pe… nissaraṇato saṅkhāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvāti – saṅkhāya lokasmi paroparāni. ti. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati . ti gāravādhivacanametaṃ…pe… yadidaṃ bhagavāti – puṇṇakāti bhagavā.

659所谓‘他’指阿拉汉、漏尽者。‘动摇’指贪的动摇、见的动摇、慢的动摇、烦恼的动摇、欲的动摇。凡是这些动摇在他那里不存在、没有、不出现、不被得到，已经被舍断、根绝、寂止、安息、不可能再生，被智火焚烧。所谓‘于何处’指无论何处在内、或在外、或在内与外。‘世间’指恶趣世间……处世间——他于世间何处也无动摇。

ti. ti arahato khīṇāsavassa. nti taṇhiñjitaṃ diṭṭhiñjitaṃ māniñjitaṃ kilesiñjitaṃ kāmiñjitaṃ. Yassime iñjitā natthi na santi na saṃvijjanti nupalabbhanti, pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭipassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhā. ti kuhiñci kismiñci katthaci ajjhattaṃ vā bahiddhā vā ajjhattabahiddhā vā. ti apāyaloke…pe… āyatanaloketi – yassiñjitaṃ natthi kuhiñci loke.

660所谓‘止息’指因为贪欲的止息而止息，因为嗔怒的止息……愚痴的止息……忿怒的止息……怨恨的止息……覆藏的止息……一切不善行的止息、熄止、寂静、焦灭、清凉、离去、安息，所以是止息、善止息、寂静、清凉、安息。所谓‘无烟’指身恶行已经烟消、散灭、枯干、完全枯干、彻底消除；语恶行……意恶行已经烟消、散灭、枯干、完全枯干、彻底消除；贪欲……嗔怒……愚痴已经烟消、散灭、枯干、完全枯干、彻底消除；忿怒……怨恨……覆藏……欺诳……嫉妒……悭吝……虚伪……诡诈……顽固……激烈……慢……过慢……骄逸……放逸……所有烦恼、所有恶行、所有热恼、所有燃烧、所有煎熬、一切不善行，都已烟消、散灭、枯干、完全枯干、彻底消除。或者，可说忿怒即是烟。

ti. ti rāgassa santattā santo, dosassa…pe… mohassa… kodhassa… upanāhassa… makkhassa… sabbākusalābhisaṅkhārānaṃ santattā samitattā vūpasamitattā vijjhātattā nibbutattā vigatattā paṭipassaddhattā santo upasanto vūpasanto nibbuto paṭipassaddhoti santo; ti kāyaduccaritaṃ vidhūmitaṃ vidhamitaṃ sositaṃ visositaṃ byantīkataṃ , vacīduccaritaṃ…pe… manoduccaritaṃ vidhūmitaṃ vidhamitaṃ sositaṃ visositaṃ byantīkataṃ, rāgo… doso… moho vidhūmito vidhamito sosito visosito byantīkato, kodho… upanāho… makkho… paḷāso… issā… macchariyaṃ… māyā… sāṭheyyaṃ… thambho… sārambho… māno… atimāno… mado… pamādo… sabbe kilesā sabbe duccaritā sabbe darathā sabbe pariḷāhā sabbe santāpā sabbākusalābhisaṅkhārā vidhūmitā vidhamitā sositā visositā byantīkatā. Atha vā, kodho vuccati dhūmo –

661婆罗门，慢确实是你肩头的重担；忿怒是烟，而妄语是那灰烬。

Māno hi te brāhmaṇa khāribhāro, kodho dhūmo bhasmani mosavajjaṃ;

662舌头是品尝美味的器官，心脏是光辉所依之处；善于调伏的自我，才是一个人真正的光亮。

Jivhā sujā hadayaṃ jotiṭṭhānaṃ, attā sudanto purisassa joti.

663而且，经由十种方式，忿怒生起：想着'他曾对我不利'，忿怒生起；'他正对我不利'，忿怒生起；'他将对我不利'，忿怒生起；想着'他曾对於我可喜可爱的人不利，他正对於我可喜可爱的人不利，他将对於我可喜可爱的人不利'，忿怒生起；想着'他曾对於我不可喜不可爱的人有利，他正对於我不可喜不可爱的人有利，他将对於我不可喜不可爱的人有利'，忿怒生起；还有，在不当的场合也会生起忿怒。凡是此类心的伤害、反击、对抗、违逆、恼怒、极恼、极度恼、瞋恚、恼害、极恼害、心的破坏、意的毁坏、忿怒、生气、正在生气、瞋、正在瞋恨、正在瞋恨的状态、破坏、正在破坏、正在破坏的状态、对立、反叛、粗暴、凶猛、心的不悦——这称为忿怒。

Api ca, dasahākārehi kodho jāyati – anatthaṃ me acarīti kodho jāyati, anatthaṃ me caratīti kodho jāyati, anatthaṃ me carissatīti kodho jāyati, piyassa me manāpassa anatthaṃ acari, anatthaṃ carati, anatthaṃ carissatīti kodho jāyati, appiyassa me amanāpassa atthaṃ acari, atthaṃ carati, atthaṃ carissatīti kodho jāyati, aṭṭhāne vā pana kodho jāyati. Yo evarūpo cittassa āghāto paṭighāto paṭighaṃ paṭivirodho kopo pakopo sampakopo doso padoso sampadoso cittassa byāpatti manopadoso kodho kujjhanā kujjhitattaṃ doso dussanā dussitattaṃ byāpatti byāpajjanā byāpajjitattaṃ virodho paṭivirodho caṇḍikkaṃ asuropo anattamanatā cittassa – ayaṃ vuccati kodho.

664而且，应当知道忿怒有过度和微小的差别。有些时候，忿怒仅止於使心浑浊扰动，还不到让面目变形扭曲的程度。有些时候，忿怒到了让面目变形扭曲的程度，还不到让下巴颤动的程度。有些时候，忿怒到了让下巴颤动的程度，还不到发出粗恶言语的程度。有些时候，忿怒到了发出粗恶言语的程度，还不到四处张望的程度。有些时候，忿怒到了四处张望的程度，还不到伸手去拿棍棒刀剑的程度。有些时候，忿怒到了伸手去拿棍棒刀剑的程度，还不到把棍棒刀剑挥举起来的程度。有些时候，忿怒到了把棍棒刀剑挥举起来的程度，还不到将其打下去的程度。有些时候，忿怒到了把棍棒刀剑打下去的程度，还不到造成割伤砍伤的程度。有些时候，忿怒到了造成割伤砍伤的程度，还不到让人骨折断碎的程度。有些时候，忿怒到了让人骨折断碎的程度，还不到把肢节扯断的程度。有些时候，忿怒到了把肢节扯断的程度，还不到夺取性命的程度。有些时候，忿怒到了夺取性命的程度，但还不到完全放下、舍弃一切而安住的地步。当忿怒导致杀了他人后又自杀，到了这种地步，忿怒就是达到了最极端的顶峰，获得了最大的膨胀。倘若一个人已将这种忿怒断除、根绝、平息、止息，使它没有再生起的可能，已被智火烧尽，他就被称为'无烟者'。

Api ca, kodhassa adhimattaparittatā veditabbā. Atthi kañci kālaṃ kodho cittāvilakaraṇamatto hoti, na ca tāva mukhakulānavikulāno hoti. Atthi kañci kālaṃ kodho mukhakulānavikulānamatto hoti, na ca tāva hanusañcopano hoti. Atthi kañci kālaṃ kodho hanusañcopanamatto hoti, na ca tāva pharusavācaṃ nicchāraṇo hoti. Atthi kañci kālaṃ kodho pharusavācaṃ nicchāraṇamatto hoti, na ca tāva disāvidisānuvilokano hoti. Atthi kañci kālaṃ kodho disāvidisānuvilokanamatto hoti, na ca tāva daṇḍasatthaparāmasano hoti. Atthi kañci kālaṃ kodho daṇḍasatthaparāmasanamatto hoti, na ca tāva daṇḍasatthaabbhukkiraṇo hoti. Atthi kañci kālaṃ kodho daṇḍasatthaabbhukkiraṇamatto hoti, na ca tāva daṇḍasatthaabhinipātano hoti. Atthi kañci kālaṃ kodho daṇḍasatthaabhinipātanamatto hoti, na ca tāva chinnavicchinnakaraṇo hoti. Atthi kañci kālaṃ kodho chinnavicchinnakaraṇamatto hoti, na ca tāva sambhañjanapalibhañjano hoti. Atthi kañci kālaṃ kodho sambhañjanapalibhañjanamatto hoti, na ca tāva aṅgamaṅgaapakaḍḍhano hoti. Atthi kañci kālaṃ kodho aṅgamaṅgaapakaḍḍhanamatto hoti, na ca tāva jīvitāvoropano hoti. Atthi kañci kālaṃ kodho jīvitāvoropanamatto hoti, na ca tāva sabbacāgapariccāgāya saṇṭhito hoti. Yato kodho paraṃ puggalaṃ ghātetvā attānaṃ ghāteti, ettāvatā kodho paramussadagato paramavepullapatto hoti. Yassa so hoti kodho pahīno samucchinno vūpasanto paṭipassaddho abhabbuppattiko ñāṇagginā daḍḍho, so vuccati – vidhūmo.

665因为断除了忿怒，所以是'无烟者'；因为彻底了知了忿怒的基处，所以是'无烟者'；因为彻底了知了忿怒的因，所以是'无烟者'；因为断灭了忿怒的因，所以是'无烟者'。在此，贪是过患，瞋是过患，痴是过患，忿怒是过患，怨恨是过患……乃至……一切不善的造作都是过患。一个人若已将这些过患断除、根绝、平息、止息，使它们没有再生起的可能，已被智火烧尽，他就被称为'无过患者'。

Kodhassa pahīnattā vidhūmo, kodhavatthussa pariññātattā vidhūmo, kodhahetussa pariññātattā vidhūmo, kodhahetussa upacchinnattā vidhūmo. ti rāgo nīgho, doso nīgho, moho nīgho, kodho nīgho, upanāho nīgho…pe… sabbākusalābhisaṅkhārā nīghā. Yassete nīghā pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭipassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhā, so vuccati anīgho.

666在此，'希望'被称为渴爱，也就是那贪染、强烈的贪染……乃至……贪求、贪欲、不善根。一个人若已将此希望、此渴爱断除、根绝、平息、止息，使它们没有再生起的可能，已被智火烧尽，他就被称为'无希求者'。在此，'生'是指各类众生在种种众生类别中的诞生、出生、入胎、再生、诸蕴的显现、诸处的获得。'老'是指各类众生在种种众生类别中的衰老、老衰、齿落、发白、皮皱、寿命减损、诸根的成熟。那个宁静的人、无烟的人、无过患的人、无希求的人，他超越、越度、过度、度过、克服了生、老、死——我这么说、我这么讲、我这么教导、我这么安立、我这么确立、我这么开显、我这么分析、我这么显明、我这么宣说：他就是那已超越生与老的宁静者、无烟者、无过患者、无希求者。因此，世尊说了：

ti āsā vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. Yassesā āsā taṇhā pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭipassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhā, so vuccati nirāso. ti yā tesaṃ tesaṃ sattānaṃ tamhi tamhi sattanikāye jāti sañjāti okkanti abhinibbatti khandhānaṃ pātubhāvo āyatanānaṃ paṭilābho. ti yā tesaṃ tesaṃ sattānaṃ tamhi tamhi sattanikāye jarā jīraṇatā khaṇḍiccaṃ pāliccaṃ valittacatā āyuno saṃhāni indriyānaṃ paripāko. ti yo santo ca vidhūmo ca anīgho ca nirāso ca, so jātijarāmaraṇaṃ atari uttari patari samatikkami vītivattayīti brūmi ācikkhāmi desemi paññapemi paṭṭhapemi vivarāmi vibhajāmi uttānīkaromi pakāsemīti – santo vidhūmo anīgho nirāso, atāri so jātijaranti brūmi. Tenāha bhagavā –

667『综合考虑了世间中那些高低胜劣的事物之后，——本纳咖啊，』世尊这样说，

‘‘Saṅkhāya lokasmi paroparāni, [puṇṇakāti bhagavā]

668『那个在世间任何地方都没有动摇的人；』

Yassiñjitaṃ natthi kuhiñci loke;

669他寂静、无烟、无忧、无欲，我说他已渡过生与老。

Santo vidhūmo anīgho nirāso, atāri so jātijaranti brūmī’’ti.

670随着偈颂的结束……他双手合十，向世尊礼敬而坐，说道：“尊师世尊是我的导师，我是您的弟子。”

Sahagāthāpariyosānā…pe… pañjaliko bhagavantaṃ namassamāno nisinno hoti – ‘‘satthā me bhante bhagavā, sāvakohamasmī’’ti.

671本纳咖学童所问分别第三

Puṇṇakamāṇavapucchāniddeso tatiyo.

6724. 梅德咖古学童所问分别

4. Mettagūmāṇavapucchāniddeso

673‘三种提问’——说明未见者的提问、核对已见者的提问、断除疑惑者的提问。什么是说明未见者的提问？对于本性上其特征尚未被认识、未被见到、未被衡量、未被判断、未被辨明、未被分别清楚的事物，为了认识它、看见它、衡量它、判断它、为了辨明它、为了分别清楚它而提出问题——这就是说明未见者的提问。

nti. ti tisso pucchā – adiṭṭhajotanā pucchā, diṭṭhasaṃsandanā pucchā, vimaticchedanā pucchā. Katamā adiṭṭhajotanā pucchā? Pakatiyā lakkhaṇaṃ aññātaṃ hoti adiṭṭhaṃ atulitaṃ atīritaṃ avibhūtaṃ avibhāvitaṃ, tassa ñāṇāya dassanāya tulanāya tīraṇāya vibhūtatthāya vibhāvanatthāya pañhaṃ pucchati – ayaṃ adiṭṭhajotanā pucchā.

674什么是已验证的提问？对本来熟悉、看见过、衡量过、审查过、弄清楚、弄明白了的特征，为了和其他智者一起对照而提出问题——这是已验证的提问。

675什么是断除疑惑的提问？本来陷入怀疑、陷入犹豫、心里打结——“是这样呢，还是不是这样？是什么呢？怎么样呢？”为了断除疑惑而提出问题——这是断除疑惑的提问。这三种就是提问。

Katamā vimaticchedanā pucchā? Pakatiyā saṃsayapakkhando hoti vimatipakkhando dveḷhakajāto – ‘‘evaṃ nu kho, na nu kho, kiṃ nu kho, kathaṃ nu kho’’ti? So vimaticchedanatthāya pañhaṃ pucchati – ayaṃ vimaticchedanā pucchā. Imā tisso pucchā.

676还有另外三种提问：人提问、非人提问、化现提问。什么是人提问？人类去到佛陀世尊那里后提出问题——比丘们问、比丘尼们问、男居士问、女居士问、国王问、刹帝利问、婆罗门问、吠舍问、首陀罗问、在家者问、出家者问——这是人提问。

Aparāpi tisso pucchā – manussapucchā, amanussapucchā, nimmitapucchā. Katamā manussapucchā? Manussā buddhaṃ bhagavantaṃ upasaṅkamitvā pañhaṃ pucchanti, bhikkhū pucchanti, bhikkhuniyo pucchanti, upāsakā pucchanti, upāsikāyo pucchanti, rājāno pucchanti khattiyā pucchanti, brāhmaṇā pucchanti, vessā pucchanti, suddā pucchanti, gahaṭṭhā pucchanti, pabbajitā pucchanti – ayaṃ manussapucchā.

677什么是非人的提问？非人来到佛陀、世尊面前提问——龙提问，金翅鸟提问，夜叉提问，阿修罗提问，干达婆提问，四大天王提问，因陀罗提问，梵天提问，天神提问。这就是非人的提问。

Katamā amanussapucchā? Amanussā buddhaṃ bhagavantaṃ upasaṅkamitvā pañhaṃ pucchanti, nāgā pucchanti, supaṇṇā pucchanti, yakkhā pucchanti, asurā pucchanti, gandhabbā pucchanti, mahārājāno pucchanti, indā pucchanti, brahmā pucchanti, devā pucchanti – ayaṃ amanussapucchā.

678什么是化现的提问？世尊变化出一具色身，由心意所成，四肢俱全，感官不缺。那位化现者来到佛陀、世尊面前提问。世尊给予解答。这就是化现的提问。以上就是三种提问。

Katamā nimmitapucchā? Bhagavā rūpaṃ abhinimmināti manomayaṃ sabbaṅgapaccaṅgaṃ ahīnindriyaṃ. So nimmito buddhaṃ bhagavantaṃ upasaṅkamitvā pañhaṃ pucchati. Bhagavā visajjeti. Ayaṃ nimmitapucchā. Imā tisso pucchā.

679还有另外三种提问：为自己利益的提问、为他人利益的提问、为双方利益的提问……还有另外三种提问：关于现世利益的提问、关于来世利益的提问、关于究竟利益的提问……还有另外三种提问：关于无过失利益的提问、关于离烦恼利益的提问、关于清净利益的提问……还有另外三种提问：关于过去的提问、关于未来的提问、关于现在的提问……还有另外三种提问：关于内在的提问、关于外在的提问、关于内外兼具的提问……还有另外三种提问：关于善的提问、关于不善的提问、关于无记的提问……还有另外三种提问：关于蕴的提问、关于界的提问、关于处的提问……还有另外三种提问：关于念处的提问、关于正勤的提问、关于神足的提问……还有另外三种提问：关于根的提问、关于力的提问、关于觉支的提问……还有另外三种提问：关于道的提问、关于果的提问、关于涅槃的提问……

Aparāpi tisso pucchā – attatthapucchā, paratthapucchā, ubhayatthapucchā…pe… aparāpi tisso pucchā – diṭṭhadhammikatthapucchā, samparāyikatthapucchā , paramatthapucchā… aparāpi tisso pucchā – anavajjatthapucchā, nikkilesatthapucchā, vodānatthapucchā… aparāpi tisso pucchā – atītapucchā, anāgatapucchā, paccuppannapucchā… aparāpi tisso pucchā – ajjhattapucchā, bahiddhāpucchā, ajjhattabahiddhāpucchā… aparāpi tisso pucchā – kusalapucchā, akusalapucchā, abyākatapucchā… aparāpi tisso pucchā – khandhapucchā, dhātupucchā āyatanapucchā… aparāpi tisso pucchā – satipaṭṭhānapucchā, sammappadhānapucchā, iddhipādapucchā… aparāpi tisso pucchā – indriyapucchā, balapucchā, bojjhaṅgapucchā… aparāpi tisso pucchā – maggapucchā, phalapucchā, nibbānapucchā….

680这里的“我向您请问”，意思是我问您、我求您、我恳请您、我祈请您：“请为我开示吧”——我这样问您。“世尊”这个词，是表恭敬的称呼……它是由实际证悟而安立的名号，也就是“世尊”这个称呼。“我向您请问，世尊，请您为我开示这件事”，意思是：请您说、请您讲、请您演说、请您宣明、请您确立、请您揭示、请您分析、请您阐明、请您显示——我向您请问，世尊，请您为我开示这件事。

nti pucchāmi taṃ yācāmi taṃ ajjhesāmi taṃ pasādemi taṃ ‘‘kathayassu me’’ti pucchāmi taṃ. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti – yadidaṃ bhagavāti. nti brūhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ.

681这里的“像这样”，是词的连接……“像这样”，是具寿美德咕说的。

ti iccāti padasandhi…pe… iccāyasmā mettagū.

682这里的“我想”，意思是“我是这样认为的”、“我认定他是修行有成的人”、“我是这样知道的”、“我是这样了知的”、“我是这样肯定的”、“我是这样证悟的”。那么，为什么说世尊是“通达者”呢？所谓“通达者”，指的是在四种道上的智、慧、慧根、慧力……乃至择法觉支、审察、观察、正见。世尊凭这些“通达的智慧”，对于老死，已经走到了尽头、到了终点、到了边缘、到了边际、到了界限、到了边界、到了圆满、到了终极、到了庇护、得了庇护、到了洞穴、得了洞穴、到了归依、得了归依、到了无畏、得了无畏、到了不死、得了不死、到了甘露、得了甘露、到了涅槃、得了涅槃。或者，因为走到了诸明(或诸吠陀)的尽头，所以叫做“通达者”；或者，因为凭这些智慧走到了尽头，所以叫做“通达者”；或者，因为彻底了知了七种法，所以叫做“通达者”——他彻底了知了身见，彻底了知了疑，彻底了知了戒禁取，彻底了知了贪、嗔、痴、慢；那些邪恶的、不善的、有杂染的、导致再生的、有苦患的、未来招感老死的法，都已被他彻底了知了。

nti. ti taṃ maññāmi, bhāvitattoti taṃ maññāmi, evaṃ jānāmi, evaṃ ājānāmi evaṃ paṭijānāmi evaṃ paṭivijjhāmi. ti kathañca bhagavā vedagū? vuccanti catūsu maggesu ñāṇaṃ paññā paññindriyaṃ paññābalaṃ…pe… dhammavicayasambojjhaṅgo vīmaṃsā vipassanā sammādiṭṭhi. Bhagavā tehi vedehi jātijarāmaraṇassa antagato antappatto koṭigato koṭippatto pariyantagato pariyantappatto vosānagato vosānappatto tāṇagato tāṇappatto leṇagato leṇappatto saraṇagato saraṇappatto abhayagato abhayappatto accutagato accutappatto amatagato amatappatto nibbānagato nibbānappatto. Vedānaṃ vā antagatoti vedagū; vedehi vā antagatoti vedagū; sattannaṃ vā dhammānaṃ viditattā vedagū; sakkāyadiṭṭhi viditā hoti, vicikicchā viditā hoti, sīlabbataparāmāso vidito hoti, rāgo doso moho māno vidito hoti, viditāssa honti pāpakā akusalā dhammā saṃkilesikā ponobhavikā sadarā dukkhavipākā āyatiṃ jātijarāmaraṇiyā.

683“遍观一切明后，萨毗耶啊！”世尊说。

Vedāni viceyya kevalāni, [sabhiyāti bhagavā]

684“在沙门与婆罗门中，所有一切存在的——”

Samaṇānaṃ yānīdhatthi brāhmaṇānaṃ;

1112“我老了，年迈了，上了年纪，已到人生后期，已至晚年，出生到现在已经一百二十岁了。” “我衰弱、无力、缺乏气力。” “我容颜消褪、姿色不再、美貌丧失。先前那美好的色泽外貌，现在已经消失，衰损之相显现出来——‘我已衰老、无力、姿色消褪。’”

686他对一切感受都离了贪染；

Sabbavedanāsu vītarāgo;

687超越了一切感受，所以叫做'通达感受者'。

Sabbaṃ vedamaticca vedagū soti.

688世尊就是这样一位通达感受者。

Evaṃ bhagavā vedagū.

689为什么说世尊是已修习成就者呢？世尊的身已修习、戒已修习、心已修习、慧已修习、念住已修习、正勤已修习、神足已修习、根已修习、力已修习、觉支已修习、道已修习——他断除了烦恼，彻悟了不动摇，现证了灭尽。对于他来说，苦已遍知，集已断除，道已修习，灭已现证；应证知的已经证知，应遍知的已经遍知，应断除的已经断除，应修习的已经修习，应现证的已经现证。他是无量的、广大的、甚深的、不可测量的、难以洞穿的、富含众宝的、如大海般的，他具足六支舍——对六种感官对象平等舍离，不偏不执。

Kathaṃ bhagavā bhāvitatto? Bhagavā bhāvitakāyo bhāvitasīlo bhāvitacitto bhāvitapañño bhāvitasatipaṭṭhāno bhāvitasammappadhāno bhāvitaiddhipādo bhāvitaindriyo bhāvitabalo bhāvitabojjhaṅgo bhāvitamaggo, pahīnakileso paṭividdhākuppo sacchikatanirodho. Dukkhaṃ tassa pariññātaṃ, samudayo pahīno, maggo bhāvito, nirodho sacchikato, abhiññeyyaṃ abhiññātaṃ, pariññeyyaṃ pariññātaṃ, pahātabbaṃ pahīnaṃ, bhāvetabbaṃ bhāvitaṃ, sacchikātabbaṃ sacchikataṃ, aparitto mahanto gambhīro appameyyo duppariyogāḷho bahuratano sāgarūpamo chaḷaṅgupekkhāya samannāgato hoti.

690眼睛看见色之后，不喜悦也不反感；他保持舍心，具足正念与正知。耳朵听到声之后，鼻子闻到香之后，舌头尝到味之后，身体触到触之后，意根认知到法之后，同样不喜悦也不反感；他保持舍心，具足正念与正知。

Cakkhunā rūpaṃ disvā neva sumano hoti na dummano; upekkhako viharati sato sampajāno. Sotena saddaṃ sutvā, ghānena gandhaṃ ghāyitvā, jivhāya rasaṃ sāyitvā, kāyena phoṭṭhabbaṃ phusitvā, manasā dhammaṃ viññāya neva sumano hoti na dummano; upekkhako viharati sato sampajāno.

691眼睛看见色之后，对令人喜爱的色不贪求、不激动、不生起贪欲。他的身体保持着安稳，内在的心保持着安定、善巧地安住、彻底地解脱。而且，眼睛看见令人不喜爱的色之后，他不沮丧，心不滞留，不退缩，没有恶意。他的身体保持着安稳，内在的心保持着安定、善巧地安住、彻底地解脱。耳朵听到声……乃至……鼻子闻到香……舌头尝到味……身体触到触……意根认知到法之后，对令人喜爱的法不贪求、不激动、不生起贪欲。他的身体保持着安稳，内在的心保持着安定、善巧地安住、彻底地解脱。再者，意根认知到令人不喜爱的法之后，他不沮丧，心不滞留，不退缩，没有恶意。他的身体保持着安稳，内在的心保持着安定、善巧地安住、彻底地解脱。

Cakkhunā rūpaṃ disvā manāpaṃ rūpaṃ nābhigijjhati nābhihaṃsati na rāgaṃ janeti. Tassa ṭhitova kāyo hoti, ṭhitaṃ cittaṃ ajjhattaṃ susaṇṭhitaṃ suvimuttaṃ. Cakkhunā kho paneva rūpaṃ disvā amanāpaṃ na maṅku hoti appatiṭṭhitacitto alīnamanaso abyāpannacetaso. Tassa ṭhitova kāyo hoti ṭhitaṃ cittaṃ ajjhattaṃ susaṇṭhitaṃ suvimuttaṃ. Sotena saddaṃ sutvā…pe… ghānena gandhaṃ ghāyitvā… jivhāya rasaṃ sāyitvā… kāyena phoṭṭhabbaṃ phusitvā… manasā dhammaṃ viññāya manāpaṃ nābhigijjhati nābhihaṃsati na rāgaṃ janeti. Tassa ṭhitova kāyo hoti ṭhitaṃ cittaṃ ajjhattaṃ susaṇṭhitaṃ suvimuttaṃ. Manasāyeva kho pana dhammaṃ viññāya amanāpaṃ na maṅku hoti. Appatiṭṭhitacitto alīnamanaso abyāpannacetaso tassa ṭhitova kāyo hoti ṭhitaṃ cittaṃ ajjhattaṃ susaṇṭhitaṃ suvimuttaṃ.

692眼睛看见色之后，面对喜爱或不喜爱的色，身体都保持着安稳，内在的心保持着安定、善巧地安住、彻底地解脱。耳朵听到声……乃至……意根认知到法之后，面对喜爱或不喜爱的法，身体都保持着安稳，内在的心保持着安定、善巧地安住、彻底地解脱。

Cakkhunā rūpaṃ disvā manāpāmanāpesu rūpesu ṭhitova kāyo hoti ṭhitaṃ cittaṃ ajjhattaṃ susaṇṭhitaṃ suvimuttaṃ. Sotena saddaṃ sutvā…pe… manasā dhammaṃ viññāya manāpāmanāpesu dhammesu ṭhitova kāyo hoti ṭhitaṃ cittaṃ ajjhattaṃ susaṇṭhitaṃ suvimuttaṃ.

693眼睛看见色之后，对能令染着的不染着，对能令嗔怒的不嗔怒，对能令愚痴的不愚痴，对能令愤怒的不愤怒，对能令骄慢的不骄慢，对能令烦恼的不生烦恼。耳朵听到声……乃至……意根认知到法之后，对能令染着的不染着，对能令嗔怒的不嗔怒，对能令愚痴的不愚痴，对能令愤怒的不愤怒，对能令骄慢的不骄慢，对能令烦恼的不生烦恼。

Cakkhunā rūpaṃ disvā rajanīye na rajjati, dussanīye na dussati, mohanīye na muyhati, kopanīye na kuppati, madanīye na majjati, kilesanīye na kilissati. Sotena saddaṃ sutvā…pe… manasā dhammaṃ viññāya rajanīye na rajjati, dussanīye na dussati, mohanīye na muyhati, kopanīye na kuppati, madanīye na majjati, kilesanīye na kilissati.

694对所见只是如其所见，对所闻只是如其所闻，对所觉只是如其所觉，对所识只是如其所识。在所见中不黏着，在所闻中不黏着，在所觉中不黏着，在所识中不黏着。在所见中没有趋近，没有背离，无所依怙，没有系缚，心彻底解脱，摆脱纠缠，以无边际的心安住。在所闻中……在所觉中……在所识中没有趋近，没有背离，无所依怙，没有系缚，心彻底解脱，摆脱纠缠，以无边际的心安住。

Diṭṭhe diṭṭhamatto, sute sutamatto, mute mutamatto, viññāte viññātamatto. Diṭṭhe na limpati, sute na limpati, mute na limpati, viññāte na limpati. Diṭṭhe anūpayo anapāyo anissito appaṭibaddho vippamutto visaññutto vimariyādikatena cetasā viharati. Sute…pe… mute … viññāte anūpayo anapāyo anissito appaṭibaddho vippamutto visaññutto vimariyādikatena cetasā viharati.

695世尊有能见的眼睛，世尊以眼睛看见色，世尊没有欲贪，世尊的心善解脱。世尊有能听的耳朵，世尊以耳朵听到声，世尊没有欲贪，世尊的心善解脱。世尊有能嗅的鼻子，世尊以鼻子闻到香，世尊没有欲贪，世尊的心善解脱。世尊有能尝的舌头，世尊以舌头尝到味，世尊没有欲贪，世尊的心善解脱。世尊有能触的身体，世尊以身体触到触，世尊没有欲贪，世尊的心善解脱。世尊有能认知的意根，世尊以意根认知到法，世尊没有欲贪，世尊的心善解脱。

Saṃvijjati bhagavato cakkhu, passati bhagavā cakkhunā rūpaṃ, chandarāgo bhagavato natthi, suvimuttacitto bhagavā. Saṃvijjati bhagavato sotaṃ, suṇāti bhagavā sotena saddaṃ, chandarāgo bhagavato natthi, suvimuttacitto bhagavā. Saṃvijjati bhagavato ghānaṃ, ghāyati bhagavā ghānena gandhaṃ, chandarāgo bhagavato natthi, suvimuttacitto bhagavā. Saṃvijjati bhagavato jivhā, sāyati bhagavā jivhāya rasaṃ, chandarāgo bhagavato natthi, suvimuttacitto bhagavā. Saṃvijjati bhagavato kāyo, phusati bhagavā kāyena phoṭṭhabbaṃ, chandarāgo bhagavato natthi, suvimuttacitto bhagavā. Saṃvijjati bhagavato mano, vijānāti bhagavā manasā dhammaṃ, chandarāgo bhagavato natthi, suvimuttacitto bhagavā.

696眼，是乐于色的、喜爱色的、对色感到喜悦的，那位世尊已经调御了它、守护了它、保护了它、防护了它；并且，世尊就是为了它的防护而说法。耳，是乐于声的、喜爱声的……（中略）……鼻，是乐于香的、喜爱香的……舌，是乐于味的、喜爱味的、对味感到喜悦的，那位世尊已经调御了它、守护了它、保护了它、防护了它；并且，世尊就是为了它的防护而说法。身，是乐于所触的、喜爱所触的、对所触感到喜悦的……意，是乐于法的、喜爱法的、对法感到喜悦的，那位世尊已经调御了它、守护了它、保护了它、防护了它；并且，世尊就是为了它的防护而说法。

Cakkhu rūpārāmaṃ rūparataṃ rūpasammuditaṃ, taṃ bhagavato dantaṃ guttaṃ rakkhitaṃ saṃvutaṃ; tassa ca saṃvarāya dhammaṃ deseti. Sotaṃ saddārāmaṃ saddarataṃ…pe… ghānaṃ gandhārāmaṃ gandharataṃ… jivhā rasārāmā rasaratā rasasammuditā, sā bhagavato dantā guttā rakkhitā saṃvutā; tassa ca saṃvarāya dhammaṃ deseti. Kāyo phoṭṭhabbārāmo phoṭṭhabbarato phoṭṭhabbasammudito… mano dhammārāmo dhammarato dhammasammudito, so bhagavato danto gutto rakkhito saṃvuto; tassa ca saṃvarāya dhammaṃ deseti –

697被调御者，人们才带去集会；被调御者，国王才骑上他；

‘‘Dantaṃ nayanti samitiṃ, dantaṃ rājābhirūhati;

698在人群中，能够忍受言语讽刺的被调御者，是人中最殊胜的。

Danto seṭṭho manussesu, yotivākyaṃ titikkhati.

699优异的是那些被调御的骏马，以及出自信度地区的良种马；

‘‘Varamassatarā dantā, ājānīyā ca sindhavā;

700还有那些大象、巨大的龙象，但比这些更优异的，是自我调御的人。

Kuñjarā ca mahānāgā, attadanto tato varaṃ.

701因为依靠这些交通工具，并不能到达那未曾去过的地方；

‘‘Na hi etehi yānehi, gaccheyya agataṃ disaṃ;

702正如自己已善加调御，通过调御，调御者便这样前行。

Yathāttanā sudantena, danto dantena gacchati.

703在种种戏论中不动摇，已从再生中解脱；

‘‘Vidhāsu na vikampanti, vippamuttā punabbhavā;

704达到调御的境地，他们是世间的征服者。

Dantabhūmiṃ anuppattā, te loke vijitāvino.

705凡是诸根已被修习的人，在一切世间的内与外；

‘‘Yassindriyāni bhāvitāni, ajjhattañca bahiddhā ca sabbaloke;

706彻破了此世与他世，那已修习者、已调御者等着时刻的到来。

Nibbijjha imaṃ parañca lokaṃ, kālaṃ kaṅkhati bhāvito sa danto’’ti .

707世尊就是这样一位已修习自身者。

Evaṃ bhagavā bhāvitattoti.

708“这怎么样呢？”——这是疑惑之问、不确定之问、两边摇摆之问、非单一之问，就像在说“是这样吗？不是这样吗？到底是什么呢？到底怎么样呢？”——所以是“到底怎么样呢？” “智者们”指的是那些坚定者、贤智者、具慧者、有智者、明智者、洞察者、聪慧者。“瀑流”指的是欲的瀑流、有的瀑流、见的瀑流、无明的瀑流。“生”指的是各类有情在各类众生群体中的出生、诞生、入胎、产生、出现、五蕴的显现、六处的获得。“老”指的是各类有情在各类众生群体中的衰老、老迈、齿落、发白、皮皱、寿命衰减、诸根成熟。“忧”指的是一个遭遇了亲属之灾、或遭遇了财产之灾、或遭遇了疾病之灾、或遭遇了戒行之灾、或遭遇了邪见之灾，或是遭遇了任何一种灾祸，被任何一种苦法所触的人，所产生的忧愁、悲伤、内心的忧伤、内里的悲伤、内里的燃烧、内里的煎熬、心的焦灼、不快、忧恼之箭。

ti. ti saṃsayapucchā vimatipucchā dveḷhakapucchā anekaṃsapucchā – ‘‘evaṃ nu kho, nanu kho, kiṃ nu kho, kathaṃ nu kho’’ti – kathaṃ nu. ti dhīrā paṇḍitā paññavanto buddhimanto ñāṇino vibhāvino medhāvino . nti kāmoghaṃ bhavoghaṃ diṭṭhoghaṃ avijjoghaṃ. ti yā tesaṃ tesaṃ sattānaṃ tamhi tamhi sattanikāye jāti sañjāti okkanti nibbatti abhinibbatti khandhānaṃ pātubhāvo āyatanānaṃ paṭilābho. ti yā tesaṃ tesaṃ sattānaṃ tamhi tamhi sattanikāye jarā jīraṇatā khaṇḍiccaṃ pāliccaṃ valittacatā āyuno saṃhāni indriyānaṃ paripāko. ti ñātibyasanena vā phuṭṭhassa bhogabyasanena vā phuṭṭhassa rogabyasanena vā phuṭṭhassa sīlabyasanena vā phuṭṭhassa diṭṭhibyasanena vā phuṭṭhassa aññataraññatarena byasanena vā samannāgatassa aññataraññatarena dukkhadhammena vā phuṭṭhassa soko socanā socitattaṃ antosoko antoparisoko antoḍāho antopariḍāho cetaso parijjhāyanā domanassaṃ sokasallaṃ. ti ñātibyasanena vā phuṭṭhassa bhogabyasanena vā phuṭṭhassa rogabyasanena vā phuṭṭhassa sīlabyasanena vā phuṭṭhassa diṭṭhibyasanena vā phuṭṭhassa aññataraññatarena byasanena vā samannāgatassa aññataraññatarena dukkhadhammena vā phuṭṭhassa ādevo paridevo ādevanā paridevanā ādevitattaṃ paridevitattaṃ vācā palāpo vippalāpo lālappo lālappanā lālappitattaṃ .

709在这里，'一切'、'所有的'、'以一切方式'、'无余'、'无残余'、'遍尽'——这是关于一切的统摄之言。'欲'的略说有两者：欲事物与烦恼欲……这些称为欲事物……这些称为烦恼欲。在一切欲中离染者，即在一切欲中，通过镇伏而离染、已离染、已舍染、已吐弃染、已解脱染、已断除染、已遍舍染者——于一切欲中离染者。

ti. ti sabbena sabbaṃ sabbathā sabbaṃ asesaṃ nissesaṃ pariyādiyanavacanametaṃ sabbesūti. ti ti uddānato dve kāmā – vatthukāmā ca kilesakāmā ca…pe… ime vuccanti vatthukāmā…pe… ime vuccanti kilesakāmā. Sabbesu kāmesu yo vītarāgoti. Sabbesu kāmesu yo vītarāgo vigatarāgo cattarāgo vantarāgo muttarāgo pahīnarāgo paṭinissaṭṭharāgo vikkhambhanatoti – sabbesu kāmesu yo vītarāgo.

710“我问您，世尊，请为我说明这件事——这是具寿多德咖说的——我希望得到您这位大圣者的话语；听闻了您的声音，我就可以修行属于自己的涅槃。”

‘‘Pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ, [iccāyasmā dhotako]

711‘我认为您是知法者，是修习圆满的人；’

Maññāmi taṃ vedagū bhāvitattaṃ;

712‘而这些各种各样在世间存在的苦，到底是从哪里集起的呢？’

Kuto nu dukkhā samudāgatā ime, ye keci lokasmimanekarūpā’’ti.

713那些词是：生苦的、老苦的、病苦的、死苦的、忧愁悲叹苦痛忧恼焦躁苦的。是‘您在问苦的根，在问因，在问缘，在问源头，在问出生，在问发起，在问食素，在问所缘，在问条件，在问集起，您在请求、祈请、明示’的意思——‘您确实在问我苦的来源’。世尊以名字称呼那位婆罗门。这是表示敬重的称呼……亲自证知的施设，那就是‘世尊’——‘美德咕啊，’世尊说。

ti. ti jātidukkhassa jarādukkhassa byādhidukkhassa maraṇadukkhassa sokaparidevadukkhadomanassupāyāsadukkhassa. ti dukkhassa mūlaṃ pucchasi hetuṃ pucchasi nidānaṃ pucchasi sambhavaṃ pucchasi pabhavaṃ pucchasi samuṭṭhānaṃ pucchasi āhāraṃ pucchasi ārammaṇaṃ pucchasi paccayaṃ pucchasi samudayaṃ pucchasi yācasi ajjhesasi pasādesīti – dukkhassa ve maṃ pabhavaṃ apucchasi. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – mettagūti bhagavā.

714我将宣说苦的根本，我将宣说苦的因，我将宣说苦的集，我将宣说苦的起源，我将宣说苦的生起，我将宣说苦的发生，我将宣说苦的食，我将宣说苦的所缘，我将宣说苦的缘，我将宣说苦的集起——我将宣说、我当教导、我当开示、我当确立、我当开显、我当分别、我当详细解说、我当阐述。我将为你宣说这个。如同了知者、通达者、明白者、证知者、洞察者那样；不是道听途说，不是随顺传闻，不是依传闻传承，不是依典藏成就，不是因推论，不是因推理，不是因审视思惟，不是因见解沉思忍许，而是自己亲证、自内现见的法，我当以此方式宣说——我将依如实了知，为你宣说这个。

nti. nti dukkhassa mūlaṃ pavakkhāmi hetuṃ pavakkhāmi nidānaṃ pavakkhāmi sambhavaṃ pavakkhāmi pabhavaṃ pavakkhāmi samuṭṭhānaṃ pavakkhāmi āhāraṃ pavakkhāmi ārammaṇaṃ pavakkhāmi paccayaṃ pavakkhāmi samudayaṃ pavakkhāmi ācikkhissāmi desessāmi paññapessāmi paṭṭhapessāmi vivarissāmi vibhajissāmi uttānīkarissāmi pakāsessāmīti – taṃ te pavakkhāmi. nti yathā pajānanto ājānanto vijānanto paṭivijānanto paṭivijjhanto. Na itihītihaṃ na itikirāya na paramparāya na piṭakasampadāya na takkahetu na nayahetu na ākāraparivitakkena na diṭṭhinijjhānakkhantiyā sāmaṃ sayamabhiññātaṃ attapaccakkhadhammaṃ taṃ kathayissāmīti – taṃ te pavakkhāmi yathā pajānaṃ.

715有十种依着：爱依着、见依着、烦恼依着、业依着、恶行依着、食依着、瞋依着、四取所依之界依着、六内处依着、六识身依着，以及一切苦以苦义而言的依着。这些称为十种依着。生苦、老苦、病苦、死苦、愁悲苦忧恼苦，地狱之苦……乃至破见之苦。那些法显现为有集起，显现为有灭没；业所依的果报，果报所依的业；名依着色，色依着名；随生而行，被老所驱，被病打败，被死击溃，立于苦中，无庇护、无茅舍、无救护、非归依处——这些称为苦。这些苦是以依着为集，以依着为因，以依着为缘，以依着为理由而生起、起源、发生、出生、产生、现起、显现——依着为因而苦生起。

ti. ti dasa upadhī – taṇhūpadhi, diṭṭhūpadhi, kilesūpadhi, kammūpadhi, duccaritūpadhi, āhārūpadhi, paṭighūpadhi, catasso upādinnadhātuyo upadhī, cha ajjhattikāni āyatanāni upadhī, cha viññāṇakāyā upadhī, sabbampi dukkhaṃ dukkhamanaṭṭhena upadhi. Ime vuccanti dasa upadhī. ti jātidukkhaṃ jarādukkhaṃ byādhidukkhaṃ maraṇadukkhaṃ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsadukkhaṃ nerayikaṃ dukkhaṃ…pe… diṭṭhibyasanaṃ dukkhaṃ. Yesaṃ dhammānaṃ ādito samudāgamanaṃ paññāyati, atthaṅgamato nirodho paññāyati, kammasannissito vipāko, vipākasannissitaṃ kammaṃ, nāmasannissitaṃ rūpaṃ, rūpasannissitaṃ nāmaṃ, jātiyā anugataṃ, jarāya anusaṭaṃ, byādhinā abhibhūtaṃ, maraṇena abbhāhataṃ, dukkhe patiṭṭhitaṃ, atāṇaṃ aleṇaṃ asaraṇaṃ asaraṇībhūtaṃ – ime vuccanti dukkhā. Ime dukkhā upadhinidānā upadhihetukā upadhipaccayā upadhikāraṇā honti pabhavanti sambhavanti jāyanti sañjāyanti nibbattanti pātubhavantīti – upadhinidānā pabhavanti dukkhā.

716‘一切’这个词，是指以一切方式、一切种类、无余、无遗地全部穷尽的意思。概略地说，欲有两种：事欲和烦恼欲……这些被称为事欲……这些被称为烦恼欲。‘在一切欲上离了欲的人’……意思是通过破除烦恼的欲，通过镇伏而舍弃了欲——在一切欲上，他是离欲者。

ti. ti sabbena sabbaṃ sabbathā sabbaṃ asesaṃ nissesaṃ pariyādiyanavacanametaṃ sabbesūti. ti ti uddānato dve kāmā – vatthukāmā ca kilesakāmā ca…pe… ime vuccanti vatthukāmā…pe… ime vuccanti kilesakāmā. ti sabbesu kāmesu yo vītarāgo…pe… paṭinissaṭṭharāgo vikkhambhanatoti – sabbesu kāmesu yo vītarāgo.

717“你确实问我苦的生起，美德咕啊，世尊说。”

‘‘Dukkhassa ve maṃ pabhavaṃ apucchasi, [mettagūti bhagavā]

718“我将为你宣说，依如实了知。”

Taṃ te pavakkhāmi yathā pajānaṃ;

719“依着为因，苦生起；世间中无论何种、各种各样的苦。”

Upadhinidānā pabhavanti dukkhā, ye keci lokasmimanekarūpā’’ti.

720“无知者”——是怎样的呢？是什么样的呢？是怎样的方式呢？是怎样的状态呢？无论是什么地位，具备什么素质，是刹帝利还是婆罗门，是吠舍还是首陀罗，是在家人还是出家人，是天神还是人类。“无知者”就是陷入无明的人，是愚昧的、不洞察的、智慧低劣的人。“他制造所依”：他制造贪爱所依，制造邪见所依，制造烦恼所依，制造业所依，制造恶行所依，制造食物所依，制造抗拒所依，他将四种执取界作为所依来制造，将六种内部处作为所依来制造，将六种识身作为所依来制造，令其生起、令其共同生起、令其产生、令其特别产生——这就是，无知者制造所依。

ti. ti yo yādiso yathāyutto yathāvihito yathāpakāro yaṃṭhānappatto yaṃdhammasamannāgato khattiyo vā brāhmaṇo vā vesso vā suddo vā gahaṭṭho vā pabbajito vā devo vā manusso vā. ti avijjāgato aññāṇī avibhāvī duppañño. ti taṇhūpadhiṃ karoti, diṭṭhūpadhiṃ karoti, kilesūpadhiṃ karoti, kammūpadhiṃ karoti, duccaritūpadhiṃ karoti, āhārūpadhiṃ karoti, paṭighūpadhiṃ karoti, catasso upādinnadhātuyo upadhī karoti, cha ajjhattikāni āyatanāni upadhī karoti, cha viññāṇakāye upadhī karoti janeti sañjaneti nibbatteti abhinibbattetīti – avidvā upadhiṃ karoti.

721“一次又一次地走近痛苦”：一次又一次地走近生苦、老苦、病苦、死苦、愁悲苦忧恼苦，走向它、相会于它、靠近它、抓住它、执着它、牢固地投入它——这就是，一次又一次地走近痛苦。“愚者”：是迟钝的人、昏昧的人、无知者、陷入无明的人、愚昧的、不洞察的、智慧低劣的人——这就是，愚者一次又一次地走近痛苦。

ti punappunaṃ jātidukkhaṃ jarādukkhaṃ byādhidukkhaṃ maraṇadukkhaṃ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsadukkhaṃ eti samupeti upagacchati gaṇhāti parāmasati abhinivisatīti – punappunaṃ dukkhamupeti. ti mando momuho avidvā avijjāgato aññāṇī avibhāvī duppaññoti – punappunaṃ dukkhamupeti mando.

722“因此”：以那个为原因，以那个为理由，以那个为条件，以那个为根源，看到了这种过患，所以称为“因此”。“了知者”：是觉知者、了知者、认知者、特别认知者、通达者。他觉知、了知、认知、特别认知、通达“一切行是无常的”；他觉知、了知、认知、特别认知、通达“一切行是苦的”……乃至……他觉知、了知、认知、特别认知、通达“一切法是无我的”……乃至……他觉知、了知、认知、特别认知、通达“凡是集起之法，那一切也是灭尽之法”。“了知者不应制造所依”：他不应制造贪爱所依，不应制造邪见所依，不应制造烦恼所依，不应制造恶行所依，不应制造食物所依，不应制造抗拒所依，不应将四种执取界作为所依来制造，不应将六种内部处作为所依来制造，不应将六种识身作为所依来制造，不应生起、不应共同生起、不应产生、不应特别产生它们——这就是，因此，了知者不应制造所依。

ti. ti taṃkāraṇā taṃhetu tappaccayā taṃnidānā etaṃ ādīnavaṃ sampassamāno upadhīsūti tasmā. nti pajānanto ājānanto vijānanto paṭivijānanto paṭivijjhanto, ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’ti pajānanto ājānanto vijānanto paṭivijānanto paṭivijjhanto , ‘‘sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti…pe… ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti pajānanto ājānanto vijānanto paṭivijānanto paṭivijjhanto. ti taṇhūpadhiṃ na kareyya, diṭṭhūpadhiṃ na kareyya, kilesūpadhiṃ na kareyya, duccaritūpadhiṃ na kareyya, āhārūpadhiṃ na kareyya, paṭighūpadhiṃ na kareyya, catasso upādinnadhātuyo upadhī na kareyya, cha ajjhattikāni āyatanāni upadhī na kareyya, cha viññāṇakāye upadhī na kareyya, na janeyya na sañjaneyya na nibbatteyya nābhinibbatteyyāti – tasmā pajānaṃ upadhiṃ na kayirā.

723“看见痛苦以生起为根源的随观者”：“痛苦”指生苦、老苦、病苦、死苦、愁悲苦忧恼苦。“随观者”：是看见痛苦之根的人，看见原因的人，看见根源的人，看见起源的人，看见出处的人，看见起始的人，看见滋养的人，看见所缘的人，看见条件的人，看见集起的人。“随观”被称为智。那种慧，是觉知……乃至……是不痴迷、是择法、是正见。他具备、完全具备、拥有、完全拥有、证得、完全证得、成就了这种称为随观的智慧。他就被称为“随观者”——看见痛苦以生起为根源的随观者。因此，世尊说——

ti jātidukkhassa jarādukkhassa byādhidukkhassa maraṇadukkhassa sokaparidevadukkhadomanassupāyāsadukkhassa. ti dukkhassa mūlānupassī hetānupassī nidānānupassī sambhavānupassī pabhavānupassī samuṭṭhānānupassī āhārānupassī ārammaṇānupassī paccayānupassī samudayānupassī. Anupassanā vuccati ñāṇaṃ. Yā paññā pajānanā…pe… amoho dhammavicayo sammādiṭṭhi. Imāya anupassanāya paññāya upeto hoti samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgato. So vuccati anupassīti – dukkhassa jātippabhavānupassī. Tenāha bhagavā –

724“确实，那无知者制造所依，愚者一次又一次地走近痛苦；

‘‘Yo ve avidvā upadhiṃ karoti, punappunaṃ dukkhamupeti mando;

725因此，了知者不应制造所依，他是看见痛苦以生起为根源的随观者。”

Tasmā pajānaṃ upadhiṃ na kayirā, dukkhassa jātippabhavānupassī’’ti.

726“我们之前所问、所求、所请教、所令明了的那个问题，你已经说明了、讲清了、示明了、开显了、安立了、确立了解释、剖析了、分析了、明确化了、公布了出来。”——意思是：我们之前问的那个问题，他给我们讲清楚了。

ti yaṃ taṃ apucchimha ayācimha ajjhesimha pasādayimha. ti kittitaṃ pakittitaṃ ācikkhitaṃ desitaṃ paññapitaṃ paṭṭhapitaṃ vivaritaṃ vibhattaṃ uttānīkataṃ pakāsitanti – yaṃ taṃ apucchimha akittayī no.

727“我们还要再问别的，再求别的，再请教别的，再请你令我们明了的，我们还有更进一步的问题要问。来吧，请讲吧，说明吧，开示吧，安立吧，确立吧，揭示吧，分析吧，明确化吧，公布出来吧。”——意思是：我们还要问别的，所以，请讲吧。

ti aññaṃ taṃ pucchāma, aññaṃ taṃ yācāma, aññaṃ taṃ ajjhesāma, aññaṃ taṃ pasādema, uttari taṃ pucchāma. ti iṅgha brūhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – aññaṃ taṃ pucchāma tadiṅgha brūhi.

728“这是疑惑之问、犹豫之问、两难之问、不定之问——‘是这样吗？不是这样吗？是什么样呢？怎么样呢？’——他会停留在那里吗？‘停留在那里’指在无所有处定。‘不随从、不离去、不灭去、不消失、不败亡……’或者，‘不贪染、不嗔怒、不迷惑、不被烦恼所染’——他会那样不随从而停留在那里吗？因此那位婆罗门问道：

ti. ti saṃsayapucchā vimatipucchā dveḷhakapucchā anekaṃsapucchā , ‘‘evaṃ nu kho, nanu kho, kiṃ nu kho, kathaṃ nu kho’’ti – tiṭṭhe nu. ti ākiñcaññāyatane. ti anānuyāyī aviccamāno avigacchamāno anantaradhāyamāno aparihāyamāno…pe…. Atha vā, arajjamāno adussamāno amuyhamāno akilissamānoti – tiṭṭhe nu so tattha anānuyāyī. Tenāha so brāhmaṇo –

729“悲”指的是一个遭遇了亲属之灾、或遭遇了财产之灾、或遭遇了疾病之灾、或遭遇了戒行之灾、或遭遇了邪见之灾，或是遭遇了任何一种灾祸，被任何一种苦法所触的人，所产生的哀叹、悲泣、哀泣、悲叹、哀泣的状态、悲叹的状态、言语的悲鸣、极度的悲鸣、不断的哀号、哀号的行为、哀号的状态。

ti dhīrā kathaṃ oghañca jātiñca jarañca sokañca paridevañca taranti uttaranti pataranti samatikkamanti vītivattantīti – kathaṃ nu dhīrā vitaranti oghaṃ, jātiṃ jaraṃ sokapariddavañca.

730“智者们如何渡过瀑流、生、老、忧和悲呢？他们是如何越过、度过、跨过、完全超越、彻底度脱的呢？”——意思是：智者们到底怎么样能度越瀑流、生、老、忧和悲呢？

ti. nti yaṃ pucchāmi yaṃ yācāmi yaṃ ajjhesāmi yaṃ pasādemi. ti monaṃ vuccati ñāṇaṃ . Yā paññā pajānanā…pe… amoho dhammavicayo sammādiṭṭhi. Bhagavā tena ñāṇena samannāgato muni monappatto. Tīṇi moneyyāni – kāyamoneyyaṃ vacīmoneyyaṃ manomoneyyaṃ.

731“我要问你……”意思是：我所问的、所求的、所请教的、所令明了的。“牟尼行”被称为智慧。也就是那种能了知、能明辨……乃至……无痴、择法、正见的智慧。世尊因为具备了那种智慧，所以是牟尼，达到了牟尼的境界。有三种牟尼行：身牟尼行、语牟尼行、意牟尼行。

Katamaṃ kāyamoneyyaṃ? Tividhānaṃ kāyaduccaritānaṃ pahānaṃ kāyamoneyyaṃ. Tividhaṃ kāyasucaritaṃ kāyamoneyyaṃ. Kāyārammaṇe ñāṇaṃ kāyamoneyyaṃ. Kāyapariññā kāyamoneyyaṃ. Pariññāsahagato maggo kāyamoneyyaṃ. Kāye chandarāgassa pahānaṃ kāyamoneyyaṃ. Kāyasaṅkhāranirodho catutthajjhānasamāpatti kāyamoneyyaṃ. Idaṃ kāyamoneyyaṃ.

732什么是语牟尼？断除四种语恶行是语牟尼。四种语善行是语牟尼。以语为所缘的智慧是语牟尼。语的遍知是语牟尼。与遍知相伴的道是语牟尼。舍断对语的欲贪是语牟尼。语行的止息——第二禅定是语牟尼。这就是语牟尼。

Katamaṃ vacīmoneyyaṃ? Catubbidhānaṃ vacīduccaritānaṃ pahānaṃ vacīmoneyyaṃ. Catubbidhaṃ vacīsucaritaṃ vacīmoneyyaṃ. Vācārammaṇe ñāṇaṃ vacīmoneyyaṃ. Vācāpariññā vacīmoneyyaṃ. Pariññāsahagato maggo vacīmoneyyaṃ. Vācāya chandarāgassa pahānaṃ vacīmoneyyaṃ. Vacīsaṅkhāranirodho dutiyajjhānasamāpatti vacīmoneyyaṃ. Idaṃ vacīmoneyyaṃ.

733什么是意牟尼？断除三种意恶行是意牟尼。三种意善行是意牟尼。以心为所缘的智慧是意牟尼。心的遍知是意牟尼。与遍知相伴的道是意牟尼。舍断对心的欲贪是意牟尼。心行的止息——想受灭定是意牟尼。这就是意牟尼。

Katamaṃ manomoneyyaṃ? Tividhānaṃ manoduccaritānaṃ pahānaṃ manomoneyyaṃ. Tividhaṃ manosucaritaṃ manomoneyyaṃ. Cittārammaṇe ñāṇaṃ manomoneyyaṃ. Cittapariññā manomoneyyaṃ. Pariññāsahagato maggo manomoneyyaṃ. Citte chandarāgassa pahānaṃ manomoneyyaṃ. Cittasaṅkhāranirodho saññāvedayitanirodhasamāpatti manomoneyyaṃ. Idaṃ manomoneyyaṃ .

734身牟尼、语牟尼、无漏的意牟尼，

Kāyamuniṃ vacīmuniṃ , manomunimanāsavaṃ;

735成就了牟尼行的牟尼，被称为舍断一切的人。

Muniṃ moneyyasampannaṃ, āhu sabbappahāyinaṃ.

736身牟尼、语牟尼、无漏的意牟尼，

Kāyamuniṃ vacīmuniṃ, manomunimanāsavaṃ;

737成就了牟尼行的牟尼，被称为洗净罪恶的人。

Muniṃ moneyyasampannaṃ, āhu ninhātapāpakanti.

738他们具备了这三种牟尼行法。有六种牟尼：在家牟尼、出家牟尼、有学牟尼、无学牟尼、独觉牟尼和牟尼中的牟尼。什么是在家牟尼？那些在家、确立了正见、明了教法的人——这些是在家牟尼。什么是出家牟尼？那些出家、确立了正见、明了教法的人——这些是出家牟尼。七种有学圣者是有学牟尼。阿拉汉是无学牟尼。独自觉悟的圣者是独觉牟尼。如来、阿拉汉、正自觉者是牟尼中的牟尼。

Imehi tīhi moneyyehi dhammehi samannāgatā. Cha munino – agāramunino, anagāramunino, sekhamunino , asekhamunino, paccekamunino munimuninoti. Katame agāramunino? Ye te agārikā diṭṭhapadā viññātasāsanā – ime agāramunino. Katame anagāramunino? Ye te pabbajitā diṭṭhapadā viññātasāsanā – ime anagāramunino. Satta sekhā sekhamunino. Arahanto asekhamunino. Paccekasambuddhā paccekamunino. Tathāgatā arahanto sammāsambuddhā munimunino.

739不是靠沉默就成了牟尼，如果他是愚昧无知的糊涂人；

Na monena munī hoti, mūḷharūpo aviddasu;

740而像手持秤杆那样，抓住最殊胜法义的智者，

Yo ca tulaṃva paggayha, varamādāya paṇḍito.

741他完全避开一切恶行，因此他是牟尼，正因为这样，他才是牟尼；

Pāpāni parivajjeti, sa munī tena so muni;

742谁在这两种世间中完全了知，他就因此被称为牟尼。

Yo munāti ubho loke, muni tena pavuccati.

743完全了知内在的、外在的以及整个世间中，非善与善的法，

Asatañca satañca ñatvā dhammaṃ, ajjhattaṃ bahiddhā ca sabbaloke;

744被天人们和人们所应供养，他超越了爱欲之网，这样一位牟尼。

Devamanussehi pūjanīyo , saṅgajālamaticca so munīti.

745那么，请好好地讲说它、宣示它、阐明它、建立它、揭示它、分析它、清楚解说它、广为显示它——请您，牟尼，好好地对那个为我解答。因为，确实，这个法已被您了知、衡量、审查、洞察、明见——因为，确实，这个法已被您了知。因此，那位婆罗门说：

ti taṃ sādhu ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – taṃ me munī sādhu viyākarohi. ti tathā hi te vidito tulito tīrito vibhūto vibhāvito esa dhammoti – tathā hi te vidito esa dhammo. Tenāha so brāhmaṇo –

746“你已为我们讲说了我们所问的那个，我们又问另一个，那么，请你说那个吧；

‘‘Yaṃ taṃ apucchimha akittayī no, aññaṃ taṃ pucchāma tadiṅgha brūhi;

747贤智的人们究竟是怎样渡越瀑流，超越了出生，衰老，忧愁和悲泣呢？

Kathaṃ nu dhīrā vitaranti oghaṃ, jātiṃ jaraṃ sokapariddavañca;

748牟尼啊,请您为我好好解答,因为此法确实已被您所了知。'

Taṃ me munī sādhu viyākarohi, tathā hi te vidito esa dhammo’’ti.

749（世尊说：）“我将赞叹宣说、讲解、开示、阐明、建立、揭示、分析、清楚解说、广为显示——初善、中善、后善，义理与文句完备，完全圆满、清净的梵行，四念处，四正勤，四神足，五根，五力，七觉支，八支圣道，以及涅槃和通向涅槃的行道——我将赞叹宣说这个法给你。”世尊这样以名字称呼那位婆罗门而说话。”

nti. nti ādikalyāṇaṃ majjhekalyāṇaṃ pariyosānakalyāṇaṃ sātthaṃ sabyañjanaṃ kevalaparipuṇṇaṃ parisuddhaṃ brahmacariyaṃ, cattāro satipaṭṭhāne, cattāro sammappadhāne, cattāro iddhipāde , pañcindriyāni, pañca balāni, satta bojjhaṅge, ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ, nibbānañca, nibbānagāminiñca paṭipadaṃ kittayissāmi ācikkhissāmi desessāmi paññapessāmi paṭṭhapessāmi vivarissāmi vibhajissāmi uttānīkarissāmi pakāsissāmīti – kittayissāmi te dhammaṃ. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati.

750“于现见的法”的意思是：对于已经现见的法、已知的法、已衡量的法、已推敲的法、已明了的法、已彻见的法，比如“一切诸行无常”……（中略）……“凡任何集法，那一切皆是灭法”——对于这些已经现见的法、已知的法、已衡量的法、已推敲的法、已明了的法、已彻见的法，这也叫“于现见的法”。或者，在现见苦之后，我将开说苦；在现见集之后，我将开说集；在现见道之后，我将开说道；在现见灭之后，我将开说灭——这也可称为“于现见的法”。或者，法是现前可见的、没有时差的、欢迎来见的、导向解脱的、每个智者都能内在亲证的——这也叫“于现见的法”。“他非依传闻而说”的意思是：不是靠道听途说，不是靠人云亦云，不是靠师徒传承，不是靠经藏完备，不是靠逻辑推理，不是靠方法推演，不是靠反复思辨，也不是靠见地沉思后的喜好而接受；而是自己亲自通晓、自我亲证的现见法，我宣说这非依传闻的、现见的法。

nti. ti diṭṭhe dhamme ñāte dhamme tulite dhamme tīrite dhamme vibhūte dhamme vibhāvite dhamme sabbe saṅkhārā aniccāti…pe… yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhammanti diṭṭhe dhamme ñāte dhamme tulite dhamme tīrite dhamme vibhāvite dhamme vibhūte dhammeti, evampi – diṭṭhe dhamme…pe…. Atha vā, dukkhe diṭṭhe dukkhaṃ kathayissāmi, samudaye diṭṭhe samudayaṃ kathayissāmi, magge diṭṭhe maggaṃ kathayissāmi, nirodhe diṭṭhe nirodhaṃ kathayissāmīti, evampi – diṭṭhe dhamme…pe…. Atha vā, sandiṭṭhikaṃ akālikaṃ ehipassikaṃ opaneyyikaṃ paccattaṃ veditabbaṃ viññūhīti, evampi – diṭṭhe dhamme. nti na itihītihaṃ na itikirāya na paramparāya na piṭakasampadāya na takkahetu na nayahetu na ākāraparivitakkena na diṭṭhinijjhānakkhantiyā sāmaṃ sayamabhiññātaṃ attapaccakkhadhammaṃ, taṃ kathayissāmīti – diṭṭhe dhamme anītihaṃ.

751“以智彻知”的意思是：透彻了解后，反复称量、推敲、洞明、彻底照见。“一切诸行无常”——透彻了解后，反复称量、推敲、洞明、彻底照见。“一切诸行是苦”……（中略）……“一切法非我”……（中略）……“凡任何集法，那一切皆是灭法”——透彻了解后，反复称量、推敲、洞明、彻底照见。“具念”是指由四种原因而具念：在身方面修习身随观念处而具念……（中略）……这被称为具念者。“而活”是指行住坐卧、维持生命、延续、度过时光——因此是“透彻了解后，具念地活着”。

nti yaṃ viditaṃ katvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā; ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’ti viditaṃ katvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā; ‘‘sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti…pe… ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti viditaṃ katvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā . ti catūhi kāraṇehi sato – kāye kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato…pe… so vuccati sato. nti caranto viharanto iriyanto vattento pālento yapento yāpentoti – yaṃ viditvā sato caraṃ .

752“执系”—— 指的是渴爱。也就是贪、染着……（中略）……贪求、染着、不善根。“执系”以什么意义称为执系呢……（中略）……因为它散布、扩散，所以称为执系。“世间”—— 指恶趣世间……（中略）……处世间。在世间中，它是名为执系的东西，这就是世间中的执系。有念的人应该超越它、越过它、度脱它、完全克服它、彻底跨越它—— 超越世间中的执系。因此，那位婆罗门说：

nti visattikā vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. ti kenaṭṭhena visattikā…pe… visaṭā vitthatāti visattikā. ti apāyaloke…pe… āyatanaloke. nti loke vesā visattikā, loke vetaṃ visattikaṃ sato tareyya uttareyya patareyya samatikkameyya vītivatteyyāti – tare loke visattikaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

753“美德咕呀，我要为你开示，

‘‘Kittayissāmi te dhammaṃ, [mettagūti bhagavā]

754“在此生中就能亲自体证、不依赖传闻的；

Diṭṭhe dhamme anītihaṃ;

755彻底了知它之后，有念地在世间行。这样就能超越世间中的执系。”

Yaṃ viditvā sato caraṃ, tare loke visattika’’nti.

756“我对您的话——您的言语、您的教授、您的教导、您的教诫——感到欢喜、欣悦、喜悦、随喜,我渴望、认同、希求、向往、期盼。” 那位大圣者、那位世尊是什么意思呢？ ‘大圣者’——探求、寻求、遍求宏大的戒蕴者，为大圣者……（中略）‘人中之雄’为何义？ ‘大圣者’即为（以上所说）——对于大圣者的话语，我如此欢喜。

ti. nti tuyhaṃ vacanaṃ byappathaṃ desanaṃ anusāsanaṃ anusiṭṭhaṃ nandāmi abhinandāmi modāmi anumodāmi icchāmi sādiyāmi patthayāmi pihayāmi abhijappāmi. ti kiṃ mahesi bhagavā? Mahantaṃ sīlakkhandhaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi…pe… kahaṃ narāsabhoti mahesīti – etābhinandāmi vaco mahesino.

757“大圣”—— “世尊”为何称为大圣？因他寻求、遍寻、探寻宏大的戒蕴，故为大圣；寻求、遍寻、探寻宏大的定蕴……宏大的慧蕴……宏大的解脱蕴……宏大的解脱知见蕴，故为大圣；寻求、遍寻、探寻破除那巨大的愚痴之聚，故为大圣；寻求、遍寻、探寻击破那巨大的颠倒，故为大圣；寻求、遍寻、探寻拔出那巨大的渴爱之箭，故为大圣；寻求、遍寻、探寻解开那巨大的邪见之结，故为大圣；寻求、遍寻、探寻推倒那巨大的我慢之旗，故为大圣；寻求、遍寻、探寻平息那巨大的造作，故为大圣；寻求、遍寻、探寻渡越那巨大的瀑流，故为大圣；寻求、遍寻、探寻卸下那巨大的重担，故为大圣；寻求、遍寻、探寻切断那巨大的轮回之轮，故为大圣；寻求、遍寻、探寻熄灭那巨大的炽热之苦，故为大圣；寻求、遍寻、探寻清凉那巨大的焦灼，故为大圣；寻求、遍寻、探寻竖起那宏大的法幢，故为大圣；寻求、遍寻、探寻宏大的念处……宏大的正勤……宏大的神足……宏大的根……宏大的力……宏大的觉支……宏大的圣八支道……宏大的、最胜的、不死的涅槃，故为大圣。他受到那些有大威势的众生所寻求、遍寻、探寻——“佛在哪里？世尊在哪里？天中之天在哪里？人中之雄牛在哪里？”，故为大圣。“无上法”—— “法”指的是不死的涅槃。它就是一切行的寂止、一切依着的彻底舍弃、渴爱的灭尽、离染、寂灭、涅槃。“无上”—— 指最上、最胜、最殊胜、首要、最高、最优良的法—— 大圣（探寻）无上法。

nti. ti kiṃ mahesi bhagavā, mahantaṃ sīlakkhandhaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahantaṃ samādhikkhandhaṃ…pe… mahantaṃ paññākkhandhaṃ… mahantaṃ vimuttikkhandhaṃ… mahantaṃ vimuttiñāṇadassanakkhandhaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahato tamokāyassa padālanaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahato vipallāsassa pabhedanaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahato taṇhāsallassa abbahanaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahato diṭṭhisaṅghātassa viniveṭhanaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahato mānadhajassa papātanaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahato abhisaṅkhārassa vūpasamaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahato oghassa nittharaṇaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahato bhārassa nikkhepanaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahato saṃsāravaṭṭassa upacchedaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahato santāpassa nibbāpanaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahato pariḷāhassa paṭippassaddhiṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahato dhammadhajassa ussāpanaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahante satipaṭṭhāne…pe… mahante sammappadhāne… mahante iddhipāde… mahantāni indriyāni… mahantāni balāni… mahante bojjhaṅge… mahantaṃ ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ… mahantaṃ paramatthaṃ amataṃ nibbānaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahesakkhehi sattehi esito gavesito pariyesito – ‘‘kahaṃ buddho, kahaṃ bhagavā, kahaṃ devadevo, kahaṃ narāsabho’’ti mahesi. nti dhammamuttaṃmaṃ vuccati amataṃ nibbānaṃ. Yo so sabbasaṅkhārasamatho sabbūpadhipaṭinissaggo taṇhakkhayo virāgo nirodho nibbānaṃ. nti aggaṃ seṭṭhaṃ viseṭṭhaṃ pāmokkhaṃ uttamaṃ pavaraṃ dhammanti – mahesi dhammamuttamaṃ.

758“了知”—— 指透彻地了知、衡量、判定、照见、清晰地显现之后：“一切诸行无常”——透彻地了知、衡量、判定、照见、清晰地显现之后；“一切诸行是苦”……“一切法无我”……“凡是集起之法，一切都是灭尽之法”——透彻地了知、衡量、判定、照见、清晰地显现之后。“有念”—— 由于四种原因而有念：在身方面修习身念处而有念，在受方面……在心方面……在法方面修习法念处而有念，这被称为有念。“行”—— 指行走、居住、举止、维持、保护、度过、令度过的意思—— 了知了那个（法）之后，有念地行。

nti viditaṃ katvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā, ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’ti viditaṃ katvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā, ‘‘sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti… ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti viditaṃ katvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā. ti catūhi kāraṇehi sato – kāye kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato, vedanāsu…pe… citte… dhammesu… dhammānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato… so vuccati sato. nti caranto viharanto iriyanto vattento pālento yapento yāpentoti – yaṃ viditvā sato caraṃ.

759“所谓“visattikā”，叫作渴爱。凡是染着、强烈的染着……乃至……贪求、贪欲、不善根。“所谓“visattikā”，是以什么含义呢？……乃至……被散布、被扩展，所以称为visattikā。“所谓“世间”，指恶趣世间……乃至……处世间。“所谓“在世间”，visattikā就是遍布在世间的，世间中有的这个visattikā，有念者能超越它、度越它、克服它、越过它、跨越它——即能超越世间的visattikā。因此，世尊说道：

760“我对此全然随喜——大圣所证的无上法；

‘‘Tañcāhaṃ abhinandāmi, mahesi dhammamuttamaṃ;

761“知道它之后，有念者行于世间，便能超越世间的黏着。”

Yaṃ viditvā sato caraṃ, tare loke visattika’’nti.

762“凡是你以任何方式遍知、了知、识知、通达、彻悟的——凡是你以任何方式正知的。”——“世尊”是世尊用名字称呼那位婆罗门。这是表示尊重的称谓语……（中略）……亲证的施设，即所谓“世尊”——“美德咕啊，世尊”。

ti yaṃ kiñci pajānāsi ājānāsi vijānāsi paṭivijānāsi paṭivijjhasīti – yaṃ kiñci sampajānāsi. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – mettagūti bhagavā.

763“未来的”——指还未到来的；“过去的”——指已经过去的；“现在的”——指正在发生的。“天界”——指天界的世界；“地狱界”——指地狱的世界；“人界”——指人的世界。或者，“善法”——指善的诸法；“不善法”——指不善的诸法；“无记法”——指无记的诸法。“无色界”——指无色界；“欲界”——指欲界；“色界”——指色界。“乐受”——指乐受；“苦受”——指苦受；“不苦不乐受”——指不苦不乐受。“上方，从脚底往上”——这是上方；“下方，从发梢往下”——这是下方；“中间”——是指在上下和横向的中间。

ti. nti anāgataṃ ; ti atītaṃ; ti paccuppannaṃ. nti devaloko; ti nirayaloko; ti manussaloko. Atha vā, nti kusalā dhammā; ti akusalā dhammā; ti abyākatā dhammā. nti arūpadhātu; ti kāmadhātu; ti rūpadhātu. nti sukhā vedanā; ti dukkhā vedanā; ti adukkhamasukhā vedanā. nti uddhaṃ pādatalā; ti adho kesamatthakā; ti vemajjheti – uddhaṃ adho tiriyañcāpi majjhe.

764“在所教授、所宣说、所施设、所建立、所开显、所分别、所明示、所阐明之中。”“喜”指的是渴爱。那贪染、遍贪染……（中略）……贪求、贪欲、贪不善根。“住处”有两种住处——渴爱的住处和邪见的住处。什么是渴爱的住处？凡是以渴爱为限度的……（中略）……这是渴爱的住处。什么是邪见的住处？以二十事为基的身见……（中略）……这是邪见的住处。

ti ti ācikkhitesu desitesu paññapitesu paṭṭhapitesu vivaritesu vibhajitesu uttānīkatesu pakāsitesu. Nandī vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. nti dve nivesanā – taṇhānivesanā ca diṭṭhinivesanā ca. Katamā taṇhā nivesanā? Yāvatā taṇhāsaṅkhātena …pe… ayaṃ taṇhānivesanā. Katamā diṭṭhinivesanā? Vīsativatthukā sakkāyadiṭṭhi …pe… ayaṃ diṭṭhinivesanā.

765“福行伴随的识，非福行伴随的识，不动行伴随的识。”在这些当中，对喜和住处，以及行伴随的识，你要捨断、彻底捨断、去除、彻底去除、抛弃、彻底抛弃、驱除、令其灭尽、令其归于无有——意思是：在这些当中，对于喜和住处，你要彻底舍弃，对于识。

nti puññābhisaṅkhārasahagataṃ viññāṇaṃ, apuññābhisaṅkhārasahagataṃ viññāṇaṃ, āneñjābhisaṅkhārasahagataṃ viññāṇaṃ. Etesu nandiñca nivesanañca abhisaṅkhārasahagatañca viññāṇaṃ nujja panujja nuda panuda jaha pajaha vinodehi byantīkarohi anabhāvaṃ gamehīti – etesu nandiñca nivesanañca panujja viññāṇaṃ.

766“有”有两种有——业有和再生有的结生有。什么是业有？福行、非福行、不动行——这是业有。什么是再生有的结生有？结生的色、受、想、行、识——这是再生有的结生有。正在捨断、正在驱除、正在令其灭尽、正在令其归于无有的喜和住处、行伴随的识、业有、以及再生有的结生有，他就不在业有中停留，不在再生有的结生有中停留，不会安住——意思是：彻底舍弃了识之后，在“有”中就不停留。因此，世尊说：

ti. ti dve bhavā – kammabhavo ca paṭisandhiko ca punabbhavo. Katamo kammabhavo? Puññābhisaṅkhāro apuññābhisaṅkhāro āneñjābhisaṅkhāro – ayaṃ kammabhavo. Katamo paṭisandhiko punabbhavo? Paṭisandhikā rūpaṃ vedanā saññā saṅkhārā viññāṇaṃ – ayaṃ paṭisandhiko punabbhavo. ti nandiñca nivesanañca abhisaṅkhārasahagataṃ viññāṇañca kammabhavañca paṭisandhikañca punabbhavaṃ pajahanto vinodento byantīkaronto anabhāvaṃ gamento kammabhave na tiṭṭheyya paṭisandhike punabbhave na tiṭṭheyya na santiṭṭheyyāti – panujja viññāṇaṃ bhave na tiṭṭhe. Tenāha bhagavā –

767“凡是你以任何方式正知的，[美德咕啊，世尊]”

‘‘Yaṃ kiñci sampajānāsi, [mettagūti bhagavā]

768向上、向下、向四维、向中间——

Uddhaṃ adho tiriyañcāpi majjhe;

769对于这些，他驱除了欢喜与安住，以及识，不再立于‘有’之中。”

Etesu nandiñca nivesanañca, panujja viññāṇaṃ bhave na tiṭṭhe’’ti.

770他舍弃、破除、灭尽、使归于无的，是欢喜与安住、伴随行蕴运作的识、业有、结生以及与再生相关的一切——这样安住的人，便以此方式安住。他由于四种原因而具念：在身体方面修习身随观念处……（中略）……他就被称为‘具念者’。他是恭敬地行持者、持续地行持者、坚定地行持者、不懈怠、不舍弃意欲、不舍弃责任、不放逸于善法——‘我怎样才能将未圆满的戒蕴修习圆满，或者对于已圆满的戒蕴，在各个方面以智慧加以护持？’——对此，生起意欲、精进、努力、勇猛、不退转、念、正知、热忱、策励、决意、持续实践、不放逸、于诸善法的不放逸。‘我怎样才能将未圆满的定蕴……（中略）……慧蕴……解脱蕴……解脱知见蕴修习圆满，或者对于已圆满的解脱知见蕴，在各个方面以智慧加以护持？’——对此，生起意欲、精进、努力、勇猛、不退转、念、正知、热忱、策励、决意、持续实践、不放逸、于诸善法的不放逸。‘我怎样才能遍知未遍知的苦，断除未断除的烦恼，修习未修习的道，证悟未证悟的灭？’——对此，生起意欲、精进、努力、勇猛、不退转、念、正知、热忱、策励、决意、持续实践、不放逸、于诸善法的不放逸。如此安住者，即是具念、不放逸者。”

ti. ti nandiñca nivesanañca abhisaṅkhārasahagataviññāṇañca kammabhavañca paṭisandhikañca punabbhavaṃ pajahanto vinodento byantīkaronto anabhāvaṃ gamentoti – evaṃvihārī. ti catūhi kāraṇehi sato – kāye kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento…pe… so vuccati sato. ti sakkaccakārī sātaccakārī aṭṭhitakārī anolīnavuttī anikkhittacchando anikkhittadhuro appamatto kusalesu dhammesu – ‘‘kathāhaṃ aparipūraṃ vā sīlakkhandhaṃ paripūreyyaṃ, paripūraṃ vā sīlakkhandhaṃ tattha tattha paññāya anuggaṇheyya’’nti yo tattha chando ca vāyāmo ca ussāho ca ussoḷhī ca appaṭivānī ca sati ca sampajaññañca ātappaṃ padhānaṃ adhiṭṭhānaṃ anuyogo appamatto appamādo kusalesu dhammesu. ‘‘Kathāhaṃ aparipūraṃ vā samādhikkhandhaṃ…pe… paññākkhandhaṃ… vimuttikkhandhaṃ… vimuttiñāṇadassanakkhandhaṃ paripūreyyaṃ paripūraṃ vā vimuttiñāṇadassanakkhandhaṃ tattha tattha paññāya anuggaṇheyya’’nti yo tattha chando ca vāyāmo ca ussāho ca ussoḷhī ca appaṭivānī ca sati ca sampajaññañca ātappaṃ padhānaṃ adhiṭṭhānaṃ anuyogo appamatto appamādo kusalesu dhammesu. ‘‘Kathāhaṃ apariññātaṃ vā dukkhaṃ parijāneyyaṃ, appahīne vā kilese pajaheyyaṃ , abhāvitaṃ vā maggaṃ bhāveyyaṃ, asacchikataṃ vā nirodhaṃ sacchikareyya’’nti yo tattha chando ca vāyāmo ca ussāho ca ussoḷhī ca appaṭivānī ca sati ca sampajaññañca ātappaṃ padhānaṃ adhiṭṭhānaṃ anuyogo appamatto appamādo kusalesu dhammesūti – evaṃvihārī sato appamatto.

771“比丘”，指的是凡夫善士比丘，或者有学比丘。“行”，是行走、安住、活动、维持、保护、延续、保持生命。“舍弃了‘我所’的执取”，‘我所的执取’有两种：渴爱所产生的‘我所执’与邪见所产生的‘我所执’……（中略）……这是渴爱所产生的‘我所执’……（中略）……这是邪见所产生的‘我所执’……断除了渴爱所产生的‘我所执’，舍离了邪见所产生的‘我所执’，对于‘我所的执取’，断除、舍弃、彻底断除、破除、灭尽、使之归于无之后——比丘行于世间，舍弃了‘我所’的执取。”

ti. ti puthujjanakalyāṇako vā bhikkhu sekkho vā bhikkhu. nti caranto viharanto iriyanto vattento pālento yapento yāpento. ti dve mamattā – taṇhāmamattañca diṭṭhimamattañca…pe… idaṃ taṇhāmamattaṃ…pe… idaṃ diṭṭhimamattaṃ… taṇhāmamattaṃ pahāya diṭṭhimamattaṃ paṭinissajjitvā mamatte jahitvā cajitvā pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvāti – bhikkhu caraṃ hitvā mamāyitāni.

772“生”，是诸有情的出生……（中略）……“老”，是诸有情的老朽……（中略）……“愁”，是因亲戚衰败等而遭受的悲伤……（中略）……“悲”，是因亲戚衰败等而遭受的悲痛……（中略）……“苦”，是基于此见……（中略）……在此人世间。“明知者”，是具足明察、有智慧、有辨别力、有才智的人。“他应断除”，这位具足明察、有智慧、有辨别力、有才智的明知者，就在此世间，应当断除、破除、灭尽、使归于无这生、老、愁、悲与苦。就在此世间，智者应断除生、老、愁、悲与苦。因此，世尊说：

nti. ti yā tesaṃ tesaṃ sattānaṃ…pe… nti yā tesaṃ tesaṃ sattānaṃ…pe… ti ñātibyasanena vā phuṭṭhassa…pe… ti ñātibyasanena vā phuṭṭhassa…pe… ti imissā diṭṭhiyā…pe… imasmiṃ manussaloke. ti vijjāgato ñāṇī vibhāvī medhāvī. nti jātidukkhaṃ…pe… domanassupāyāsadukkhaṃ. nti vijjāgato ñāṇī vibhāvī medhāvī idheva jātiñca jarañca sokapariddavañca dukkhañca pajaheyya vinodeyya byantīkareyya anabhāvaṃ gameyyāti – jātiṃ jaraṃ sokapariddavañca, idheva vidvā pajaheyya dukkhaṃ. Tenāha bhagavā –

773“如此安住，具念、不放逸，比丘行于世间，舍弃了‘我所’的执取；

‘‘Evaṃvihārī sato appamatto, bhikkhu caraṃ hitvā mamāyitāni;

774他就在这里了知后,舍弃生、老、忧愁与悲泣,以及苦。

Jātiṃ jaraṃ sokapariddavañca, idheva vidvā pajaheyya dukkha’’nti.

775“如此”—— 这是对你所说的话、你的言说、你的教示、你的教导、你的指示。“我随喜”—— 我欢喜、我高兴、我欣慰、我随喜、我想要、我接受、我祈求、我渴望、我希求、我期待—— 我对此全然随喜。

ti. nti tuyhaṃ vacanaṃ byappathaṃ desanaṃ anusāsanaṃ anusiṭṭhaṃ . Nandāmīti abhinandāmi modāmi anumodāmi icchāmi sādiyāmi yācāmi patthayāmi pihayāmi abhijappāmīti – tañcāhaṃ abhinandāmi.

776“善所说”意思是：被完善地宣说、被完善地讲述、被完善地教导、被完善地告知、被完善地确立、被完善地揭示、被完善地分析、被完善地澄清、被完善地阐明。‘依着’指的是烦恼、诸蕴与诸行。‘超越依着’ ‘依着寂止’ ‘依着弃舍’ ‘依着安息’ 就是不死、涅槃——所以说‘乔达摩善说了超越依着之道’。

nti. nti sukittitaṃ suācikkhitaṃ sudesitaṃ supaññapitaṃ supaṭṭhapitaṃ suvivaritaṃ suvibhajitaṃ suuttānīkataṃ supakāsitanti – sukittitaṃ. nti upadhī vuccanti kilesā ca khandhā ca abhisaṅkhārā ca. Upadhippahānaṃ upadhivūpasamaṃ upadhipaṭinissaggaṃ upadhipaṭipassaddhaṃ amataṃ nibbānanti – sukittitaṃ gotamanūpadhīkaṃ.

777“确实” 这是一个表示肯定的话、表示无疑的话、表示无惑的话、表示无犹豫的话、表示无二心的话、表示灭尽的话、表示决定的话、表示确立的话。‘世尊’ 是表示敬重的词……（中略）是现证（法）的施设，即此世尊之意。 ‘舍断了苦’的意思是：生苦、老苦、病苦、死苦、忧、悲、苦、忧恼、愁苦——他舍弃了、断除了、驱除了、消灭了、使之归于无了。所以，‘世尊确实舍断了苦’。

nti. ti ekaṃsavacanaṃ nissaṃsayavacanaṃ nikkaṅkhāvacanaṃ advejjhavacanaṃ adveḷhakavacanaṃ nirodhavacanaṃ appaṇakavacanaṃ avatthāpanavacanametaṃ – addhāti. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti. nti jātidukkhaṃ jarādukkhaṃ byādhidukkhaṃ maraṇadukkhaṃ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsadukkhaṃ pahāsi pajahi vinodesi byantīkarosi anabhāvaṃ gamesīti – addhā hi bhagavā pahāsi dukkhaṃ.

778“因为，这个法是已被你清晰地了知、衡量、审察、洞察、觉照的”——就是这个意思，“因为，这个法是已被你清晰地了知的”。因此，那位婆罗门说：

ti tathā hi te vidito tulito tīrito vibhūto vibhāvito esa dhammoti – tathā hi te vidito esa dhammo. Tenāha so brāhmaṇo –

779“我对大圣者的话语如此欢喜，对乔达摩善说的超越依着之道，

‘‘Etābhinandāmi vaco mahesino, sukittitaṃ gotamanūpadhīkaṃ;

780的确，世尊已经舍断了苦，因为您确实了知这法。

Addhā hi bhagavā pahāsi dukkhaṃ, tathā hi te vidito esa dhammo’’ti.

781各类人——刹帝利、婆罗门、吠舍、首陀罗、在家人、出家人、天人与人类。指他们应当舍断、驱除、灭尽、令不存在的苦——生苦、老苦、病苦、死苦、愁悲苦忧恼苦。如果听闻此法，想必他们也能舍断这苦。

nti. ti khattiyā ca brāhmaṇā ca vessā ca suddā ca gahaṭṭhā ca pabbajitā ca devā ca manussā ca. nti jātidukkhaṃ jarādukkhaṃ byādhidukkhaṃ maraṇadukkhaṃ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsadukkhaṃ pajaheyyuṃ vinodeyyuṃ byantīkareyyuṃ anabhāvaṃ gameyyunti – te cāpi nūnappajaheyyu dukkhaṃ.

782各类人——刹帝利、婆罗门、吠舍、首陀罗、在家人、出家人、天人与人类。他在对世尊说话。“牟尼”指智慧……超越了执着之网的他即是牟尼。“无着地教导”指安稳地教导、恭敬地教导、反复地教导、一而再地教导、予以教诫——愿您，牟尼啊，无着地教导我。

ti. ti khattiye ca brāhmaṇe ca vesse ca sudde ca gahaṭṭhe ca pabbajite ca deve ca manusse ca. nti bhagavantaṃ bhaṇati. ti monaṃ vuccati ñāṇaṃ…pe… saṅgajālamaticca so muni. ti aṭṭhitaṃ ovadeyya sakkaccaṃ ovadeyya abhiṇhaṃ ovadeyya punappunaṃ ovadeyya anusāseyyāti – ye tvaṃ munī aṭṭhitaṃ ovadeyya.

783关于这一点。“礼拜”指的是向世尊说。我用身体礼敬，用言语礼敬，用心意礼敬，用与意义相应的实践来礼敬，用法随法的实践来礼敬，我尊敬、尊重、敬重、钦佩、供养。所谓“普眼”，是指一切知智。世尊具备、完全具备、具足、完全具足、已拥有、完全拥有一切知智。

ti. nti bhagavantaṃ bhaṇati. ti kāyena vā namassāmi, vācāya vā namassāmi, cittena vā namassāmi, anvatthapaṭipattiyā vā namassāmi, dhammānudhammapaṭipattiyā vā namassāmi sakkaromi garuṃ karomi mānemi pūjemi. ti samantacakkhu vuccati sabbaññutañāṇaṃ. Bhagavā sabbaññutañāṇena upeto samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgato.

784他在世间任何恶都不作，[萨毗亚啊，世尊这样说]

Āguṃ na karoti kiñci loke, [sabhiyāti bhagavā]

785解开一切结缚，脱去所有束缚；

Sabbasaṃyoge visajja bandhanāni;

786在一切处都不粘着，已解脱的人，就被称为“龙象”——他是那样如如不动。

Sabbattha na sajjatī vimutto, nāgo tādi pavuccate tathattāti.

787像这样，世尊不犯过失——所以叫作“龙象”。

Evaṃ bhagavā āguṃ na karotīti – nāgo.

788怎么说世尊“不随冲动而行”——所以叫作“龙象”呢？世尊不乘着贪欲的冲动而行，不乘着嗔怒的冲动而行，不乘着愚痴的冲动而行，不乘着恐惧的冲动而行；他不被贪染的力量拖着走，不被嗔怒的力量拖着走，不被愚痴的力量拖着走，不被慢心的力量拖着走，不被邪见的力量拖着走，不被掉举的力量拖着走，不被疑悔的力量拖着走，不被随眠烦恼的力量拖着走；他不会随着这些分门别类的法被牵着向前、被带走、被冲走、被聚拢而去。像这样，世尊“不随冲动而行”——所以叫作“龙象”。

Kathaṃ bhagavā na gacchatīti – nāgo. Bhagavā na chandāgatiṃ gacchati, na dosāgatiṃ gacchati, na mohāgatiṃ gacchati, na bhayāgatiṃ gacchati, na rāgavasena gacchati, na dosavasena gacchati, na mohavasena gacchati, na mānavasena gacchati, na diṭṭhivasena gacchati, na uddhaccavasena gacchati, na vicikicchāvasena gacchati, na anusayavasena gacchati, na vaggehi dhammehi yāyati nīyati vuyhati saṃharīyati. Evaṃ bhagavā na gacchatīti – nāgo.

789怎么说世尊“不再回头”——所以叫作“龙象”呢？靠入流道所断除的那些烦恼，他不会再度靠近，不会再度返回，不会再度归来。靠一来道所断除的那些烦恼……（中略）……靠不来道所断除的那些烦恼……靠阿拉汉道所断除的那些烦恼，他不会再度靠近，不会再度返回，不会再度归来。像这样，世尊“不再回头”——所以叫作“龙象”。——我见到了这样一重一重的意义，礼敬您这龙象。

Kathaṃ bhagavā na āgacchatīti – nāgo. Sotāpattimaggena ye kilesā pahīnā te kilese na puneti na pacceti na paccāgacchati. Sakadāgāmimaggena…pe… anāgāmimaggena… arahattamaggena ye kilesā pahīnā te kilese na puneti na pacceti na paccāgacchati. Evaṃ bhagavā na āgacchatīti nāgoti – taṃ taṃ namassāmi samecca nāga.

790意思是：“世尊或许会教诫我这样一个站不稳的人吧？会郑重地教诫我吧？会常常教诫我吧？会反复、再三地教导我吧？”——那位婆罗门是为此而说了下面的话。

ti appeva maṃ bhagavā aṭṭhitaṃ ovadeyya sakkaccaṃ ovadeyya abhiṇhaṃ ovadeyya punappunaṃ ovadeyya anusāseyyāti – appeva maṃ bhagavā aṭṭhitaṃ ovadeyya. Tenāha so brāhmaṇo –

791“那些能得到您这牟尼教诫的人——即使他们也是站不稳的，想必也能把苦断除吧？”

‘‘Te cāpi nūnappajaheyyu dukkhaṃ, ye tvaṃ munī aṭṭhitaṃ ovadeyya;

792我见到大龙象，向他礼敬，愿世尊能教诫尚未得安稳的我。

Taṃ taṃ namassāmi samecca nāga, appeva maṃ bhagavā aṭṭhitaṃ ovadeyyā’’ti.

793正是由于排除了七种法，才称为婆罗门。有身见被排除，疑被排除，戒禁取被排除，贪被排除，嗔被排除，痴被排除，慢被排除。那些邪恶不善的法都被他排除──有杂染的、导致再生的、带来过患的、苦报的、在未来引发生老死的。

ti. ti sattannaṃ dhammānaṃ bāhitattā brāhmaṇo. Sakkāyadiṭṭhi bāhitā hoti, vicikicchā bāhitā hoti, sīlabbataparāmāso bāhito hoti, rāgo bāhito hoti, doso bāhito hoti, moho bāhito hoti, māno bāhito hoti. Bāhitāssa honti pāpakā akusalā dhammā saṃkilesikā ponobhavikā sadarā dukkhavipākā āyatiṃ jātijarāmaraṇiyā.

794排遣了一切罪恶之后，[萨毗亚啊，世尊说]

Bāhitvā sabbapāpakāni, [sabhiyāti bhagavā]

795他清净无秽，很好地入定，内心坚固不动；

Vimalo sādhusamāhito ṭhitatto;

796他超越了轮回，成为一切成就者，无所依赖，像那样的人就被称为最高的梵。

Saṃsāramaticca kevalī so, asito tādi pavuccate sa brahmāti.

797所谓“明”，指的是在四种道上的智慧……超越了所有的明，所以称为“通明者”。或者如此了知：他能证知、了知、遍知、彻知、现证──对于那位被称为通明者的婆罗门，他们就这样了知他。

ti vedo vuccati catūsu maggesu ñāṇaṃ…pe… sabbaṃ vedamaticca vedagū soti. ti abhijāneyya ājāneyya vijāneyya paṭivijāneyya paṭivijjheyyāti – yaṃ brāhmaṇaṃ vedagumābhijaññā.

798就这件事来说。贪著的系缚、嗔恚的系缚、愚痴的系缚、慢的系缚、邪见的系缚、烦恼的系缚、恶行的系缚——这些系缚对于世尊佛陀来说，已经断除，连根拔起，像砍掉顶部的多罗树一样，彻底归于无有，在未来不再生起。因此，佛陀是没有任何系缚的人。世尊因为排遣了七种法而成为婆罗门：有身见被排遣了，疑被排遣了，戒禁取被排遣了，贪被排遣了，嗔被排遣了，痴被排遣了，慢被排遣了。那些邪恶不善的、会导致再生的、伴随苦、有苦报、将来导向生老死的染污法，在他那里都被排遣掉了。

nti. nti rāgakiñcanaṃ dosakiñcanaṃ mohakiñcanaṃ mānakiñcanaṃ diṭṭhikiñcanaṃ kilesakiñcanaṃ duccaritakiñcanaṃ, te kiñcanā buddhassa bhagavato pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā, tasmā buddho akiñcano. ti bhagavā sattannaṃ dhammānaṃ bāhitattā brāhmaṇo – sakkāyadiṭṭhi bāhitā hoti, vicikicchā bāhitā hoti, sīlabbataparāmāso bāhito hoti, rāgo bāhito hoti, doso bāhito hoti, moho bāhito hoti, māno bāhito hoti, bāhitāssa honti pāpakā akusalā dhammā saṃkilesikā ponobhavikā sadarā dukkhavipākā āyatiṃ jātijarāmaraṇiyā.

799“确实”一词是决定说……是断言词——确实。 “瀑流”指欲瀑流、有瀑流、见瀑流、无明瀑流。 “渡过”是指向上越过、超越、度脱——确实他渡过了这一瀑流。

ti. ti ekaṃsavacanaṃ…pe… avatthāpanavacanametaṃ – addhāti. nti kāmoghaṃ bhavoghaṃ diṭṭhoghaṃ avijjoghaṃ. ti uttari patari samatikkami vītivattayīti – addhā hi so oghamimaṃ atāri.

800“渡过了”指他渡过了欲瀑流，渡过了有瀑流，渡过了见瀑流，渡过了无明瀑流，渡过了轮回之路，已渡、已越、已超、已过、已度脱、已通达。他梵行已立，修行已圆满，已到达目标，已了知方向，已达究竟，已守护梵行，已达到最上见，已修习了道，已断尽烦恼，已证悟不动，已作证灭。苦于他已遍知，集已断，道已修，灭已作证；应证知的已证知，应遍知的已遍知，应断的已断，应修的已修，应作证的已作证。他是已拔除门闩者，已填平沟壑者，已抽掉柱子的，已除去门闩的圣者，已卸下旗帜，已放下重担，已彻底解缚，断除了五支，具备六支，有一护，有四依，舍弃了种种偏执，求索已平息，思惟已澄清，身行已轻安，心善解脱，慧善解脱，是独一者，已立梵行，是最上人，是最胜人，达到了最胜的成就。他既不积聚，也不耗散，于耗散之后而住立。既不舍弃，也不执取，于舍弃之后而住立。既不离散，也不集聚，于离散之后而住立。既不吹散，也不熏燃，于吹散之后而住立。由于具足无学的戒蕴而住立。由于具足无学的定蕴……慧蕴……解脱蕴……解脱知见蕴而住立。由于通达真实而住立。由于超越动摇而住立。由于耗尽烦恼之火而住立。由于不再流转而住立。是怎样受持而住立的呢？由于受用解脱而住立。由于慈的清净而住立。由于悲的……喜的……舍的清净而住立。由于究竟清净而住立。由于无依赖的清净而住立。由于解脱而住立。由于知足而住立。他住立于蕴的边际，住立于界的边际，住立于处的边际，住立于趣的边际，住立于生处的边际，住立于结生的边际，住立于有的边际，住立于轮回的边际，住立于流转的边际。他住立于最后的存有，住立于最后的蕴聚，持最后身，是阿拉汉。

ti. ti kāmoghaṃ tiṇṇo, bhavoghaṃ tiṇṇo, diṭṭhoghaṃ tiṇṇo, avijjoghaṃ tiṇṇo, saṃsārapathaṃ tiṇṇo uttiṇṇo nitthiṇṇo atikkanto samatikkanto vītivatto. So vutthavāso ciṇṇacaraṇo gataddho gatadiso gatakoṭiko pālitabrahmacariyo uttamadiṭṭhippatto bhāvitamaggo, pahīnakileso paṭividdhākuppo sacchikatanirodho . Dukkhaṃ tassa pariññātaṃ, samudayo pahīno, maggo bhāvito, nirodho sacchikato, abhiññeyyaṃ abhiññātaṃ, pariññeyyaṃ pariññātaṃ, pahātabbaṃ pahīnaṃ, bhāvetabbaṃ bhāvitaṃ, sacchikātabbaṃ sacchikataṃ. So ukkhittapaligho saṃkiṇṇaparikkho abbuḷhesiko niraggaḷo ariyo pannaddhajo pannabhāro visaññutto pañcaṅgavippahīno chaḷaṅgasamannāgato ekārakkho caturāpasseno panuṇṇapaccekasacco samavayasaṭṭhesano anāvilasaṅkappo passaddhakāyasaṅkhāro suvimuttacitto suvimuttapañño kevalī vusitavā uttamapuriso paramapuriso paramapattippatto. So neva ācināti na apacināti, apacinitvā ṭhito. Neva pajahati na upādiyati, pajahitvā ṭhito. Neva visineti na ussineti, visinetvā ṭhito. Neva vidhūpeti na sandhūpeti, vidhūpetvā ṭhito. Asekkhena sīlakkhandhena samannāgatattā ṭhito. Asekkhena samādhikkhandhena…pe… paññākkhandhena… vimuttikkhandhena… vimuttiñāṇadassanakkhandhena samannāgatattā ṭhito. Saccaṃ sampaṭipādayitvā ṭhito. Ejaṃ samatikkamitvā ṭhito. Kilesaggiṃ pariyādiyitvā ṭhito. Aparigamanatāya ṭhito. Kathaṃ samādāya ṭhito? Vimuttipaṭisevanatāya ṭhito . Mettāya pārisuddhiyā ṭhito. Karuṇāya …pe… muditāya… upekkhāya pārisuddhiyā ṭhito. Accantapārisuddhiyā ṭhito. Atammayatāya pārisuddhiyā ṭhito. Vimuttattā ṭhito. Santussitattā ṭhito. Khandhapariyante ṭhito. Dhātupariyante ṭhito. Āyatanapariyante ṭhito. Gatipariyante ṭhito. Upapattipariyante ṭhito. Paṭisandhipariyante ṭhito. Bhavapariyante ṭhito. Saṃsārapariyante ṭhito. Vaṭṭapariyante ṭhito. Antimabhave ṭhito. Antime samussaye ṭhito. Antimadehadharo arahā.

801这是他最后的有，这是最后的蕴聚；

Tassāyaṃ pacchimako bhavo, carimoyaṃ samussayo;

802生死轮回，对他来说不再有后有。

Jātimaraṇasaṃsāro, natthi tassa punabbhavoti.

803“彼岸”指的是不死，即涅槃。所谓一切行寂止、一切依的彻底舍断、爱尽、离欲、灭、涅槃。他已经到达彼岸，已达彼岸，已达终点，已至终极，已达尽头，已到末端，已达边际，已至边际，已达终止，已至终止，已达庇护，已得庇护，已达窟宅，已得窟宅，已达皈依，已得皈依，已达无畏，已得无畏，已达不动，已得不动，已达不死，已得不死，已达涅槃，已得涅槃。他梵行已立，修行已圆满……生死轮回，对他来说不再有后有——他渡过了，并到达彼岸。

nti pāraṃ vuccati amataṃ nibbānaṃ. Yo so sabbasaṅkhārasamatho sabbūpadhipaṭinissaggo taṇhakkhayo virāgo nirodho nibbānaṃ. So pāragato pārappatto antagato antappatto koṭigato koṭippatto pariyantagato pariyantappatto vosānagato vosānappatto tāṇagato tāṇappatto leṇagato leṇappatto saraṇagato saraṇappatto abhayagato abhayappatto accutagato accutappatto amatagato amatappatto nibbānagato nibbānappatto. So vuttavāso ciṇṇacaraṇo…pe… jātimaraṇasaṃsāro, natthi tassa punabbhavoti – tiṇṇo ca pāraṃ.

804贪是心结，嗔是心结，痴是心结，忿是心结，恨是心结……乃至一切不善行之造作都是心结。若这些心结已被断除、根绝、平息、止灭，不可能再生起，被智火烧尽，这人就称为无心结者。对苦有疑惑，对苦集有疑惑，对苦灭有疑惑，对苦灭道有疑惑，对前际有疑惑，对后际有疑惑，对前后际有疑惑，对此缘性与缘起法有疑惑，凡是像这样的疑惑、犹疑、犹豫不决、摇摆、动摇、意路分二、踌躇、不定执取、怀疑、迷惑、心不决定、心意分乱——若这些疑惑已被断除、根绝、平息、止灭，不可能再生起，被智火烧尽，这人就称为无疑者——他便已渡彼岸，无心结，无疑惑。因此世尊说：

ti rāgo khilo, doso khilo, moho khilo, kodho khilo, upanāho khilo…pe… sabbākusalābhisaṅkhārā khilā. Yassete khilā pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭipassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhā so vuccati akhilo. ti dukkhe kaṅkhā, dukkhasamudaye kaṅkhā, dukkhanirodhe kaṅkhā, dukkhanirodhagāminiyā paṭipadāya kaṅkhā, pubbante kaṅkhā, aparante kaṅkhā, pubbantāparante kaṅkhā, idappaccayatāpaṭiccasamuppannesu dhammesu kaṅkhā, yā evarūpā kaṅkhā kaṅkhāyanā kaṅkhāyitattaṃ vimati vicikicchā dveḷhakaṃ dvedhāpatho saṃsayo anekaṃsaggāho āsappanā parisappanā apariyogāhanā chambhitattaṃ cittassa manovilekho. Yassete kaṅkhā pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭipassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhā so vuccati akaṅkhoti – tiṇṇo ca pāraṃ akhilo akaṅkho. Tenāha bhagavā –

805“若有人能辨识那位婆罗门——他是明达者、无所有、不染著于欲有，”

‘‘Yaṃ brāhmaṇaṃ vedagumābhijaññā, akiñcanaṃ kāmabhave asattaṃ;

806他确实已渡越此洪流，到达彼岸，无心结，无疑惑。”

Addhā hi so oghamimaṃ atāri, tiṇṇo ca pāraṃ akhilo akaṅkho’’ti.

807“明达者”指的是达于明、有智、具慧、大智慧的人。“谁”……不论是怎样的人。“明”是指四道上的智、慧、慧根、慧力、择法觉支、审察、观、正见。通过这些明，他已到达生老死的边际，抵达终点，到达终极，到达尽头，到达边界，到达边极，到达圆满，到达究竟，到达归依，入归依，到达庇佑，入庇佑，到达救护，入救护，到达无畏，入无畏，到达不动，入不动，到达不死，入不死，到达涅槃，入涅槃。或者因为到达了明的边际，所以称为明达者；或者通过明到达边际，所以称为明达者；或者因为了知了七法，所以称为明达者。即：他彻底了知了有身见，了知了疑惑……了知了戒禁取……贪……嗔……痴……慢。他了知了那些恶不善法——有烦恼的、再生的、有怖畏的、苦报的、将来招感生老死的。

ti. ti vijjāgato ñāṇī vibhāvī medhāvī. ti yo yādiso…pe… manusso vā. ti vedā vuccanti catūsu maggesu ñāṇaṃ paññā paññindriyaṃ paññābalaṃ dhammavicayasambojjhaṅgo vīmaṃsā vipassanā sammādiṭṭhi . Tehi vedehi jātijarāmaraṇassa antagato antappatto koṭigato koṭippatto pariyantagato pariyantappatto vosānagato vosānappatto tāṇagato tāṇappatto leṇagato leṇappatto saraṇagato saraṇappatto abhayagato abhayappatto accutagato accutappatto amatagato amatappatto nibbānagato nibbānappatto. Vedānaṃ vā antagatoti vedagū, vedehi vā antagatoti vedagū, sattannaṃ vā dhammānaṃ viditattā vedagū. Sakkāyadiṭṭhi viditā hoti, vicikicchā…pe… sīlabbataparāmāso… rāgo… doso… moho… māno vidito hoti. Viditāssa honti pāpakā akusalā dhammā saṃkilesikā ponobhavikā sadarā dukkhavipākā āyatiṃ jātijarāmaraṇiyā.

808萨毗耶啊，彻底遍知了一切感受——

Vedāni viceyya kevalāni, [sabhiyāti bhagavā]

809——沙门们和婆罗门们在这里所拥有的那些感受；

Samaṇānaṃ yānīdhatthi brāhmaṇānaṃ;

810他在一切感受上离了贪，超越了所有感受，是通达感受的智者。

Sabbavedanāsu vītarāgo, sabbaṃ vedamaticca vedagū so.

811有情、人、人类、活物、个体、生灵、出生者、生物、因陀罗所生者、人种——依这种见解……在这个人界里——那个在这里明察且通达感受的人。

ti satto naro mānavo poso puggalo jīvo jāgu jantu indagu manujo. ti imissā diṭṭhiyā…pe… imasmiṃ manussaloketi – vidvā ca yo vedagū naro idha.

812“有有”是指：业有、再有；欲有；业有、欲有、再有；色有；业有、色有、再有；无色有；业有、无色有、再有；一而再、再而三地有之；一而再、再而三地轮转；一而再、再而三地化生；一而再、再而三地结生；一而再、再而三地生成一个个自我体。有七种结缚：贪结、嗔结、痴结、慢结、见结、烦恼结、恶行结。“在此有彼有中，解开了这结缚”，意思是：断弃了结缚，或解开了它。或者，就像人们卸下、解开、破坏一辆车、一顶轿、一辆战车、一辆板车或一辆沙橇一样——同样地，他断弃了结缚，或解开了它。或者，“在此有彼有中，解开了这结缚”，意思是：他在种种有之中，破除了这些结、这些绑、这些缠、这些执、这些黏、这些碍、这些缚之后，解开了它。

ti. ti bhavābhave kammabhave punabbhave kāmabhave, kammabhave kāmabhave punabbhave rūpabhave, kammabhave rūpabhave punabbhave arūpabhave, kammabhave arūpabhave punabbhave punappunabhave, punappunagatiyā punappunaupapattiyā punappunapaṭisandhiyā punappunaattabhāvābhinibbattiyā. ti satta saṅgā – rāgasaṅgo, dosasaṅgo, mohasaṅgo, mānasaṅgo, diṭṭhisaṅgo, kilesasaṅgo, duccaritasaṅgo. ti saṅge vosajjetvā vā visajja. Atha vā, saṅge bandhe vibandhe ābandhe lagge laggite palibuddhe bandhane phoṭayitvā vā visajja. Yathā yānaṃ vā vayhaṃ vā rathaṃ vā sakaṭaṃ vā sandamānikaṃ vā sajjaṃ visajjaṃ karonti vikopenti – evameva te saṅge vosajjetvā vā visajja. Atha vā, saṅge bandhe vibandhe ābandhe lagge laggite palibuddhe bandhane phoṭayitvā vā visajjāti – bhavābhave saṅgamimaṃ visajja.

813欲爱……乃至……法爱——如果一个人的这种渴爱被断除了、根绝了、平息了、止歇了、不可能再生起、被智火焚烧了，他就被称为：离渴爱者、无渴爱者、弃渴爱者、吐渴爱者、脱渴爱者、断渴爱者、舍离渴爱者；他是离贪者、弃贪者、断贪者、舍离贪者；他是无饥饿者、寂灭者、清凉者、感受乐者，以成为梵的状态安住——这就是“他已离了渴爱”。“愁”是指：贪是愁，嗔是愁，痴是愁，忿是愁，恨是愁……乃至……一切不善的造作都是愁。如果一个人的这些愁被断除了、根绝了、平息了、止歇了、不可能再生起、被智火焚烧了，他就被称为“无愁者”。“望”叫做渴爱。那种染着、执着……乃至……贪求、贪欲、不善之根。如果一个人的这种望、这种渴爱被断除了、根绝了、平息了、止歇了、不可能再生起、被智火焚烧了，他就被称为“无望者”。“老”是指：那些各类众生的……乃至……诸处的获得。“死”是指：那些各类众生的……乃至……诸根的衰坏。这称为老死。那个离了渴爱、没有愁、也没有望的人，他确实超越了、越过了、渡过了、完全逾越了、克服了生与老——我是这样说的、这样讲的、这样宣说的、这样建立的、这样开显的、这样分析的、这样明示的。“他已离了渴爱，没有愁，没有望，他超越了生与老”，我是这样说的。因此，世尊说：

ti. ti rūpataṇhā…pe… dhammataṇhā… yassesā taṇhā pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭipassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhā, so vuccati vītataṇho vigatataṇho cattataṇho vantataṇho muttataṇho pahīnataṇho paṭinissaṭṭhataṇho vītarāgo cattarāgo pahīnarāgo paṭinissaṭṭharāgo nicchāto nibbuto sītibhūto sukhappaṭisaṃvedī brahmabhūtena attanā viharatīti – so vītataṇho. ti rāgo nīgho, doso nīgho, moho nīgho, kodho nīgho, upanāho nīgho…pe… sabbākusalābhisaṅkhārā nīghā. Yassete nīghā pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭipassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhā, so vuccati anīgho. ti āsā vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. Yassesā āsā taṇhā pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭipassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhā, so vuccati nirāso. ti yā tesaṃ tesaṃ sattānaṃ…pe… āyatanānaṃ paṭilābho. ti yā tesaṃ tesaṃ sattānaṃ …pe… indriyānaṃ paripāko. Ayaṃ vuccati jarā. ti yo so vītataṇho anīgho ca nirāso ca, so kho jātijarāmaraṇaṃ atari uttari patari samatikkami vītivattayīti brūmi ācikkhāmi desemi paññapemi paṭṭhapemi vivarāmi vibhajāmi uttānīkaromi pakāsemīti – so vītataṇho anīgho nirāso, atāri so jātijaranti brūmi. Tenāha bhagavā –

814“那个在这里明察且通达感受的人，在此有彼有中，解开了这结缚。”

‘‘Vidvā ca yo vedagū naro idha, bhavābhave saṅgamimaṃ visajja;

815他离了渴爱，没有愁，没有望，他超越了生与老——我是这样说的。”

So vītataṇho anīgho nirāso, atāri so jātijaranti brūmī’’ti.

816随着偈颂的结束，……（中略）……‘世尊，您是我的老师，我是您的弟子。’

Saha gāthāpariyosānā…pe… satthā me, bhante bhagavā, sāvakohamasmīti.

817梅德咖古学童所问分别第四

Mettagūmāṇavapucchāniddeso catuttho.

8185. 多德咖学童所问分别

5. Dhotakamāṇavapucchāniddeso

819'nti'表示询问。有三种询问：未察而示明之问、已察而确认之问、断疑之问……此是三种问……乃至涅槃之问。'nti'即'我问你，我求问你，我请教你，我信赖你，请为我说吧'——所以是'我问你'。'ti'是表示尊重的用语……亲证施设的称呼，即是'世尊'。'nti'又表示'说吧，开示吧，宣讲吧，建立吧，揭示吧，分别吧，使明了吧，说明吧'——所以是'我问你，世尊，请为我说这套法'。

nti. ti tisso pucchā – adiṭṭhajotanā pucchā, diṭṭhasaṃsandanā pucchā, vimaticchedanā pucchā…pe… imā tisso pucchā…pe… nibbānapucchā. nti pucchāmi taṃ yācāmi taṃ ajjhesāmi taṃ pasādemi taṃ, kathayassu meti – pucchāmi taṃ. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti. nti brūhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ.

820'ti'是连音词……'ti'是爱语、重语，是具恭敬、具尊崇的称呼，即'具寿'。'ti'以下，'多德咖'是这位婆罗门的名字、称号、名称、施设、惯用语、名字、命名、名号、词源、文句、语言——即是'具寿多德咖这样称呼自己'。

ti. ti padasandhi…pe… ti piyavacanaṃ garuvacanaṃ sagāravasappatissādhivacanametaṃ āyasmāti. ti tassa brāhmaṇassa nāmaṃ saṅkhā samaññā paññatti vohāro nāmaṃ nāmakammaṃ nāmadheyyaṃ nirutti byañjanaṃ abhilāpoti – iccāyasmā dhotako.

821'nti'表示：'对于您的言说、言辞、教示、教导、教诫，我渴求、渴望、欲求、接受、希冀、爱乐、期盼。'（问）'大仙世尊'是什么意思呢？即'因为寻求、遍求、追求大戒蕴，所以叫大仙'……'人中牛王在哪里？'——这样寻求的也是大仙。所以这句是：'大仙啊，我渴望您的言说。'

nti tuyhaṃ vacanaṃ byappathaṃ desanaṃ anusāsanaṃ anusiṭṭhaṃ kaṅkhāmi abhikaṅkhāmi icchāmi sādiyāmi patthayāmi pihayāmi abhijappāmi. ti kiṃ mahesi bhagavā? Mahantaṃ sīlakkhandhaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi…pe… kahaṃ narāsabhoti mahesīti – vācābhikaṅkhāmi mahesi tuyhaṃ.

822'nti'表示：'听闻、闻知、领受、忆持、识别了您的言说、言辞、教示、教导、教诫之后'——这样，就是'听了您的音声'。

nti tuyhaṃ vacanaṃ byappathaṃ desanaṃ anusāsanaṃ anusiṭṭhaṃ sutvā suṇitvā uggahetvā upadhārayitvā upalakkhayitvāti – tava sutvāna nigghosaṃ.

823“ti”是指三学：增上戒学、增上心学、增上慧学……这是增上慧学。为了熄灭自己的贪，为了熄灭瞋，为了熄灭痴，为了熄灭忿，为了熄灭恨……乃至为了熄灭、寂止、安息、舍离、休止一切不善行之集起，应修学增上戒，也应修学增上心，也应修学增上慧。他作意这三学而修学，了知而修学……证应证者而修学，实行、遍行、受持而安住——为自己的涅槃而修学。因此世尊说：

824‘我问您，世尊，请告诉我这个，’——可敬的美德咕这样说，

‘‘Pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ, [iccāyasmā mettagū]

825我渴望你的言语，大仙；」

Vācābhikaṅkhāmi mahesi tuyhaṃ;

826听闻了你的宣说之后，我将学习自己的涅槃。

Tava sutvāna nigghosaṃ, sikkhe nibbānamattano’’ti.

827这段话的意思是：作精勤，作出努力，作奋发，作力量，作坚毅，作勇猛，你要产生意欲、使意欲生起、建立起意欲、令意欲安立、令意欲现起、令意欲产生，‘以此，你要作精勤。’

ti ātappaṃ karohi, ussāhaṃ karohi, ussoḷhiṃ karohi, thāmaṃ karohi, dhitiṃ karohi, vīriyaṃ karohi, chandaṃ janehi sañjanehi upaṭṭhapehi samuṭṭhapehi nibbattehi abhinibbattehīti – tenahātappaṃ karohi.

828‘世尊’——他这样用名字称呼那位婆罗门。‘世尊’是表示尊重的称呼。再者，已破碎贪欲者，为世尊；已破碎嗔恚者，为世尊；已破碎愚痴者，为世尊；已破碎慢者，为世尊；已破碎邪见者，为世尊；已破碎烦恼刺者，为世尊；已破碎烦恼者，为世尊；已分别、细分、详分法之宝者，为世尊；作诸存在的终结者，为世尊；已修习身、已修习戒、已修习心、已修习慧者，为世尊。或者，世尊是亲近那些山林、林野、边远、音声稀少、喧杂寂灭、无人风动、适合人们隐居独处的坐卧处者，为世尊。或者，世尊是享有衣、食、坐卧处、病缘医药资具者，为世尊。或者，世尊是分享义味、法味、解脱味，以及增上戒、增上心、增上慧者，为世尊。或者，世尊是分享四禅、四无量、四无色定者，为世尊。或者，世尊是分享八解脱、八胜处、九次第定者，为世尊。或者，世尊是分享十种想修习、遍处定、入出息念定、不净观定者，为世尊。或者，世尊是分享四念处、四正勤、四神足、五根、五力、七觉支、圣八支道者，为世尊。或者，世尊是分享十种如来力、四无畏、四无碍解、六神通、六佛德者，为世尊。‘世尊’这个名字，不是母亲取的，不是父亲取的，不是兄弟取的，不是姐妹取的，不是朋友同僚取的，不是亲族血亲取的，不是沙门婆罗门取的，也不是天神们取的。这是诸佛世尊在菩提树下，与获得一切知智一起，亲自证得的解脱终结处所安立的名称，那就是‘世尊’——阿基多啊，世尊说道。

ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanaṃ. Api ca, bhaggarāgoti bhagavā; bhaggadosoti bhagavā; bhaggamohoti bhagavā; bhaggamānoti bhagavā; bhaggadiṭṭhīti bhagavā; bhaggakaṇṭakoti bhagavā; bhaggakilesoti bhagavā; bhaji vibhaji pavibhaji dhammaratananti bhagavā; bhavānaṃ antakaroti bhagavā; bhāvitakāyo bhāvitasīlo bhāvitacitto bhāvitapaññoti bhagavā; bhaji vā bhagavā araññavanapatthāni pantāni senāsanāni appasaddāni appanigghosāni vijanavātāni manussarāhasseyyakāni paṭisallānasāruppānīti bhagavā; bhāgī vā bhagavā cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhārānanti bhagavā; bhāgī vā bhagavā attharasassa dhammarasassa vimuttirasassa adhisīlassa adhicittassa adhipaññāyāti bhagavā; bhāgī vā bhagavā catunnaṃ jhānānaṃ catunnaṃ appamaññānaṃ catunnaṃ arūpasamāpattīnanti bhagavā; bhāgī vā bhagavā aṭṭhannaṃ vimokkhānaṃ aṭṭhannaṃ abhibhāyatanānaṃ navannaṃ anupubbasamāpattīnanti bhagavā; bhāgī vā bhagavā dasannaṃ saññābhāvanānaṃ kasiṇasamāpattīnaṃ ānāpānassatisamādhissa asubhasamāpattiyāti bhagavā; bhāgī vā bhagavā catunnaṃ satipaṭṭhānānaṃ catunnaṃ sammappadhānānaṃ catunnaṃ iddhipādānaṃ pañcannaṃ indriyānaṃ pañcannaṃ balānaṃ sattannaṃ bojjhaṅgānaṃ ariyassa aṭṭhaṅgikassa maggassāti bhagavā; bhāgī vā bhagavā dasannaṃ tathāgatabalānaṃ catunnaṃ vesārajjānaṃ catunnaṃ paṭisambhidānaṃ channaṃ abhiññānaṃ channaṃ buddhadhammānanti bhagavā; bhagavāti netaṃ nāmaṃ mātarā kataṃ na pitarā kataṃ na bhātarā kataṃ na bhaginiyā kataṃ na mittāmaccehi kataṃ na ñātisālohitehi kataṃ na samaṇabrāhmaṇehi kataṃ na devatāhi kataṃ. Vimokkhantikametaṃ buddhānaṃ bhagavantānaṃ bodhiyā mūle saha sabbaññutañāṇassa paṭilābhā sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – ajitāti bhagavā.

829对此见、对此忍、对此好乐、对此执取、对此法、对此律、对此法与律、对此教说、对此梵行、对此导师教诫、对此自体、对此人间世。贤明者、智者、有慧者、有智者、有智、明辨者、有慧者。以四种原因而具念：修习身随观念处时具念……他被称为具念者——就在此处贤明而具念。

ti. ti imissā diṭṭhiyā imissā khantiyā imissā ruciyā imasmiṃ ādāye imasmiṃ dhamme imasmiṃ vinaye imasmiṃ dhammavinaye imasmiṃ pāvacane imasmiṃ brahmacariye imasmiṃ satthusāsane imasmiṃ attabhāve imasmiṃ manussaloke. ti nipako paṇḍito paññavā buddhimā ñāṇī vibhāvī medhāvī. ti catūhi kāraṇehi sato – kāye kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato…pe… so vuccati satoti – idheva nipako sato.

830听了从我这里来的这些话语、言说、教导、教诫、训示，听闻了、学取了、记持了、审察了、辨知了——就这样，听到了那个音声。

nti ito mayhaṃ vacanaṃ byappathaṃ desanaṃ anusāsanaṃ anusiṭṭhaṃ sutvā suṇitvā uggaṇhitvā upadhārayitvā upalakkhayitvāti – ito sutvāna nigghosaṃ.

831'ti'是指三种学：增上戒学、增上心学、增上慧学……此是增上慧学。为了熄灭自己的贪欲、瞋恚、愚痴、忿怒、怨恨……乃至令一切不善的造作止灭、平息、消逝、熄灭、舍离、轻安，应该修学增上戒，也应修学增上心，也应修学增上慧。专注这三种学而学，知晓而学，观照而学，审察而学，策励其心而学，以信决意而学，精进策进而学，令念现前而学，令心入定而学，以慧了知而学；于应遍知者遍知而学，于应圆满了知者圆满了知而学，于应断者断除而学，于应修习者修习而学，于应证得者证得而学；行持、正行、受持而修学——即是'你应为自己而学涅槃'。因此那位婆罗门说：

ti. ti tisso sikkhā – adhisīlasikkhā, adhicittasikkhā, adhipaññāsikkhā…pe… ayaṃ adhipaññāsikkhā. ti attano rāgassa nibbāpanāya, dosassa nibbāpanāya, mohassa nibbāpanāya, kodhassa nibbāpanāya , upanāhassa nibbāpanāya…pe… sabbākusalābhisaṅkhārānaṃ samāya upasamāya vūpasamāya nibbāpanāya paṭinissaggāya paṭipassaddhiyā adhisīlampi sikkheyya, adhicittampi sikkheyya, adhipaññampi sikkheyya. Imā tisso sikkhāyo āvajjanto sikkheyya, jānanto sikkheyya, passanto sikkheyya, paccavekkhanto sikkheyya, cittaṃ padahanto sikkheyya, saddhāya adhimuccanto sikkheyya, vīriyaṃ paggaṇhanto sikkheyya, satiṃ upaṭṭhapento sikkheyya, cittaṃ samādahanto sikkheyya, paññāya pajānanto sikkheyya, abhiññeyyaṃ abhijānanto sikkheyya, pariññeyyaṃ parijānanto sikkheyya, pahātabbaṃ pajahanto sikkheyya, bhāvetabbaṃ bhāvento sikkheyya, sacchikātabbaṃ sacchikaronto sikkheyya, ācareyya samācareyya samādāya vatteyyāti – sikkhe nibbānamattano. Tenāha so brāhmaṇo –

832“那么，你要作热诚努力，多德咖啊。”世尊这样说。

‘‘Tenahātappaṃ karohi, [dhotakāti bhagavā]

832就在这里，有智慧、有正念；

Idheva nipako sato;

834「于此处聪慧具念；」

Idheva nipako sato;

835这样听到了那个音声，为了自己的涅槃而应修学。”

Ito sutvāna nigghosaṃ, sikkhe nibbānamattano’’ti.

836“ti”是指三种天：假名天、化生天、清净天。什么是假名天？假名天是指国王们、王子们以及王后们。这些称为假名天。什么是化生天？化生天是指四大王天、三十三天、夜摩天、兜率天、化乐天、他化自在天、梵身天，以及更高之诸天。这些称为化生天。什么是清净天？清净天是指如来的弟子——阿拉汉、漏尽者，以及辟支佛。这些称为清净天。世尊对于假名天、化生天、清净天，是天、是超天、是无上天，是狮子中的狮子、是龙象中的龙象、是领众中的领众、是牟尼中的牟尼、是王中之王。于是，我在人间天界中见到天，见到超天，见到无上天；我看见、观见、审视、体察——我在人间天界中见到了。

ti. ti tayo devā – sammutidevā, upapattidevā, visuddhidevā. Katame sammutidevā? Sammutidevā vuccanti rājāno ca rājakumārā ca deviyo ca. Ime vuccanti sammutidevā. Katame upapattidevā? Upapattidevā vuccanti cātumahārājikā devā tāvatiṃsā devā yāmā devā tusitā devā nimmānaratī devā paranimmitavasavattī devā brahmakāyikā devā ye ca devā taduttari . Ime vuccanti upapattidevā. Katame visuddhidevā? Visuddhidevā vuccanti tathāgatasāvakā arahanto khīṇāsavā ye ca paccekabuddhā. Ime vuccanti visuddhidevā. Bhagavā sammutidevānañca upapattidevānañca visuddhidevānañca devo ca atidevo ca devātidevo ca sīhasīho nāganāgo gaṇigaṇī munimunī rājarājā. ti manussaloke devaṃ passāmi atidevaṃ passāmi devātidevaṃ passāmi dakkhāmi olokemi nijjhāyāmi upaparikkhāmīti – passāmahaṃ devamanussaloke.

837“财物”是指贪的财物、嗔的财物、痴的财物、慢的财物、见的财物、烦恼的财物、恶行的财物。对于一个人来说，如果这些财物已经被断除、根绝、平息、寂止、不再生起，被智火烧尽，那么他就被称为“无财物者”。从总说来说，有两种欲：事欲和烦恼欲……这些称为事欲……这些称为烦恼欲。有两种有：业有和再生有的结生有……这是再生有的结生有。 “无财物者于欲有中不执着”——所谓无财物的人，对于欲有，不黏着、不系缚、不缠结、不牵挂、不滞留、不滞留其中，彻底出离、彻底脱离、彻底解脱、彻底解缚，以无边际的心而安住——这就是“无财物者于欲有中不执着”。

nti. nti rāgakiñcanaṃ dosakiñcanaṃ mohakiñcanaṃ mānakiñcanaṃ diṭṭhikiñcanaṃ kilesakiñcanaṃ duccaritakiñcanaṃ, yassete kiñcanā pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭipassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhā, so vuccati akiñcano. ti uddānato dve kāmā – vatthukāmā ca kilesakāmā ca…pe… ime vuccanti vatthukāmā…pe… ime vuccanti kilesakāmā. ti dve bhavā – kammabhavo ca paṭisandhiko ca punabbhavo …pe… ayaṃ paṭisandhiko punabbhavo. nti akiñcanaṃ puggalaṃ kāmabhave ca asattaṃ alaggaṃ alaggitaṃ apalibuddhaṃ nikkhantaṃ nissaṭaṃ vippamuttaṃ visaññuttaṃ vimariyādikatena cetasā viharantanti – akiñcanaṃ kāmabhave asattaṃ.

838排除了一切罪恶，（萨毗耶啊！）世尊这样说。

Bāhitvā sabbapāpakāni, [sabhiyāti bhagavā]

839他是纯净者，善于入定，内心坚定；

Vimalo sādhusamāhito ṭhitatto;

840他超越了轮回，成为完全者。那位无执着者、如如者，被称为梵行者。

Saṃsāramaticca kevalī so, asito tādi pavuccate sa brahmā.

841“行走”的意思是活动、居住、行为、维持、保护、延续、过活——这样行的没有任何系缚的婆罗门。

nti carantaṃ viharantaṃ iriyantaṃ vattentaṃ pālentaṃ yapentaṃ yāpentanti – akiñcanaṃ brāhmaṇamiriyamānaṃ.

842他在对世尊说话。我用身体礼敬您，用语言礼敬您，用心意礼敬您，用与义相应的行道礼敬您，用法随法的行道礼敬您，我恭敬、尊重、崇仰、供养您。我汇合、会聚、来到、近到您面前，当面这样礼敬您。世尊是“那嘎”——因为他不作恶，所以是“那嘎”；因为他不去（轮回），所以是“那嘎”；因为他不来（再生），所以是“那嘎”。怎样因为世尊不作恶而是“那嘎”？恶是指那些不善法：有杂染的、导致再生的、有苦患的、苦果报的、将来引发生老死的。

ti. nti bhagavantaṃ bhaṇati. ti kāyena vā namassāmi, vācāya vā namassāmi, cittena vā namassāmi, anvatthapaṭipattiyā vā namassāmi, dhammānudhammapaṭipattiyā vā namassāmi, sakkaromi garuṃ karomi mānemi pūjemi. ti samecca abhisamecca samāgantvā abhisamāgantvā sammukhā taṃ namassāmi. ti nāgo ca bhagavā āguṃ na karotīti – nāgo, na gacchatīti – nāgo, na āgacchatīti – nāgo. Kathaṃ bhagavā āguṃ na karotīti – nāgo? Āgu vuccati pāpakā akusalā dhammā saṃkilesikā ponobhavikā sadarā dukkhavipākā āyatiṃ jātijarāmaraṇiyā.

843对他而言，这里没有任何未见过的东西，也没有什么不知、不应知的东西；

‘‘Na tassa addiṭṭhamidhatthi kiñci, atho aviññātamajānitabbaṃ;

844他彻底了知一切所应了知的事物，如来因此成为一切眼者。

Sabbaṃ abhiññāsi yadatthi neyyaṃ, tathāgato tena samantacakkhū’’ti.

845我礼敬那位一切眼者。

Taṃ taṃ namassāmi samantacakkhu.

846所谓释迦——世尊从释迦族出家，所以也叫做释迦。或者说，富裕、拥有大财富、有财富，所以也叫做释迦。他所拥有的财富，也就是：信财、戒财、惭财、愧财、闻财、施财、慧财、念处财、正勤财、神足财、根财、力财、觉支财、道财、果财、涅槃财。凭借这些各种各样的财富之宝，他富裕、拥有大财富、有财富，所以也叫做释迦。或者说，释迦的意思是：能干、有自信、满足、英勇、勇敢、奋进、不恐惧、不战栗、不惊慌、不逃避，已经断除了恐惧和怖畏，离开了毛发竖立，所以也叫做释迦。所谓疑惑，就是疑。对苦的疑惑，对苦集的疑惑，对苦灭的疑惑，对导向苦灭之道的疑惑；对前际的疑惑，对后际的疑惑，对前后际的疑惑；对此缘性、缘起诸法的疑惑。凡是这种犹豫、犹豫不决、犹豫状态、犹疑、疑、踌躇、歧路、不确定、不持一端的执取、探测、到处探测、不能透彻明了、心僵硬、心散乱——这便是疑。请释放我，请解脱我，请令我自由，请彻底令我自由，请拉拔我，请彻底拉拔我，请使我从疑惑之箭中出离——所以，释迦啊，请把我从疑惑中释放出来！因此那位婆罗门说：

ti. ti sakko bhagavā sakyakulā pabbajitotipi sakko. Atha vā, aḍḍho mahaddhano dhanavātipi sakko. Tassimāni dhanāni, seyyathidaṃ – saddhādhanaṃ sīladhanaṃ hiridhanaṃ ottappadhanaṃ sutadhanaṃ cāgadhanaṃ paññādhanaṃ satipaṭṭhānadhanaṃ sammappadhānadhanaṃ iddhipādadhanaṃ indriyadhanaṃ baladhanaṃ bojjhaṅgadhanaṃ maggadhanaṃ phaladhanaṃ nibbānadhanaṃ. Imehi anekavidhehi dhanaratanehi aḍḍho mahaddhano dhanavātipi sakko. Atha vā, sakko pahu visavī alamatto sūro vīro vikkanto abhīrū acchambhī anutrāsī apalāyī pahīnabhayabheravo vigatalomahaṃsotipi sakko . Kathaṃkathā vuccati vicikicchā. Dukkhe kaṅkhā, dukkhasamudaye kaṅkhā, dukkhanirodhe kaṅkhā, dukkhanirodhagāminiyā paṭipadāya kaṅkhā, pubbante kaṅkhā, aparante kaṅkhā, pubbantāparante kaṅkhā, idappaccayatāpaṭiccasamuppannesu dhammesu kaṅkhā. Yā evarūpā kaṅkhā kaṅkhāyanā kaṅkhāyitattaṃ vimati vicikicchā dveḷhakaṃ dvedhāpatho saṃsayo anekaṃsaggāho āsappanā parisappanā apariyogāhanā chambhitattaṃ cittassa manovilekho. ti muñca maṃ pamuñca maṃ mocehi maṃ pamocehi maṃ uddhara maṃ samuddhara maṃ vuṭṭhāpehi maṃ kathaṃkathāsallatoti – pamuñca maṃ sakka kathaṃkathāhi. Tenāha so brāhmaṇo –

847我在天与人世间，看见一位无所有的婆罗门在游行；

‘‘Passāmahaṃ devamanussaloke, akiñcanaṃ brāhmaṇamiriyamānaṃ;

848我礼敬那位一切眼者，释迦啊，请把我从疑惑中释放出来！

Taṃ taṃ namassāmi samantacakkhu, pamuñca maṃ sakka kathaṃkathāhī’’ti.

849这样的话，我没办法把那被疑惑之箭射中的人解救出来、让他摆脱、释放他、让他脱离、把他拉出来、把他完全拉出来、扶他起来、把他完全扶起来。这样，我也没办法让他解脱。或者，如果对于那些没有信心、没有意愿、懒惰、缺乏精进、不修行的人，我不渴望、不期待、不努力、不精勤、不激发精进、不鼓起勇气、不拿出力量、不提起毅力、不运用活力、不产生意欲、不令其生起、不让它出现、不使它彻底生起，就不对他们说法。这样，我也没办法让他解脱。又或者，根本没有其他任何能解脱的人。如果那些人能解脱，是靠着自己的力量、自己的能力、自己的精进、自己的努力、自己作为人的力量、自己作为人的能力、自己作为人的精进、自己作为人的努力，自己正确地行道、顺着法而行道、不逆着法而行道、随顺意义而行道、依法而随法行道，这样他们才能解脱。这样，我也没办法让他解脱。

ti nāhaṃ taṃ sakkomi muñcituṃ pamuñcituṃ mocetuṃ pamocetuṃ uddharituṃ samuddharituṃ uṭṭhāpetuṃ samuṭṭhāpetuṃ kathaṃkathāsallatoti. Evampi nāhaṃ sahissāmi pamocanāya. Atha vā, na īhāmi na samīhāmi na ussahāmi na vāyamāmi na ussāhaṃ karomi na ussoḷhiṃ karomi na thāmaṃ karomi na dhitiṃ karomi na vīriyaṃ karomi na chandaṃ janemi na sañjanemi na nibbattemi na abhinibbattemi assaddhe puggale acchandike kusīte hīnavīriye appaṭipajjamāne dhammadesanāyāti. Evampi nāhaṃ sahissāmi pamocanāya. Atha vā, natthañño koci mocetā. Te yadi moceyyuṃ sakena thāmena sakena balena sakena vīriyena sakena parakkamena sakena purisathāmena sakena purisabalena sakena purisavīriyena sakena purisaparakkamena attanā sammāpaṭipadaṃ anulomapaṭipadaṃ apaccanīkapaṭipadaṃ anvatthapaṭipadaṃ dhammānudhammapaṭipadaṃ paṭipajjamānā moceyyunti. Evampi nāhaṃ sahissāmi pamocanāya.

850这确实是被世尊说过的：‘纯陀啊，一个自己陷在沼泽里的人，能把另一个陷在沼泽里的人拉出来，这是不可能的事。纯陀啊，一个自己没被调伏、没被训练、没彻底解脱的人，能去调伏别人、训练别人、让别人彻底解脱，这是不可能的事。’这样，我也没办法让他解脱。

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘so vata, cunda, attanā palipapalipanno paraṃ palipapalipannaṃ uddharissatīti netaṃ ṭhānaṃ vijjati. So vata, cunda, attanā adanto avinīto aparinibbuto paraṃ damessati vinessati parinibbāpessatīti netaṃ ṭhānaṃ vijjatīti. Evampi nāhaṃ sahissāmi pamocanāya.

851这确实是被世尊说过的：

Vuttañhetaṃ bhagavatā –

852恶确实是自己作的，自己因此而染污；

‘‘Attanā hi kataṃ pāpaṃ, attanā saṃkilissati;

853恶不是自己作的，自己因此而清净；

Attanā akataṃ pāpaṃ, attanāva visujjhati;

854清净与不清净是个人的事，没有人能让别人清净。

Suddhi asuddhi paccattaṃ, nāñño aññaṃ visodhaye’’ti.

855就这样，我不会承担让他们解脱的责任。

Evampi nāhaṃ sahissāmi pamocanāya.

856这是世尊说过的：“正是如此，婆罗门，涅槃一直存在，通向涅槃的道路一直存在，我也一直作为教导者存在着。然而，我的弟子们虽然被我这样教导、这样指引，有些人能证得究竟圆满的涅槃，有些人却不能。婆罗门，在这件事上，我又能做什么呢？如来只是指示道路的人。佛陀阐明道路，人们自己依教奉行，才能获得解脱。就这样，我不会承担让他们解脱的责任。”

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘evameva kho, brāhmaṇa, tiṭṭhateva nibbānaṃ tiṭṭhati nibbānagāmimaggo tiṭṭhāmahaṃ samādapetā, atha ca pana mama sāvakā mayā evaṃ ovadiyamānā evaṃ anusāsiyamānā appekacce accantaniṭṭhaṃ nibbānaṃ ārādhenti ekacce nārādhentīti. Ettha kyāhaṃ, brāhmaṇa karomi? Maggakkhāyī, brāhmaṇa, tathāgato. Maggaṃ buddho ācikkhati. Attanā paṭipajjamānā mucceyyunti . Evampi nāhaṃ sahissāmi pamocanāya’’.

857“一个充满疑问的人，心存疑惑、犹豫不决、摇摆不定、满脑子困惑。意思是，任何一个众生，无论是刹帝利、婆罗门、吠舍、首陀罗，还是在家人、出家人，或是天人、人类。意思是，在恶趣世间……乃至……在有情居住的世间——多德咖，在这世间，你别对任何一个有疑问的人。”

ti kathaṃkathiṃ puggalaṃ sakaṅkhaṃ sakhilaṃ sadveḷhakaṃ savicikicchaṃ. ti kañci khattiyaṃ vā brāhmaṇaṃ vā vessaṃ vā suddaṃ vā gahaṭṭhaṃ vā pabbajitaṃ vā devaṃ vā manussaṃ vā. ti apāyaloke…pe… āyatanaloketi – kathaṃkathiṃ dhotaka kañci loke.

858“最殊胜的法”，指的是不死之法，即涅槃。那种寂灭一切行、舍弃一切所依、渴爱灭尽、离欲、寂灭的境界，就是涅槃。“了知”的意思是，正在通达、了解、彻知、觉悟那最顶级、最殊胜、最卓越、最首要、最上等、最善妙的法——就是正在了知那最殊胜的法。”

ti dhammaṃ seṭṭhaṃ vuccati amataṃ nibbānaṃ. Yo so sabbasaṅkhārasamatho sabbūpadhipaṭinissaggo taṇhakkhayo virāgo nirodho nibbānaṃ. nti aggaṃ seṭṭhaṃ viseṭṭhaṃ pāmokkhaṃ uttamaṃ pavaraṃ dhammaṃ ājānamāno vijānamāno paṭivijānamāno paṭivijjhamānoti – dhammañca seṭṭhaṃ ājānamāno.

859“像这样，愿你渡越、越过、通过、超越、跨过欲流、有流、见流、无明流——就这样，愿你渡过这个瀑流。”因此，世尊说了这番话。

ti evaṃ kāmoghaṃ bhavoghaṃ diṭṭhoghaṃ avijjoghaṃ tareyyāsi uttareyyāsi patareyyāsi samatikkameyyāsi vītivatteyyāsīti – evaṃ tuvaṃ oghamimaṃ taresi. Tenāha bhagavā –

860“多德咖，在这世间，我不会承担去解脱任何一个充满疑问者的责任；

‘‘Nāhaṃ sahissāmi pamocanāya, kathaṃkathiṃ dhotaka kañci loke;

861“了知这最胜的法，你就能这样渡过这瀑流。”

Dhammañca seṭṭhaṃ ājānamāno, evaṃ tuvaṃ oghamimaṃ taresī’’ti.

660“——这样教导吧，梵志！这样摄受吧，梵志！这样悲悯吧，梵志！”这是说：教导吧，梵志。怀着悲悯、怀着慈愍、怀着守护、怀着摄受、怀着同情——教导吧，梵志，怀着悲悯。

863,

864称为离独之法、不死、涅槃。那即是一切行的寂止、一切依着的彻底舍离、渴爱的灭尽、离染、灭、涅槃。我若能了知、通晓、辨明、证悟、彻悟、获得、触证——那离独之法，我若能了知。

ti anusāsa brahme anuggaṇha brahme anukampa brahmeti – anusāsa brahme. ti karuṇāyamāno anudayamāno anurakkhamāno anuggaṇhamāno anukampamānoti – anusāsa brahme karuṇāyamāno.

865正如虚空不执取、不抓取、不系缚、不缠缚；同样地，不执取、不抓取、不系缚、不缠缚——这样，犹如虚空，不为害。正如虚空不为紫胶、姜黄、靛蓝或茜草所染；同样地，不染着、不嗔恨、不迷惑、不污染——这样，犹如虚空，不为害。正如虚空不愤慨、不恼怒、不退缩、不抗拒；同样地，不愤慨、不恼怒、不退缩、不抗拒、怀有无碍之心——这样，犹如虚空，不为害。

nti vivekadhammaṃ vuccati amataṃ nibbānaṃ. Yo so sabbasaṅkhārasamatho sabbūpadhipaṭinissaggo taṇhakkhayo virāgo nirodho nibbānaṃ. nti yamahaṃ jāneyyaṃ ājāneyyaṃ vijāneyyaṃ paṭivijāneyyaṃ paṭivijjheyyaṃ adhigaccheyyaṃ phasseyyaṃ sacchikareyyanti – vivekadhammaṃ yamahaṃ vijaññaṃ.

866“就在这里停息。”这是说：就在此地停息，就在此地安定，就在此地安坐，就在这座位上安坐，就在这集会中安坐——这样，就是“就在这里停息”。或者，就在此地寂止、寂灭、平息、清凉、寂止——这样，也是“就在这里停息”。“无所依着”有两种依着——渴爱之依着与见之依着……这是渴爱之依着……这是见之依着……舍断渴爱之依着，彻底舍弃见之依着之后，于眼无所依着，于耳无所依着，于鼻无所依着，于舌无所依着，于身无所依着，于意无所依着；于色……于声……于香……于味……于触……于法……于家族……于团体……于住所……于利得……于名声……于称赞……于乐……于袈裟……于团食……于坐卧处……于病缘医药资具……于欲界……于色界……于无色界……于欲有……于色有……于无色有……于想有……于无想有……于非想非非想有……于单蕴有……于四蕴有……于五蕴有……于过去……于未来……于现在……于见、闻、觉、知之诸法，无所依倚、无所依靠、不附着、不近就、不执取、不倾注，已然出离、已然脱出、全然解脱、全然分离，其心住于无边界。”我当行：我行、我住、我活动、我转动、我持续、我延续——就在这里停息，无所依着，我当行。因此，那位婆罗门如是说——

ti yathā ākāso na pajjati na gaṇhati na bajjhati na palibajjhati, evaṃ apajjamāno agaṇhamāno abajjhamāno apalibajjhamānoti – evampi ākāsova abyāpajjamāno. Yathā ākāso na rajjati lākhāya vā haliddiyā vā nīliyā vā mañjeṭṭhāya vā evaṃ arajjamāno adussamāno amuyhamāno akilissamānoti – evampi ākāsova abyāpajjamāno. Yathā ākāso na kuppati na byāpajjati na patilīyati na paṭihaññati, evaṃ akuppamāno abyāpajjamāno appatilīyamāno appaṭihaññamāno appaṭihatamānoti – evampi ākāsova abyāpajjamāno.

867「就在此处寂静」：就在此处寂静、就在此处存在、就在此处坐着存在、就在此座位坐着存在、就在此会众中坐着存在——如此也是就在此处寂静。或者，就在此处寂静、平静、极平静、清凉、轻安——如此也是就在此处寂静。「无所依」：有二依——渴爱依与见依……(中略)……此为渴爱依……(中略)……此为见依……舍断渴爱依、舍弃见依后，不依眼、不依耳、不依鼻、不依舌、不依身、不依意、不依色……声……香……味……触……法……家族……群体……住所……利得……名声……赞誉……乐……衣……食……卧坐处……病者所需药品资具……欲界……色界……无色界……欲有……色有……无色有……想有……无想有……非想非非想有……一蕴有……四蕴有……五蕴有……过去……未来……现在……于所见、所闻、所思、所识之法，无所依、不依、不耽溺、不执着、不执取、不倾向、出离、离系、解脱、离缚，以离界限之心而住。「我将行」：我将行、住、动作、转起、行持、维持——就在此处寂静无所依我将行。因此彼婆罗门说——

nti. ti idheva santo idheva samāno idheva nisinno samāno imasmiṃyeva āsane nisinno samāno imissāyeva parisāya nisinno samānoti, evampi – idheva santo. Atha vā, idheva santo upasanto vūpasanto nibbuto paṭippassaddhoti, evampi – idheva santo. ti dve nissayā – taṇhānissayo ca diṭṭhinissayo ca…pe… ayaṃ taṇhānissayo…pe… ayaṃ diṭṭhinissayo… taṇhānissayaṃ pahāya diṭṭhinissayaṃ paṭinissajjitvā cakkhuṃ anissito, sotaṃ anissito, ghānaṃ anissito, jivhaṃ anissito, kāyaṃ anissito, manaṃ anissito, rūpe… sadde… gandhe … rase… phoṭṭhabbe… dhamme… kulaṃ… gaṇaṃ… āvāsaṃ… lābhaṃ… yasaṃ… pasaṃsaṃ… sukhaṃ… cīvaraṃ… piṇḍapātaṃ… senāsanaṃ… gilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ… kāmadhātuṃ… rūpadhātuṃ… arūpadhātuṃ… kāmabhavaṃ… rūpabhavaṃ… arūpabhavaṃ… saññābhavaṃ… asaññābhavaṃ… nevasaññānāsaññābhavaṃ… ekavokārabhavaṃ… catuvokārabhavaṃ… pañcavokārabhavaṃ… atītaṃ… anāgataṃ… paccuppannaṃ… diṭṭhasutamutaviññātabbe dhamme asito anissito anallīno anupagato anajjhosito anadhimutto nikkhanto nissaṭo vippamutto visaṃyutto vimariyādikatena cetasā. nti careyyaṃ vihareyyaṃ iriyeyyaṃ vatteyyaṃ yapeyyaṃ yāpeyyanti – idheva santo asito careyyaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

868“婆罗门啊，请您发悲悯心，教导我远离之法，让我能真正明白；

‘‘Anusāsa brahme karuṇāyamāno, vivekadhammaṃ yamahaṃ vijaññaṃ;

869这样我就能像虚空一样无碍，就在此生，寂静、无所依着地过活。”

Yathāhaṃ ākāsova abyāpajjamāno, idheva santo asito careyya’’nti.

870——即：我将宣说、广说、开示、教导、安立、确立、揭示、分别、显明、阐明贪欲的止息、嗔恚的止息、愚痴的止息、忿怒的止息、怨恨的止息……（中略）……覆藏的止息、恼害的止息、嫉妒的止息、悭吝的止息、谄曲的止息、虚伪的止息、顽固的止息、争斗的止息、慢的止息、过慢的止息、骄逸的止息、放逸的止息、一切烦恼的止息、一切恶行的止息、一切焦热的止息、一切煎熬的止息、一切灼烧的止息、一切不善行的止息、平息、寂静、涅槃、轻安。我将为你宣说这止息。

nti rāgassa santiṃ, dosassa santiṃ, mohassa santiṃ, kodhassa santiṃ, upanāhassa…pe… makkhassa… paḷāsassa… issāya… macchariyassa… māyāya… sāṭheyyassa… thambhassa… sārambhassa… mānassa… atimānassa… madassa… pamādassa… sabbakilesānaṃ… sabbaduccaritānaṃ… sabbadarathānaṃ… sabbapariḷāhānaṃ… sabbasantāpānaṃ… sabbākusalābhisaṅkhārānaṃ santiṃ upasantiṃ vūpasantiṃ nibbutiṃ paṭippassaddhiṃ kittayissāmi pakittayissāmi ācikkhissāmi desessāmi paññapessāmi paṭṭhapessāmi vivarissāmi vibhajissāmi uttānīkarissāmi pakāsissāmīti – kittayissāmi te santiṃ.

871“ti”是世尊对这个婆罗门表示尊敬的称呼，意思是“尊敬的”。这指出于尊重的称谓……（中略）……“世尊”是现见亲证的称号——所以是“多德咖世尊”。

ti. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – dhotakāti bhagavā.

872'所见法'的意思是：在直接所见、所以知、所衡量、所检验、所明辨、所透彻了解的法上，'一切行是无常的'……乃至'凡是集起之法，一切皆是灭尽之法'——在这样直接所见、所以知、所衡量、所检验、所明辨、所透彻了解的法上，我将如此开示'所见法'。或者，在苦被直接所见时，我开示苦；在集被直接所见时，我开示集；在道被直接所见时，我开示道；在灭被直接所见时，我开示灭——我将如此开示'所见法'。又或者，在直接所见、当下可见、无时间间隔、呼唤来见、导向内在、为智者各自内证的法上——我将如此开示'所见法'。'不是传闻'的意思是：不是基于道听途说，不是基于传说，不是基于师承，不是因为三藏完备，不是凭推理，不是凭推论，不是凭反复思虑行相，不是凭深思熟虑后接受的见解。那是自己亲自以殊胜智慧证知、自己亲证的法，我将开示那样的法，所以其所开示的法是'所见、不是传闻'。

nti. ti diṭṭhe dhamme ñāte dhamme tulite dhamme tīrite dhamme vibhūte dhamme vibhāvite dhamme sabbe saṅkhārā aniccāti…pe… yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhammanti diṭṭhe dhamme ñāte dhamme tulite dhamme tīrite dhamme vibhūte dhamme vibhāvite dhammeti – evampi diṭṭhe dhamme kathayissāmi. Atha vā, dukkhe diṭṭhe dukkhaṃ kathayissāmi, samudaye diṭṭhe samudayaṃ kathayissāmi, magge diṭṭhe maggaṃ kathayissāmi, nirodhe diṭṭhe nirodhaṃ kathayissāmīti – evampi diṭṭhe dhamme kathayissāmi. Atha vā, diṭṭhe dhamme sandiṭṭhikaṃ akālikaṃ ehipassikaṃ opaneyyikaṃ paccattaṃ veditabbaṃ viññūhīti – evampi diṭṭhe dhamme kathayissāmīti diṭṭhe dhamme. nti na itihītihaṃ na itikirāya na paramparāya na piṭakasampadāya na takkahetu na nayahetu na ākāraparivitakkena na diṭṭhinijjhānakkhantiyā, sāmaṃ sayamabhiññātaṃ attapaccakkhadhammaṃ, taṃ kathayissāmīti – diṭṭhe dhamme anītihaṃ.

873'了知它之后，具念而行'的意思是：将'一切行是无常的'作为已经彻底了知、衡量、检验、明辨、透彻了解的对象；将'一切行是苦的'……'一切法是无我'……乃至'凡是集起之法，一切皆是灭尽之法'作为已经彻底了知、衡量、检验、明辨、透彻了解的对象。'具念'的意思是：以四种原因而具念——修习身随观念住而具念……乃至他被称作'具念'。'而行'的意思是：行走、居住、行动、持续运作、保持、行进、使之行进——就这样彻底了知之后，具念地行走。

nti yaṃ viditaṃ katvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā, ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’ti viditaṃ katvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā, ‘‘sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti… ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti viditaṃ katvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā. ti catūhi kāraṇehi sato – kāye kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato…pe… so vuccati sato. nti caranto viharanto iriyanto vattento pālento yapento yāpentoti – yaṃ viditvā sato caraṃ.

874'执著'：指的是渴爱。凡是染著、强烈染著……乃至贪求、贪欲、不善根，都叫做渴爱。'执著'为什么意思叫执著呢？'散布'，所以叫执著；'宽广'，所以叫执著；'被散播'，所以叫执著；'不平坦'，所以叫执著；'它黏附'，所以叫执著；'它引来'，所以叫执著；'欺诳'，所以叫执著；'有恶根'，所以叫执著；'有恶果'，所以叫执著；'有恶受用'，所以叫执著。又或者，这种广大无边的渴爱，在色、声、香、味、触上，在家族、群体、住所、利养、名声、称赞、快乐上，在衣服、食物、住所、生病所需的药物资具上，在欲界、色界、无色界，在欲有、色有、无色有，在想有、无想有、非想非非想有，在一蕴有、四蕴有、五蕴有中，在过去、未来、现在的所见过、所听闻过、所觉知过的法上，遍及、扩展开来。所以它叫做'执著'——散布的贪。'世间'：指的是恶趣世间、人世间、天世间、蕴世间、界世间、处世间。'渡越世间中的执著'：具念者应当渡越、超越、克服、通过、越过这世间中的执著。因此，世尊说：

nti visattikā vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. ti kenaṭṭhena visattikā? Visatāti visattikā, visālāti visattikā, visaṭāti visattikā, visamāti visattikā, visakkatīti visattikā, visaṃharatīti visattikā, visaṃvādikāti visattikā, visamūlāti visattikā, visaphalāti visattikā, visaparibhogāti visattikā, visālā vā pana sā taṇhā rūpe sadde gandhe rase phoṭṭhabbe kule gaṇe āvāse lābhe yase pasaṃsāya sukhe cīvare piṇḍapāte senāsane gilānapaccayabhesajjaparikkhāre kāmadhātuyā rūpadhātuyā arūpadhātuyā kāmabhave rūpabhave arūpabhave saññābhave asaññābhave nevasaññānāsaññābhave ekavokārabhave catuvokārabhave pañcavokārabhave atīte anāgate paccuppanne diṭṭhasutamutaviññātabbesu dhammesu visaṭā vitthatāti visattikā. ti apāyaloke manussaloke devaloke khandhaloke dhātuloke āyatanaloke. nti loke vesā visattikā , loke vetaṃ visattikaṃ sato tareyya uttareyya patareyya samatikkameyya vītivatteyyāti – tare loke visattikaṃ. Tenāha bhagavā –

875“多德咖啊，我将为你讲述那寂静，”世尊说，

‘‘Kittayissāmi te santiṃ, [dhotakāti bhagavā]

876那直接亲见、不依传闻的法；

Diṭṭhe dhamme anītihaṃ;

877了知它之后，具念而行，就能渡越世间中的执著。”

Yaṃ viditvā sato caraṃ, tare loke visattika’’nti.

878“所谓“我喜悦它”，是说我对于您的话语、言说、教导、教诫、教诲，感到喜欢、欢喜、愉悦、随喜、渴望、接受、希求、向往、期盼——即我对此感到欢喜。

ti. nti tuyhaṃ vacanaṃ byappathaṃ desanaṃ anusāsanaṃ anusiṭṭhaṃ nandāmi abhinandāmi modāmi anumodāmi icchāmi sādiyāmi patthayāmi pihayāmi abhijappāmīti – tañcāhaṃ abhinandāmi.

879“所谓“那”，是指什么？“大牟尼世尊”。“大”，他追寻、寻求、遍求大戒蕴，所以称为大牟尼；追寻大定蕴……乃至……“何处有人中公牛？”所以称为大牟尼。“所谓“寂静”，叫作无死、涅槃。那即是一切行的寂止、一切依着的彻底舍离、渴爱的灭尽、离染、息灭、涅槃。“所谓“最上”，即最顶、最胜、最殊胜、首要、最高、最妙——所以是“大牟尼所证的最上寂静”。

nti. ti kiṃ mahesi bhagavā? Mahantaṃ sīlakkhandhaṃ esī gavesī pariyesīti mahesi, mahantaṃ samādhikkhandhaṃ…pe… kahaṃ narāsabhoti mahesi. nti santi vuccati amataṃ nibbānaṃ. Yo so sabbasaṅkhārasamatho sabbūpadhipaṭinissaggo taṇhakkhayo virāgo nirodho nibbānaṃ. nti aggaṃ seṭṭhaṃ viseṭṭhaṃ pāmokkhaṃ uttamaṃ pavaranti – mahesi santimuttamaṃ.

880他了知之后……例如了知‘一切行无常’——这样了知、衡量、审察、辨明，使之彻底清晰；了知‘一切行是苦’……了知‘一切法无我’……乃至了知‘凡是集起之法，全部都是灭尽之法’——这样了知、衡量、审察、辨明，使之彻底清晰。以四种原因而具念：修习身至身观之念处者具念……这样被称为‘具念者’。‘知道这些之后，具念而行’：行走……乃至生活——即了知这一切，具念而行。

nti yaṃ viditaṃ katvā…pe… ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’ti viditaṃ katvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā; ‘‘sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti… ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti viditaṃ katvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā. ti catūhi kāraṇehi sato – kāye kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato…pe… so vuccati sato. nti caranto…pe… yāpentoti – yaṃ viditvā sato caraṃ.

881“visattikā”指的是渴爱。凡是染著、贪染……贪求、贪，即不善根。“以什么意义称为 visattikā？”“散开、扩大，所以称为 visattikā。”“在恶趣世间……在处世间。”“在世间，这 visattikā 实在存在；在世间，具念者应当渡越它、超越它……彻底跨越它——即‘在世间渡越执著’。因此那位婆罗门说：

nti. Visattikā vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. ti kenaṭṭhena visattikā…pe… visaṭā vitthatāti visattikā. ti apāyaloke…pe… āyatanaloke. nti loke vesā visattikā, loke vetaṃ visattikaṃ sato tareyyaṃ uttareyyaṃ…pe… vītivatteyyanti – tare loke visattikaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

882“我对此欣喜，大仙，无上寂静；

‘‘Tañcāhaṃ abhinandāmi, mahesi santimuttamaṃ;

883所谓“见的”，就是用眼睛看到的；所谓“闻的”，就是用耳朵听到的；所谓“觉的”，就是用鼻子闻到的、用舌头尝到的、用身体触到的；所谓“知的”，就是用心意识到的——这指的就是眼、耳、鼻、舌、身、意所对的色、声、香、味、触、法。

Yaṃ viditvā sato caraṃ, tare loke visattika’’nti.

884“yaṃ kiñci sampajānāsi”是指“你正了知任何什么”，你已知、已通达、已彻知——即“你正了知任何什么”。“Dhotaka”是世尊以名字称呼那位婆罗门。这是表示尊重的称呼……现量的施设，即所谓“世尊”——“多德咖！”世尊说。

ti yaṃ kiñci sampajānāsi ājānāsi paṭivijānāsi paṭivijjhasīti – yaṃ kiñci sampajānāsi. ti. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – dhotakāti bhagavā.

885“uddhaṃ”指未来；“adho”指过去；“tiriyaṃ”指现在。“uddhaṃ”指天界；“adho”指恶趣；“tiriyaṃ”指人界。或者，“uddhaṃ”指善法；“adho”指不善法；“tiriyaṃ”指无记法。“uddhaṃ”指无色界；“adho”指欲界；“tiriyaṃ”指色界。“uddhaṃ”指乐受；“adho”指苦受；“tiriyaṃ”指不苦不乐受。“uddhaṃ”指从脚底向上；“adho”指从头顶向下；“tiriyaṃ”指中间——即上方、下方与横向，也是中间。

ti. nti anāgataṃ; ti atītaṃ; ti paccuppannaṃ. nti devaloko; ti apāyaloko; ti manussaloko. Atha vā, nti kusalā dhammā; ti akusalā dhammā; ti abyākatā dhammā. nti arūpadhātu; ti kāmadhātu; ti rūpadhātu. nti sukhā vedanā; ti dukkhā vedanā; ti adukkhamasukhā vedanā. nti uddhaṃ pādatalā; ti adho kesamatthakā; ti vemajjheti – uddhaṃ adho tiriyañcāpi majjhe.

886这就是执着，这就是粘着，这就是束缚，这就是障碍——这样知道、了知、衡量、审察、洞察之后，让它变得空无，也就是：明白了世间这种执着之后。

ti saṅgo eso lagganaṃ etaṃ bandhanaṃ etaṃ palibodho esoti ñatvā jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvāti – etaṃ viditvā saṅgoti loke.

887意思是：对色的渴爱、对声的渴爱……（中略）……对法的渴爱。对于有与无有、对于业有、对于再有、对于欲有，对于业有、欲有、再有，对于色有，对于业有、色有、再有，对于无色有，对于业有、无色有、再有，对于一次又一次地有，对于一次又一次地去向、一次又一次地投生、一次又一次地结生、一次又一次地自体产生——对于这一切，你不要制造渴爱，不要产生，不要令其生起，不要孕育，不要令其产生，你要舍弃它、驱除它、根绝它、让它不存在。这就是‘对于有与无有，你不要制造渴爱’的意思。因此，世尊说了：

nti. ti rūpataṇhā saddataṇhā…pe… dhammataṇhā. ti bhavābhavāya kammabhavāya punabbhavāya kāmabhavāya, kammabhavāya kāmabhavāya punabbhavāya rūpabhavāya, kammabhavāya rūpabhavāya punabbhavāya arūpabhavāya, kammabhavāya arūpabhavāya punabbhavāya punappunabbhavāya, punappunagatiyā punappunaupapattiyā punappunapaṭisandhiyā punappunaattabhāvābhinibbattiyā taṇhaṃ mākāsi mā janesi mā sañjanesi mā nibbattesi mābhinibbattesi, pajaha vinodehi byantīkarohi anabhāvaṃ gamehīti – bhavābhavāya mākāsi taṇhanti. Tenāha bhagavā –

888‘凡是你所清楚明了的任何事物，’——‘多德咖啊！’世尊称呼他——

‘‘Yaṃ kiñci sampajānāsi, [dhotakāti bhagavā]

889向上、向下、横向以及中央；

Uddhaṃ adho tiriyañcāpi majjhe;

890明白了世间这种执着之后，对于有与无有，你不要制造渴爱。

Etaṃ viditvā saṅgoti loke, bhavābhavāya mākāsi taṇha’’nti.

891在偈颂结束时……他说道：‘世尊是我的导师，我是弟子。’

Saha gāthāpariyosānā…pe… satthā me, bhante bhagavā, sāvakohamasmīti.

892多德咖学童所问分别第五

Dhotakamāṇavapucchāniddeso pañcamo.

8936. 伍巴西瓦学童所问分别

6. Upasīvamāṇavapucchāniddeso

894意思是：我没有第二个可以依靠的人，也没有第二个可以依靠的法。如果依靠某个人或某个法，我就能渡过、超出、越过、超越、度脱那巨大的欲之瀑流、有之瀑流、见之瀑流、无明之瀑流——这样说。所谓“能者”，世尊从释迦族出家，因此也叫能者。或者说，他富裕、拥有巨财、财富充足，所以也叫能者。他的财富包括：信财、戒财、惭财、愧财、闻财、舍财、慧财、念住财……乃至涅槃财。由于具有这些种种财宝，他富裕、拥有巨财、财富充足，因此也叫能者。再者，他能干、有能力、能干练、足智多谋、勇敢、英勇、勇猛、无畏、无惧、不惊慌、不逃跑、已断除怖畏恐惧、已消除毛发竖立，因此叫做能者——我独自一人，能渡过巨大的瀑流。

nti. ti puggalo vā me dutiyo natthi, dhammo vā me dutiyo natthi, yaṃ vā puggalaṃ nissāya dhammaṃ vā nissāya mahantaṃ kāmoghaṃ bhavoghaṃ diṭṭhoghaṃ avijjoghaṃ tareyyaṃ uttareyyaṃ patareyyaṃ samatikkameyyaṃ vītivatteyyanti. ti sakko. Bhagavā sakyakulā pabbajitotipi sakko. Atha vā, aḍḍho mahaddhano dhanavātipi sakko. Tassimāni dhanāni, seyyathidaṃ – saddhādhanaṃ sīladhanaṃ hiridhanaṃ ottappadhanaṃ sutadhanaṃ cāgadhanaṃ paññādhanaṃ satipaṭṭhānadhanaṃ…pe… nibbānadhanaṃ. Imehi anekehi dhanaratanehi aḍḍho mahaddhano dhanavātipi sakko. Atha vā, sakko pahu visavī alamatto sūro vīro vikkanto abhīrū achambhī anutrāsī apalāyī pahīnabhayabheravo vigatalomahaṃsotipi sakkoti – eko ahaṃ sakka mahantamoghaṃ.

895这里，'icca'是连音词……'āyasmā'是敬语与爱语……'upasīvo'是那位婆罗门的名字……是称谓之词——这位尊者伍巴西瓦。

ti. ti padasandhi…pe…. ti piyavacanaṃ…pe…. ti tassa brāhmaṇassa nāmaṃ…pe… abhilāpoti – iccāyasmā upasīvo.

896意思是：我不依靠任何人，也不依靠任何法。我没有力量，没有能力，不能、没有本事渡过、超出、越过、超越、度脱那巨大的欲之瀑流、有之瀑流、见之瀑流、无明之瀑流。也就是说——没有依靠，我不能够渡过。

nti. ti puggalaṃ vā anissito dhammaṃ vā anissito no visahāmi na ussahāmi na sakkomi na paṭibalo mahantaṃ kāmoghaṃ bhavoghaṃ diṭṭhoghaṃ avijjoghaṃ tarituṃ uttarituṃ patarituṃ samatikkamituṃ vītivattitunti – anissito no visahāmi tārituṃ.

897所缘、依靠之处、依止、亲近依止，请你说出来吧、宣说、阐明、施设、确立、开显、分别、解释清楚、彰显出来。所谓“一切眼”，就是指一切知智。世尊已经具备、完全具备、达到、完全达到、拥有、完全拥有、具足那一切知智。

ti ārammaṇaṃ ālambaṇaṃ nissayaṃ upanissayaṃ brūhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehi. ti samantacakkhu vuccati sabbaññutañāṇaṃ. Bhagavā tena sabbaññutañāṇena upeto samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgato.

898对于他来说，在这里没有任何未见之物，也没有任何未了知或应知之理。

Na tassa adiṭṭhamidhatthi kiñci, atho aviññātamajānitabbaṃ;

899如来以一切知智了知了一切应当了知的事物，因此他是一切眼。

Sabbaṃ abhiññāsi yadatthi neyyaṃ, tathāgato tena samantacakkhū’’ti.

900具有普眼者，请说明所缘。

Ārammaṇaṃ brūhi samantacakkhu.

901“依靠此人或依靠此法，我能渡过、越过、超渡、胜越、超越巨大的欲瀑流、有瀑流、见瀑流、无明瀑流——依靠它，我能渡越此瀑流。”因此那位婆罗门说：

nti. ti yaṃ puggalaṃ vā nissito dhammaṃ vā nissito mahantaṃ kāmoghaṃ bhavoghaṃ diṭṭhoghaṃ avijjoghaṃ tareyyaṃ uttareyyaṃ patareyyaṃ samatikkameyyaṃ vītivatteyyanti – yaṃ nissito oghamimaṃ tareyyaṃ . Tenāha so brāhmaṇo –

902“我独自一人，无法渡过这巨大的瀑流，〔具寿优波湿婆说〕

‘‘Eko ahaṃ sakka mahantamoghaṃ, [iccāyasmā upasīvo]

903无所依止，我没有能力渡越；

Anissito no visahāmi tārituṃ;

904具有普眼者，请说明所缘，依靠它，我能渡越此瀑流。”

Ārammaṇaṃ brūhi samantacakkhu, yaṃ nissito oghamimaṃ tareyya’’nti.

905这位婆罗门虽本来就证得无所有处定，却不知依止之处，心想：“这是我的依止处。”世尊便为他说明依止之处，以及更高层次的出离之道。具念者入无所有处定后，从该定出，以无常观照该处所生的心法与心所法，以苦观照……乃至……以病观照、以疮观照、以箭观照、以祸观照、以疾观照、以敌观照、以毁坏观照、以灾患观照、以怖畏观照、以危险观照、以动摇观照、以易碎观照、以不恒久观照、以无护观照、以无依观照、以无皈观照、以非皈依处观照、以空虚观照、以虚无观照、以空观照、以无我观照、以过患观照、以变异法观照、以无实观照、以苦根观照、以有观照、以无有观照、以有漏观照、以有为观照、以魔饵观照、以生法观照、以老法观照、以病法观照、以死法观照、以愁悲苦忧恼法观照、以集法观照、以灭法观照、以味观照、以过患观照、以出离观照——他以这样的方式观照、审察、审视、谛察、伺察。”

ti so brāhmaṇo pakatiyā ākiñcaññāyatanasamāpattiṃ lābhīyeva nissayaṃ na jānāti – ‘‘ayaṃ me nissayo’’ti. Tassa bhagavā nissayañca ācikkhati uttariñca niyyānapathaṃ. Ākiñcaññāyatanasamāpattiṃ sato samāpajjitvā tato vuṭṭhahitvā tattha jāte cittacetasike dhamme aniccato pekkhamāno, dukkhato…pe… rogato… gaṇḍato… sallato… aghato… ābādhato… parato… palokato… ītito… upaddavato… bhayato… upasaggato… calato… pabhaṅguto… addhuvato… atāṇato… aleṇato… asaraṇato… asaraṇībhūtato… rittato… tucchato… suññato… anattato… ādīnavato… vipariṇāmadhammato… asārakato… aghamūlato… bhavato… vibhavato… sāsavato… saṅkhatato… mārāmisato… jātidhammato… jarādhammato… byādhidhammato… maraṇadhammato… sokaparidevadukkhadomanassupāyāsadhammato … samudayadhammato… atthaṅgamato… assādato… ādīnavato… nissaraṇato pekkhamāno dakkhamāno olokayamāno nijjhāyamāno upaparikkhamāno.

906那种念、随念、忆念……正念，这称为念。以此念为具备……具足者，就称为具念者。所以（说）于无所有，以正念观察。

ti yā sati anussati paṭissati…pe… sammāsati – ayaṃ vuccati sati. Imāya satiyā upeto hoti…pe… samannāgato, so vuccati satimāti – ākiñcaññaṃ pekkhamāno satimā.

907“ti”是世尊用名字称呼那位婆罗门。“ti”是表示尊敬的称呼……这是已证悟的施设，即世尊——因此说：“伍巴西瓦啊，世尊。”

ti. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – upasīvāti bhagavā.

908“nti”意思是“没有任何东西”，即无所有处定。为什么说“没有任何东西”就是无所有处定呢？因为有正念而入识无边处定，之后从该定出定，便使那识本身消失、隐没、灭没，从而观察“没有任何东西”。以那个理由，把“没有任何东西”说成无所有处定。你应当依止、近依、取此为所缘，渡越、超渡、越过、消越、超越欲瀑流、有瀑流、见瀑流、无明瀑流。所以，“以无所有，渡越瀑流吧。”

nti natthi kiñcīti ākiñcaññāyatanasamāpatti. Kiṃkāraṇā natthi kiñcīti ākiñcaññāyatanasamāpatti? Viññāṇañcāyatanasamāpattiṃ sato samāpajjitvā tato vuṭṭhahitvā taññeva viññāṇaṃ abhāveti, vibhāveti, antaradhāpeti, natthi kiñcīti passati. Taṃkāraṇā natthi kiñcīti ākiñcaññāyatanasamāpattiṃ nissāya upanissāya ālambaṇaṃ karitvā kāmoghaṃ bhavoghaṃ diṭṭhoghaṃ avijjoghaṃ tarassu uttarassu patarassu samatikkamassu vītivattassūti – natthīti nissāya tarassu oghaṃ.

909“kāme”指两种欲——事欲与烦恼欲……这些称为事欲；这些称为烦恼欲。遍知了事欲之后，应断除、舍离、驱除、灭除、令归于无有而舍弃烦恼欲。所以，“舍断诸欲”。“kathāhi”是指戏论，即疑惑：对苦的疑惑……心的僵硬、心的扰乱。已远离、离去、全离、出离、脱出、解脱、离繫、以无界限之心而住于疑惑——这也叫“远离诸论”；或者说，对三十二种畜生论已远离、离去、全离、出离、脱出、解脱、离繫、以无界限之心而住——这也叫“远离诸论”。因此，“舍断诸欲，远离诸论”。

ti. ti uddānato dve kāmā – vatthukāmā ca kilesakāmā ca…pe… ime vuccanti vatthukāmā …pe… ime vuccanti kilesakāmā. ti vatthukāme parijānitvā kilesakāme pahāya pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvāti – kāme pahāya. ti kathaṃkathā vuccati vicikicchā. Dukkhe kaṅkhā…pe… chambhitattaṃ cittassa manovilekho kathaṃkathāya ārato virato paṭivirato nikkhanto nissaṭo vippamutto visaññutto vimariyādikatena cetasā viharatīti – evampi virato kathāhi…pe… atha vā, dvattiṃsāya tiracchānakathāya ārato virato paṭivirato nikkhanto nissaṭo vippamutto visaññutto vimariyādikatena cetasā viharatīti evampi virato kathāhīti – kāme pahāya virato kathāhi.

910“ratti”指夜，“divā”指昼。日夜应当彻见、详细观见、观察、审视、辨视、彻底省察那种渴爱灭尽、贪灭尽、嗔灭尽、痴灭尽、趣灭尽、生起灭尽、结生灭尽、有灭尽、轮回灭尽、流转灭尽。因此世尊说：

ti. ti rūpataṇhā…pe… dhammataṇhā. vuccati ratti. ti divaso. Rattiñca divā ca taṇhakkhayaṃ rāgakkhayaṃ dosakkhayaṃ mohakkhayaṃ gatikkhayaṃ upapattikkhayaṃ paṭisandhikkhayaṃ bhavakkhayaṃ saṃsārakkhayaṃ vaṭṭakkhayaṃ passa abhipassa dakkha olokaya nijjhāya upaparikkhāti – taṇhakkhayaṃ nattamahābhipassa. Tenāha bhagavā –

911“具念，观察无所有，（优波湿婆啊，世尊）”

‘‘Ākiñcaññaṃ pekkhamāno satimā, [upasīvāti bhagavā]

912依于‘无所有’而渡越瀑流。

Natthīti nissāya tarassu oghaṃ;

913舍断了欲乐，远离了谈论，专精观察渴爱的灭尽。

Kāme pahāya virato kathāhi, taṇhakkhayaṃ nattamahābhipassā’’ti.

914“ti. ti sabbena sabbaṃ sabbathā sabbaṃ asesaṃ nissesaṃ pariyādiyanavacanametaṃ – ye kecīti.” 这段是注释：“无论哪些”——这是表示“以一切方式、完全地、毫无剩余、彻底穷尽”的语句。“ye kecime samaṇabrāhmaṇāse”意思是：那些在佛教之外、出家为遍行外道的人，那些称自己为尊者的人。这就是“那些任何这样的沙门与婆罗门”。“ti”是词语连接…（中略）…这是尊者难陀所说。

ti. ti sabbena sabbaṃ sabbathā sabbaṃ asesaṃ nissesaṃ pariyādiyanavacanametaṃ – ye kecīti. ti ye keci ito bahiddhā pabbajjūpagatā paribbājakasamāpannā. ti ye keci bhovādikāti – ye kecime samaṇabrāhmaṇāse. ti. ti padasandhi…pe… iccāyasmā nando.

915“眼睛不净、不纯净、不清净、不明亮。我不能像往常那样用眼睛看清东西了——眼睛不行了。耳朵不净、不纯净、不清净、不明亮。我不能像往常那样用耳朵听清声音了——眼睛不行了，听力不顺畅了。”

ti. ti padasandhi…pe…. ti piyavacanaṃ…pe…. ti tassa brāhmaṇassa nāmaṃ…pe… abhilāpoti – iccāyasmā piṅgiyo.

916他舍弃、断除、尽舍、超越、越过、度过了底下六种等至之后，依靠、依附、接近、进入、缠裹、倾心于无所有处定——他依于无所有而舍弃了慢想。

nti. Heṭṭhimā cha samāpattiyo hitvā cajitvā pariccajitvā atikkamitvā samatikkamitvā vītivattitvā ākiñcaññāyatanasamāpattiṃ nissito allīno upagato samupagato ajjhosito adhimuttoti – ākiñcaññaṃ nissito hitvā maññaṃ.

917这里，'想解脱'是指七种想等至。在这些想等至中，无所有处定的等至解脱是最高的、最胜的、最妙的、最上的、第一的、顶尖的。在那最上、第一、顶尖、最上、第一、顶尖的当中，他以决意解脱而决意于它、专志于它、唯志于它、行于它、勤于它、重于它、倾向它、趣向它、归向它、志在于它、以此为主导——他在最高的想解脱中决意。

ti saññāvimokkhā vuccanti satta saññāsamāpattiyo. Tāsaṃ saññāsamāpattīnaṃ ākiñcaññāyatanasamāpattivimokkho aggo ca seṭṭho ca viseṭṭho ca pāmokkho ca uttamo ca pavaro ca, parame agge seṭṭhe viseṭṭhe pāmokkhe uttame pavare adhimuttivimokkhena adhimutto tatrādhimutto tadadhimutto taccarito tabbahulo taggaruko tanninno tappoṇo tappabbhāro tadadhimutto tadadhipateyyoti – saññāvimokkhe paramedhimutto.

918‘是这样吗？不是吗？是什么？怎么样？’——像这样的话，是带着疑惑的提问，是心存犹豫的提问，是模棱两可的提问，是多方探问的提问。‘那些人们’指的是持有某种见解的人。‘世尊’一词是表示尊敬的称呼……是对已实现者施设的名号，指的就是佛陀。‘基于他们自己的见解、自己的忍耐、自己的喜好、自己的执持’；‘防护着、准备着、护卫着、守护着、保持着、约束着’；‘过着那样的生活、安住着、行动着、维持着、呵护着、延续着、度日着’——世尊啊，那些处处防护、如此生活的人们，他们怎么样呢？

ti. ti saṃsayapucchā vimatipucchā dveḷhakapucchā anekaṃsapucchā, ‘‘evaṃ nu kho, na nu kho, kiṃ nu kho, kathaṃ nu kho’’ti – kaccissu. ti diṭṭhigatikā. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – kaccissu te bhagavā. ti. ti sakāya diṭṭhiyā sakāya khantiyā sakāya ruciyā sakāya laddhiyā. ti yattā paṭiyattā guttā gopitā rakkhitā saṃvutā. ti carantā viharantā iriyantā vattentā pālentā yapentā yāpentāti – kaccissu te bhagavā tattha yatā carantā.

919‘在一切欲乐上离了欲的人，（具寿优波湿婆这样说）

‘‘Sabbesu kāmesu yo vītarāgo, [iccāyasmā upasīvo]

920依止于无所有，舍弃了‘有’的执取；

Ākiñcaññaṃ nissito hitvā maññaṃ;

921在想的解脱中达到了殊胜，他会停留在那里而不随从吗？’

Saññāvimokkhe paramedhimutto, tiṭṭhe nu so tattha anānuyāyī’’ti.

922'一切'——这是一个全部、所有方面、完全、无余、无缺、摄尽一切的词。'无论哪些'——指无论哪些从外部进入出家状态、进入遍游行者行列的人。'无论哪些自称有德者'——指无论哪些沙门与婆罗门。……这是句子的连接……'难陀'——这是亲切的称呼……那是那位婆罗门的名字……称呼语。因此称为：'具寿难陀'。

923佛陀叫那个婆罗门的名字：“阿基多。”他说：“我说的是慧、念和名色。”这个“说”是宣讲、开示、确立、解说、揭示、分析、阐明、宣告的意思。阿基多，我对你这样说。

ti. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. nti paññañca satiñca nāmarūpañca. ti vadāmi ācikkhāmi desemi paññapemi paṭṭhapemi vivarāmi vibhajāmi uttānīkaromi pakāsemīti. Ajita taṃ vadāmi te.

924什么叫“依止无所有，舍断慢”？即舍弃、放下、抛舍、超越、越过、渡过下六等至后，依止、依附、亲近、全然亲近、执取、胜解无所有处定——这便是“依止无所有，舍断慢”。

925“想解脱”指的是七种想等至。在这些想等至中，无所有处定想解脱是最殊胜、最胜、最上、最首、最尊、最妙的；对于那些最殊胜、最胜、最上、最首、最尊、最妙的，以胜解心胜解，于彼胜解，对此胜解……以此为主者——即“于想解脱中最上胜解”。

ti saññāvimokkhā vuccanti satta saññāsamāpattiyo. Tāsaṃ saññāsamāpattīnaṃ ākiñcaññāyatanasamāpattivimokkho aggo ca seṭṭho ca viseṭṭho ca pāmokkho ca uttamo ca pavaro ca, parame agge seṭṭhe viseṭṭhe pāmokkhe uttame pavare adhimuttivimokkhena adhimutto tatrādhimutto tadadhimutto…pe… tadadhipateyyoti – saññāvimokkhe paramedhimutto.

926“他会在那里安住”是说可以安住六万大劫。“那里”指无所有处。“不追随”指不随行、不消失、不没去、不灭没、不衰退；或者说，不贪着、不瞋恚、不痴迷、不染污——他就在那里安住而不追随。因此世尊说：

ti. ti tiṭṭheyya saṭṭhikappasahassāni. ti ākiñcaññāyatane. ti anānuyāyī aviccamāno avigacchamāno anantaradhāyamāno aparihāyamāno. Atha vā, arajjamāno adussamāno amuyhamāno akilissamānoti – tiṭṭheyya so tattha anānuyāyī. Tenāha bhagavā –

927“于一切欲中离贪”——（世尊说：）“伍巴西瓦啊，”

‘‘Sabbesu kāmesu yo vītarāgo, [upasīvāti bhagavā]

928“依止无所有，舍断慢；”

Ākiñcaññaṃ nissito hitvā maññaṃ;

929“于想解脱中最上胜解，他会在那里安住，不追随。”

Saññāvimokkhe paramedhimutto, tiṭṭheyya so tattha anānuyāyī’’ti.

930如果他在那里住上六万劫，在无所有处，不追随——即不消失，不离去，不灭没，不衰退；或者说不染着、不憎恶、不痴迷、不污染——如果他住在那里而不追随。

ti sace so tiṭṭheyya saṭṭhikappasahassāni. ti ākiñcaññāyatane. ti anānuyāyī aviccamāno avigacchamāno anantaradhāyamāno aparihāyamāno. Atha vā, arajjamāno adussamāno amuyhamāno akilissamānoti – tiṭṭhe ce so tattha anānuyāyī.

931在很长的年岁里：很多年、很多百年、很多千年、很多百千年、很多劫、很多百劫、很多千劫、很多百千劫。‘具一切眼’是指一切知智……如来以此具一切眼——在很长的年岁里，他是具一切眼者。

ti. ti pūgampi vassāni bahūni vassāni bahūni vassasatāni bahūni vassasahassāni bahūni vassasatasahassāni bahūni kappāni bahūni kappasatāni bahūni kappasahassāni bahūni kappasatasahassāni. ti samantacakkhu vuccati sabbaññutañāṇaṃ…pe… tathāgato tena samantacakkhūti – pūgampi vassāni samantacakkhu.

932就在那里，他达到清凉，成为恒常、坚固、永恒、不变异之法，像永恒论那样永远住立；或者，他的识离去、断灭、消亡、灭尽、不再存在，而再生结生识在欲界、色界或无色界生起——这是对入无所有处定者询问常见与断见。又或者，就在那里以无余涅槃界而般涅槃；或者，他的识离去后，结生识又在欲界、色界或无色界生起——这是对生于无所有处者询问般涅槃与结生。对于那样的、那种性质的、住于那样的、有那种类别的、生于无所有处者——‘就在那里，他由清凉而解脱，那样的识会离去吗？’因此那位婆罗门说：

ti tattheva so sītibhāvamanuppatto nicco dhuvo sassato avipariṇāmadhammo sassatisamaṃ tatheva tiṭṭheyya. Atha vā, tassa viññāṇaṃ caveyya ucchijjeyya nasseyya vinasseyya na bhaveyyāti punabbhavapaṭisandhiviññāṇaṃ nibbatteyya kāmadhātuyā vā rūpadhātuyā vā arūpadhātuyā vāti ākiñcaññāyatanaṃ samāpannassa sassatañca ucchedañca pucchati. Udāhu tattheva anupādisesāya nibbānadhātuyā parinibbāyeyya . Atha vā, tassa viññāṇaṃ caveyya puna paṭisandhiviññāṇaṃ nibbatteyya kāmadhātuyā vā rūpadhātuyā vā arūpadhātuyā vāti, ākiñcaññāyatanaṃ upapannassa parinibbānañca paṭisandhiñca pucchati. ti tathāvidhassa tādisassa tassaṇṭhitassa tappakārassa tappaṭibhāgassa ākiñcaññāyatanaṃ upapannassāti – tattheva so sītisiyā vimutto, cavetha viññāṇaṃ tathāvidhassa. Tenāha so brāhmaṇo –

933‘如果他住在那里而不追随，在很长的年岁里，具一切眼者；

‘‘Tiṭṭhe ce so tattha anānuyāyī, pūgampi vassāni samantacakkhu;

934‘就在那里，他由清凉而解脱，那样的识会离去吗？’

Tattheva so sītisiyā vimutto, cavetha viññāṇaṃ tathāvidhassā’’ti.

935‘火焰’是指火焰的光芒。‘风’指东风、西风、北风、南风、有尘的风、无尘的风、冷风、热风、微风、强风、维蓝婆风、翼风、金翅鸟风、棕榈叶风、扇风等。‘被风的力量吹动’指被推动、被吹起、被驱赶、被驱散、被吹离、被吹散——就像火焰被风的力量吹动。‘伍巴西瓦’，是世尊叫那位婆罗门的名字。‘世尊’是表示尊敬的称呼。

ti acci vuccati jālasikhā. ti puratthimā vātā pacchimā vātā uttarā vātā dakkhiṇā vātā sarajā vātā arajā vātā sītā vātā uṇhā vātā parittā vātā adhimattā vātā verambhavātā pakkhavātā supaṇṇavātā tālapaṇṇavātā vidhūpanavātā. ti vātavegena khittā ukkhittā nunnā paṇunnā khambhitā vikkhambhitāti – acci yathā vātavegena khittā. ti. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – upasīvāti bhagavā.

936走向终极，消逝、使达到终极，达到终极，熄灭、寂止、彻底平息。他不进入“天”的概念，不进入名称，不进入计数，不进入施设——不能说“他去了东方、或去了西方、或去了北方、或去了南方、去了上方、或去了下方、去了横向、或去了中间的方向”。因为没有那个因、那个缘、那个理由，能让他进入任何概念。走向终极，消逝，不进入概念。

nti. ti atthaṃ paleti, atthaṃ gameti, atthaṃ gacchati nirujjhati vūpasamati paṭippassambhati. nti saṅkhaṃ na upeti, uddesaṃ na upeti, gaṇanaṃ na upeti, paṇṇattiṃ na upeti, ‘‘puratthimaṃ vā disaṃ gatā, pacchimaṃ vā disaṃ gatā, uttaraṃ vā disaṃ gatā, dakkhiṇaṃ vā disaṃ gatā uddhaṃ vā gatā, adho vā gatā, tiriyaṃ vā gatā, vidisaṃ vā gatā’’ti, so hetu natthi, paccayo natthi, kāraṇaṃ natthi, yena saṅkhaṃ gaccheyyāti – atthaṃ paleti na upeti saṅkhaṃ.

937“如是”这是譬喻的运用。“牟尼”叫做智……超越了执着之网，那位牟尼。那位牟尼，本然地在先前就已从色身解脱。他通过部分克服、镇伏断除，超越了那个阶段。那位牟尼凭借那个状态，获得了四种圣道。因为获得了四种圣道，他彻底了知了名身和色身。因为彻底了知名身和色身，他从名身和色身解脱、脱离、彻底脱离，通过究竟无执取的解脱——这样，牟尼从名身中解脱了。

ti. nti opammasampaṭipādanaṃ. ti monaṃ vuccati ñāṇaṃ …pe… saṅgajālamaticca so muni. ti so muni pakatiyā pubbeva rūpakāyā vimutto. Tadaṅgaṃ samatikkamā vikkhambhanappahānena pahīno. Tassa munino bhavantaṃ āgamma cattāro ariyamaggā paṭiladdhā honti. Catunnaṃ ariyamaggānaṃ paṭiladdhattā nāmakāyo ca rūpakāyo ca pariññātā honti. Nāmakāyassa ca rūpakāyassa ca pariññātattā nāmakāyā ca rūpakāyā ca mutto vimutto suvimutto accantaanupādāvimokkhenāti – evaṃ munī nāmakāyā vimutto.

938他将于无余涅槃界中完全涅槃。在无余涅槃界中完全涅槃后，他不进入“天”的概念，不进入名称，不进入计数，不进入施设——不称为“刹帝利”、“婆罗门”、“吠舍”、“首陀罗”、“在家人”、“出家人”、“天人”、“人类”、“有色者”、“无色者”、“有想者”、“无想者”、“非想非非想者”。他没有那个因、没有那个缘、没有那个理由，能让他进入任何概念。走向终极，消逝，不进入概念。因此，世尊说：

nti. ti anupādisesāya nibbānadhātuyā parinibbāyati. nti anupādisesāya nibbānadhātuyā parinibbuto saṅkhaṃ na upeti, uddesaṃ na upeti, gaṇanaṃ na upeti, paṇṇattiṃ na upeti – khattiyoti vā brāhmaṇoti vā vessoti vā suddoti vā gahaṭṭhoti vā pabbajitoti vā devoti vā manussoti vā rūpīti vā arūpīti vā saññīti vā asaññīti vā nevasaññīnāsaññīti vā. So hetu natthi paccayo natthi kāraṇaṃ natthi yena saṅkhaṃ gaccheyyāti – atthaṃ paleti na upeti saṅkhaṃ. Tenāha bhagavā –

939“就像火焰被强风吹动而熄灭，[伍巴西瓦啊！世尊说道]

‘‘Acci yathā vātavegena khittā, [upasīvāti bhagavā]

940它走向终极，消逝，不进入概念；

Atthaṃ paleti na upeti saṅkhaṃ;

941同样地，牟尼从名身中解脱，走向终极，消逝，不进入概念。”

Evaṃ munī nāmakāyā vimutto, atthaṃ paleti na upeti saṅkha’’nti.

942他是灭没了、彻底消失了,还是说并非如此,他并不存在呢?——他是已经灭没,又或者,他其实是存在的?

ti so atthaṅgato udāhu natthi so niruddho ucchinno vinaṭṭhoti – atthaṅgato so uda vā so natthi.

943是常恒、稳固、永在、不会变异的法,如同永恒论者所说的那样保持始终如一呢?——还是说,按照永恒论,他是无病的?

ti udāhu nicco dhuvo sassato avipariṇāmadhammo sassatisamaṃ tatheva tiṭṭheyyāti – udāhu ve sassatiyā arogo.

944'请为我解说吧'——意思是:我提问,我请求,我恳求,我请明示。'牟尼'是指智慧……乃至……超越了结网的那位牟尼。'请好好解答'——意思是:请开示,请宣说,请阐明,请确立,请揭示,请分别,请详解,请昭示。也就是——'牟尼啊,请您为我好好解答'。

ti. nti yaṃ pucchāmi yaṃ yācāmi yaṃ ajjhesāmi yaṃ pasādemi. ti monaṃ vuccati ñāṇaṃ…pe… saṅgajālamaticca so muni. ti sādhu ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – taṃ me munī sādhu viyākarohi.

945'因为此法确实已被您所了知'——意思是:确实,这个法被你所了知、所衡量、所判定、所明辨、所觉了。因此,那位婆罗门说——

ti tathā hi te vidito tulito tīrito vibhūto vibhāvito esa dhammoti – tathā hi te vidito esa dhammo. Tenāha so brāhmaṇo –

946他算是灭去了，还是不复存在？又或是永恒地无病？

‘‘Atthaṅgato so uda vā so natthi, udāhu ve sassatiyā arogo;

947牟尼啊，请为我好好解释这个，因为那法确实为您所明了。

Taṃ me munī sādhu viyākarohi, tathā hi te vidito esa dhammo’’.

948对于灭没者、于无余涅槃界中完全寂灭者，没有色的计量，没有受的计量，没有想的计量，没有行的计量，没有识的计量。那些都不存在、不可得、已断除、已根绝、已止息、已寂灭、不可能再生起，被智火烧尽了——对于灭没者，没有计量。‘喂！’这是世尊用名字来称呼那位婆罗门，这是一个表示尊重的称呼……‘亲自证知的施设’，也就是世尊——‘伍巴西瓦啊！’世尊这样叫着。

ti atthaṅgatassa anupādisesāya nibbānadhātuyā parinibbutassa rūpapamāṇaṃ natthi, vedanāpamāṇaṃ natthi, saññāpamāṇaṃ natthi, saṅkhārapamāṇaṃ natthi, viññāṇapamāṇaṃ natthi, na atthi na saṃvijjati nupalabbhati pahīnaṃ samucchinnaṃ vūpasantaṃ paṭippassaddhaṃ abhabbuppattikaṃ ñāṇagginā daḍḍhanti – atthaṅgatassa na pamāṇamatthi. ti ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – upasīvāti bhagavā.

949那些能让他被称为‘有贪者’‘有嗔者’‘有痴者’‘被结缚者’‘执取者’‘散乱者’‘未达决定者’‘有强力烦恼者’的贪欲、嗔恚、愚痴、慢、邪见、掉举、疑、随眠，那些造作都已经断除了。由于那些造作已被断除，因此，就没有了让他被说成是‘地狱众生’、‘畜生’、‘饿鬼’、‘人’、‘天’、‘有色者’、‘无色者’、‘有想者’、‘无想者’、‘非想非非想者’的因、缘、理由。没有任何因由可以那样去说他、讲他、论他、解释他、称呼他——那个可以用来描述他的东西，在他那里是不存在的。

ti yena taṃ rāgena vadeyyuṃ, yena dosena vadeyyuṃ, yena mohena vadeyyuṃ, yena mānena vadeyyuṃ, yāya diṭṭhiyā vadeyyuṃ, yena uddhaccena vadeyyuṃ, yāya vicikicchāya vadeyyuṃ, yehi anusayehi vadeyyuṃ – rattoti vā duṭṭhoti vā mūḷhoti vā vinibaddhoti vā parāmaṭṭhoti vā vikkhepagatoti vā aniṭṭhaṅgatoti vā thāmagatoti vā, te abhisaṅkhārā pahīnā. Abhisaṅkhārānaṃ pahīnattā gatiyā yena taṃ vadeyyuṃ – nerayikoti vā tiracchānayonikoti vā pettivisayikoti vā manussoti vā devoti vā rūpīti vā arūpīti vā saññīti vā asaññīti vā nevasaññīnāsaññīti vā, so hetu natthi paccayo natthi kāraṇaṃ natthi yena vadeyyuṃ katheyyuṃ bhaṇeyyuṃ dīpeyyuṃ vohareyyunti – yena naṃ vajjuṃ taṃ tassa natthi.

950对于一切法、一切蕴、一切处、一切界、一切趣、一切生、一切结生、一切有、一切轮回、一切流转，都已经拔起、彻底拔起、举起、彻底举起、连根拔除、彻底连根拔除、断除、根绝、止息、寂灭、不可能再生起，被智火烧尽了——在一切法中，已得彻底根除。

ti sabbesu dhammesu sabbesu khandhesu sabbesu āyatanesu sabbāsu dhātūsu sabbāsu gatīsu sabbāsu upapattīsu sabbāsu paṭisandhīsu sabbesu bhavesu sabbesu saṃsāresu sabbesu vaṭṭesu ūhatesu samūhatesu uddhatesu samuddhatesu uppāṭitesu samuppāṭitesu pahīnesu samucchinnesu vūpasantesu paṭippassaddhesu abhabbuppattikesu ñāṇagginā daḍḍhesūti – sabbesu dhammesu samūhatesu.

951所谓‘论道’，指的是烦恼、诸蕴以及诸行造作。他的一切论、论道、增语、增语道、训词、训词道、施设、施设道，都已经拔起、彻底拔起、举起、彻底举起、连根拔除、彻底连根拔除、断除、根绝、止息、寂灭、不可能再生起，被智火烧尽了——一切论道都已彻底根除。因此，世尊这样说了——

ti vādapathā vuccanti kilesā ca khandhā ca abhisaṅkhārā ca. Tassa vādā ca vādapathā ca adhivacanāni ca adhivacanapathā ca nirutti ca niruttipathā ca paññatti ca paññattipathā ca ūhatā samūhatā uddhatā samuddhatā uppāṭitā samuppāṭitā pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭippassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhāti – samūhatā vādapathāpi sabbe. Tenāha bhagavā –

952灭没者没有可衡量之处，伍巴西瓦啊！

‘‘Atthaṅgatassa na pamāṇamatthi, [upasīvāti bhagavā]

953任何可用来说他‘是什么’的东西，对于他来说都不存在；

Yena naṃ vajjuṃ taṃ tassa natthi;

954当一切法都被灭尽时，一切言说之路也都被灭尽了。

Sabbesu dhammesu samūhatesu, samūhatā vādapathāpi sabbe’’ti.

955随着这些偈颂的结束，那位婆罗门与他一起……双手合十，恭敬礼敬地坐着，说道：‘善逝！世尊是我的老师，我是您的弟子。’

Saha gāthāpariyosānā ye te brāhmaṇena saddhiṃ…pe… pañjaliko namassamāno nisinno hoti – satthā me, bhante bhagavā, sāvakohamasmīti.

956伍巴西瓦学童所问分别第六

Upasīvamāṇavapucchāniddeso chaṭṭho.

9577. 难德学童所问分别

7. Nandamāṇavapucchāniddeso

958“他们存在”：意思是他们有、可被找到、可被证得。“世间”：指恶趣世间……直到……处所世间。“牟尼”：指那些被称为牟尼的邪命外道、离系外道、结发外道、苦行者。（天神们认为世间有牟尼，可他们并非真正的牟尼。）世间确实有牟尼。“所以”：这是一个词的连音……“善哉”：这是爱语……“我听闻”：这是那位婆罗门的名字……一种称呼——他被称为‘难陀尊者’。

ti. ti santi saṃvijjanti atthi upalabbhanti. ti apāyaloke…pe… āyatanaloke. ti munināmakā ājīvakā nigaṇṭhā jaṭilā tāpasā . (Devā loke munayoti sañjānanti, na ca te munayo) ti. Santi loke munayo. ti. ti padasandhi…pe…. ti piyavacanaṃ…pe…. ti tassa brāhmaṇassa nāmaṃ…pe… abhilāpoti – iccāyasmā nando.

959“人们”：指刹帝利、婆罗门、吠舍、首陀罗，在家人与出家人，天与人。“说”：他们讲论、言说、阐明、表达。“怎么说”：这是疑惑之问、犹豫之问、两难之问、不定之问，例如：‘是这样吗？不是这样吗？到底是什么？又是怎么回事？’——人们这样说着，那是怎么说的呢？

ti. ti khattiyā ca brāhmaṇā ca vessā ca suddā ca gahaṭṭhā ca pabbajitā ca devā ca manussā ca. ti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharanti. ti saṃsayapucchā vimatipucchā dveḷhakapucchā anekaṃsapucchā ‘‘evaṃ nu kho, na nu kho, kiṃ nu kho, kathaṃ nu kho’’ti – janā vadanti tayidaṃ kathaṃsu.

960“他们说”：他们通过入八定之智或五神通之智，认为一位牟尼是达到的、具足的、证得的、成就的、拥有的、具备的，他们这样讲论、言说、阐明、表达着——但他们所说的并非‘入于智的牟尼’。

ti . Aṭṭha samāpattiñāṇena vā pañcābhiññāñāṇena vā upetaṃ samupetaṃ upāgataṃ samupāgataṃ upapannaṃ samupapannaṃ samannāgataṃ muniṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharantīti – ñāṇūpapannaṃ muni no vadanti.

961或者，他们是否将一位通过实践各种极端、无比艰难、苦行且粗劣的生活方式而达成、具足、证得、成就、拥有、具备的人称为牟尼，这样讲论、言说、阐明、表达着——还是说，他们指的是‘以生存方式而具备’的人呢？因此，那位婆罗门说道：

nti udāhu anekavividhaatiparamadukkarakārikalūkhajīvitānuyogena upetaṃ samupetaṃ upāgataṃ samupāgataṃ upapannaṃ samupapannaṃ samannāgataṃ muniṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharantīti – udāhu ve jīvitenūpapannaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

962世间有牟尼，——尊者难陀这样说。

‘‘Santi loke munayo, [iccāyasmā nando]

963人们如是称说；他们如何说此？

Janā vadanti tayidaṃ kathaṃsu;

964他们称具足智者为牟尼，或者具足生活的？」

Ñāṇūpapannaṃ muni no vadanti, udāhu ve jīvitenūpapanna’’nti.

965并非指依见清净而成就；并非指依闻清净而成就；也不是依八等至智、五神通智或邪智而成就——不是依见、闻、智。

ti. ti na diṭṭhasuddhiyā. ti na sutasuddhiyā. ti napi aṭṭhasamāpattiñāṇena napi pañcābhiññāñāṇena napi micchāñāṇenāti – na diṭṭhiyā na sutiyā na ñāṇena.

966那些精通蕴、精通界、精通处、精通缘起、精通念处、精通正勤、精通神足、精通根、精通力、精通觉支、精通道、精通果、精通涅槃的人，或以见清净、或以闻清净、或以八等至智、或以五神通智、或以邪智、或以见、或以闻而获得、完全获得、达到、完全达到、具足、完全具足、成就的，他们不说、不讲、不宣说、不显示、不称呼为牟尼——在此，难德，善巧者称为牟尼。

ti. ti ye te khandhakusalā dhātukusalā āyatanakusalā paṭiccasamuppādakusalā satipaṭṭhānakusalā sammappadhānakusalā iddhipādakusalā indriyakusalā balakusalā bojjhaṅgakusalā maggakusalā phalakusalā nibbānakusalā diṭṭhasuddhiyā vā sutasuddhiyā vā aṭṭhasamāpattiñāṇena vā pañcābhiññāñāṇena vā micchāñāṇena vā diṭṭhena vā sutena vā upetaṃ samupetaṃ upāgataṃ samupāgataṃ upapannaṃ samupapannaṃ samannāgataṃ muniṃ na vadanti na kathenti na bhaṇanti na dīpayanti na voharantīti – munīdha nanda kusalā vadanti.

967军称为魔军，身恶行是魔军，语恶行是魔军，意恶行是魔军，贪是魔军，嗔是魔军，痴是魔军，忿……怨……覆……恼……嫉……悭……诳……谄……傲……暴……慢……过慢……憍……放逸……一切烦恼、一切恶行、一切热恼、一切热恼、一切苦恼、一切不善行是魔军。世尊确实如是说——

ti senā vuccati mārasenā, kāyaduccaritaṃ mārasenā, vacīduccaritaṃ mārasenā, manoduccaritaṃ mārasenā, rāgo mārasenā, doso mārasenā, moho mārasenā, kodho…pe… upanāho… makkho… paḷāso… issā… macchariyaṃ… māyā… sāṭheyyaṃ… thambho… sārambho… māno… atimāno… mado… pamādo… sabbe kilesā sabbe duccaritā sabbe darathā sabbe pariḷāhā sabbe santāpā sabbākusalābhisaṅkhārā mārasenā. Vuttañhetaṃ bhagavatā –

968欲望是你的第一支军队，第二支称为不满。

‘‘Kāmā te paṭhamā senā, dutiyā arati vuccati;

969第三支是饥渴，第四支称为渴爱。

Tatiyā khuppipāsā te, catutthī taṇhā pavuccati.

970第五支是昏沉睡眠，第六支称为恐惧。

‘‘Pañcamaṃ thinamiddhaṃ te, chaṭṭhā bhīrū pavuccati;

971第七支是疑惑，覆藏与傲慢是你的第八支。

Sattamī vicikicchā te, makkho thambho te aṭṭhamo;

972利养、名声、恭敬，以及不正当得来的声誉。

Lābho siloko sakkāro, micchāladdho ca yo yaso.

973凡是抬高自己、轻视别人；

‘‘Yo cattānaṃ samukkaṃse, pare ca avajānāti;

974这是那木支的军队，黑魔的突击部队；

Esā namuci te senā , kaṇhassābhippahārinī;

975阿修罗打不赢它，打赢了就能得到安乐。

Na naṃ asūro jināti, jetvā ca labhate sukha’’nti.

976因为通过四圣道，一切魔军与一切敌对性的烦恼已被战胜、击败、粉碎、溃散、面朝后转，所以被称为'断除刀剑'。贪是恼害，嗔是恼害，痴是恼害，忿是恼害，恨是恼害……乃至……一切不善行都是恼害。对于那些已断除、已根除、已平息、已寂止、已不能再生、被智慧之火焚烧殆尽的人，他们被称为'无恼害'。所谓的'欲望'，就是渴爱。那种染著、执著……乃至……无明、贪欲、不善根。对于那些已断除、已根除、已平息、已寂止、已不能再生、被智慧之火焚烧殆尽的渴爱，他们被称为'无欲望'，即诸阿拉汉、漏尽者。这些已经断除刀剑、无恼害、无欲望的人，他们行走、居住、行动、转起、维持、言语、生活，我在世间称他们为牟尼，我宣说、教导、施设、建立、开显、分析、阐明、公开地说——'断除刀剑、无恼害、无欲望，那些人行走于世，我就称他们为牟尼'。因此世尊说——

Yato catūhi ariyamaggehi sabbā ca mārasenā sabbe ca paṭisenikarā kilesā jitā ca parājitā ca bhaggā vippaluggā parammukhā, tena vuccanti visenikatvā. ti rāgo nīgho, doso nīgho, moho nīgho, kodho nīgho, upanāho nīgho…pe… sabbākusalābhisaṅkhārā nīghā. Yesaṃ ete nīghā pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭippassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhā te vuccanti anīghā. ti āsā vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… avijjā lobho akusalamūlaṃ. Yesaṃ esā āsā taṇhā pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭippassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhā, te vuccanti nirāsā arahanto khīṇāsavā. ti ye te visenikatvāva anīghā ca nirāsā ca caranti viharanti iriyanti vattenti pālenti yapenti yāpenti, te loke munayoti brūmi ācikkhāmi desemi paññapemi paṭṭhapemi vivarāmi vibhajāmi uttānīkaromi pakāsemīti – visenikatvā anīghā nirāsā, caranti ye te munayoti brūmi. Tenāha bhagavā –

977'难陀啊，这里的牟尼并非凭见、凭闻、凭智，就被善巧者称为真正的牟尼；'

‘‘Na diṭṭhiyā na sutiyā na ñāṇena, munīdha nanda kusalā vadanti;

978'断除了刀剑，无恼害、无欲望，那些人就这样生活，我称他们为牟尼。'

Visenikatvā anīghā nirāsā, caranti ye te munayoti brūmī’’ti.

979“任何所有”——这是对“全部地、一切地、一切方式地、无余的、无遗的、穷尽”这一说法的概括。“凡任何”是指，那些离此而外的、出了家的、成了游行者的。“任何持‘尊佑’论者”是指，那些沙门和婆罗门们。“尊者”——世尊用名字称呼那位婆罗门，这是表示尊敬的称呼……“亲自证知的施设，也就是所谓的‘世尊’。”——“难陀尊者！”

980“diṭṭhassutenāpi vadanti suddhiṃ.” 这段是注释：他们宣称、讲述、言说、展示、表明：通过所见能获得清净、净洁、全然清净、解脱、自由、彻底的自由。他们也宣称、讲述、言说、展示、表明：通过所闻能获得清净…（中略）…他们也宣称、讲述、言说、展示、表明：通过所见和所闻能获得清净、净洁、全然清净、解脱、自由、彻底的自由。——这就是“他们宣称，通过所见和所闻也能获得清净”。

nti diṭṭhenapi suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharanti; sutenāpi suddhiṃ…pe… diṭṭhassutenāpi suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharantīti – diṭṭhassutenāpi vadanti suddhiṃ.

981他们说，以“戒”而有清净、净洁、完全清净、解脱、解脱之、完全解脱；说、讲、述、表明、宣称：以“行”而有清净……宣称；他们也说以“戒与行”而有清净、净洁、完全清净、解脱、解脱之、完全解脱；称说、讲述、述说、表明、宣称——他们也说以戒行而有清净。

nti sīlenapi suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharanti ; vatenapi suddhiṃ…pe… voharanti; sīlabbatenāpi suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharantīti – sīlabbatenāpi vadanti suddhiṃ.

982他们说，通过多种不同形式的、混乱的吉兆，能达到清净、遍净、最极清净、解脱、离系、最极解脱，他们这样宣称、宣说、讲说、开显、表述——他们声称通过多种不同形式能达到清净。

nti anekavidhakotūhalamaṅgalena suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharantīti – anekarūpena vadanti suddhiṃ.

983那些提问：带着怀疑的提问、带着犹豫的提问、两难的提问、不确定的提问——‘是这样呢，不是这样呢，是什么呢，怎么是这样呢’——到底从哪里来。生是苦，老是苦，病是苦，死是苦，忧愁、悲叹、苦痛、忧恼、焦躁是苦，灾祸是苦，地狱的苦，畜生界的苦，饿鬼界的苦，人间的苦，以入胎为根的苦，以住胎为根的苦，以出胎为根的苦，出生后所系缚的苦，出生后被人支配的苦，自己施加的苦，别人施加的苦，苦苦，行苦，变易苦，眼病、耳病、鼻病、舌病、身病、头痛、耳疾、口病、牙病，咳嗽、哮喘、鼻塞、发烧、高烧、腹病、昏厥、痢疾、绞痛、霍乱，麻风、疮肿、白斑、肺痨、癫痫、癣疥、痒症、疥疮、血毒、瘭疽、糖尿病、关节疮、痈疽、痔瘘，胆汁引起的病，痰引起的病，风引起的病，和合引起的病，气候变化引起的病，不当生活引起的病，外缘引起的病，业报引起的病，寒冷、炎热、饥饿、口渴、大便、小便，被虻、蚊、风、日晒、爬虫接触的苦，母亲去世的苦，父亲去世的苦，兄弟去世的苦，姐妹去世的苦，儿子去世的苦，女儿去世的苦，亲族损失的苦，生病损失的苦，财产损失的苦，戒行损失的苦，见解损失的苦；这些法，从起始处可知其生起，从消灭处可知其灭去，业依止于果报，果报依止于业，名依止于色，色依止于名，被生所跟随，被老所追随，被病所胜伏，被死所击打，安立于苦中，没有保护、没有洞穴、没有皈依、成为没有皈依的状态——这些就叫做苦。这些苦，从哪里集起，从哪里生，从哪里遍生，从哪里产出，从哪里更产出，从哪里显现？以什么为因缘，以什么为集起，以什么为生因，以什么为来源？他在问这些苦的根，在问因，在问缘，在问源头，在问出生，在问发起，在问食素，在问所缘，在问条件，在问集起，他在遍问、请求、祈请、明示——‘而这些苦，到底从哪里集起呢。’

ti. ti saṃsayapucchā vimatipucchā dveḷhakapucchā anekaṃsapucchā – ‘‘evaṃ nu kho, na nu kho, kiṃ nu kho, kathaṃ nu kho’’ti – kuto nu. ti jātidukkhaṃ, jarādukkhaṃ, byādhidukkhaṃ, maraṇadukkhaṃ, sokaparidevadukkhadomanassupāyāsadukkhaṃ, byasanaṃ dukkhaṃ, nerayikaṃ dukkhaṃ, tiracchānayonikaṃ dukkhaṃ, pettivisayikaṃ dukkhaṃ, mānusikaṃ dukkhaṃ, gabbhokkantimūlakaṃ dukkhaṃ, gabbhaṭṭhitimūlakaṃ dukkhaṃ, gabbhavuṭṭhānamūlakaṃ dukkhaṃ, jātassūpanibandhakaṃ dukkhaṃ, jātassa parādheyyakaṃ dukkhaṃ, attūpakkamaṃ dukkhaṃ, parūpakkamaṃ dukkhaṃ, dukkhadukkhaṃ, saṅkhāradukkhaṃ, vipariṇāmadukkhaṃ , cakkhurogo sotarogo ghānarogo jivhārogo kāyarogo sīsarogo kaṇṇarogo mukharogo dantarogo kāso sāso pināso ḍāho jaro kucchirogo mucchā pakkhandikā sūlā visūcikā kuṭṭhaṃ gaṇḍo kilāso soso apamāro daddu kaṇḍu kacchu rakhasā vitacchikā lohitapittaṃ madhumeho aṃsā piḷakā bhagandalā pittasamuṭṭhānā ābādhā semhasamuṭṭhānā ābādhā vātasamuṭṭhānā ābādhā sannipātikā ābādhā utupariṇāmajā ābādhā visamaparihārajā ābādhā opakkamikā ābādhā kammavipākajā ābādhā sītaṃ uṇhaṃ jighacchā pipāsā uccāro passāvo ḍaṃsamakasavātātapasarīsapasamphassaṃ dukkhaṃ, mātumaraṇaṃ dukkhaṃ , pitumaraṇaṃ dukkhaṃ, bhātumaraṇaṃ dukkhaṃ, bhaginimaraṇaṃ dukkhaṃ, puttamaraṇaṃ dukkhaṃ, dhītumaraṇaṃ dukkhaṃ, ñātibyasanaṃ dukkhaṃ, rogabyasanaṃ dukkhaṃ, bhogabyasanaṃ dukkhaṃ, sīlabyasanaṃ dukkhaṃ, diṭṭhibyasanaṃ dukkhaṃ; yesaṃ dhammānaṃ ādito samudāgamanaṃ paññāyati, atthaṅgamato nirodho paññāyati, kammasannissito vipāko, vipākasannissitaṃ kammaṃ, nāmasannissitaṃ rūpaṃ, rūpasannissitaṃ nāmaṃ, jātiyā anugataṃ, jarāya anusaṭaṃ, byādhinā abhibhūtaṃ, maraṇena abbhāhataṃ, dukkhe patiṭṭhitaṃ, atāṇaṃ aleṇaṃ asaraṇaṃ asaraṇībhūtaṃ – ime vuccanti dukkhā. Ime dukkhā kuto samudāgatā kuto jātā kuto sañjātā kuto nibbattā kuto abhinibbattā kuto pātubhūtā kiṃnidānā kiṃsamudayā kiṃjātikā kiṃpabhavāti, imesaṃ dukkhānaṃ mūlaṃ pucchati hetuṃ pucchati nidānaṃ pucchati sambhavaṃ pucchati pabhavaṃ pucchati samuṭṭhānaṃ pucchati āhāraṃ pucchati ārammaṇaṃ pucchati paccayaṃ pucchati samudayaṃ pucchati papucchati yācati ajjhesati pasādetīti – kuto nu dukkhā samudāgatā ime.

984他们超越了生、老、死，越过了、渡过了、跳过了、克服了、超脱了。‘先生’这词是亲切的称呼，是尊敬的称呼，是怀着恭敬与礼让的称呼——意思是尊者们已超越了生和老。

ti jātijarāmaraṇaṃ atariṃsu uttariṃsu patariṃsu samatikkamiṃsu vītivattiṃsu. ti piyavacanaṃ garuvacanaṃ sagāravasappatissādhivacanametaṃ – mārisāti – atāru jātiñca jarañca mārisa.

985我问你，我请求你，我祈请你，我令你欢喜。这是表示尊敬的称呼……乃至……证得的施设，亦即世尊。请说吧，请开示吧，请教导吧，请宣说吧，请确立吧，请揭示吧，请分析吧，请阐明吧，请公布吧——我问您，世尊，请为我开示这个。因此，那位婆罗门说道：

nti. nti pucchāmi taṃ yācāmi taṃ ajjhesāmi taṃ pasādemi taṃ. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti. nti brūhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

986“那些沙门与婆罗门，”难陀尊者这样说。

‘‘Ye kecime samaṇabrāhmaṇāse, [iccāyasmā nando]

987他们宣称，通过所见和所闻能获得清净；

Diṭṭhassutenāpi vadanti suddhiṃ;

988他们宣称，通过戒行与禁制能获得清净，还宣称通过种种其他的方式能获得清净；

Sīlabbatenāpi vadanti suddhiṃ, anekarūpena vadanti suddhiṃ;

989“世尊啊，他们在那里这样修行，

‘‘Kaccissu te bhagavā tattha yatā carantā,

990他们是否确实渡越了生和老呢，尊者？

Atāru jātiñca jarañca mārisa;

991我问您这个，世尊，请告诉我吧。”

Pucchāmi taṃ bhagavā brūhi meta’’nti.

992所谓‘一切’：这是以一切方式、一切种类、无余、无遗、穷尽之意的说法。所谓‘名’：指四无色蕴。所谓‘色’：指四大种以及由四大种所造之色。所谓‘贪着’：即渴爱，那贪欲、染着……乃至……非梵行的贪、不善根。所谓‘于名色上一向离贪着的婆罗门’：指对于名色的贪着已完全消尽、离贪、断贪、唾弃贪、解脱贪、舍断贪、出离贪的人，他离了贪、无有贪、舍了贪、唾弃了贪、解脱了贪、断了贪、出了贪。

ti. ti sabbena sabbaṃ sabbathā sabbaṃ asesaṃ nissesaṃ pariyādiyanavacanametaṃ sabbasoti. nti cattāro arūpino khandhā. nti cattāro ca mahābhūtā catunnañca mahābhūtānaṃ upādāya rūpaṃ. vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. ti sabbaso nāmarūpasmiṃ vītagedhassa vigatagedhassa cattagedhassa vantagedhassa muttagedhassa pahīnagedhassa paṭinissaṭṭhagedhassa vītarāgassa vigatarāgassa cattarāgassa vantarāgassa muttarāgassa pahīnarāgassa paṭinissaṭṭharāgassāti – sabbaso nāmarūpasmiṃ vītagedhassa brāhmaṇa.

993他们说，以“见”而有清净、净洁、完全清净、解脱、解脱之、完全解脱；说、讲、述、表明、宣称：以“闻”而有清净……以“见与闻”而有清净、净洁、完全清净、解脱、解脱之、完全解脱；他们称说、讲述、述说、表明、宣称——他们也说以见闻而有清净。

nti diṭṭhenapi suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharanti; sutenapi suddhiṃ…pe… diṭṭhassutenapi suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharantīti – diṭṭhassutenāpi vadanti suddhiṃ.

994他们说：有些人用‘戒’来宣扬清净、净洁、极致清净、解脱、释脱、彻底解脱；用‘禁制’来宣扬清净、净洁、极致清净、解脱、释脱、彻底解脱；用‘戒禁两者’也来宣扬清净、净洁、极致清净、解脱、释脱、彻底解脱，宣称通过这些方式就能获得清净。

nti sīlenapi suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharanti; vatenapi suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharanti; sīlabbatenāpi suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharantīti – sīlabbatenāpi vadanti suddhiṃ.

995依各种五花八门的吉庆仪式来求清净、清静、遍净，求解脱、解脱、遍解脱——把这些都舍弃、断除、完全断除、驱除、彻底灭除、令归于无之后：就连一切形形色色的仪式也都舍弃了。

nti anekavidhakotūhalamaṅgalena suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ pahāya jahitvā pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvāti – anekarūpampi pahāya sabbaṃ.

996“即使”——这是词语的连接、词语的牵连、词语的完足、字母的组合、文句的通畅、词语的次第。“依见而行者”是指，依自己的见解、依自己的认可、依自己的喜好、依自己的信念。“在那里得到克制”是指，被抑制、被准备、被守护、被保护、被防护、被约束。“他们行”是指，他们行走、居住、活动、运作、维持、进行、过着——即使他们在那里过着克制的生活。

ti. ti padasandhi padasaṃsaggo padapāripūrī akkharasamavāyo byañjanasiliṭṭhatā padānupubbatāpetaṃ – kiñcāpīti. ti diṭṭhigatikā. ti sakāya diṭṭhiyā sakāya khantiyā sakāya ruciyā sakāya laddhiyā. ti yattā paṭiyattā guttā gopitā rakkhitā saṃvutā. ti caranti viharanti iriyanti vattenti pālenti yapenti yāpentīti – kiñcāpi te tattha yatā caranti.

997“我说，他们未渡越生与老死”——意思是：他们未能超越、未能胜过、未能度过、未能克服、未能跨越生与老死；他们未能从生与老死中出离、脱出、超脱、克服、跨越；他们在生与老死之内打转，在轮回的轨道之内打转；他们被生所跟随，被老所追逐，被病所制伏，被死所打击，是没有庇护、没有洞穴、没有归依、没有归依之处的。这就是我所宣说、所教示、所演说、所安立、所开显、所分析、所详明、所阐扬的——我说：“他们未渡越生与老。”因此，世尊说——

ti jātijarāmaraṇaṃ na tariṃsu na uttariṃsu na patariṃsu na samatikkamiṃsu na vītivattiṃsu, jātijarāmaraṇā anikkhantā anissaṭā anatikkantā asamatikkantā avītivattā, antojātijarāmaraṇe parivattenti, antosaṃsārapathe parivattenti, jātiyā anugatā, jarāya anusaṭā, byādhinā abhibhūtā, maraṇena abbhāhatā atāṇā aleṇā asaraṇā asaraṇībhūtāti brūmi ācikkhāmi desemi paññapemi paṭṭhapemi vivarāmi vibhajāmi uttānīkaromi pakāsemīti – nātariṃsu jātijaranti brūmi. Tenāha bhagavā –

998“世尊说：‘难陀啊，那些任何这样的沙门和婆罗门，

‘‘Ye kecime samaṇabrāhmaṇāse, [nandāti bhagavā]

999他们以所见、所闻，也宣称清净；

Diṭṭhassutenāpi vadanti suddhiṃ;

1000他们以戒律与禁制，也宣称清净，以种种方式宣称清净。

Sīlabbatenāpi vadanti suddhiṃ, anekarūpena vadanti suddhiṃ.

1001纵使他们在那之中精勤地修行，我仍然说，他们并未渡越生与老。’”

Kiñcāpi te tattha yatā caranti, nātariṃsu jātijaranti brūmī’’ti.

1002那些词是‘所有的一切、以一切方式的一切、无余、无遗、尽尽’的意思——‘无论哪些’。是指在恶趣世间、人世间、天世间、蕴世间、界世间、处世间。是‘种种多样的、各种各类的苦’的意思——‘无论在世间这些种种形态的’。所以那位婆罗门说：

ti. ti sabbena sabbaṃ sabbathā sabbaṃ asesaṃ nissesaṃ pariyādiyanavacanametaṃ – ye kecīti. nti apāyaloke manussaloke devaloke khandhaloke dhātuloke āyatanaloke. ti anekavidhā nānāppakārā dukkhāti – ye keci lokasmimanekarūpā. Tenāha so brāhmaṇo –

1003他们说：有些人用‘所见’来宣扬清净、净洁、极致清净、解脱、释脱、彻底解脱；用‘所闻’来宣扬清净、净洁、极致清净、解脱、释脱、彻底解脱；用‘见闻两者’也来宣扬清净、净洁、极致清净、解脱、释脱、彻底解脱，宣称通过这些方式就能获得清净。

nti diṭṭhenapi suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharanti ; sutenapi suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharanti; diṭṭhassutenapi suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharantīti – diṭṭhassutenāpi vadanti suddhiṃ.

1004他们说，通过戒能达到清净、遍净、最极清净、解脱、离系、最极解脱；通过誓愿也能达到清净……乃至……表述；通过戒与誓愿也能达到清净、遍净、最极清净、解脱、离系、最极解脱，他们这样宣称、宣说、讲说、开显、表述——他们声称通过戒与誓愿能达到清净。

nti sīlenāpi suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharanti; vatenāpi suddhiṃ…pe… voharanti; sīlabbatenāpi suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharantīti – sīlabbatenāpi vadanti suddhiṃ.

1005他们说，以各种各样的、五花八门的吉兆祥瑞而有清净、净洁、完全清净、解脱、解脱之、完全解脱；说、讲、述、表明、宣称——他们说以种种形式而有清净。

nti anekavidhakotūhalamaṅgalena suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharantīti – anekarūpena vadanti suddhiṃ.

1006……于邪见领域中。所谓牟尼，就是指那智……乃至……超越了爱网的他，是牟尼。对于未能渡过、未能越过、未能完全越过、未能超越欲暴流、有暴流、见暴流、无明暴流，仍在生老死的牢笼内轮回、仍在轮回界的路途上轮转、被生所跟随、被老所追逐、被病所制伏、被死所摧破，没有庇护所、没有避难处、没有皈依处、处于无依无靠境地的人。你的意思是，请开示、教导、宣说、确立、设立、揭示、分析、阐明、公布——你是说，请向我开示那些已渡过暴流的牟尼们吧。

ti. ti diṭṭhigatike. ti monaṃ vuccati ñāṇaṃ…pe… saṅgajālamaticca so muni . ti kāmoghaṃ bhavoghaṃ diṭṭhoghaṃ avijjoghaṃ atiṇṇe anatikkante asamatikkante avītivatte antojātijarāmaraṇe parivattente antosaṃsārapathe parivattente jātiyā anugate jarāya anusaṭe byādhinā abhibhūte maraṇena abbhāhate atāṇe aleṇe asaraṇe asaraṇībhūte. ti brūsi ācikkhasi desesi paññapesi paṭṭhapesi vivarasi vibhajasi uttānīkarosi pakāsesīti – te ce munī brūsi anoghatiṇṇe.

1007那么，在这包含诸天、魔、梵天的世界，在包含沙门、婆罗门、诸天与人的众生界中，究竟是谁超越了、越过了、胜过了、完全跨越了、克服了生与老呢？这是表示爱语、尊敬语、具足恭敬与顺从的称呼，称为“贤者”——那么，究竟是谁，在天与人世间，超越了生与老呢，贤者？

ti atha ko eso sadevake loke samārake sabrahmake sassamaṇabrāhmaṇiyā pajāya sadevamanussāya jātijarāmaraṇaṃ atari uttari patari samatikkami vītivattayi. ti piyavacanaṃ garuvacanaṃ sagāravasappatissādhivacanametaṃ mārisāti – atha ko carahi devamanussaloke, atāri jātiñca jarañca mārisa.

1008‘我问您’——是我在请问您，是我在请求您，是我在恳请您，‘请给我讲一讲吧’，我这样问您。‘世尊’一词……是对已实现者施设的名号，指的就是佛陀。‘请为我解说’——是说请告诉我，请宣示，请阐明，请施设，请确立，请揭示，请分解，请使之浅显，请讲个明白——世尊啊，我问您，请为我解说那件事。因此，那位婆罗门说了如下的话：

nti. nti pucchāmi taṃ yācāmi taṃ ajjhesāmi taṃ, kathayassu meti pucchāmi taṃ. ti…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti. nti brūhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – pucchāmi taṃ bhagavā brūhi metaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

1009“那些无论哪一位沙门婆罗门，”——具寿难陀说道——

‘‘Ye kecime samaṇabrāhmaṇāse, [iccāyasmā nando]

1010他们说，通过所见和所闻，就能得到清净。

Diṭṭhassutenāpi vadanti suddhiṃ;

1011他们说，通过戒律和禁制，也能得到清净；他们用种种方式宣称清净。

Sīlabbatenāpi vadanti suddhiṃ, anekarūpena vadanti suddhiṃ.

1012尊者啊，如果您说那些人是未渡过瀑流的人，那么在这天界和人间当中，谁算是渡过了呢？

Te ce munī brūsi anoghatiṇṇe, atha ko carahi devamanussaloke;

1013渡过了生和老的人，尊者啊！我问您这件事，世尊，请回答我吧。

Atāri jātiñca jarañca mārisa, pucchāmi taṃ bhagavā brūhi meta’’nti.

1014难陀，我并不是说所有的沙门和婆罗门都被生和老覆盖、遮蔽、包裹、封锁、隐藏、掩埋。有些沙门和婆罗门，已经将生、老、死断除，连根拔起，做成如同截顶的棕榈树那样，不复存在，未来不再生起——我这样说、这样讲、这样教导、这样确立、这样开显、这样分析、这样阐明、这样揭示。难陀，我不说所有的沙门和婆罗门都被生和老所覆盖。

ti nāhaṃ, nanda, sabbe samaṇabrāhmaṇā jātijarāya āvutā nivutā ovutā pihitā paṭicchannā paṭikujjitāti vadāmi. Atthi te samaṇabrāhmaṇā yesaṃ jāti ca jarāmaraṇañca pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammāti brūmi ācikkhāmi desemi paññapemi paṭṭhapemi vivarāmi vibhajāmi uttānīkaromi pakāsemīti – nāhaṃ sabbe samaṇabrāhmaṇāse nandāti bhagavā jātijarāya nivutāti brūmi.

1015所有那些通过所见而清净的观点，人们将它彻底舍弃、完全抛开、全然断除、驱除遣散、灭尽无余、令归虚无。所有那些通过所闻而清净的观点……（重复）……所有那些通过所觉知而清净的观点……所有那些通过所见、所闻、所觉知而清净的观点……所有那些通过戒律而清净的观点……所有那些通过仪式而清净的观点……所有那些通过戒律和仪式而清净的观点，人们将它彻底舍弃、完全抛开、全然断除、驱除遣散、灭尽无余、令归虚无——也就是说，在这里，无论是所见、所闻、所觉知，还是戒律与仪式，把这一切统统舍弃。

nti ye sabbā diṭṭhasuddhiyo pahāya jahitvā pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvā. Ye sabbā sutasuddhiyo…pe… ye sabbā mutasuddhiyo… ye sabbā diṭṭhasutamutasuddhiyo… ye sabbā sīlasuddhiyo… ye sabbā vatasuddhiyo… ye sabbā sīlabbatasuddhiyo pahāya jahitvā pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvāti – ye sīdha diṭṭhaṃ va sutaṃ mutaṃ vā, sīlabbataṃ vāpi pahāya sabbaṃ.

1016通过种种样式的、以好奇和吉兆仪式而来的清净、离垢清净、遍清净、解脱、离缚解脱、遍解脱，将这些彻底舍弃、完全抛开、全然断除、驱除遣散、灭尽无余、令归虚无——也就是说，把这一切种种样式的东西统统舍弃。

1017它指的是对色的渴爱、对声的渴爱、对香的渴爱、对味的渴爱、对触的渴爱、对法的渴爱。它指的是阿拉汉，即漏尽者。对他来说，渴爱不存在，没有，找不到，不可得，已被舍断、彻底根除、平息、完全止息、不再有能力生起，已被智火烧尽——这便是：一个人没有渴爱。

ti. ti rūpataṇhā saddataṇhā gandhataṇhā rasataṇhā phoṭṭhabbataṇhā dhammataṇhā. ti arahato khīṇāsavassa. ti taṇhā yassa natthi na sati na saṃvijjati nupalabbhati, pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭippassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhāti – taṇhā yassa na vijjati.

1018什么是度遍知？这样了知之后，他对渴爱进行度量：从无常、苦、病、痈……乃至从出离的角度来度量——这就是度遍知。

Katamā tīraṇapariññā? Evaṃ ñātaṃ katvā taṇhaṃ tīreti aniccato dukkhato rogato gaṇḍato…pe… nissaraṇato tīreti – ayaṃ tīraṇapariññā.

1019什么是断遍知？这样度量之后，他断除渴爱、驱除它、彻底灭除它、令它归于无。这确实是世尊所说的：“比丘们，对于渴爱的欲贪，你们要断除它。这样，那个渴爱就会被断除，连根拔起，像被截断树桩的多罗树一样，归于无，未来不再生起。”这就是断遍知。以这三种遍知遍知了渴爱。漏有四种——欲漏、有漏、见漏、无明漏。那些断除了这些漏、连根拔起、像被截断树桩的多罗树一样、归于无、未来不再生起的人，被称为无漏者、阿拉汉、漏尽者——遍知了渴爱，成为无漏者。

Katamā pahānapariññā? Evaṃ tīrayitvā taṇhaṃ pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāvaṃ gameti. Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘yo, bhikkhave, taṇhāya chandarāgo taṃ pajahatha. Evaṃ sā taṇhā pahīnā bhavissati ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā’’. Ayaṃ pahānapariññā. ti taṇhaṃ imāhi tīhi pariññāhi parijānitvā. ti cattāro āsavā – kāmāsavo, bhavāsavo, diṭṭhāsavo, avijjāsavo. Yesaṃ ime āsavā pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā, te vuccanti anāsavā arahanto khīṇāsavā – taṇhaṃ pariññāya anāsavā.

1020那些遍知了渴爱、成为无漏的人，渡过了欲瀑流，渡过了有瀑流，渡过了见瀑流，渡过了无明瀑流，渡过了整个轮回的道路，已渡过、已出离、已解脱、已超越、已完全超越、已彻底度过，我这样宣说、这样讲、这样开示、这样施设、这样建立、这样揭示、这样分析、这样解说、这样阐明——遍知了渴爱、成为无漏者的那些人，我宣说他们是“渡过瀑流的人”。因此世尊说：

ti ye taṇhaṃ pariññāya anāsavā, te kāmoghaṃ tiṇṇā bhavoghaṃ tiṇṇā diṭṭhoghaṃ tiṇṇā avijjoghaṃ tiṇṇā sabbasaṃsārapathaṃ tiṇṇā uttiṇṇā nittiṇṇā atikkantā samatikkantā vītivattāti brūmi ācikkhāmi desemi paññapemi paṭṭhapemi vivarāmi vibhajāmi uttānīkaromi pakāsemīti – taṇhaṃ pariññāya anāsavāse te ve narā oghatiṇṇāti brūmi. Tenāha bhagavā –

1021“我并非说所有的沙门婆罗门，[难陀啊，世尊说]”

‘‘Nāhaṃ sabbe samaṇabrāhmaṇāse, [nandāti bhagavā]

1022我说，是被生老所遮蔽。

Jātijarāya nivutāti brūmi;

1023凡所见、所闻或所觉知，乃至一切戒与禁，都彻底舍弃。

Ye sīdha diṭṭhaṃ va sutaṃ mutaṃ vā, sīlabbataṃ vāpi pahāya sabbaṃ.

1024种种的一切也彻底舍弃，遍知渴爱后，成为无漏者；

Anekarūpampi pahāya sabbaṃ, taṇhaṃ pariññāya anāsavāse;

1025我确说这样的人已渡过了瀑流。

Te ve narā oghatiṇṇāti brūmī’’ti.

1026“我们聆听、领受、持守、受持、思察你的话语、言说、教导、教授、教诫——我们聆听你的话语。因此那位婆罗门这样说——”

ti. nti tuyhaṃ vacanaṃ byappathaṃ desanaṃ anusāsanaṃ anusiṭṭhaṃ suṇoma uggaṇhāma dhārema upadhārema upalakkhemāti – taṃ suṇoma vaco tava. Tenāha so brāhmaṇo –

1027“ti”，就是善宣说、善告知、善教导、善晓谕、善安立、善揭示、善分别、善显明、善阐明。“upadhi”指的是烦恼、诸蕴与诸行。舍弃依着、寂灭依着、放下依着、平息依着，就是不死、涅槃——乔达摩善说了这无依着的法。

nti. nti sukittitaṃ suācikkhitaṃ sudesitaṃ supaññapitaṃ supaṭṭhapitaṃ suvivaṭaṃ suvibhattaṃ suuttānīkataṃ supakāsitaṃ. nti upadhī vuccanti kilesā ca khandhā ca abhisaṅkhārā ca. Upadhippahānaṃ upadhivūpasamaṃ upadhinissaggaṃ upadhipaṭippassaddhaṃ amataṃ nibbānanti – sukittitaṃ gotamanūpadhīkaṃ.

1028那些舍弃了所有'见清净'的人，他们抛弃、断除、驱散、灭尽、彻底消灭了它。那些舍弃了所有'闻清净'的人……那些舍弃了所有'觉清净'的人，那些舍弃了所有'见闻觉清净'的人，那些舍弃了所有'戒清净'的人，那些舍弃了所有'禁清净'的人，那些舍弃了所有'戒禁清净'的人，他们抛弃、断除、驱散、灭尽、彻底消灭了这一切。他们在这里，舍弃了一切所见、所闻、所觉，以及戒和禁。

nti ye sabbā diṭṭhasuddhiyo pahāya jahitvā pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvā. Ye sabbā sutasuddhiyo pahāya…pe… ye sabbā mutasuddhiyo pahāya, ye sabbā diṭṭhasutamutasuddhiyo pahāya ye sabbā sīlasuddhiyo pahāya, ye sabbā vatasuddhiyo pahāya, ye sabbā sīlabbatasuddhiyo pahāya jahitvā pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvāti – ye sīdha diṭṭhaṃva sutaṃ mutaṃ vā, sīlabbataṃ vāpi pahāya sabbaṃ.

1029他们说：有些人用各种各样的怪异仪式和吉兆占卜，来宣扬清净、净洁、极致清净、解脱、释脱、彻底解脱，宣称通过这些五花八门的手段就能获得清净。

nti anekavidhakotūhalamaṅgalena suddhiṃ visuddhiṃ parisuddhiṃ muttiṃ vimuttiṃ parimuttiṃ vadanti kathenti bhaṇanti dīpayanti voharantīti – anekarūpena vadanti suddhiṃ.

1030渴爱：色渴爱、声渴爱、香渴爱、味渴爱、触渴爱、法渴爱。他以三种遍知遍知渴爱——知遍知、度遍知、断遍知。什么是知遍知？他了知渴爱：“这是色渴爱，这是声渴爱，这是香渴爱，这是味渴爱，这是触渴爱，这是法渴爱”——这样了知、看见，这就是知遍知。

ti. ti rūpataṇhā saddataṇhā gandhataṇhā rasataṇhā phoṭṭhabbataṇhā dhammataṇhā. ti taṇhaṃ tīhi pariññāhi parijānitvā – ñātapariññāya, tīraṇapariññāya, pahānapariññāya. Katamā ñātapariññā? Taṇhaṃ jānāti ‘‘ayaṃ rūpataṇhā, ayaṃ saddataṇhā, ayaṃ gandhataṇhā, ayaṃ rasataṇhā, ayaṃ phoṭṭhabbataṇhā, ayaṃ dhammataṇhā’’ti jānāti passati – ayaṃ ñātapariññā.

1031什么是审察遍知？这样了知之后，他对渴爱进行审察：从无常的角度、从苦的角度、从疾病的角度、从疮疖的角度、从箭刺的角度、从不幸的角度、从重病的角度、从异己的角度、从破灭的角度、从灾祸的角度、从横难的角度、从怖畏的角度、从迫逼的角度、从动摇的角度、从崩坏的角度、从非久住的角度、从无救护的角度、从无庇护的角度、从无归依的角度、从非归依处的角度、从空虚的角度、从空洞的角度、从空无的角度、从无我的角度、从过患的角度、从变易法的角度、从非实质的角度、从苦根的角度、从杀戮者的角度、从非有的角度、从有漏的角度、从有为的角度、从魔饵的角度、从生法的角度、从老法的角度、从病法的角度、从死法的角度、从愁悲苦忧恼法的角度、从杂染法的角度、从集起、灭去、味著、过患、出离的角度来进行审察——这就是审察遍知。

Katamā tīraṇapariññā? Evaṃ ñātaṃ katvā taṇhaṃ tīreti aniccato dukkhato rogato gaṇḍato sallato aghato ābādhato parato palokato ītito upaddavato bhayato upasaggato calato pabhaṅguto addhuvato atāṇato aleṇato asaraṇato asaraṇībhūtato rittato tucchato suññato anattato ādīnavato vipariṇāmadhammato asārakato aghamūlato vadhakato vibhavato sāsavato saṅkhatato mārāmisato jātidhammato jarādhammato byādhidhammato maraṇadhammato sokaparidevadukkhadomanassupāyāsadhammato saṃkilesadhammato samudayato atthaṅgamato assādato ādīnavato nissaraṇato tīreti – ayaṃ tīraṇapariññā.

1032什么是断除遍知？这样审察之后，他断除渴爱、驱除遣散、灭尽无余、令归虚无——这就是断除遍知。

Katamā pahānapariññā? Evaṃ tīrayitvā taṇhaṃ pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāvaṃ gameti – ayaṃ pahānapariññā.

1033渴爱——通过这三种遍知来了知透彻。漏——有四种漏：欲漏、有漏、见漏、无明漏。如果这四种漏已被断除、根已被切碎、如同被砍断树桩的多罗树、已归于虚无、在未来永不再生的那些人，他们就被称为无漏者、阿拉汉、灭尽诸漏者。也就是说，那些了知透彻渴爱之后的无漏者，我——也对此宣告、宣说：你们已渡过了欲的洪流、渡过了有的洪流、渡过了见的洪流、渡过了无明的洪流，已渡过了整个轮回的一切路径，已越过、已出离、已超脱、已完全越过、已彻底度过。因为了知透彻了渴爱，对于这些无漏者，我宣告：你们是已渡过洪流者。因此，那位婆罗门说——

ti taṇhaṃ imāhi tīhi pariññāhi parijānitvā. ti cattāro āsavā – kāmāsavo, bhavāsavo, diṭṭhāsavo, avijjāsavo. Yesaṃ ime āsavā pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā, te vuccanti anāsavā arahanto khīṇāsavā. ti. ti ye taṇhaṃ pariññāya anāsavā, ahampi te kāmoghaṃ tiṇṇā bhavoghaṃ tiṇṇā diṭṭhoghaṃ tiṇṇā avijjoghaṃ tiṇṇā sabbasaṃsārapathaṃ tiṇṇā uttiṇṇā nittiṇṇā atikkantā samatikkantā vītivattāti brūmi vadāmiti – taṇhaṃ pariññāya anāsavāse, ahampi te oghatiṇṇāti brūmi. Tenāha so brāhmaṇo –

1034我欢喜大仙的这番话——乔达摩所善说的、无依着的。

‘‘Etābhinandāmi vaco mahesino, sukittitaṃ gotamanūpadhīkaṃ;

1035那些在此舍弃一切所见、所闻、所感受，连同一切戒禁的人，

Ye sīdha diṭṭhaṃ va sutaṃ mutaṃ vā, sīlabbataṃ vāpi pahāya sabbaṃ.

1036舍弃一切种种相后，遍知渴爱，安住于无漏，

Anekarūpampi pahāya sabbaṃ, taṇhaṃ pariññāya anāsavāse;

1037我也说你是一位‘已渡越瀑流者’。”

Ahampi te oghatiṇṇāti brūmī’’ti.

1038难德学童所问分别第七

Nandamāṇavapucchāniddeso sattamo.

10398. 黑玛咖学童所问分别

8. Hemakamāṇavapucchāniddeso

1040“那位婆罗门巴瓦利，以及他的其他老师们，他们将自己的见解、自己的容忍、自己的喜好、自己的秉持、自己的意乐、自己的意图都说明、讲说、宣说、告知、确立、开启、分别、阐明、宣布了——就是那些他们曾对我解说过的。”像这样，“……解说过的”。这就是连接词……乃至……这就是逐词顺序：“所谓……”，这是表达爱意的称唤……乃至……“那位婆罗门的名字是……”，这是称呼——所谓“这位尊者赫玛咖”。

ti yo ca bāvarī brāhmaṇo ye caññe tassa ācariyā, te sakaṃ diṭṭhiṃ sakaṃ khantiṃ sakaṃ ruciṃ sakaṃ laddhiṃ sakaṃ ajjhāsayaṃ sakaṃ adhippāyaṃ byākaṃsu ācikkhiṃsu desayiṃsu paññapiṃsu paṭṭhapiṃsu vivariṃsu vibhajiṃsu uttānīakaṃsu pakāsesunti – ye me pubbe viyākaṃsu. ti. ti padasandhi…pe… padānupubbatāpetaṃ – iccāti. ti piyavacanaṃ…pe…. ti tassa brāhmaṇassa nāmaṃ…pe… abhilāpoti – iccāyasmā hemako.

1041“在乔达摩的教法之前，在乔达摩的教法之后，在乔达摩的教法之前，最先是乔达摩的教法、佛陀的教法、胜利者的教法、如来的教法、阿拉汉的教法”——所谓“在乔达摩的教法之前”。

ti huraṃ gotamasāsanā paraṃ gotamasāsanā pure gotamasāsanā paṭhamataraṃ gotamasāsanā buddhasāsanā jinasāsanā tathāgatasāsanā arahantasāsanāti – huraṃ gotamasāsanā.

1042据说曾有如此，据说将会如此——这些便是‘曾如此，将如此’的话。

ti evaṃ kira āsi, evaṃ kira bhavissatīti – iccāsi iti bhavissati.

1043所有这些都只是传闻：靠这样那样的说法、师徒相承、汇集经典、推理为因、思辨为因、种种思绪推度，以及凭着见的审察与认可，而讲说出来，并不是自己亲自证知，也不是自己现证的法则——所有这些，都是传闻。

nti sabbaṃ taṃ itihītihaṃ itikirāya paraṃparāya piṭakasampadāya takkahetu nayahetu ākāraparivitakkena diṭṭhinijjhānakkhantiyā na sāmaṃ sayamabhiññātaṃ na attapaccakkhadhammaṃ kathayiṃsūti – sabbaṃ taṃ itihītihaṃ.

1044所有这些，都只是推理的滋长、寻思的滋长、意欲的滋长：欲寻思的滋长、嗔寻思的滋长、害寻思的滋长、亲族寻思的滋长、地域寻思的滋长、不死寻思的滋长、与怜悯他人相应的寻思的滋长、与利养恭敬名声相应的寻思的滋长、与不被轻视相应的寻思的滋长——所有这些，都是推理的滋长。

nti sabbaṃ taṃ takkavaḍḍhanaṃ vitakkavaḍḍhanaṃ saṅkappavaḍḍhanaṃ kāmavitakkavaḍḍhanaṃ byāpādavitakkavaḍḍhanaṃ vihiṃsāvitakkavaḍḍhanaṃ ñātivitakkavaḍḍhanaṃ janapadavitakkavaḍḍhanaṃ amarāvitakkavaḍḍhanaṃ parānudayatāpaṭisaṃyuttavitakkavaḍḍhanaṃ lābhasakkārasilokapaṭisaṃyuttavitakkavaḍḍhanaṃ anavaññattipaṭisaṃyuttavitakkavaḍḍhananti – sabbaṃ taṃ takkavaḍḍhanaṃ.

1045我在那里并不欢喜，并不满意，并未证得，并未获得——在那里我是不欢喜的。因此，那位婆罗门说：

nti nāhaṃ tattha abhiramiṃ na vindiṃ nādhigacchiṃ na paṭilabhinti – nāhaṃ tattha abhiramiṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

1046‘那些过去曾为我记说的人，’——这是具寿赫摩迦所说

‘‘Ye me pubbe viyākaṃsu, [iccāyasmā hemako]

1063在乔达摩的教法之外；

Huraṃ gotamasāsanā;

1048在乔达摩教法之前；

Huraṃ gotamasāsanā;

1049“有过什么、将会如何”——这一切都是这样那样、如此这般的传闻；这一切只会让妄想推理增长，我不喜欢那些。”

Iccāsi iti bhavissati, sabbaṃ taṃ itihītihaṃ;

1050“请世尊为我说法。”这里的“请说法”是指：请您开示、讲说、宣说、阐明、确立、揭示、分别解说、使之浅显易懂、使之明了的，是那初善、中善、后善，义理与文句具足，完全圆满清净的梵行；四念处、四正勤、四神足、五根、五力、七觉支、圣八支道、涅槃以及导向涅槃的道路——请您为我开显这个法。

Sabbaṃ taṃ takkavaḍḍhanaṃ, nāhaṃ tattha abhirami’’nti.

1051“请说渴爱的摧毁。”这里的“渴爱”是指：对色的渴爱……乃至对法尘的渴爱。“渴爱的摧毁”就是渴爱的断除、渴爱的舍弃、渴爱的平息、渴爱的彻底放弃、渴爱的寂止，是不死，是涅槃。“牟尼”称为智慧……乃至超越了执着的罗网，他是牟尼——所以是指渴爱的摧毁，也就是牟尼的内涵。

ti. nti bhagavantaṃ bhaṇati. ti. nti ādikalyāṇaṃ majjhekalyāṇaṃ pariyosānakalyāṇaṃ sātthaṃ sabyañjanaṃ kevalaparipuṇṇaṃ parisuddhaṃ brahmacariyaṃ, cattāro satipaṭṭhāne cattāro sammappadhāne cattāro iddhipāde pañcindriyāni pañca balāni satta bojjhaṅge ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ nibbānañca nibbānagāminiñca paṭipadaṃ akkhāhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – tvañca me dhammamakkhāhi.

1052这里的“了知之后”：就是彻底了知之后、衡量之后、审察之后、通达之后、使之完全清楚明了之后。也就是说，彻底了知、衡量、审察、通达并清楚明了“一切行都是无常的”；彻底了知、衡量、审察、通达并清楚明了“一切行都是苦的”……乃至“一切法都是无我的”……乃至“凡是生起之法，其全部都是熄灭之法”。“具有正念”有四种原因：当一个人修习“身观念处”时，他被称为有正念……乃至他就被称为“具有正念者”。“行持”是指行走、安住、移动、运作、护持、维持、生活——也就是说，了知之后，具足正念地这样行持度日。

ti. ti – rūpataṇhā…pe… dhammataṇhā. Taṇhānigghātanaṃ taṇhāpahānaṃ taṇhāvūpasamaṃ taṇhāpaṭinissaggaṃ taṇhāpaṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānaṃ. ti monaṃ vuccati ñāṇaṃ…pe… saṅgajālamaticca so munīti – taṇhānigghātanaṃ muni.

1053这里的“粘附者”是指渴爱。也就是那种贪染、强烈的贪著……乃至欲望、贪求、不善的根。“粘附者”从哪方面说呢？像是被洒散、被舒展、被扩充那样，所以称为“粘附者”。“世间”是指：恶趣世间、人世间、天世间、蕴世间、界世间、处世间。这段意思是：对于在世间的这个“粘附者”，对于在世间的这个渴爱——具足正念的话，我要渡越它、超越它、越过它、完全超脱它、彻底跨越它。因此，那位婆罗门说了这话：

nti yaṃ viditaṃ katvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā. ‘‘Sabbe saṅkhārā aniccā’’ti viditaṃ katvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā, ‘‘sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti…pe… ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti viditaṃ katvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā. ti catūhi kāraṇehi sato – kāye kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato…pe… so vuccati sato. nti caranto viharanto iriyanto vattento pālento yapento yāpentoti – yaṃ viditvā sato caraṃ.

1054「毒」，渴爱被称为毒。凡是贪、贪随、(中略)贪求、贪欲、不善根。以何义为毒？因为有毒故为毒，因为广大故为毒，因为扩散故为毒，因为不平等故为毒，因为执着故为毒，因为摄取故为毒，因为欺诳故为毒，因为毒根故为毒，因为毒果故为毒，因为毒受用故为毒，或者那渴爱广大于色、声、香、味、触、家族、群体、住处、利得、名声、赞扬、乐、衣、食、住所、病者所需药物资具、欲界、色界、无色界、欲有、色有、无色有、想有、无想有、非想非非想有、一蕴有、四蕴有、五蕴有、过去、未来、现在、所见所闻所觉所识之法中扩散、遍布，故为毒。于苦界、人界、天界、蕴界、界界、处界。于世间此是毒，于世间此是毒，具念者应度越、超越、渡越、超度、超脱，故为「度世间之毒」。因此世尊说——

nti visattikā vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. ti kenaṭṭhena visattikā…pe… visaṭā vitthatāti visattikā. ti apāyaloke manussaloke devaloke khandhaloke dhātuloke āyatanaloke. nti loke vesā visattikā loke vetaṃ visattikaṃ sato tareyyaṃ uttareyyaṃ patareyyaṃ samatikkameyyaṃ vītivatteyyanti – tare loke visattikaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

1055“智者啊，你也告诉我那能摧毁渴爱的法吧；知道这个之后，你保持觉知去实践，就能在世间断除贪染。”

‘‘Tvañca me dhammamakkhāhi, taṇhānigghātanaṃ muni;

1056知道了这个，具念而行，在世间渡越执著。”

Yaṃ viditvā sato caraṃ, tare loke visattika’’nti.

1057那么，什么是在世间可爱、让人愉悦的东西呢？眼睛在世间是可爱、让人愉悦的，耳朵在世间是……鼻子在世间是……舌头在世间是……身体在世间是……心意在世间是可爱、让人愉悦的；好看的东西在世间是可爱、让人愉悦的，好听的声音在世间是……好闻的气味在世间是……可口的味道在世间是……舒服的触感在世间是……吸引人的想法在世间是可爱、让人愉悦的；眼识在世间是可爱、让人愉悦的，耳识在世间是可爱、让人愉悦的，鼻识在世间是……舌识在世间是……身识在世间是……意识在世间是可爱、让人愉悦的；眼触在世间是……耳触在世间是……鼻触在世间是……舌触在世间是……身触在世间是……意触在世间是可爱、让人愉悦的；由眼触产生的感受在世间是可爱、让人愉悦的……由耳触产生的感受……由鼻触产生的感受……由舌触产生的感受……由身触产生的感受……由意触产生的感受在世间是可爱、让人愉悦的；对色的想蕴在世间是……对声的想蕴在世间是……对香的想蕴在世间是……对味的想蕴在世间是……对触的想蕴在世间是……对法的想蕴在世间是可爱、让人愉悦的；对色的思心所在世间是……对声的思心所在世间是……对香的思心所在世间是……对味的思心所在世间是……对触的思心所在世间是……对法的思心所在世间是可爱、让人愉悦的；对色的渴爱在世间是……对声的渴爱在世间是……对香的渴爱在世间是……对味的渴爱在世间是……对触的渴爱在世间是……对法的渴爱在世间是可爱、让人愉悦的；对色的寻在世间是……对声的寻在世间是……对香的寻在世间是……对味的寻在世间是……对触的寻在世间是……对法的寻在世间是可爱、让人愉悦的；对色的伺察在世间是可爱、让人愉悦的，对声的伺察在世间是……对香的伺察在世间是……对味的伺察在世间是……对触的伺察在世间是……对法的伺察在世间是可爱、让人愉悦的。这些都是被可爱所笼罩的东西。

ti. nti cakkhunā diṭṭhaṃ; nti sotena sutaṃ; nti ghānena ghāyitaṃ jivhāya sāyitaṃ kāyena phuṭṭhaṃ; nti manasā viññātanti – idha diṭṭhasutamutaviññātesu.

1058何者于世间是可爱相、可意相？眼于世间是可爱相、可意相，耳于世间……乃至……鼻于世间……舌于世间……身于世间……意于世间是可爱相、可意相；色于世间是可爱相、可意相，声于世间……香于世间……味于世间……触于世间……法于世间是可爱相、可意相；眼识于世间是可爱相、可意相，耳识于世间是可爱相、可意相，鼻识于世间……舌识于世间……身识于世间……意识于世间是可爱相、可意相，眼触于世间……耳触于世间……鼻触于世间……舌触于世间……身触于世间……意触于世间是可爱相、可意相；眼触所生受于世间是可爱相、可意相……耳触所生受……鼻触所生受……舌触所生受……身触所生受……意触所生受于世间是可爱相、可意相；色想于世间……声想于世间……香想于世间……味想于世间……触想于世间……法想于世间是可爱相、可意相，色思于世间……声思于世间……香思于世间……味思于世间……触思于世间……法思于世间是可爱相、可意相；色渴爱于世间……声渴爱于世间……香渴爱于世间……味渴爱于世间……触渴爱于世间……法渴爱于世间是可爱相、可意相；色寻于世间……声寻于世间……香寻于世间……味寻于世间……触寻于世间……法寻于世间是可爱相、可意相；色伺于世间是可爱相、可意相，声伺于世间……香伺于世间……味伺于世间……触伺于世间……法伺于世间是可爱相、可意相——于可爱相，嘿玛咖。

ti kiñca loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ? Cakkhu loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ, sotaṃ loke…pe… ghānaṃ loke… jivhā loke… kāyo loke… mano loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ; rūpā loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ, saddā loke… gandhā loke… rasā loke… phoṭṭhabbā loke… dhammā loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ; cakkhuviññāṇaṃ loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ, sotaviññāṇaṃ loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ, ghānaviññāṇaṃ loke… jivhāviññāṇaṃ loke… kāyaviññāṇaṃ loke… manoviññāṇaṃ loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ, cakkhusamphasso loke… sotasamphasso loke… ghānasamphasso loke… jivhāsamphasso loke… kāyasamphasso loke… manosamphasso loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ; cakkhusamphassajā vedanā loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ… sotasamphassajā vedanā… ghānasamphassajā vedanā… jivhāsamphassajā vedanā… kāyasamphassajā vedanā… manosamphassajā vedanā loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ; rūpasaññā loke… saddasaññā loke… gandhasaññā loke… rasasaññā loke… phoṭṭhabbasaññā loke… dhammasaññā loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ, rūpasañcetanā loke… saddasañcetanā loke… gandhasañcetanā loke… rasasañcetanā loke… phoṭṭhabbasañcetanā loke… dhammasañcetanā loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ; rūpataṇhā loke… saddataṇhā loke… gandhataṇhā loke… rasataṇhā loke … phoṭṭhabbataṇhā loke… dhammataṇhā loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ; rūpavitakko loke… saddavitakko loke… gandhavitakko loke… rasavitakko loke… phoṭṭhabbavitakko loke… dhammavitakko loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ; rūpavicāro loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ, saddavicāro loke… gandhavicāro loke… rasavicāro loke… phoṭṭhabbavicāro loke… dhammavicāro loke piyarūpaṃ sātarūpanti – piyarūpesu hemaka.

1059所谓“涅槃之境”，就是庇护处、保护处、藏匿处、皈依处、安稳无恐处。所谓“不死之境”，就是恒常、坚稳、永恒、不变坏之法。这就是那不死的涅槃境界。因此，世尊这样说道——

nti. ti yo kāmesu kāmacchando kāmarāgo kāmanandī kāmataṇhā kāmasineho kāmapariḷāho kāmamucchā kāmajjhosānaṃ kāmogho kāmayogo kāmupādānaṃ kāmacchandanīvaraṇaṃ. nti chandarāgappahānaṃ chandarāgavūpasamaṃ chandarāgapaṭinissaggaṃ chandarāgapaṭippassaddhaṃ amataṃ nibbānanti – chandarāgavinodanaṃ.

1060「涅槃足处」是庇护处、洞窟处、归依处、无畏处。「不死」是常、恒、永恒、不变易法——涅槃足处不死。因此世尊说——

nti nibbānapadaṃ tāṇapadaṃ leṇapadaṃ saraṇapadaṃ abhayapadaṃ. nti niccaṃ dhuvaṃ sassataṃ avipariṇāmadhammanti – nibbānapadamaccutaṃ. Tenāha bhagavā –

1061在这里，对于所见、所闻、所感知和所认识的那些可爱之相，

‘‘Idha diṭṭhasutamutaviññātesu, piyarūpesu hemaka;

1062要驱散对其的欲贪，那是不死的涅槃境界。

Chandarāgavinodanaṃ, nibbānapadamaccuta’’nti.

1063“不死的涅槃”：所谓涅槃，就是一切行的寂止、一切依着的彻底舍离、渴爱的灭尽、离欲、息灭、涅槃。“了知之后”：就是遍知了、了解了、衡量了、决断了、洞悉了、使之清晰了。了知了“诸行无常”之后，了解、衡量、决断、洞悉、使之清晰。了知了“诸行是苦”之后……了知了“诸法无我”之后……乃至……了知了“任何集起之法，皆是灭尽之法”之后，了解、衡量、决断、洞悉、使之清晰。“那些有念者”：指的是阿拉汉、灭尽烦恼者。他们因四个原因而被称为“有念者”——因为修习了身至念处……乃至……因此他们被称为“有念者”——了知了这些，他们便是有念者。

ti. nti amataṃ nibbānaṃ. Yo so sabbasaṅkhārasamatho sabbūpadhipaṭinissaggo taṇhakkhayo virāgo nirodho nibbānaṃ. ti aññāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā. ‘‘Sabbe saṅkhārā aniccā’’ti aññāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā. ‘‘Sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti… ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti aññāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā. ti arahanto khīṇāsavā. ti catūhi kāraṇehi satā – kāye kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvitattā satā…pe… te vuccanti satāti – etadaññāya ye satā.

1064“已见法者”：是指法已被见、法已被知、法已被衡量、法已被决断、法已被洞悉、法已被清晰照见者。“诸行无常”是已见之法……乃至……“任何集起之法，皆是灭尽之法”是已见之法、已知之法、已被衡量之法、已被决断之法、已被洞悉之法、已被清晰照见之法。“于现见法中寂止”：因为熄灭了对色的贪染而寂止，因为熄灭了对嗔的贪染而寂止，因为熄灭了对痴的贪染而寂止，因为对忿怒……乃至……对怨恨……以及一切不善行之寂止、平静、止息、熄灭、消尽、离去、安歇，而成为寂静、安详、寂止、熄灭、安歇——所以是“于现见法中完全寂止”。

ti. ti diṭṭhadhammā ñātadhammā tulitadhammā tīritadhammā vibhūtadhammā vibhāvitadhammā. ‘‘Sabbe saṅkhārā aniccā’’ti diṭṭhadhammā…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti diṭṭhadhammā ñātadhammā tulitadhammā tīritadhammā vibhūtadhammā vibhāvitadhammā. ti rāgassa nibbāpitattā nibbutā, dosassa nibbāpitattā nibbutā, mohassa nibbāpitattā nibbutā, kodhassa…pe… upanāhassa… sabbākusalābhisaṅkhārānaṃ santattā samitattā vūpasamitattā nijjhātattā nibbutattā vigatattā paṭippasaddhattā santā upasantā vūpasantā nibbutā paṭippassaddhāti – diṭṭhadhammābhinibbutā.

1065“寂静者”：因为止息了贪染，熄灭了它，而成为寂静者……乃至……止息了嗔、痴、忿怒……乃至……对于所有不善行，通过使其寂止、平静、止息、熄灭、消尽、离去、安歇，而成为寂静、安详、寂止、熄灭、安歇——所以是“寂静者”。“那些阿拉汉、灭尽烦恼者”：指的是“他们恒常如此”。“恒常”：指在任何时候、所有时间、恒久的时间、持续的、连续不断的、无间断的、一个紧接着一个的、如同水流般相续不断的，无论是在食前、食后、初夜、中夜、后夜，在黑暗或光明的半月，在雨季、冬季、夏季，乃至生命的早期、中期、后期——这些“寂静者”恒常都是如此。

ti. ti rāgassa upasamitattā nibbāpitattā upasantā…pe… dosassa… mohassa… kodhassa… upanāhassa…pe… sabbākusalābhisaṅkhārānaṃ santattā samitattā vūpasamitattā nijjhātattā nibbutattā vigatattā paṭippasaddhattā santā upasantā vūpasantā nibbutā paṭippassaddhāti upasantā. ti arahanto khīṇāsavā. ti sadā sabbakālaṃ niccakālaṃ dhuvakālaṃ satataṃ samitaṃ abbokiṇṇaṃ poṅkhānupoṅkhaṃ udakūmikajātaṃ avīcisantatisahitaṃ phassitaṃ purebhattaṃ pacchābhattaṃ purimayāmaṃ majjhimayāmaṃ pacchimayāmaṃ kāḷe juṇhe vasse hemante gimhe purime vayokhandhe majjhime vayokhandhe pacchime vayokhandheti – upasantā ca te sadā.

1066“世间中的贪染”：这里“贪染”指的是渴爱。那种贪着、染着……乃至……贪求、贪婪、不善根。为何称为“贪染”？因为它如藤蔓般散布、扩展、蔓延于……“世间”，此处的世间指恶趣世间……乃至……十二处世间。“你已渡越它”：对于世间中这名为“贪染”的渴爱，以及这世间中的贪染，你已经渡过、越出、脱离、跨越、完全超越、度过——所以你“已渡越世间中的贪染”。因此，世尊说道：

nti visattikā vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. ti kenaṭṭhena visattikā…pe… visaṭā vitthatāti visattikā. ti apāyaloke…pe… āyatanaloke. nti loke vesā visattikā loke vetaṃ visattikaṃ tiṇṇā uttiṇṇā nitthiṇṇā atikkantā samatikkantā vītivattāti – tiṇṇā loke visattikaṃ. Tenāha bhagavā –

1067那些清楚了知这一点而具念的人，于现法寂灭，

‘‘Etadaññāya ye satā, diṭṭhadhammābhinibbutā;

1068他们常寂静，已超越世间的执著。」

Upasantā ca te sadā, tiṇṇā loke visattika’’nti.

1069随着偈颂的结束……（他说道：）‘世尊是我的老师，我是他的弟子。’

Saha gāthāpariyosānā…pe… satthā me bhante bhagavā, sāvakohamasmīti.

1070黑玛咖学童所问分别第八

Hemakamāṇavapucchāniddeso aṭṭhamo.

10719. 多德耶亚学童所问分别

9. Todeyyamāṇavapucchāniddeso

1072之所以这么说，是因为渴爱在他那里不存在、没有、不被发现、不可获得，已被智火烧尽——即‘渴爱在他那里不存在’的意思。

ti yasmiṃ kāmā na vasanti na saṃvasanti na āvasanti na parivasantīti – yasmiṃ kāmā na vasanti. ti. ti padasandhi…pe… padānupubbatāpetaṃ – iccāti. ti piyavacanaṃ…pe…. ti tassa brāhmaṇassa nāmaṃ…pe… abhilāpoti – iccāyasmā todeyyo.

1073之所以这么说，是因为那疑惑已被渡越、越出、度脱、跨越、完全超越、度过的人——即‘那已渡越疑惑’的意思。

ti taṇhā yassa natthi na sati na saṃvijjati nupalabbhati ñāṇagginā daḍḍhāti – taṇhā yassa na vijjati.

1074「疑惑」——已度过、已超越、已完全超越、已越过、已完全越过、已超脱——「已度过疑惑」。

ti kathaṃkathā ca yo tiṇṇo uttiṇṇo nitthiṇṇo atikkanto samatikkanto vītivattoti – kathaṃkathā ca yo tiṇṇo.

1075他问：‘他的解脱是什么样的？什么形态？什么品类？什么比喻？’——这样询问解脱：‘他的解脱是什么样的？’因此那位婆罗门说道：

ti vimokkho tassa kīdiso kiṃsaṇṭhito kiṃpakāro kiṃpaṭibhāgo icchitabboti vimokkhaṃ pucchatīti – vimokkho tassa kīdiso. Tenāha so brāhmaṇo –

1076‘诸欲不在他那里停留’，具寿多提耶说。

‘‘Yasmiṃ kāmā na vasanti, [iccāyasmā todeyyo]

1077一个没有渴爱的人，

Taṇhā yassa na vijjati;

1078对于已经渡越疑惑的人，他的解脱是什么样的？

Kathaṃkathā ca yo tiṇṇo, vimokkho tassa kīdiso’’ti.

1079“yasmiṃ”：指那位阿拉汉、烦恼灭尽的人。“kāmā”：概要地说有两种欲——事物之欲和烦恼之欲……这些被称为事物之欲……这些被称为烦恼之欲。“诸欲不在他那里停留”的意思是：它们在他那里不住、不共存、不停留、不潜伏——因此说‘诸欲不在他那里停留’。

ti. nti yasmiṃ puggale arahante khīṇāsave. ti uddānato dve kāmā – vatthukāmā ca kilesakāmā ca…pe… ime vuccanti vatthukāmā…pe… ime vuccanti kilesakāmā. ti yasmiṃ kāmā na vasanti na saṃvasanti na āvasanti na parivasantīti – yasmiṃ kāmā na vasanti.

1080“todeyyāti bhagavā”：世尊用名字称呼那位婆罗门。“bhagavā”一词是含有敬意的同义词……是已被证知的安立名，即“世尊”——“多提耶啊”，世尊说。

ti. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – todeyyāti bhagavā.

1081渴爱。也就是对色的渴爱、对声的渴爱、对香的渴爱、对味的渴爱、对所触的渴爱、对法的渴爱。渴爱——通过三种遍知来了知透彻：所知遍知、审察遍知、断除遍知。什么是所知遍知？他了解渴爱：这是对色的渴爱，这是对声的渴爱，这是对香的渴爱，这是对味的渴爱，这是对所触的渴爱，这是对法的渴爱。这样了解、看见——这就是所知遍知。

ti. ti rūpataṇhā saddataṇhā gandhataṇhā rasataṇhā phoṭṭhabbataṇhā dhammataṇhā. ti taṇhaṃ tīhi pariññāhi parijānitvā – ñātapariññāya, tīraṇapariññāya , pahānapariññāya. Katamā ñātapariññā ? Taṇhaṃ jānāti – ayaṃ rūpataṇhā, ayaṃ saddataṇhā, ayaṃ gandhataṇhā, ayaṃ rasataṇhā, ayaṃ phoṭṭhabbataṇhā, ayaṃ dhammataṇhāti jānāti passati – ayaṃ ñātapariññā.

1082它指的是被称为疑惑的犹豫：对苦的怀疑……乃至……心的僵硬状态、心的扰乱。它指的是那位阿拉汉、漏尽者。他已经渡过了疑惑，已出离、已超越、已度过、已完全度过、已经克服了——这便是：已渡过疑惑的人。

ti kathaṃkathā vuccati vicikicchā. Dukkhe kaṅkhā…pe… chambhitattaṃ cittassa manovilekho. ti yo so arahaṃ khīṇāsavo. ti kathaṃkathā ca yo tiṇṇo uttiṇṇo nitthiṇṇo atikkanto samatikkanto vītivattoti – kathaṃkathā ca yo tiṇṇo.

1083对他来说，没有什么进一步的解脱。他靠着那种解脱已经解脱，不需要用其他解脱再来解脱。那种解脱应做的事业已经完成——所以，他没有什么解脱需要再达成了。

ti natthi tassa aparo vimokkho. Yena vimokkhena vimucceyya vimutto so. Kataṃ tassa vimokkhena karaṇīyanti – vimokkho tassa nāparo. Tenāha bhagavā –

1084“那些欲望在其中没有停驻，[提萨美德耶亚啊——世尊说道]

‘‘Yasmiṃ kāmā na vasanti, [todeyyāti bhagavā]

1085渴爱在他那里不存在；

Taṇhā yassa na vijjati;

1086已渡过疑惑，他没有什么解脱需要再达成了。”

Kathaṃkathā ca yo tiṇṇo, vimokkho tassa nāparo’’ti.

1087他是这样的无渴爱者呢，还是说，对于色，他有所希冀、喜悦、想要、渴望、企求、热盼——对于声……对于香……对于味……对于触……对于家族……对于群体……对于住处……对于利得……对于名声……对于称赞……对于乐受……对于衣服……对于钵食……对于坐卧处……对于病者所需的医药资具……对于欲界……对于色界……对于无色界……对于欲有……对于色有……对于无色有……对于想有……对于无想有……对于非想非非想有……对于一蕴有……对于四蕴有……对于五蕴有……对于过去、未来、现在……对于所见、所闻、所觉、所识的一切法，他有所希冀、喜悦、想要、渴望、企求、热盼吗？——他是这样的无期待者呢，还是怀有期待者？”

ti nittaṇho so, udāhu sataṇho rūpe āsīsati , sadde…pe… gandhe… rase… phoṭṭhabbe… kulaṃ… gaṇaṃ… āvāsaṃ… lābhaṃ… yasaṃ… pasaṃsaṃ… sukhaṃ… cīvaraṃ… piṇḍapātaṃ… senāsanaṃ… gilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ… kāmadhātuṃ … rūpadhātuṃ… arūpadhātuṃ… kāmabhavaṃ… rūpabhavaṃ… arūpabhavaṃ… saññābhavaṃ… asaññābhavaṃ… nevasaññānāsaññābhavaṃ… ekavokārabhavaṃ… catuvokārabhavaṃ… pañcavokārabhavaṃ… atītaṃ… anāgataṃ… paccuppannaṃ… diṭṭhasutamutaviññātabbe dhamme āsīsati sādiyati pattheti piheti abhijappatīti – nirāsaso so uda āsasāno.

1088经中说“智者”，是指有智慧、具足慧、有觉慧、有智、有洞察力、有明辨的人。经中说“不造作慧”，是指他不用八等至之智，也不用五神通之智，也不用邪智，去制造任何渴爱的造作，也不制造邪见的造作，不生起、不令生起、不产生、不令再产生——他具有慧，但不是慧的造作者。

ti. ti paṇḍito paññavā buddhimā ñāṇī vibhāvī medhāvī. ti aṭṭhasamāpattiñāṇena vā pañcābhiññāñāṇena vā micchāñāṇena vā taṇhākappaṃ vā na kappeti diṭṭhikappaṃ vā na kappeti na janeti na sañjaneti na nibbatteti nābhinibbattetīti – paññāṇavā so na ca paññakappī.

1089“释迦啊”，世尊被称为释迦。因为从释迦族出家，所以是释迦。或者，因为他富裕、具大财、拥有财富，所以也是释迦。他拥有这些财富，也就是：信财、戒财、惭财、愧财、闻财、施财、慧财、念处财、正勤财、神足财、根财、力财、觉支财、道财、果财、涅槃财。凭借这些种种的财富珍宝，他富裕、具大财、拥有财富，所以也是释迦。或者，他能力具足、自在、善巧、勇猛、英勇、刚健、无畏、无惧、不惊、不逃、已断除怖畏恐惧、远离毛发竖立，所以也是释迦。“释迦啊，我要像这样去认知、了知、识别、通达、彻证牟尼——释迦啊，我如何能了知那牟尼。”

nti. ti sakko bhagavā. Sakyakulā pabbajitotipi sakko. Atha vā, aḍḍho mahaddhano dhanavātipi sakko. Tassimāni dhanāni, seyyathidaṃ – saddhādhanaṃ sīladhanaṃ hiridhanaṃ ottappadhanaṃ sutadhanaṃ cāgadhanaṃ paññādhanaṃ satipaṭṭhānadhanaṃ sammappadhānadhanaṃ iddhipādadhanaṃ indriyadhanaṃ baladhanaṃ bojjhaṅgadhanaṃ maggadhanaṃ phaladhanaṃ nibbānadhananti. Tehi anekavidhehi dhanaratanehi aḍḍho mahaddhano dhanavātipi sakko. Atha vā, pahu visavī alamatto sūro vīro vikkanto abhīrū acchambhī anutrāsī apalāyī pahīnabhayabheravo vigatalomahaṃsotipi sakko. nti sakka yathāhaṃ muniṃ jāneyyaṃ ājāneyyaṃ vijāneyyaṃ paṭivijāneyyaṃ paṭivijjheyyanti – muniṃ ahaṃ sakka yathā vijaññaṃ.

1090“开示”的意思，是我所询问、所请求、所祈请、所劝请的。“为我解释吧”，意思是请您讲说、宣说、施设、建立、揭示、分别、开显、阐明。“普眼者”，是称呼一切知智……世尊因此称为普眼者——“普眼者啊，请为我解释此事。”因此，那位婆罗门这样说：

ti. nti yaṃ pucchāmi yaṃ yācāmi yaṃ ajjhesāmi yaṃ pasādemi. ti ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehi. ti samantacakkhu vuccati sabbaññutañāṇaṃ…pe… tathāgato tena samantacakkhūti – taṃ me viyācikkha samantacakkhu. Tenāha so brāhmaṇo –

1091他是无期待者，还是怀有期待者；他是智慧具足者，还是智的构造者；

‘‘Nirāsaso so uda āsasāno, paññāṇavā so uda paññakappī;

1092帝释天，愿我如何了知牟尼，请为我分别论一切眼。」

Muniṃ ahaṃ sakka yathā vijaññaṃ, taṃ me viyācikkha samantacakkhū’’ti.

1093这人是无渴爱的。他不再对色有渴爱，也不希求。对声……乃至……对香……对所见、所闻、所觉、所识知的法，他也不希求、不想要、不贪恋、不期待、不羡慕、不追索——他无所希求，也不在期盼中。

ti nittaṇho so. Na so sataṇho rūpe nāsīsati. Sadde…pe… gandhe… diṭṭhasutamutaviññātabbe dhamme nāsīsati na icchati na sādiyati na pattheti na piheti nābhijappatīti – nirāsaso so na ca āsasāno.

1094他是这样的智者、具慧者、聪明者、具识者、明辨者、大慧者呢，还是说，他凭借八等至智、或五神通智、或邪智，在构造、生起、产生、引发、造作出渴爱的构造或者邪见的构造呢？——他是这样的智慧具足者呢，还是智的构造者？”

ti. ti paṇḍito paññavā buddhimā ñāṇī vibhāvī medhāvī. ti udāhu aṭṭhasamāpattiñāṇena vā pañcābhiññāñāṇena vā micchāñāṇena vā taṇhākappaṃ vā diṭṭhikappaṃ vā kappeti janeti sañjaneti nibbatteti abhinibbattetīti – paññāṇavā so uda paññakappī.

1095经中说“牟那”是指智慧……乃至……他超越了执着的罗网，所以是牟尼。经中说“应知”，托德亚啊，这样你就应当认知牟尼、应当辨明、应当通达、应当彻证——托德亚啊，这也是认知牟尼的一种方式。

ti. ti monaṃ vuccati ñāṇaṃ…pe… saṅgajālamaticca so muni. ti todeyya, evaṃ muniṃ jāna paṭijāna paṭivijāna paṭivijjhāti – evampi todeyya muniṃ vijāna.

1096经中说“无所有物”，是指贪的所有物、嗔的所有物、痴的所有物、慢的所有物、邪见的所有物、烦恼的所有物、恶行的所有物。如果一个人的这些所有物都被舍断、被根除、被平息、被止息、不再能生起、被智火所烧尽，他就被称为“无所有物者”。经中说“欲”，总括而言有两种欲——事物欲和烦恼欲……这些称为事物欲……这些称为烦恼欲。经中说“有”，有两种有——业有和结生再生有……这是结生再生有。

nti. nti rāgakiñcanaṃ dosakiñcanaṃ mohakiñcanaṃ mānakiñcanaṃ diṭṭhikiñcanaṃ kilesakiñcanaṃ duccaritakiñcanaṃ. Yassetāni kiñcanāni pahīnāni samucchinnāni vūpasantāni paṭippassaddhāni abhabbuppattikāni ñāṇagginā daḍḍhāni, so vuccati akiñcano. ti uddānato dve kāmā – vatthukāmā ca kilesakāmā ca…pe… ime vuccanti vatthukāmā…pe… ime vuccanti kilesakāmā. ti dve bhavā – kammabhavo ca paṭisandhiko ca punabbhavo…pe… ayaṃ paṭisandhiko punabbhavo.

1097经中说“无所有物之人，于欲和有中无执著”，是指那个人对欲和有，不黏著、不执取、不缚着、不挂碍、已脱离、已出离、已解脱、已松开繫缚，以无边际的心而安住——这就是在欲有中无执著的无所有物者。因此，世尊说：

nti akiñcanaṃ puggalaṃ kāme ca bhave ca asattaṃ alaggaṃ alaggitaṃ apalibuddhaṃ nikkhantaṃ nissaṭaṃ vippamuttaṃ visaññuttaṃ vimariyādikatena cetasā viharantanti – akiñcanaṃ kāmabhave asattaṃ. Tenāha bhagavā –

1098「他无希求，亦不希求；有慧者，而非慧思惟者；

‘‘Nirāsaso so na ca āsasāno, paññāṇavā so na ca paññakappī;

1099就连多德咖这样了知牟尼，也明白他是无所有者、于欲有中不执著的人。

Evampi todeyya muniṃ vijāna, akiñcanaṃ kāmabhave asattanti.

1100在这偈颂结束时……“世尊是我的导师，我是弟子。”

Saha gāthāpariyosānā…pe… satthā me bhante bhagavā, sāvakohamasmīti.

1101多德耶亚学童所问分别第九

Todeyyamāṇavapucchāniddeso navamo.

110210. 咖巴学童所问分别

10. Kappamāṇavapucchāniddeso

1103这里所说的'湖'是指轮回——来、去、来来去去，指时、趣、有非有，指死与生、产生与坏灭、生与老与死。轮回的前际不可知，后际也不可知。众生就站在轮回的中间，依止着、附着着、黏着着、靠近着、执取着、系缚着。

nti saro vuccati saṃsāro āgamanaṃ gamanaṃ gamanāgamanaṃ kālaṃ gati bhavābhavo, cuti ca upapatti ca nibbatti ca bhedo ca jāti ca jarā ca maraṇañca. Saṃsārassa purimāpi koṭi na paññāyati, pacchimāpi koṭi na paññāyati. Majjheva saṃsāre sattā ṭhitā patiṭṭhitā allīnā upagatā ajjhositā adhimuttā.

1104轮回的最前际怎么是不可知的呢？‘流转了这么多次的出生，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几百次出生，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几千次出生，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几百千次出生，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么些俱胝次出生，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几百俱胝次出生，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几千俱胝次出生，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几百千俱胝次出生，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。

Kathaṃ saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati? Ettakā jātiyo vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni jātisatāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni jātisahassāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni jātisatasahassāni vaṭṭaṃ vatti , tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakā jātikoṭiyo vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni jātikoṭisatāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni jātikoṭisahassāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti, hevaṃ natthi. Evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni jātikoṭisatasahassāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati.

1105‘流转了这么些年，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几百年，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几千年，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几百千年，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么些俱胝年，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几百俱胝年，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几千俱胝年，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几百千俱胝年，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。

Ettakāni vassāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni vassasatāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni vassasahassāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni vassasatasahassāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakā vassakoṭiyo vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni vassakoṭisatāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni vassakoṭisahassāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni vassakoṭisatasahassāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati.

1106‘流转了这么些劫，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几百劫，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几千劫，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几百千劫，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么些俱胝劫，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几百俱胝劫，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几千俱胝劫，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。‘流转了这么几百千俱胝劫，之后就不再流转了’——这样的事根本没有，这样轮回的最前际就是不可知的。

Ettakāni kappāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni kappasatāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni kappasahassāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni kappasatasahassāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakā kappakoṭiyo vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni kappakoṭisatāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni kappakoṭisahassāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Ettakāni kappakoṭisatasahassāni vaṭṭaṃ vatti, tato paraṃ na vattatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati.

1107世尊曾这样说：'比丘们，这轮回没有可知道的起点。被无明覆盖、被渴爱束缚的众生，流转、轮回着，起点不可知。比丘们，就这样，你们长久地经历了苦，经历了剧烈的苦，经历了灾祸，坟冢在增长。比丘们，光凭这一点，就足以对一切行法生起厌离，足以离染，足以解脱。'就这样，轮回的起点不可知。

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘anamataggoyaṃ, bhikkhave, saṃsāro, pubbā koṭi na paññāyati avijjānīvaraṇānaṃ sattānaṃ taṇhāsaṃyojanānaṃ sandhāvataṃ saṃsarataṃ. Evaṃ dīgharattaṃ kho, bhikkhave, dukkhaṃ paccanubhūtaṃ tibbaṃ paccanubhūtaṃ byasanaṃ paccanubhūtaṃ, kaṭasī vaḍḍhitā . Yāvañcidaṃ, bhikkhave, alameva sabbasaṅkhāresu nibbindituṃ alaṃ virajjituṃ alaṃ vimuccitu’’nti. Evampi saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati.

1108为什么轮回的终点也不可知呢？'还会流转这么多生，从此之后就不再流转了'——并没有这样的事，因此轮回的终点也不可知。'还会流转几百生、几千生、几十万生、几千万生、几亿生、几百亿生、几千亿生、几十万亿生，还会流转这么多年、几百年、几千年、几十万年、几千万年、几亿年、几百亿年、几千亿年、几十万亿年，还会流转这么多劫、几百劫、几千劫、几十万劫、几千万劫、几亿劫、几百亿劫、几千亿劫、几十万亿劫，从此之后就不再流转了'——并没有这样的事，因此轮回的终点也不可知。就这样，轮回的起点不可知，终点也不可知，众生就停在、立在、粘着、趋近、执取、心向于轮回的正中间——'站在湖中央'。

Kathaṃ saṃsārassa pacchimā koṭi na paññāyati? Ettakā jātiyo vaṭṭaṃ vattissati, tato paraṃ na vattissatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa pacchimā koṭi na paññāyati. Ettakāni jātisatāni, ettakāni jātisahassāni, ettakāni jātisatasahassāni, ettakā jātikoṭiyo, ettakāni jātikoṭisatāni, ettakāni jātikoṭisahassāni, ettakāni jātikoṭisatasahassāni, ettakāni vassāni, ettakāni vassasatāni, ettakāni vassasahassāni, ettakāni vassasatasahassāni, ettakā vassakoṭiyo, ettakāni vassakoṭisatāni, ettakāni vassakoṭisahassāni, ettakāni vassakoṭisatasahassāni, ettakāni kappāni, ettakāni kappasatāni, ettakāni kappasahassāni, ettakāni kappasatasahassāni, ettakā kappakoṭiyo, ettakāni kappakoṭisatāni , ettakāni kappakoṭisahassāni, ettakāni kappakoṭisatasahassāni vaṭṭaṃ vattissati, tato paraṃ na vattissatīti hevaṃ natthi, evampi saṃsārassa pacchimā koṭi na paññāyati. Evampi saṃsārassa purimāpi koṭi na paññāyati, pacchimāpi koṭi na paññāyati, majjheva saṃsāre sattā ṭhitā patiṭṭhitā allīnā upagatā ajjhositā adhimuttāti – majjhe sarasmiṃ tiṭṭhataṃ. ti. ti padasandhi…pe…. ti piyavacanaṃ…pe…. ti tassa brāhmaṇassa nāmaṃ…pe… abhilāpoti – iccāyasmā kappo.

1109意思是：在欲的瀑流、有的瀑流、邪见的瀑流、无明的瀑流——这些已经生起、已经产生、已经造成、已经彻底造成、已经显现的瀑流中。在生的恐怖、老的恐怖、病的恐怖、死的恐怖中——在已经生起的瀑流中，在那极大的恐怖中。

ti kāmoghe bhavoghe diṭṭhoghe avijjoghe jāte sañjāte nibbatte abhinibbatte pātubhūte. ti jātibhaye jarābhaye byādhibhaye maraṇabhayeti – oghe jāte mahabbhaye.

1110意思是：那些被衰老触碰的人，被死亡击败的人，被蒙蔽的人，被赋予这些的人——被死神触碰的人，被死亡击败的人，被蒙蔽的人，被赋予这些的人；被出生所跟随的人，被衰老所驱赶的人，被疾病所压倒的人，被死亡所打击的人；没有庇护的人，没有藏身处的人，没有归依的人，没有归依处的人——这就是“被衰老和死亡击败的人”的意思。

nti jarāya phuṭṭhānaṃ paretānaṃ samohitānaṃ samannāgatānaṃ, maccunā phuṭṭhānaṃ paretānaṃ samohitānaṃ samannāgatānaṃ jātiyā anugatānaṃ jarāya anusaṭānaṃ byādhinā abhibhūtānaṃ maraṇena abbhāhatānaṃ atāṇānaṃ aleṇānaṃ asaraṇānaṃ asaraṇībhūtānanti – jarāmaccuparetānaṃ.

1111意思是：岛屿、庇护、藏身处、归依、归宿、最终所依——我宣说、我阐明、我开示、我施设、我建立、我揭示、我分别、我明确解说、我清楚宣告，这就是说“我为你宣说岛屿”。因此世尊说：

ti dīpaṃ tāṇaṃ leṇaṃ saraṇaṃ gatiṃ parāyanaṃ brūmi ācikkhāmi desemi paññapemi paṭṭhapemi vivarāmi vibhajāmi uttānīkaromi pakāsemīti – dīpaṃ pabrūmi kappa te. Tenāha bhagavā –

1112'请告诉我'——他这样对世尊说。'请你为我开示、教导、开示、阐明、确立、揭示、分析、彰明、照亮——洲岛、救护、庇护、归依、归宿、依止处'——'请你为我开示洲岛'。

ti. nti bhagavantaṃ bhaṇati. ti dīpaṃ tāṇaṃ leṇaṃ saraṇaṃ gatiṃ parāyanaṃ akkhāhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – tvañca me dīpamakkhāhi.

1113愿这样的苦在这里就彻底止息、平息、消失、熄灭，不再产生任何导致再生的苦——无论是在欲界、色界、无色界，在欲有、色有、无色有，在有想有、无想有、非想非非想有，在一蕴有、四蕴有、五蕴有，还是在未来的趣、生、结生、有、轮回、流转中，都不产生、不令生起、不制造、不令出现。就在这里止息、平息、消失、熄灭，愿如此，不再有后续。因此，那位婆罗门说：

ti yathayidaṃ dukkhaṃ idheva nirujjheyya vūpasameyya atthaṃ gaccheyya paṭippassambheyya punapaṭisandhikaṃ dukkhaṃ na nibbatteyya, kāmadhātuyā vā rūpadhātuyā vā arūpadhātuyā vā kāmabhave vā rūpabhave vā arūpabhave vā saññābhave vā asaññābhave vā nevasaññānāsaññābhave vā ekavokārabhave vā catuvokārabhave vā pañcavokārabhave vā punagatiyā vā upapattiyā vā paṭisandhiyā vā bhave vā saṃsāre vā vaṭṭe vā na janeyya na sañjaneyya na nibbatteyya nābhinibbatteyya. Idheva nirujjheyya vūpasameyya atthaṃ gaccheyya paṭippassambheyyāti – yathāyidaṃ nāparaṃ siyā. Tenāha so brāhmaṇo –

1114站在湖中央的，——具寿咖波这样引述

‘‘Majjhe sarasmiṃ tiṭṭhataṃ, [iccāyasmā kappo]

1115在已经生起的瀑流中，在那极大的恐怖中。”

Oghe jāte mahabbhaye;

1116为那些被老死所征服的人，请告诉我岛屿吧，贤者；

Jarāmaccuparetānaṃ, dīpaṃ pabrūhi mārisa;

1117请您为我指明那岛屿，让这样的事情不再发生。

Tvañca me dīpamakkhāhi, yathāyidaṃ nāparaṃ siyā’’ti.

1118所谓‘流转’，被称为轮回，是去、来、来去、时间、趣、有与无有、死、结生、灭、坏、生、老、死。轮回的最前际是不可知的，最后际也是不可知的；众生恰恰就在这轮回的中间停留、安住、附着、趋近、沈溺、深信。

nti saro vuccati saṃsāro āgamanaṃ gamanaṃ gamanāgamanaṃ kālaṃ gati bhavābhavo cuti ca upapatti ca nibbatti ca bhedo ca jāti ca jarā ca maraṇañca. Saṃsārassa purimāpi koṭi na paññāyati, pacchimāpi koṭi na paññāyati; majjheva saṃsāre sattā ṭhitā patiṭṭhitā allīnā upagatā ajjhositā adhimuttā.

1119为什么轮回的前际不可知呢？……就这样，轮回的前际不可知。为什么轮回的后际不可知呢？……就这样，轮回的后际不可知。如此，轮回的前际也不可知，后际也不可知。众生恰恰就在轮回的中间停住了、站稳了、粘住了、陷进去了、执取不放了、心向决定了——这就是说，他们站在了河流的正中央。“朋友”——世尊这样用名字称呼那位婆罗门。“朋友”是表达尊重的称呼……是亲自证知的施设，也就是说，世尊这个称号——“能应劫者啊”，就是世尊。

Kathaṃ saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati…pe… evaṃ saṃsārassa purimā koṭi na paññāyati. Kathaṃ saṃsārassa pacchimā koṭi na paññāyati…pe… evaṃ saṃsārassa pacchimā koṭi na paññāyati. Evaṃ saṃsārassa purimāpi koṭi na paññāyati, pacchimāpi koṭi na paññāyati. Majjheva saṃsāre sattā ṭhitā patiṭṭhitā allīnā upagatā ajjhositā adhimuttāti – majjhe sarasmiṃ tiṭṭhataṃ. ti. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – kappāti bhagavā.

1120'在欲瀑流、有瀑流、见瀑流、无明瀑流中'——当这些瀑流已经生起、已经产生、已经出现、已经显现、已经显露的时候。'在生怖畏、老怖畏、病怖畏、死怖畏中'——当这些瀑流生起时，就是巨大的怖畏。

ti kāmoghe bhavoghe diṭṭhoghe avijjoghe jāte sañjāte nibbatte abhinibbatte pātubhūte. ti jātibhaye jarābhaye byādhibhaye maraṇabhayeti – oghe jāte mahabbhaye.

1121'被老死逼迫的人们'——那些被老所触、被老所征服、被老所淹没、被老所具足的人；那些被死所触、被死所征服、被死所淹没、被死所具足的人；那些被生所追随、被老所驱使、被病所压倒、被死所击垮的人——没有救护、没有庇护、没有归依、成为无归依者的人。

nti jarāya phuṭṭhānaṃ paretānaṃ samohitānaṃ samannāgatānaṃ. Maccunā phuṭṭhānaṃ paretānaṃ samohitānaṃ samannāgatānaṃ, jātiyā anugatānaṃ jarāya anusaṭānaṃ byādhinā abhibhūtānaṃ maraṇena abbhāhatānaṃ atāṇānaṃ aleṇānaṃ asaraṇānaṃ asaraṇībhūtānanti – jarāmaccuparetānaṃ.

1122请你告诉我、教导我、开示我、阐明我、确立我、揭示我、分析我、彰明我、照亮我——洲岛、救护、庇护、归依、归宿、依止处。'亲爱的朋友'——这是爱语、敬语，表达恭敬与尊重的称呼——'亲爱的朋友，请告诉我洲岛'。

ti dīpaṃ tāṇaṃ leṇaṃ saraṇaṃ gatiṃ parāyanaṃ brūhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehi. ti piyavacanaṃ garuvacanaṃ sagāravasappatissādhivacanametaṃ mārisāti – dīpaṃ pabrūhi mārisa.

1123“他们站在河流的正中央，”——“能应劫者啊，世尊。”

‘‘Majjhe sarasmiṃ tiṭṭhataṃ, [kappāti bhagavā]

1124在大恐惧的瀑流生起之时，

Oghe jāte mahabbhaye;

1125对于被老死所侵袭的人们，我告诉你，这岛屿就是应做之事。”

Jarāmaccuparetānaṃ, dīpaṃ pabrūmi kappa te’’ti.

1126这（即上述偈颂中的“无所有、无执取”）。所谓“无所有”——贪的垢秽、嗔的垢秽、痴的垢秽、慢的垢秽、见的垢秽、烦恼的垢秽、恶行的垢秽；对这些垢秽的断除、止息、舍离、寂静，就是不死的涅槃——所以称为“无所有”。所谓“无执取”——执取就是渴爱。那贪染、那执着……乃至贪欲不善根。对执取的断除、止息、舍离、寂静，就是不死的涅槃——所以称为“无所有、无执取”。

nti. nti – rāgakiñcanaṃ dosakiñcanaṃ mohakiñcanaṃ mānakiñcanaṃ diṭṭhikiñcanaṃ kilesakiñcanaṃ duccaritakiñcanaṃ; kiñcanappahānaṃ kiñcanavūpasamaṃ kiñcanapaṭinissaggaṃ kiñcanapaṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānanti – akiñcanaṃ. nti ādānaṃ vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. Ādānappahānaṃ ādānavūpasamaṃ ādānapaṭinissaggaṃ ādānapaṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānanti – akiñcanaṃ anādānaṃ.

1127“此岛屿无有其他”——这岛屿就是庇护所、洞穴、归依处、归宿、目的地。除了它，没有别的岛屿。那么这个岛屿就是最高的、最上的、最殊胜的、最首的、最无上的、最妙的——这是无有其他岛屿的。

nti etaṃ dīpaṃ tāṇaṃ leṇaṃ saraṇaṃ gati parāyanaṃ. nti tamhā paro añño dīpo natthi. Atha kho so evaṃ dīpo aggo ca seṭṭho ca viseṭṭho ca pāmokkho ca uttamo ca pavaro cāti – etaṃ dīpaṃ anāparaṃ.

1128“我称它为涅槃”——所谓“织”（vāna），是指渴爱。那贪染、那执着……乃至贪欲不善根。对渴爱的断除、止息、舍离、寂静，就是涅槃。“iti”是词语的连接、词语的结合、词语的圆满、字母的组合、表达的流畅、词序的恰当——“如此”。“我称”（brūmi）是我说、我开示、我宣说、我施设、我揭示、我分别、我阐明、我公布——我说这就是涅槃。

ti vānaṃ vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. Vānappahānaṃ vānavūpasamaṃ vānapaṭinissaggaṃ vānapaṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānaṃ. ti padasandhi padasaṃsaggo padapāripūrī akkharasamavāyo byañjanasiliṭṭhatā padānupubbatāpetaṃ – itīti. ti brūmi ācikkhāmi desemi paññapemi paṭṭhapemi vivarāmi vibhajāmi uttānīkaromi pakāsemīti – nibbānaṃ iti naṃ brūmi.

1129“老死的灭尽”——就是老死的断除、止息、舍离、寂静，即不死的涅槃。因此世尊说：

nti jarāmaraṇassa pahānaṃ vūpasamaṃ paṭinissaggaṃ paṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānanti – jarāmaccuparikkhayaṃ. Tenāha bhagavā –

1130那个不执任何东西、不取任何事物的岛屿，是无可比拟的；

‘‘Akiñcanaṃ anādānaṃ, etaṃ dīpaṃ anāparaṃ;

1131“涅槃”，我这样说，那是老死的彻底灭尽。

Nibbānaṃ iti naṃ brūmi, jarāmaccuparikkhaya’’nti.

1132“了知”：即了知涅槃——那是不死、涅槃。那正是：一切行的止息、一切依的舍离、渴爱的灭尽、离染、灭、涅槃。“了知”：即透彻地理解、了解、掂量、审视、明辨、使之清晰之后，了知‘一切行无常’……乃至了知‘凡是生起之法，皆是灭尽之法’，透彻地理解、了解、掂量、审视、明辨、使之清晰之后。“那些”“具念者”：即阿拉汉，漏尽者。“具念”：从四个方面具足念——修习身至念的念处……乃至他们被称为“具念者”——即对此了知后那些具念的人。

ti. nti amataṃ nibbānaṃ. Yo so sabbasaṅkhārasamatho sabbūpadhipaṭinissaggo taṇhakkhayo virāgo nirodho nibbānaṃ. ti aññāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā, ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’ti…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ, sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti aññāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā. ti arahanto khīṇāsavā. ti catūhi kāraṇehi satā – kāye kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāventā satā…pe… te vuccanti satāti – etadaññāya ye satā.

1133“现法寂灭”：指他们已见法、已知法、已度法、已审法、已明法、已辨法。“寂灭”：因为贪已经被寂灭，所以他们是寂灭者；因为嗔……乃至因为一切不善行之止息、平息、安息、熄灭、寂灭、清凉，所以他们是寂静者、平寂者、安寂者、寂灭者、清凉者——即现法寂灭者。

ti. ti diṭṭhadhammā ñātadhammā tulitadhammā tīritadhammā vibhūtadhammā vibhāvitadhammā. ti rāgassa nibbāpitattā nibbutā, dosassa…pe… sabbākusalābhisaṅkhārānaṃ santattā samitattā vūpasamitattā nijjhātattā nibbutattā paṭippassaddhattā santā upasantā vūpasantā nibbutā paṭippassaddhāti – diṭṭhadhammābhinibbutā.

1134“不”：“不随魔行”。那魔罗是黑暗的、统治者、终结者、那木支（杀魔）、放逸者的亲属。“那些人不随魔行”：他们不随魔罗的威力而转，魔罗也不能在他们身上施展威力。他们战胜、征服、压倒、耗尽、粉碎了魔罗、魔罗的眷属、魔罗的套索、魔罗的钩饵、魔罗的诱食、魔罗的境域、魔罗的居所、魔罗的活动范围、魔罗的束缚之后，行走、安住、活动、运转、维持、延续、度日——因此，他们不随魔行。

ti. ti yo so māro kaṇho adhipati antagū namuci pamattabandhu. ti na te mārassa vase vattanti, nāpi māro tesu vasaṃ vatteti . Te mārañca mārapakkhañca mārapāsañca mārabaḷisañca mārāmisañca māravisayañca māranivāsañca māragocarañca mārabandhanañca abhibhuyya abhibhavitvā ajjhottharitvā pariyādiyitvā madditvā caranti viharanti iriyanti vattenti pālenti yapenti yāpentīti – na te māravasānugā.

1135“那些人不入魔罗的领域”：即他们不属于魔罗的随从、跟班、侍者，而是属于佛陀、世尊的随从、跟班、侍者——因此，他们不是魔罗的随从。世尊这样说道：

ti na te mārassa paddhā paddhacarā paricārikā siyā; buddhassa te bhagavato paddhā paddhacarā paricārikā siyāti – na te mārassa paddhagū. Tenāha bhagavā –

1136“那些具念者，对此了知后，在现法中证得寂灭，”

‘‘Etadaññāya ye satā, diṭṭhadhammābhinibbutā;

1137他们不追随魔的权力，他们不是魔的猎物。

Na te māravasānugā, na te mārassa paddhagū’’ti.

1138在偈颂结束时……（中略）……世尊是我的老师，我是弟子。

Saha gāthāpariyosānā…pe… satthā me bhante bhagavā, sāvakohamasmīti.

1139咖巴学童所问分别第十

Kappamāṇavapucchāniddeso dasamo.

114011. 遮都咖尼学童所问分别

11. Jatukaṇṇimāṇavapucchāniddeso

1141听闻之后，仔细听闻之后，领受之后，掌握之后，辨别之后。如此，那位世尊是阿拉汉……（中略）……佛陀、世尊——我听闻了。那位英雄、世尊。有精进力，故为英雄；有能力，故为英雄；具无畏，故为英雄；堪任，故为英雄；勇猛，故为英雄；坚定、无惧、无畏、不惊、不逃、断除怖畏恐惧、远离汗毛竖立，故为英雄。

nti sutvā suṇitvā uggahetvā upadhāretvā upalakkhayitvā. Itipi so bhagavā arahaṃ…pe… buddho bhagavāti – sutvānahaṃ. ti vīro bhagavā. Vīriyavāti vīro, pahūti vīro, visavīti vīro, alamattoti vīro, sūroti vīro, vikkanto abhīrū acchambhī anutrāsī apalāyī pahīnabhayabheravo vigatalomahaṃsoti vīro.

1142他于此世远离一切恶法，以精进之力度越地狱之苦；

Virato idha sabbapāpakehi, nirayadukkhaṃ aticca vīriyavā so;

1143他具足精进，勤奋努力，如此称为英雄、如是与真实相符者。

So vīriyavā padhānavā, vīro tādi pavuccate tathattāti.

1144我听闻了那位英雄的教法。简而言之，有两种欲：事物欲与烦恼欲……（中略）……这些称为事物欲……（中略）……这些称为烦恼欲。佛陀世尊已遍知事物欲，已断除烦恼欲。因遍知事物欲、断除烦恼欲故，世尊不贪求欲，不希求欲，不渴慕欲，不执着欲。那些贪求欲者、希求欲者、渴慕欲者、执着欲者，他们是欲贪者、染着贪欲者、充满种种概念者。世尊不贪求欲，不希求欲，不渴慕欲，不执着欲。因此，佛陀是无欲者、离欲者、舍弃欲者、吐弃欲者、解脱欲者、断除欲者、彻底出离欲者——他离贪，除贪，舍贪，吐贪，脱贪，断贪，彻底出离贪；他无饥渴，已止息，已清凉，亲证乐住，以梵行已立的自身而住——我听闻了：这位英雄，他不贪求欲乐，对欲乐无欲求。

Sutvānahaṃ vīra. nti. ti uddānato dve kāmā – vatthukāmā ca kilesakāmā ca…pe… ime vuccanti vatthukāmā…pe… ime vuccanti kilesakāmā. Buddhassa bhagavato vatthukāmā pariññātā, kilesakāmā pahīnā. Vatthukāmānaṃ pariññātattā kilesakāmānaṃ pahīnattā bhagavā na kāme kāmeti, na kāme pattheti, na kāme piheti, na kāme abhijappati. Ye kāme kāmenti, kāme patthenti, kāme pihenti, kāme abhijappanti, te kāmakāmino rāgarāgino saññāsaññino. Bhagavā na kāme kāmeti, na kāme pattheti, na kāme piheti, na kāme abhijappati. Tasmā buddho akāmo nikkāmo cattakāmo vantakāmo muttakāmo pahīnakāmo paṭinissaṭṭhakāmo vītarāgo vigatarāgo cattarāgo vantarāgo muttarāgo pahīnarāgo paṭinissaṭṭharāgo nicchāto nibbuto sītibhūto sukhappaṭisaṃvedī brahmabhūtena attanā viharatīti – sutvānahaṃ vīra amakāmakāmiṃ.

1145‘iti’这个词——（是词语连接……次第的解释）‘icca’就是这个意思。‘ti’是爱语，是对恭敬、尊重的尊称，表示‘āyasmā’（具寿）。‘jatukaṇṇi’是那位婆罗门的种姓、名称、称号、施设、称呼——这就是‘iccāyasmā jatukaṇṇi’的意思。

ti. ti padasandhi…pe… padānupubbatāpetaṃ – iccāti. ti piyavacanaṃ sagāravasappatissādhivacanametaṃ āyasmāti. ti tassa brāhmaṇassa gottaṃ saṅkhā samaññā paññatti vohāroti – iccāyasmā jatukaṇṇi.

1146‘nti’：指的是‘渡越瀑流者’——已经度过瀑流、越过瀑流、完全超越瀑流、克服瀑流的人。‘nti’：是问、询问、祈请、恳求、使之淨信的意思。‘nti’：我们向无欲者——已无欲、已离欲、已舍欲、已吐弃欲、已脱离欲、已断除欲、已出离欲；已离贪、已无贪、已舍贪、已吐弃贪、已脱离贪、已断除贪、已出离贪——前来、来到、到达、会面，与你相聚——这就是‘oghātigaṃ puṭṭhumakāmamāgamaṃ’（我们来向渡越瀑流者、无欲者请问）的意思。

nti. nti oghātigaṃ oghaṃ atikkantaṃ samatikkantaṃ vītivattanti – oghātigaṃ. nti puṭṭhuṃ pucchituṃ yācituṃ ajjhesituṃ pasādetuṃ. nti akāmaṃ puṭṭhuṃ nikkāmaṃ cattakāmaṃ vantakāmaṃ muttakāmaṃ pahīnakāmaṃ paṭinissaṭṭhakāmaṃ vītarāgaṃ vigatarāgaṃ cattarāgaṃ vantarāgaṃ muttarāgaṃ pahīnarāgaṃ paṭinissaṭṭharāgaṃ āgamhā āgatamhā upāgatamhā sampattamhā tayā saddhiṃ samāgatamhāti – oghātigaṃ puṭṭhumakāmamāgamaṃ.

1147‘ti’——从一种意义上说，‘寂静’和‘寂静之道’就是那不死、涅槃。所谓‘一切行的止息、一切依着的舍离、渴爱的灭尽、离贪、灭、涅槃’。世尊曾说过：‘这是寂静之道，这是殊胜之道，即一切行的止息、一切依着的舍离、渴爱的灭尽、离贪、灭、涅槃。’再从另一种意义上说，那些导向证得寂静、触及寂静、体证寂静的法，就是四念住、四正勤、四神足、五根、五力、七觉支、八正道——这些被称为‘寂静之道’。寂静之道、庇护之道、洞窟之道、归依之道、无怖畏之道、不灭之道、不死之道、涅槃之道——请讲说、开示、宣说、施设、建立、揭示、分析、阐明、照亮。‘netta’是指一切知智，名为‘眼’。佛陀世尊的眼和胜者性，是在菩提树下同时、无先无后、于同一刹那生起的，因此佛陀被称为‘与眼俱生者’——所以‘santipadaṃ brūhi sahajanetta’的意思是：请讲说寂静之道吧，与眼俱生者。

ti. ti ekena ākārena santipi santipadampi taṃyeva amataṃ nibbānaṃ. Yo so sabbasaṅkhārasamatho sabbūpadhipaṭinissaggo taṇhakkhayo virāgo nirodho nibbānaṃ . Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘santametaṃ padaṃ, paṇītametaṃ padaṃ, yadidaṃ sabbasaṅkhārasamatho sabbūpadhipaṭinissaggo taṇhakkhayo virāgo nirodho nibbāna’’nti. Athāparenākārena ye dhammā santādhigamāya santiphusanāya santisacchikiriyāya saṃvattanti, seyyathidaṃ – cattāro satipaṭṭhānā cattāro sammappadhānā cattāro iddhipādā pañcindriyāni pañca balāni satta bojjhaṅgā ariyo aṭṭhaṅgiko maggo – ime vuccanti santipadā. Santipadaṃ tāṇapadaṃ leṇapadaṃ saraṇapadaṃ abhayapadaṃ accutapadaṃ amatapadaṃ nibbānapadaṃ brūhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehi. ti nettaṃ vuccati sabbaññutañāṇaṃ. Buddhassa bhagavato nettañca jinabhāvo ca bodhiyā mūle apubbaṃ acarimaṃ ekasmiṃ khaṇe uppanno, tasmā buddho sahajanettoti – santipadaṃ brūhi sahajanetta.

1148‘nti’：‘yathātacchaṃ’（如实）即被称为不死、涅槃……灭、涅槃。‘ti’是恭敬的称呼……即证得、施设，也就是‘bhagavā’（世尊）。‘nti’：请说、开示、宣说、施设、建立、揭示、分析、阐明、照亮——‘世尊，请为我说如实那件事’。因此那位婆罗门这样说道：

nti yathātacchaṃ vuccati amataṃ nibbānaṃ…pe… nirodho nibbānaṃ. ti gāravādhivacanaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti. nti brūhi ācikkhāhi…pe… pakāsehīti – yathātacchaṃ bhagavā brūhi metaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

1149‘我听闻后，英雄啊，想向那无欲者，’——具寿阇多迦尼这样说道：

‘‘Sutvānahaṃ vīra akāmakāmiṃ, [iccāyasmā jatukaṇṇi]

1150‘我们来向渡越瀑流者请问。’

Oghātigaṃ puṭṭhumakāmamāgamaṃ;

1151(他请求道：)具足安隐者，请告诉我。亲生的族人之眼者，世尊啊，请如实地告诉我这些。

Santipadaṃ brūhi sahajanetta, yathātacchaṃ bhagavā brūhi meta’’nti.

1152这里的“那个”是恭敬的称呼……乃至……是基于亲证的施设，正因为如此才称为“世尊”。在总结的层面，有两种欲：事物欲和烦恼欲……这些被称为事物欲……这些被称为烦恼欲。世尊彻底了知了事物欲，舍弃、克服、征服、战胜、遍胜了烦恼欲后，而行、而住、而动、而转、而维持、而保护、而进行、而运作——因为世尊是克服了诸欲后而行动的。

ti. ti gāravādhivacanaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti. ti uddānato dve kāmā – vatthukāmā ca kilesakāmā ca…pe… ime vuccanti vatthukāmā…pe… ime vuccanti kilesakāmā. Bhagavā vatthukāme parijānitvā kilesakāme pahāya abhibhuyya abhibhavitvā ajjhottharitvā pariyādiyitvā carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpetīti – bhagavā hi kāme abhibhuyya iriyati.

1153“太阳”指的是日轮。“地”指的是大地。正如太阳，具有光热、具备威力，它克服、战胜、遍胜、遍夺大地，炽烤着一切虚空和黑暗中的东西，击破黑暗、展现光明后，在空中、在虚空里、在天道中运行。同样地，世尊具有智火、具备智慧之力，他克服、战胜、遍胜、遍夺、摧毁了一切造作之集……乃至……击破了烦恼的黑暗——无明的黑暗，展现了智慧的光明；彻底了知了事物欲，舍弃、克服、征服、战胜、遍胜、粉碎了烦恼欲后，而行、而住、而动、而转、而维持、而保护、而进行、而运作——如同具有威力的太阳对待大地那样。

ti ādicco vuccati sūriyo . Pathavī vuccati jagatī . Yathā sūriyo tejī tejena samannāgato pathaviṃ abhibhuyya abhibhavitvā ajjhottharitvā pariyādiyitvā santāpayitvā sabbaṃ ākāsagataṃ tamagataṃ abhivihacca andhakāraṃ vidhamitvā ālokaṃ dassayitvā ākāse antalikkhe gaganapathe gacchati, evameva bhagavā ñāṇatejī ñāṇatejena samannāgato sabbaṃ abhisaṅkhārasamudayaṃ…pe… kilesatamaṃ avijjandhakāraṃ vidhamitvā ñāṇālokaṃ dassetvā vatthukāme parijānitvā kilesakāme pahāya abhibhuyya abhibhavitvā ajjhottharitvā pariyādiyitvā madditvā carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpetīti – ādiccova pathaviṃ tejī tejasā.

1154我是一个智慧浅薄、智慧微弱、智慧低劣、智慧愚蠢的人。而您，世尊，是大智慧者、广智慧者、快智慧者、敏智慧者、利智慧者、洞穿智慧者。‘广慧’指的是大地。世尊正是具足了这如同大地一般广博、辽阔、散开的智慧——所以(我请求道)：请对我这个智慧浅薄的人，(展现您那)如大地般广大的智慧。

ti ahamasmi parittapañño omakapañño lāmakapañño chatukkapañño. Tvampi mahāpañño puthupañño hāsapañño javanapañño tikkhapañño nibbedhikapañño. Bhūri vuccati pathavī. Bhagavā tāya pathavisamāya paññāya vipulāya vitthatāya samannāgatoti – parittapaññassa me bhūripañño.

1155(他请求道：)请开示、宣说、阐明、确立、揭示、分析、详解、说明那初善、中善、后亦善，有意义、有文句，完全圆满、清净的梵行，包括四念处……乃至……涅槃以及导向涅槃的道路。(请告诉我)那个我能了知、能通晓、能明了、能彻知、能证悟、能获得、能触达、能亲证的法。请开示那个我能了知的法。

nti. nti ādikalyāṇaṃ majjhekalyāṇaṃ pariyosānakalyāṇaṃ sātthaṃ sabyañjanaṃ kevalaparipuṇṇaṃ parisuddhaṃ brahmacariyaṃ, cattāro satipaṭṭhāne…pe… nibbānañca nibbānagāminiñca paṭipadaṃ ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehi. nti yamahaṃ jāneyyaṃ ājāneyyaṃ vijāneyyaṃ paṭijāneyyaṃ paṭivijjheyyaṃ adhigaccheyyaṃ phasseyyaṃ sacchikareyyanti – ācikkha dhammaṃ yamahaṃ vijaññaṃ.

1156(世尊说：)就在此生，便能舍弃、寂灭、舍断老与死，达到安息、不死、涅槃——就在这里，老与死被彻底舍弃。因此，那位婆罗门如此说道——

nti idheva jātijarāya maraṇassa pahānaṃ vūpasamaṃ paṭinissaggaṃ paṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānanti – jātijarāya idha vippahānaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

1157“世尊确实驾驭、统摄了欲乐之后而行持，犹如太阳以其光芒统摄大地一般；

‘‘Bhagavā hi kāme abhibhuyya iriyati, ādiccova pathaviṃ tejī tejasā;

1158我是浅慧之人，您是广慧者，请教给我我能了知的法；

Parittapaññassa me bhūripañño, ācikkha dhammaṃ yamahaṃ vijaññaṃ;

1159以此，能在此世摒弃生与老。”

Jātijarāya idha vippahāna’’nti.

1160“世尊”——以教法总括而言，有两种“欲”：事欲与烦恼欲……（中略）……这些称为事欲……（中略）……这些称为烦恼欲。“在欲上”——“贪染”指的是渴爱。那种贪着、强贪着……（中略）……贪求、贪爱、不善根。“调伏”的意思是：在欲乐上，你要调伏、对治、舍弃、驱除、灭尽贪染，使其归于无有——这便是“在欲上，调伏贪染”。“婆罗门啊”——世尊以他的族姓称呼那位婆罗门。“世尊”——这是含有敬意的同义词……（中略）……是亲证施设的概念，亦即此“世尊”一词——世尊这样对贾都甘尼说。

nti. ti uddānato dve kāmā – vatthukāmā ca kilesakāmā ca…pe… ime vuccanti vatthukāmā…pe… ime vuccanti kilesakāmā. nti gedho vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. nti kāmesu gedhaṃ vinaya paṭivinaya pajaha vinodehi byantīkarohi anabhāvaṃ gamehīti – kāmesu vinaya gedhaṃ. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ gottena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – jatukaṇṇīti bhagavā.

1161“见到出离为安稳”——正确行道、随顺行道、不逆反行道、如义行道、法随法行道：在诸戒上，完全奉行；在诸根上，守护其门；饮食上，知道适量；实行警寤；具念正知；见四念处、四正勤、四神足、五根、五力、七觉支、圣八支道，以及涅槃与导向涅槃的修行，是安稳的、是庇护的、是洞穴的、是归依的、是成为归依处的、是无畏的、是不死的、是不灭的、是涅槃，作了这样观察、察看、衡量、洞察、明辨、彻底认清之后——即“见到出离为安稳”。

ti. nti sammāpaṭipadaṃ anulomapaṭipadaṃ apaccanīkapaṭipadaṃ anvatthapaṭipadaṃ dhammānudhammapaṭipadaṃ sīlesu paripūrakāritaṃ indriyesu guttadvārataṃ bhojane mattaññutaṃ jāgariyānuyogaṃ satisampajaññaṃ cattāro satipaṭṭhāne cattāro sammappadhāne cattāro iddhipāde pañcindriyāni pañca balāni satta bojjhaṅge ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ nibbānañca nibbānagāminiñca paṭipadaṃ khemato tāṇato leṇato saraṇato saraṇībhūtato abhayato accutato amatato nibbānato daṭṭhuṃ passitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvāti – nekkhammaṃ daṭṭhu khemato.

1162“所执取的”——以渴爱之力、以邪见之力而被捉住、被紧握、被希求、被固持、被执取、被决心坚持的东西。“没有任何东西”——或者：当被释放、当被舍离、当被驱除、当被灭尽、当被归于无有——这便是“所执取的……没有任何东西”的意思。

ti. nti taṇhāvasena diṭṭhivasena gahitaṃ parāmaṭṭhaṃ abhiniviṭṭhaṃ ajjhositaṃ adhimuttaṃ. ti nirattaṃ vā muñcitabbaṃ vijahitabbaṃ vinoditabbaṃ byantīkātabbaṃ anabhāvaṃ gametabbanti – uggahitaṃ nirattaṃ vā.

1163这是指贪的执著、嗔的执著、痴的执著、慢的执著、恶见的执著、烦恼的执著、恶行的执著。这些执著，你不要让它存在，不要让它产生，不要让它出现，舍弃它，驱散它，除尽它，让它归于什么都没有——所以，“别让任何执著在你心里存在”。因此佛陀说：

nti rāgakiñcanaṃ dosakiñcanaṃ mohakiñcanaṃ mānakiñcanaṃ diṭṭhikiñcanaṃ kilesakiñcanaṃ duccaritakiñcanaṃ. Idaṃ kiñcanaṃ tuyhaṃ mā vijjittha mā pavijjittha mā saṃvijjittha pajaha vinodehi byantīkarohi anabhāvaṃ gamehīti – mā te vijjittha kiñcanaṃ. Tenāha bhagavā –

1164“你应该在欲乐中调伏贪染，迦都卡尼啊！”佛陀这样说道。

‘‘Kāmesu vinaya gedhaṃ, [jatukaṇṇīti bhagavā]

1165“见到出离是安稳；”

Nekkhammaṃ daṭṭhu khemato;

1166“无论是紧抓不放的，还是已经放下的，都别让任何牵挂在你心里存在。”

Uggahitaṃ nirattaṃ vā, mā te vijjittha kiñcana’’nti.

1167这是说，对于过去的诸行，那些可能会生起的烦恼，你让那些烦恼枯竭、干竭、晒干、完全晒干，让它们没有种子，舍弃它们，驱散它们，除尽它们，让它们归于什么都没有——这样，过去的事，让它枯竭。或者，那些过去造下、果报还未成熟的业行，你让那些业行枯竭、干竭、晒干、完全晒干，让它们没有种子，舍弃它们，驱散它们，除尽它们，让它们归于什么都没有——这样，过去的事，让它枯竭。

ti atīte saṅkhāre ārabbha ye kilesā uppajjeyyuṃ te kilese sosehi visosehi sukkhāpehi visukkhāpehi abījaṃ karohi pajaha vinodehi byantīkarohi anabhāvaṃ gamehīti – evampi yaṃ pubbe taṃ visosehi. Atha vā, ye atītā kammābhisaṅkhārā avipakkavipākā te kammābhisaṅkhāre sosehi visosehi sukkhāpehi visukkhāpehi abījaṃ karohi pajaha vinodehi byantīkarohi anabhāvaṃ gamehīti – evampi yaṃ pubbe taṃ visosehi.

1168这里“之后”是指，对于未来的诸行，贪的执著、嗔的执著、痴的执著、慢的执著、恶见的执著、烦恼的执著、恶行的执著。这些执著，你不要让它发生，不要让它曾有过，不要产生它，不要使它产生，不要让它再生，舍弃它，驱散它，除尽它，让它归于什么都没有——这样，在未来，你别让它成为任何牵挂。

nti pacchā vuccati anāgate saṅkhāre ārabbha rāgakiñcanaṃ dosakiñcanaṃ mohakiñcanaṃ mānakiñcanaṃ diṭṭhikiñcanaṃ kilesakiñcanaṃ duccaritakiñcanaṃ. Idaṃ kiñcanaṃ tuyhaṃ mā ahu mā ahosi mā janesi mā sañjanesi mābhinibbattesi pajaha vinodehi byantīkarohi anabhāvaṃ gamehīti – pacchā te māhu kiñcanaṃ.

1169所谓‘中间’，是指现在的色、受、想、行、识。对于现在的诸行，你不会以渴爱的方式、以邪见的方式去抓取，不会贪恋，不会执持，不会欢喜，不会欣然，不会耽着。你会舍弃、驱除、灭尽欢迎、欣然、耽着、抓取、执持、固执，令它们归于无有——如果你在中间不执取的话。

ti majjhe vuccati paccuppannaṃ rūpaṃ vedanā saññā saṅkhārā viññāṇaṃ. Paccuppanne saṅkhāre taṇhāvasena diṭṭhivasena na gahessasi na taṇhissasi na parāmasissasi na nandissasi nābhinandissasi na ajjhosissasi. Abhinandanaṃ abhivadanaṃ ajjhosānaṃ gāhaṃ parāmāsaṃ abhinivesaṃ pajahissasi vinodessasi byantīkarissasi anabhāvaṃ gamessasīti – majjhe ce no gahessasi.

1170因为贪的止息，所以你寂静而行；因为嗔的止息……乃至……一切不善行的寂静、消灭、止息、平息、消融、清凉、离去、宁静，所以你寂静、平息、安隐、清凉、轻安而行，你住，你动，你转，你持，你续，你活——‘你寂静而行’。因此世尊说：

ti rāgassa upasamitattā upasanto carissasi, dosassa…pe… sabbākusalābhisaṅkhārānaṃ santattā samitattā upasamitattā vūpasamitattā nijjhātattā nibbutattā vigatattā paṭippassaddhattā santo upasanto vūpasanto nibbuto paṭippassaddho carissasi viharissasi iriyissasi vattissasi pālessasi yapessasi yāpessasīti – upasanto carissasi. Tenāha bhagavā –

1171「以前的你应使之干涸，以后的对你不应有任何；

‘‘Yaṃ pubbe taṃ visosehi, pacchā te māhu kiñcanaṃ;

1172如果在中间你不执取，你将寂静而行。

Majjhe ce no gahessasi, upasanto carissasī’’ti.

1173“任何”一语，是无余、无缺、全摄之语——指“那些无论怎样的”。“世间”指恶趣世间、人世间、天世间、蕴世间、界世间、处世间。“种种不同类之苦”指世间中任何种种不同形态的苦。所以世尊说：

ti. ti sabbena sabbaṃ sabbathā sabbaṃ asesaṃ nissesaṃ pariyādiyanavacanametaṃ – ye kecīti. nti apāyaloke manussaloke devaloke khandhaloke dhātuloke āyatanaloke. ti anekavidhā nānappakārā dukkhāti – ye keci lokasmimanekarūpā. Tenāha bhagavā –

1174所谓‘他的漏’：有四种漏——欲漏、有漏、见漏、无明漏。所谓‘漏尽’：指阿拉汉的漏尽。所谓‘他的漏不存在’：这些漏，对他来说不存在，没有，不被发现，不可得，已被断除、根绝、寂静、止息，不会再生起，被智火所烧——因此，‘他的漏不存在’。

ti. ti cattāro āsavā – kāmāsavo, bhavāsavo, diṭṭhāsavo, avijjāsavo. ti arahato khīṇāsavassa. ti ime āsavā tassa natthi na santi na saṃvijjanti nupalabbhanti pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭippassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhāti – āsavāssa na vijjanti.

1175那些漏——若具有这些漏，就会受死亡控制、受死魔控制、属于魔党；这些漏，对于那位（佛陀）来说，没有了、不存在了、不可得了、被断除了、被根除了、被平息了、被寂止了、不能再产生、被智火烧尽了。因此，这些漏会使他进入死亡控制——世尊这样说道：

ti yehi āsavehi maccuno vā vasaṃ gaccheyya, maraṇassa vā vasaṃ gaccheyya, mārapakkhassa vā vasaṃ gaccheyya; te āsavā tassa natthi na santi na saṃvijjanti nupalabbhanti pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭippassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhāti – yehi maccuvasaṃ vaje. Tenāha bhagavā –

1176「于一切名色，离贪欲者，婆罗门；

‘‘Sabbaso nāmarūpasmiṃ, vītagedhassa brāhmaṇa;

1177诸漏对他不存在，由此避免死魔的控制。」

Āsavāssa na vijjanti, yehi maccuvasaṃ vaje’’ti.

1178随着这偈颂的结束……“世尊是我的老师，我是弟子。”

Saha gāthāpariyosānā…pe… satthā me bhante bhagavā, sāvakohamasmīti.

1179迦德咖尼学童所问分别第十一

Jatukaṇṇimāṇavapucchāniddeso ekādasamo.

118012. 跋德拉伍德学童所问分别

12. Bhadrāvudhamāṇavapucchāniddeso

1181对于色界，不论什么欲求、什么贪爱、什么欢喜、什么渴爱、什么执取和取着、心的坚持、执著、随眠，这些佛陀世尊都已断除，根已被彻底挖出，像多罗树那样不能再生长，已令其不存在，未来不再生起。因此，佛陀是“放弃依处者”。对于受界……对于想界……对于行界……对于识界，不论什么欲求、贪爱、欢喜、渴爱、执取和取着、心的坚持、执著、随眠

nti. nti rūpadhātuyā yo chando yo rāgo yā nandī yā taṇhā ye upāyupādānā cetaso adhiṭṭhānābhinivesānusayā, te buddhassa bhagavato pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā buddho okañjaho. Vedanādhātuyā…pe… saññādhātuyā… saṅkhāradhātuyā… viññāṇadhātuyā yo chando yo rāgo yā nandī yā taṇhā ye upāyupādānā cetaso adhiṭṭhānābhinivesānusayā, te buddhassa bhagavato pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā buddho okañjaho.

1182对于色渴爱……乃至法渴爱，那种渴爱对于佛陀世尊已被切断、彻底切断、完全切断、已被平息、已寂止、不能再产生、被智火烧尽。因此，佛陀是“断渴爱者”。所谓“ejā”是指渴爱。那种染著、贪染……乃至贪求、贪欲、不善根。那种ejā渴爱，佛陀世尊已断除，根已被彻底挖出，像多罗树那样不能再生长，已令其不存在，未来不再生起。因此，佛陀

nti. ti rūpataṇhā…pe… dhammataṇhā. Sā taṇhā buddhassa bhagavato chinnā ucchinnā samucchinnā vūpasantā paṭippassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhā. Tasmā buddho taṇhacchido. ti ejā vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo …pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. Sā ejā taṇhā buddhassa bhagavato pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā buddho anejo. Ejāya pahīnattā anejo bhagavā lābhepi na iñjati, alābhepi na iñjati, yasepi na iñjati, ayasepi na iñjati, pasaṃsāyapi na iñjati, nindāyapi na iñjati, sukhepi na iñjati, dukkhepi na iñjati na calati na vedhati na pavedhati na sampavedhatīti. Tasmā buddho anejoti – okañjahaṃ taṇhacchidaṃ anejaṃ. ti. ti padasandhi…pe… ti, piyavacanaṃ…pe… ti tassa brāhmaṇassa nāmaṃ…pe… abhilāpoti – iccāyasmā bhadrāvudho.

1183这里，“喜贪”被称为渴爱。那种染着、极度的染着……（中略）……贪求、贪婪，是不善根。世尊、阿拉汉、正自觉者的那种喜贪、那种渴爱，已经被断除，连根拔起，如同截顶的多罗树般，不复存在，未来不再生起。因此，佛陀被称为“喜贪的舍弃者”。如此，世尊渡越了欲的瀑流，渡越了有的瀑流，渡越了邪见的瀑流，渡越了无明的瀑流，渡越了一切轮回之路，已渡过、已越出、已脱离、已超越、已完全超越、已度过。他梵行已立，所行已毕……（中略）……对他来说，再也没有生、老、死的轮回，也没有再有——（因此说，）“那渡越瀑流、舍弃喜贪的”。世尊的心从贪中解脱、脱离、彻底脱离，从嗔中心解脱……从痴中心解脱……（中略）……从一切不善的造作中，心解脱、脱离、彻底脱离——（因此说，）“那渡越瀑流、舍弃喜贪、解脱的”。

nti nandī vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. Sā nandī sā taṇhā buddhassa bhagavato pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā buddho nandiñjaho. nti bhagavā kāmoghaṃ tiṇṇo bhavoghaṃ tiṇṇo diṭṭhoghaṃ tiṇṇo avijjoghaṃ tiṇṇo sabbasaṃsārapathaṃ tiṇṇo uttiṇṇo nitthiṇṇo atikkanto samatikkanto vītivatto. So vutthavāso ciṇṇacaraṇo…pe… jātimaraṇasaṃsāro natthi tassa punabbhavoti – nandiñjahaṃ oghatiṇṇaṃ. nti bhagavato rāgā cittaṃ muttaṃ vimuttaṃ suvimuttaṃ, dosā cittaṃ… mohā cittaṃ…pe… sabbākusalābhisaṅkhārehi cittaṃ muttaṃ vimuttaṃ suvimuttanti – nandiñjahaṃ oghatiṇṇaṃ vimuttaṃ.

1184“Kappañjaho”（超劫者）。“Kappa”（劫/妄想）有两种——渴爱的妄想和邪见的妄想……（中略）……这是渴爱的妄想……（中略）……这是邪见的妄想。世尊、佛陀的渴爱妄想已被断除，邪见妄想已被舍离。因为渴爱的妄想已被断除，邪见的妄想已被舍离，所以佛陀被称为“超劫者”。“Abhiyāce”（我恳请）的意思是：我请求、我祈请、我恳请、我乞求、我盼望、我向往、我渴盼、我热切地渴盼。“Medhā”（慧）被称为智慧。那种了知、遍知……（中略）……不痴、择法、正见，就是智慧。世尊具备、完全具备，拥有、完全拥有，获得、完全获得，具足这种慧、这种智慧。因此，佛陀被称为“具足妙慧者”——（整句意为：）“超劫者啊，我向具足妙慧的您恳请。”

nti. ti dve kappā – taṇhākappo ca diṭṭhikappo ca…pe… ayaṃ taṇhākappo…pe… ayaṃ diṭṭhikappo. Buddhassa bhagavato taṇhākappo pahīno diṭṭhikappo paṭinissaṭṭho. Taṇhākappassa pahīnattā diṭṭhikappassa paṭinissaṭṭhattā tasmā buddho kappañjaho . ti yācāmi abhiyācāmi ajjhesāmi sādiyāmi patthayāmi pihayāmi jappāmi abhijappāmi. vuccati paññā. Yā paññā pajānanā…pe… amoho dhammavicayo sammādiṭṭhi. Bhagavā imāya medhāya paññāya upeto samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgato. Tasmā buddho sumedhoti – kappañjahaṃ abhiyāce sumedhaṃ.

1185“Nāga”（龙象）。世尊不作任何恶，所以是“龙象”；不趋向（任何再生），所以是“龙象”；不来（任何后有），所以是“龙象”……（中略）……就这样，世尊不趋向，所以是“龙象”。“Sutvāna”（听了之后）的意思是：听了、听闻了、领受了、记住、留心、观察了您的言语、说法、教导、教诫、训示之后，他们将从此处离开、离去、出发、走向四方——（因此说，）“听了龙象的教导后，他们将从此离开。”那位婆罗门（跋婆利）正是因此才这样说的：

ti. ti nāgo. Bhagavā āguṃ na karotīti nāgo, na gacchatīti nāgo, na āgacchatīti nāgo…pe… evaṃ bhagavā na gacchatīti nāgo. ti tuyhaṃ vacanaṃ byappathaṃ desanaṃ anusāsanaṃ anusiṭṭhaṃ sutvā suṇitvā uggahetvā upadhārayitvā upalakkhayitvā ito apanamissanti vajissanti pakkamissanti disāvidisaṃ gamissantīti – sutvāna nāgassa apanamissanti ito. Tenāha so brāhmaṇo –

1186“舍弃了家、断除了渴爱、不动摇的人啊，”——这是尊者跋德拉沃德说的话。

‘‘Okañjahaṃ taṇhacchidaṃ anejaṃ, [iccāyasmā bhadrāvudho]

1187“那渡越瀑流、舍弃喜贪、解脱的；”

Nandiñjahaṃ oghatiṇṇaṃ vimuttaṃ;

1188“超劫者啊，我向具足妙慧的您恳请，听了龙象的教导后，他们将从此离开。”

Kappañjahaṃ abhiyāce sumedhaṃ, sutvāna nāgassa apanamissanti ito’’ti.

1189这就是：刹帝利、婆罗门、吠舍、首陀罗、在家的人、出家的人、天人和人类。这就是：盎伽人、摩揭陀人、迦陵伽人、迦尸人、拘萨罗人、跋耆人、末罗人、支提人、梵沙人、俱卢人、般遮罗人、末沙人、苏罗塞那人、阿湿迦人、阿梵提人、约纳人、甘蒲阇人。这就是：他们会聚、会合、集合、聚集在一起——也就是，各个地方来的各种各样的人都会聚。

ti. ti khattiyā ca brāhmaṇā ca vessā ca suddā ca gahaṭṭhā ca pabbajitā ca devā ca manussā ca. ti aṅgā ca magadhā ca kaliṅgā ca kāsiyā ca kosalā ca vajjiyā ca mallā ca cetiyamhā ca vaṃsā ca kurumhā ca pañcālā ca macchā ca surasenā ca assakā ca avantiyā ca yonā ca kambojā ca. ti saṅgatā samāgatā samohitā sannipatitāti – nānājanā janapadehi saṅgatā.

1190这就是：英雄。世尊有精进力，所以是英雄；有力量，所以是英雄；有雄才，所以是英雄；有足够的能力，所以是英雄；连毛发竖立都没有了，所以也是英雄。

ti. ti vīro. Bhagavā vīriyavāti vīro, pahūti vīro, visavīti vīro, alamattoti vīro, vigatalomahaṃsotipi vīro.

1191在这里，他远离了一切恶行，超越了地狱之苦，他是个精进者；

Virato idha sabbapāpakehi, nirayadukkhaṃ aticca vīriyavā so;

1192他是个精进者，是个努力者，因此被称为英雄、被称为不动者。

So vīriyavā padhānavā, vīro tādi pavuccate tathattāti.

1193这就是：他们期待、想要、认可、渴望、希求、企盼你的话——你的语言、你的说法、你的教导、你的教诫。这就是：英雄啊，他们渴望你说的。

ti tuyhaṃ vacanaṃ byappathaṃ desanaṃ anusāsanaṃ anusiṭṭhaṃ. ti abhikaṅkhamānā icchamānā sādiyamānā patthayamānā pihayamānā abhijappamānāti – tava vīra vākyaṃ abhikaṅkhamānā.

1194这就是：对于那些刹帝利、婆罗门、吠舍、首陀罗、在家者、出家者、天人和人类，他们对世尊说。这就是：请善开演、讲说、阐明、确立、显示、分别、裸露、使明白吧——你该为他们善作解说。

ti. nti tesaṃ khattiyānaṃ brāhmaṇānaṃ vessānaṃ suddānaṃ gahaṭṭhānaṃ pabbajitānaṃ devānaṃ manussānaṃ. nti bhagavantaṃ bhaṇati. ti sādhu ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – tesaṃ tuvaṃ sādhu viyākarohi.

1195因为此法已被你知晓、衡量、审视、明白、彻悟——是的，此法已被你如此知晓。因此那位婆罗门说：

ti tathā hi te vidito tulito tīrito vibhūto vibhāvito esa dhammoti – tathā hi te vidito esa dhammo. Tenāha so brāhmaṇo –

1196“来自各处国土的许多人，聚集而来，渴望你的话语，大雄啊；

‘‘Nānājanā janapadehi saṅgatā, tava vīra vākyaṃ abhikaṅkhamānā;

1197请你善为解答他们，因为此法已被你如此知晓。”

Tesaṃ tuvaṃ sādhu viyākarohi, tathā hi te vidito esa dhammo’’ti.

1198——“取着渴爱”是说色爱……乃至……为何称为“取着渴爱”？因为以此渴爱，人们执取、执持、抓住、执取、粘着于色，于受……想……行……识……于趣、于生、于结生、于有、于轮回、于轮转，执取、执持、抓住、执取、粘着。以此因由，称为取着渴爱。因此“应调伏一切取着渴爱”——即应调伏、降伏、捨断、去除、根绝、令之归于无有。世尊以名称呼那位婆罗门：“跋陀罗乌达啊！”“世尊”是尊重之称呼……乃至……现证的施设，即所谓世尊——“跋陀罗乌达啊！”世尊说。

nti ādānataṇhaṃ vuccati rūpataṇhā…pe… ādānataṇhāti kiṃkāraṇā vuccati ādānataṇhā? Tāya taṇhāya rūpaṃ ādiyanti upādiyanti gaṇhanti parāmasanti abhinivisanti. Vedanaṃ…pe… saññaṃ… saṅkhāre… viññāṇaṃ… gatiṃ… upapattiṃ… paṭisandhiṃ… bhavaṃ… saṃsāraṃ… vaṭṭaṃ ādiyanti upādiyanti gaṇhanti parāmasanti abhinivisanti. Taṃkāraṇā vuccati ādānataṇhā. nti sabbaṃ ādānataṇhaṃ vinayeyya paṭivinayeyya pajaheyya vinodeyya byantīkareyya anabhāvaṃ gameyyāti – ādānataṇhaṃ vinayetha sabbaṃ. ti. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – bhadrāvudhāti bhagavā.

1199“上方”指未来；“下方”指过去；“周围”指现在。或者，“上方”指天界；“下方”指地狱界；“周围”指人界。或者，“上方”指善法；“下方”指不善法；“周围”指无记法。“上方”指无色界；“下方”指欲界；“周围”指色界。“上方”指乐受；“下方”指苦受；“周围”指不苦不乐受。“上方”指从脚底以上；“下方”指从头顶以下；“周围”指中间——上方、下方以及周围和中间。

ti. nti anāgataṃ; ti atītaṃ; ti paccuppannaṃ. nti devaloko; ti nirayaloko; ti manussaloko. Atha vā, nti kusalā dhammā; ti akusalā dhammā; ti abyākatā dhammā. nti arūpadhātu; ti kāmadhātu; ti rūpadhātu. nti sukhā vedanā; ti dukkhā vedanā; ti adukkhamasukhā vedanā. nti uddhaṃ pādatalā; ti adho kesamatthakā; ti vemajjheti – uddhaṃ adho tiriyañcāpi majjhe.

1200“人们在这世间执取任何事物”——即是说，人们执取、执持、抓住、执取、粘着于任何色法、任何受法、任何想法、任何行法、任何识法。“世间”指恶趣世间……乃至处世间——人们在这世间执取任何事物。

ti yaṃ yaṃ rūpagataṃ vedanāgataṃ saññāgataṃ saṅkhāragataṃ viññāṇagataṃ ādiyanti upādiyanti gaṇhanti parāmasanti abhinivisanti. nti apāyaloke…pe… āyatanaloketi – yaṃ yañhi lokasmimupādiyanti.

1201就这样，由那业行之造作而来的结生——即蕴魔、界魔、处魔、趣魔、生魔、结生魔、有魔、轮回魔、流转魔，它追逐、跟随、成为随行者。它追逐众生——即人、男子、青年、活物、个人、生命、生者、生灵、因陀罗所生者、人类。因此，世尊说：

nti teneva kammābhisaṅkhāravasena paṭisandhiko khandhamāro dhātumāro āyatanamāro gatimāro upapattimāro paṭisandhimāro bhavamāro saṃsāramāro vaṭṭamāro anveti anugacchati anvāyiko hoti. nti sattaṃ janaṃ naraṃ māṇavaṃ posaṃ puggalaṃ jīvaṃ jāguṃ jantuṃ indaguṃ manujanti – teneva māro anveti jantuṃ. Tenāha bhagavā –

1202“你们应当调伏一切渴求取着的爱欲。”（世尊说道）

‘‘Ādānataṇhaṃ vinayetha sabbaṃ, [bhadrāvudhāti bhagavā]

1203“上下各方，乃至中间，”

Uddhaṃ adho tiriyañcāpi majjhe;

1204“因为在这世间，人们执取什么，那魔就追逐那众生。”

Yaṃ yañhi lokasmimupādiyanti, teneva māro anveti jantu’’nti.

1205因此，以此为缘由、以此为原因、以此为条件、以此为基础，看到这种过患，之所以要对付那渴求取着的爱欲，就是这个缘故。如此，了知、遍知、深解、彻知、通达、彻悟：‘一切行都是无常……乃至……凡是集起之法，全都是灭尽之法’——这样了知、遍知、深解、彻知、通达、彻悟后，不取、不执、不抓、不触、不耽著于色；对于受……想……行……识……趣……生……结生……有……轮回……流转，不取、不执、不抓、不触、不耽著。——因此，智者不做执取。

ti. ti tasmā taṃkāraṇā taṃhetu tappaccayā taṃnidānā, etaṃ ādīnavaṃ sampassamāno ādānataṇhāyāti – tasmā. nti jānanto pajānanto ājānanto vijānanto paṭivijānanto paṭivijjhanto ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’ti…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti jānanto pajānanto ājānanto vijānanto paṭivijānanto paṭivijjhanto. ti rūpaṃ nādiyeyya na upādiyeyya na gaṇheyya na parāmaseyya nābhiniviseyya; vedanaṃ…pe… saññaṃ… saṅkhāre… viññāṇaṃ… gatiṃ … upapattiṃ… paṭisandhiṃ… bhavaṃ… saṃsāraṃ… vaṭṭaṃ nādiyeyya na upādiyeyya na gaṇheyya na parāmaseyya nābhiniviseyyāti – tasmā pajānaṃ na upādiyetha.

1206指的是凡夫中的善士比丘，或有学的比丘。比丘能以四种原因具念：修习身随观念处而具念……乃至……他被称为具念者——即具念的比丘。指任何色类、受类、想类、行类、识类。指一切恶趣世间、一切人世间、一切天世间、一切蕴世间、一切界世间、一切处世间——具念的比丘对于整个世间中的任何事物都不执著。

ti. ti puthujjanakalyāṇako vā bhikkhu, sekkho vā bhikkhu. ti catūhi kāraṇehi sato – kāye kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato…pe… so vuccati satoti – bhikkhu sato. nti kiñci rūpagataṃ vedanāgataṃ saññāgataṃ saṅkhāragataṃ viññāṇagataṃ. ti sabbaapāyaloke sabbamanussaloke sabbadevaloke sabbakhandhaloke sabbadhātuloke sabbaāyatanaloketi – bhikkhu sato kiñcanaṃ sabbaloke.

1207“什么是执取众生？”指的是那些执取、取着、抓住、握住、黏着于色的人；执取、取着、抓住、握住、黏着于受……想……行……识……趣……再生……结生……有……轮回……流转的人。这是连字和词序的问题。“看”的意思是正在观察、正在注视、正在看、正在见到、正在审视、正在审察、正在考察——因此是‘看着执取众生’。

ti ādānasattā vuccanti ye rūpaṃ ādiyanti upādiyanti gaṇhanti parāmasanti abhinivisanti; vedanaṃ…pe… saññaṃ… saṅkhāre… viññāṇaṃ… gatiṃ… upapattiṃ… paṭisandhiṃ… bhavaṃ… saṃsāraṃ… vaṭṭaṃ ādiyanti upādiyanti gaṇhanti parāmasanti abhinivisanti. ti padasandhi…pe… padānupubbatāpetaṃ itīti. ti pekkhamāno dakkhamāno dissamāno passamāno olokayamāno nijjhāyamāno upaparikkhamānoti – ādānasatte iti pekkhamāno.

1208“众生”是称呼。“死域”指的是烦恼、蕴和诸行。人们在死域、魔域、死亡界中，像被勾住、粘住、附着、卡住、困住、缠住那样。就如物品被挂在墙钉或象钩上，被挂住、粘住、附着、卡住、困住、缠住；同样地，人们在死域、魔域、死亡界中，就是像这样被挂住、粘住、附着、卡住、困住、缠住——因此说‘这世代粘着在死域里’。所以世尊说：

nti. ti sattādhivacanaṃ maccudheyyā vuccanti kilesā ca khandhā ca abhisaṅkhārā ca. Pajā maccudheyye māradheyye maraṇadheyye sattā visattā āsattā laggā laggitā palibuddhā. Yathā bhittikhile vā nāgadante vā bhaṇḍaṃ sattaṃ visattaṃ āsattaṃ laggaṃ laggitaṃ palibuddhaṃ, evameva pajā maccudheyye māradheyye maraṇadheyye sattā visattā āsattā laggā laggitā palibuddhāti – pajaṃ imaṃ maccudheyye visattaṃ. Tenāha bhagavā –

1209“所以，知晓它的人不应执取，比丘，在一切世间都应念念分明，不取任何事物。”

‘‘Tasmā pajānaṃ na upādiyetha, bhikkhu sato kiñcanaṃ sabbaloke;

1210“看着执取的众生，这世代粘着在死域里。”

Ādānasatte iti pekkhamāno, pajaṃ imaṃ maccudheyye visatta’’nti.

1211随着这首偈颂的结束……“世尊是我的老师，我是弟子。”

Saha gāthāpariyosānā…pe… satthā me bhante bhagavā, sāvakohamasmīti.

1212跋德拉伍德学童所问分别第十二

Bhadrāvudhamāṇavapucchāniddeso dvādasamo.

121313. 伍德亚学童所问分别

13. Udayamāṇavapucchāniddeso

1214“禅修者”的意思是世尊是修禅者。他以初禅而修禅者、以二禅而修禅者、以三禅而修禅者、以四禅而修禅者；以有寻有伺禅而修禅者、以无寻唯伺禅而修禅者、以无寻无伺禅而修禅者；以有喜禅而修禅者、以无喜禅而修禅者；以乐俱禅而修禅者、以舍俱禅而修禅者；以空禅而修禅者、以无相禅而修禅者、以无愿禅而修禅者；以世间禅而修禅者、以出世间禅而修禅者——他乐于禅那，专修一味，以自利为重，所以是‘禅修者’。“尘”的意思是贪是尘，嗔是尘，痴是尘，忿是尘，恨是尘……乃至一切不善行都是尘。这些尘在佛陀、世尊那里已经断除，根子被彻底砍断，如同截去树顶的棕榈树一样，不再有存留，在未来不会再生起。因此，佛陀是无尘的、离尘的、除尘的，远离尘的、舍弃尘的、不跟尘相连的、超越了所有尘的。”

nti. nti jhāyī bhagavā. Paṭhamenapi jhānena jhāyī, dutiyenapi jhānena jhāyī, tatiyenapi jhānena jhāyī, catutthenapi jhānena jhāyī, savitakkasavicārenapi jhānena jhāyī, avitakkavicāramattenapi jhānena jhāyī, avitakkaavicārenapi jhānena jhāyī, sappītikenapi jhānena jhāyī, nippītikenapi jhānena jhāyī, sātasahagatenapi jhānena jhāyī, upekkhāsahagatenapi jhānena jhāyī, suññatenapi jhānena jhāyī, animittenapi jhānena jhāyī, appaṇihitenapi jhānena jhāyī, lokiyenapi jhānena jhāyī, lokuttarenapi jhānena jhāyī jhānarato ekattamanuyutto sadatthagarukoti – jhāyiṃ. nti rāgo rajo, doso rajo, moho rajo, kodho rajo, upanāho rajo…pe… sabbākusalābhisaṅkhārā rajā. Te rajā buddhassa bhagavato pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā buddho arajo virajo nirajo rajāpagato rajavippahīno rajavippayutto sabbarajavītivatto.

1215贪是垢，但不称为尘埃，

Rāgo rajo na ca pana reṇu vuccati,

1216嗔怒是尘垢，但并非指微细的尘土。'尘垢'是嗔怒的别称。明眼者彻底舍断这种尘垢之后，因此，胜者被称为'离尘者'。

Rāgassetaṃ adhivacanaṃ rajoti;

1217愚痴是尘垢，但并非指微细的尘土。'尘垢'是愚痴的别称。

Etaṃ rajaṃ vippajahitvā cakkhumā, tasmā jino vigatarajoti vuccati.

1218嗔是垢，但不称为尘埃，这是嗔的同义词，称为垢；

Doso rajo na ca pana reṇu vuccati, dosassetaṃ adhivacanaṃ rajoti;

1219摒弃了这样的尘垢之后，具眼者（佛陀）因此被称为‘征服者’、‘离尘者’。

Etaṃ rajaṃ vippajahitvā cakkhumā, tasmā jino vigatarajoti vuccatīti. –

824离尘者……（省略）。

Virajaṃ …pe….

1221痴是垢，但不称为尘埃，这是痴的同义词，称为垢；

Moho rajo na ca pana reṇu vuccati, mohassetaṃ adhivacanaṃ rajoti;

1222舍断此垢的具眼者，因此胜者被称为离垢者。如此。

Etaṃ rajaṃ vippajahitvā cakkhumā, tasmā jino vigatarajoti vuccatīti. –

1223离尘……(中略)……

Virajaṃ …pe….

1224——这是指世尊坐在帕萨那卡塔庙（石庙）时的情形：他坐着。

nti nisinno bhagavā pāsāṇake cetiyeti – āsīno.

1225在山的一侧，坐着那位牟尼，苦的超越者；

Nagassa passe āsīnaṃ, muniṃ dukkhassa pāraguṃ;

1226弟子们前来亲近侍奉，他们是具足三明、超脱死亡的人。

Sāvakā payirupāsanti, tevijjā maccuhāyinoti.

1227世尊也这样坐着。或者，因为世尊已经止息了一切焦虑、完成了住世的任务、行持圆满……对他来说，不再有生死轮回，不再有再生。世尊也这样坐着——就是那位禅修者、离尘者，安然坐着。

Evampi bhagavā āsīno. Atha vā, bhagavā sabbossukkapaṭippassaddhattā āsīno vutthavāso ciṇṇacaraṇo…pe… jātimaraṇasaṃsāro natthi tassa punabbhavoti. Evampi bhagavā āsīnoti – jhāyiṃ virajamāsīnaṃ .

1228Tissa 这个词是词与词的连接……是亲切的称呼……是那位婆罗门的名字……是表达方式——这是尊者伍达耶所说。

ti. ti padasandhi…pe… ti piyavacanaṃ…pe… ti tassa brāhmaṇassa nāmaṃ…pe… abhilāpoti – iccāyasmā udayo.

1229对于佛陀世尊来说，该做的和不该做的、应作的和不应作的，都已经舍断、根除、像砍断棕榈树根那样处理、变成不存在的东西、未来不再生起。因此，佛陀是已办应做之事者。

nti buddhassa bhagavato kiccākiccaṃ karaṇīyākaraṇīyaṃ pahīnaṃ ucchinnamūlaṃ tālāvatthukataṃ anabhāvaṃkataṃ āyatiṃ anuppādadhammaṃ. Tasmā buddho katakicco.

1230而对于一个没有爱著、已经切断烦恼流的比丘来说，

Yassa ca visatā natthi, chinnasotassa bhikkhuno;

1231在已舍断该做与不该做的人那里，热恼是不存在的。

Kiccākiccappahīnassa, pariḷāho na vijjatīti.

1232漏有四种：欲漏、有漏、见漏、无明漏。这些漏对于佛陀世尊来说，已经舍断、根除、像砍断棕榈树根那样处理、变成不存在的东西、未来不再生起。因此，佛陀是无漏者——已办应做之事者、无漏者。

nti. ti cattāro āsavā – kāmāsavo, bhavāsavo, diṭṭhāsavo, avijjāsavo. Te āsavā buddhassa bhagavato pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā buddho anāsavoti – katakiccaṃ anāsavaṃ.

1233世尊于一切法，是神通智的抵达彼岸者、遍知的抵达彼岸者、断除的抵达彼岸者、修习的抵达彼岸者、作证的抵达彼岸者、等至的抵达彼岸者。于一切法，他是神通智的抵达彼岸者；于一切苦，是遍知的抵达彼岸者；于一切烦恼，是断除的抵达彼岸者；于四种道，是修习的抵达彼岸者；于灭，是作证的抵达彼岸者；于一切等至，是等至的抵达彼岸者。他在神圣的戒上，达到了自在，达到了彼岸；在神圣的定上，达到了自在，达到了彼岸；在神圣的慧上，达到了自在，达到了彼岸；在神圣的解脱上，达到了自在，达到了彼岸。他已经到达彼岸、达到彼岸、到达终点、达到终点、到达顶端、达到顶端、到达边际、达到边际、到达完满、达到完满、到达庇护、达到庇护、到达洞穴、达到洞穴、到达皈依、达到皈依、到达无畏、达到无畏、到达不动、达到不动、到达不死、达到不死、到达涅槃、达到涅槃。他修行已尽，梵行已立……在生、老、死的轮回中，对他来说不再有再生了——这就是于一切法到达彼岸的人。

nti bhagavā sabbadhammānaṃ abhiññāpāragū pariññāpāragū pahānapāragū bhāvanāpāragū sacchikiriyāpāragū samāpattipāragū. Abhiññāpāragū sabbadhammānaṃ, pariññāpāragū sabbadukkhānaṃ, pahānapāragū sabbakilesānaṃ, bhāvanāpāragū catunnaṃ maggānaṃ, sacchikiriyāpāragū nirodhassa, samāpattipāragū sabbasamāpattīnaṃ. So vasippatto pāramippatto ariyasmiṃ sīlasmiṃ; vasippatto pāramippatto ariyasmiṃ samādhismiṃ; vasippatto pāramippatto ariyāya paññāya; vasippatto pāramippatto ariyāya vimuttiyā. So pāragato pārappatto antagato antappatto koṭigato koṭippatto pariyantagato pariyantappatto vosānagato vosānappatto tāṇagato tāṇappatto leṇagato leṇappatto saraṇagato saraṇappatto abhayagato abhayappatto accutagato accutappatto amatagato amatappatto nibbānagato nibbānappatto. So vuttavāso ciṇṇacaraṇo…pe… jātimaraṇasaṃsāro natthi tassa punabbhavoti – pāraguṃ sabbadhammānaṃ.

1234第一，我是因为有疑问需要解答，所以才来的；我是为了提问而来的；我是为了听闻问题而来的——在这个意义上，也算因问而来。第二，或者说，对于那些有疑问需要解答、想要提问、想要听问题的人，他的到来、前往、走近、亲近、侍奉，也是因问而来。第三，或者说，你具有承受问题而来的能力，你有那本事，你有足够的力量，可以把我所问的讲清楚、说明白——你把这件事担起来吧。在这个意义上，也是因问而来。

nti pañhena atthiko āgatomhi, pañhaṃ pucchitukāmo āgatomhi, pañhaṃ sotukāmo āgatomhīti, evampi atthi pañhena āgamaṃ. Atha vā, pañhatthikānaṃ pañhaṃ pucchitukāmānaṃ pañhaṃ sotukāmānaṃ āgamanaṃ abhikkamanaṃ upasaṅkamanaṃ payirupāsanaṃ atthīti, evampi atthi pañhena āgamaṃ. Atha vā, pañhāgamo tuyhaṃ atthi, tvampi pahu tvamasi alamatto mayā pucchitaṃ kathetuṃ visajjetuṃ, vahassetaṃ bhāranti, evampi atthi pañhena āgamaṃ.

1235“其他解脱”指的是阿拉汉果的解脱。我宣说、告知、教导、施设、建立、开显、分别、阐明、彰显阿拉汉果的解脱——即我宣说其他解脱。

ti aññāvimokkho vuccati arahattavimokkho. Arahattavimokkhaṃ pabrūmi ācikkhāmi desemi paññapemi paṭṭhapemi vivarāmi vibhajāmi uttānīkaromi pakāsemīti – aññāvimokkhaṃ pabrūmi.

1236这就是对无明的破坏——破坏、摧毁、舍断、寂止、舍离、寂灭，那就是不死，是涅槃。所以那位婆罗门说：

nti avijjāya bhedanaṃ pabhedanaṃ pahānaṃ vūpasamaṃ paṭinissaggaṃ paṭippassaddhaṃ amataṃ nibbānanti – avijjāya pabhedanaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

1237“安坐的禅修者，远离尘垢，”这是尊者优陀夷所说。

‘‘Jhāyiṃ virajamāsīnaṃ, [iccāyasmā udayo]

1238所作已办，无漏者；

Katakiccaṃ anāsavaṃ;

1239度过了一切法的彼岸，我为问而来；

Pāraguṃ sabbadhammānaṃ, atthi pañhena āgamaṃ;

1240请讲说另一种解脱，以及破除无明的方法。

Aññāvimokkhaṃ pabrūhi, avijjāya pabhedana’’nti.

1241“另一种”，即是对诸欲的贪求、欲染、欲喜、渴爱、欲爱、欲饥渴、欲热恼、欲沉迷、欲执取、欲流、欲轭、欲取、欲贪盖。破除这些欲贪，即舍弃、平息、出离、安息、不死、涅槃，这就是破除欲贪。“破除无明的方法”——“无明”一词，指对苦的无知……乃至……对导向苦灭之道的无知。“破除”指摧毁、破碎、舍弃、平息、出离、安息、不死、涅槃，这就是破除无明。“乔达摩”——那位世尊以名字称呼那位婆罗门。“乔达摩”——这是带有敬意的称呼……乃至……亲证的施设，即所谓的世尊。“乔达摩”——因为（诸法）生起故，为世尊。

nti. ti yo kāmesu kāmacchando kāmarāgo kāmanandī kāmataṇhā kāmasineho kāmapipāsā kāmapariḷāho kāmamucchā kāmajjhosānaṃ kāmogho kāmayogo kāmupādānaṃ kāmacchandanīvaraṇaṃ. nti kāmacchandānaṃ pahānaṃ vūpasamaṃ paṭinissaggaṃ paṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānanti – pahānaṃ kāmacchandānaṃ. ti. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – udayāti bhagavā.

1242“苦”，指内心的不愉快、内心的苦，由心触所生的不愉快、苦的感觉，由心触所生的不愉快、苦的受。“两者的停歇”指欲贪与忧恼两者的舍弃、平息、出离、安息、不死、涅槃。

nti. ti yaṃ cetasikaṃ asātaṃ cetasikaṃ dukkhaṃ cetosamphassajaṃ asātaṃ dukkhaṃ vedayitaṃ, cetosamphassajā asātā dukkhā vedanā. nti kāmacchandassa ca domanassassa ca ubhinnaṃ pahānaṃ vūpasamaṃ paṭinissaggaṃ paṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānanti – domanassāna cūbhayaṃ.

1243“昏沉”，指心的不灵活、不适业、沉滞、退缩、消沉、消沉性、消沉状态，即心的迟钝、迟钝性、迟钝状态。“去除它”指去除昏沉，即舍弃、平息、出离、安息、不死、涅槃。

nti. nti yā cittassa akalyatā akammaññatā olīyanā sallīyanā līnā līyanā līyitattaṃ thinaṃ thiyanā thiyitattaṃ cittassa. nti thinassa ca panūdanaṃ pahānaṃ vūpasamaṃ paṭinissaggaṃ paṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānanti – thinassa ca panūdanaṃ.

1244“追悔”，手的猥琐举动是追悔，脚的猥琐举动是追悔，手脚的猥琐举动也是追悔。于不如法的事物生起如法之想，于如法的事物生起不如法之想……乃至……于无过生起有过之想，于有过生起无过之想。任何此类的猥琐举动、感到追悔、追悔的状态、内心的懊恼、意的不安，这都叫作追悔。再者，追悔、内心的懊恼、意的不安，由两种原因生起：因为做了（不该做的事）和因为没做（该做的事）。如何因做了和没做而生起追悔、内心的懊恼、意的不安呢？ “我造作了身恶行，我没有造作身善行”，这样生起追悔、内心的懊恼、意的不安。“我造作了语恶行，我没有造作语善行”……乃至……“我造作了意恶行，我没有造作意善行”……乃至……“我犯了杀生，我没有持守不杀生戒”……乃至……“我犯了不与取，我没有持守不与取戒”……乃至……“我犯了邪淫，我没有持守不邪淫戒”……乃至……“我犯了妄语，我没有持守不妄语戒”……乃至……“我犯了离间语，我没有持守不离间语戒”……乃至……“我犯了粗恶语，我没有持守不粗恶语戒”……乃至……“我犯了绮语，我没有持守不绮语戒”……乃至……“我起了贪欲，我没有无贪”……乃至……“我起了嗔恚，我没有无嗔”……乃至……“我起了邪见，我没有正见”，这样生起追悔、内心的懊恼、意的不安。如此，因做了和没做而生起追悔、内心的懊恼、意的不安。

nti. nti hatthakukkuccampi kukkuccaṃ, pādakukkuccampi kukkuccaṃ, hatthapādakukkuccampi kukkuccaṃ. Akappiye kappiyasaññitā, kappiye akappiyasaññitā…pe… avajje vajjasaññitā, vajje avajjasaññitā. Yaṃ evarūpaṃ kukkuccaṃ kukkuccāyanā kukkuccāyitattaṃ cetaso vippaṭisāro manovilekho, idaṃ vuccati kukkuccaṃ. Api ca, dvīhi kāraṇehi uppajjati kukkuccaṃ cetaso vippaṭisāro manovilekho – katattā ca akatattā ca. Kathaṃ katattā ca akatattā ca uppajjati kukkuccaṃ cetaso vippaṭisāro manovilekho? ‘‘Kataṃ me kāyaduccaritaṃ, akataṃ me kāyasucarita’’nti uppajjati kukkuccaṃ cetaso vippaṭisāro manovilekho . ‘‘Kataṃ me vacīduccaritaṃ, akataṃ me vacīsucarita’’nti…pe… ‘‘kataṃ me manoduccaritaṃ, akataṃ me manosucarita’’nti…pe… ‘‘kato me pāṇātipāto, akatā me pāṇātipātā veramaṇī’’ti…pe… ‘‘kataṃ me adinnādānaṃ, akatā me adinnādānā veramaṇī’’ti…pe… ‘‘kato me kāmesumicchācāro, akatā me kāmesumicchācārā veramaṇī’’ti…pe… ‘‘kato me musāvādo, akatā me musāvādā veramaṇī’’ti…pe… ‘‘katā me pisuṇā vācā , akatā me pisuṇāya vācāya veramaṇī’’ti…pe… ‘‘katā me pharusā vācā, akatā me pharusāya vācāya veramaṇī’’ti…pe… ‘‘kato me samphappalāpo, akatā me samphappalāpā veramaṇī’’ti…pe… ‘‘katā me abhijjhā, akatā me anabhijjhā’’ti…pe… ‘‘kato me byāpādo, akato me abyāpādo’’ti…pe… ‘‘katā me micchādiṭṭhi, akatā me sammādiṭṭhī’’ti , uppajjati kukkuccaṃ cetaso vippaṭisāro manovilekho. Evaṃ katattā ca akatattā ca uppajjati kukkuccaṃ cetaso vippaṭisāro manovilekho.

1245或者， “我在戒律上是不圆满的修行者”，这样生起追悔、内心的懊恼、意的不安；“我在根门上是不守护的人”……乃至……“我在饮食上是不知量的人”……“我是不精勤于觉醒的人”……“我不是具足正念正知的人”……“我没有修习四念处、四正勤、四神足、五根、五力、七觉支、八圣道”……“我对苦没有遍知，对集没有断除，对道没有修习，对灭没有亲证”，这样生起追悔、内心的懊恼、意的不安。

Atha vā, ‘‘sīlesumhi aparipūrakārī’’ti uppajjati kukkuccaṃ cetaso vippaṭisāro manovilekho; ‘‘indriyesumhi aguttadvāro’’ti…pe… ‘‘bhojane amattaññumhī’’ti… ‘‘jāgariyaṃ ananuyuttomhī’’ti… ‘‘na satisampajaññena samannāgatomhī’’ti… ‘‘abhāvitā me cattāro satipaṭṭhānāti, cattāro sammappadhānāti cattāro iddhipādāti, pañcindriyānīti, pañca balānīti, satta bojjhaṅgāti, ariyo aṭṭhaṅgiko maggo’’ti… ‘‘dukkhaṃ me apariññātaṃ, samudayo me appahīno, maggo me abhāvito, nirodho me asacchikato’’ti uppajjati kukkuccaṃ cetaso vippaṭisāro manovilekho.

1246对于恶作的障碍、盖，通过舍断、寂止、彻底寂止、放弃、平息，它是不死、涅槃——即恶作的阻止。因此世尊说：

nti kukkuccānaṃ āvaraṇaṃ nīvaraṇaṃ pahānaṃ upasamaṃ vūpasamaṃ paṭinissaggaṃ paṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānanti – kukkuccānaṃ nivāraṇaṃ. Tenāha bhagavā –

1247“舍断欲贪，[世尊说：

‘‘Pahānaṃ kāmacchandānaṃ, [udayāti bhagavā]

1248及二者之忧苦；

Domanassāna cūbhayaṃ;

1249去除昏沉，阻止恶作。”

Thinassa ca panūdanaṃ, kukkuccānaṃ nivāraṇa’’nti.

1909,

1251,

1252（这）在第四禅中的舍——舍、舍住、全面舍、心平等、心轻安、中舍性。（这）在第四禅中，对舍作意而起的念——念、随念……正念。这（意为）：在第四禅中，舍与念是清净的、极清净的、遍清净的、完全清净的、皎洁的、无瑕的、无随烦恼的、柔软的、适合作业的、安住的、达到不动摇的——这就是‘舍念清净’。

nti. ti yā catutthe jhāne upekkhā upekkhanā ajjhupekkhanā cittasamatā cittappassaddhatā majjhattatā cittassa. ti yā catutthe jhāne upekkhaṃ ārabbha sati anussati…pe… sammāsati. nti catutthe jhāne upekkhā ca sati ca suddhā honti visuddhā saṃsuddhā parisuddhā pariyodātā anaṅgaṇā vigatūpakkilesā mudubhūtā kammaniyā ṭhitā āneñjappattāti – upekkhāsatisaṃsuddhaṃ.

1253如此，“法思辨”指的是正思维。它是开端，是前导，是走在最前面的，对于其他解脱来说——从这个意义上，也称为“以法思辨为前导”。或者，“法思辨”指的是正见。它是开端，是前导，是走在最前面的，对于其他解脱来说——从这个意义上，也称为“以法思辨为前导”。或者，“法思辨”指的是四道的前行部分观智。它是开端，是前导，是走在最前面的，对于其他解脱来说——从这个意义上，也称为“以法思辨为前导”。

nti dhammatakko vuccati sammāsaṅkappo. So ādito hoti, purato hoti, pubbaṅgamo hoti aññāvimokkhassāti, evampi dhammatakkapurejavaṃ. Atha vā, dhammatakko vuccati sammādiṭṭhi. Sā ādito hoti, purato hoti, pubbaṅgamo hoti aññāvimokkhassāti , evampi dhammatakkapurejavaṃ. Atha vā, dhammatakko vuccati catunnaṃ maggānaṃ pubbabhāgavipassanā. Sā ādito hoti, purato hoti, pubbaṅgamo hoti aññāvimokkhassāti – evampi dhammatakkapurejavaṃ.

1254“知解脱”指的是阿拉汉的解脱。请您讲说阿拉汉的解脱——请您讲、说、宣、安立、确立、开显、分别、阐明、彰显。请您讲说那知解脱。

ti aññāvimokkho vuccati arahattavimokkho. Arahattavimokkhaṃ pabrūhi ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – aññāvimokkhaṃ pabrūhi.

1255“无明”指的是对苦的无知……乃至……无明、愚痴、不善根。“破除无明”是指击破、断除、止息、舍离、安息无明，达到不死、涅槃——这就是破除无明。因此，世尊说：

nti. ti dukkhe aññāṇaṃ…pe… avijjā moho akusalamūlaṃ. nti avijjāya pabhedanaṃ pahānaṃ vūpasamaṃ paṭinissaggaṃ paṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānanti – avijjāya pabhedanaṃ. Tenāha bhagavā –

1256“‘舍与念极清净的，以法思辨为前导的，

‘‘Upekkhāsatisaṃsuddhaṃ, dhammatakkapurejavaṃ;

1257我宣说为其他解脱，即无明的破除。’

Aññāvimokkhaṃ pabrūmi, avijjāya pabhedana’’nti.

1258“世间之结缚”指的是世间的系缚、粘着、束缚、烦恼。世间是被什么所连结、系缚、附着、紧缚、粘着、粘滞、障碍的？——意思是，世间是以什么为结缚的？

ti lokassa saṃyojanaṃ lagganaṃ bandhanaṃ upakkileso. Kena loko yutto payutto āyutto samāyutto laggo laggito palibuddhoti – kiṃsu saṃyojano loko.

1259什么是它的行走、游走与往复？世间凭借什么行走、游走与往复？——什么是它的游走？以什么的断除、止息、舍离、寂静，而被称为涅槃、被叫作涅槃、被说为涅槃、被讲述为涅槃、被阐明为涅槃、被言说为涅槃？——断除什么，而被称为涅槃？因此，那位婆罗门说：

nti kiṃsu tassa cāraṇaṃ vicāraṇaṃ paṭivicāraṇaṃ. Kena loko carati vicarati paṭivicaratīti – kiṃsu tassa vicāraṇaṃ. ti kissassa vippahānena vūpasamena paṭinissaggena paṭippassaddhiyā nibbānaṃ iti vuccati pavuccati kathīyati bhaṇīyati dīpīyati voharīyatīti – kissassa vippahānena nibbānaṃ iti vuccati. Tenāha so brāhmaṇo –

1260“什么是世间的结缚？什么是它的游走？”

‘‘Kiṃsu saṃyojano loko, kiṃsu tassa vicāraṇaṃ;

1261“断除什么，而被称为涅槃？”

Kissassa vippahānena, nibbānaṃ iti vuccatī’’ti.

1262“欢喜”就是指渴爱。凡是贪染、深着……乃至悭贪、贪求这些不善根，这就称为“欢喜”。这种欢喜是世间的结缚、系着、绑缚、随烦恼。世间被这种欢喜连结、投入、套牢、紧绑、粘着、缠扰——这就是“以欢喜为结缚的世间”。

ti nandī vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ, ayaṃ vuccati nandī. Yā nandī lokassa saṃyojanaṃ lagganaṃ bandhanaṃ upakkileso, imāya nandiyā loko yutto payutto āyutto samāyutto laggo laggito palibuddhoti – nandisaṃyojano loko.

1263有九种寻思：欲寻思、瞋寻思、害寻思、亲属寻思、国土寻思、不死寻思、与悲悯他人相应的寻思、与利养恭敬声誉相应的寻思、与不被轻视相应的寻思。这些称为九种寻思。这九种寻思就是世间的行走、游走、往复。世间正是借着这九种寻思在行走、游走、往复——这就是“寻思的游走”。

ti. ti nava vitakkā – kāmavitakko, byāpādavitakko, vihiṃsāvitakko, ñātivitakko janapadavitakko , amarāvitakko, parānudayatāpaṭisaṃyutto vitakko, lābhasakkārasilokapaṭisaṃyutto vitakko, anavaññattipaṭisaṃyutto vitakko. Ime vuccanti nava vitakkā. Ime nava vitakkā lokassa cāraṇā vicāraṇā paṭivicāraṇā. Imehi navahi vitakkehi loko carati vicarati paṭivicaratīti – vitakkassa vicāraṇā.

1264那就是指渴爱：色爱……乃至法爱。以渴爱的断除、止息、舍离、寂静，而被称为涅槃、被叫作涅槃、被说为涅槃、被讲述为涅槃、被阐明为涅槃、被言说为涅槃——断除渴爱，而被称为涅槃。因此世尊说：

ti. ti rūpataṇhā…pe… dhammataṇhā. ti taṇhāya vippahānena vūpasamena paṭinissaggena paṭippassaddhiyā nibbānaṃ iti vuccati pavuccati kathīyati bhaṇīyati dīpīyati voharīyatīti – taṇhāya vippahānena nibbānaṃ iti vuccati. Tenāha bhagavā –

1265“世间被喜贪所系缚，寻思就是它的转起；

‘‘Nandisaṃyojano loko, vitakkassa vicāraṇā;

1266由于渴爱的彻底断除，这才被称为涅槃。”

Taṇhāya vippahānena, nibbānaṃ iti vuccatī’’ti.

1267“那么，当一个人具念、正知地行走、居住、举止、活动、护持、维持、生活、度日时——是怎样的具念者在行走？”

ti kathaṃ satassa sampajānassa carato viharato iriyato vattayato pālayato yapayato yāpayatoti – kathaṃ satassa carato.

1268“识就灭除、寂止、消逝、息灭——识就止灭了。”

ti viññāṇaṃ nirujjhati vūpasammati atthaṃ gacchati paṭippassambhatīti – viññāṇaṃ uparujjhati.

1269“我们前来拜访、请教、请求、祈请、令喜悦——我们是为了向世尊请问而来：我们已经来到你面前，与你相会了。”

ti buddhaṃ bhagavantaṃ puṭṭhuṃ pucchituṃ yācituṃ ajjhesituṃ pasādetuṃ āgamhā āgatamhā upāgatamhā sampattamhā, ‘‘tayā saddhiṃ samāgatamhā’’ti – bhagavantaṃ puṭṭhumāgamā.

1270“ti”，就是您的话语、言说、教导、示范、教诫、训示，我欢喜、欣喜、悦意、随喜、想要、接受、希求、渴望、爱乐。为什么称世尊为“大圣”呢？他寻找、探求、遍求广大的戒蕴……乃至……为什么称为“人雄牛”？“大圣”——我如此欢喜大圣的话语。

1271“对于具念而行的人，识是如何止灭的？我来到世尊前请问，愿我们听您的话。”

‘‘Kathaṃ satassa carato, viññāṇaṃ uparujjhati;

1272我们来问世尊，我们听闻你的言语。」

Bhagavantaṃ puṭṭhumāgamā, taṃ suṇoma vaco tavā’’ti.

1273如此，于内诸受随观受而住者，不欢喜受，不赞同，不执着，舍断、除去、灭除、使不存在欢喜、赞同、执着、执取、固执、执着；于外诸受随观受而住者，不欢喜受，不赞同，不执着，舍断、除去、灭除、使不存在欢喜、赞同、执着、执取、固执、执着；于内外诸受随观受而住者，不欢喜受，不赞同，不执着，舍断、除去、灭除、使不存在欢喜、赞同、执着、执取、固执、执着。于内随观集法，于诸受随观受而住者，不欢喜受，不赞同，不执着，舍断、除去、灭除、使不存在欢喜、赞同、执着、执取、固执、执着；于内随观灭法，于诸受随观受而住者……于内随观集灭法，于诸受随观受而住者……于外随观集法，于诸受随观受而住者，不欢喜受，不赞同，不执着，舍断、除去、灭除、使不存在欢喜、赞同、执着、执取、固执、执着；于外随观灭法，于诸受随观受而住者……于外随观集灭法，于诸受随观受而住者……于内外随观集法，于诸受随观受而住者……于内外随观灭法，于诸受随观受而住者……于内外随观集灭法，于诸受随观受而住者，不欢喜受，不赞同，不执着，舍断、除去、灭除、使不存在欢喜、赞同、执着、执取、固执、执着。以这十二种行相，于诸受随观受而住者……使不存在。

ti ajjhattaṃ vedanāsu vedanānupassī viharanto vedanaṃ nābhinandati nābhivadati na ajjhoseti , abhinandanaṃ abhivadanaṃ ajjhosānaṃ gāhaṃ parāmāsaṃ abhinivesaṃ pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāvaṃ gameti; bahiddhā vedanāsu vedanānupassī viharanto vedanaṃ nābhinandati nābhivadati na ajjhoseti, abhinandanaṃ abhivadanaṃ ajjhosānaṃ gāhaṃ parāmāsaṃ abhinivesaṃ pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāvaṃ gameti; ajjhattabahiddhā vedanāsu vedanānupassī viharanto vedanaṃ nābhinandati nābhivadati na ajjhoseti, abhinandanaṃ abhivadanaṃ ajjhosānaṃ gāhaṃ parāmāsaṃ abhinivesaṃ pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāvaṃ gameti. Ajjhattaṃ samudayadhammānupassī vedanāsu vedanānupassī viharanto vedanaṃ nābhinandati nābhivadati na ajjhoseti, abhinandanaṃ abhivadanaṃ ajjhosānaṃ gāhaṃ parāmāsaṃ abhinivesaṃ pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāvaṃ gameti; ajjhattaṃ vayadhammānupassī vedanāsu vedanānupassī viharanto…pe… ajjhattaṃ samudayavayadhammānupassī vedanāsu vedanānupassī viharanto…pe… bahiddhā samudayadhammānupassī vedanāsu vedanānupassī viharanto vedanaṃ nābhinandati nābhivadati na ajjhoseti, abhinandanaṃ abhivadanaṃ ajjhosānaṃ gāhaṃ parāmāsaṃ abhinivesaṃ pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāvaṃ gameti; bahiddhā vayadhammānupassī vedanāsu vedanānupassī viharanto…pe… bahiddhā samudayavayadhammānupassī vedanāsu vedanānupassī viharanto…pe… ajjhattabahiddhā samudayadhammānupassī vedanāsu vedanānupassī viharanto…pe… ajjhattabahiddhā vayadhammānupassī vedanāsu vedanānupassī viharanto…pe… ajjhattabahiddhā samudayavayadhammānupassī vedanāsu vedanānupassī viharanto vedanaṃ nābhinandati nābhivadati na ajjhoseti, abhinandanaṃ abhivadanaṃ ajjhosānaṃ gāhaṃ parāmāsaṃ abhinivesaṃ pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāvaṃ gameti. Imehi dvādasahi ākārehi vedanāsu vedanānupassī viharanto…pe… anabhāvaṃ gameti.

1274或者，他把感受看作无常而不欢迎感受，不赞美感受，不执取感受。于是他舍弃、驱除、灭尽、令归于无有那种欢迎、赞美、执取、抓取、执著、爱著。他把感受看作苦、疾病、肿物、箭、祸患、疾恙……看作解脱而不欢迎感受，不赞美感受，不执取感受。于是他舍弃、驱除、灭尽、令归于无有那种欢迎、赞美、执取、抓取、执著、爱著。以这四十种方式在

Atha vā, vedanaṃ aniccato passanto vedanaṃ nābhinandati nābhivadati na ajjhoseti, abhinandanaṃ abhivadanaṃ ajjhosānaṃ gāhaṃ parāmāsaṃ abhinivesaṃ pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāvaṃ gameti. Vedanaṃ dukkhato rogato gaṇḍato sallato aghato ābādhato…pe… nissaraṇato passanto vedanaṃ nābhinandati nābhivadati na ajjhoseti, abhinandanaṃ abhivadanaṃ ajjhosānaṃ gāhaṃ parāmāsaṃ abhinivesaṃ pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāvaṃ gameti. Imehi cattālīsāya ākārehi vedanāsu vedanānupassī viharanto vedanaṃ nābhinandati nābhivadati na ajjhoseti, abhinandanaṃ abhivadanaṃ ajjhosānaṃ gāhaṃ parāmāsaṃ abhinivesaṃ pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāvaṃ gametīti – ajjhattañca bahiddhā ca vedanaṃ nābhinandato.

1275“如此具念、正知的行走、居住、行动、运作、维持、生存、生活”——这就是“如此具念而行”。

ti evaṃ satassa sampajānassa carato viharato iriyato vattayato pālayato yapayato yāpayatoti – evaṃ satassa carato.

1276“福行俱行的识、非福行俱行的识、不动行俱行的识，它们止灭、寂止、灭去、安息——这就是‘识止灭’。因此世尊说：”

ti puññābhisaṅkhārasahagataṃ viññāṇaṃ apuññābhisaṅkhārasahagataṃ viññāṇaṃ āneñjābhisaṅkhārasahagataṃ viññāṇaṃ nirujjhati vūpasammati atthaṃ gacchati paṭippassambhatīti – viññāṇaṃ uparujjhatī. Tenāha bhagavā –

1277对于内在和外在的感受都不欢喜，这样保持正念而行的人，他的识就会止息。

‘‘Ajjhattañca bahiddhā ca, vedanaṃ nābhinandato;

1278如此具念而行者，识被破坏。」

Evaṃ satassa carato, viññāṇaṃ uparujjhatī’’ti.

1279偈颂说完时……（中略）……“尊者世尊是我的导师，我是弟子。”

Saha gāthāpariyosānā…pe… satthā me, bhante bhagavā, sāvakohamasmīti.

1051。

1281伍德亚学童所问分别第十三

Udayamāṇavapucchāniddeso terasamo.

128214. 波萨喇学童所问分别

14. Posālamāṇavapucchāniddeso

1283世尊怎样宣说自己的过去？世尊宣说自己的过去，可以是一生、两生、三生、四生、五生、十生、二十生、三十生、四十生、五十生、一百生……一千生……十万生……无数个坏劫……无数个成劫……无数个成坏劫，说：‘在那里，我有这样的名字、这样的族姓、这样的容貌、这样的食物、这样领受苦乐、这样的寿命限量；我从那里死后，转生到那里；在那里，我有这样的名字、这样的族姓、这样的容貌、这样的食物、这样领受苦乐、这样的寿命限量；我从那里死后，又转生到这里。’像这样，有具体形态、有详细说明地宣说种种过去宿命。世尊就是这样宣说自己的过去。

ti. ti yo so bhagavā sayambhū. Anācariyako pubbe ananussutesu dhammesu sāmaṃ saccāni abhisambujjhi, tattha ca sabbaññutaṃ patto, balesu ca vasībhāvaṃ. ti bhagavā attano ca paresañca atītampi ādisati, anāgatampi ādisati, paccuppannampi ādisati.

1284世尊怎样宣说他人的过去？世尊宣说他人的过去，可以是一生、两生……无数个成坏劫，说：‘在那里，他有这样的名字、这样的族姓、这样的容貌、这样的食物、这样领受苦乐、这样的寿命限量；他从那里死后，转生到那里；在那里，他有这样的名字、这样的族姓、这样的容貌、这样的食物、这样领受苦乐、这样的寿命限量；他从那里死后，又转生到这里。’像这样，有具体形态、有详细说明地宣说种种过去宿命。世尊就是这样宣说他人的过去。

Kathaṃ bhagavā attano atītaṃ ādisati? Bhagavā attano atītaṃ ekampi jātiṃ ādisati, dvepi jātiyo ādisati, tissopi jātiyo ādisati, catassopi jātiyo ādisati, pañcapi jātiyo ādisati, dasapi jātiyo ādisati, vīsampi jātiyo ādisati, tiṃsampi jātiyo ādisati, cattālīsampi jātiyo ādisati , paññāsampi jātiyo ādisati, jātisatampi…pe… jātisahassampi… jātisatasahassampi… anekepi saṃvaṭṭakappe… anekepi vivaṭṭakappe… anekepi saṃvaṭṭavivaṭṭakappe ādisati – ‘‘amutrāsiṃ evaṃnāmo evaṃgotto evaṃvaṇṇo evamāhāro evaṃsukhadukkhappaṭisaṃvedī evamāyupariyanto, so tato cuto amutra udapādiṃ; tatrāpāsiṃ evaṃnāmo evaṃgotto evaṃvaṇṇo evamāhāro evaṃsukhadukkhappaṭisaṃvedī evamāyupariyanto, so tato cuto idhūpapanno’’ti. Iti sākāraṃ sauddesaṃ anekavihitaṃ pubbenivāsaṃ ādisati. Evaṃ bhagavā attano atītaṃ ādisati.

1285世尊如何宣说他人的过去？世尊宣说他人过去的一生，宣说二生……乃至……宣说许多坏成劫——「他在那里是这样的名、这样的姓、这样的容貌、这样的食物、这样的苦乐感受、这样的寿量，从那里死后，在那里出生；在那里也是这样的名、这样的姓、这样的容貌、这样的食物、这样的苦乐感受、这样的寿量，从那里死后，在这里出生。」如此，以形相、以细节宣说种种前生住处。世尊如此宣说他人的过去。

Kathaṃ bhagavā paresaṃ atītaṃ ādisati? Bhagavā paresaṃ atītaṃ ekampi jātiṃ ādisati, dvepi jātiyo ādisati…pe… anekepi saṃvaṭṭavivaṭṭakappe ādisati – ‘‘amutrāsi evaṃnāmo evaṃgotto evaṃvaṇṇo evamāhāro evaṃsukhadukkhappaṭisaṃvedī evamāyupariyanto, so tato cuto amutra udapādi; tatrāpāsi evaṃnāmo evaṃgotto evaṃvaṇṇo evamāhāro evaṃsukhadukkhappaṭisaṃvedī evamāyupariyanto, so tato cuto idhūpapanno’’ti. Iti sākāraṃ sauddesaṃ anekavihitaṃ pubbenivāsaṃ ādisati. Evaṃ bhagavā paresaṃ atītaṃ ādisati.

1286世尊在讲说五百则本生故事的时候，会宣说他自己和他人的过去。在讲说《大典尊经》的时候，也会宣说他和他人的过去。在讲说《大善见经》的时候，也会宣说他和他人的过去。在讲说《大戈宾德经》的时候，也会宣说他和他人的过去。在讲说《摩伽提婆经》的时候，也会宣说他和他人的过去。

Bhagavā pañca jātakasatāni bhāsanto attano ca paresañca atītaṃ ādisati, mahāpadāniyasuttantaṃ bhāsanto attano ca paresañca atītaṃ ādisati, mahāsudassaniyasuttantaṃ bhāsanto attano ca paresañca atītaṃ ādisati, mahāgovindiyasuttantaṃ bhāsanto attano ca paresañca atītaṃ ādisati, maghadeviyasuttantaṃ bhāsanto attano ca paresañca atītaṃ ādisati.

1287佛陀曾经这样说过：“纯陀啊，对于过去世，如来有随念智。他想要回忆起多少，就能回忆起多少。对于未来世，纯陀…… 对于现在世，纯陀，如来会生起菩提智：‘这是最后一生，从此不再有后有。’”

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘atītaṃ kho, cunda, addhānaṃ ārabbha tathāgatassa satānusāriñāṇaṃ hoti. So yāvatakaṃ ākaṅkhati tāvatakaṃ anussarati. Anāgatañca kho, cunda…pe… paccuppannañca kho, cunda, addhānaṃ ārabbha tathāgatassa bodhijaṃ ñāṇaṃ uppajjati – ‘ayamantimā jāti, natthidāni punabbhavo’’’ti.

1288根上下智力，是如来的如来力；众生心性随眠智力，是如来的如来力；双神变智力，是如来的如来力；大悲定智力，是如来的如来力；一切知智力，是如来的如来力；无碍智力，是如来的如来力；于一切处无滞、无碍、无障的智力，是如来的如来力。就这样，世尊宣说他自己和他人的过去，宣说未来，宣说现在，他讲解、教示、阐明、建立、揭示、分析、显明、照耀——这就是‘他宣说过去’的意思。

Indriyaparopariyattañāṇaṃ tathāgatassa tathāgatabalaṃ, sattānaṃ āsayānusayañāṇaṃ tathāgatassa tathāgatabalaṃ, yamakapāṭihīre ñāṇaṃ tathāgatassa tathāgatabalaṃ, mahākaruṇāsamāpattiyā ñāṇaṃ tathāgatassa tathāgatabalaṃ, sabbaññutañāṇaṃ tathāgatassa tathāgatabalaṃ, anāvaraṇañāṇaṃ tathāgatassa tathāgatabalaṃ, sabbattha asaṅgamappaṭihatamanāvaraṇañāṇaṃ tathāgatassa tathāgatabalaṃ. Evaṃ bhagavā attano ca paresañca atītampi ādisati anāgatampi ādisati paccuppannampi ādisati ācikkhati deseti paññapeti paṭṭhapeti vivarati vibhajati uttānīkaroti pakāsetīti – yo atītaṃ ādisati.

1289这个词‘ti’是词语的连接……‘ti’是可爱的话语……‘ti’是那位婆罗门的名字……是一种称呼——这样，尊者波沙罗（Posāla）说。

ti. ti padasandhi…pe… ti piyavacanaṃ…pe… ti tassa brāhmaṇassa nāmaṃ…pe… abhilāpoti – iccāyasmā posālo.

1290‘无动摇者’：其中‘动摇’就是渴爱。也就是那种染著、黏著…… 那种贪求、贪婪、不善的根。这种动摇——渴爱，在佛陀、世尊那里已被断除，根已被彻底截断，如同棕榈树被连根拔起，归于无有，未来不再生起。因此，佛是无动摇者。因为渴爱已经被断除，所以是无动摇者。世尊面对利得不会动摇……面对苦也不会动摇、不会颤栗、不会抖动、不会惊惶、不会感到惊惶，所以是无动摇者。‘断疑惑者’：‘疑惑’叫做怀疑、犹豫。是对苦的犹豫不决……是心的退缩、心的躁动不安。这种疑惑，在佛陀、世尊那里已被断除、被切断、被根除、被彻底断除、已经止息、已经舍离、已经归于平静，不可能再生起，已经被智火完全烧尽。因此，佛是断除了疑惑的人。就这样，他是无动摇者、断疑惑者。

ti ejā vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. Sā ejā taṇhā buddhassa bhagavato pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā buddho anejo. Ejāya pahīnattā anejo. Bhagavā lābhepi na iñjati…pe… dukkhepi na iñjati na calati na vedhati nappavedhati na sampavedhatīti anejo. ti saṃsayo vuccati vicikicchā. Dukkhe kaṅkhā…pe… chambhitattaṃ cittassa manovilekho. So saṃsayo buddhassa bhagavato pahīno chinno ucchinno samucchinno vūpasanto paṭinissaggo paṭippassaddho abhabbuppattiko ñāṇagginā daḍḍho. Tasmā buddho chinnasaṃsayoti – anejo chinnasaṃsayo.

1291因此，世尊对一切法，以证智度到了彼岸，以遍知度到了彼岸，以断除度到了彼岸，以修习度到了彼岸，以亲证度到了彼岸，以等至度到了彼岸，以证智度到了彼岸……对于一切法……生、老、死的流转对他来说已经不存在了，不再有后有。因此，他是度一切法者。

nti bhagavā sabbadhammānaṃ abhiññāpāragū pariññāpāragū pahānapāragū bhāvanāpāragū sacchikiriyāpāragū samāpattipāragū abhiññāpāragū sabbadhammānaṃ…pe… jātimaraṇasaṃsāro natthi tassa punabbhavoti – pāragū sabbadhammānaṃ.

1292我是带着问题来的……嗯……这是你的负担——这句话的意思是：我是带着问题来的。

nti pañhena atthiko āgatomhi…pe… vahassetaṃ bhāranti, evampi atthi pañhena āgamaṃ.

1293那位指出过去的人，——具寿布萨罗这样说

‘‘Yo atītaṃ ādisati, [iccāyasmā posālo]

1294不动摇，断除了疑惑；

Anejo chinnasaṃsayo;

1295是一切法的到达彼岸者，我带着问题而来。

Pāraguṃ sabbadhammānaṃ, atthi pañhena āgama’’nti.

1296在这里，什么是色想？对于已经达到色界定、或已生于色界、或现前乐住的人，那种想、了知、了别的状态——这就是色想。对于已经获得四无色定的人，色想变得不显现、离开了、超越了、完全超越了、克服了——这就是'色想已消褪者'。

ti katamā rūpasaññā? Rūpāvacarasamāpattiṃ samāpannassa vā upapannassa vā diṭṭhadhammasukhavihārissa vā saññā sañjānanā sañjānitattaṃ – ayaṃ rūpasaññā. ti catasso arūpasamāpattiyo paṭiladdhassa rūpasaññā vibhūtā honti vigatā atikkantā samatikkantā vītivattāti – vibhūtarūpasaññissa.

1297那时，他所有结生的色身已被舍弃，以那种部分超越、通过镇伏断除而舍弃了他的色身——这就是'舍弃一切身者'。

ti sabbo tassa paṭisandhiko rūpakāyo pahīno, tadaṅgasamatikkamā vikkhambhanappahānena pahīno tassa rūpakāyoti – sabbakāyappahāyino.

1298“其无——无所有处定”。什么原因？称之为“其无”——无所有处定。就是：在具念而进入识无边处定、从那里出定之后，修习那种识的无有、使之消失、使之熄灭，观察到“没有任何东西”——以这个原因，被称为“其无”——无所有处定——对于这样观察“内与外都没有任何东西”的人。

ti. ti ākiñcaññāyatanasamāpatti. Kiṃkāraṇā? Natthi kiñcīti ākiñcaññāyatanasamāpatti. Yaṃ viññāṇañcāyatanasamāpattiṃ sato samāpajjitvā tato vuṭṭhahitvā taññeva viññāṇaṃ abhāveti, vibhāveti, antaradhāpeti, ‘‘natthi kiñcī’’ti passati – taṃkāraṇā natthi kiñcīti ākiñcaññāyatanasamāpattīti – ajjhattañca bahiddhā ca natthi kiñcīti passato.

1299“其”——即是“能者”。世尊因从释迦族出家，也是“能者”……（中略）……因已舍断怖畏恐惧、远离汗毛竖立，也是“能者”。“其（他）的智”——我问的是他的智，我问的是慧，我问的是正觉。“应当期望什么样的、什么性质的、什么形式的、什么模样的智呢？”——关于智，我问能者。

ti. ti – sakko. Bhagavā sakyakulā pabbajitotipi sakko …pe… pahīnabhayabheravo vigatalomahaṃsotipi sakko. ti tassa ñāṇaṃ pucchāmi, paññaṃ pucchāmi, sambuddhaṃ pucchāmi. ‘‘Kīdisaṃ kiṃsaṇṭhitaṃ kiṃpakāraṃ kiṃpaṭibhāgaṃ ñāṇaṃ icchitabba’’nti – ñāṇaṃ sakkānupucchāmi.

1300“如何”——那样的人，应如何被引导、被训导、被调伏、被教导、被说服、被观察、被净信呢？应如何令那人产生更上的智慧呢？“那样之人”——具有那样的状态、那样的方式、那样的性质、那样的模样，那位获得了无所有处定的人——“如何引导那样之人”。因此，那位婆罗门说道：

ti kathaṃ so netabbo vinetabbo anunetabbo paññapetabbo nijjhāpetabbo pekkhetabbo pasādetabbo? Kathaṃ tena uttari ñāṇaṃ uppādetabbaṃ? ti tathāvidho tādiso tassaṇṭhito tappakāro tappaṭibhāgo yo so ākiñcaññāyatanasamāpattilābhīti – kathaṃ neyyo tathāvidho. Tenāha so brāhmaṇo –

1301“对于超越了色想的人，舍弃了一切身邪执的人，”

‘‘Vibhūtarūpasaññissa, sabbakāyappahāyino;

1302“对于观察‘内与外都没有任何东西’的人，”

Ajjhattañca bahiddhā ca, natthi kiñcīti passato;

1303“关于智，我问能者，那样的人应如何被引导？”

Ñāṇaṃ sakkānupucchāmi, kathaṃ neyyo tathāvidho’’ti.

1304世尊从行作方面了知四种识住，从结生方面了知七种识住。世尊怎样从行作方面了知四种识住？这是世尊说过的：'比丘们，依著于色的识，当它安住时，就会以色为所缘、以色为立足处，得喜悦浇灌，而增长、繁茂、广大。比丘们，依著于受的识……依著于想的识……比丘们，依著于行的识，当它安住时，就会以行为所缘、以行为立足处，得喜悦浇灌，而增长、繁茂、广大。'世尊就是这样从行作方面了知四种识住。

ti bhagavā abhisaṅkhāravasena catasso viññāṇaṭṭhitiyo jānāti, paṭisandhivasena satta viññāṇaṭṭhitiyo jānāti. Kathaṃ bhagavā abhisaṅkhāravasena catasso viññāṇaṭṭhitiyo jānāti? Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘rūpupayaṃ vā, bhikkhave, viññāṇaṃ tiṭṭhamānaṃ tiṭṭheyya , rūpārammaṇaṃ rūpappatiṭṭhaṃ nandūpasecanaṃ vuddhiṃ virūḷhiṃ vepullaṃ āpajjeyya. Vedanupayaṃ vā, bhikkhave…pe… saññupayaṃ vā, bhikkhave…pe… saṅkhārupayaṃ vā, bhikkhave, viññāṇaṃ tiṭṭhamānaṃ tiṭṭheyya, saṅkhārārammaṇaṃ saṅkhārappatiṭṭhaṃ nandūpasecanaṃ vuddhiṃ virūḷhiṃ vepullaṃ āpajjeyyā’’ti. Evaṃ bhagavā abhisaṅkhāravasena catasso viññāṇaṭṭhitiyo jānāti.

1305世尊怎样从结生方面了知七种识住？这是世尊说过的：'比丘们，有些众生身体各异、想各异——比如人类、一部分天神和一部分堕恶趣者。这是第一种识住。

Kathaṃ bhagavā paṭisandhivasena satta viññāṇaṭṭhitiyo jānāti? Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘santi, bhikkhave, sattā nānattakāyā nānattasaññino – seyyathāpi manussā ekacce ca devā ekacce ca vinipātikā. Ayaṃ paṭhamā viññāṇaṭṭhiti.

1306'比丘们，有些众生身体各异、想同一，比如以初禅力化生的梵众天。这是第二种识住。

‘‘Santi , bhikkhave, sattā nānattakāyā ekattasaññino, seyyathāpi devā brahmakāyikā paṭhamābhinibbattā. Ayaṃ dutiyā viññāṇaṭṭhiti.

1307'比丘们，有些众生身体同一、想各异，比如光音天。这是第三种识住。

‘‘Santi, bhikkhave, sattā ekattakāyā nānattasaññino, seyyathāpi devā ābhassarā. Ayaṃ tatiyā viññāṇaṭṭhiti.

1308'比丘们，有些众生身体同一、想同一，比如遍净天。这是第四种识住。

‘‘Santi , bhikkhave, sattā ekattakāyā ekattasaññino, seyyathāpi devā subhakiṇhā. Ayaṃ catutthī viññāṇaṭṭhiti.

1309'比丘们，有些众生完全超越对色法的想、灭除对质碍的想、不作意种种差别想，达于“虚空无边”——也就是住于空无边处。这是第五种识住。

‘‘Santi, bhikkhave, sattā sabbaso rūpasaññānaṃ samatikkamā paṭighasaññānaṃ atthaṅgamā nānattasaññānaṃ amanasikārā, ananto ākāsoti ākāsānañcāyatanūpagā. Ayaṃ pañcamī viññāṇaṭṭhiti.

1310“比丘们，有一些有情众生，完全超越了空无边处，心想‘识是无限的’，到达了识无边处并投生那里。这是第六种识的住立。”

‘‘Santi, bhikkhave, sattā sabbaso ākāsānañcāyatanaṃ samatikkamma, anantaṃ viññāṇanti viññāṇañcāyatanūpagā. Ayaṃ chaṭṭhī viññāṇaṭṭhiti.

1311“比丘们，有一些有情众生，完全超越了识无边处，心想‘什么也没有’，到达了无所有处并投生那里。这是第七种识的住立。”世尊就是这样从结生心的角度，知道了七种识的住立——也就是，所有的识住。

‘‘Santi, bhikkhave, sattā sabbaso viññāṇañcāyatanaṃ samatikkamma, natthi kiñcīti ākiñcaññāyatanūpagā. Ayaṃ sattamī viññāṇaṭṭhiti’’. Evaṃ bhagavā paṭisandhivasena satta viññāṇaṭṭhitiyo jānātīti – viññāṇaṭṭhitiyo sabbā.

1312“ti”——世尊用名字来称呼那位婆罗门。“ti”——这是一个表示尊敬的称呼……（中略）……亲自证悟的称呼，也就是被称为“世尊”——这位[世尊]是这样[被称呼的]。

ti. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – posālāti bhagavā.

1313“ti”——如来是正在彻知、了知、遍知、洞彻[一切法]的。世尊曾这样说：“纯陀，如果过去的事情是不实的、虚假的、没有利益关联的，如来不会解释它。如果过去的事情是真实的、确实的，但没有利益关联，如来也不会解释它。而对于过去那些真实的、确实的、有利益关联的事情，为了解答那个问题，如来就是能掌握恰当时机的人。如果未来的事情是……（中略）……如果现在的事情是不实的、虚假的、没有利益关联的，如来不会解释它。如果现在的事情是真实的、确实的，但没有利益关联，如来也不会解释它。而对于现在那些真实的、确实的、有利益关联的事情，为了解答那个问题，如来就是能掌握恰当时机的人。所以，纯陀，在过去、未来、现在的诸法上，如来都是说话合乎时机、所说真实、谈论利益、教授法、教授律的。因此，他被称为‘如来’。”

ti. nti abhijānanto vijānanto paṭivijānanto paṭivijjhanto tathāgato. Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘atītaṃ cepi kho, cunda, hoti abhūtaṃ atacchaṃ anatthasañhitaṃ, na taṃ tathāgato byākaroti. Atītaṃ cepi, cunda, hoti bhūtaṃ tacchaṃ anatthasañhitaṃ, tampi tathāgato na byākaroti. Atītaṃ cepi kho, cunda, hoti bhūtaṃ tacchaṃ atthasañhitaṃ, tatra kālaññū tathāgato hoti tasseva pañhassa veyyākaraṇāya. Anāgataṃ cepi, cunda, hoti…pe… paccuppannaṃ cepi, cunda, hoti abhūtaṃ atacchaṃ anatthasañhitaṃ, na taṃ tathāgato byākaroti. Paccuppannaṃ cepi, cunda, hoti bhūtaṃ tacchaṃ anatthasañhitaṃ, tampi tathāgato na byākaroti. Paccuppannaṃ cepi, cunda, hoti bhūtaṃ tacchaṃ atthasañhitaṃ, tatra kālaññū tathāgato hoti tassa pañhassa veyyākaraṇāya. Iti kho, cunda, atītānāgatapaccuppannesu dhammesu tathāgato kālavādī bhūtavādī atthavādī dhammavādī vinayavādī. Tasmā tathāgatoti vuccati.

1314“纯陀，在天神、魔罗、梵天所在的世间，以及有着沙门、婆罗门、天人、人类的一代众生中，无论是被看到的、被听到的、被感觉到的、被认知的、已获得的、已寻求的、心意所游历的一切，这一切都已被如来完全觉悟了。因此，他被称为‘如来’。纯陀，从如来证得无上正等正觉的那一夜，到他于无余依涅槃界般涅槃的那一夜，在这期间，他所说的、所说的、所解释的一切，都是确实如此，不会是别的样子。因此，他被称为‘如来’。纯陀，如来是如何说的，就如何做；是如何做的，就如何说。就是这样，所说如所行，所行如所说。因此，他被称为‘如来’。纯陀，在天神、魔罗、梵天所在的世间，以及有着沙门、婆罗门、天人、人类的一代众生中，如来是征服者，不被任何[烦恼]征服，是[如实万物的]无上洞见者，是调御者。因此，他被称为‘如来’。”——这是“正在彻知”的如来。

‘‘Yaṃ kho, cunda, sadevakassa lokassa samārakassa sabrahmakassa sassamaṇabrāhmaṇiyā pajāya sadevamanussāya diṭṭhaṃ sutaṃ mutaṃ viññātaṃ pattaṃ pariyesitaṃ anuvicaritaṃ manasā , sabbaṃ taṃ tathāgatena abhisambuddhaṃ. Tasmā tathāgatoti vuccati. Yañca, cunda, rattiṃ tathāgato anuttaraṃ sammāsambodhiṃ abhisambujjhati, yañca rattiṃ anupādisesāya nibbānadhātuyā parinibbāyati, yaṃ etasmiṃ antare bhāsati lapati niddisati sabbaṃ taṃ tatheva hoti no aññathā. Tasmā tathāgatoti vuccati. Yathāvādī, cunda, tathāgato tathākārī; yathākārī tathāvādī. Iti yathāvādī tathākārī, yathākārī tathāvādī. Tasmā tathāgatoti vuccati. Sadevake, cunda, loke samārake sabrahmake sassamaṇabrāhmaṇiyā pajāya sadevamanussāya tathāgato abhibhū anabhibhūto aññadatthudaso vasavattī. Tasmā tathāgatoti vuccatī’’ti – abhijānaṃ tathāgato.

1315“ti”——世尊在这里仅仅从业行的积聚这个角度去知道[众生的投生]：“这个人在身体崩坏、死后，将会投生到苦难界、恶趣、堕处、地狱。”世尊在这里仅仅从业行的积聚这个角度去知道：“这个人在身体崩坏、死后，将会投生到畜生道。”世尊在这里仅仅从业行的积聚这个角度去知道：“这个人在身体崩坏、死后，将会投生到鬼界。”世尊在这里仅仅从业行的积聚这个角度去知道：“这个人在身体崩坏、死后，将会在人类中出生。”世尊在这里仅仅从业行的积聚这个角度去知道：“这位善巧修习的人，在身体崩坏、死后，将会投生到善趣、天界。”

ti bhagavā idhatthaññeva jānāti kammābhisaṅkhāravasena – ‘‘ayaṃ puggalo kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapajjissatī’’ti. Bhagavā idhatthaññeva jānāti kammābhisaṅkhāravasena – ‘‘ayaṃ puggalo kāyassa bhedā paraṃ maraṇā tiracchānayoniṃ upapajjissatī’’ti. Bhagavā idhatthaññeva jānāti kammābhisaṅkhāravasena – ‘‘ayaṃ puggalo kāyassa bhedā paraṃ maraṇā pettivisayaṃ upapajjissatī’’ti. Bhagavā idhatthaññeva jānāti kammābhisaṅkhāravasena – ‘‘ayaṃ puggalo kāyassa bhedā paraṃ maraṇā manussesu uppajjissatī’’ti. Bhagavā idhatthaññeva jānāti kammābhisaṅkhāravasena – ‘‘ayaṃ puggalo suppaṭipanno kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapajjissatī’’ti.

1316世尊曾这样说：“在这里，舍利弗，我用我的心这样遍查某个人的心后了知：‘这个人这样行道、这样运作、登上了那样的路，以至于身体破裂、死后会投生到无幸处、恶趣、险途、地狱。’”

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘idha panāhaṃ, sāriputta, ekaccaṃ puggalaṃ evaṃ cetasā ceto paricca pajānāmi – ‘tathāyaṃ puggalo paṭipanno, tathā ca iriyati, tañca maggaṃ samārūḷho, yathā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapajjissatī’ti.

1317“在这里，舍利弗，我用我的心这样遍查某个人的心后了知：‘这个人这样行道、这样运作、登上了那样的路，以至于身体破裂、死后会投生到畜生胎。’”

‘‘Idha panāhaṃ, sāriputta, ekaccaṃ puggalaṃ evaṃ cetasā ceto paricca pajānāmi – ‘tathāyaṃ puggalo paṭipanno tathā ca iriyati tañca maggaṃ samārūḷho, yathā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā tiracchānayoniṃ upapajjissatī’ti.

1318“在这里，舍利弗，我用我的心这样遍查某个人的心后了知：‘这个人这样行道、这样运作、登上了那样的路，以至于身体破裂、死后会投生到鬼道。’”

1319“在这里，舍利弗，我用我的心这样遍查某个人的心后了知：‘这个人这样行道、这样运作、登上了那样的路，以至于身体破裂、死后会在人类中生起。’”

1320“在这里，舍利弗，我用我的心这样遍查某个人的心后了知：‘这个人这样行道、这样运作、登上了那样的路，以至于身体破裂、死后会投生到善趣、天界。’”

1321“在这里，舍利弗，我用我的心这样遍查某个人的心后了知：‘这个人这样行道、这样运作、登上了那样的路，以至于诸漏灭尽，就在现法中，自己以证智证得无漏的心解脱、慧解脱，达到之后安住其中。’”

‘‘Idha panāhaṃ, sāriputta, ekaccaṃ puggalaṃ evaṃ cetasā ceto paricca pajānāmi – ‘tathāyaṃ puggalo paṭipanno tathā ca iriyati tañca maggaṃ samārūḷho, yathā āsavānaṃ khayā anāsavaṃ cetovimuttiṃ paññāvimuttiṃ diṭṭheva dhamme sayaṃ abhiññā sacchikatvā upasampajja viharatī’’’ti – tiṭṭhantamenaṃ jānāti.

1322这样，无所有处。心倾向：以解脱而倾向、倾向那里、倾向于那个、以那个为主导。或者，世尊了知——'这个人倾向于色、倾向于声、倾向于香、倾向于味、倾向于触、倾向于家、倾向于众、倾向于住处、倾向于利得、倾向于名声、倾向于称赞、倾向于乐、倾向于衣、倾向于钵食、倾向于坐卧处、倾向于病缘医药资具、倾向于经、倾向于律、倾向于论、倾向于林住支、倾向于常乞食支、倾向于粪扫衣支、倾向于三衣支、倾向于次第乞食支、倾向于时后不食支、倾向于常坐支、倾向于随处住支、倾向于初禅、倾向于二禅、倾向于三禅、倾向于四禅、倾向于空无边处定、倾向于识无边处定、倾向于无所有处定、倾向于非想非非想处定'——这样的倾向。

nti. nti ākiñcaññāyatanaṃ. Dhimuttanti vimokkhena dhimuttaṃ tatrādhimuttaṃ tadadhimuttaṃ tadādhipateyyaṃ. Atha vā, bhagavā jānāti – ‘‘ayaṃ puggalo rūpādhimutto saddādhimutto gandhādhimutto rasādhimutto phoṭṭhabbādhimutto kulādhimutto gaṇādhimutto āvāsādhimutto lābhādhimutto yasādhimutto pasaṃsādhimutto sukhādhimutto cīvarādhimutto piṇḍapātādhimutto senāsanādhimutto gilānapaccayabhesajjaparikkhārādhimutto suttantādhimutto vinayādhimutto abhidhammādhimutto āraññakaṅgādhimutto piṇḍapātikaṅgādhimutto paṃsukūlikaṅgādhimutto tecīvarikaṅgādhimutto sapadānacārikaṅgādhimutto khalupacchābhattikaṅgādhimutto nesajjikaṅgādhimutto yathāsanthatikaṅgādhimutto paṭhamajjhānādhimutto dutiyajjhānādhimutto tatiyajjhānādhimutto catutthajjhānādhimuttoākāsānañcāyatanasamāpattādhimutto viññāṇañcāyatanasamāpattādhimutto ākiñcaññāyatanasamāpattādhimutto nevasaññānāsaññāyatanasamāpattādhimutto’’tidhimuttaṃ.

1323这样，无所有处所成、以此为归宿、以业为归宿、以果报为归宿、以业为重、以结生为重。或者，世尊了知——'这个人以色为归宿……乃至以非想非非想处定为归宿'——这样的倾向，以此为归宿。因此，世尊说——

nti ākiñcaññāyatanamayaṃ tapparāyaṇaṃ kammaparāyaṇaṃ vipākaparāyaṇaṃ kammagarukaṃ paṭisandhigarukaṃ . Atha vā, bhagavā jānāti – ‘‘ayaṃ puggalo rūpaparāyaṇo…pe… nevasaññānāsaññāyatanasamāpattiparāyaṇo’’ti – dhimuttaṃ tapparāyaṇaṃ. Tenāha bhagavā –

1324'一切识住之处，波沙罗啊——'世尊说。

‘‘Viññāṇaṭṭhitiyo sabbā, [posālāti bhagavā]

1325如来了知、通达。

Abhijānaṃ tathāgato;

1326'他这样住立着，世尊了知他：心倾向什么，以什么为归宿。'

Tiṭṭhantamenaṃ jānāti, dhimuttaṃ tapparāyaṇa’’nti.

1327这称为'无所有处之生起'，指的是趋向无所有处的业行造作。了知那趋向无所有处的业行造作就是'无所有处之生起'——了知它是粘着，了知它是绑缚，了知它是障碍，这样知道、衡量、断定、彻明、令其明澈之后——即：了知无所有处之生起。

ti ākiñcaññāsambhavoti vuccati ākiñcaññāyatanasaṃvattaniko kammābhisaṅkhāro. Ākiñcaññāyatanasaṃvattanikaṃ kammābhisaṅkhāraṃ ākiñcaññāsambhavoti ñatvā, laggananti ñatvā, bandhananti ñatvā, palibodhoti ñatvā jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvāti – ākiñcaññāsambhavaṃ ñatvā.

1328这被称为无色界贪。以这无色界贪，了知那是业、是附着、是已附着、是障碍，了知无色界贪就是「爱喜结」；了知那是「附着」；了知那是「束缚」；了知那是「障碍」——这样了知、确认、衡量、审察、洞察，使其变得清晰后，即「爱喜结」——这是词与词的连接、词与词的结合、词义的圆满、字母的组合、文句的流畅、词语的次第。

ti vuccati arūparāgo. Arūparāgena taṃ kammaṃ laggaṃ laggitaṃ palibuddhaṃ arūparāgaṃ nandisaṃyojananti ñatvā, laggananti ñatvā, bandhananti ñatvā, palibodhoti ñatvā jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā. ti padasandhi padasaṃsaggo padapāripūrī akkharasamavāyo byañjanasiliṭṭhatā padānupubbatāpetaṃ itīti – nandisaṃyojanaṃ iti.

1329这样，对此加以证知、了知、确认、衡量、审察、洞察，使其变得清晰——这就是「对此加以证知」。

ti evaṃ etaṃ abhiññāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvāti – evametaṃ abhiññāya.

1330他进入「无所有处定」，从那里出定后，对于在那里生起的心与心所法，观察其无常、观察其苦、观察其病……乃至观察其出离，看见、注视、审虑、探查——这就是「从那里出定后，于彼处作观察」。

ti. ti ākiñcaññāyatanaṃ samāpajjitvā tato vuṭṭhahitvā tattha jāte cittacetasike dhamme aniccato vipassati, dukkhato vipassati, rogato…pe… nissaraṇato vipassati dakkhati oloketi nijjhāyati upaparikkhatīti – tato tattha vipassati.

1331这智慧是真实的、实在的、如实的、非颠倒的，属于他的——这就是「这智慧真实地属于他」。

ti etaṃ ñāṇaṃ tacchaṃ bhūtaṃ yāthāvaṃ aviparītaṃ tassāti – etaṃ ñāṇaṃ tathaṃ tassa.

1332「由于已除去了七法，所以是婆罗门……乃至无依止者、安泰者，被称为梵天。」这是就世间善人而言的。七位有学，为了获得未获得的、证悟未证悟的、实现未实现的，他们居住、共住、住止、依止；而阿拉汉是已住者、已作所作、已卸下重担、已达自利、已遍尽有结、通过正智而解脱者；他是已圆满住者、已行所行……乃至出生与死亡的轮回，对他而言不再有后有——这就是「婆罗门已住止」。因此，世尊说：

ti. ti sattannaṃ dhammānaṃ bāhitattā brāhmaṇo…pe… asito tādi pavuccate sa brahmāti. ti puthujjanakalyāṇaṃ upādāya satta sekkhā appattassa pattiyā anadhigatassa adhigamāya asacchikatassa sacchikiriyāya vasanti saṃvasanti āvasanti parivasanti; arahā vusitavā katakaraṇīyo ohitabhāro anuppattasadattho parikkhīṇabhavasaṃyojano sammadaññā vimutto; so vutthavāso ciṇṇacaraṇo…pe… jātimaraṇasaṃsāro; natthi tassa punabbhavoti – brāhmaṇassa vusīmato. Tenāha bhagavā –

1333「了知『无所有』的生起之后，爱喜结如是而灭。」

‘‘Ākiñcaññāsambhavaṃ ñatvā, nandisaṃyojanaṃ iti;

1334如此，他以通晓这一切之后，从那里观察到：这知识对那住立成就的婆罗门来说是真实的。

Evametaṃ abhiññāya, tato tattha vipassati;

1335偈颂结束时……我的导师，大德世尊啊，我是您的弟子。

Etaṃ ñāṇaṃ tathaṃ tassa, brāhmaṇassa vusīmato’’ti.

1336随着偈颂的结束……'尊师世尊，我是您的弟子。'

Saha gāthāpariyosānā…pe… satthā me, bhante bhagavā, sāvakohamasmīti.

1337波萨喇学童所问分别第十四

Posālamāṇavapucchāniddeso cuddasamo.

133815. 摩嘎拉迦学童所问分别

15. Mogharājamāṇavapucchāniddeso

1339,

1340那婆罗门两度向佛世尊问了问题。世尊被问及那问题后未予回答——『在此期间，这位婆罗门的根将会成熟。』萨咖——世尊从沙咖族出家，因此也称萨咖。或者，富有、大富、有财富者也称萨咖。他有这些财富，即：信财、戒财、惭财、愧财、闻财、舍财、慧财、念处财、正勤财、神足财、根财、力财、觉支财、道财、果财、涅槃财。以这些种种财宝之财，富有、大富、有财富者也称萨咖。或者，萨咖——能干、精通、自足、勇猛、英勇、勇敢、无畏、不怯懦、不震慑、不退避、已舍弃恐惧与战栗、远离毛发竖立，因此也称萨咖。『我将向萨咖问两次、请求两次、邀请两次、令其净信』——意即我将向萨咖问两次。

nti so brāhmaṇo dvikkhattuṃ buddhaṃ bhagavantaṃ pañhaṃ apucchi. Tassa bhagavā pañhaṃ puṭṭho na byākāsi – ‘‘tadantarā imassa brāhmaṇassa indriyaparipāko bhavissatī’’ti. nti sakko. Bhagavā sakyakulā pabbajitotipi sakko. Atha vā, aḍḍho mahaddhano dhanavātipi sakko. Tassimāni dhanāni, seyyathidaṃ – saddhādhanaṃ sīladhanaṃ hiridhanaṃ ottappadhanaṃ sutadhanaṃ cāgadhanaṃ paññādhanaṃ satipaṭṭhānadhanaṃ sammappadhānadhanaṃ iddhipādadhanaṃ indriyadhanaṃ baladhanaṃ bojjhaṅgadhanaṃ maggadhanaṃ phaladhanaṃ nibbānadhanaṃ. Imehi anekavidhehi dhanaratanehi aḍḍho mahaddhano dhanavātipi sakko. Atha vā, sakko pahu visavī alamatto sūro vīro vikkanto abhīrū acchambhī anutrāsī apalāyī pahīnabhayabheravo vigatalomahaṃsotipi sakko. nti dvāhaṃ sakkaṃ apucchissaṃ ayācissaṃ ajjhesissaṃ pasādayissanti – dvāhaṃ sakkaṃ apucchissaṃ.

1341如是。如是，词的连结……乃至……如是，亲切语……乃至……如是，那位婆罗门的名字……乃至……称呼——如是具寿摩伽罗阇。

ti. ti padasandhi…pe… ti piyavacanaṃ…pe… ti tassa brāhmaṇassa nāmaṃ…pe… abhilāpoti – iccāyasmā mogharājā.

1342“ti”这个音节，世尊并没有为我解答，没有告诉我，没有教导，没有使我了知，没有确立，没有开显，没有分别，没有阐明，没有宣说。世尊以五种眼而成为具眼者——他以肉眼也是具眼者，以天眼也是具眼者，以慧眼也是具眼者，以佛眼也是具眼者，以普眼也是具眼者。

ti. ti na me byākāsi na ācikkhi na desesi na paññapesi na paṭṭhapesi na vivari na vibhaji na uttānīakāsi na pakāsesi. ti bhagavā pañcahi cakkhūhi cakkhumā – maṃsacakkhunāpi cakkhumā, dibbacakkhunāpi cakkhumā, paññācakkhunāpi cakkhumā, buddhacakkhunāpi cakkhumā, samantacakkhunāpi cakkhumā.

1343世尊如何以肉眼也是具眼者？在世尊的肉眼中有五种颜色：蓝色、黄色、红色、黑色和白色。那些睫毛所安立之处是蓝色的，甚为湛蓝，优雅悦目，如同亚麻花。那之外的部位是黄色的，甚为金黄，呈现金色，优雅悦目，如同迦尼迦罗花。世尊双眼的眼角是红色的，甚为赤红，优雅悦目，如同红色小虫。眼睛正中央是黑色的，甚为漆黑，不粗糙，润泽，优雅悦目，如同黑加仑果。那之外的部位是白色的，甚为洁白，明亮，洁净，优雅悦目，如同晓明星。凭借这属于身体的、由过去善业所生的、与生俱来的普通肉眼，世尊能于方圆一由旬内昼夜无碍地看见一切。要知道，当四种条件具足的黑暗发生时——太阳已经下山，又碰上黑半月的布萨日，并且有茂密的丛林，还有一大片乌黑的雷雨云升起——就在这样四种条件具足的黑暗中，世尊也能看见方圆一由旬内的一切。没有什么墙、门、城墙、山、灌木丛或藤蔓能障碍他看见种种色相。如果有人以一粒芝麻为标记，把它丢进一车芝麻里，他能准确地挑出那一粒芝麻。世尊与生俱来的普通肉眼就是如此清净。世尊正是这样以肉眼也是具眼者。

Kathaṃ bhagavā maṃsacakkhunāpi cakkhumā? Maṃsacakkhumhi bhagavato pañca vaṇṇā saṃvijjanti – nīlo ca vaṇṇo, pītako ca vaṇṇo, lohitako ca vaṇṇo, kaṇho ca vaṇṇo, odāto ca vaṇṇo. Yattha ca akkhilomāni patiṭṭhitāni taṃ nīlaṃ hoti sunīlaṃ pāsādikaṃ dassaneyyaṃ umāpupphasamānaṃ . Tassa parato pītakaṃ hoti supītakaṃ suvaṇṇavaṇṇaṃ pāsādikaṃ dassaneyyaṃ kaṇikārapupphasamānaṃ. Ubhato ca akkhikūṭāni bhagavato lohitakāni honti sulohitakāni pāsādikāni dassaneyyāni indagopakasamānāni. Majjhe kaṇhaṃ hoti sukaṇhaṃ alūkhaṃ siniddhaṃ pāsādikaṃ dassaneyyaṃ addāriṭṭhakasamānaṃ . Tassa parato odātaṃ hoti suodātaṃ setaṃ paṇḍaraṃ pāsādikaṃ dassaneyyaṃ osadhitārakasamānaṃ. Tena bhagavā pākatikena maṃsacakkhunā attabhāvapariyāpannena purimasucaritakammābhinibbattena samantā yojanaṃ passati divā ceva rattiñca . Yadā hi caturaṅgasamannāgato andhakāro hoti sūriyo ca atthaṅgato hoti; kāḷapakkho ca uposatho hoti, tibbo ca vanasaṇḍo hoti, mahā ca kāḷamegho abbhuṭṭhito hoti. Evarūpe caturaṅgasamannāgate andhakāre samantā yojanaṃ passati. Natthi so kuṭṭo vā kavāṭaṃ vā pākāro vā pabbato vā gaccho vā latā vā āvaraṇaṃ rūpānaṃ dassanāya. Ekaṃ ce tilaphalaṃ nimittaṃ katvā tilavāhe pakkhipeyya, taṃyeva tilaphalaṃ uddhareyya. Evaṃ parisuddhaṃ bhagavato pākatikaṃ maṃsacakkhu. Evaṃ bhagavā maṃsacakkhunāpi cakkhumā.

1344世尊如何以天眼也是具眼者？世尊以那清净、超越常人的天眼，看见有情的死亡与再生，知道他们是低劣还是殊胜，是美丽还是丑陋，是生于善趣还是恶趣；他了知有情随其业行而投生：‘啊，这些尊者们，具有身的恶行、具有语的恶行、具有意的恶行，诽谤圣者，持有邪见，并且造作由邪见主导的业行；他们在身体坏灭、命终之后，投生到苦界、恶趣、堕落处、地狱。而另一些尊者们，具有身的善行、具有语的善行、具有意的善行，不诽谤圣者，持有正见，并且造作由正见主导的业行；他们在身体坏灭、命终之后，投生到善趣、天界。’就这样，他以那清净、超越常人的天眼，看见有情的死亡与再生，知道他们是低劣还是殊胜，是美丽还是丑陋，是生于善趣还是恶趣；他了知有情随其业行而投生。只要世尊愿意，他可以看见一个世界，看见两个世界，看见三个世界，看见四个世界，看见五个世界，看见十个世界，看见二十个世界，看见三十个世界，看见四十个世界，看见五十个世界，看见一百个世界，看见一千个小千世界，看见两千个中千世界，看见三千个大千世界，看见一个大千世界，乃至凡是他愿意看见的范围，他都能看见。世尊的天眼就是如此清净。世尊正是这样以天眼也是具眼者。

Kathaṃ bhagavā dibbena cakkhunāpi cakkhumā? Bhagavā dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena satte passati cavamāne upapajjamāne hīne paṇīte suvaṇṇe dubbaṇṇe; sugate duggate yathākammūpage satte pajānāti – ‘‘ime vata bhonto sattā kāyaduccaritena samannāgatā vacīduccaritena samannāgatā manoduccaritena samannāgatā ariyānaṃ upavādakā micchādiṭṭhikā micchādiṭṭhikammasamādānā, te kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapannā; ime vā pana bhonto sattā kāyasucaritena samannāgatā vacīsucaritena samannāgatā manosucaritena samannāgatā ariyānaṃ anupavādakā sammādiṭṭhikā sammādiṭṭhikammasamādānā, te kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapannā’’ti. Iti dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena satte passati cavamāne upapajjamāne hīne paṇīte suvaṇṇe dubbaṇṇe sugate duggate, yathākammūpage satte pajānāti. Ākaṅkhamāno ca bhagavā ekampi lokadhātuṃ passeyya, dvepi lokadhātuyo passeyya, tissopi lokadhātuyo passeyya, catassopi lokadhātuyo passeyya, pañcapi lokadhātuyo passeyya, dasapi lokadhātuyo passeyya, vīsampi lokadhātuyo passeyya, tiṃsampi lokadhātuyo passeyya, cattālīsampi lokadhātuyo passeyya, paññāsampi lokadhātuyo passeyya, satampi lokadhātuyo passeyya, sahassimpi cūḷanikaṃ lokadhātuṃ passeyya, dvisahassimpi majjhimikaṃ lokadhātuṃ passeyya, tisahassimpi lokadhātuṃ passeyya, mahāsahassimpi lokadhātuṃ passeyya, yāvatakaṃ vā pana ākaṅkheyya tāvatakaṃ passeyya. Evaṃ parisuddhaṃ bhagavato dibbacakkhu. Evaṃ bhagavā dibbena cakkhunāpi cakkhumā.

1345世尊如何以慧眼也是具眼者？世尊有大智慧，有广博智慧，有迅捷智慧，有欢喜智慧，有锐利智慧，有穿透智慧，善巧于分别智慧，具足分别智，到达四无碍解，获得四无畏，持十种力，是人中之尊、人中之狮、人中之龙、人中之良骏、人中之负重者，具有无边的智、无边的力、无边的名声，是富足者、大财富者、拥有智慧财富者。他是领袖、调御师、引导者，是使他人了知者、使他人审思者、让众人观察者、让众人信服者。要知道，世尊是那条未生起的道路的创生者，是那条未产生的道路的制造者，是那条未被宣说的道路的宣说者。他是知路者、识路者、通达道路者；而现在，他的弟子们正是因为知晓了这条道路，才紧随其后而安住。

Kathaṃ bhagavā paññācakkhunāpi cakkhumā? Bhagavā mahāpañño puthupañño javanapañño hāsapañño tikkhapañño nibbedhikapañño paññāpabhedakusalo pabhinnañāṇo adhigatapaṭisambhidappatto catuvesārajjappatto dasabaladhārī purisāsabho purisasīho purisanāgo purisājañño purisadhorayho anantañāṇo anantatejo anantayaso aḍḍho mahaddhano dhanavā netā vinetā anunetā paññāpetā nijjhāpetā pekkhetā pasādetā. So hi bhagavā anuppannassa maggassa uppādetā asañjātassa maggassa sañjanetā anakkhātassa maggassa akkhātā, maggaññū maggavidū maggakovido maggānugā ca pana etarahi sāvakā viharanti pacchā samannāgatā.

1346要知道，世尊以了知而了知，以照见而照见。他已成为眼本身，已成为智慧本身，已成为法本身，已成为梵本身。他是法的宣说者、推行者，是目标的导引者，是不死甘露的赠予者，是法的主宰者，是如来。对于世尊而言，没有任何东西是未知、未见、未了悟、未亲证、未被智慧所触及的。无论是过去的、未来的还是现在的，一切法在一切层面，都完整地呈现在佛陀世尊的智慧之门前。凡是被称为‘应知’的、可以被认知的——无论是关乎自己的利益、他人的利益，还是两者的利益；无论是现世的利益，还是来世的利益；无论是浅显的意义，还是深刻的意义；无论是隐藏的意义，还是掩盖的意义；无论是需要引导的意义，还是已经被引导的意义；无论是无过失的意义、无烦恼的意义，还是清净的意义、究竟的意义——所有这一切，都在佛陀的智慧之内运行。

So hi bhagavā jānaṃ jānāti, passaṃ passati, cakkhubhūto ñāṇabhūto dhammabhūto brahmabhūto vattā pavattā atthassa ninnetā amatassa dātā dhammassāmī tathāgato. Natthi tassa bhagavato aññātaṃ adiṭṭhaṃ aviditaṃ asacchikataṃ aphassitaṃ paññāya. Atītaṃ anāgataṃ paccuppannaṃ upādāya sabbe dhammā sabbākārena buddhassa bhagavato ñāṇamukhe āpāthaṃ āgacchanti. Yaṃ kiñci neyyaṃ nāma atthi jānitabbaṃ attattho vā parattho vā ubhayattho vā diṭṭhadhammiko vā attho samparāyiko vā attho uttāno vā attho gambhīro vā attho gūḷho vā attho paṭicchanno vā attho neyyo vā attho nīto vā attho anavajjo vā attho nikkileso vā attho vodāno vā attho paramattho vā , sabbaṃ taṃ anto buddhañāṇe parivattati.

1347佛陀世尊的一切身业，都伴随着智慧而运作；一切语业，都伴随着智慧而运作；一切意业，都伴随着智慧而运作。佛陀世尊对于过去世的智慧是无碍的，对于未来世的智慧是无碍的，对于现在世的智慧是无碍的。有多少应知的领域，就有多少智慧；有多少智慧，就有多少应知的领域。智慧以应知的领域为边界，应知的领域以智慧为边界。智慧不会超越了应知的领域而起作用，应知之道也不会超越了智慧而存在。这两者是互相以对方为边界而安住的。这就好比两个严密扣合的匣子盖，下面的匣子盖不会超越上面的，上面的匣子盖也不会超越下面的，它们互相以对方为边界而安住。同样地，佛陀世尊的应知领域与智慧也是互相以对方为边界而安住的。有多少应知的领域，就有多少智慧；有多少智慧，就有多少应知的领域。智慧以应知的领域为边界，应知的领域以智慧为边界。智慧不会超越了应知的领域而起作用，应知之道也不会超越了智慧而存在。这两者是互相以对方为边界而安住的。”

Sabbaṃ kāyakammaṃ buddhassa bhagavato ñāṇānuparivatti, sabbaṃ vacīkammaṃ ñāṇānuparivatti, sabbaṃ manokammaṃ ñāṇānuparivatti. Atīte buddhassa bhagavato appaṭihataṃ ñāṇaṃ, anāgate appaṭihataṃ ñāṇaṃ, paccuppanne appaṭihataṃ ñāṇaṃ, yāvatakaṃ neyyaṃ tāvatakaṃ ñāṇaṃ, yāvatakaṃ ñāṇaṃ tāvatakaṃ neyyaṃ. Neyyapariyantikaṃ ñāṇaṃ, ñāṇapariyantikaṃ neyyaṃ, neyyaṃ atikkamitvā ñāṇaṃ nappavattati, ñāṇaṃ atikkamitvā neyyapatho natthi. Aññamaññapariyantaṭṭhāyino te dhammā. Yathā dvinnaṃ samuggapaṭalānaṃ sammāphusitānaṃ heṭṭhimaṃ samuggapaṭalaṃ uparimaṃ nātivattati, uparimaṃ samuggapaṭalaṃ heṭṭhimaṃ nātivattati, aññamaññapariyantaṭṭhāyino; evameva buddhassa bhagavato neyyañca ñāṇañca aññamaññapariyantaṭṭhāyino. Yāvatakaṃ neyyaṃ tāvatakaṃ ñāṇaṃ, yāvatakaṃ ñāṇaṃ tāvatakaṃ neyyaṃ, neyyapariyantikaṃ ñāṇaṃ, ñāṇapariyantikaṃ neyyaṃ. Neyyaṃ atikkamitvā ñāṇaṃ nappavattati, ñāṇaṃ atikkamitvā neyyapatho natthi. Aññamaññapariyantaṭṭhāyino te dhammā.

1348在一切法上，佛陀、世尊的智慧都运转着。一切法对于佛陀、世尊来说，都关联着他的转向、关联着他的希求、关联着他的作意、关联着他的心生起。在一切众生上，佛陀、世尊的智慧都运转着。对于一切众生，世尊了知他们的习性，了知他们的随眠，了知他们的行迹，了知他们的志向，了知尘垢少和尘垢多的众生，了知根器利和根器钝的众生，了知资质好和资质差的众生，了知容易教导和难以教导的众生，了知有能力和无能力的众生。包括天界在内的世间、包括魔界在内的世间、包括梵界在内的世间，以及包括沙门、婆罗门、天、人在内的众生，全都在佛陀智慧的范围内运转。

Sabbadhammesu buddhassa bhagavato ñāṇaṃ pavattati. Sabbe dhammā buddhassa bhagavato āvajjanapaṭibaddhā ākaṅkhapaṭibaddhā manasikārapaṭibaddhā cittuppādapaṭibaddhā. Sabbasattesu buddhassa bhagavato ñāṇaṃ pavattati. Sabbesañca sattānaṃ bhagavā āsayaṃ jānāti, anusayaṃ jānāti, caritaṃ jānāti, adhimuttiṃ jānāti, apparajakkhe mahārajakkhe tikkhindriye mudindriye svākāre dvākāre suviññāpaye duviññāpaye bhabbābhabbe satte jānāti. Sadevako loko samārako sabrahmako sassamaṇabrāhmaṇī pajā sadevamanussā antobuddhañāṇe parivattati.

1349正如所有鱼、龟之类，乃至大大小小的水族，都在大海的范围内活动，同样地，包括天界在内的世间、包括魔界在内的世间、包括梵界在内的世间，以及包括沙门、婆罗门、天、人在内的众生，也全都在佛陀智慧的范围内运转。正如所有鸟类，乃至金翅鸟、广翼鸟之类，都只活动在虚空的一部分区域内，同样地，那些像舍利弗那样具足智慧的人，也只活动在佛陀智慧的一部分区域内；佛陀的智慧遍覆一切天、人的智慧，压倒它们而住立。

Yathā ye keci macchakacchapā antamaso timitimiṅgalaṃ upādāya antomahāsamudde parivattanti, evameva sadevako loko samārako loko sabrahmako loko sassamaṇabrāhmaṇī pajā sadevamanussā antobuddhañāṇe parivattati. Yathā ye keci pakkhī antamaso garuḷaṃ venateyyaṃ upādāya ākāsassa padese parivattanti, evameva yepi te sāriputtasamā paññāya samannāgatā tepi buddhañāṇassa padese parivattanti; buddhañāṇaṃ devamanussānaṃ paññaṃ pharitvā abhibhavitvā tiṭṭhati.

1350那些刹帝利智者、婆罗门智者、居士智者、沙门智者，他们精明强干，擅长驳斥他人的主张，像能射穿毫毛的箭手那样，看起来就像要粉碎一切似地，凭着智慧毁坏各种邪见。他们反复地构想出问题，来到如来跟前，询问那些深奥、幽隐的法义。那些问题，世尊都为他们解说、分辩清楚了，并指出了缘由。他们抛出的难题，到了世尊那里都迎刃而解。这时，世尊就在这些事情上显得尤为卓越——也就是凭智慧。这样，世尊是具足智慧之眼的具眼者。

Yepi te khattiyapaṇḍitā brāhmaṇapaṇḍitā gahapatipaṇḍitā samaṇapaṇḍitā nipuṇā kataparappavādā vālavedhirūpā vobhindantā maññe caranti paññāgatena diṭṭhigatāni, te pañhe abhisaṅkharitvā abhisaṅkharitvā tathāgataṃ upasaṅkamitvā pucchanti gūḷhāni ca paṭicchannāni. Kathitā visajjitā ca te pañhā bhagavatā honti niddiṭṭhakāraṇā. Upakkhittakā ca te bhagavato sampajjanti. Atha kho bhagavāva tattha atirocati – yadidaṃ paññāyāti. Evaṃ bhagavā paññācakkhunāpi cakkhumā.

1351为什么说世尊也具足佛陀之眼呢？世尊以佛陀之眼观察世间时，看见了众生：尘垢少的、尘垢多的，根器利的、根器钝的，资质好的、资质差的，容易教导的、难以教导的，以及一部分住于见到他世过患与怖畏的。就像在青莲花池里、红莲花池里或白莲花池里，有一些莲花，生于水中，长于水中，随水生长，一直沉在水下；有一些莲花，生于水中，长于水中，恰好挺立在水面上；有一些莲花，生于水中，长于水中，高高地跃出水面，亭亭玉立而不被水沾湿。同样地，世尊以佛陀之眼观察世间时，看见了众生：尘垢少的、尘垢多的，根器利的、根器钝的，资质好的、资质差的，容易教导的、难以教导的，以及一部分住于见到他世过患与怖畏的。世尊了知：‘这个人是贪行者，这个人是瞋行者，这个人是痴行者，这个人是寻思行者，这个人是信行者，这个人是智行者。’对于贪行的人，世尊为他开示不净的教法；对于瞋行的人，世尊为他教导慈心的修习；对于痴行的人，世尊通过教授、提问、适时的听法、适时的法义讨论、亲近善知识来引导他；对于寻思行的人，世尊为他教导入出息念；对于信行的人，世尊为他教导能激发净信的对象——佛陀的圆满觉悟、法的善妙法性、僧伽的善妙行道，以及戒律；对于智行的人，世尊为他直接教导观照的所缘——无常相、苦相、无我相。

Kathaṃ bhagavā buddhacakkhunāpi cakkhumā? Bhagavā buddhacakkhunā lokaṃ volokento addasa satte apparajakkhe mahārajakkhe tikkhindriye mudindriye svākāre dvākāre suviññāpaye duviññāpaye appekacce paralokavajjabhayadassāvino viharante. Seyyathāpi nāma uppaliniyaṃ vā paduminiyaṃ vā puṇḍarīkiniyaṃ vā appekaccāni uppalāni vā padumāni vā puṇḍarīkāni vā udake jātāni udake saṃvaḍḍhāni udakānuggatāni antonimuggaposīni , appekaccāni uppalāni vā padumāni vā puṇḍarīkāni vā udake jātāni udake saṃvaḍḍhāni samodakaṃ ṭhitāni, appekaccāni uppalāni vā padumāni vā puṇḍarīkāni vā udake jātāni udake saṃvaḍḍhāni udakā accuggamma tiṭṭhanti anupalittāni udakena; evamevaṃ bhagavā buddhacakkhunā lokaṃ volokento addasa satte apparajakkhe mahārajakkhe tikkhindriye mudindriye svākāre dvākāre suviññāpaye duviññāpaye appekacce paralokavajjabhayadassāvino viharante. Jānāti bhagavā – ‘‘ayaṃ puggalo rāgacarito, ayaṃ dosacarito, ayaṃ mohacarito, ayaṃ vitakkacarito, ayaṃ saddhācarito, ayaṃ ñāṇacarito’’ti. Rāgacaritassa bhagavā puggalassa asubhakathaṃ katheti; dosacaritassa bhagavā puggalassa mettābhāvanaṃ ācikkhati; mohacaritassa bhagavā puggalassa uddese paripucchāya kālena dhammassavane kālena dhammasākacchāya garusaṃvāse niveseti; vitakkacaritassa bhagavā puggalassa ānāpānassatiṃ ācikkhati; saddhācaritassa bhagavā puggalassa pasādanīyaṃ nimittaṃ ācikkhati buddhasubodhiṃ dhammasudhammataṃ saṅghasuppaṭipattiṃ sīlāni ca; attano ñāṇacaritassa bhagavā puggalassa vipassanānimittaṃ ācikkhati aniccākāraṃ dukkhākāraṃ anattākāraṃ.

1352如同一个人站在山顶的岩石上，可以遍观四方的人群；

‘‘Sele yathā pabbatamuddhaniṭṭhito, yathāpi passe janataṃ samantato;

1353智者啊，那充满法义的楼阁，也是如此的譬喻。你登上这座楼阁，便成为具足一切眼者；

Tathūpamaṃ dhammamayaṃ sumedha, pāsādamāruyha samantacakkhu;

1354请看看这陷入忧愁的民众吧，无愁者啊，他们都被生老压垮了。

Sokāvatiṇṇaṃ janatamapetasoko, avekkhassu jātijarābhibhūta’’nti.

1355就这样，世尊因佛眼而具备眼力。

Evaṃ bhagavā buddhacakkhunāpi cakkhumā.

1356世尊如何以一切眼也具备眼力呢？所谓一切眼，就是指一切知智。世尊拥有、具足、到达、达到、生起、成就了一切知智。

Kathaṃ bhagavā samantacakkhunāpi cakkhumā? Samantacakkhu vuccati sabbaññutañāṇaṃ. Bhagavā sabbaññutañāṇena upeto samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgato.

1357对他而言，在这里没有任何未见之物，也没有任何未知、应知之事；

‘‘Na tassa addiṭṭhamidhatthi kiñci, atho aviññātamajānitabbaṃ;

1358凡所有应知的事物，如来都已经完全了知；因此，如来称为“一切眼”。

Sabbaṃ abhiññāsi yadatthi neyyaṃ, tathāgato tena samantacakkhūti.

1359就是这样，世尊以一切眼也具备眼力——'那位有眼者没有回答我。'

Evaṃ bhagavā samantacakkhunāpi cakkhumāti – na me byākāsi cakkhumā.

1360这意思是：佛陀被问及与法相应的问难，他回答而不回避——我这样领受，我这样掌握，我这样察见。那个词“devīsi”的意思是：世尊既是天又是仙人。正如刹帝利出家人被称为“王仙”，婆罗门出家人被称为“婆罗门仙”，同样地，世尊既是天又是仙人，所以叫“天仙”。

nti yāvatatiyaṃ buddho sahadhammikaṃ pañhaṃ puṭṭho byākaroti no saṃsāretīti – evaṃ mayā uggahitaṃ, evaṃ mayā upadhāritaṃ, evaṃ mayā upalakkhitaṃ. ti bhagavā ceva isi cāti – devīsi. Yathā rājā pabbajitā vuccanti rājisayo, brāhmaṇā pabbajitā vuccanti brāhmaṇisayo, evameva bhagavā devo ceva isi cāti – devīsi.

1361换个方式说，世尊身为出家人也是仙人。“他探究、搜寻、遍求广大的戒蕴”，所以是仙人。“他探究、搜寻、遍求广大的定蕴……广大的慧蕴……广大的解脱蕴……广大的解脱智见蕴”，所以是仙人。“他探究、搜寻、遍求破除大暗聚”，所以是仙人。“他探究、搜寻、遍求摧破大颠倒……拔除大渴爱之箭……拆解大邪见缠结……推倒大慢幢……平息大造作……渡越大瀑流……卸下大重担……切断大轮回轮……熄灭大热苦……清凉大焦灼……竖立大法幢”，所以是仙人。“他探究、搜寻、遍求广大的念住……广大的正勤……广大的根……广大的力……广大的觉支……广大的圣八支道……广大的第一义、不死、涅槃”，所以是仙人。或者说，他被大威德的众生们所寻找、所搜寻、所遍求——“佛陀在哪里，世尊在哪里，天中天在哪里，人牛王在哪里”，所以是仙人。这就是我所听闻的：天仙解答了这些问题三次。因此那位婆罗门说道：

Atha vā, bhagavā pabbajitotipi isi. Mahantaṃ sīlakkhandhaṃ esī gavesī pariyesītipi isi. Mahantaṃ samādhikkhandhaṃ…pe… mahantaṃ paññākkhandhaṃ… mahantaṃ vimuttikkhandhaṃ… mahantaṃ vimuttiñāṇadassanakkhandhaṃ esī gavesī pariyesītipi isi. Mahato tamokāyassa padālanaṃ esī gavesī pariyesītipi isi. Mahato vipallāsassa pabhedanaṃ esī gavesī pariyesītipi isi. Mahato taṇhāsallassa abbahanaṃ… mahato diṭṭhisaṅghāṭassa viniveṭhanaṃ… mahato mānaddhajassa papātanaṃ… mahato abhisaṅkhārassa vūpasamaṃ… mahato oghassa nittharaṇaṃ… mahato bhārassa nikkhepanaṃ… mahato saṃsāravaṭṭassa upacchedaṃ… mahato santāpassa nibbāpanaṃ… mahato pariḷāhassa paṭippassaddhiṃ… mahato dhammaddhajassa ussāpanaṃ esī gavesī pariyesītipi isi. Mahante satipaṭṭhāne… mahante sammappadhāne… mahantāni indriyāni… mahantāni balāni… mahante bojjhaṅge… mahantaṃ ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ… mahantaṃ paramatthaṃ amataṃ nibbānaṃ esī gavesī pariyesītipi isi. Mahesakkhehi vā sattehi esito gavesito pariyesito – ‘‘kahaṃ buddho, kahaṃ bhagavā, kahaṃ devadevo, kahaṃ narāsabho’’tipi isīti – yāvatatiyañca devīsi byākarotīti me sutaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

1362“我曾两次请教过天王，”

‘‘Dvāhaṃ sakkaṃ apucchissaṃ, [iccāyasmā mogharājā]

1363具眼者并没有回答我；

Na me byākāsi cakkhumā;

1364我听闻天仙解答这些问题，

Yāvatatiyañca devīsi, byākarotīti me suta’’nti.

1365「此世」——人间世。「此世」除了人间世，所有其他世——此世他世。

ti. ti manussaloko. ti manussalokaṃ ṭhapetvā sabbo paro lokoti – ayaṃ loko paro loko.

1366所说的“包括天、魔、梵的世间，连同沙门婆罗门众、天与人众”——就是：梵天界也包含着天。

ti sadevako loko samārako sabrahmako sassamaṇabrāhmaṇī pajā sadevamanussāti – brahmaloko sadevako.

1367“世间不知道你的见解、认可、喜好、所持、意乐、志趣”——也就是说，世间不知道“这个人具有这样的见解、这样的认可、这样的喜好、这样的所持、这样的意乐、这样的志趣”，不知道、看不见、不会看到、不能通达、不能发现、不能获得——他们不了解你的见解。

ti tuyhaṃ diṭṭhiṃ khantiṃ ruciṃ laddhiṃ ajjhāsayaṃ adhippāyaṃ loko na jānāti – ‘‘ayaṃ evaṃdiṭṭhiko evaṃkhantiko evaṃruciko evaṃladdhiko evaṃajjhāsayo evaṃadhippāyo’’ti na jānāti na passati na dakkhati nādhigacchati na vindati na paṭilabhatīti – diṭṭhiṃ te nābhijānāti.

1368“有声誉者”——世尊已得声誉，所以是有声誉的。再者，世尊被恭敬、尊重、崇敬、供养、尊崇，并且是衣、食、住处、医药资具的获得者，因此也是有声誉的——乔达摩是有声誉的。于是那位婆罗门说:

ti bhagavā yasappattoti yasassī. Atha vā, bhagavā sakkato garukato mānito pūjito apacito lābhī cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhārānantipi yasassīti – gotamassa yassino. Tenāha so brāhmaṇo –

1369“此世间、他世间、包含着天的梵天界，

‘‘Ayaṃ loko paro loko, brahmaloko sadevako;

1370他不了解有声誉的乔达摩的见解。”

Diṭṭhiṃ te nābhijānāti, gotamassa yasassino’’ti.

1371这就是“殊胜的见者、无上的见者、最上的见者、卓越的见者、为首的见者、最高的见者、究竟的见者”——如此殊胜的见者。

nti evaṃ abhikkantadassāviṃ aggadassāviṃ seṭṭhadassāviṃ viseṭṭhadassāviṃ pāmokkhadassāviṃ uttamadassāviṃ paramadassāvinti – evaṃ abhikkantadassāviṃ.

1372'我为了问题而来'……'这是你的负担'——这是以问题前来。所以那位婆罗门这样说：

nti pañhena atthiko āgatomhi…pe… ‘‘vahassetaṃ bhāra’’nti – atthi pañhena āgamaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

1373如何看待世间——意思是：用什么方式观察、审察、衡量、判断、辨别、明确地看待世间？

nti kathaṃ lokaṃ avekkhantaṃ paccavekkhantaṃ tulayantaṃ tīrayantaṃ vibhāvayantaṃ vibhūtaṃ karontanti – kathaṃ lokaṃ avekkhantaṃ.

1374死亡之王看不见——意思是：死亡之王看不见、观察不到、找不到、接触不到、获得不到。所以那位婆罗门说：

ti maccurājā na passati na dakkhati nādhigacchati na vindati na paṭilabhatīti – maccurājā na passati. Tenāha so brāhmaṇo –

1375“就这样，我来拜见这位具有殊胜远见的人，带着一个问题；

‘‘Evaṃ abhikkantadassāviṃ, atthi pañhena āgamaṃ;

1376如何看待世间，死亡之王才看不见他？”

Kathaṃ lokaṃ avekkhantaṃ, maccurājā na passatī’’ti.

1377地狱世间、畜生世间、饿鬼世间、人世间、天世间、蕴世间、界世间、处世间，这个世界、他方世界、梵天世界及其中的天神。曾有一位比丘这样问世尊：“尊者，说到‘世间、世间’，要怎样才算被称为‘世间’呢？”“比丘，因为毁坏，所以被称为‘世间’。是什么在毁坏？比丘，眼睛在毁坏，色境在毁坏，眼识在毁坏，眼触在毁坏，由眼触因缘而生起的乐受、苦受或不苦不乐受，那也在毁坏。耳在毁坏……声在毁坏……鼻在毁坏……香在毁坏……舌在毁坏……味在毁坏……身在毁坏，触境在毁坏；意在毁坏，法境在毁坏，意识在毁坏，意触在毁坏，由意触因缘而生起的乐受、苦受或不苦不乐受，那也在毁坏。比丘，因为毁坏，所以被称为‘世间’。”

ti. ti nirayaloko tiracchānaloko pettivisayaloko manussaloko devaloko khandhaloko dhātuloko āyatanaloko ayaṃ loko paro loko brahmaloko sadevako . Aññataro bhikkhu bhagavantaṃ etadavoca – ‘‘loko lokoti, bhante, vuccati. Kittāvatā nu kho, bhante, lokoti vuccatī’’ti? ‘‘Lujjatīti kho, bhikkhu, tasmā lokoti vuccati. Kiñca lujjati? Cakkhu kho bhikkhu lujjati, rūpā lujjanti, cakkhuviñāṇaṃ lujjati, cakkhusamphasso lujjati, yampidaṃ cakkhusamphassapaccayā uppajjati vedayitaṃ sukhaṃ vā dukkhaṃ vā adukkhamasukhaṃ vā tampi lujjati; sotaṃ lujjati, gandhā lujjanti…pe… kāyo lujjati , phoṭṭhabbā lujjanti; mano lujjati, dhammā lujjanti, manoviññāṇaṃ lujjati, manosamphasso lujjati; yampidaṃ manosamphassapaccayā uppajjati vedayitaṃ sukhaṃ vā dukkhaṃ vā adukkhamasukhaṃ vā tampi lujjati. Lujjatīti kho, bhikkhu, tasmā lokoti vuccati’’.

1378他（世尊）以两种理由观察世间为空：或通过观察无自主性的运作，或通过观察有为法的空虚。如何通过观察无自主性的运作而观察世间为空呢？在色上得不到自主，在受上得不到自主，在想上得不到自主，在诸行上得不到自主，在识上得不到自主。因为世尊曾这样说：‘比丘们，色是无我。比丘们，如果这色是我，那么这色就不会导致疾病；而且在色上就可以得到这样的操控：“让我的色成为这样，让我的色不要成为那样”。然而，比丘们，正因为色是无我，所以色才会导致疾病，而且在色上也得不到这样的操控：“让我的色成为这样，让我的色不要成为那样”。’

ti dvīhi kāraṇehi suññato lokaṃ avekkhati – avasiyapavattasallakkhaṇavasena vā tucchasaṅkhārasamanupassanāvasena vā. Kathaṃ avasiyapavattasallakkhaṇavasena suññato lokaṃ avekkhati? Rūpe vaso na labbhati, vedanāya vaso na labbhati, saññāya vaso na labbhati, saṅkhāresu vaso na labbhati, viññāṇe vaso na labbhati. Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘rūpaṃ, bhikkhave, anattā. Rūpañca hidaṃ, bhikkhave, attā abhavissa, nayidaṃ rūpaṃ ābādhāya saṃvatteyya; labbhetha ca rūpe – ‘evaṃ me rūpaṃ hotu, evaṃ me rūpaṃ mā ahosī’ti. Yasmā ca kho, bhikkhave, rūpaṃ anattā, tasmā rūpaṃ ābādhāya saṃvattati na ca labbhati rūpe – ‘evaṃ me rūpaṃ hotu, evaṃ me rūpaṃ mā ahosī’ti.

1379‘受是无我。比丘们，如果这受是我，那么这受就不会导致疾病；而且在受上就可以得到这样的操控：“让我的受成为这样，让我的受不要成为那样”。然而，比丘们，正因为受是无我，所以受才会导致疾病，而且在受上也得不到这样的操控：“让我的受成为这样，让我的受不要成为那样”。’

‘‘Vedanā anattā. Vedanā ca hidaṃ, bhikkhave, attā abhavissa, nayidaṃ vedanā ābādhāya saṃvatteyya; labbhetha ca vedanāya – ‘evaṃ me vedanā hotu, evaṃ me vedanā mā ahosī’ti. Yasmā ca kho, bhikkhave, vedanā anattā, tasmā vedanā ābādhāya saṃvattati, na ca labbhati vedanāya – ‘evaṃ me vedanā hotu, evaṃ me vedanā mā ahosī’ti.

1380‘想是无我。比丘们，如果这想是我，那么这想就不会导致疾病；而且在想上就可以得到这样的操控：“让我的想成为这样，让我的想不要成为那样”。然而，比丘们，正因为想是无我，所以想才会导致疾病，而且在想上也得不到这样的操控：“让我的想成为这样，让我的想不要成为那样”。’

‘‘Saññā anattā. Saññā ca hidaṃ, bhikkhave, attā abhavissa, nayidaṃ saññā ābādhāya saṃvatteyya; labbhetha ca saññāya – ‘evaṃ me saññā hotu, evaṃ me saññā mā ahosī’ti. Yasmā ca kho, bhikkhave, saññā anattā, tasmā saññā ābādhāya saṃvattati, na ca labbhati saññāya – ‘evaṃ me saññā hotu, evaṃ me saññā mā ahosī’ti.

1381‘诸行是无我。比丘们，如果这些行是我，那么这些行就不会导致疾病；而且在诸行上就可以得到这样的操控：“让我的诸行成为这样，让我的诸行不要成为那样”。然而，比丘们，正因为诸行是无我，所以诸行才会导致疾病，而且在诸行上也得不到这样的操控：“让我的诸行成为这样，让我的诸行不要成为那样”。’

‘‘Saṅkhārā anattā. Saṅkhārā ca hidaṃ, bhikkhave, attā abhavissaṃsu, nayidaṃ saṅkhārā ābādhāya saṃvatteyyuṃ; labbhetha ca saṅkhāresu – ‘evaṃ me saṅkhārā hontu, evaṃ me saṅkhārā mā ahesu’nti. Yasmā ca kho, bhikkhave , saṅkhārā anattā, tasmā saṅkhārā ābādhāya saṃvattanti, na ca labbhati saṅkhāresu – ‘evaṃ me saṅkhārā hontu, evaṃ me saṅkhārā mā ahesu’nti.

1382‘识是无我。比丘们，如果这识是我，那么这识就不会导致疾病；而且在识上就可以得到这样的操控：“让我的识成为这样，让我的识不要成为那样”。然而，比丘们，正因为识是无我，所以识才会导致疾病，而且在识上也得不到这样的操控：“让我的识成为这样，让我的识不要成为那样”。’

‘‘Viññāṇaṃ anattā. Viññāṇañca hidaṃ, bhikkhave, attā abhavissa, nayidaṃ viññāṇaṃ ābādhāya saṃvatteyya; labbhetha ca viññāṇe – ‘evaṃ me viññāṇaṃ hotu, evaṃ me viññāṇaṃ mā ahosī’ti. Yasmā ca kho, bhikkhave, viññāṇaṃ anattā, tasmā viññāṇaṃ ābādhāya saṃvattati, na ca labbhati viññāṇe – ‘evaṃ me viññāṇaṃ hotu, evaṃ me viññāṇaṃ mā ahosī’’’ti.

1383世尊曾这样说：‘比丘们，这个身体不属于你们自己，也不属于他人。比丘们，它应该被看作是旧的业，是被造作、被思量、能被感受的东西。在此，比丘们，多闻的圣弟子如理、善巧地只作意缘起本身：“这样，当这个存在时，那个便存在；以这个的生起，那个便生起。当这个不存在时，那个便不存在；以这个的息灭，那个便息灭。也就是：以无明为缘而有诸行，以诸行为缘而有识，以识为缘而有名色，以名色为缘而有六处，以六处为缘而有触，以触为缘而有受，以受为缘而有渴爱，以渴爱为缘而有执取，以执取为缘而有存在，以存在为缘而有出生，以出生为缘，老、死、愁、悲、苦、忧、恼便共同生起——这样，这整个苦蕴的集起便发生了。”’

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘nāyaṃ, bhikkhave, kāyo tumhākaṃ, napi aññesaṃ . Purāṇamidaṃ, bhikkhave, kammaṃ abhisaṅkhataṃ abhisañcetayitaṃ vedaniyaṃ daṭṭhabbaṃ. Tatra kho, bhikkhave, sutavā ariyasāvako paṭiccasamuppādaṃyeva sādhukaṃ yoniso manasi karoti – ‘iti imasmiṃ sati idaṃ hoti, imassuppādā idaṃ uppajjati; imasmiṃ asati idaṃ na hoti, imassa nirodhā idaṃ nirujjhati, yadidaṃ – avijjāpaccayā saṅkhārā, saṅkhārapaccayā viññāṇaṃ, viññāṇapaccayā nāmarūpaṃ, nāmarūpapaccayā saḷāyatanaṃ, saḷāyatanapaccayā phasso, phassapaccayā vedanā, vedanāpaccayā taṇhā, taṇhāpaccayā upādānaṃ, upādānapaccayā bhavo, bhavapaccayā jāti, jātipaccayā jarāmaraṇaṃ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsā sambhavanti – evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa samudayo hoti’’’.

1384通过无明彻底离染、灭尽，而有行灭；行灭而有识灭……乃至……生灭而老、死、忧、悲、苦、忧恼灭。这样，这整个苦蕴便灭尽。以这种观察无余依运转的方式，他观察世间为空。

‘‘Avijjāya tveva asesavirāganirodhā saṅkhāranirodho, saṅkhāranirodhā viññāṇanirodho …pe… jātinirodhā jarāmaraṇaṃ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsā nirujjhanti , evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa nirodho hotī’’ti. Evaṃ avasiyapavattasallakkhaṇavasena suññato lokaṃ avekkhati.

1385怎样通过观诸行为空洞无实来观察世间为空呢？在色中找不到坚实，在受中找不到坚实，在想中找不到坚实，在诸行中找不到坚实，在识中找不到坚实。色，无坚实，无核心，远离坚实，远离常的坚实核心、乐的坚实核心、我的坚实核心，非常、不恒、非永远、非不变化法。受，无坚实，无核心，远离坚实……乃至……想，无坚实，无核心，远离坚实……诸行，无坚实，无核心，远离坚实……识，无坚实，无核心，远离坚实，远离常的坚实核心、乐的坚实核心、我的坚实核心，非常、不恒、非永远、非不变化法。就像芦苇，无坚实，无核心，远离坚实；就像蓖麻……乃至……就像无花果，无坚实，无核心，远离坚实；就像白花树，无坚实，无核心，远离坚实；就像铜绿变色树，无坚实，无核心，远离坚实；就像一堆泡沫，无坚实，无核心，远离坚实；就像水泡，无坚实，无核心，远离坚实；就像阳焰，无坚实，无核心，远离坚实；就像芭蕉树干，无坚实，无核心，远离坚实；就像幻象，无坚实，无核心，远离坚实——同样地，色，无坚实，无核心，远离坚实，远离常的坚实核心、乐的坚实核心、我的坚实核心，非常、不恒、非永远、非不变化法。受，无坚实，无核心，远离坚实……乃至……想，无坚实，无核心，远离坚实……诸行，无坚实，无核心，远离坚实……识，无坚实，无核心，远离坚实，远离常的坚实核心、乐的坚实核心、我的坚实核心，非常、不恒、非永远、非不变化法。这就是通过观诸行为空洞无实来观察世间为空。通过这两种原因，他观察世间为空。

Kathaṃ tucchasaṅkhārasamanupassanāvasena suññato lokaṃ avekkhati? Rūpe sāro na labbhati, vedanāya sāro na labbhati, saññāya sāro na labbhati, saṅkhāresu sāro na labbhati, viññāṇe sāro na labbhati; rūpaṃ assāraṃ nissāraṃ sārāpagataṃ niccasārasārena vā sukhasārasārena vā attasārasārena vā niccena vā dhuvena vā sassatena vā avipariṇāmadhammena vā. Vedanā assārā nissārā sārāpagatā…pe… saññā assārā nissārā sārāpagatā… saṅkhārā assārā nissārā sārāpagatā… viññāṇaṃ assāraṃ nissāraṃ sārāpagataṃ niccasārasārena vā sukhasārasārena vā attasārasārena vā niccena vā dhuvena vā sassatena vā avipariṇāmadhammena vā. Yathā naḷo assāro nissāro sārāpagato, yathā ca eraṇḍo…pe… yathā ca udumbaro assāro nissāro sārāpagato, yathā ca setagaccho assāro nissāro sārāpagato, yathā ca pālibhaddako assāro nissāro sārāpagato, yathā ca pheṇapiṇḍo assāro nissāro sārāpagato, yathā ca udakapubbuḷaṃ assāraṃ nissāraṃ sārāpagataṃ, yathā ca marīci assārā nissārā sārāpagatā, yathā kadalikkhandho assāro nissāro sārāpagato, yathā māyā assārā nissārā sārāpagatā – evameva rūpaṃ assāraṃ nissāraṃ sārāpagataṃ niccasārasārena vā sukhasārasārena vā attasārasārena vā niccena vā dhuvena vā sassatena vā avipariṇāmadhammena vā. Vedanā assārā nissārā sārāpagatā…pe… saññā assārā nissārā sārāpagatā… saṅkhārā assārā nissārā sārāpagatā… viññāṇaṃ assāraṃ nissāraṃ sārāpagataṃ niccasārasārena vā sukhasārasārena vā attasārasārena vā niccena vā dhuvena vā sassatena vā avipariṇāmadhammena vā. Evaṃ tucchasaṅkhārasamanupassanāvasena suññato lokaṃ avekkhati. Imehi dvīhi kāraṇehi suññato lokaṃ avekkhati.

1386而且，通过六种方式观察世间为空：眼，空——从我或我所的角度，从常、恒、永远、不变化法的角度；耳，空……乃至……鼻，空……舌，空……身，空……意，空——从我或我所的角度，从常、恒、永远、不变化法的角度。色，空……乃至……声，空……香，空……味，空……触，空……法，空——从我或我所的角度，从常、恒、永远、不变化法的角度。眼识，空……乃至……意识，空……眼触，空……意触，空……眼触所生受，空……意触所生受，空……色想，空……法想，空……色思，空……法思，空……色渴爱，空……法渴爱，空……色寻，空……法寻，空……色伺，空……法伺，空——从我或我所的角度，从常、恒、永远、不变化法的角度。这就是通过六种方式观察世间为空。

Api ca, chahākārehi suññato lokaṃ avekkhati. Cakkhu suññaṃ attena vā attaniyena vā niccena vā dhuvena vā sassatena vā avipariṇāmadhammena vā, sotaṃ suññaṃ…pe… ghānaṃ suññaṃ… jivhā suññā… kāyo suñño… mano suñño attena vā attaniyena vā niccena vā dhuvena vā sassatena vā avipariṇāmadhammena vā. Rūpā suññā…pe… saddā suññā… gandhā suññā… rasā suññā… phoṭṭhabbā suññā… dhammā suññā attena vā attaniyena vā niccena vā dhuvena vā sassatena vā avipariṇāmadhammena vā . Cakkhuviññāṇaṃ suññaṃ…pe… manoviññāṇaṃ suññaṃ… cakkhusamphasso suñño … manosamphasso suñño… cakkhusamphassajā vedanā suññā… manosamphassajā vedanā suññā… rūpasaññā suññā… dhammasaññā suññā… rūpasañcetanā suññā… dhammasañcetanā suññā… rūpataṇhā suññā… rūpavitakko suñño… rūpavicāro suñño… dhammavicāro suñño attena vā attaniyena vā niccena vā dhuvena vā sassatena vā avipariṇāmadhammena vā. Evaṃ chahākārehi suññato lokaṃ avekkhati.

1387而且，通过十种方式观察世间为空：色，从空无、空洞、空、无我、无坚实、杀戮者、坏灭、苦根、有漏、有为的角度；受……乃至……想……诸行……识……死……出生……结生……有……轮回流转，从空无、空洞、空、无我、无坚实、杀戮者、坏灭、苦根、有漏、有为的角度。这就是通过十种方式观察世间为空。

Api ca, dasahākārehi suññato lokaṃ avekkhati. Rūpaṃ rittato tucchato suññato anattato asārakato vadhakato vibhavato aghamūlato sāsavato saṅkhatato; vedanaṃ…pe… saññaṃ… saṅkhāre… viññāṇaṃ… cutiṃ… upapattiṃ… paṭisandhiṃ… bhavaṃ… saṃsāravaṭṭaṃ rittato tucchato suññato anattato asārakato vadhakato vibhavato aghamūlato sāsavato saṅkhatato. Evaṃ dasahākārehi suññato lokaṃ avekkhati.

1388而且，通过十二种方式观察世间为空：色，非众生，非命者，非人，非青年，非女人，非男子，非我，非我所，非“我”，非“我的”，非任何人，非任何人的；受……乃至……想……诸行……识，非众生，非命者，非人，非青年，非女人，非男子，非我，非我所，非“我”，非“我的”，非任何人，非任何人的。这就是通过十二种方式观察世间为空。

Api ca, dvādasahākārehi suññato lokaṃ avekkhati. Rūpaṃ na satto na jīvo na naro na māṇavo na itthī na puriso na attā na attaniyaṃ nāhaṃ na mama na koci na kassaci; vedanā…pe… saññā… saṅkhārā… viññāṇaṃ na satto na jīvo na naro na māṇavo na itthī na puriso na attā na attaniyaṃ nāhaṃ na mama na koci na kassaci. Evaṃ dvādasahākārehi suññato lokaṃ avekkhati.

1389这就是世尊说过的："比丘们，凡不属于你们的，要舍断它。舍断它，将为你们带来长久的利益与安乐。比丘们，什么是不属于你们的？比丘们，色不属于你们；舍断它。舍断它，将为你们带来长久的利益与安乐。比丘们，受不属于你们；舍断它。舍断它，将为你们带来长久的利益与安乐。比丘们，想不属于你们；舍断它。舍断它，将为你们带来长久的利益与安乐。比丘们，诸行不属于你们；舍断它们。舍断它们，将为你们带来长久的利益与安乐。比丘们，识不属于你们；舍断它。舍断它，将为你们带来长久的利益与安乐。比丘们，就好像这祇园里的草、木、枝、叶，有人把它们拿走，或烧掉，或按需要处置。你们会这样想吗：'那人把我们拿走了，或烧掉了，或按需要处置了'？'不会，尊者。''什么原因呢？'因为，尊者，那既不是我们，也不属于我们。'比丘们，正是如此，凡不属于你们的，要舍断它。舍断它，将为你们带来长久的利益与安乐。比丘们，什么是不属于你们的？比丘们，色不属于你们；舍断它。舍断它，将为你们带来长久的利益与安乐。受……乃至……想……诸行……识，比丘们，识不属于你们；舍断它。舍断它，将为你们带来长久的利益与安乐。" 通过这种方式，他也观察世间为空。

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘yaṃ, bhikkhave, na tumhākaṃ taṃ pajahatha. Taṃ vo pahīnaṃ dīgharattaṃ hitāya sukhāya bhavissati. Kiñca, bhikkhave, na tumhākaṃ? Rūpaṃ, bhikkhave, na tumhākaṃ; taṃ pajahatha. Taṃ vo pahīnaṃ dīgharattaṃ hitāya sukhāya bhavissati. Vedanā, bhikkhave, na tumhākaṃ; taṃ pajahatha. Sā vo pahīnā dīgharattaṃ hitāya sukhāya bhavissati. Saññā, bhikkhave, na tumhākaṃ; taṃ pajahatha. Sā vo pahīnā dīgharattaṃ hitāya sukhāya bhavissati. Saṅkhārā, bhikkhave, na tumhākaṃ; te pajahatha. Te vo pahīnā dīgharattaṃ hitāya sukhāya bhavissanti. Viññāṇaṃ, bhikkhave, na tumhākaṃ; taṃ pajahatha. Taṃ vo pahīnaṃ dīgharattaṃ hitāya sukhāya bhavissati. Seyyathāpi , bhikkhave, yaṃ imasmiṃ jetavane tiṇakaṭṭhasākhāpalāsaṃ taṃ jano hareyya vā ḍaheyya vā yathāpaccayaṃ vā kareyya. Api nu tumhākaṃ evamassa – ‘amhe jano harati vā ḍahati vā yathāpaccayaṃ vā karotī’ti? ‘No hetaṃ, bhante’. ‘Taṃ kissa hetu’? ‘Na hi no etaṃ, bhante, attā vā attaniyaṃ vā’ti. Evameva kho, bhikkhave, yaṃ na tumhākaṃ taṃ pajahatha; taṃ vo pahīnaṃ dīgharattaṃ hitāya sukhāya bhavissati. Kiñca, bhikkhave, na tumhākaṃ? Rūpaṃ, bhikkhave, na tumhākaṃ; taṃ pajahatha. Taṃ vo pahīnaṃ dīgharattaṃ hitāya sukhāya bhavissati. Vedanā…pe… saññā… saṅkhārā… viññāṇaṃ, bhikkhave, na tumhākaṃ; taṃ pajahatha. Taṃ vo pahīnaṃ dīgharattaṃ hitāya sukhāya bhavissatī’’ti. Evampi suññato lokaṃ avekkhati.

1390阿难尊者对世尊这样说：“尊者，人们说‘世间空，世间空’。尊者，到底从什么角度，才被称为世间空呢？”“阿难，正因为从‘我’或‘我所’的角度来看是空的，所以才被称为世间空。阿难，什么是从‘我’或‘我所’的角度来看是空的呢？眼，阿难，从‘我’或‘我所’的角度来看是空的。那些色身是空的……眼识是空的……眼触是空的……那些以眼触为条件而生起的感受——乐的、苦的、或不苦不乐的，那也是从‘我’或‘我所’的角度来看是空的。耳是空的……声音是空的……鼻是空的……气味是空的……舌是空的……味道是空的……身是空的……触觉是空的……意是空的……法尘是空的……意识是空的……意触是空的……那些以意触为条件而生起的感受——乐的、苦的、或不苦不乐的，那也是从‘我’或‘我所’的角度来看是空的。阿难，正因为从‘我’或‘我所’的角度来看是空的，所以才被称为世间空。”他以这样的方式如实地观察世间是空的。

Āyasmā ānando bhagavantaṃ etadavoca – ‘‘‘suñño loko, suñño loko’ti, bhante, vuccati. Kittāvatā nu kho, bhante, suñño lokoti vuccatī’’ti? ‘‘Yasmā ca kho, ānanda, suññaṃ attena vā attaniyena vā, tasmā suñño lokoti vuccati. Kiñcānanda, suññaṃ attena vā attaniyena vā? Cakkhu kho, ānanda, suññaṃ attena vā attaniyena vā. Rūpā suññā…pe… cakkhuviññāṇaṃ suññaṃ… cakkhusamphasso suñño… yampidaṃ cakkhusamphassapaccayā uppajjati vedayitaṃ sukhaṃ vā dukkhaṃ vā adukkhamasukhaṃ vā tampi suññaṃ attena vā attaniyena vā. Sotaṃ suññaṃ… saddā suññā… ghānaṃ suññaṃ… gandhā suññā… jivhā suññā… rasā suññā… kāyo suñño … phoṭṭhabbā suññā… mano suñño… dhammā suññā… manoviññāṇaṃ suññaṃ… manosamphasso suñño… yampidaṃ suññaṃ manosamphassapaccayā uppajjati vedayitaṃ sukhaṃ vā dukkhaṃ vā adukkhamasukhaṃ vā tampi suññaṃ attena vā attaniyena vā. Yasmā ca kho, ānanda, suññaṃ attena vā attaniyena vā, tasmā suñño lokoti vuccatī’’ti. Evampi suññato lokaṃ avekkhati.

1391纯粹是诸法的生起，纯粹是诸行的相续；

‘‘Suddhaṃ dhammasamuppādaṃ, suddhasaṅkhārasantatiṃ;

1392当他如实地这样观察时，村长啊，就不会有恐惧。

Passantassa yathābhūtaṃ, na bhayaṃ hoti gāmaṇi.

1393当他以智慧观察世间，如同草和木柴一样时；

‘‘Tiṇakaṭṭhasamaṃ lokaṃ, yadā paññāya passati;

1394除了不再结生之外，他便不再希求任何其他的东西了。

Nāññaṃ patthayate kiñci, aññatrappaṭisandhiyā’’ti.

1395他以这样的方式如实地观察世间是空的。

Evampi suññato lokaṃ avekkhati.

1396这是世尊说的——"比丘们，比丘正是这样遍观色，直到色的去处；遍观受，直到受的去处；遍观想，直到想的去处；遍观诸行，直到诸行的去处；遍观念，直到念的去处。当他遍观色，直到色的去处，遍观受……遍观想……遍观诸行……遍观念，直到念的去处时，凡是他所有的那种'这是我的'、'这是我'、'这是我的自我'，这些对他都不存在了。"——这样他也把世界看作是空。

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘evameva kho, bhikkhave, bhikkhu rūpaṃ samannesati yāvatā rūpassa gati, vedanaṃ samannesati yāvatā vedanāya gati, saññaṃ samannesati yāvatā saññāya gati, saṅkhāre samannesati yāvatā saṅkhārānaṃ gati, viññāṇaṃ samannesati yāvatā viññāṇassa gati . Tassa rūpaṃ samannesato yāvatā rūpassa gati, vedanaṃ…pe… saññaṃ… saṅkhāre… viññāṇaṃ samannesato yāvatā viññāṇassa gati, yampissa taṃ hoti ahanti vā mamanti vā asmīti vā, tampi tassa na hotī’’ti. Evampi suññato lokaṃ avekkhati.

1397"你把世界看作是空——你看待它、审视它、观察它、衡量它、判断它、辨明它、把它当作空寂的。"

ti suññato lokaṃ avekkhassu paccavekkhassu dakkhassu tulehi tīrehi vibhāvehi vibhūtaṃ karohīti – suññato lokaṃ avekkhassu.

1398"——指世尊用名字来称呼那位婆罗门。"——指在所有时间……乃至生命的最后阶段。"指通过四种原因而成为有念的：在身上修习身随观念处而成为有念的……他被称为'有念者'。莫嘎拉佳，你要永远保持正念。"

ti. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti sabbakālaṃ…pe… pacchime vayokhandhe. ti catūhi kāraṇehi sato – kāye kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ bhāvento sato…pe… so vuccati satoti – mogharāja sadā sato.

1399"——'我见'指的是有二十种所依的个人存在的见解。在这里，没有听闻的凡夫，不见圣者，不精通圣法，未在圣法中受训，不见善人，不精通善人法，未在善人法中受训，他把色看作是我，或者我拥有色，或者色在我中，或者我在色中；把受……把想……把诸行……把念看作是我，或者我拥有念，或者念在我中，或者我在念中。凡是这样的见解、已犯的见解、丛林般密实的见解、荒漠般的见解、扭曲的见解、躁动的见解、束缚的见解、执取、受持、执著、把捉、邪路、邪道、邪性、外道依止处、颠倒的执取、颠倒的执取、反观的执取、邪执取、在非真实中执为真实——所有这些六十二种已犯的见解，这就是我见。"——'拔除我见'的意思是：拔除它、彻底拔除、连根拔除、完全连根拔除、拉出它、彻底拉出它、舍弃它、驱散它、消灭它、让它归于无有。"

ti attānudiṭṭhi vuccati vīsativatthukā sakkāyadiṭṭhi. Idha assutavā puthujjano ariyānaṃ adassāvī ariyadhammassa akovido ariyadhamme avinīto sappurisānaṃ adassāvī sappurisadhammassa akovido sappurisadhamme avinīto rūpaṃ attato samanupassati rūpavantaṃ vā attānaṃ attani vā rūpaṃ rūpasmiṃ vā attānaṃ, vedanaṃ…pe… saññaṃ… saṅkhāre… viññāṇaṃ attato samanupassati viññāṇavantaṃ vā attānaṃ attani vā viññāṇaṃ viññāṇasmiṃ vā attānaṃ. Yā evarūpā diṭṭhi diṭṭhigataṃ diṭṭhigahanaṃ diṭṭhikantāro diṭṭhivisūkāyikaṃ diṭṭhivipphanditaṃ diṭṭhisaṃyojanaṃ gāho paṭiggāho abhiniveso parāmāso kummaggo micchāpatho micchattaṃ titthāyatanaṃ vipariyesaggāho viparītaggāho vipallāsaggāho micchāgāho ayāthāvakasmiṃ yāthāvakanti gāho yāvatā dvāsaṭṭhi diṭṭhigatāni, ayaṃ attānudiṭṭhi. ti attānudiṭṭhiṃ ūhacca samūhacca uddharitvā samuddharitvā uppāṭayitvā samuppāṭayitvā pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvāti – attānudiṭṭhiṃ ūhacca.

1400"——这样你就能超越死神，也能超越衰老，也能超越死亡，超过去、渡过去、跨过去、完全逾越、彻底越过——这样你就成了超越死神的人。"

ti evaṃ maccupi tareyyāsi, jarāpi tareyyāsi, maraṇampi tareyyāsi uttareyyāsi patareyyāsi samatikkameyyāsi vītivatteyyāsīti – evaṃ maccutaro siyā.

1401"——这样看待世界的人，这样审视世界、衡量世界、判断世界、辨明世界、把世界看作空寂的人。"

nti evaṃ lokaṃ avekkhantaṃ paccavekkhantaṃ tulayantaṃ tīrayantaṃ vibhāvayantaṃ vibhūtaṃ karontanti – evaṃ lokaṃ avekkhantaṃ.

1402这里，“死神”指死亡，指死神王，“魔罗”也指死神王，连死亡本身也被称为死神王。所谓“死神”，意思是看不见、瞧不到、找不到、得不到、不证得。关于这点，世尊曾这样说：“比丘们，就像一头生活在森林里的鹿，在旷野、树林中游走，自在地行走，自在地站立，自在地坐下，自在地躺卧。那是什么原因呢？比丘们，因为它不在猎人的射程之内。同样地，比丘们，比丘远离了感官欲望，远离了不善法，进入了有寻、有伺，由远离而生起的喜与乐的初禅并安住其中。比丘们，这样的比丘就被称为：‘他弄瞎了魔罗的眼，扼杀了魔罗的视线，让那个邪恶的魔罗看不见他。’”

ti maccupi maccurājā, māropi maccurājā, maraṇampi maccurājā. ti maccurājā na passatī na dakkhati nādhigacchati na vindati na paṭilabhati. Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘seyyathāpi, bhikkhave, āraññiko migo araññe pavane caramāno vissattho gacchati vissattho tiṭṭhati vissattho nisīdati vissattho seyyaṃ kappeti. Taṃ kissa hetu? Anāpāthagato , bhikkhave, luddassa. Evameva kho, bhikkhave, bhikkhu vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṃ savicāraṃ vivekajaṃ pītisukhaṃ paṭhamaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccati, bhikkhave, ‘bhikkhu andhamakāsi māraṃ, apadaṃ vadhitvā māracakkhuṃ adassanaṃ gato pāpimato’.

1403再者，比丘们，比丘平息了寻和伺，内心变得安稳、心念专一，进入了没有寻、没有伺，由定而生起的喜与乐的二禅……乃至……三禅……四禅并安住其中。比丘们，这样的比丘就被称为：‘他弄瞎了魔罗的眼，扼杀了魔罗的视线，让那个邪恶的魔罗看不见他。’

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu vitakkavicārānaṃ vūpasamā ajjhattaṃ sampasādanaṃ cetaso ekodibhāvaṃ avitakkaṃ avicāraṃ samādhijaṃ pītisukhaṃ dutiyaṃ jhānaṃ…pe… tatiyaṃ jhānaṃ… catutthaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccati, bhikkhave, ‘bhikkhu andhamakāsi māraṃ, apadaṃ vadhitvā māracakkhuṃ adassanaṃ gato pāpimato’.

1404再者，比丘们，比丘完全超越了物质想，灭没了有对想，不去注意种种想，心里想着“虚空是无边的”，进入了空无边处并安住其中。比丘们，这样的比丘就被称为：‘他弄瞎了魔罗的眼，扼杀了魔罗的视线，让那个邪恶的魔罗看不见他。’

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu sabbaso rūpasaññānaṃ samatikkamā, paṭighasaññānaṃ atthaṅgamā, nānattasaññānaṃ amanasikārā, ananto ākāsoti ākāsānañcāyatanaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccati, bhikkhave, ‘bhikkhu andhamakāsi māraṃ, apadaṃ vadhitvā māracakkhuṃ adassanaṃ gato pāpimato’.

1405再者，比丘们，比丘完全超越了空无边处，心里想着“意识是无边的”，进入了识无边处并安住其中……乃至……

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu sabbaso ākāsānañcāyatanaṃ samatikkamma anantaṃ viññāṇanti viññāṇañcāyatanaṃ upasampajja viharati…pe….

1406再者，比丘们，比丘完全超越了识无边处，心里想着“什么也没有”，进入了无所有处并安住其中……乃至……

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, sabbaso viññāṇañcāyatanaṃ samatikkamma natthi kiñcīti ākiñcaññāyatanaṃ upasampajja viharati…pe….

1407再者，比丘们，比丘完全超越了无所有处，进入了非想非非想处并安住其中……乃至……

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, sabbaso ākiñcaññāyatanaṃ samatikkamma nevasaññānāsaññāyatanaṃ upasampajja viharati…pe….

1408再有，比丘们，完全超越非想非非想处之后，他证入想受灭而住；由于以慧见到了，他的诸漏灭尽。比丘们，这就叫做'比丘让魔罗瞎了眼，踩烂了魔罗的陷阱，不让它留下痕迹，邪恶者看不见他了，他在世间已经越过了渴爱'。他放心地走，放心地站，放心地坐，放心地躺。为什么呢？比丘们，因为比丘已经不在邪恶者的范围内了——死神看不见他。所以，世尊这样说：

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, sabbaso nevasaññānāsaññāyatanaṃ samatikkamma saññāvedayitanirodhaṃ upasampajja viharati; paññāya cassa disvā āsavā parikkhīṇā honti. Ayaṃ vuccati, bhikkhave, ‘bhikkhu andhamakāsi māraṃ, apadaṃ vadhitvā māracakkhuṃ adassanaṃ gato pāpimato, tiṇṇo loke visattika’nti. So vissattho gacchati vissattho tiṭṭhati vissattho nisīdati vissattho seyyaṃ kappeti. Taṃ kissa hetu? Anāpāthagato bhikkhu pāpimato’’ti – maccurājā na passati. Tenāha bhagavā –

1409墨伽拉加，你要一直保持正念，观察世间是空；

‘‘Suññato lokaṃ avekkhassu, mogharāja sadā sato;

1410拔除我见，这样就能超越死亡；

Attānudiṭṭhiṃ ūhacca, evaṃ maccutaro siyā;

1411这样观察世间的人，死神就看不见他了。

Evaṃ lokaṃ avekkhantaṃ, maccurājā na passatī’’ti.

1412偈颂结束时……乃至……世尊是我的导师，尊者，我是弟子。

Saha gāthāpariyosānā…pe… satthā me, bhante bhagavā, sāvakohamasmīti.

1723那位婆罗门两次向佛陀世尊问了问题。世尊被问这个问题时，没有回答——心想：‘在这期间，这位婆罗门的诸根将会成熟。’ 所谓‘释迦’：世尊从释迦族出家，所以是‘释迦’。或者，富足、有大财富、有钱财，也是‘释迦’。他有这些财富，即：信财、戒财、惭财、愧财、闻财、施财、慧财、念处财、正勤财、神足财、根财、力财、觉支财、道财、果财、涅槃财。由于这些种种财富珍宝，他富足、有大财富、有钱财，所以也是‘释迦’。或者，‘释迦’还有能干、有本领、充分、勇敢、英勇、勇猛、无畏、不惧、无怖、不退、已断怖畏、已离毛发竖立的意思，所以也是‘释迦’。如此，我两次问了那位释迦，请求了，恳求了，说服了——我两次问了那位释迦。

1414摩嘎拉迦学童所问分别第十五

Mogharājamāṇavapucchāniddeso pannarasamo.

141516. 宾吉亚学童所问分别

16. Piṅgiyamāṇavapucchāniddeso

1416,

1417,

1418“‘尊者’是随顺语……是爱语……是那位婆罗门的名字……是称呼——即‘这位尊者宾基亚’。”

ti. ti jiṇṇo vuḍḍho mahallako addhagato vayoanuppatto vīsavassasatiko jātiyā. ti dubbalo appabalo appathāmo. ti vītavaṇṇo vigatavaṇṇo vigacchitavaṇṇo. Yā sā purimā subhā vaṇṇanibhā sā antarahitā, ādīnavo pātubhūtoti – jiṇṇohamasmi abalo vītavaṇṇo.

1419这里的“ti”是词句连接……是亲切的称呼……是那位婆罗门的名字……是表达方式，即——这是尊者伍巴西瓦所说的。

ti. ti padasandhi…pe…. ti piyavacanaṃ…pe…. ti tassa brāhmaṇassa nāmaṃ…pe… abhilāpoti – iccāyasmā upasīvo.

1420“愿我不要不存在，愿我不要毁灭，愿我不要变成不存在。” “愚痴、被无明覆盖、无知、不觉悟、劣慧。” “由于不了知、不通达、不明白、不证得、不触及、不现证你的法、见解、行道、道路，我可能就在半途死去了——‘愿我这个愚痴的人，不要在半途就不存在了。’”

ti nettā asuddhā avisuddhā aparisuddhā avodātā. No tathā cakkhunā rūpe passāmīti – nettā na suddhā. ti sotaṃ asuddhaṃ avisuddhaṃ aparisuddhaṃ avodātaṃ. No tathā sotena saddaṃ suṇomīti – nettā na suddhā savanaṃ na phāsu.

1421“请开示法。” “请开示那初善、中善、后亦善，有义有理，完全圆满、完全清净的梵行，四念处、四正勤、四神足、五根、五力、七觉支、八支圣道，以及涅槃和通向涅槃的行道。请宣说、请讲述、请阐释、请建立、请开显、请分别、请明了、请宣明出来。” “请开示法，好让我能够了知、能了了分明、能通达、能觉悟、能证得、能触及、能现证它——请您开示法，好让我能够了了分明地知道。”

ti. nti māhaṃ nassa māhaṃ vinassaṃ māhaṃ panassaṃ. ti mohamuho avijjāgato aññāṇī avibhāvī duppañño. ti tuyhaṃ dhammaṃ diṭṭhiṃ paṭipadaṃ maggaṃ anaññāya anadhigantvā aviditvā appaṭilabhitvā aphassayitvā asacchikaritvā antarāyeva kālaṅkareyyanti – māhaṃ nassaṃ momuho antarāva.

1422初善、中善、终善，具义、具文，圆满清净的梵行；四念处、四正勤、四神足、五根、五力、七觉支、八支圣道，以及涅槃与趣向涅槃之道——请宣说、教导、施设、建立、开显、分别、阐明、宣扬！『——宣说法。』我所应知、了知、分别知、通达知、洞察、证得、触证、现证之法『——宣说法，令我了知。

nti. nti ādikalyāṇaṃ majjhekalyāṇaṃ pariyosānakalyāṇaṃ sātthaṃ sabyañjanaṃ kevalaparipuṇṇaṃ parisuddhaṃ brahmacariyaṃ, cattāro satipaṭṭhāne, cattāro sammappadhāne, cattāro iddhipāde, pañcindriyāni, pañca balāni, satta bojjhaṅge, ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ, nibbānañca nibbānagāminiñca paṭipadaṃ ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehīti – ācikkha dhammaṃ. nti yamahaṃ jāneyyaṃ ājāneyyaṃ vijāneyyaṃ paṭivijāneyyaṃ paṭivijjheyyaṃ adhigaccheyyaṃ phasseyyaṃ sacchikareyyanti – ācikkha dhammaṃ yamahaṃ vijaññaṃ.

1423在这里，便是对生、老、死的断除、平息、舍遣、安息、不死、涅槃——在这里，就是对生老的彻底断除。所以那位婆罗门说：

nti idheva jātijarāmaraṇassa pahānaṃ vūpasamaṃ paṭinissaggaṃ paṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānanti – jātijarāya idha vippahānaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

1424「我已衰老，无力，失色，[具寿宾基亚说]

‘‘Jiṇṇohamasmi abalo vītavaṇṇo, [iccāyasmā piṅgiyo]

1425眼根不净，听闻不安适；

Nettā na suddhā savanaṃ na phāsu;

1426愿我不在中途愚痴而失坏，请教导我能了知的法；

Māhaṃ nassaṃ momuho antarāva, ācikkha dhammaṃ yamahaṃ vijaññaṃ;

1427就是对生老，在这里的彻底断除。”

Jātijarāya idha vippahāna’’nti.

1428在欲界。所谓：四大种，以及依四大种所造的色。众生因为色、以色为缘、以色为因，而被击打、被损害、被破坏、被摧残。当有了色，就被人施加各种刑罚：有人被鞭子抽打，有人被竹条抽打，有人被短棍抽打；手被砍掉，脚被砍掉，手脚都被砍掉；耳朵被割掉，鼻子被割掉，耳鼻都被割掉；有人被做成“粥钵刑”，有人被做成“螺壳秃头刑”，有人被做成“罗睺嘴刑”，有人被做成“火环刑”，有人被做成“手掌火把刑”，有人被做成“草叶披刑”，有人被做成“兽皮衣刑”，有人被做成“羚羊刑”，有人被做成“钩肉刑”，有人被做成“钱币刑”，有人被做成“碱水剥皮刑”，有人被做成“门闩翻转刑”，有人被做成“稻草座刑”；有人被滚热的油浇灌，有人被狗咬噬，有人活着就被尖桩刺穿，有人被剑砍下头颅。就这样，众生因为色、以色为缘、以色为因，而被击打、被损害、被破坏、被摧残。当见到这种种被击打、被损害、被破坏、被摧残的情状，看到了、观察了、衡量了、判定后，彻底看透、彻底分明，是这样说的——‘看到那些在色相中遭受伤害的众生。’

ti. nti cattāro ca mahābhūtā catunnañca mahābhūtānaṃ upādāya rūpaṃ. Sattā rūpahetu rūpappaccayā rūpakāraṇā haññanti vihaññanti upahaññanti upaghātiyanti . Rūpe sati vividhakammakāraṇā kārenti. Kasāhipi tāḷenti, vettehipi tāḷenti, aḍḍhadaṇḍakehipi tāḷenti, hatthampi chindanti, pādampi chindanti, hatthapādampi chindanti, kaṇṇampi chindanti, nāsampi chindanti, kaṇṇanāsampi chindanti, bilaṅgathālikampi karonti, saṅkhamuṇḍikampi karonti, rāhumukhampi karonti, jotimālikampi karonti, hatthapajjotikampi karonti, erakavattikampi karonti, cīrakavāsikampi karonti, eṇeyyakampi karonti, baḷisamaṃsikampi karonti, kahāpaṇikampi karonti, khārāpatacchikampi karonti, palighaparivattikampi karonti, palālapīṭhakampi karonti, tattenapi telena osiñcanti, sunakhehipi khādāpenti, jīvantampi sūle uttāsenti, asināpi sīsaṃ chindanti. Evaṃ sattā rūpahetu rūpappaccayā rūpakāraṇā haññanti vihaññanti upahaññanti upaghātiyanti. Evaṃ haññamāne vihaññamāne upahaññamāne upaghātiyamāne disvā passitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvāti – disvāna rūpesu vihaññamāne.

1429“喂。”世尊用名字来称呼那位婆罗门。“喂”是表示尊重的称呼……（中略）……证知的施设，即所谓“世尊”。“宾基亚啊。”世尊说。

ti. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – piṅgiyāti bhagavā.

1430“被逼恼”——在种种色上，他们被逼恼、被扰乱、被挤压、被撞击，变得有病、有心苦。因为眼病，他们被逼恼、被扰乱、被挤压、被撞击，变得有病、有心苦。因为耳病……（中略）……因为身病……（中略）……因为蚊、虻、风、热、蛇蝎等接触，他们被逼恼、被扰乱、被挤压、被撞击，变得有病、有心苦——这便是在种种色上被逼恼。

ti. ti ruppanti kuppanti pīḷayanti ghaṭṭayanti, byādhitā domanassitā honti. Cakkhurogena ruppanti kuppanti pīḷayanti ghaṭṭayanti, byādhitā domanassitā honti. Sotarogena…pe… kāyarogena…pe… ḍaṃsamakasavātātapasarīsapasamphassehi ruppanti kuppanti pīḷayanti ghaṭṭayanti, byādhitā domanassitā hontīti – ruppanti rūpesu.

1431或者，当眼正在缩减、衰退、减损、变样、消失、隐没时，他们被逼恼……（中略）……变得有病、有心苦。当耳……（中略）……当鼻……当舌……当身……当色……当声……当香……当味……当所触……当家族……当群众……当住所……当利得……当名声……当称赞……当乐……当衣服……当钵食……当坐卧处……当病缘医药资具正在缩减、衰退、减损、变样、消失、隐没时，他们被逼恼、被扰乱、被挤压、被撞击，变得有病、有心苦——这也是在种种色上被逼恼。

Atha vā, cakkhusmiṃ hīyamāne hāyamāne parihāyamāne vemāne vigacchamāne antaradhāyamāne ruppanti…pe… domanassitā honti. Sotasmiṃ…pe… ghānasmiṃ… jivhāya… kāyasmiṃ… rūpasmiṃ… saddasmiṃ… gandhasmiṃ… rasasmiṃ… phoṭṭhabbasmiṃ… kulasmiṃ… gaṇasmiṃ… āvāsasmiṃ… lābhasmiṃ… yasasmiṃ… pasaṃsāya… sukhasmiṃ… cīvarasmiṃ… piṇḍapātasmiṃ… senāsanasmiṃ… gilānapaccayabhesajjaparikkhārasmiṃ hīyamāne hāyamāne parihāyamāne vemāne vigacchamāne antaradhāyamāne ruppanti kuppanti pīḷayanti ghaṭṭayanti, byādhitā domanassitā hontīti – evampi ruppanti rūpesu.

1432“人们”——指刹帝利、婆罗门、吠舍、首陀罗，在家人和出家人，天和人。“放逸”——应说为：由身恶行、语恶行、意恶行，或在五种欲功德上心的放纵、放纵随予；或者对于善法的修习，不作殷重、不作持续、不作站立而作、懈怠退缩、舍弃意欲、舍弃责任、不亲近、不修习、不多作、不确立、不实践，这称为放逸。像这样的放逸、放逸行为、放逸状态，称为放逸。具备了这放逸的人们，就是放逸之人——“在种种色上被逼恼，这些放逸之人”。

ti khattiyā ca brāhmaṇā ca vessā ca suddā ca gahaṭṭhā ca pabbajitā ca devā ca manussā ca. ti pamādo vattabbo kāyaduccaritena vā vacīduccaritena vā manoduccaritena vā pañcasu kāmaguṇesu cittassa vosaggo vosaggānuppadānaṃ kusalānaṃ vā dhammānaṃ bhāvanāya asakkaccakiriyatā asātaccakiriyatā anaṭṭhitakiriyatā olīnavuttitā nikkhittacchandatā nikkhittadhuratā anāsevanā abhāvanā abahulīkammaṃ anadhiṭṭhānaṃ ananuyogo pamādo. Yo evarūpo pamādo pamajjanā pamajjitattaṃ – ayaṃ vuccati pamādo. Iminā pamādena samannāgatā janā pamattāti – ruppanti rūpesu janā pamattā.

1433“因此”的意思是：由于那个原因，以那个为因，以那个为缘，以那个为根源。所谓“彼岸”，是指不死，即涅槃……（中略）……灭尽，即涅槃。所谓“去”，是指道。“因此”是一个词句连接……（中略）……这是词序的次第。所以，称之为“往彼岸之道”。由此而这样说：

ti. ti tasmā taṃkāraṇā taṃhetu tappaccayā taṃnidānā. Pāraṃ vuccati amataṃ nibbānaṃ…pe… nirodho nibbānaṃ. Ayanaṃ vuccati maggo. ti padasandhi…pe… padānupubbatāpetaṃ itīti – tasmā pārāyanaṃ iti. Tenetaṃ vuccati –

1434“舍弃色”——色，指四大种和依四大种所造之色。“舍弃色”——你要舍弃色，你要断除色，你要驱除色，你要终止色，令色归于无有。“为了不再有轮回”——令你的色就在这里灭尽，不再产生再有结生的有；不再在欲界、色界、无色界，在欲有、色有、无色有，在有想有、无想有、非想非非想有，在一蕴有、四蕴有、五蕴有中，不再令后有、不会再有、不再产生、不再转起；在趣、生、结生、有、轮回、流转中，不再产生、不再令产生、不再转起、不再令转起，就在这里灭尽、寂止、终结、完全平息——“舍弃色，为了不再有轮回”。因此，世尊说了此语。

ti. nti cattāro ca mahābhūtā catunnañca mahābhūtānaṃ upādāya rūpaṃ. nti jahassu rūpaṃ, pajahassu rūpaṃ, vinodehi rūpaṃ, byantīkarohi rūpaṃ, anabhāvaṃ gamehi rūpaṃ. ti yathā te rūpaṃ idheva nirujjheyya, punapaṭisandhiko bhavo na nibbatteyya kāmadhātuyā vā rūpadhātuyā vā arūpadhātuyā vā, kāmabhave vā rūpabhave vā arūpabhave vā, saññābhave vā asaññābhave vā nevasaññānāsaññābhave vā, ekavokārabhave vā catuvokārabhave vā pañcavokārabhave vā, puna gatiyā vā upapattiyā vā paṭisandhiyā vā bhave vā saṃsāre vā vaṭṭe vā na janeyya na sañjaneyya na nibbatteyya nābhinibbatteyya, idheva nirujjheyya vūpasameyya atthaṃ gaccheyya paṭippassambheyyāti – jahassu rūpaṃ apunabbhavāya. Tenāha bhagavā –

1435“看到那些在色上受苦的人，”世尊说，“这些放逸的人，被色所伤害；因此，宾基亚，你要不放逸，舍弃色，为了不再转生。”

‘‘Disvāna rūpesu vihaññamāne, [piṅgiyāti bhagavā]

1436诸人于诸色中放逸而破坏；

Ruppanti rūpesu janā pamattā;

1437因此，宾吉亚，你应不放逸，舍断色以不再生。

Tasmā tuvaṃ piṅgiya appamatto, jahassu rūpaṃ apunabbhavāyā’’ti.

1628十方。

ti dasa disā.

1439十方。

ti dasa disā.

1440你未见、未闻、未觉、未识的任何事物——自利或利他或两者之利，现法利或来世利，显明利或深奥利，隐秘利或覆藏利，应引导利或已引导利，无过利或离染利，清净利或最上利——不存在、不在、不现有、不可得。你未见、未闻、未觉，以及未识的任何事物在世间中不存在。

ti na tuyhaṃ adiṭṭhaṃ assutaṃ amutaṃ aviññātaṃ kiñci attattho vā parattho vā ubhayattho vā diṭṭhadhammiko vā attho samparāyiko vā attho uttāno vā attho gambhīro vā attho gūḷho vā attho paṭicchanno vā attho neyyo vā attho nīto vā attho anavajjo vā attho nikkileso vā attho vodāno vā attho paramattho vā natthi na sati na saṃvijjati nupalabbhatīti – na tuyhaṃ adiṭṭhaṃ assutaṃ amutaṃ, atho aviññātaṃ kiñci namatthi loke.

1441初善……乃至……请教示、宣说、施设、建立、开显、分别论、阐明、显示涅槃及导向涅槃之道。我应知、应了知、应遍知、应通达、应证得、应触、应现证——请教示我应了知之法。

nti. nti ādikalyāṇaṃ…pe… nibbānañca nibbānagāminiñca paṭipadaṃ ācikkhāhi desehi paññapehi paṭṭhapehi vivarāhi vibhajāhi uttānīkarohi pakāsehi. nti yamahaṃ jāneyyaṃ ājāneyyaṃ vijāneyyaṃ paṭivijāneyyaṃ paṭivijjheyyaṃ adhigaccheyyaṃ phasseyyaṃ sacchikareyyanti – ācikkha dhammaṃ yamahaṃ vijaññaṃ.

1442就在这里，生老死的断除、止息、舍离、寂灭、不死、涅槃——也就是生老在此的彻底断除。因此那位婆罗门说：

nti idheva jātijarāmaraṇassa pahānaṃ vūpasamaṃ paṭinissaggaṃ paṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānanti – jātijarāya idha vippahānaṃ. Tenāha so brāhmaṇo –

1443“四方，四维，加上上下，合为这十方。

‘‘Disā catasso vidisā catasso, uddhaṃ adho dasa disā imāyo;

1444世间没有什么东西是你未曾见过、未曾听过、未曾觉知过、未曾了悟过的；

Na tuyhaṃ adiṭṭhaṃ assutaṃ amutaṃ, atho aviññātaṃ kiñci namatthi loke;

1445请开示法，让我能了知，在此断除生老。”

Ācikkha dhammaṃ yamahaṃ vijaññaṃ, jātijarāya idha vippahāna’’nti.

1446“渴爱”就是指对色的渴爱……乃至对法的渴爱。“被渴爱所征服”就是被渴爱征服、随逐、深入、驱使、沉溺、制伏、心被彻底占有。“人们”就是众生的同义语。“看着”就是正在观看、观察、审视、审察、省察——即看着那些被渴爱征服的人们。“宾基亚啊”是世尊以名字称呼那位婆罗门。“世尊”这是表示尊敬的用语……是由亲证而施设的称号，即世尊——宾基亚啊，世尊这样称呼。

ti. ti rūpataṇhā…pe… dhammataṇhā. ti taṇhādhipanne taṇhānuge taṇhānugate taṇhānusaṭe taṇhāya panne paṭipanne abhibhūte pariyādinnacitte. ti sattādhivacanaṃ. ti pekkhamāno dakkhamāno olokayamāno nijjhāyamāno upaparikkhamānoti – taṇhādhipanne manuje pekkhamāno. ti. ti bhagavā taṃ brāhmaṇaṃ nāmena ālapati. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – piṅgiyāti bhagavā.

1447“苦恼者”是指被生所苦恼者、被老所苦恼者、被病所苦恼者、被死所苦恼者、被愁悲苦忧恼所苦恼者、被地狱之苦所苦恼者……乃至被邪见灾祸之苦所苦恼者，即遭遇灾厄、遭受祸害、被不幸侵扰者——也就是苦恼者。“被老所征服”是指被老所触、被老击败、被老迷惑、被老所随逐者。被生所追随、被老所驱使、被病所制伏、被死所压垮，无救护、无庇护、无归依、无所依怙——即这些被老所征服的苦恼者。”

ti. ti jātiyā santāpajāte, jarāya santāpajāte, byādhinā santāpajāte, maraṇena santāpajāte, sokaparidevadukkhadomanassupāyāsehi santāpajāte, nerayikena dukkhena santāpajāte…pe… diṭṭhibyasanena dukkhena santāpajāte ītijāte upaddavajāte upasaggajāteti – santāpajāte. ti jarāya phuṭṭhe parete samohite samannāgate. Jātiyā anugate jarāya anusaṭe byādhinā abhibhūte maraṇena abbhāhate atāṇe aleṇe asaraṇe asaraṇībhūteti – santāpajāte jarasā parete.

1448“因此”——因为它、那个因、那个缘、那个本源的缘故，如此看见了种种色上的过患——“所以，宾基亚，你”。“不放逸”——指对善法作殷重、持续……（中略）……在善法上不放逸——“所以，宾基亚，你应不放逸”。

ti. ti tasmā taṃkāraṇā taṃhetu tappaccayā taṃnidānā evaṃ ādīnavaṃ sampassamāno rūpesūti – tasmā tuvaṃ piṅgiya. ti sakkaccakārī sātaccakārī…pe… appamādo kusalesu dhammesūti – tasmā tuvaṃ piṅgiya appamatto.

1449即色渴爱……乃至法渴爱。断除渴爱，舍断渴爱，驱逐渴爱，消灭渴爱，让渴爱归于无有。如此，便不再生成再结生的有，不论在欲界、色界、无色界，不论在欲有、色有、无色有，不论在想有、无想有、非想非非想有，不论在一种有、四种有、五种有，不再转生、不再出生、不再结生、不再产生，就在这里熄灭、寂止、止息、平息——为了不再有后有，请断除渴爱。因此，世尊这样说道：

ti. ti rūpataṇhā…pe… dhammataṇhā. nti jahassu taṇhaṃ pajahassu taṇhaṃ vinodehi taṇhaṃ byantīkarohi taṇhaṃ anabhāvaṃ gamehi taṇhaṃ. ti yathā te…pe… punapaṭisandhiko bhavo na nibbatteyya kāmadhātuyā vā rūpadhātuyā vā arūpadhātuyā vā, kāmabhave vā rūpabhave vā arūpabhave vā, saññābhave vā asaññābhave vā nevasaññānāsaññābhave vā, ekavokārabhave vā catuvokārabhave vā pañcavokārabhave vā, punagatiyā vā upapattiyā vā paṭisandhiyā vā bhave vā saṃsāre vā vaṭṭe vā na janeyya na sañjaneyya na nibbatteyya nābhinibbatteyya, idheva nirujjheyya vūpasameyya atthaṃ gaccheyya paṭippassambheyyāti – jahassu taṇhaṃ apunabbhavāya. Tenāha bhagavā –

1450“看着那些被渴爱征服的人们，宾基亚，”——世尊说，

‘‘Taṇhādhipanne manuje pekkhamāno, [piṅgiyāti bhagavā]

1451“他们被衰老所压迫，生起炽热的苦恼；

Santāpajāte jarasā parete;

1452因此，宾基亚，你应不放逸，断除渴爱，为了不再有后有。”

Tasmā tuvaṃ piṅgiya appamatto, jahassu taṇhaṃ apunabbhavāyā’’ti.

1453这首偈颂结束时，那些与那位婆罗门志同道合、共事一愿、同样心力、同样习气所熏染的万千众生，都生起了远离尘垢、远离污秽的法眼——“凡任何集起之法，所有这一切都是灭尽之法。”那位婆罗门自己也生起了远离尘垢、远离污秽的法眼——“凡任何集起之法，所有这一切都是灭尽之法。”在获得法眼的同时，他的羚羊皮、发髻、树皮衣、三叉杖、水壶、头发和胡须一起消失；他以剃除须发、身着袈裟、披着僧伽梨、持钵携衣的姿态，依所行之道而住，合掌恭敬地坐着礼敬世尊，并说：“尊者，世尊是我的老师，我是弟子。”

Saha gāthāpariyosānā ye te brāhmaṇena saddhiṃ ekacchandā ekapayogā ekādhippāyā ekavāsanavāsitā, tesaṃ anekapāṇasahassānaṃ virajaṃ vītamalaṃ dhammacakkhuṃ udapādi – ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti. Tassa ca brāhmaṇassa virajaṃ vītamalaṃ dhammacakkhuṃ udapādi – ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti. Saha dhammacakkhussa paṭilābhā ajinajaṭāvākacīratidaṇḍakamaṇḍalukesā ca massū ca antarahitā bhaṇḍukāsāyavatthavasano saṅghāṭipattacīvaradharo anvatthapaṭipattiyā pañjaliko bhagavantaṃ namassamāno nisinno hoti – ‘‘satthā me bhante bhagavā, sāvakohamasmī’’ti.

1454宾吉亚学童所问分别第十六

Piṅgiyamāṇavapucchāniddeso soḷasamo.

145517. 彼岸道赞颂偈分别

17. Pārāyanatthutigāthāniddeso

1456世尊说了这部《彼岸道》。‘世尊’是表示尊敬的称呼……乃是证知的施设，即世尊——这是世尊说的。住在名叫马嘎塔的地区，他行持、停留、守护、生活、度日。‘巴桑那卡塔寺’是指佛座——住在马嘎塔的巴桑那卡塔寺。宾基亚婆罗门是巴瓦利婆罗门的随从、侍者、弟子。‘宾基亚与那些十六位’——这样说，可以作为侍者的十六位婆罗门来理解；或者，那十六位婆罗门都是佛陀世尊的随从、侍者、弟子——这也可以作为侍者的十六位婆罗门来理解。

ti idaṃ pārāyanaṃ avoca. ti gāravādhivacanametaṃ…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ bhagavāti – idamavoca bhagavā. ti magadhanāmake janapade viharanto iriyanto vattento pālento yapento yāpento. ti pāsāṇakacetiyaṃ vuccati buddhāsananti – magadhesu viharanto pāsāṇake cetiye. nti piṅgiyo brāhmaṇo bāvarissa brāhmaṇassa paddho paddhacaro paricārako sisso. Piṅgiyena te soḷasāti – evampi paricārakasoḷasānaṃ brāhmaṇānaṃ. Atha vā, te soḷasa brāhmaṇā buddhassa bhagavato paddhā paddhacarā paricārakā sissāti – evampi paricārakasoḷasānaṃ brāhmaṇānaṃ.

1457‘。’ 这是说被邀请、被恳请。‘被问’是指一次一次地被问、被询问、被求请、被恳请、被澄清。他解答了问题：开示、宣说、告知、确立、公开、分析、明示、阐明——这就是说，被邀请、被反复提问后，他解答了问题。因此这样说——

ti. ti ajjhiṭṭho ajjhesito. ti puṭṭho puṭṭho pucchito pucchito yācito yācito ajjhesito ajjhesito pasādito pasādito. ti pañhaṃ byākāsi ācikkhi desesi paññapesi paṭṭhapesi vivari vibhaji uttānīākāsi pakāsesīti – ajjhiṭṭho puṭṭho puṭṭho pañhaṃ byākāsi. Tenetaṃ vuccati –

1458‘世尊住在马嘎塔的巴桑那卡塔寺时，被作为侍者的十六位婆罗门邀请，反复提问，一一解答了问题。’

‘‘Idamavoca bhagavā magadhesu viharanto pāsāṇake cetiye, paricārakasoḷasānaṃ brāhmaṇānaṃ ajjhiṭṭho puṭṭho puṭṭho pañhaṃ byākāsī’’ti.

1459就算是阿基多的问题、帝萨美德耶亚的问题、本纳咖的问题、美德咕的问题、多德咖的问题、伍巴西瓦的问题、难陀的问题、海马咖的问题、多德亚的问题、咖巴的问题、迦度甘尼的问题、跋达吾达的问题、伍达亚的问题、波沙乐的问题、摩嘎拉迦的问题、宾基亚的问题——他对每一个问题都作了解答。

ti ekamekassa cepi ajitapañhassa, ekamekassa cepi tissametteyyapañhassa, ekamekassa cepi puṇṇakapañhassa, ekamekassa cepi mettagūpañhassa, ekamekassa cepi dhotakapañhassa, ekamekassa cepi upasīvapañhassa, ekamekassa cepi nandakapañhassa, ekamekassa cepi hemakapañhassa, ekamekassa cepi todeyyapañhassa, ekamekassa cepi kappapañhassa, ekamekassa cepi jatukaṇṇipañhassa, ekamekassa cepi bhadrāvudhapañhassa, ekamekassa cepi udayapañhassa, ekamekassa cepi posālapañhassa, ekamekassa cepi mogharājapañhassa, ekamekassa cepi piṅgiyapañhassāti – ekamekassa cepi pañhassa.

1460那个问题本身就是法，解答就是义。知义——了解、知道、衡量、确定、明了、弄清楚；知法——了解、知道、衡量、确定、明了、弄清楚。依法次第修行——正确的行道、随顺的行道、非逆向的行道、如义的行道、法随法的行道。老死的彼岸称为不死、涅槃。那即是一切行的止息、一切依着的舍弃、渴爱的灭尽、离贪、息灭、涅槃。到达老死的彼岸——去彼岸、证彼岸、触彼岸、现证彼岸。这些法导向彼岸——它们使人到达彼岸、完全到达彼岸、彻底到达彼岸，导向度越老死。因此说这些是导向彼岸的法。

ti sveva pañho dhammo, visajjanaṃ atthoti atthaṃ aññāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvāti – atthamaññāya. ti dhammaṃ aññāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvāti – dhammamaññāyāti – atthamaññāya dhammamaññāya. ti sammāpaṭipadaṃ anulomapaṭipadaṃ apaccanīkapaṭipadaṃ anvatthapaṭipadaṃ dhammānudhammapaṭipadaṃ paṭipajjeyyāti – dhammānudhammaṃ paṭipajjeyya. nti jarāmaraṇassa pāraṃ vuccati amataṃ nibbānaṃ. Yo so sabbasaṅkhārasamatho sabbūpadhippaṭinissaggo taṇhakkhayo virāgo nirodho nibbānaṃ. nti jarāmaraṇassa pāraṃ gaccheyya, pāraṃ adhigaccheyya, pāraṃ adhiphasseyya, pāraṃ sacchikareyyāti – gaccheyyeva jarāmaraṇassa pāraṃ. ti ime dhammā pāraṅgamanīyā. Pāraṃ pāpenti pāraṃ sampāpenti pāraṃ samanupāpenti, jarāmaṇassa taraṇāya saṃvattantīti – pāraṅgamanīyā ime dhammāti.

1461因此，看到渴爱当中的这种过患，那个原因、那个缘、那个条件、那个因由——所以，宾基亚，你应恭敬地实践……不放逸于善法——所以，宾基亚，你应不放逸。

ti. ti tasmā taṃkāraṇā taṃhetu tappaccayā taṃnidānā evaṃ ādīnavaṃ sampassamāno taṇhāyāti – tasmā tuvaṃ piṅgiya. ti sakkaccakārī…pe… appamādo kusalesu dhammesūti – tasmā tuvaṃ piṅgiya appamatto.

1462哪怕只透彻理解其中一个问题的意义、一个问题的法义、并依法奉行，他也能到达老死的彼岸。这些法门是能渡彼岸的。因此，这个法门系列的名称，就叫作‘到彼岸’（pārāyana）。

‘‘Ekamekassa cepi pañhassa atthamaññāya dhammamaññāya dhammānudhammaṃ paṭipajjeyya, gaccheyyeva jarāmaraṇassa pāraṃ. Pāraṅgamanīyā ime dhammāti. Tasmā imassa dhammapariyāyassa ‘pārāyana’nteva adhivacana’’nti.

1463这，就是十六位求渡彼岸道的婆罗门。那位世尊，是自生的、没有老师的，在从未听闻过的法上，自己彻底觉悟了真理，并在那里获得了一切知智，在种种力量上得到了自在。‘佛陀’是什么意思呢？觉悟了真理，所以叫佛陀；令众生觉悟，所以叫佛陀；因为一切知而叫佛陀；因为具足一切见而叫佛陀；因为具足了知的特质而叫佛陀；因为具足开导的特质而叫佛陀；以‘漏尽’这个含义来说，是佛陀；以‘离垢’这个含义来说，是佛陀；彻底无贪，所以是佛陀；彻底无瞋，所以是佛陀；彻底无痴，所以是佛陀；彻底无烦恼，所以是佛陀；走上唯一之路，所以是佛陀；独自证悟了无上正等正觉，所以是佛陀；因为摧破了不智，获得了智慧，所以是佛陀。这个‘佛陀’的名称，不是母亲起的，不是父亲起的，不是兄弟起的，不是姐妹起的，不是朋友同僚起的，不是血缘亲属起的，不是沙门婆罗门起的，也不是天神们起的。这是佛陀们、世尊们在菩提树下，连同获得一切知智时，证知而安立的，以解脱为终极的名称。他们前往、亲近、侍奉、请问、反复请问这样一位佛陀。

nti. ti soḷasa pārāyaniyā brāhmaṇā. ti yo so bhagavā sayambhū anācariyako pubbe ananussutesu dhammesu sāmaṃ saccāni abhisambujjhi, tattha ca sabbaññutaṃ patto balesu ca vasībhāvaṃ. ti kenaṭṭhena buddho? Bujjhitā saccānīti buddho, bodhetā pajāyāti buddho, sabbaññutāya buddho, sabbadassāvitāya buddho, abhiññeyyatāya buddho, visavitāya buddho, khīṇāsavasaṅkhātena buddho, nirupalepasaṅkhātena buddho, ekantavītarāgoti buddho, ekantavītadosoti buddho, ekantavītamohoti buddho, ekantanikkilesoti buddho, ekāyanamaggaṃ gatoti buddho, eko anuttaraṃ sammāsambodhiṃ abhisambuddhoti buddho, abuddhivihatattā buddhipaṭilābhāti buddho. ti netaṃ nāmaṃ mātarā kataṃ na pitarā kataṃ na bhātarā kataṃ na bhaginiyā kataṃ na mittāmaccehi kataṃ na ñātisālohitehi kataṃ na samaṇabrāhmaṇehi kataṃ na devatāhi kataṃ. Vimokkhantikametaṃ buddhānaṃ bhagavantānaṃ bodhiyā mūle saha sabbaññutañāṇassa paṭilābhā sacchikā paññatti , yadidaṃ buddhoti. nti ete buddhaṃ upāgamiṃsu upasaṅkamiṃsu payirupāsiṃsu paripucchiṃsu paripañhiṃsūti – ete buddhaṃ upāgacchuṃ.

1464所谓‘行’，指的是戒行与操守的生起。防护戒律是行，防护感官也是行，饮食知量也是行，精勤不眠也是行，七种正法也是行，四禅也是行。所谓‘圆具诸行’，指的是圆满的行、殊胜的行、卓越的行、首要的行、最高的行、最上的行。世尊称为‘大仙’，是因为他曾寻求、探寻、追求那广大的戒蕴……或者，他是一个被具有大威德的众生所寻求、所探问、所追求的人——‘佛陀在哪里？世尊在哪里？天中天在哪里？人中之雄在哪里？’——因此，他被称为大仙：一位圆具诸行的大仙。

nti caraṇaṃ vuccati sīlācāranibbatti. Sīlasaṃvaropi caraṇaṃ, indriyasaṃvaropi caraṇaṃ, bhojane mattaññutāpi caraṇaṃ, jāgariyānuyogopi caraṇaṃ, sattapi saddhammā caraṇaṃ, cattāripi jhānāni caraṇaṃ. nti sampannacaraṇaṃ seṭṭhacaraṇaṃ viseṭṭhacaraṇaṃ pāmokkhacaraṇaṃ uttamacaraṇaṃ pavaracaraṇaṃ. ti isi bhagavā mahantaṃ sīlakkhandhaṃ esī gavesī pariyesīti isi…pe… mahesakkhehi vā sattehi esito gavesito pariyesito – ‘‘kahaṃ buddho, kahaṃ bhagavā, kahaṃ devadevo kahaṃ narāsabho’’ti – isīti – sampannacaraṇaṃ isiṃ.

1465正在提问，也就是正在请求、正在祈请、正在恳求、正在使心意净信。他们正在向佛陀请问深奥的、难以洞见的、难以彻悟的、寂静的、微妙的、非思量所能及、精深而唯有智者能知的问题——正在提问这些精深的问题。

ti. ti pucchantā yācantā ajjhesantā pasādentā. ti gambhīre duddase duranubodhe sante paṇīte atakkāvacare nipuṇe paṇḍitavedanīye pañheti – pucchantā nipuṇe pañhe.

1466那位世尊……证知而安立，以解脱为终极的名称，这就是‘佛陀’。所谓‘佛陀最上者’，就是最尊贵的、最殊胜的、最卓越的、首要的、最高的、最上的佛陀。他们前往、亲近、侍奉、请问、反复请问他。他们前往亲近那位最上的佛陀。因此，而有下面这句话：

nti. ti yo so bhagavā…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ buddhoti. nti aggaṃ seṭṭhaṃ viseṭṭhaṃ pāmokkhaṃ uttamaṃ pavaraṃ buddhaṃ upāgamuṃ upāgamiṃsu upasaṅkamiṃsu payirupāsiṃsu paripucchiṃsu paripañhiṃsūti – buddhaseṭṭhaṃ upāgamuṃ. Tenetaṃ vuccati –

1467他们前去亲近佛陀，那位圆具诸行的大仙；

‘‘Ete buddhaṃ upāgacchuṃ, sampannacaraṇaṃ isiṃ;

1468他们询问精妙深细的问题，来到最胜的佛陀面前。

Pucchantā nipuṇe pañhe, buddhaseṭṭhaṃ upāgamu’’nti.

1469“那些”是指十六位彼岸道的婆罗门。“佛陀”是指那位世尊……（中略）……即以证得故，称为佛陀。“佛陀对他们解说”的意思是：佛陀为他们解答、讲解、开示、安立、确立、揭示、分析、阐明、宣说——这就是“佛陀对他们解说”。

ti. nti soḷasānaṃ pārāyaniyānaṃ brāhmaṇānaṃ. ti yo so bhagavā…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ buddhoti. ti tesaṃ buddho pabyākāsi ācikkhi desesi paññapesi paṭṭhapesi vivari vibhaji uttānīakāsi pakāsesīti – tesaṃ buddho pabyākāsi.

1470“被问及问题”是指被提问、被询问、被请求、被恳请、被促使而发问。“如实地”是指：应该如何解答，就如实地解答；应该如何教导，就如实地教导；应该如何安立，就如实地安立；应该如何确立，就如实地确立；应该如何揭示，就如实地揭示；应该如何分析，就如实地分析；应该如何阐明，就如实地阐明；应该如何宣说，就如实地宣说——这就是“被问及问题，就如实地”。

nti. ti pañhaṃ puṭṭho pucchito yācito ajjhesito pasādito. nti yathā ācikkhitabbaṃ tathā ācikkhi , yathā desitabbaṃ tathā desesi, yathā paññapetabbaṃ tathā paññapesi, yathā paṭṭhapetabbaṃ tathā paṭṭhapesi, yathā vivaritabbaṃ tathā vivari , yathā vibhajitabbaṃ tathā vibhaji, yathā uttānīkātabbaṃ tathā uttānīakāsi, yathā pakāsitabbaṃ tathā pakāsesīti – pañhaṃ puṭṭho yathātathaṃ.

1471“以对问题的解答”是指：以解答、讲解、教导、安立、确立、揭示、分析、阐明、宣说等方式——即“以对问题的解答”。

ti pañhānaṃ veyyākaraṇena ācikkhanena desanena paññapanena paṭṭhapanena vivaraṇena vibhajanena uttānīkammena pakāsanenāti – pañhānaṃ veyyākaraṇena.

1472“使满意”是指：他使他们满意、完全满意、令之欢喜、令之信受、令之心满意足。“那些婆罗门”是指十六位彼岸道的婆罗门。“牟尼”是指智慧被称为牟尼……（中略）……即“超越了结缚之网的牟尼”——他使这些婆罗门牟尼满意。因此这样说道：

ti. ti tosesi vitosesi pasādesi ārādhesi attamane akāsi. ti soḷasa pārāyaniye brāhmaṇe. ti monaṃ vuccati ñāṇaṃ…pe… saṅgajālamaticca so munīti – tosesi brāhmaṇe muni. Tenetaṃ vuccati –

1473佛陀对他们解答，当被问及问题时，就如实地。

‘‘Tesaṃ buddho pabyākāsi, pañhaṃ puṭṭho yathātathaṃ;

1474牟尼以对问题的解答，令那些婆罗门满意。

Pañhānaṃ veyyākaraṇena, tosesi brāhmaṇe munī’’ti.

1475“那些被具眼者所满意”——这里是说，那十六位彼岸道婆罗门，被满意、被彻底满意、被令净信、被令喜悦、被令心欢喜——他们被满意了。“具眼者”世尊，以五种眼而具眼：以肉眼也具眼，以天眼也具眼，以慧眼也具眼，以佛眼也具眼，以一切眼也具眼。世尊如何以肉眼也具眼……（中略）……世尊如何以一切眼也具眼——他们就这样被具眼者所满意。

ti. ti soḷasa pārāyaniyā brāhmaṇā. ti tositā vitositā pasāditā ārādhitā attamanā katāti – te tositā. ti bhagavā pañcahi cakkhūhi cakkhumā – maṃsacakkhunāpi cakkhumā, dibbacakkhunāpi cakkhumā, paññācakkhunāpi cakkhumā, buddhacakkhunāpi cakkhumā, samantacakkhunāpi cakkhumā. Kathaṃ bhagavā maṃsacakkhunāpi cakkhumā…pe… evaṃ bhagavā samantacakkhunāpi cakkhumāti – te tositā cakkhumatā.

1476“被佛陀、阿迪迦班度所……”——这里，那位世尊……（中略）……亲自证知后所安立的名号，亦即“佛陀”这个词。“阿迪迦”指的是太阳。乔达摩是姓氏，世尊也姓乔达摩，世尊是太阳的亲属、亲族。因此，佛陀被称为阿迪迦班度——被佛陀、阿迪迦班度所……

ti. ti yo so bhagavā…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ buddhoti. ti ādicco vuccati sūriyo. So gotamo gottena, bhagavāpi gotamo gottena, bhagavā sūriyassa gottañātako gottabandhu. Tasmā buddho ādiccabandhūti – buddhenādiccabandhunā.

1477“梵行”——这指的是：对非正法成就的厌离、离弃、舍离、回避、禁止、远离、不作、不造、不犯、不越界限、拆桥。再者，从无余的意义上说，梵行指的是圣八支道，也就是：正见、正思惟、正语、正业、正命、正精进、正念、正定。“已行梵行”——他们行了梵行、修了梵行、受持后安住于梵行。

ti brahmacariyaṃ vuccati asaddhammasamāpattiyā ārati virati paṭivirati veramaṇī viramaṇaṃ akiriyā akaraṇaṃ anajjhāpatti velāanatikkamo setughāto. Api ca, nippariyāyavasena brahmacariyaṃ vuccati ariyo aṭṭhaṅgiko maggo, seyyathidaṃ – sammādiṭṭhi, sammāsaṅkappo, sammāvācā, sammākammanto, sammāājīvo, sammāvāyāmo, sammāsati, sammāsamādhi. ti brahmacariyaṃ cariṃsu acariṃsu samādāya vattiṃsūti – brahmacariyamacariṃsu.

1478“于最胜慧者、至上慧者、最上慧者、殊胜慧者、首要慧者、无上慧者、最妙慧者”——“于近处”：在附近、在周遭、在靠近、在不远处、在跟前——在最胜慧者的近处。因此，这样说：

ti varapaññassa aggapaññassa seṭṭhapaññassa viseṭṭhapaññassa pāmokkhapaññassa uttamapaññassa pavarapaññassa. ti santike sāmantā āsanne avidūre upakaṭṭheti – varapaññassa santike. Tenetaṃ vuccati –

1479“那些被具眼者、被佛陀、阿迪迦班度所满意……”

‘‘Te tositā cakkhumatā, buddhenādiccabandhunā;

1480他们在最胜慧者身边，修习了梵行。

Brahmacariyamacariṃsu, varapaññassa santike’’ti.

1481这是阿基多之问的一句一句，帝萨美德耶亚之问的一句一句……宾基亚之问的一句一句——这是每一问的一句一句。

ti ekamekassa ajitapañhassa, ekamekassa tissametteyyapañhassa…pe… ekamekassa piṅgiyapañhassāti – ekamekassa pañhassa.

1482其中，那位世尊是自生者……现证的施设，也就是称为佛陀的。其中，如同被佛陀所宣说、所开示、所安立、所确立、所揭示、所分别、所阐明、所显扬的——如同被佛陀所宣说的。

nti. ti yo so bhagavā sayambhū…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ buddhoti. nti yathā buddhena ācikkhitaṃ desitaṃ paññapitaṃ paṭṭhapitaṃ vivaritaṃ vibhajitaṃ uttānīkataṃ pakāsitanti – yathā buddhena desitaṃ.

1483他应修习正行道、随顺行道、不逆行道、如义行道、法随法行道——这样，他应修习。

ti sammāpaṭipadaṃ anulomapaṭipadaṃ apaccanīkapaṭipadaṃ anvatthapaṭipadaṃ dhammānudhammapaṭipadaṃ paṭipajjeyyāti – tathā yo paṭipajjeyya.

1484彼岸，叫做不死、涅槃……灭、涅槃；此岸，叫做烦恼、蕴和诸行。从这此岸到彼岸去，到达彼岸，触证彼岸，现证彼岸——从这此岸到彼岸去。因此，这样说：

ti pāraṃ vuccati amataṃ nibbānaṃ…pe… nirodho nibbānaṃ; apāraṃ vuccanti kilesā ca khandhā ca abhisaṅkhārā ca. ti apārato pāraṃ gaccheyya, pāraṃ adhigaccheyya, pāraṃ phasseyya, pāraṃ sacchikareyyāti – gacche pāraṃ apārato. Tenetaṃ vuccati –

1485“每一问句，都照着佛陀所宣说的那样。”

‘‘Ekamekassa pañhassa, yathā buddhena desitaṃ;

1486像这样去修行的人，能从不是彼岸的地方，到达彼岸。

Tathā yo paṭipajjeyya, gacche pāraṃ apārato’’ti.

1487这里，'不是彼岸'指的是烦恼、诸蕴和各种造作；'彼岸'指的是不死、涅槃……是渴爱的灭尽、离染、止息、涅槃。'从不是彼岸走到彼岸'的意思是：抵达彼岸、到达彼岸、亲证彼岸、实现彼岸——从不是彼岸去到彼岸。

ti apāraṃ vuccanti kilesā ca khandhā ca abhisaṅkhārā ca; pāraṃ vuccati amataṃ nibbānaṃ…pe… taṇhakkhayo virāgo nirodho nibbānaṃ. ti apārā pāraṃ gaccheyya, pāraṃ adhigaccheyya, pāraṃ phasseyya, pāraṃ sacchikareyyāti – apārā pāraṃ gaccheyya.

1488这里，'最上之道'指的是圣八支道，也就是：正见……乃至……正定。'道'的意思是：径、最高、最胜、最特胜、最顶尖、最上等、最殊胜。'修习'的意思是：培育它、反复练习它、多多做它——修习那最上的道。

nti maggamuttamaṃ vuccati ariyo aṭṭhaṅgiko maggo, seyyathidaṃ – sammādiṭṭhi…pe… sammāsamādhi. nti maggaṃ aggaṃ seṭṭhaṃ viseṭṭhaṃ pāmokkhaṃ uttamaṃ pavaraṃ. ti bhāvento āsevanto bahulīkarontoti – bhāvento maggamuttamaṃ.

1120就这样——

ti –

1490ti –

ti –

1491道、路、途、径、小巷、大道、行迹；

Maggo pantho patho pajjo , añjasaṃ vaṭumāyanaṃ;

1492船、筏与桥，还有木舟、浮囊与津渡。

Nāvā uttarasetu ca, kullo ca bhisi saṅkamo .

1493“道是为了去往彼岸，为了抵达彼岸，为了到达彼岸，为了度越老与死而设——那条道就是为了去往彼岸。”

ti pāraṃ gamanāya pāraṃ sampāpanāya pāraṃ samanupāpanāya jarāmaraṇassa taraṇāyāti – maggo so pāraṃ gamanāya.

1494‘所以’——因此，以那个原因，以那个理由，以那个缘，以那个因。‘这部《彼岸道》的’——因此，这个法的教说。‘彼岸’称为不死、涅槃……‘行’称为道，即正见……正定。‘彼岸行’就是指名称、称呼、施设、言说、命名、名称、语词、表达、语句、言辞。因此这么说——

ti. ti tasmā taṃkāraṇā taṃhetu tappaccayā taṃnidānāti – tasmā. ti imassa pārāyanassāti – tasmā imassa dhammapariyāyassa. nti pāraṃ vuccati amataṃ nibbānaṃ…pe… nirodho nibbānaṃ. Ayanaṃ vuccati maggo, seyyathidaṃ – sammādiṭṭhi…pe… sammāsamādhi. nti saṅkhā samaññā paññatti vohāro nāmaṃ nāmakammaṃ nāmadheyyaṃ nirutti byañjanaṃ abhilāpoti – pārāyananteva adhivacanaṃ. Tenetaṃ vuccati –

1495“他应当从非彼岸渡入彼岸，修习那无上的道路；

‘‘Apārā pāraṃ gaccheyya, bhāvento maggamuttamaṃ;

1496那条道是为了去往彼岸而设，因此被称为‘往彼岸之道’。”

Maggo so pāraṃ gamanāya, tasmā pārāyanaṃ itī’’ti.

1151（标点）

1498彼岸道赞颂偈分别第十七

Pārāyanatthutigāthāniddeso sattarasamo.

149918. 彼岸道随颂偈分别

18. Pārāyanānugītigāthāniddeso

1500,

1501“我将诵唱那曾被诵唱的，我将复述那曾被讲述的，我将重诵那曾被宣说的，我将重吟那曾被吟出的，我将复说那曾被说出的——（我）将诵唱《彼岸道品》。” “这位”是一个词句连接……（中略）……这是词序的次第，即“像这样”。 “尊者”是表示爱语的词，表示敬重的词，这是表达恭敬与顺从的敬称。 “宾基亚”是那位长老的名字、称呼、称号、施设、通称、名、名的业用、名号、词源、说明、称谓。像这样，是尊者宾基亚。

nti gītamanugāyissaṃ kathitamanukathayissaṃ bhaṇitamanubhaṇissaṃ lapitamanulapissaṃ bhāsitamanubhāsissanti – pārāyanamanugāyissaṃ. ti. ti padasandhi…pe… padānupubbatāpetaṃ – iccāti. ti piyavacanaṃ garuvacanaṃ sagāravasappatissādhivacanametaṃ – āyasmāti. ti tassa therassa nāmaṃ saṅkhā samaññā paññatti vohāro nāmaṃ nāmakammaṃ nāmadheyyaṃ nirutti byañjanaṃ abhilāpoti – iccāyasmā piṅgiyo.

1502就像他看到的那样，他就那样宣说、讲述、开示、确立、建立、揭示、分析、阐明、说明。‘一切行无常’——就像他看到的那样，他就那样宣说、讲述、开示、确立、建立、揭示、分析、阐明、说明。‘一切行是苦’……（中略）……‘一切法无我’……‘凡是集起之法，皆是灭法’——就像他看到的那样，他就那样宣说、讲述、开示、确立、建立、揭示、分析、阐明、说明。这就是‘如见如说’。

ti yathā addakkhi tathā akkhāsi ācikkhi desesi paññapesi paṭṭhapesi vivari vibhaji uttānīakāsi pakāsesi. ‘‘Sabbe saṅkhārā aniccā’’ti yathā addakkhi tathā akkhāsi ācikkhi desesi paññapesi paṭṭhapesi vivari vibhaji uttānīakāsi pakāsesi. ‘‘Sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti…pe… ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti yathā addakkhi tathā akkhāsi ācikkhi desesi paññapesi paṭṭhapesi vivari vibhaji uttānīakāsi pakāsesīti – yathāddakkhi tathākkhāsi.

1503贪是垢，嗔是垢，痴是垢，忿……恨……（中略）……一切不善的造作都是垢。佛陀、世尊已断除这些垢，它们根被切断，如同截顶的棕榈树，不再存在，未来不会再生起。佛陀无垢、离垢、除垢，远离垢、彻底舍断垢、从垢中解脱，超越了一切垢。‘地’被称为大地。世尊具备那样如大地般广阔、开阔的智慧。‘慧’就是智慧。那智慧即是了解……（中略）……无痴、择法、正见。世尊具足、充分具足、证得、充分证得、成就、充分成就、拥有这慧与智慧，因此佛陀是‘具妙慧者’——无垢、广慧。

ti. ti rāgo malaṃ, doso malaṃ, moho malaṃ, kodho… upanāho…pe… sabbākusalābhisaṅkhārā malā. Te malā buddhassa bhagavato pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Amalo buddho vimalo nimmalo malāpagato malavippahīno malavimutto sabbamalavītivatto. vuccati pathavī. Bhagavā tāya pathavisamāya paññāya vipulāya vitthatāya samannāgato. Medhā vuccati paññā. Yā paññā pajānanā…pe… amoho dhammavicayo sammādiṭṭhi. Bhagavā imāya medhāya paññāya upeto samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgato, tasmā buddho sumedhasoti – vimalo bhūrimedhaso.

1504从分类上说，有两种欲——事物欲和烦恼欲……这些被称为事物欲……这些被称为烦恼欲。种种颜色不同的色，种种声音，种种气味，种种味道，种种触感，都是可爱、可意、可悦、怡心、与欲相关、令人染着的。世尊曾这样说：‘比丘们，有这五种欲功德。哪五种？眼所识知的色，可爱、可意、可悦、怡心、与欲相关、令人染着；耳所识知的声……鼻所识知的气味……舌所识知的味道……身所识知的触感，可爱、可意、可悦、怡心、与欲相关、令人染着。比丘们，这就是五种欲功德。比丘们，依靠这五种欲功德而生起的快乐与喜悦，这就叫作欲乐、秽乐、凡夫乐、非圣乐，这种乐不应亲近、不应修习、不应多作。我说：应该对此乐感到恐惧。’欲是多彩的、甜蜜的。那心……由此生起的意识界。心在这些欲上欢乐、赞赏、满足、喜悦——所以说：‘欲是多彩的、甜蜜的、令心欢悦的。’

ti. ti uddānato dve kāmā – vatthukāmā ca kilesakāmā ca…pe… ime vuccanti vatthukāmā…pe… ime vuccanti kilesakāmā. ti nānāvaṇṇā rūpā nānāvaṇṇā saddā nānāvaṇṇā gandhā nānāvaṇṇā rasā nānāvaṇṇā phoṭṭhabbā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṃhitā rajanīyā. ti vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘pañcime , bhikkhave, kāmaguṇā. Katame pañca? Cakkhuviññeyyā rūpā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṃhitā rajanīyā, sotaviññeyyā saddā…pe… ghānaviññeyyā gandhā… jivhāviññeyyā rasā… kāyaviññeyyā phoṭṭhabbā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṃhitā rajanīyā. Ime kho, bhikkhave, pañca kāmaguṇā. Yaṃ kho, bhikkhave, ime pañca kāmaguṇe paṭicca uppajjati sukhaṃ somanassaṃ, idaṃ vuccati kāmasukhaṃ miḷhasukhaṃ puthujjanasukhaṃ anariyasukhaṃ, na sevitabbaṃ na bhāvetabbaṃ na bahulīkātabbaṃ, ‘bhāyitabbaṃ etassa sukhassā’ti vadāmī’’ti – kāmā hi citrā madhurā ti. ti yaṃ cittaṃ…pe… tajjā manoviññāṇadhātu. Mano ramenti thomenti tosenti pahāsentīti – kāmā hi citrā madhurā manoramā.

1505贪是林，嗔是林，痴是林，忿是林，恨是林……（中略）……一切不善的造作都是林。佛陀、世尊已断除这些林，它们根被切断，如同截顶的棕榈树，不再存在，未来不会再生起。因此佛陀是无林者、脱离林者、离林者，远离林、彻底舍断林、从林中解脱，超越一切林。这就是‘离林者’。‘龙’的意思；世尊不作恶，故为龙；不去，故为龙；不来，故为龙……（中略）……如此，世尊不来，故为龙。这就是‘离欲者、离林者、龙’。

ti rāgo vanaṃ, doso vanaṃ, moho vanaṃ, kodho vanaṃ, upanāho vanaṃ…pe… sabbākusalābhisaṅkhārā vanā. Te vanā buddhassa bhagavato pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā buddho avano vivano nibbano vanāpagato vanavippahīno vanavimutto sabbavanavītivattoti – nibbano. ti nāgo; bhagavā āguṃ na karotīti nāgo, na gacchatīti nāgo, na āgacchatīti nāgo…pe… evaṃ bhagavā na āgacchatīti nāgoti – nikkāmo nibbano nāgo.

1506‘以何因缘’、‘以什么因缘’、‘以什么原因’、‘以什么根源’、‘以什么条件’——这就是‘以何因缘’。‘说虚妄’指说、讲、宣称、言说虚妄；就是说虚妄语、说妄语、说不圣者之言。在此，有人被带到聚会中，或众人中，或亲属中，或团体中，或王宫中，被当作证人而问：‘喂，来，人！你知道什么，就说出来吧。’他不知而说‘我知道’，知道而说‘我不知道’；没见到而说‘我见到’，见到而说‘我没见到’。像这样，为了自己，为了他人，或为了些许物质利益而故意说虚妄话。这就称为虚妄语。

ti. ti kissa hetu kiṃhetu kiṃkāraṇā kiṃnidānā kiṃpaccayāti – kissa hetu. ti musā bhaṇeyya katheyya dīpeyya vohareyya; ti mosavajjaṃ bhaṇeyya, musāvādaṃ bhaṇeyya, anariyavādaṃ bhaṇeyya. Idhekacco sabhāgato vā parisāgato vā ñātimajjhagato vā pūgamajjhagato vā rājakulamajjhagato vā abhinīto sakkhipuṭṭho – ‘‘ehambho purisa, yaṃ jānāsi taṃ vadehī’’ti, so ajānaṃ vā āha – ‘‘jānāmī’’ti , jānaṃ vā āha – ‘‘na jānāmī’’ti, apassaṃ vā āha – ‘‘passāmī’’ti, passaṃ vā āha – ‘‘na passāmī’’ti. Iti attahetu vā parahetu vā āmisakiñcikkhahetu vā sampajānamusā bhāsati, idaṃ vuccati mosavajjaṃ.

1507再者，妄语以三种方式发生：事先他这样想：‘我将说虚妄’；正在说时这样想：‘我正说虚妄’；说后这样想：‘我已说了虚妄’——妄语以这三种方式发生。又以四种方式发生：事先他这样想：‘我将说虚妄’；正在说时这样想：‘我正说虚妄’；说后这样想：‘我已说了虚妄’；并歪曲见解——妄语以这四种方式发生。又以五种方式……以六种方式……以七种方式……以八种方式发生。事先他这样想：‘我将说虚妄’；正在说时这样想：‘我正说虚妄’；说后这样想：‘我已说了虚妄’；歪曲见解、歪曲容忍、歪曲喜好、歪曲想、歪曲状态——妄语、虚妄语以这八种方式发生。‘以何因缘’会说、讲、宣称、言说虚妄？这就是‘以何因缘说虚妄’。因此，宾基亚长老说：

Api ca, tīhākārehi musāvādo hoti. Pubbevassa hoti – ‘‘musā bhaṇissa’’nti, bhaṇantassa hoti – ‘‘musā bhaṇāmī’’ti, bhaṇitassa hoti – ‘‘musā mayā bhaṇita’’nti – imehi tīhākārehi musāvādo hoti. Api ca, catūhākārehi musāvādo hoti. Pubbevassa hoti – ‘‘musā bhaṇissa’’nti, bhaṇantassa hoti – ‘‘musā bhaṇāmī’’ti, bhaṇitassa hoti – ‘‘musā mayā bhaṇita’’nti, vinidhāya diṭṭhiṃ – imehi catūhākārehi musāvādo hoti. Api ca, pañcahākārehi…pe… chahākārehi… sattahākārehi… aṭṭhahākārehi musāvādo hoti. Pubbevassa hoti – ‘‘musā bhaṇissa’’nti, bhaṇantassa hoti – ‘‘musā bhaṇāmī’’ti, bhaṇitassa hoti – ‘‘musā mayā bhaṇita’’nti, vinidhāya diṭṭhiṃ, vinidhāya khantiṃ, vinidhāya ruciṃ, vinidhāya saññaṃ, vinidhāya bhāvaṃ – imehi aṭṭhahākārehi musāvādo hoti mosavajjaṃ. Kissa hetu musā bhaṇeyya katheyya dīpeyya vohareyyāti – kissa hetu musā bhaṇe. Tenāha thero piṅgiyo –

1508“我将诵出《彼岸道品》。”——尊者宾基亚这样说。

‘‘Pārāyanamanugāyissaṃ, [iccāyasmā piṅgiyo]

1509他如实地述说他所见的，那无垢、智慧广大者，无欲、无瞋的龙象，又怎么会说虚妄的话呢？

Yathāddakkhi tathākkhāsi, vimalo bhūrimedhaso;

1510无欲、涅槃、龙，为何因说虚妄？

Nikkāmo nibbano nāgo, kissa hetu musā bhaṇe’’ti.

1511贪是垢，瞋是垢，痴是垢，慢是垢，见是垢，烦恼是垢，一切恶行是垢，一切导向有的业是垢。

ti . nti rāgo malaṃ, doso malaṃ, moho malaṃ, māno malaṃ, diṭṭhi malaṃ, kileso malaṃ, sabbaduccaritaṃ malaṃ, sabbabhavagāmikammaṃ malaṃ.

1512所谓对苦的无知……乃至……无明灌木、痴、不善根，这称为痴。而垢与痴在佛陀、世尊那里已被断除，根被彻底砍断，如同截断多罗树桩一样，成了不存在，未来不再生起。因此，佛陀是已断除垢与痴者——是已断除垢与痴的。

ti yaṃ dukkhe aññāṇaṃ…pe… avijjālaṅgī moho akusalamūlaṃ. Ayaṃ vuccati moho. Malañca moho ca buddhassa bhagavato pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā buddho pahīnamalamohoti – pahīnamalamohassa.

1513一种慢——心的高举。二种慢——自赞慢、贬他慢。三种慢——「我胜」之慢、「我等」之慢、「我劣」之慢。四种慢——因利得而生慢、因名声而生慢、因赞誉而生慢、因乐而生慢。五种慢——「我得可意诸色」而生慢、「我得可意诸声」……乃至……「诸香」……「诸味」……「我得可意诸触」而生慢。六种慢——因眼具足而生慢、因耳具足……乃至……因鼻具足……因舌具足……因身具足……因意具足而生慢。七种慢——慢、过慢、慢过慢、卑慢、下慢、我慢、邪慢。八种慢——因利得而生慢、因无利得而生卑慢、因名声而生慢、因无名声而生卑慢、因赞誉而生慢、因诽谤而生卑慢、因乐而生慢、因苦而生卑慢。九种慢——对胜者「我胜」之慢、对胜者「我等」之慢、对胜者「我劣」之慢、对等者「我胜」之慢、对等者「我等」之慢、对等者「我劣」之慢、对劣者「我胜」之慢、对劣者「我等」之慢、对劣者「我劣」之慢。十种慢——此处某人因生、或因族姓、或因家系、或因容色美、或因财富、或因学问、或因工巧处、或因技艺处、或因明处、或因多闻、或因辩才、或因某某事物而生慢。凡如是之慢、自慢、自慢性、高举、高慢、幢、执取、欲为标帜、心的——此称为慢。

ti. ti ekavidhena māno – yā cittassa unnati . Duvidhena māno – attukkaṃsanamāno, paravambhanamāno. Tividhena māno – seyyohamasmīti māno, sadisohamasmīti māno, hīnohamasmīti māno. Catubbidhena māno – lābhena mānaṃ janeti, yasena mānaṃ janeti, pasaṃsāya mānaṃ janeti, sukhena mānaṃ janeti. Pañcavidhena māno – lābhimhi manāpikānaṃ rūpānanti mānaṃ janeti, lābhimhi manāpikānaṃ saddānaṃ…pe… gandhānaṃ… rasānaṃ… phoṭṭhabbānanti mānaṃ janeti. Chabbidhena māno – cakkhusampadāya mānaṃ janeti, sotasampadāya…pe… ghānasampadāya… jivhāsampadāya… kāyasampadāya… manosampadāya mānaṃ janeti. Sattavidhena māno – māno, atimāno, mānātimāno, omāno, avamāno, asmimāno, micchāmāno. Aṭṭhavidhena māno – lābhena mānaṃ janeti, alābhena omānaṃ janeti, yasena mānaṃ janeti, ayasena omānaṃ janeti, pasaṃsāya mānaṃ janeti, nindāya omānaṃ janeti, sukhena mānaṃ janeti , dukkhena omānaṃ janeti. Navavidhena māno – seyyassa seyyohamasmīti māno, seyyassa sadisohamasmīti māno, seyyassa hīnohamasmīti māno, sadisassa seyyohamasmīti māno, sadisassa sadisohamasmīti māno, sadisassa hīnohamasmīti māno, hīnassa seyyohamasmīti māno, hīnassa sadisohamasmīti māno, hīnassa hīnohamassīti māno. Dasavidhena māno – idhekacco mānaṃ janeti jātiyā vā gottena vā kolaputtiyena vā vaṇṇapokkharatāya vā dhanena vā ajjhenena vā kammāyatanena vā sippāyatanena vā vijjāṭṭhānena vā sutena vā paṭibhānena vā aññataraññatarena vā vatthunā. Yo evarūpo māno maññanā maññitattaṃ unnati unnamo dhajo sampaggāho ketukamyatā cittassa – ayaṃ vuccati māno.

1514这里，虚伪是指什么？是虚伪、虚伪的行为、虚伪的状态、轻蔑、轻蔑的举动 —— 这就叫做虚伪。佛、世尊的慢与虚伪已被断除，根被斩断，如被截顶的棕榈树，不复存在，未来不会再生。因此，佛被称为舍弃慢与虚伪者——即舍弃了慢与虚伪的人。

ti yo makkho makkhāyanā makkhāyitattaṃ niṭṭhuriyaṃ niṭṭhuriyakammaṃ – ayaṃ vuccati makkho. Buddhassa bhagavato māno ca makkho ca pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā buddho mānamakkhappahāyīti – mānamakkhappahāyino.

1515在此，“现在，我要……” 是语句的连接、语句的衔接、语句的圆满、字母的组合、词句的流畅、按顺序的词语——也就是“现在，我要……”。现在，我要……是指以优美言辞——具备、完全具备、达到、完全达到、具有、完全具有、完备的言说、话语、言辞、宣称。我将宣说、开示、阐明、安立、揭示、分别、澄清、宣告——就是：现在，我要宣说与优美相伴的话语。因此，宾基亚长老说了如下的话：

nti. nti padasandhi padasaṃsaggo padapāripūrī akkharasamavāyo byañjanasiliṭṭhatā padānupubbatāpetaṃ – handāhanti. nti vaṇṇena upetaṃ samupetaṃ upāgataṃ samupāgataṃ upapannaṃ samupapannaṃ samannāgataṃ vācaṃ giraṃ byappathaṃ udīraṇaṃ kittayissāmi desessāmi paññapessāmi paṭṭhapessāmi vivarissāmi vibhajissāmi uttānīkarissāmi pakāsessāmīti – handāhaṃ kittayissāmi giraṃ vaṇṇūpasaṃhitaṃ. Tenāha thero piṅgiyo –

1516“对于舍弃了污垢与愚痴，舍弃了慢与虚伪的人，”

‘‘Pahīnamalamohassa, mānamakkhappahāyino;

1517“现在，我要宣说与优美相伴的话语。”

Handāhaṃ kittayissāmi, giraṃ vaṇṇūpasaṃhita’’nti.

1518这里，“黑暗”是指贪欲的黑暗、嗔恨的黑暗、愚痴的黑暗、慢的黑暗、邪见的黑暗、烦恼的黑暗、恶行的黑暗，它造成盲目，造成无知，障碍智慧，伴随苦恼，不导向涅槃。他驱除、逐出、舍弃、摧毁、灭尽、令其不复存在了这种黑暗。那位世尊……（中略）……以亲证而被施设；这即称为佛。所谓 “一切知智”……（中略）……如来因此具有普眼。因此，佛是黑暗的驱除者、具有普眼者。

ti. ti rāgatamaṃ dosatamaṃ mohatamaṃ mānatamaṃ diṭṭhitamaṃ kilesatamaṃ duccaritatamaṃ andhakaraṇaṃ aññāṇakaraṇaṃ paññānirodhikaṃ vighātapakkhikaṃ anibbānasaṃvattanikaṃ nudi panudi pajahi vinodesi byantīakāsi anabhāvaṃ gamesi. ti yo so bhagavā…pe… sacchikā paññatti; yadidaṃ buddhoti. vuccati sabbaññutañāṇaṃ…pe… tathāgato tena samantacakkhūti – tamonudo buddho samantacakkhu.

1519这里，“世间”有几种：一世间 —— 即“有”的世间。二世间 —— 即有世间与“有”的因缘世间；或者，成就的“有”世间与成就的“有”之因缘世间；或者，衰败的“有”世间与衰败的“有”之因缘世间。三世间 —— 即三种感受。四世间 —— 即四种食。五世间 —— 即五取蕴。六世间 —— 即六种内在处。七世间 —— 即七种识住。八世间 —— 即八种世间法。九世间 —— 即九种众生居。十世间 —— 即十种处。十二世间 —— 即十二处。十八世间 —— 即十八界。世尊已到达世间的终点，已抵达世间的尽头，已到达边界，已抵达边界……已到达涅槃，已抵达涅槃。他已度过梵行生活，修行圆满……生死的轮回对他来说已不存在，不会再有后有。因此，他被称为到达世间终点者。

ti. ti eko loko – bhavaloko. Dve lokā – bhavaloko ca sambhavaloko ca; sampattibhavaloko ca sampattisambhavaloko ca; vipattibhavaloko ca vipattisambhavaloko ca . Tayo lokā – tisso vedanā. Cattāro lokā – cattāro āhārā. Pañca lokā – pañcupādānakkhandhā. Cha lokā – cha ajjhattikāni āyatanāni. Satta lokā – sattaviññāṇaṭṭhitiyo . Aṭṭha lokā – aṭṭha lokadhammā. Nava lokā – nava sattāvāsā. Dasa lokā – dasa āyatanāni. Dvādasa lokā – dvādasāyatanāni. Aṭṭhārasa lokā – aṭṭhārasa dhātuyo. ti bhagavā lokassa antagato antappatto koṭigato koṭippatto… nibbānagato nibbānappatto. So vutthavāso ciṇṇacaraṇo… jātimaraṇasaṃsāro natthi tassa punabbhavoti – lokantagū.

1520有三种“有”——业有和再生有（令再生的有）。什么是业有？福行、非福行、不动行——这是业有。什么是再生有？令再生的色、受、想、行、识——这是再生有。世尊已经超越、渡过、完全越过了业有和再生有——所以，他是世界的尽头到达者，超越了一切有。

1521有四种漏——欲漏、有漏、见漏、无明漏。这些漏，对于佛陀、世尊来说，已经断除，根被彻底拔掉，像被砍断树桩的多罗树一样，被弄成不存在了，在未来不会再生起。因此，佛陀是无漏者。他所有再生的苦——生苦、老苦、病苦、死苦、愁悲苦忧恼苦……乃至……灾难见之苦——都已经被断除、根除、平息、寂止、不能再产生，被智火焚烧殆尽。因此，佛陀是灭尽一切苦者——所以他是无漏者、灭尽一切苦者。

ti. ti cattāro āsavā – kāmāsavo, bhavāsavo, diṭṭhāsavo, avijjāsavo. Te āsavā buddhassa bhagavato pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā buddho anāsavo. ti sabbaṃ tassa paṭisandhikaṃ jātidukkhaṃ jarādukkhaṃ byādhidukkhaṃ maraṇadukkhaṃ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsadukkhaṃ …pe… diṭṭhibyasanadukkhaṃ pahīnaṃ samucchinnaṃ vūpasantaṃ paṭippassaddhaṃ abhabbuppattikaṃ ñāṇagginā daḍḍhaṃ. Tasmā buddho sabbadukkhappahīnoti – anāsavo sabbadukkhappahīno.

1522有称号为真实者，有名称近似的，有称号近似的，有真实相近似称号的。毗婆尸世尊、尸弃世尊、毗舍婆世尊、拘留孙世尊、拘那含牟尼世尊、迦叶世尊，这些佛陀世尊有相似的名称和相似的称号。世尊释迦牟尼也和那些佛陀世尊有相似的名称和相似的称号——因此，佛陀是称号为真实者。

ti. ti saccavhayo sadisanāmo sadisavhayo saccasadisavhayo. Vipassī bhagavā, sikhī bhagavā, vessabhū bhagavā, kakusandho bhagavā, koṇāgamano bhagavā, kassapo bhagavā. Te buddhā bhagavanto sadisanāmā sadisavhayā. Bhagavāpi sakyamuni tesaṃ buddhānaṃ bhagavantānaṃ sadisanāmo sadisavhayoti – tasmā buddho saccavhayo.

1523我亲近、依靠、常侍奉、遍问、遍请教了那位世尊——这位称号为真实的梵行者被我亲近了。因此，长老宾基亚说：

ti so mayā bhagavā āsito upāsito payirupāsito paripucchito paripañhitoti – saccavhayo brahme upāsito me. Tenāha thero piṅgiyo –

1524“驱除黑暗者，佛陀，具足普眼，到达世界尽头，超越一切有；

‘‘Tamonudo buddho samantacakkhu, lokantagū sabbabhavātivatto;

1525无漏，断尽一切苦，称号真实——这位梵行者，被我亲近。”

Anāsavo sabbadukkhappahīno, saccavhayo brahme upāsito me’’ti.

1526这被称为“鸟”。为什么把鸟叫作“再生者”呢？因为它被生两次——一次从母胎出来，一次从卵壳出来。就因为这个原因，鸟被叫作“再生者”。就好像一只再生者鸟，离开、舍弃、越过、超脱、度过了一片矮小、贫瘠、果实稀少、食物稀少、水源稀少的杂木丛，抵达、寻得、获得了另一处果实丰盛、食物丰盛、水源丰盛的大森林、大丛林，并且就在那片大丛林里安住下来。这就是：如同再生者鸟，离开那贫瘠的杂木丛，住进了果实丰盛的大森林。

ti . vuccati pakkhī. Kiṃkāraṇā dijo vuccati pakkhī? Dvikkhattuṃ jāyatīti dijo, mātukucchimhā ca aṇḍakosamhā ca. Taṃkāraṇā dijo vuccati pakkhīti – dijo. ti yathā dijo kubbanakaṃ parittavanakaṃ appaphalaṃ appabhakkhaṃ appodakaṃ pahāya jahitvā atikkamitvā samatikkamitvā vītivattetvā aññaṃ bahupphalaṃ bahubhakkhaṃ bahūdakaṃ mahantaṃ kānanaṃ vanasaṇḍaṃ adhigaccheyya vindeyya paṭilabheyya, tasmiñca vanasaṇḍe vāsaṃ kappeyyāti – dijo yathā kubbanakaṃ pahāya bahupphalaṃ kānanaṃ āvaseyya.

1527这里是为了配合比喻。跋婆利婆罗门，以及他那些其他的老师们，依托于佛陀、世尊，曾是一些所见寡少、所见微小、所见稀少、所见低劣、所见粗陋、所见可怜的人。他们放弃了、彻底放弃了、越过、超脱、度过、超越了那种所见寡少、所见微小、所见稀少、所见低劣、所见粗陋、所见可怜的认知，而抵达、寻得、获得了佛陀、世尊——那位拥有无量之见、最上之见、最胜之见、殊胜之见、首要之见、最高之见、最妙之见的人，那位无与伦比、与无与伦比者等同、无比肩、无匹配、无人能及、超越诸天的天、人中的公牛、人中的狮子、人中的龙象、人中的良骏、人中的英杰、人中的负重者、拥有十力的人。就像一只天鹅，能抵达、寻得、获得一片大湖——无论是末那娑湖、无热恼湖，还是那深不可测、水量无边的大海、汪洋，同样地，他们抵达了佛陀、世尊——那位深不可测、威严无限、智慧流布、法眼开启、善能剖解法义、获得四无碍解、成就四无所畏、心意纯粹清净、独自洁白明了、宣说不二之法、如此坚定者、如此自称者、不狭小、伟大、深邃、不可测量、难以穷尽、拥有无数珍宝、如海洋一般、具备六支舍心、无与伦比、广大、无量的人。那位如此伟大的宣说者、道路的教导者，就像山中之王须弥山，就像鸟中之王金翅鸟，就像兽中之王狮子，就像水界之王的海洋，我抵达了这样的导师、最胜的征服者、伟大的仙人——就这样，我放弃了那寡少的所见，如同天鹅趋赴大海一般，抵达了那广大的海洋。因此，宾基亚长老这样说：

ti. nti opammasampaṭipādanaṃ. ti yo ca bāvarī brāhmaṇo ye caññe tassa ācariyā buddhaṃ bhagavantaṃ upādāya appadassā parittadassā thokadassā omakadassā lāmakadassā chatukkadassā vā. Te appadasse parittadasse thokadasse omakadasse lāmakadasse chatukkadasse pahāya pajahitvā atikkamitvā samatikkamitvā vītivattetvā buddhaṃ bhagavantaṃ appamāṇadassaṃ aggadassaṃ seṭṭhadassaṃ viseṭṭhadassaṃ pāmokkhadassaṃ uttamadassaṃ pavaradassaṃ asamaṃ asamasamaṃ appaṭisamaṃ appaṭibhāgaṃ appaṭipuggalaṃ devātidevaṃ narāsabhaṃ purisasīhaṃ purisanāgaṃ purisājaññaṃ purisanisabhaṃ purisadhorayhaṃ dasabaladhāriṃ adhigacchiṃ vindiṃ paṭilabhiṃ. Yathā ca haṃso mahantaṃ mānasakaṃ vā saraṃ anotattaṃ vā dahaṃ mahāsamuddaṃ vā akkhobhaṃ amitodakaṃ jalarāsiṃ adhigaccheyya vindeyya paṭilabheyya, evameva buddhaṃ bhagavantaṃ akkhobhaṃ amitatejaṃ pabhinnañāṇaṃ vivaṭacakkhuṃ paññāpabhedakusalaṃ adhigatapaṭisambhidaṃ catuvesārajjappattaṃ suddhādhimuttaṃ setapaccattaṃ advayabhāṇiṃ tādiṃ tathāpaṭiññaṃ aparittaṃ mahantaṃ gambhīraṃ appameyyaṃ duppariyogāhaṃ pahūtaratanaṃ sāgarasamaṃ chaḷaṅgupekkhāya samannāgataṃ atulaṃ vipulaṃ appameyyaṃ, taṃ tādisaṃ pavadataṃ maggavādinaṃ merumiva nagānaṃ garuḷamiva dijānaṃ sīhamiva migānaṃ udadhimiva aṇṇavānaṃ adhigacchiṃ, taṃ satthāraṃ jinapavaraṃ mahesinti – evamahaṃ appadasse pahāya mahodadhiṃ haṃsoriva ajjhapatto. Tenāha thero piṅgiyo –

1528“如同再生者鸟，离开那贫瘠的杂木丛，住进了果实丰盛的大森林；”

‘‘Dijo yathā kubbanakaṃ pahāya, bahupphalaṃ kānanamāvaseyya;

1529“同样地，我放弃了那寡少的所见，如同天鹅趋赴大海一般，抵达了那广大的海洋。”

Evamahaṃ appadasse pahāya, mahodadhiṃ haṃsoriva ajjhapatto’’ti.

1530跋婆利婆罗门，以及他那些其他的老师们，他们阐述、开示、宣说、确立、安立、揭示、分析、显明、公开了他们自己的见解、他们自己的忍许、他们自己的喜好、他们自己的执取、他们自己的倾向、他们自己的意图。这就是：他们从前所阐述的。

ti. ti yo ca bāvarī brāhmaṇo ye caññe tassa ācariyā, te sakaṃ diṭṭhiṃ sakaṃ khantiṃ sakaṃ ruciṃ sakaṃ laddhiṃ sakaṃ ajjhāsayaṃ sakaṃ adhippāyaṃ byākaṃsu ācikkhiṃsu desayiṃsu paññapiṃsu paṭṭhapiṃsu vivariṃsu vibhajiṃsu uttānīakaṃsu pakāsesunti – ye me pubbe viyākaṃsu.

1531“huraṃ gotamasāsanā”的意思就是：在乔达摩的教法之前，也就是在乔达摩的教法之前，在乔达摩的教法之前，在乔达摩的教法更早之前——指的是佛陀的教法、胜者的教法、如来的教法、阿拉汉的教法之前。

ti huraṃ gotamasāsanā, paraṃ gotamasāsanā, pure gotamasāsanā, paṭhamataraṃ gotamasāsanā buddhasāsanā jinasāsanā tathāgatasāsanā arahantasāsanāti – huraṃ gotamasāsanā.

1532“据说过去是这样，据说将来会是那样”——说“当时是这样，将来会是那样”。

ti evaṃ kira āsi, evaṃ kira bhavissatīti – iccāsi iti bhavissati.

1533所有这一切都是传闻，依据传统、传承、经典传承、逻辑推论、方法论推论、对表象的反复思量、与自身见解一致后的容忍，并非自己通过亲身证知而了解的法，也不是自己亲眼亲见的法——他们讲述了这些，而这一切都是传闻。

nti sabbaṃ taṃ itihītihaṃ itikirāya paramparāya piṭakasampadāya takkahetu nayahetu ākāraparivitakkena diṭṭhinijjhānakkhantiyā na sāmaṃ sayamabhiññātaṃ na attapaccakkhaṃ dhammaṃ yaṃ kathayiṃsūti – sabbaṃ taṃ itihītihaṃ.

1534所有这一切都增长推测、增长寻思、增长意图、增长欲寻思、增长恚寻思、增长害寻思、增长亲属寻思、增长地域寻思、增长不死寻思、增长与悲悯他人相关的寻思、增长与利养、恭敬、名声相关的寻思、增长与不被轻视相关的寻思——所有这一切都增长推测。因此，宾基亚长老说：

1535“那些从前在乔达摩教法之外，向我作出解释的人，”

‘‘Ye me pubbe viyākaṃsu, huraṃ gotamasāsanā;

1536“说‘当时是这样，将来会是那样’，”

‘Iccāsi iti bhavissa’ti;

1537“所有这一切都是传闻，所有这一切都增长推测。”

Sabbaṃ taṃ itihītihaṃ, sabbaṃ taṃ takkavaḍḍhana’’nti.

1538就这样，世尊以出家之义为独一，以无伴之义为独一，以断除渴爱之义为独一，以彻底离贪为独一，以彻底离嗔为独一，以彻底离痴为独一，以彻底离烦恼为独一，以行于唯一道路为独一，以证得无上正自觉为独一。

ti. ti bhagavā pabbajjasaṅkhātena eko, adutiyaṭṭhena eko, taṇhāya pahānaṭṭhena eko, ekantavītarāgoti eko, ekantavītadosoti eko, ekantavītamohoti eko, ekantanikkilesoti eko, ekāyanamaggaṃ gatoti eko, eko anuttaraṃ sammāsambodhiṃ abhisambuddhoti eko.

1539世尊如何以出家之义为独一呢？世尊在年轻的时候，头发乌黑，正值美好的青年时期，处于人生第一阶段，不顾那些不情愿的父母，他们满面泪水，哭泣哀叹，切断了所有亲属的牵绊，切断了家庭生活的障碍，切断了子女妻子的障碍，切断了亲朋好友的障碍，剃除了须发，穿上袈裟，从在家生活出家为无家，达到了无所拥有的状态，独自游走、安住、行持、运作、护持、行进、行动。世尊就这样以出家之义为独一。

Kathaṃ bhagavā pabbajjasaṅkhātena eko? Bhagavā daharova samāno susu kāḷakeso bhadrena yobbanena samannāgato paṭhamena vayasā akāmakānaṃ mātāpitūnaṃ assumukhānaṃ rodantānaṃ vilapantānaṃ ñātisaṅghaṃ sabbaṃ gharāvāsapalibodhaṃ chinditvā puttadārapalibodhaṃ chinditvā ñātipalibodhaṃ chinditvā mittāmaccapalibodhaṃ chinditvā kesamassuṃ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṃ pabbajitvā akiñcanabhāvaṃ upagantvā eko carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpeti. Evaṃ bhagavā pabbajjasaṅkhātena eko.

1540世尊如何以无伴之义为独一呢？这样出家之后，他独自一人住于森林、树林、边远的坐卧处，那里声音稀少，寂静无声，远离人群，适合独处静修。他独自行走，独自站立，独自坐下，独自铺卧，独自进村乞食，独自前进，独自返回，独自在隐处坐下，独自经行，独自游走、安住、行持、运作、护持、行进、行动。世尊就这样以无伴之义为独一。

Kathaṃ bhagavā adutiyaṭṭhena eko? Evaṃ pabbajito samāno eko araññavanapatthāni pantāni senāsanāni paṭisevati appasaddāni appanigghosāni vijanavātāni manussarāhasseyyakāni paṭisallānasāruppāni . So eko gacchati, eko tiṭṭhati, eko nisīdati , eko seyyaṃ kappeti, eko gāmaṃ piṇḍāya pavisati, eko abhikkamati, eko paṭikkamati, eko raho nisīdati, eko caṅkamaṃ adhiṭṭhāti, eko carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpeti. Evaṃ bhagavā adutiyaṭṭhena eko.

1541世尊如何以断除渴爱之义为独一呢？他这样独一、无伴、不放逸、热忱、精勤地安住着，在尼连禅河边，在菩提树根处，从事伟大的精勤，击败了魔罗及其军队，击败了黑暗的死魔，以及那些放逸的亲属，彻底舍断、驱除、消灭、根除了那充满渴爱之网、繁茂泛滥的渴爱。

Kathaṃ bhagavā taṇhāya pahānaṭṭhena eko? So evaṃ eko adutiyo appamatto ātāpī pahitatto viharanto najjā nerañjarāya tīre bodhirukkhamūle mahāpadhānaṃ padahanto māraṃ sasenaṃ kaṇhaṃ namuciṃ pamattabandhuṃ vidhamitvā taṇhājāliniṃ visaṭaṃ visattikaṃ pajahi vinodesi byantīakāsi anabhāvaṃ gamesi.

1542以渴爱为伴侣的人，长久地流转轮回；

‘‘Taṇhādutiyo puriso, dīghamaddhāna saṃsaraṃ;

1543这样那样的生命形态，无法超越这轮回。

Itthabhāvaññathābhāvaṃ, saṃsāraṃ nātivattati.

1544“知道这过患后——贪爱是苦的根源；

‘‘Etamādīnavaṃ ñatvā, taṇhaṃ dukkhassa sambhavaṃ;

1545比丘应离贪、不执取、具足念而游行。”

Vītataṇho anādāno, sato bhikkhu paribbaje’’ti.

1546就这样，世尊以舍断贪爱的意义而成为独一者。

Evaṃ bhagavā taṇhāya pahānaṭṭhena eko.

1547为什么世尊是“彻底离贪者”而成为独一者？因为贪已被舍断，所以是“彻底离贪者”而成为独一者；因为嗔已被舍断，所以是“彻底离嗔者”而成为独一者；因为痴已被舍断，所以是“彻底离痴者”而成为独一者；因为烦恼已被舍断，所以是“彻底离烦恼者”而成为独一者。

Kathaṃ bhagavā ekantavītarāgoti eko? Rāgassa pahīnattā ekantavītarāgoti eko, dosassa pahīnattā ekantavītadosoti eko, mohassa pahīnattā ekantavītamohoti eko, kilesānaṃ pahīnattā ekantanikkilesoti eko.

1548为什么世尊是“已行于一道者”而成为独一者？所谓一道，就是指四念处……乃至……八支圣道。

Kathaṃ bhagavā ekāyanamaggaṃ gatoti eko? Ekāyanamaggo vuccati cattāro satipaṭṭhānā…pe… ariyo aṭṭhaṅgiko maggo.

1549“那唯一之路——洞察生灭尽头的人，他出于利益与悲悯，了知此道；

‘‘Ekāyanaṃ jātikhayantadassī, maggaṃ pajānāti hitānukampī;

1550过去的人们通过这条道路渡过了瀑流，正在渡、将要渡的人们，也都是通过它渡过瀑流。

Etena maggena tariṃsu pubbe, tarissanti ye ca taranti ogha’’nti.

1551就这样，世尊是走唯一道的人，所以是“独自的”。

Evaṃ bhagavā ekāyanamaggaṃ gatoti eko.

1552为什么说世尊独自证悟了无上的正自觉呢？是“独自的”。 “菩提”指的是在四条道上生起的智、慧、慧根、慧力、择法觉支、审察、观照、正见。世尊用那菩提智，觉悟了“一切行是无常的”，觉悟了“一切行是苦的”，觉悟了“一切法是无我的”……觉悟了“凡是生起的法，全部都是息灭的法”。或者这么说，凡是应当被觉悟、了知、通达、遍知、证得、触及、亲证的法，他用那菩提智，全部觉悟了、了知了、通达了、遍知了、证得了、触及了、亲证了。就这样，世尊独自证悟了无上的正自觉，所以是“独自的”。

Kathaṃ bhagavā eko anuttaraṃ sammāsambodhiṃ abhisambuddhoti eko. Bodhi vuccati catūsu maggesu ñāṇaṃ paññā paññindriyaṃ paññābalaṃ dhammavicayasambojjhaṅgo vīmaṃsā vipassanā sammādiṭṭhi . Bhagavā tena bodhiñāṇena ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’ti bujjhi, ‘‘sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti bujjhi, ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti bujjhi…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti bujjhi. Atha vā, yaṃ bujjhitabbaṃ anubujjhitabbaṃ paṭibujjhitabbaṃ sambujjhitabbaṃ adhigantabbaṃ phassitabbaṃ sacchikātabbaṃ sabbaṃ taṃ tena bodhiñāṇena bujjhi anubujjhi paṭibujjhi sambujjhi adhigacchi phassesi sacchākāsi. Evaṃ bhagavā eko anuttaraṃ sammāsambodhiṃ abhisambuddhoti eko.

1553世尊驱散了、赶走了、断除了、消除了、灭掉了、让它没了贪欲的黑暗、嗔恨的黑暗、愚痴的黑暗、邪见的黑暗、烦恼的黑暗、恶行的黑暗——这些能造成盲目、造成无眼、造成无知、令智慧止息、属于恼害一方、不导向涅槃的东西……世尊坐在了灵鹫山的庙堂石板上。所谓“坐”，就是“坐下来”。

ti bhagavā rāgatamaṃ dosatamaṃ mohatamaṃ diṭṭhitamaṃ kilesatamaṃ duccaritatamaṃ andhakaraṇaṃ acakkhukaraṇaṃ aññāṇakaraṇaṃ paññānirodhikaṃ vighātapakkhikaṃ anibbānasaṃvattanikaṃ nudi panudi pajahi vinodesi byantīakāsi anabhāvaṃ gamesi. ti nisinno bhagavā pāsāṇake cetiyeti – āsīno .

1554他坐在山的一侧，这位牟尼，已到达苦的彼岸；

Nagassa passe āsīnaṃ, muniṃ dukkhassa pāraguṃ;

1555弟子们前来亲近他，这位拥有三明、战胜了死神的人。

Sāvakā payirupāsanti, tevijjā maccuhāyinoti.

1556世尊就这样坐着……或者，世尊因为寂止了所有忙碌而坐着——他历经安居，修行圆满……对他来说，生、老、死的流转没有了，不再有再生。就这样，世尊坐着——独自驱散黑暗而安坐。

Evampi bhagavā āsīno…pe… atha vā, bhagavā sabbossukkapaṭippassaddhattā āsīno so vutthavāso ciṇṇacaraṇo…pe… jātimaraṇasaṃsāro natthi tassa punabbhavoti, evampi bhagavā āsīnoti – eko tamonudāsīno.

1557他是光辉者、具慧者、智者、有智者、觉悟者、知者、明察者、大慧者。他是光之作者、明之作者、照亮者、灯之作者、灯火者、闪耀者、放光者——这位光辉者就是光之作者。

ti. ti jutimā matimā paṇḍito paññavā buddhimā ñāṇī vibhāvī medhāvī. ti pabhaṅkaro ālokakaro obhāsakaro dīpaṅkaro padīpakaro ujjotakaro pajjotakaroti – jutimā so pabhaṅkaro.

1558乔达摩是广慧、智为慧，以慧为旗帜、以慧为标志、以慧为尊上，他善于审视、善于细察、善于观察、善于遍观诸法，安住于明晰，行于此道，多行于此道，重于斯，倾于斯，向于斯，趣于斯，心意专注于此，以此为尊。

ti gotamo bhūripaññāṇo ñāṇapaññāṇo paññādhajo paññāketu paññādhipateyyo vicayabahulo pavicayabahulo okkhāyanabahulo samokkhāyanadhammo vibhūtavihārī taccarito tabbahulo taggaruko tanninno tappoṇo tappabbhāro tadadhimutto tadadhipateyyo.

1559旗是车的标志，烟是火的标志；

Dhajo rathassa paññāṇaṃ, dhūmo paññāṇamaggino;

1560王是国土的标志，丈夫是女子的标志。

Rājā raṭṭhassa paññāṇaṃ, bhattā paññāṇamitthiyāti.

1561同样，乔达摩是广慧、智为慧，以慧为旗帜、以慧为标志、以慧为尊上，善于审视、善于细察、善于观察、善于遍观诸法，安住于明晰，行于此道，多行于此道，重于斯，倾于斯，向于斯，趣于斯，心意专注于此，以此为尊——乔达摩是广慧者。

Evameva gotamo bhūripaññāṇo ñāṇapaññāṇo paññādhajo paññāketu paññādhipateyyo vicayabahulo pavicayabahulo okkhāyanabahulo samokkhāyanadhammo vibhūtavihārī taccarito tabbahulo taggaruko tanninno tappoṇo tappabbhāro tadadhimutto tadadhipateyyoti – gotamo bhūripaññāṇo.

1562“广”是指大地。世尊具备那样如大地般的、广大的、宽广的智慧。“慧”是指智，那种了知……乃至……不痴、择法、正见。世尊是以这样的慧、这样的智来契合的、具备的、具足的、成就的、圆满拥有。因此，佛陀被称为极具智慧者——乔达摩，具备广大的智慧。所以宾基亚尊者说：

ti bhūri vuccati pathavī. Bhagavā tāya pathavisamāya paññāya vipulāya vitthatāya samannāgato. Medhā vuccati paññā. Yā paññā pajānanā…pe… amoho dhammavicayo sammādiṭṭhi. Bhagavā imāya medhāya paññāya upeto samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgato. Tasmā buddho sumedhasoti – gotamā bhūrimedhasā. Tenāha thero piṅgiyo –

1563“他独自驱散黑暗，那光辉者，是光明的制造者；

‘‘Eko tamonudāsīno, jutimā so pabhaṅkaro;

1564乔达摩，智慧深广者；乔达摩，广大的慧者。”

Gotamo bhūripaññāṇo, gotamo bhūrimedhaso’’ti.

1565[解释] 这位世尊，是自生者、无师者，对于过去从未听闻的法，他亲自证悟了真理，并在其中获得了一切知智，在诸力上获得了自在。[解释] 他宣说、开示、确立、安立、揭示、分析、阐明、显示了那初善、中善、后善，有义理、有文句、完全圆满、完全清净的梵行，即四念处……（中略）……圣八支道、涅槃以及导向涅槃的道路——他为我教导了这样的法。

ti. ti yo so bhagavā sayambhū anācariyako pubbe ananussutesu dhammesu sāmaṃ saccāni abhisambujjhi, tattha ca sabbaññutaṃ patto balesu ca vasībhāvaṃ. ti. nti ādikalyāṇaṃ majjhekalyāṇaṃ pariyosānakalyāṇaṃ sātthaṃ sabyañjanaṃ kevalaparipuṇṇaṃ parisuddhaṃ brahmacariyaṃ, cattāro satipaṭṭhāne…pe… ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ nibbānañca nibbānagāminiñca paṭipadaṃ ācikkhi desesi paññapesi paṭṭhapesi vivari vibhaji uttānīakāsi pakāsesīti – yo me dhammamadesesi.

1566“现见的”，就是说，法是现前可见的、无时的、来见看的、导向的、智者各自证知的，这就是现见的。或者，另外一种说法：谁在现前法中修习圣八支道，他的道无间、等无间地就能获得果、体会到果、得到果，这样也是现见的。“无时的”，意思是，就像人们给出有时间限制的钱财后，不会立刻得到，要等待时间，而这个法不是这样。谁在现前法中修习圣八支道，他的道无间、等无间地就能获得果、体会到果、得到果，不待他生，也不待他世，这样就是无时的——这便是现见的、无时的。

nti sandiṭṭhikaṃ akālikaṃ ehipassikaṃ opaneyyikaṃ paccattaṃ veditabbaṃ viññūhīti, evaṃ sandiṭṭhikaṃ. Atha vā, yo diṭṭheva dhamme ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ bhāveti, tassa maggassa anantarā samanantarā adhigacchateva phalaṃ vindati paṭilabhatīti, evampi sandiṭṭhikaṃ. nti yathā manussā kālikaṃ dhanaṃ datvā anantarā na labhanti, kālaṃ āgamenti, nevāyaṃ dhammo. Yo diṭṭheva dhamme ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ bhāveti, tassa maggassa anantarā samanantarā adhigacchateva phalaṃ vindati paṭilabhati, na parattha na paraloke, evaṃ akālikanti – sandiṭṭhikamakālikaṃ.

1567[解释] “渴爱灭尽”，指对色的渴爱……（中略）……对法的渴爱。“安稳”，就是渴爱的灭尽、贪的灭尽、嗔的灭尽、痴的灭尽、趣的灭尽、生的灭尽、结生的灭尽、有的灭尽、轮回的灭尽、流转的灭尽。“安”指的是烦恼、蕴以及诸行。“安”的断除、“安”的止息、“安”的舍离、“安”的寂止，就是不死、涅槃——因此是“渴爱灭尽的安稳”。

nti. ti rūpataṇhā…pe… dhammataṇhā. nti taṇhakkhayaṃ rāgakkhayaṃ dosakkhayaṃ mohakkhayaṃ gatikkhayaṃ upapattikkhayaṃ paṭisandhikkhayaṃ bhavakkhayaṃ saṃsārakkhayaṃ vaṭṭakkhayaṃ. nti īti vuccanti kilesā ca khandhā ca abhisaṅkhārā ca. Ītippahānaṃ ītivūpasamaṃ ītipaṭinissaggaṃ ītipaṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānanti – taṇhakkhayamanītikaṃ.

1568那么，这就是涅槃。对于它，没有譬喻，没有比拟，没有相似之物，没有对应物，它不存在，不出现，不可得。无论在何处、任何地方、任何处所，内部、外部、或内外部——对于它，没有任何地方有譬喻存在。因此，那位婆罗门这样说——

ti. ti nibbānassa. ti upamā natthi, upanidhā natthi, sadisaṃ natthi, paṭibhāgo natthi na sati na saṃvijjati nupalabbhati. ti kvaci kimhici katthaci ajjhattaṃ vā bahiddhā vā ajjhattabahiddhā vāti – yassa natthi upamā kvaci. Tenāha so brāhmaṇo –

1569“那位为我开示了法的人，这法是现见的、超越时间的，

‘‘Yo me dhammamadesesi, sandiṭṭhikamakālikaṃ;

1570他的渴爱灭尽是无灾厄的，对他没有任何譬喻在任何地方。”

Taṇhakkhayamanītikaṃ, yassa natthi upamā kvacī’’ti.

1571“如此”（ti）意思是：你怎么离开了佛陀？离去、远离、分开？——你怎么离开了他？

ti kiṃ nu buddhamhā vippavasi apesi apagacchi vinā hosīti – kiṃ nu tamhā vippavasi.

1572哪怕一个刹那、一个片刻、一点时间、一瞬、一须臾——即便是这么短的时间。出于尊敬，他称呼他为舅父。

ti muhuttampi khaṇampi layampi vayampi addhampīti muhuttamapi. ti gāravena mātulaṃ ālapati.

1573乔达摩啊，您是具足广大智慧的人，是具足智与慧的人，是以智慧为旗帜的人，是以智慧为顶峰的人，是以智慧为至上的人，是习惯于反复探查的人，是习惯于反复审查的人，是习惯于深刻省思的人，是习惯于周遍观察的法的人，您安住于殊胜的境界，以此德行为习惯，以此德行为常行，以此德行为深重，倾向于此，趋入于此，朝向于此，心专注于此，以此德行为至上——乔达摩啊，您是具足广大智慧的人。

ti gotamā bhūripaññāṇā ñāṇapaññāṇā paññādhajā paññāketumhā paññādhipateyyamhā vicayabahulā pavicayabahulā okkhāyanabahulā samokkhāyanadhammā vibhūtavihārimhā taccaritā tabbahulā taggarukā tanninnā tappoṇā tappabbhārā tadadhimuttā tadadhipateyyamhāti – gotamā bhūripaññāṇā.

1574[解释] “地大”是指大地。世尊具足那与大地相等、广博、宽广的智慧。所谓“慧”，就是智慧。那种智慧——了知……（中略）……不痴、择法、正见。世尊拥有、具备、获得、圆满、成就、具足这种慧，因此被称为“佛陀、善慧者”——也就是乔达摩，那广慧者。因此，宾基亚长老说：

ti bhūri vuccati pathavī. Bhagavā tāya pathavisamāya paññāya vipulāya vitthatāya samannāgato. Medhā vuccati paññā. Yā paññā pajānanā…pe… amoho dhammavicayo sammādiṭṭhi. Bhagavā imāya medhāya upeto samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgato, tasmā buddho sumedhasoti – gotamo bhūrimedhaso. Tenāha thero piṅgiyo –

1575“宾基亚，你为什么离开他呢，哪怕片刻？”

‘‘Kiṃnu tamhā vippavasi, muhuttamapi piṅgiya;

1576乔达摩是广大智慧者，乔达摩是广大慧者。’

Gotamā bhūripaññāṇā, gotamā bhūrimedhasā’’ti.

1288，

1578这指的是那位世尊……（中略）……在那里成就了一切知智，在诸力上获得了自在。这指的是：开端善好、中段善好……（中略）……他教导、开示、确立、阐明、分析、揭秘、彰显了涅槃和导向涅槃的修行道路。这就是“他教导了你法”。

ti yo so bhagavā…pe… tattha ca sabbaññutaṃ patto balesu ca vasībhāvaṃ. ti nti ādikalyāṇaṃ majjhekalyāṇaṃ…pe… nibbānañca nibbānagāminiñca paṭipadaṃ ācikkhi desesi paññapesi paṭṭhapesi vivari vibhaji uttānīakāsi pakāsesīti – yo te dhammamadesesi.

1579[解释] 所谓“现见的”，是指不需时日的、邀人来见的、导向内的、智者各自证知的——这样是“现见的”。或者，当一个人就在现世修习圣八支道时，他就能在道的无间、等无间之后，确实获得其果、体验到、证得到，这样也叫“现见的”。所谓“即时的”，是指如同人们布施了财物后，并不会立即获得结果，而需等待时机；但这法并非如此。当一个人就在现世修习圣八支道时，他就能在道的无间、等无间之后，确实获得其果、体验到、证得到，不必等到来世或他方世界，这样就是“即时的”——因此是“现见的、即时的”。

nti sandiṭṭhikaṃ akālikaṃ ehipassikaṃ opaneyyikaṃ paccattaṃ veditabbaṃ viññūhīti – evaṃ sandiṭṭhikaṃ. Atha vā, yo diṭṭheva dhamme ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ bhāveti, tassa maggassa anantarā samanantarā adhigacchateva phalaṃ vindati paṭilabhatīti, evampi sandiṭṭhikaṃ. nti yathā manussā kālikaṃ dhanaṃ datvā anantarā na labhanti kālaṃ āgamenti, nevāyaṃ dhammo. Yo diṭṭheva dhamme ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ bhāveti, tassa maggassa anantarā samanantarā adhigacchateva phalaṃ vindati paṭilabhati, na parattha na paraloke, evaṃ akālikanti – sandiṭṭhikamakālikaṃ.

1580“渴爱灭尽”，就是色爱……乃至法爱。“渴爱灭尽”是指渴爱的灭尽、贪的灭尽、瞋的灭尽、痴的灭尽、趣的灭尽、生的灭尽、结生的灭尽、有的灭尽、轮回的灭尽、流转的灭尽。“灾厄”指的是烦恼、蕴和行。灾厄的断除、灾厄的止息、灾厄的寂灭，就是不死、涅槃——这就是无灾厄的渴爱灭尽。

nti . ti rūpataṇhā…pe… dhammataṇhā. nti taṇhakkhayaṃ rāgakkhayaṃ dosakkhayaṃ mohakkhayaṃ gatikkhayaṃ upapattikkhayaṃ paṭisandhikkhayaṃ bhavakkhayaṃ saṃsārakkhayaṃ vaṭṭakkhayaṃ. nti īti vuccanti kilesā ca khandhā ca abhisaṅkhārā ca. Ītippahānaṃ ītivūpasamaṃ ītipaṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānanti – taṇhakkhayamanītikaṃ.

1581“比喻”是对涅槃而言。没有比喻，没有相似之物，没有同等之物，没有对应之物，过去没有、现在没有、未来也不可得。“在任何地方”——指无论何处，或内、或外、或内外皆然——如此之物，没有任何比喻可在任何地方找到。

ti. ti nibbānassa. ti upamā natthi, upanidhā natthi, sadisaṃ natthi, paṭibhāgo natthi, na sati na saṃvijjati nupalabbhati. ti kvaci kimhici katthaci ajjhattaṃ vā bahiddhā vā ajjhattabahiddhā vāti – yassa natthi upamā kvaci.

1582“那位向你开示了法的人——这法是当下可见的、不受时间限制的，”

‘‘Yo te dhammamadesesi, sandiṭṭhikamakālikaṃ;

1583是渴爱灭尽、无灾无畏的，于任何处没有譬喻。’”

Taṇhakkhayamanītikaṃ, yassa natthi upamā kvacī’’ti.

1584意思是：我不离开佛陀，不离去，不分离，不与他分隔而存在——我不离开他。

ti nāhaṃ buddhamhā vippavasāmi apemi apagacchāmi vinā homīti – nāhaṃ tamhā vippavasāmi.

1585“如此”意思是：哪怕一瞬间，一刹那，一须臾，一弹指，哪怕短暂片刻。“如此”是巴瓦利那样称呼他的孙子（用名字叫他）。

ti muhuttampi khaṇampi layampi vayampi addhampīti – muhuttamapi. ti bāvarī taṃ nattāraṃ nāmena ālapati.

1586“如此”是：乔达摩具足深广的慧，是慧者、慧知者、以慧为旗者、以慧为幢者、以慧为尊者，多审察、多深察、多观察、多彻察诸法、安住显耀，以此为行、以此为多、以此为重、倾坠于此、斜向于此、沉入于此、向往于此、以此为心解脱、以此为主——即乔达摩具足深广的慧。”

1587“bhūri”指的是大地。世尊具足那如大地般的智慧——广博、宽阔。 “medhā”指的是智慧。那种智慧是了知……（中略）……不痴迷、择法、正见。世尊拥有这慧与智，与之相合、完全相合，与之会合、完全会合，与之俱生、完全俱生，完全具足，因此被称为“具足妙慧者”，也就是“乔达摩，具足广智与慧”。因此，那位婆罗门这样说道：

ti bhūri vuccati pathavī. Bhagavā tāya pathavisamāya paññāya vipulāya vitthatāya samannāgato. Medhā vuccati paññā. Yā paññā pajānanā…pe… amoho dhammavicayo sammādiṭṭhi. Bhagavā imāya medhāya paññāya upeto samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgato, tasmā buddho sumedhasoti – gotamā bhūrimedhasā. Tenāha so brāhmaṇo –

1588「婆罗门，我不离开他，即使片刻；

‘‘Nāhaṃ tamhā vippavasāmi, muhuttamapi brāhmaṇa;

1589“乔达摩，具足广智，乔达摩，具足妙慧。”

Gotamā bhūripaññāṇā, gotamā bhūrimedhasā’’ti.

1590,

1591那位世尊是自生者、无师者，在以前从未听闻过的法上，自己亲证了真理，并在此获得了遍知智，在各种力上也获得了自在。“”是这样的：他讲解了“初善、中善、后善，有义有文，圆满圆满、清净的梵行”，也就是四念处、四正勤、四神足、五根、五力、七觉支、圣八支道、涅槃以及导向涅槃的行道。他开示、演说、确立、建立、揭示、分析、阐明、说明了——为我教导了法。

ti yo so bhagavā sayambhū anācariyako pubbe ananussutesu dhammesu sāmaṃ saccāni abhisambujjhi, tattha ca sabbaññutaṃ patto balesu ca vasībhāvaṃ. ti. nti ādikalyāṇaṃ majjhekalyāṇaṃ pariyosānakalyāṇaṃ sātthaṃ sabyañjanaṃ kevalaparipuṇṇaṃ parisuddhaṃ brahmacariyaṃ, cattāro satipaṭṭhāne cattāro sammappadhāne cattāro iddhipāde pañcindriyāni pañca balāni satta bojjhaṅge ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ nibbānañca nibbānagāminiñca paṭipadaṃ ācikkhi desesi paññapesi paṭṭhapesi vivari vibhaji uttānīakāsi pakāsesīti – yo me dhammamadesesi.

1592“sandiṭṭhika”指的是：现见性的、无时性的、来见性的、导向性的、各自应由智者亲知的。这是“现见的”含义。或者，在今生今世修习八支圣道的人，在那道之后，紧接着、立刻就能证得果、获得、取得。这也是“现见的”含义。 “无时的”指的是：如同人布施了有时限的财物，不会立刻获得回报，需要等待时机；但这法不是这样的。在今生今世修习八支圣道的人，在那道之后，紧接着、立刻就能证得果、获得、取得，不用来世，不在他方世界。这就叫作“无时的”。这就是“现见的、无时的”。

nti sandiṭṭhikaṃ akālikaṃ ehipassikaṃ opaneyyikaṃ paccattaṃ veditabbaṃ viññūhīti – evaṃ sandiṭṭhikaṃ. Atha vā, yo diṭṭheva dhamme ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ bhāveti, tassa maggassa anantarā samanantarā adhigacchateva phalaṃ vindati paṭilabhatīti – evampi sandiṭṭhikaṃ. nti yathā manussā kālikaṃ dhanaṃ datvā anantarā na labhanti, kālaṃ āgamenti, nevāyaṃ dhammo. Yo diṭṭheva dhamme ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ bhāveti; tassa maggassa anantarā samanantarā adhigacchateva phalaṃ vindati paṭilabhati, na parattha na paraloke, evaṃ akālikanti – sandiṭṭhikamakālikaṃ.

1593“anītika”指的是无灾患的。 “taṇhakkhaya”指的是渴爱的灭尽、贪的灭尽、嗔的灭尽、痴的灭尽、趣的灭尽、生的灭尽、结生的灭尽、有的灭尽、轮回的灭尽、流转的灭尽。 “īti”指的是烦恼、诸蕴和诸行。灾患的断除，灾患的止息，灾患的舍离，灾患的寂灭，即不死、涅槃。这就是“渴爱的灭尽，无灾患的”。

nti . ti rūpataṇhā…pe… dhammataṇhā. nti taṇhakkhayaṃ rāgakkhayaṃ dosakkhayaṃ mohakkhayaṃ gatikkhayaṃ upapattikkhayaṃ paṭisandhikkhayaṃ bhavakkhayaṃ saṃsārakkhayaṃ vaṭṭakkhayaṃ. nti īti vuccanti kilesā ca khandhā ca abhisaṅkhārā ca. Ītippahānaṃ ītivūpasamaṃ ītipaṭinissaggaṃ ītipaṭippassaddhiṃ amataṃ nibbānanti – taṇhakkhayamanītikaṃ.

1594“对他没有任何譬喻在任何地方”，是对涅槃来说。没有譬喻，没有比拟，没有相似，没有等同，不存在，没有，不被感知。任何地方、任何时候、任何处所，无论是内、外，还是内外——对于他，确实在任何地方都没有譬喻。因此，宾基亚长老说：

ti. ti nibbānassa. ti upamā natthi, upanidhā natthi, sadisaṃ natthi, paṭibhāgo natthi na atthi na saṃvijjati nupalabbhati. ti kvaci kimhici katthaci ajjhattaṃ vā bahiddhā vā ajjhattabahiddhā vāti – yassa natthi upamā kvaci. Tenāha thero piṅgiyo –

1595“‘那位教导我法的人，所教是现见的、无时的，

‘‘Yo me dhammamadesesi, sandiṭṭhikamakālikaṃ;

1596「渴爱之灭尽、无此等，彼无譬喻于任何处。」

Taṇhakkhayamanītikaṃ, yassa natthi upamā kvacī’’ti.

1597就像有眼睛的人，在光亮中能看到各种色法，能见、能看、能观察、能审察、能细查；同样，我以心意如实看到、见到、观察到、审察到、细查到佛陀、世尊——我以心意这只眼看到他。

ti yathā cakkhumā puriso āloke rūpagatāni passeyya dakkheyya olokeyya nijjhāyeyya upaparikkheyya, evamevāhaṃ buddhaṃ bhagavantaṃ manasā passāmi dakkhāmi olokemi nijjhāyāmi upaparikkhāmīti – passāmi naṃ manasā cakkhunāva.

1598他日夜以心意修习佛随念，毫不放逸——这位婆罗门日夜都不放逸。

ti rattiñca divā ca buddhānussatiṃ manasā bhāvento appamattoti – rattindivaṃ brāhmaṇa appamatto.

1599以身体礼敬，以语言礼敬，以心意礼敬，以如义行道礼敬，以法随法行道礼敬；在恭敬、尊重、尊崇、供奉中，我日日夜夜消磨、超越、度过——礼敬着，我度过夜晚。

nti. ti kāyena vā namassamāno, vācāya vā namassamāno, cittena vā namassamāno, anvatthapaṭipattiyā vā namassamāno, dhammānudhammapaṭipattiyā vā namassamāno sakkāramāno garukāramāno mānayamāno pūjayamāno rattindivaṃ vivasemi atināmemi atikkamemīti – namassamāno vivasemi rattiṃ.

1600以那佛随念修习而不隔离——我是这样认为的；没有隔离——我是这样认为、这样知道的。这样我知道，这样我明了，这样我识别，这样我通达，这样我彻悟——正因此，我认为那是没有隔离。所以宾基亚长老说：

nti tāya buddhānussatiyā bhāvento avippavāsoti taṃ maññāmi, avippavuṭṭhoti taṃ maññāmi jānāmi. Evaṃ jānāmi evaṃ ājānāmi evaṃ vijānāmi evaṃ paṭivijānāmi evaṃ paṭivijjhāmīti – teneva maññāmi avippavāsaṃ. Tenāha thero piṅgiyo –

1601“婆罗门啊，我用意就如同用眼一样日夜不放逸地看见他；

‘‘Passāmi naṃ manasā cakkhunāva, rattindivaṃ brāhmaṇa appamatto;

1602礼敬着，我度过夜晚，正因此，我认为这是没有隔离。”

Namassamāno vivasemi rattiṃ, teneva maññāmi avippavāsa’’nti.

1603这里，“信”是指对世尊生起的信、相信、信赖、净信、信心、信根、信力。“喜”是指对世尊生起的喜、欢喜、喜悦、欣喜、踊跃、欢笑、微笑、满足、悦乐、得意、心的欢喜。“意”是指对世尊生起的心、意、意所、心脏、净白心、意处、意根、识、识蕴、相应的意识界。“念”是指对世尊生起的念、随念、正念——信、喜、意、念这四种法，

ti. ti yā ca bhagavantaṃ ārabbha saddhā saddahanā okappanā abhippasādo saddhā saddhindriyaṃ saddhābalaṃ. ti yā bhagavantaṃ ārabbha pīti pāmojjaṃ modanā āmodanā pamodanā hāso pahāso vitti tuṭṭhi odagyaṃ attamanatā cittassa. ti yañca bhagavantaṃ ārabbha cittaṃ mano mānasaṃ hadayaṃ paṇḍaraṃ mano manāyatanaṃ manindriyaṃ viññāṇaṃ viññāṇakkhandho tajjā manoviññāṇadhātu. ti yā bhagavantaṃ ārabbha sati anussati sammāsatīti – saddhā ca pīti ca mano sati ca.

1604这四种法不从乔达摩的教法、佛陀的教法、胜者的教法、如来的教法、阿拉汉的教法中离开，不走，不弃舍，不毁灭——它们不离乔达摩的教法。”

ti ime cattāro dhammā gotamasāsanā buddhasāsanā jinasāsanā tathāgatasāsanā arahantasāsanā nāpenti na gacchanti na vijahanti na vināsentīti – nāpentime gotamasāsanamhā.

1605什么是什么……他朝着东方走、朝着西方走、朝着南方走、朝着北方走——他行进，他前往，他迈步，他前进。什么是什么……他具有广大的智慧、大的智慧、锐利的智慧、多方面的智慧、易发的智慧、敏捷的智慧、穿透的智慧。'大地'被称为广大的。世尊具备那如大地一般广博、扩展的智慧——'无论朝着哪个方向走，那广大智慧者。'

ti. nti puratthimaṃ vā disaṃ pacchimaṃ vā disaṃ dakkhiṇaṃ vā disaṃ uttaraṃ vā disaṃ vajati gacchati kamati abhikkamati. ti bhūripañño mahāpañño tikkhapañño puthupañño hāsapañño javanapañño nibbedhikapañño . Bhūri vuccati pathavī. Bhagavā tāya pathavisamāya paññāya vipulāya vitthatāya samannāgatoti – yaṃ yaṃ disaṃ vajati bhūripañño.

1606那位依佛陀而倾倒的人——他朝向佛陀、倾向于佛陀、低垂向佛陀、依附向佛陀、心住于佛陀、以佛陀为主。'我朝向那位佛陀，他往哪边去，我就往哪边去。'因此，宾基亚长老说：

ti so yena buddho tena teneva nato tanninno tappoṇo tappabbhāro tadadhimutto tadadhipateyyoti – sa tena teneva natohamasmi. Tenāha thero piṅgiyo –

1607'信心、喜、意以及念，这些都不会从乔达摩的教法中退失；

‘‘Saddhā ca pīti ca mano sati ca, nāpentime gotamasāsanamhā;

1608无论那广大智慧者朝着哪个方向走，我朝向他，往他那边去。'

Yaṃ yaṃ disaṃ vajati bhūripañño, sa tena teneva natohamasmī’’ti.

1609什么是什么……他已经老了，衰老了，年纪大了，到了人生的迟暮阶段，到了老年。什么是什么……他已经体力衰弱、力量薄弱、力气微少了——'我已经老了，体力衰弱，力气薄弱。'

ti jiṇṇassa vuḍḍhassa mahallakassa addhagatassa vayoanuppattassa. ti dubbalathāmakassa appathāmakassa parittathāmakassāti – jiṇṇassa me dubbalathāmakassa.

1610身体并不会随着佛陀而去——它不逃跑，不移动，不前往，不越过。'身体并不会因此而去到那里。'

ti kāyo yena buddho tena na paleti na vajati na gacchati nātikkamatīti – teneva kāyo na paleti tattha.

1611意思是：我以思惟的方式而行，以寻的方式而行，以智的方式而行，以慧的方式而行，以觉的方式而行——我以思惟之力常行。

nti saṅkappagamanena vitakkagamanena ñāṇagamanena paññāgamanena buddhigamanena vajāmi gacchāmi atikkamāmīti – saṅkappayantāya vajāmi niccaṃ.

1612意思是：所谓“心”，即意、意根……乃至相应意界。所谓“意”，世尊以此而与相应、相接、相连——“婆罗门，我的心确实与此相应”。因此，长老宾基亚说：

ti. ti yaṃ cittaṃ mano mānasaṃ…pe… tajjā manoviññāṇadhātu. ti mano yena buddho tena yutto payutto saṃyuttoti – mano hi me brāhmaṇa tena yutto. Tenāha thero piṅgiyo –

1613“我年迈力衰，身子不利索，

‘‘Jiṇṇassa me dubbalathāmakassa, teneva kāyo na paleti tattha;

1614我以思惟之力常行，婆罗门，我的心确实与此相应。”

Saṅkappayantāya vajāmi niccaṃ, mano hi me brāhmaṇa tena yutto’’ti.

1615意思是：陷在欲泥、欲沼、欲烦恼、欲钩、欲热恼、欲障中，躺卧、睡卧、停卧、安住、偏住——即是躺在泥中。受渴爱所动而颤抖，受邪见所动而颤抖，受烦恼所动而颤抖，受修行所动而颤抖，受果报所动而颤抖，受意恶行所动而颤抖；因染着为贪所动而颤抖，因嗔恚为嗔所动而颤抖，因愚痴为痴所动而颤抖，因被慢系缚为慢所动而颤抖，因执取为邪见所动而颤抖，因被掉举引向散乱而颤抖，因未达决定被疑所动而颤抖，因被随眠所强固而颤抖；因得而颤抖，因不得而颤抖，因名誉而颤抖，因无誉而颤抖，因赞叹而颤抖，因讥毁而颤抖，因乐而颤抖，因苦而颤抖；因生而颤抖，因老而颤抖，因病而颤抖，因死而颤抖，因愁、悲、苦、忧、恼而颤抖；因地狱苦而颤抖，因畜生道苦而颤抖，因饿鬼道苦而颤抖，因人道苦……因投胎所生之苦而颤抖，因住胎所生之苦而颤抖，因出胎所生之苦而颤抖，因出生后所系缚之苦而颤抖，因出生后身不由己之苦而颤抖，因自业之苦而颤抖，因他业之苦而颤抖，因行苦而颤抖，因变坏苦而颤抖；因眼疾之苦而颤抖，因耳疾之苦而颤抖，因鼻疾之苦而颤抖，因舌疾之苦而颤抖，因身疾之苦而颤抖，因头疾之苦而颤抖，因耳病之苦而颤抖，因口疾之苦而颤抖，因牙疾之苦而颤抖，因唇疾之苦而颤抖；因咳嗽、哮喘、鼻塞、发热、衰老、腹痛、昏厥、痢疾、绞痛、霍乱、麻风、痈疽、白斑、痨病、癫痫、癣疥、瘙痒、疥疮、疮疤、风疹、血胆病、糖尿病、痔疮、疖子、瘘管、因胆汁失调所起的疾病、因痰失调所起的疾病、因风失调所起的疾病、因三合失调所起的疾病、因季节变化所生的疾病、因起居不当所生的疾病、因突遭折磨所起的疾病、因业报所生的疾病；因寒冷、酷热、饥饿、渴乏、大便、小便、蚊虻风日蛇蝎等触之苦；因母死之苦而颤抖，因父死之苦而颤抖，因子死之苦而颤抖，因女死之苦而颤抖，因亲族之丧而苦，因财富之丧而苦，因疾病之丧而苦，因戒之坏而苦，因见之坏而苦——如此而颤抖、颤动、战栗、剧战栗——即是躺在泥中而颤抖不已。

ti. ti kāmapaṅke kāmakaddame kāmakilese kāmabaḷise kāmapariḷāhe kāmapalibodhe semāno sayamāno vasamāno āvasamāno parivasamāno ti – paṅke sayāno. ti taṇhāphandanāya phandamāno, diṭṭhiphandanāya phandamāno , kilesaphandanāya phandamāno, payogaphandanāya phandamāno, vipākaphandanāya phandamāno, manoduccaritaphandanāya phandamāno, ratto rāgena phandamāno, duṭṭho dosena phandamāno, mūḷho mohena phandamāno, vinibandho mānena phandamāno, parāmaṭṭho diṭṭhiyā phandamāno, vikkhepagato uddhaccena phandamāno, aniṭṭhaṅgato vicikicchāya phandamāno, thāmagato anusayehi phandamāno, lābhena phandamāno, alābhena phandamāno, yasena phandamāno, ayasena phandamāno, pasaṃsāya phandamāno, nindāya phandamāno, sukhena phandamāno, dukkhena phandamāno, jātiyā phandamāno, jarāya phandamāno, byādhinā phandamāno, maraṇena phandamāno, sokaparidevadukkhadomanassupāyāsehi phandamāno, nerayikena dukkhena phandamāno, tiracchānayonikena dukkhena phandamāno, pettivisayikena dukkhena phandamāno, mānusikena dukkhena…pe… gabbhokkantimūlakena dukkhena… gabbhaṭṭhitimūlakena dukkhena… gabbhavuṭṭhānamūlakena dukkhena… jātassūpanibandhakena dukkhena… jātassa parādheyyakena dukkhena… attūpakkamena dukkhena… parūpakkamena dukkhena… saṅkhāradukkhena… vipariṇāmadukkhena… cakkhurogena dukkhena… sotarogena dukkhena… ghānarogena dukkhena… jivhārogena dukkhena… kāyarogena dukkhena… sīsarogena dukkhena… kaṇṇarogena dukkhena… mukharogena dukkhena… dantarogena dukkhena… oṭṭharogena dukkhena… kāsena… sāsena… pināsena… ḍāhena … jarena… kucchirogena… mucchāya… pakkhandikāya… sūlāya… visūcikāya… kuṭṭhena… gaṇḍena… kilāsena… sosena… apamārena … dadduyā… kaṇḍuyā… kacchuyā… rakhasāya… vitacchikāya… lohitapittena … madhumehena… aṃsāya… piḷakāya… bhagandalena … pittasamuṭṭhānena ābādhena… semhasamuṭṭhānena ābādhena… vātasamuṭṭhānena ābādhena… sannipātikena ābādhena… utupariṇāmajena ābādhena… visamaparihārajena ābādhena… opakkamikena ābādhena… kammavipākajena ābādhena… sītena… uṇhena… jighacchāya … pipāsāya… uccārena… passāvena… ḍaṃsamakasavātātapasarīsapasamphassena dukkhena… mātumaraṇena dukkhena… pitumaraṇena dukkhena… puttamaraṇena dukkhena… dhītumaraṇena dukkhena… ñātibyasanena dukkhena… bhogabyasanena dukkhena… rogabyasanena dukkhena… sīlabyasanena dukkhena… diṭṭhibyasanena dukkhena phandamāno pariphandamāno pavedhamāno sampavedhamānoti – paṅke sayāno pariphandamāno.

1616意思是：从师到师，从说法到说法，从众到众，从见到见，从行道到行道，从道到道，跳跃、跃起、踶跃——我至一岛又一岛地踶越。

nti satthārato satthāraṃ dhammakkhānato dhammakkhānaṃ gaṇato gaṇaṃ diṭṭhiyā diṭṭhiṃ paṭipadāya paṭipadaṃ maggato maggaṃ pallaviṃ upallaviṃ sampallavinti – dīpā dīpaṃ upallaviṃ.

1617“看见了”是词语的连接、词语的接合、词语的圆满、音节的组合、文句的通畅、字词的次第——这就是“那时”。而“看见了”意思是：见到、看到、观察、通达。那个世尊，是自生者、无师者……被表示为‘佛陀’——这就是“那时我见到了正自觉者”。

nti. ti padasandhi padasaṃsaggo padapāripūrī akkharasamavāyo byañjanasiliṭṭhatā padānupubbatāpetaṃ – athāti. nti addasaṃ addakkhiṃ apassiṃ paṭivijjhiṃ. ti yo so bhagavā sayambhū anācariyako…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ buddhoti – athaddasāsiṃ sambuddhaṃ.

1618“已渡过暴流”是指：世尊渡过了欲的暴流，渡过了有的暴流，渡过了见的暴流，渡过了无明的暴流，渡过了整个轮回的路径，已渡过、已越过、已度脱、已超越、已完全超越、已彻底越过。他梵行已住，修行已圆满……不再有生老死的轮回。这就是“已渡过暴流”。“无漏”是指：四种漏——欲漏、有漏、见漏、无明漏。这些漏在佛陀世尊这里已被断除，连根拔起，如同砍掉顶部的棕榈树，归于无有，未来不再生起。因此佛陀是“无漏者”。所以整体就是“已渡过暴流的无漏者”。因此宾基亚长老说：

nti. nti bhagavā kāmoghaṃ tiṇṇo, bhavoghaṃ tiṇṇo, diṭṭhoghaṃ tiṇṇo, avijjoghaṃ tiṇṇo, sabbasaṃsārapathaṃ tiṇṇo uttiṇṇo nitthiṇṇo atikkanto samatikkanto vītivatto, so vutthavāso ciṇṇacaraṇo…pe… jātimaraṇasaṃsāro, natthi tassa punabbhavoti – oghatiṇṇaṃ. nti cattāro āsavā – kāmāsavo, bhavāsavo, diṭṭhāsavo, avijjāsavo. Te āsavā buddhassa bhagavato pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā buddho anāsavāti – oghatiṇṇamanāsavaṃ. Tenāha thero piṅgiyo –

1619“躺在泥沼中，翻滚挣扎，我从一个岛游向另一个岛；

‘‘Paṅke sayāno pariphandamāno, dīpā dīpaṃ upallaviṃ;

1620那时，我见到了正自觉者——已渡过暴流的无漏者。”

Athaddasāsiṃ sambuddhaṃ, oghatiṇṇamanāsava’’nti.

1621就像瓦卡利长老，他具足信心，尊重信心，以信为先行，以信为胜解，以信为主导，证得阿拉汉果；就像巴德拉乌达长老，具足信心……证得阿拉汉果；就像阿腊毗乔达摩长老，具足信心……证得阿拉汉果——正如从前有瓦卡利、巴德拉乌达、阿腊毗乔达摩这些解脱的信者。

ti yathā vakkalitthero saddho saddhāgaruko saddhāpubbaṅgamo saddhādhimutto saddhādhipateyyo arahattappatto, yathā bhadrāvudho thero saddho saddhāgaruko saddhāpubbaṅgamo saddhādhimutto saddhādhipateyyo arahattappatto, yathā āḷavigotamo thero saddho saddhāgaruko saddhāpubbaṅgamo saddhādhimutto saddhādhipateyyo arahattappattoti – yathā ahū vakkali muttasaddho bhadrāvudho āḷavigotamo ca.

1622同样地，你也要释放信心，完全释放，彻底释放，坚定地信解。对于“一切行无常”，你要释放信心，完全释放，彻底释放，坚定地信解。对于“一切行是苦”……对于“一切法无我”，你要释放信心，完全释放，彻底释放，坚定地信解……对于“凡是集起之法，全都是灭尽之法”，你要释放信心，完全释放，彻底释放，坚定地信解——就是这样，你也同样地释放信心吧。

nti evameva tvaṃ saddhaṃ muñcassu pamuñcassu sampamuñcassu adhimuñcassu okappehi. ‘‘Sabbe saṅkhārā aniccā’’ti saddhaṃ muñcassu pamuñcassu sampamuñcassu adhimuñcassu okappehi. ‘‘Sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti…pe… ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti saddhaṃ muñcassu pamuñcassu sampamuñcassu adhimuñcassu okappehi… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti saddhaṃ muñcassu pamuñcassu, sampamuñcassu adhimuñcassu okappehīti – evameva tvampi pamuñcassu saddhaṃ.

1623“死王的领地”，指的是烦恼、蕴和造作之行。“死王领地的彼岸”，是指不死的涅槃——那一切行的寂止、一切依着的彻底舍离、渴爱的灭尽、离贪、灭、涅槃。“你将到达那彼岸”，意思是宾基亚啊，你将到达死亡领域的彼岸，你将证得它，你将触及它，你将亲证它。因此，世尊这么说——

nti maccudheyyaṃ vuccanti kilesā ca khandhā ca abhisaṅkhārā ca. Maccudheyyassa pāraṃ vuccati amataṃ nibbānaṃ, yo so sabbasaṅkhārasamatho sabbūpadhipaṭinissaggo taṇhakkhayo virāgo nirodho nibbānaṃ. nti tvaṃ pāraṃ gamissasi, pāraṃ adhigamissasi, pāraṃ phassissasi, pāraṃ sacchikarissasīti – gamissasi tvaṃ piṅgiya maccudheyyassa pāraṃ. Tenāha bhagavā –

1624“正如从前瓦卡利以解脱为信，跋德拉武德和阿拉维乔达摩也是如此——

‘‘Yathā ahū vakkali muttasaddho, bhadrāvudho āḷavigotamo ca;

1625你也要同样地放下信心，

Evameva tvampi pamuñcassu saddhaṃ,

1626宾基亚啊，你将会到达死亡领域的彼岸。”

Gamissasi tvaṃ piṅgiya maccudheyyassa pāra’’nti.

1627对于这个，我越来越净信，越来越相信，越来越确信，越来越决意；对于“诸行无常”，我越来越净信，越来越相信，越来越确信，越来越决意；对于“诸行是苦”，我越来越净信……对于“诸法无我”，我越来越净信……对于“凡是生起之法，皆是灭尽之法”，我越来越净信，越来越相信，越来越确信，越来越决意——就这样，我越来越净信。

ti esa bhiyyo pasīdāmi, bhiyyo bhiyyo saddahāmi, bhiyyo bhiyyo okappemi, bhiyyo bhiyyo adhimuccāmi; ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’ti bhiyyo bhiyyo pasīdāmi, bhiyyo bhiyyo saddahāmi , bhiyyo bhiyyo okappemi, bhiyyo bhiyyo adhimuccāmi; ‘‘sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti bhiyyo bhiyyo pasīdāmi…pe… ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti bhiyyo bhiyyo pasīdāmi…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti bhiyyo bhiyyo pasīdāmi, bhiyyo bhiyyo saddahāmi, bhiyyo bhiyyo okappemi, bhiyyo bhiyyo adhimuccāmīti – esa bhiyyo pasīdāmi.

1628所谓“牟那”，指的是智……超越了执着之网的智者，就是牟尼。“听闻了牟尼的话语”意思是：听闻了你的话、你的言说、你的教导、你的教诫、你的训示之后，学习之后，领受之后，审察之后——听完了牟尼的话。

ti. ti monaṃ vuccati ñāṇaṃ…pe… saṅgajālamaticca so muni. ti tuyhaṃ vacanaṃ byappathaṃ desanaṃ anusāsanaṃ anusiṭṭhaṃ sutvāna uggahetvāna upadhārayitvāna upalakkhayitvānāti – sutvāna munino vaco.

1629所谓“覆盖”，有五种覆盖：渴爱覆盖、邪见覆盖、烦恼覆盖、恶行覆盖、无明覆盖。这些覆盖对于佛陀、世尊来说，已被打开、已被破除、已被去除、已被断除、已被根绝、已被平息、已被止息、已不可能再生起、已被智慧之火所烧尽。因此，佛陀是“敞开覆盖者”。那位世尊……（中略）……得到了“佛陀”这个称号，即——敞开覆盖者、正自觉者。

ti. nti pañca chadanāni – taṇhāchadanaṃ, diṭṭhichadanaṃ, kilesachadanaṃ, duccaritachadanaṃ, avijjāchadanaṃ. Tāni chadanāni buddhassa bhagavato vivaṭāni viddhaṃsitāni samugghāṭitāni pahīnāni samucchinnāni vūpasantāni paṭippassaddhāni abhabbuppattikāni ñāṇagginā daḍḍhāni. Tasmā buddho vivaṭacchado. ti yo so bhagavā…pe… sacchikā paññatti, yadidaṃ buddhoti – vivaṭacchado sambuddho.

1630所谓“桩”，贪是桩，嗔是桩，痴是桩，忿是桩，恨……（中略）……一切不善的造作都是桩。这些桩对于佛陀、世尊来说已被断除，根已被根绝，如同截顶的多罗树，已归于无有，于未来永不再生起。因此，佛陀是“无桩者”。

ti. ti rāgo khilo, doso khilo, moho khilo, kodho khilo, upanāho…pe… sabbākusalābhisaṅkhārā khilā. Te khilā buddhassa bhagavato pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā buddho akhilo.

1631有三种具辩才者：教法具辩才者、问难具辩才者、证得具辩才者。什么是教法具辩才者？在此，有某人通晓了佛陀的教法——经、应颂、记说、偈颂、自说、如是语、本生、未曾有法、方广。他依凭这教法而能辩说——这就是教法具辩才者。

ti tayo paṭibhānavanto – pariyatti paṭibhānavā, paripucchāpaṭibhānavā, adhigamapaṭibhānavā. Katamo pariyattipaṭibhānavā? Idhekaccassa buddhavacanaṃ pariyāputaṃ hoti suttaṃ geyyaṃ veyyākaraṇaṃ gāthā udānaṃ itivuttakaṃ jātakaṃ abbhutadhammaṃ vedallaṃ. Tassa pariyattiṃ nissāya paṭibhāti – ayaṃ pariyattipaṭibhānavā.

1632什么是问难具辩才者？在此，有某人是善于提问者，对于义理、法理、特征、原因、可能与否之事都能提问。他依凭这问难而能辩说——这就是问难具辩才者。

Katamo paripucchāpaṭibhānavā? Idhekacco paripucchitā hoti atthe ca ñāye ca lakkhaṇe ca kāraṇe ca ṭhānāṭhāne ca. Tassa paripucchaṃ nissāya paṭibhāti – ayaṃ paripucchāpaṭibhānavā.

1633什么是证得具辩才者？在此，有某人证得了四念处、四正勤、四神足、五根、五力、七觉支、圣八支道、四圣道、四沙门果、四无碍解、六神通。对他来说，义理已知，法已知，词句已知。义理已知时，义理便显现；法已知时，法便显现；词句已知时，词句便显现。在这三种知上的知，就是辩才无碍解。世尊具备了这辩才无碍解，拥有它，具足它，到达它，圆满到达它，受持它，圆满受持它，完全具备它。因此，佛陀是“具辩才者”。如果一个人没有教法、没有问难、没有证得，他能辩说什么呢？——无桩者、具辩才者。因此，宾基亚长老说：

Katamo adhigamapaṭibhānavā? Idhekaccassa adhigatā honti cattāro satipaṭṭhānā, cattāro sammappadhānā, cattāro iddhipādā, pañcindriyāni, pañca balāni, satta bojjhaṅgā, ariyo aṭṭhaṅgiko maggo, cattāro ariyamaggā, cattāri sāmaññaphalāni, catasso paṭisambhidāyo, cha abhiññāyo. Tassa attho ñāto, dhammo ñāto, nirutti ñātā. Atthe ñāte attho paṭibhāti, dhamme ñāte dhammo paṭibhāti, niruttiyā ñātāya nirutti paṭibhāti. Imesu tīsu ñāṇesu ñāṇaṃ paṭibhānapaṭisambhidā. Bhagavā imāya paṭibhānapaṭisambhidāya upeto samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgato. Tasmā buddho paṭibhānavā. Yassa pariyatti natthi, paripucchā natthi, adhigamo natthi, kiṃ tassa paṭibhāyissatīti – akhilo paṭibhānavā . Tenāha thero piṅgiyo –

1634“听了牟尼的话语之后，我更加生起了净信；

‘‘Esa bhiyyo pasīdāmi, sutvāna munino vaco;

1635他是没有遮蔽者，是正自觉者，没有凝结，具足辩才。

Vivaṭacchado sambuddho, akhilo paṭibhānavā’’ti.

1636有三种天神：共识天神、化生天神、清净天神。什么是共识天神？共识天神是指国王、王子和王后们。这些被称为共识天神。什么是化生天神？化生天神是指四大王天、三十三天……乃至……梵身天，以及在此之上的诸天。这些被称为化生天神。什么是清净天神？清净天神是指如来、如来的弟子——诸漏已尽的阿拉汉，以及那些辟支正自觉者。这些被称为清净天神。世尊通过证知共识天神为殊胜诸天，通过证知化生天神为殊胜诸天，通过证知清净天神为殊胜诸天——知悉、衡量、决定、明辨、令其显著之后，被称为‘于殊胜诸天，以证知’。

ti. ti tayo devā – sammutidevā , upapattidevā, visuddhidevā. Katame sammutidevā? Sammutidevā vuccanti rājāno ca rājakumāro ca deviyo ca. Ime vuccanti sammutidevā. Katame upapattidevā? Upapattidevā vuccanti cātumahārājikā devā tāvatiṃsā devā…pe… brahmakāyikā devā, ye ca devā taduttari. Ime vuccanti upapattidevā. Katame visuddhidevā? Visuddhidevā vuccanti tathāgatā tathāgatasāvakā arahanto khīṇāsavā, ye ca paccekasambuddhā. Ime vuccanti visuddhidevā. Bhagavā sammutideve adhidevāti abhiññāya upapattideve adhidevāti abhiññāya, visuddhideve adhidevāti abhiññāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvāti – adhideve abhiññāya.

1637世尊对于自身与他人的、能令成为殊胜诸天之法，都已觉知、了知、接触到、通达了。什么是自身中能令成为殊胜诸天之法？正行道、随顺行道、不违逆行道、如义行道、法随法行道、于诸戒中圆满行持、于诸根中守护其门、于食中知量、精勤觉醒、具足正念正知、四念处……乃至……圣八支道。这些被称为自身中能令成为殊胜诸天之法。

nti bhagavā attano ca paresañca adhidevakare dhamme vedi aññāsi aphassi paṭivijjhi. Katame attano adhidevakarā dhammā? Sammāpaṭipadā anulomapaṭipadā apaccanīkapaṭipadā anvatthapaṭipadā dhammānudhammapaṭipadā sīlesu paripūrakāritā indriyesu guttadvāratā bhojane mattaññutā jāgariyānuyogo satisampajaññaṃ cattāro satipaṭṭhānā…pe… ariyo aṭṭhaṅgiko maggo. Ime vuccanti attano adhidevakarā dhammā.

1638什么是对他人能令成为殊胜诸天之法？正行道……乃至……圣八支道。这些被称为对他人能令成为殊胜诸天之法。就这样，世尊对于自身与他人的、能令成为殊胜诸天之法，都已觉知、了知、接触到、通达了——他知悉了这所有一切，高下无遗。

Katame paresaṃ adhidevakarā dhammā? Sammāpaṭipadā…pe… ariyo aṭṭhaṅgiko maggo. Ime vuccanti paresaṃ adhidevakarā dhammā. Evaṃ bhagavā attano ca paresañca adhidevakare dhamme vedi aññāsi aphassi paṭivijjhīti – sabbaṃ vedi paroparaṃ.

1639世尊是《彼岸道品》诸问的终结者、尽其边际者、设置界限者、划定范围者；是萨毗耶诸问的终结者、尽其边际者、设置界限者、划定范围者；是沙咖（帝释）诸问的……善生天诸问的……比丘诸问的……比丘尼诸问的……近事男诸问的……近事女诸问的……国王诸问的……刹帝利诸问的……婆罗门诸问的……吠舍诸问的……首陀罗诸问的……天众诸问的……梵天诸问的终结者、尽其边际者、设置界限者、划定范围者——故称‘诸问之终结者’。世尊是商队领袖。譬如商队领袖引领商队，度越旷野险难，度越盗贼险难，度越猛兽险难，度越饥馑险难，度越无水险难，令其度越、上陆、完成、抵达安稳之地；同样地，世尊作为商队领袖，引领有情度越旷野险难，度越生之旷野，度越老之旷野……病之旷野……死之旷野……愁、悲、苦、忧、恼之旷野，度越贪欲之旷野，度越嗔恚之旷野……愚痴之旷野……慢之旷野……邪见之旷野……烦恼之旷野……恶行之旷野，度越贪欲丛林，度越嗔恚丛林，度越愚痴丛林……邪见丛林……烦恼丛林……恶行丛林，令其度越、上陆、完成、抵达；令他们到达安稳、不死、涅槃——因此，世尊是商队领袖。

ti bhagavā pārāyanikapañhānaṃ antakaro pariyantakaro paricchedakaro parivaṭumakaro; sabhiyapañhānaṃ antakaro pariyantakaro paricchedakaro parivaṭumakaro; sakkapañhānaṃ…pe… suyāmapañhānaṃ… bhikkhupañhānaṃ… bhikkhunīpañhānaṃ… upāsakapañhānaṃ… upāsikāpañhānaṃ… rājapañhānaṃ… khattiyapañhānaṃ… brāhmaṇapañhānaṃ… vessapañhānaṃ… suddapañhānaṃ… devapañhānaṃ… brahmapañhānaṃ antakaro pariyantakaro paricchedakaro parivaṭumakaroti – pañhānantakaro. ti bhagavā satthavāho. Yathā satthavāho satthe kantāraṃ tāreti, corakantāraṃ tāreti, vāḷakantāraṃ tāreti, dubbhikkhakantāraṃ tāreti, nirudakakantāraṃ tāreti uttāreti nitthāreti patāreti, khemantabhūmiṃ sampāpeti; evameva bhagavā satthavāho satte kantāraṃ tāreti, jātikantāraṃ tāreti, jarākantāraṃ…pe… byādhikantāraṃ… maraṇakantāraṃ… sokaparidevadukkhadomanassupāyāsakantāraṃ tāreti, rāgakantāraṃ tāreti, dosakantāraṃ… mohakantāraṃ… mānakantāraṃ… diṭṭhikantāraṃ… kilesakantāraṃ… duccaritakantāraṃ tāreti, rāgagahanaṃ tāreti, dosagahanaṃ tāreti, mohagahanaṃ… diṭṭhigahanaṃ… kilesagahanaṃ… duccaritagahanaṃ tāreti uttāreti nitthāreti patāreti; khemantaṃ amataṃ nibbānaṃ sampāpetīti – evampi bhagavā satthavāho.

1640或者，世尊是引导者、教诫者、劝化者、安立者、使之省察者、观察者、令澄清者，像这样，世尊是商队领袖。又或者，对于未生起的道路，他是令生起者；对于未产生的道路，他是令产生者；对于未曾被宣说的道路，他是宣说者；他是知路者、识路者、善巧于路者。而如今，弟子们作为随路而行者，后来也得以具足安住，像这样，世尊也是商队领袖——因此他是‘诸问终结者，导师’。

Atha vā, bhagavā netā vinetā anunetā paññapetā nijjhāpetā pekkhatā pasādetāti, evaṃ bhagavā satthavāho. Atha vā, bhagavā anuppannassa maggassa uppādetā, asañjātassa maggassa sañjanetā, anakkhātassa maggassa akkhātā, maggaññū maggavidū maggakovido maggānugā ca pana etarahi sāvakā viharanti pacchā samannāgatāti, evampi bhagavā satthavāhoti – pañhānantakaro satthā.

1641怀着疑惑而来，疑惑断尽而归；带着粗重而来，粗重去除而归；缠缚而来，解缚而归；犹豫而来，离犹豫而归；有贪而来，离贪而归；有嗔而来，离嗔而归；有痴而来，离痴而归；有烦恼而来，离烦恼而归——这是一位将疑惑者的疑问一一解答之人。因此，宾基亚长老说：

nti sakaṅkhā āgantvā nikkaṅkhā sampajjanti, sallekhā āgantvā nillekhā sampajjanti, sadveḷhakā āgantvā nidveḷahakā sampajjanti, savicikicchā āgantvā nibbicikicchā sampajjanti, sarāgā āgantvā vītarāgā sampajjanti, sadosā āgantvā vītadosā sampajjanti, samohā āgantvā vītamohā sampajjanti, sakilesā āgantvā nikkilesā sampajjantīti – kaṅkhīnaṃ paṭijānataṃ. Tenāha thero piṅgiyo –

1642“他以神通彻知诸天之事，洞悉一切或高或低之法；

‘‘Adhideve abhiññāya, sabbaṃ vedi paroparaṃ;

1643这位导师是疑问的终结者，对于任何提问者皆能回答。”

Pañhānantakaro satthā, kaṅkhīnaṃ paṭijānata’’nti.

1644“不被带走”指的是不死之涅槃。也就是那种一切行的寂止、一切依的舍离、渴爱灭尽、离染、灭、涅槃。它不被贪、嗔、痴、忿、恨、覆、恼、嫉、悭、诳、谄、傲、暴、慢、过慢、骄逸、放逸，不被任何烦恼、任何恶行、任何炽燃、任何漏、任何垢秽、任何热恼、任何不善之造作所带走——因此称为“不被带走”，涅槃是恒常的、稳固的、永住的、不变异之法。

nti asaṃhīraṃ vuccati amataṃ nibbānaṃ. Yo so sabbasaṅkhārasamatho sabbūpadhipaṭinissaggo taṇhakkhayo virāgo nirodho nibbānaṃ. nti rāgena dosena mohena kodhena upanāhena makkhena paḷāsena issāya macchariyena māyāya sāṭheyyena thambhena sārambhena mānena atimānena madena pamādena sabbakilesehi sabbaduccaritehi sabbapariḷāhehi sabbāsavehi sabbadarathehi sabbasantāpehi sabbākusalābhisaṅkhārehi asaṃhāriyaṃ nibbānaṃ niccaṃ dhuvaṃ sassataṃ avipariṇāmadhammanti – asaṃhīraṃ.

1645“不被扰动”指的是不死之涅槃。也就是那种一切行的寂止……乃至……灭、涅槃。涅槃没有生起可见，没有灭去，也没有任何变异可见。涅槃是恒常的、稳固的、永住的、不变异之法——因此称为“不被带走、不被扰动”。

nti asaṃkuppaṃ vuccati amataṃ nibbānaṃ. Yo so sabbasaṅkhārasamatho…pe… nirodho nibbānaṃ. Nibbānassa na uppādo paññāyati, vayo natthi, na tassa aññathattaṃ paññāyati. Nibbānaṃ niccaṃ dhuvaṃ sassataṃ avipariṇāmadhammanti – asaṃhīraṃ asaṃkuppaṃ.

1646“如此”（ti）是指涅槃。“如此”是说：没有譬喻，没有类比，没有相似，没有对照，不存在，没有，找不到，不可得。“无论在何处、在什么对象、在什么场合，内在的、外在的，或内外兼具的——即于任何处没有譬喻”。因此，长老宾基亚说：

1647“必定”——这个词是单方面的言语、无疑惑的言语、无犹豫的言语、无踌躇的言语、不纠缠的言语、确指的言语、无误的言语、无失误的言语、是决定性的言语，意思是“必定”。当说“我必定会去”时，意思是：我将到达、我将证得、我将触及、我将体证——所以我必定会去。“必定”——对于涅槃，没有疑，没有困惑，没有纠结，没有犹豫，它不存在、不会发生、不可获得，已被断除、彻底根除、平息、寂止、不可能再生起、已被智慧之火焚烧——因此，“我必定会去，对此我没有疑惑”。

ti. ti ekaṃsavacanaṃ nissaṃsayavacanaṃ nikkaṅkhavacanaṃ advejjhavacanaṃ adveḷhakavacanaṃ niyogavacanaṃ apaṇṇakavacanaṃ aviraddhavacanaṃ avatthāpanavacanametaṃ – addhāti. ti gamissāmi adhigamissāmi phassissāmi sacchikarissāmīti – addhā gamissāmi. ti. ti nibbāne kaṅkhā natthi, vicikicchā natthi, dveḷhakaṃ natthi, saṃsayo natthi, na sati na saṃvijjati nupalabbhati, pahīno samucchinno vūpasanto paṭippassaddho abhabbuppattiko ñāṇagginā daḍḍhoti – addhā gamissāmi na mettha kaṅkhā.

1648“你应该这样看待我”——意思是：你应该这样理解我。“我的心倾向涅槃、朝向涅槃、斜向涅槃、决意涅槃”——你应该这样记住我：我的心已决意。因此，宾基亚长老说了下面的话——

nti. ti evaṃ maṃ upalakkhehi. nti nibbānaninnaṃ nibbānapoṇaṃ nibbānapabbhāraṃ nibbānādhimuttanti – evaṃ maṃ dhārehi adhimuttacittanti. Tenāha thero piṅgiyo –

1649“它不可动摇、不可扰动，在任何方面都无可比喻；

‘‘Asaṃhīraṃ asaṃkuppaṃ, yassa natthi upamā kvaci;

1650我必定会去，对此我没有疑惑；你应该这样记住我：我的心已决意。”

Addhā gamissāmi na mettha kaṅkhā, evaṃ maṃ dhārehi adhimuttacitta’’nti.

1651彼岸道随颂偈分别第十八

Pārāyanānugītigāthāniddeso aṭṭhārasamo.

1652彼岸道品完

Pārāyanavaggo samatto.

1653犀角经

Khaggavisāṇasutto

1654犀角经义释【《小分别》】

Khaggavisāṇasuttaniddeso

1655第一品

Paṭhamavaggo

1656“一切”——这个词的意思是：完全地、以一切方式、毫无遗漏、毫无残余地遍尽——这是“一切”的意思。“众生”——指的是“动摇者”与“安住者”。“动摇者”是指那些渴爱之渴求尚未断除者，以及那些恐惧与怖畏尚未断除者。为什么称为“动摇者”？因为他们动摇、惊惶、战栗、恐吓、陷入恐惧——因此称为“动摇者”。“安住者”是指那些渴爱之渴求已经断除者，以及那些恐惧与怖畏已经断除者。为什么称为“安住者”？因为他们不动摇、不惊惶、不战栗、不恐惧、不陷入恐惧——因此称为“安住者”。“杖罚”有三种杖罚——身杖罚、语杖罚、意杖罚。三种身恶行是身杖罚，四种语恶行是语杖罚，三种意恶行是意杖罚。“已将杖罚放下”的意思是：对于一切众生，已经把杖罚放下、搁置了。

nti. ti sabbena sabbaṃ sabbathā sabbaṃ asesaṃ nissesaṃ pariyādiyanavacanametaṃ – sabbesūti. ti bhūtā vuccanti tasā ca thāvarā ca. ti yesaṃ tasitataṇhā appahīnā, yesañca bhayabheravā appahīnā. Kiṃkāraṇā vuccanti tasā? Te tasanti uttasanti paritasanti bhāsanti santāsaṃ āpajjanti, taṃkāraṇā vuccanti tasā. ti yesaṃ tasitataṇhā pahīnā, yesañca bhayabheravā pahīnā. Kiṃkāraṇā vuccanti thāvarā? Te na tasanti na uttasanti na paritasanti na bhāyanti na santāsaṃ āpajjanti, taṃkāraṇā vuccanti thāvarā. nti tayo daṇḍā – kāyadaṇḍo vacīdaṇḍo manodaṇḍo. Tividhaṃ kāyaduccaritaṃ kāyadaṇḍo, catubbidhaṃ vacīduccaritaṃ vacīdaṇḍo, tividhaṃ manoduccaritaṃ manodaṇḍo. nti sabbesu bhūtesu daṇḍaṃ nidhāya nidahitvā.

1657就是说不以手、或土块、或棍棒、或刀剑、或镣铐、或绳索去伤害任何一个众生，乃至不以手、或土块、或棍棒、或刀剑、或镣铐、或绳索去伤害所有众生——不伤害他们中的任何一个。

nti ekamekampi sattaṃ pāṇinā vā leḍḍunā vā daṇḍena vā satthena vā anduyā vā rajjuyā vā aviheṭhayanto, sabbepi satte pāṇinā vā leḍḍunā vā daṇḍena vā satthena vā anduyā vā rajjuyā vā aviheṭhayantoti – aviheṭhayaṃ aññatarampi tesaṃ.

1658表示否定。儿子有四种：亲生子、田生子、过继子、弟子。朋友是指那些跟他在一起时，来访是舒适的，离去是舒适的，往来是舒适的，站立是舒适的，坐着是舒适的，躺卧是舒适的，交谈是舒适的，讨论是舒适的，扬声说话是舒适的，畅谈是舒适的。他连儿子都不期待、不接受、不渴望、不羡慕、不希求，怎么会去期待、接受、渴望、羡慕、希求朋友、熟人、伙伴或同伴呢？所以是：不求子，何况友。

nti. ti paṭikkhepo; ti cattāro puttā – atrajo putto, khettajo putto, dinnako putto, antevāsiko putto. nti sahāyā vuccanti yehi saha āgamanaṃ phāsu, gamanaṃ phāsu, gamanāgamanaṃ phāsu, ṭhānaṃ phāsu, nisajjanaṃ phāsu, sayanaṃ phāsu, ālapanaṃ phāsu, sallapanaṃ phāsu, ullapanaṃ phāsu, samullapanaṃ phāsu . nti puttampi na iccheyya na sādiyeyya na patthayeyya na pihayeyya nābhijappeyya, kuto mittaṃ vā sandiṭṭhaṃ vā sambhattaṃ vā sahāyaṃ vā iccheyya sādiyeyya patthayeyya pihayeyya abhijappeyyāti – na puttamiccheyya kuto sahāyaṃ.

1659那位辟支佛，以出家这一类别而独处，以无同伴的意义而独处，以断除渴爱的意义而独处，是彻底离贪者而独处，是彻底离嗔者而独处，是彻底离痴者而独处，是彻底无烦恼者而独处，是已走上唯一道路者而独处，是独自觉悟了无上辟支菩提者而独处。

ti. ti so paccekasambuddho pabbajjāsaṅkhātena eko, adutiyaṭṭhena eko, taṇhāya pahānaṭṭhena eko, ekantavītarāgoti eko, ekantavītadosoti eko, ekantavītamohoti eko, ekantanikkilesoti eko, ekāyanamaggaṃ gatoti eko, eko anuttaraṃ paccekasambodhiṃ abhisambuddhoti eko.

1660那位辟支佛如何以出家这一类别而独处呢？那位辟支佛斩断了一切居家生活的障碍，斩断了妻儿的障碍，斩断了亲属的障碍，斩断了积蓄的障碍，剃除了须发，穿上了袈裟衣服，从在家而出家，过上了无家生活，达到了无所有的状态，独自游行、居住、行动、维持、保护、过活、度日——那位辟支佛就是这样以出家这一类别而独处。

Kathaṃ so paccekasambuddho pabbajjāsaṅkhātena eko? So paccekasambuddho sabbaṃ gharāvāsapalibodhaṃ chinditvā puttadārapalibodhaṃ chinditvā ñātipalibodhaṃ chinditvā sannidhipalibodhaṃ chinditvā kesamassuṃ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṃ pabbajitvā akiñcanabhāvaṃ upagantvā eko carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpetīti – evaṃ so paccekasambuddho pabbajjāsaṅkhātena eko.

1661那位辟支佛如何以无同伴的意义而独处呢？他这样出家之后，独自亲近那些森林、密林、边远的、安静的、少喧哗的、无人声的、远离人群的、适合独处静修的住处。他独自去，独自站，独自坐，独自躺下，独自进入村庄乞食，独自前往，独自返回，独自安坐静处，独自决意经行，独自游行、居住、行动、维持、保护、过活、度日——那位辟支佛就是这样以无同伴的意义而独处。

Kathaṃ so paccekasambuddho adutiyaṭṭhena eko? So evaṃ pabbajito samāno eko araññavanapatthāni pantāni senāsanāni paṭisevati appasaddāni appanigghosāni vijanavātāni manussarāhasseyyakāni paṭisallānasāruppāni. So eko gacchati, eko tiṭṭhati, eko nisīdati, eko seyyaṃ kappeti, eko gāmaṃ piṇḍāya pavisati, eko abhikkamati, eko paṭikkamati, eko raho nisīdati, eko caṅkamaṃ adhiṭṭhāti, eko carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpetīti – evaṃ so paccekasambuddho adutiyaṭṭhena eko.

1662那位辟支佛如何以断除渴爱的意义而独处呢？他这样独自一人、没有同伴、不放逸、勤奋、精进、决心坚定地安住着，力行大精进，击破了魔罗连同其魔军——那个名为‘纳姆奇’的‘黑者’，那个‘放逸之人的亲属’；并且将那如网般、已扩散开来的、执着的渴爱，彻底断除、驱散、消灭、使其不再生起。

Kathaṃ so paccekasambuddho taṇhāya pahānaṭṭhena eko? So evaṃ eko adutiyo appamatto ātāpī pahitatto viharanto mahāpadhānaṃ padahanto māraṃ sasenakaṃ namuciṃ kaṇhaṃ pamattabandhuṃ vidhametvā ca taṇhājāliniṃ visaritaṃ visattikaṃ pajahi vinodesi byantīakāsi anabhāvaṃgamesi.

1663一个有渴爱为伴的人，在漫长的岁月里流转轮回；

Taṇhādutiyo puriso, dīghamaddhāna saṃsaraṃ;

1664他经历此境与彼境的变化，却无法超越这轮回。

Itthabhāvaññathābhāvaṃ, saṃsāraṃ nātivattati.

1665看清这过患——渴爱是苦的根源，

‘‘Etamādīnavaṃ ñatvā, taṇhaṃ dukkhassa sambhavaṃ;

1666离渴爱、无执取、保持正念的比丘，应当游方而行。

Vītataṇho anādāno, sato bhikkhu paribbaje’’ti.

1667这样，那位辟支佛以断除渴爱的义理而称为独一者。

Evaṃ so paccekasambuddho taṇhāya pahānaṭṭhena eko.

1668为什么那位辟支佛被称为‘彻底离欲者’而独一？因为贪已断除，所以是‘彻底离欲者’而独一；因为嗔已断除，所以是‘彻底离嗔者’而独一；因为痴已断除，所以是‘彻底离痴者’而独一；因为一切烦恼已断除，所以是‘彻底无烦恼者’而独一。如此，那位辟支佛就是‘彻底离欲者’而独一。

Kathaṃ so paccekasambuddho ekantavītarāgoti eko? Rāgassa pahīnattā ekantavītarāgoti eko, dosassa pahīnattā ekantavītadosoti eko, mohassa pahīnattā ekantavītamohoti eko, kilesānaṃ pahīnattā ekantanikkilesoti eko. Evaṃ so paccekasambuddho ekantavītarāgoti eko.

1669他是怎么成为独自觉悟者、走上了这条独一乘道的，因此称为“独一”？“独一乘道”指的是四念处、四正勤、四神足、五根、五力、七觉支、圣八支道。

Kathaṃ so paccekasambuddho ekāyanamaggaṃ gatoti eko? Ekāyanamaggo vuccati cattāro satipaṭṭhānā, cattāro sammappadhānā, cattāro iddhipādā, pañcindriyāni, pañca balāni, satta bojjhaṅgā ariyo aṭṭhaṅgiko maggo.

1670“看见了生灭尽的人，知道那条独一的道路，怀着利益与悲悯，

‘‘Ekāyanaṃ jātikhayantadassī, maggaṃ pajānāti hitānukampī;

1671过去的人凭借这条道路渡越了瀑流，现在正在渡越的人，以及将来要渡越的人，也都凭借它而渡越。”

Etena maggena tariṃsu pubbe, tarissanti ye ca taranti ogha’’nti.

1672就这样，他作为独自觉悟者，走在这条独一乘道上，因此称为“独一”。

Evaṃ so paccekasambuddho ekāyanamaggaṃ gatoti eko.

1673他又是怎么成为独自觉悟者，独自证悟了无上的独自觉悟之智，因此称为“独一”？“觉”指的是在四种道上的智慧——也就是慧、慧根、慧力、择法觉支、审察、内观、正见。这位独自觉悟者，是凭借“道”而称为独自觉悟者，是凭借“智”而称为独自觉悟者。他觉悟了：“一切行都是无常的”；他觉悟了：“一切行都是苦的”；他觉悟了：“一切法都是无我的”；他觉悟了：“以无明为缘，而有行”；他觉悟了：“以行为缘，而有识”；他觉悟了：“以识为缘，而有名色”；他觉悟了：“以名色为缘，而有六入”；他觉悟了：“以六入为缘，而有触”；他觉悟了：“以触为缘，而有受”；他觉悟了：“以受为缘，而有渴爱”；他觉悟了：“以渴爱为缘，而有取”；他觉悟了：“以取为缘，而有了有”；他觉悟了：“以有为缘，而有了生”；他觉悟了：“以生为缘，而有了老和死”。他也觉悟了：“无明灭则行灭”；他觉悟了：“行灭则识灭”；他觉悟了：“识灭则名色灭”；他觉悟了：“名色灭则六入灭”；他觉悟了：“六入灭则触灭”；他觉悟了：“触灭则受灭”；他觉悟了：“受灭则渴爱灭”；他觉悟了：“渴爱灭则取灭”；他觉悟了：“取灭则有灭”；他觉悟了：“有灭则生灭”；他觉悟了：“生灭则老死灭”。他觉悟了：“这是苦”；他觉悟了：“这是苦的集起”；他觉悟了：“这是苦的息灭”；他觉悟了：“这是通往苦灭的道路”。他觉悟了：“这些是烦恼”；他觉悟了：“这是烦恼的集起”……乃至……他觉悟了：“这是通往烦恼灭尽的道路”。他觉悟了：“这些法是应该被彻底了知的”；他觉悟了：“这些法是应该被断除的”；他觉悟了：“这些法是应该被证得的”；他觉悟了：“这些法是应该被修习的”。他觉悟了六种触处的集起、消散、乐味、过患和出离；他觉悟了五种取蕴的集起……乃至……出离；他觉悟了四种大种的集起、消散、乐味、过患和出离；他觉悟了：“任何集起之法，都是息灭之法”。

Kathaṃ so paccekasambuddho eko anuttaraṃ paccekasambodhiṃ abhisambuddhoti eko? Bodhi vuccati catūsu maggesu ñāṇaṃ. Paññā paññindriyaṃ paññābalaṃ dhammavicayasambojjhaṅgo vīmaṃsā vipassanā sammādiṭṭhi. So paccekasambuddho maggapaccekasambuddho ñāṇapaccekasambuddho ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’ti bujjhi, ‘‘sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti bujjhi, ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti bujjhi, ‘‘avijjāpaccayā saṅkhārā’’ti bujjhi, ‘‘saṅkhārapaccayā viññāṇa’’nti bujjhi, ‘‘viññāṇapaccayā nāmarūpa’’nti bujjhi, ‘‘nāmarūpapaccayā saḷāyatana’’nti bujjhi, ‘‘saḷāyatanapaccayā phasso’’ti bujjhi, ‘‘phassapaccayā vedanā’’ti bujjhi, ‘‘vedanāpaccayā taṇhā’’ti bujjhi, ‘‘taṇhāpaccayā upādāna’’nti bujjhi, ‘‘upādānapaccayā bhavo’’ti bujjhi, ‘‘bhavapaccayā jātī’’ti bujjhi, ‘‘jātipaccayā jarāmaraṇa’’nti bujjhi; ‘‘avijjānirodhā saṅkhāranirodho’’ti bujjhi, ‘‘saṅkhāranirodhā viññāṇanirodho’’ti bujjhi, ‘‘viññāṇanirodhā nāmarūpanirodho’’ti bujjhi, ‘‘nāmarūpanirodhā saḷāyatananirodho’’ti bujjhi, ‘‘saḷāyatananirodhā phassanirodho’’ti bujjhi, ‘‘phassanirodhā vedanānirodho’’ti bujjhi, ‘‘vedanānirodhā taṇhānirodho’’ti bujjhi, ‘‘taṇhānirodhā upādānanirodho’’ti bujjhi, ‘‘upādānanirodhā bhavanirodho’’ti bujjhi, ‘‘bhavanirodhā jātinirodho’’ti bujjhi, ‘‘jātinirodhā jarāmaraṇanirodho’’ti bujjhi; ‘‘idaṃ dukkha’’nti bujjhi, ‘‘ayaṃ dukkhasamudayo’’ti bujjhi, ‘‘ayaṃ dukkhanirodho’’ti bujjhi, ‘‘ayaṃ dukkhanirodhagāminī paṭipadā’’ti bujjhi; ‘‘ime āsavā’’ti bujjhi, ‘‘ayaṃ āsavasamudayo’’ti bujjhi…pe… ‘‘ayaṃ āsavanirodhagāminī paṭipadā’’ti bujjhi; ‘‘ime dhammā abhiññeyyā’’ti bujjhi, ‘‘ime dhammā pahātabbā’’ti bujjhi, ‘‘ime dhammā sacchikātabbā’’ti bujjhi, ‘‘ime dhammā bhāvetabbā’’ti bujjhi; channaṃ phassāyatanānaṃ samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca bujjhi, pañcannaṃ upādānakkhandhānaṃ samudayañca…pe… nissaraṇañca bujjhi, catunnaṃ mahābhūtānaṃ samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca bujjhi, ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti bujjhi.

1674或者，也可以这样说：凡是应该被觉悟的、应该被随觉的、应该被遍觉的、应该被正觉的、应该被通达的、应该被触证的、应该被亲证的，这一切，他都凭借那独自觉悟的智慧，觉悟了、随觉了、遍觉了、正觉了、通达了、触证了、亲证了。就这样，他作为独自觉悟者，独自证悟了无上的独自觉悟之智——因此称为“独一”。

Atha vā, yaṃ bujjhitabbaṃ anubujjhitabbaṃ paṭibujjhitabbaṃ sambujjhitabbaṃ adhigantabbaṃ phassitabbaṃ sacchikātabbaṃ, sabbaṃ taṃ tena paccekabodhiñāṇena bujjhi anubujjhi paṭibujjhi sambujjhi adhigacchi phassesi sacchākāsīti evaṃ so paccekasambuddho eko anuttaraṃ paccekasambodhiṃ abhisambuddhoti – eko.

1417

1676有八种行：威仪行、处行、念行、定行、智行、道行、证行、利世间行。威仪行是在四种威仪中；处行是在内外六处中；念行是在四念处中；定行是在四禅那中；智行是在四圣谛中；道行是在四圣道中；证行是在四沙门果中；利世间行是在如来、阿拉汉、正自觉者中，一部分在辟支佛中，一部分在声闻弟子中。威仪行是具足愿求者的；处行是守护感官之门的；念行是住于不放逸者的；定行是致力于增上心者的；智行是智慧具足者的；道行是正确行道者的；证行是已证得果位者的；利世间行是如来、阿拉汉、正自觉者的，一部分是辟支佛的，一部分是声闻弟子的。这是八种行。又有另外八种行：以信胜解而行，以精进策励而行，以念令现起而行，以定令无散乱而行，以慧了知而行，以识别了知而行于识行；这样行道者的善法就增长，这叫行于处行；这样行道者证得殊胜，这叫行于殊胜行。这是八种行。

ti aṭṭha cariyāyo – iriyāpathacariyā, āyatanacariyā, saticariyā, samādhicariyā, ñāṇacariyā, maggacariyā, patticariyā, lokatthacariyā. Iriyāpathacariyāti catūsu iriyāpathesu. Āyatanacariyāti chasu ajjhattikabāhiresu āyatanesu. Saticariyāti catūsu satipaṭṭhānesu. Samādhicariyāti catūsu jhānesu. Ñāṇacariyāti catūsu ariyasaccesu. Maggacariyāti catūsu ariyamaggesu. Patticariyāti catūsu sāmaññaphalesu. Lokatthacariyāti tathāgatesu arahantesu sammāsambuddhesu padesato paccekasambuddhesu padesato sāvakesu. Iriyāpathacariyā ca paṇidhisampannānaṃ, āyatanacariyā ca indriyesu guttadvārānaṃ , saticariyā ca appamādavihārīnaṃ, samādhicariyā ca adhicittamanuyuttānaṃ, ñāṇacariyā ca buddhisampannānaṃ, maggacariyā ca sammāpaṭipannānaṃ, patticariyā ca adhigataphalānaṃ, lokatthacariyā ca tathāgatānaṃ arahantānaṃ sammāsambuddhānaṃ padesato paccekabuddhānaṃ padesato sāvakānaṃ. Imā aṭṭha cariyāyo. Aparāpi aṭṭha cariyāyo – adhimuccanto saddhāya carati, paggaṇhanto vīriyena carati, upaṭṭhapento satiyā carati, avikkhepaṃ karonto samādhinā carati, pajānanto paññāya carati, vijānanto viññāṇacariyāya carati. Evaṃ paṭipannassa kusalā dhammā āyāpentīti – āyatanacariyāya carati. Evaṃ paṭipanno visesamadhigacchatīti – visesacariyāya carati. Imā aṭṭha cariyāyo.

1677又有另外八种行：见行是以正见，策励行是以正思惟，摄持行是以正语，发动行是以正业，清净行是以正命，精进行是以正精进，现起行是以正念，无散乱行是以正定。这是八种行。

Aparāpi aṭṭha cariyāyo – dassanacariyā ca sammādiṭṭhiyā, abhiropanacariyā ca sammāsaṅkappassa , pariggahacariyā ca sammāvācāya, samuṭṭhānacariyā ca sammākammantassa, vodānacariyā ca sammāājīvassa, paggahacariyā ca sammāvāyāmassa, upaṭṭhānacariyā ca sammāsatiyā, avikkhepacariyā ca sammāsamādhissa. Imā aṭṭha cariyāyo.

1678就像犀牛的角是独一的、没有伙伴的，同样，那位辟支佛也就是那样的、与之相似、与之对应的。就像极咸的称为“盐那样”，极苦的称为“苦那样”，极甜的称为“甜那样”，极热的称为“火那样”，极冷的称为“雪那样”，巨大的水体称为“海那样”，获得大神变力量的声闻弟子称为“导师那样”；同样，那位辟支佛在世间也就是那样的、与之相似、与之对应的，独一、无侣、解脱了束缚，正确地行、住、活动、维持、护持、存活、度日——即“应如犀角独行”。因此，那位辟支佛说：

ti yathā khaggassa nāma visāṇaṃ ekaṃ hoti adutiyaṃ, evameva so paccekasambuddho takkappo tassadiso tappaṭibhāgo. Yathā atiloṇaṃ vuccati loṇakappo, atitittakaṃ vuccati tittakappo, atimadhuraṃ vuccati madhurakappo, atiuṇhaṃ vuccati aggikappo , atisītalaṃ vuccati himakappo, mahāudakakkhandho vuccati samuddakappo, mahābhiññābalappatto sāvako vuccati satthukappoti; evameva so paccekasambuddho tattha takkappo tassadiso tappaṭibhāgo eko adutiyo muttabandhano sammā loke carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpetīti – eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1679对于一切众生，放下了棍杖，不伤害他们中任何一个；

‘‘Sabbesu bhūtesu nidhāya daṇḍaṃ, aviheṭhayaṃ aññatarampi tesaṃ;

1680不期望有儿子，何况同伴？应如犀角独行。

Na puttamiccheyya kuto sahāyaṃ, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1681有两种接触：见接触和闻接触。什么是见接触？这里有个人见到一个女人或少女，美丽、好看、端庄，具有极美的容貌。见到后，便按各个特征去取相：头发漂亮、脸漂亮、眼睛漂亮、耳朵漂亮、鼻子漂亮、嘴唇漂亮、牙齿漂亮、嘴漂亮、脖颈漂亮、乳房漂亮、胸膛漂亮、腹部漂亮、腰部漂亮、大腿漂亮、小腿漂亮、手漂亮、脚漂亮、手指漂亮、指甲漂亮。见到之后，便欢喜、赞叹、渴求、产生贪爱、追随于贪爱的束缚——这就是见接触。

ti. ti dve saṃsaggā – dassanasaṃsaggo ca savanasaṃsaggo ca. Katamo dassanasaṃsaggo? Idhekacco passati itthiṃ vā kumāriṃ vā abhirūpaṃ dassanīyaṃ pāsādikaṃ paramāya vaṇṇapokkharatāya samannāgataṃ. Disvā passitvā anubyañjanaso nimittaṃ gaṇhāti – kesā vā sobhanā mukhaṃ vā sobhanaṃ akkhī vā sobhanā kaṇṇā vā sobhanā nāsā vā sobhanā oṭṭhā vā sobhanā dantā vā sobhanā mukhaṃ vā sobhanaṃ gīvā vā sobhanā thanā vā sobhanā uraṃ vā sobhanaṃ udaraṃ vā sobhanaṃ kaṭi vā sobhanā ūrū vā sobhanā jaṅghā vā sobhanā hatthā vā sobhanā pādā vā sobhanā aṅguliyo vā sobhanā nakhā vā sobhanāti. Disvā passitvā abhinandati abhivadati abhipattheti anuppādeti anubandhati rāgabandhanaṃ – ayaṃ dassanasaṃsaggo.

1682什么是听闻的接触？这里，有个人听到：‘在某某个村落或城镇，有一个女子或少女，容貌美丽、值得看、令人愉悦，具备最上等的肤色相貌。’ 听到后，享受所听，赞叹、渴望、一再渴求、紧随不舍，陷入贪欲的束缚——这就是听闻的接触。

Katamo savanasaṃsaggo? Idhekacco suṇāti – ‘‘asukasmiṃ nāma gāme vā nigame vā itthī vā kumārī vā abhirūpā dassanīyā pāsādikā paramāya vaṇṇapokkharatāya samannāgatā’’ti . Sutvā suṇitvā abhinandati abhivadati abhipattheti anuppādeti anubandhati rāgabandhanaṃ – ayaṃ savanasaṃsaggo.

1683这里，‘两种爱著’是指：渴爱爱著和邪见爱著。什么是渴爱爱著？凡以渴爱为由，被划定界限、被限定范围、被圈定边际、被执取、被据为己有的——‘这是我的，这是属于我的，这么多是我的，这样多是我的’。色、声、香、味、所触，铺的盖的，男女奴仆，山羊绵羊，鸡猪，象牛马驴，田地宅基，金银，村落、城镇、王都，乃至国土与区域，国库与仓库，乃至整个大地，都因渴爱而据为己有。凡此种种，即一百零八种渴爱活动范围——这就是渴爱爱著。

ti dve snehā – taṇhāsneho ca diṭṭhisneho ca. Katamo taṇhāsneho? Yāvatā taṇhāsaṅkhātena sīmakataṃ odhikataṃ pariyantikataṃ pariggahitaṃ mamāyitaṃ – ‘‘idaṃ mama, etaṃ mama, ettakaṃ mama, ettāvatā mama’’. Rūpā saddā gandhā rasā phoṭṭhabbā attharaṇā pāvuraṇā dāsidāsā ajeḷakā kukkuṭasūkarā hatthigavāssavaḷavā khettaṃ vatthu hiraññaṃ suvaṇṇaṃ gāmanigamarājadhāniyo raṭṭhañca janapado ca koso ca koṭṭhāgārañca, kevalampi mahāpathaviṃ taṇhāvasena mamāyati, yāvatā aṭṭhasatataṇhāvicaritaṃ – ayaṃ taṇhāsneho.

1684什么是邪见爱著？二十种有身见，十种邪见，十种边执见。凡是这样的见解：陷入的见解、见解的丛林、见解的旷野、见解的歪曲、见解的挣扎、见解的结缚，执取、领受、固执、固执己见，是邪道、邪路、邪性、外道依处，是颠倒执、反转执、错乱执、邪执，是在不真实中执为真实。凡此种种，即六十二种陷入的见解——这就是邪见爱著。

Katamo diṭṭhisneho? Vīsativatthukā sakkāyadiṭṭhi, dasavatthukā micchādiṭṭhi, dasavatthukā antaggāhikādiṭṭhi. Yā evarūpā diṭṭhi diṭṭhigataṃ diṭṭhigahanaṃ diṭṭhikantāro diṭṭhivisūkāyikaṃ diṭṭhivipphanditaṃ diṭṭhisaṃyojanaṃ gāho paṭiggāho abhiniveso parāmāso kummaggo micchāpatho micchattaṃ titthāyatanaṃ vipariyāsaggāho viparītaggāho vipallāsaggāho micchāgāho ayāthāvakasmiṃ yāthāvakanti gāho, yāvatā dvāsaṭṭhi diṭṭhigatāni – ayaṃ diṭṭhisneho.

1685这里，因为见的接触和听闻的接触为缘，渴爱爱著与邪见爱著便存在、出现、产生、生起、发生、引发、变得明显。如此，对于由接触而生者，就会有这两种爱著。

ti dassanasaṃsaggapaccayā ca savanasaṃsaggapaccayā ca taṇhāsneho ca diṭṭhisneho ca bhavanti sambhavanti jāyanti sañjāyanti nibbattanti abhinibbattanti pātubhavantīti – saṃsaggajātassa bhavanti snehā.

1686这里，‘两种爱著’是指：渴爱爱著和邪见爱著……（中略）……这就是渴爱爱著……（中略）……这就是邪见爱著。这里，有个人以身造作恶行，以语造作恶行，以意造作恶行。他杀生，不与而取，破门入屋，掠夺财物，独入他宅行劫，拦路抢劫，邪淫他妻，说妄语。人们抓住他，带去见国王：‘大王，这个人是盗贼、作恶者。请您对他施以您所愿的任何惩罚吧。’ 于是，国王呵斥他。他因被呵斥而感受到苦、忧恼。这恐惧、苦、忧恼是从哪里产生的？是从他的爱著为缘、从喜悦为缘、从贪染为缘、从贪染喜悦为缘而产生的。

ti. ti dve snehā – taṇhāsneho ca diṭṭhisneho ca…pe… ayaṃ taṇhāsneho…pe… ayaṃ diṭṭhisneho. ti idhekacco kāyena duccaritaṃ carati, vācāya duccaritaṃ carati, manasā duccaritaṃ carati, pāṇampi hanati, adinnampi ādiyati, sandhimpi chindati, nillopampi harati, ekāgārikampi karoti, paripanthepi tiṭṭhati, paradārampi gacchati, musāpi bhaṇati. Tamenaṃ gahetvā rañño dassenti – ‘‘ayaṃ, deva, coro āgucārī. Imassa yaṃ icchasi taṃ daṇḍaṃ paṇehī’’ti. Tamenaṃ rājā taṃ paribhāsati. So paribhāsapaccayāpi dukkhaṃ domanassaṃ paṭisaṃvedeti. Etaṃ bhayaṃ dukkhaṃ domanassaṃ kuto jātaṃ? Tassa snehapaccayā ca nandipaccayā ca rāgapaccayā ca nandirāgapaccayā ca jātaṃ.

1687即使这样做了，国王还是不满意。国王便下令将他捆绑起来：用脚镣绑、用绳子绑、用锁链绑、用枝条绑、用藤蔓绑、关押捆绑、禁闭捆绑、村落捆绑、城镇捆绑、国土捆绑、区域捆绑，乃至下这样的禁令：‘不得让你离开这里。’ 他因被捆绑而感受到苦、忧恼。这恐惧、苦、忧恼是从哪里产生的？是从他的爱著为缘、从喜悦为缘、从贪染为缘、从贪染喜悦为缘而产生的。

Ettakenapi rājā na tussati. Tamenaṃ rājā bandhāpeti – andubandhanena vā rajjubandhanena vā saṅkhalikabandhanena vā vettabandhanena vā latābandhanena vā pakkhepabandhanena vā parikkhepabandhanena vā gāmabandhanena vā nigamabandhanena vā raṭṭhabandhanena vā janapadabandhanena vā, antamaso savacanīyampi karoti – ‘‘na te labbhā ito pakkamitu’’nti. So bandhanapaccayāpi dukkhaṃ domanassaṃ paṭisaṃvedeti. Etaṃ bhayaṃ dukkhaṃ domanassaṃ kuto jātaṃ? Tassa snehapaccayā ca nandipaccayā ca rāgapaccayā ca nandirāgapaccayā ca jātaṃ.

1688即使这样，国王还是不满足。国王又叫人夺走他的那笔财富——一百、一千、十万。他因为失去钱财而体验到痛苦和忧恼。这种恐惧、痛苦、忧恼是从哪里产生的？是从他的爱著、欢喜、贪欲、喜贪中产生的。

Ettakenapi rājā na tussati. Tamenaṃ rājā tasseva dhanaṃ āharāpeti – sataṃ vā sahassaṃ vā satasahassaṃ vā. So dhanajānipaccayāpi dukkhaṃ domanassaṃ paṭisaṃvedeti. Etaṃ bhayaṃ dukkhaṃ domanassaṃ kuto jātaṃ? Tassa snehapaccayā ca nandipaccayā ca rāgapaccayā ca nandirāgapaccayā ca jātaṃ.

1689即使这样，国王还是不满足。国王让他经受种种刑罚——用鞭子抽他，用竹条抽他，用粗棍打他；砍断他的手，砍断他的脚，砍断他的手脚；割掉他的耳朵，割掉他的鼻子，割掉他的耳鼻；给他做'破锅刑'，给他做'螺髻刑'，给他做'罗睺脸刑'，给他做'火环刑'，给他做'手灯刑'，给他做'草叶刑'，给他做'树皮衣刑'，给他做'羚羊刑'，给他做'钩肉刑'，给他做'钱币刑'，给他做'碱液剥皮刑'，给他做'门闩转刑'，给他做'草垫刑'；用滚烫的油浇他，叫狗来咬他，活活地把他钉在桩子上，用刀砍下他的头。他因为遭受刑罚而体验到痛苦和忧恼。这种恐惧、痛苦、忧恼是从哪里产生的？是从他的爱著、欢喜、贪欲、喜贪中产生的。国王正是这四种惩罚的主宰者。

Ettakenapi rājā na tussati. Tamenaṃ rājā vividhā kammakāraṇā kārāpeti – kasāhipi tāḷeti, vettehipi tāḷeti, aḍḍhadaṇḍehipi tāḷeti, hatthampi chindati, pādampi chindati, hatthapādampi chindati, kaṇṇampi chindati, nāsampi chindati, kaṇṇanāsampi chindati, bilaṅgathālikampi karoti, saṅkhamuṇḍikampi karoti , rāhumukhampi karoti, jotimālikampi karoti, hatthapajjotikampi karoti, erakavattikampi karoti, cīrakavāsikampi karoti, eṇeyyakampi karoti, baḷisamaṃsikampi karoti, kahāpaṇikampi karoti, khārāpatacchikampi karoti, palighaparivattikampi karoti, palālapīṭhakampi karoti, tattenapi telena osiñcati, sunakhehipi khādāpeti, jīvantampi sūle uttāseti, asināpi sīsaṃ chindati. So kammakāraṇapaccayāpi dukkhaṃ domanassaṃ paṭisaṃvedeti. Etaṃ bhayaṃ dukkhaṃ domanassaṃ kuto jātaṃ? Tassa snehapaccayā ca nandipaccayā ca rāgapaccayā ca nandirāgapaccayā ca jātaṃ. Rājā imesaṃ catunnaṃ daṇḍānaṃ issaro.

1690他因为自己的业，在身体破裂、死后投生到恶道、苦趣、堕处、地狱。地狱的狱卒们对他施加叫做'五种束缚'的刑罚——把烧红的铁柱钉进他的手，把烧红的铁柱钉进他的另一只手，把烧红的铁柱钉进他的脚，把烧红的铁柱钉进他的另一只脚，把烧红的铁柱钉进他胸膛中央。他在那里感受到苦、剧烈、粗恶、锐利的感受；只要那恶业还没耗尽，他就不会死去。这种恐惧、痛苦、忧恼是从哪里产生的？是从他的爱著、欢喜、贪欲、喜贪中产生的。

So sakena kammena kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapajjati. Tamenaṃ nirayapālā pañcavidhabandhanaṃ nāma kammakāraṇaṃ karonti – tattaṃ ayokhilaṃ hatthe gamenti, tattaṃ ayokhilaṃ dutiye hatthe gamenti, tattaṃ ayokhilaṃ pāde gamenti, tattaṃ ayokhilaṃ dutiye pāde gamenti, tattaṃ ayokhilaṃ majjhe urasmiṃ gamenti. So tattha dukkhā tibbā kharā kaṭukā vedanā vedeti; na ca tāva kālaṃ karoti yāva na taṃ pāpakammaṃ byantīhoti. Etaṃ bhayaṃ dukkhaṃ domanassaṃ kuto jātaṃ? Tassa snehapaccayā ca nandipaccayā ca rāgapaccayā ca nandirāgapaccayā ca jātaṃ.

1691地狱的狱卒们让他躺下，用斧头砍削他……地狱的狱卒们把他脚朝天、头朝地地抓住，用刀砍削他。地狱的狱卒们把他套在车上，让他在燃烧、猛烈燃烧、火焰炽盛的大地上前奔、后退。地狱的狱卒们让他爬上燃烧、猛烈燃烧、火焰炽盛的大炭火山，又让他爬下来。地狱的狱卒们把他脚朝天、头朝地地抓住，扔进烧红、燃烧、猛烈燃烧、火焰炽盛的铁锅中。他在那里被煮得泛起水泡。他在那里被煮得泛起水泡时，一会儿往上浮，一会儿往下沉，一会儿横向漂动。他在那里感受到苦、剧烈、粗恶、锐利的感受；只要那恶业还没耗尽，他就不会死去。这种恐惧、痛苦、忧恼是从哪里产生的？是从他的爱著、欢喜、贪欲、喜贪中产生的。

Tamenaṃ nirayapālā saṃvesetvā kuṭhārīhi tacchanti…pe… tamenaṃ nirayapālā uddhaṃpādaṃ adhosiraṃ gahetvā vāsīhi tacchanti. Tamenaṃ nirayapālā rathe yojetvā ādittāya pathaviyā sampajjalitāya sajotibhūtāya sārentipi paccāsārentipi. Tamenaṃ nirayapālā mahantaṃ aṅgārapabbataṃ ādittaṃ sampajjalitaṃ sajotibhūtaṃ āropentipi oropentipi. Tamenaṃ nirayapālā uddhaṃpādaṃ adhosiraṃ gahetvā tattāya lohakumbhiyā pakkhipanti ādittāya sampajjalitāya sajotibhūtāya. So tattha pheṇuddehakaṃ paccati. So tattha pheṇuddehakaṃ paccamāno sakimpi uddhaṃ gacchati, sakimpi adho gacchati, sakimpi tiriyaṃ gacchati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaṭukā vedanā vedeti; na ca tāva kālaṅkaroti yāva na taṃ pāpakammaṃ byantīhoti. Etaṃ bhayaṃ dukkhaṃ domanassaṃ kuto jātaṃ? Tassa snehapaccayā ca nandipaccayā ca rāgapaccayā ca nandirāgapaccayā ca jātaṃ.

1692地狱的狱卒们把他扔进大地狱。而那个大地狱——

Tamenaṃ nirayapālā mahāniraye pakkhipanti. So kho pana mahānirayo –

1693有四角、四个门，划分整齐，度量方正；

Catukkaṇṇo catudvāro, vibhatto bhāgaso mito;

1694铁墙围成一圈，用铁板覆盖着。

Ayopākārapariyanto, ayasā paṭikujjito.

1695那里的地面是铁做的，烧得滚烫，带着炽热的火光；

Tassa ayomayā bhūmi, jalitā tejasā yutā;

1696四面八方各一百由旬，始终这样铺展着。

Samantā yojanasataṃ, pharitvā tiṭṭhati sabbadā.

1697那种吝啬鬼受煎熬的可怕地方，火焰猛烈，难以靠近；

Kadariyātapanā ghorā, accimanto durāsadā;

1698那景象让人毛骨悚然，极其恐怖，令人畏惧，充满痛苦。

Lomahaṃsanarūpā ca, bhesmā paṭibhayā dukhā.

1699从东边的墙里，有一大团火焰窜了出来；

Puratthimāya ca bhittiyā, accikkhandho samuṭṭhito;

1700燃烧着恶业时，在后方的墙壁上受阻。

Ḍahanto pāpakammante, pacchimāya paṭihaññati.

1701后方的墙壁上，有火柱冒了起来；

Pacchimāya ca bhittiyā, accikkhandho samuṭṭhito;

1702燃烧着恶业时，在前方的墙壁上受阻。

Ḍahanto pāpakammante, purimāya paṭihaññati.

1703右方的墙壁上，有火柱冒了起来；

Dakkhiṇāya ca bhittiyā, accikkhandho samuṭṭhito;

1704燃烧着恶业时，在左方的墙壁上受阻。

Ḍahanto pāpakammante, uttarāya paṭihaññati.

1705左方的墙壁上，有火柱冒了起来；

Uttarāya ca bhittiyā, accikkhandho samuṭṭhito;

1706正在焚烧恶业时，撞上了供物；

Ḍahanto pāpakammante, dakkhiṇāya paṭihaññati.

1707从下方涌起，那火焰极其可怕；

Heṭṭhato ca samuṭṭhāya, accikkhandho bhayānako;

1708正在焚烧恶业时，撞上了屋顶；

Ḍahanto pāpakammante, chadanasmiṃ paṭihaññati.

1709从屋顶涌起，那火焰极其可怕；

Chadanamhā samuṭṭhāya, accikkhandho bhayānako;

1710正在焚烧恶业时，撞上了地面；

Ḍahanto pāpakammante, bhūmiyaṃ paṭihaññati.

1711如同炽热、烧得通红、猛烈燃烧的铁锅；

Ayokapālamādittaṃ, santattaṃ jalitaṃ yathā;

1712就这样，无间地狱，从下方往上看。

Evaṃ avīcinirayo, heṭṭhā upari passato.

1713在那里，那些极其凶残、造下大恶业的众生，

Tattha sattā mahāluddā, mahākibbisakārino;

1714他们恶行至极，承受着煎熬，却不会死去。

Accantapāpakammantā, paccanti na ca miyyare .

1715这些地狱居民的身体，就像燃烧的火焰一般。

Jātavedasamo kāyo, tesaṃ nirayavāsinaṃ;

1716看啊，业的坚固力量，不会变成灰烬，也不会化作尘土。

Passa kammānaṃ daḷhattaṃ, na bhasmā hoti napi masi.

1717他们向东边奔跑，接着又向西边奔跑；

Puratthimenapi dhāvanti, tato dhāvanti pacchimaṃ;

1718他们往北方跑，然后往南方跑。

Uttarenapi dhāvanti, tato dhāvanti dakkhiṇaṃ.

1719无论他们奔向哪个方向，那个方向的门就被封上；

Yaṃ yaṃ disaṃ padhāvanti, taṃ taṃ dvāraṃ pidhīyati;

1720这些众生渴望出离，他们是寻求解脱的人。

Abhinikkhamitāsā te, sattā mokkhagavesino.

1721但他们无法从那里逃出去，因为业力的缘故；

Na te tato nikkhamituṃ, labhanti kammapaccayā;

1722他们造作了大量恶业，那些恶业还没有成熟受报。

Tesañca pāpakammantaṃ, avipakkaṃ kataṃ bahunti.

1723这恐惧、这苦、这忧，是从哪里产生的？它是由于恩爱、由于欢喜、由于染着、由于欢喜贪爱而产生的。

Etaṃ bhayaṃ dukkhaṃ domanassaṃ kuto jātaṃ? Tassa snehapaccayā ca nandipaccayā ca rāgapaccayā ca nandirāgapaccayā ca jātaṃ.

1724地狱里的那些苦、畜生道里的那些苦、饿鬼道里的那些苦、人间的那些苦——这些苦从哪儿产生的？从哪儿生起的？从哪儿出生的？从哪儿再生的？从哪儿显现的？因为他的贪爱、因为他的欢喜、因为他的染着、因为他的欢喜染着，这些苦才会存在、才会出现、才会产生、才会生起、才会出生、才会再生、才会显现。这苦，是跟随着贪爱而来的。

Yāni ca nerayikāni dukkhāni yāni ca tiracchānayonikāni dukkhāni yāni ca pettivisayikāni dukkhāni yāni ca mānusikāni dukkhāni, tāni kuto jātāni kuto sañjātāni kuto nibbattāni kuto abhinibbattāni kuto pātubhūtāni? Tassa snehapaccayā ca nandipaccayā ca rāgapaccayā ca nandirāgapaccayā ca bhavanti sambhavanti jāyanti sañjāyanti nibbattanti abhinibbattanti pātubhavantīti – snehanvayaṃ dukkhamidaṃ pahoti.

1725这里说的两个贪爱，是渴爱的贪爱和邪见的贪爱。……这是渴爱的贪爱。……这是邪见的贪爱。看见贪爱所生的过患、见到贪爱所生的过患、观察贪爱所生的过患、审视贪爱所生的过患、仔细检查贪爱所生的过患，就这么看着贪爱所生的过患，应该像犀牛角一样独自游走。那位辟支佛是这么说的：

ti. ti dve snehā – taṇhāsneho ca diṭṭhisneho ca…pe… ayaṃ taṇhāsneho…pe… ayaṃ diṭṭhisneho. ti taṇhāsneho ca diṭṭhisneho ca ādīnavaṃ snehajaṃ pekkhamāno dakkhamāno olokayamāno nijjhāyamāno upaparikkhamānoti – ādīnavaṃ snehajaṃ pekkhamāno, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1726交往就会产生贪爱，这苦是跟随着贪爱而来的。

‘‘Saṃsaggajātassa bhavanti snehā, snehanvayaṃ dukkhamidaṃ pahoti;

1727看见贪爱所生的过患，应该像犀牛角一样独自游走。

Ādīnavaṃ snehajaṃ pekkhamāno, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1728这里说的两种朋友，是在家朋友和出家朋友。什么是在家朋友？世上有些人，难给的他会给，难舍的他会舍，难做的他会做，难忍的他会忍。他告诉对方自己的秘密，也保守对方的秘密，在困境中不离不弃，甚至愿意为对方付出生命，在对方衰落时也不轻视他。这样的人，就是在家朋友。

ti. ti dve mittā – agārikamitto ca anāgārikamitto ca. Katamo agārikamitto? Idhekacco duddadaṃ dadāti, duccajaṃ cajati, dukkaraṃ karoti, dukkhamaṃ khamati, guyhamassa ācikkhati, guyhamassa parigūhati , āpadāsu na vijahati, jīvitampissa atthāya pariccattaṃ hoti, khīṇe nātimaññati – ayaṃ agārikamitto.

1729什么是出家朋友？这里有一位比丘，他令人喜爱、令人悦意，受人尊重、值得亲近，善于说话、听得进话，能讲深刻的道理，不会把人引向不该做的事，劝人受持增上戒，劝人修习四念处，劝人修习四正勤……四神足……五根……五力……七觉支……修习圣八支道。这样的人，就是出家朋友。

Katamo anāgārikamitto? Idha bhikkhu piyo ca hoti manāpo ca garu ca bhāvanīyo ca vattā ca vacanakkhamo ca gambhīrañca kathaṃ kattā, no ca aṭṭhāne niyojeti adhisīle samādapeti, catunnaṃ satipaṭṭhānānaṃ bhāvanānuyoge samādapeti, catunnaṃ sammappadhānānaṃ…pe… catunnaṃ iddhipādānaṃ… pañcannaṃ indriyānaṃ… pañcannaṃ balānaṃ… sattannaṃ bojjhaṅgānaṃ… ariyassa aṭṭhaṅgikassa maggassa bhāvanānuyoge samādapeti – ayaṃ anāgārikamitto.

1730所谓亲友，是指那些和他们在一起，来也舒服，去也舒服，站着舒服，坐着舒服，躺着舒服，打个招呼舒服，聊一聊舒服，高声谈论舒服，一起闲扯也舒服的人。一个对朋友、对伙伴、对知交、对同道、对同伴挂着心的人，一个关心着、顾念着、牵挂着他们的人，他会把属于自己的利益、属于他人的利益、属于双方的利益都给丢了，会把属于现世的利益丢了，会把属于来世的利益丢了，会把最究竟的利益也给丢了，抛开了，错失了，弄坏了，绕开了，给弄没了——这就是说：对伙伴、亲友挂着心的人，把自己的利益给丢了。

Suhajjā vuccanti yehi saha āgamanaṃ phāsu gamanaṃ phāsu ṭhānaṃ phāsu nisajjanaṃ phāsu sayanaṃ phāsu ālapanaṃ phāsu sallapanaṃ phāsu ullapanaṃ phāsu samullapanaṃ phāsu. nti mitte ca suhajje ca sandiṭṭhe ca sambhatte ca sahāye ca anukampamāno anupekkhamāno anugaṇhamāno attatthampi paratthampi ubhayatthampi hāpeti, diṭṭhadhammikampi atthaṃ hāpeti, samparāyikampi atthaṃ hāpeti, paramatthampi hāpeti pahāpeti parihāpeti paridhaṃseti parivajjeti antaradhāpetīti – mitte suhajje anukampamāno hāpeti atthaṃ.

1731以两种方式，心就被牵住了：一种是把自己放低、把别人抬高，心被牵住；另一种是把自己抬高、把别人放低，心被牵住。怎么叫把自己放低、把别人抬高，心被牵住呢？就是想着：'你们对我有大恩惠啊，我是靠着你们，才得到了衣服、食物、住处、医药这些生活必需品。别人想要给我什么、为我做什么，也都是因为你们，看在你们的面子上。连我从父母那里传下来的老姓、老家族，都因为你们而消失不见了。现在别人都靠你们来认识我——说我是某某家的常客，某某家的常客。' 这样把自己放低、把别人抬高，心就被牵住了。

ti dvīhi kāraṇehi paṭibaddhacitto hoti – attānaṃ vā nīcaṃ ṭhapento paraṃ uccaṃ ṭhapento paṭibaddhacitto hoti, attānaṃ vā uccaṃ ṭhapento paraṃ nīcaṃ ṭhapento paṭibaddhacitto hoti. Kathaṃ attānaṃ nīcaṃ ṭhapento paraṃ uccaṃ ṭhapento paṭibaddhacitto hoti? Tumhe me bahūpakārā, ahaṃ tumhe nissāya labhāmi cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ. Yampi me aññe dātuṃ vā kātuṃ vā maññanti tumhe nissāya tumhe sampassantā. Yampi me porāṇaṃ mātāpettikaṃ nāmagottaṃ, tampi me antarahitaṃ. Tumhehi ahaṃ ñāyāmi – asukassa kulupako, asukāya kulupakoti . Evaṃ attānaṃ nīcaṃ ṭhapento paraṃ uccaṃ ṭhapento paṭibaddhacitto hoti.

1732怎么叫把自己抬高、把别人放低，心被牵住呢？就是想着：'我对你们有大恩惠啊，你们是因为我，才归依了佛，归依了法，归依了僧；才戒了杀生，戒了偷盗，戒了邪淫，戒了说谎，戒了喝酒这类让人放逸的东西。是我给你们讲课，带你们讨论，告诉你们布萨日的规定，帮你们安排各种事务。可你们现在倒好，撇开我，去恭敬、尊重、推崇、供养别人了！' 这样把自己抬高、把别人放低，心被牵住了——这就是说：对伙伴、亲友挂心的人，被牵住的心，把利益给丢了。

Kathaṃ attānaṃ uccaṃ ṭhapento paraṃ nīcaṃ ṭhapento paṭibaddhacitto hoti? Ahaṃ tumhākaṃ bahūpakāro, tumhe maṃ āgamma buddhaṃ saraṇaṃ gatā, dhammaṃ saraṇaṃ gatā, saṅghaṃ saraṇaṃ gatā, pāṇātipātā paṭiviratā, adinnādānā paṭiviratā, kāmesumicchācārā paṭiviratā, musāvādā paṭiviratā, surāmerayamajjapamādaṭṭhānā paṭiviratā; ahaṃ tumhākaṃ uddesaṃ demi, paripucchaṃ demi, uposathaṃ ācikkhāmi, navakammaṃ adhiṭṭhāmi. Atha pana tumhe maṃ ujjhitvā aññe sakkarotha garuṃ karotha mānetha pūjethāti. Evaṃ attānaṃ uccaṃ ṭhapento paraṃ nīcaṃ ṭhapento paṭibaddhacitto hotīti – mitte suhajje anukampamāno, hāpeti atthaṃ paṭibaddhacitto.

1733恐惧。什么是恐惧呢？害怕出生，害怕衰老，害怕生病，害怕死亡，害怕国王，害怕盗贼，害怕火灾，害怕水灾，害怕自己责备自己，害怕别人责备自己，害怕刑罚，害怕堕入恶道，害怕浪涛，害怕鳄鱼，害怕漩涡，害怕鲨鱼，害怕活不下去，害怕坏了名声，害怕当众发言时不知所措，害怕得意忘形——这种种害怕、惊恐、胆战心惊、汗毛倒竖、心里的慌张与恐惧，就叫恐惧。亲密。有两种亲密：爱欲的亲密和见解的亲密……这就是爱欲的亲密……这就是见解的亲密。观察：在亲密关系中看到了这种恐惧，清楚地看见了，审察着，反复端详着，彻底省思着——这就是说：在亲密关系中看到了这种恐惧之后，应当像犀牛角一样独自游走。所以那位辟支佛说：

ti. nti jātibhayaṃ jarābhayaṃ byādhibhayaṃ maraṇabhayaṃ rājabhayaṃ corabhayaṃ aggibhayaṃ udakabhayaṃ attānuvādabhayaṃ parānuvādabhayaṃ daṇḍabhayaṃ duggatibhayaṃ ūmibhayaṃ kumbhilabhayaṃ āvaṭṭabhayaṃ susumārabhayaṃ ājīvikabhayaṃ asilokabhayaṃ parisasārajjabhayaṃ madanabhayaṃ bhayānakaṃ chambhitattaṃ lomahaṃso cetaso ubbego utrāso. ti dve santhavā – taṇhāsanthavo ca diṭṭhisanthavo ca…pe… ayaṃ taṇhāsanthavo…pe… ayaṃ diṭṭhisanthavo. ti etaṃ bhayaṃ santhave pekkhamāno dakkhamāno olokayamāno nijjhāyamāno upaparikkhamānoti – etaṃ bhayaṃ santhave pekkhamāno, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1734'对伙伴、亲友挂着心的人，被牵住的心，把利益给丢了；'

‘‘Mitte suhajje anukampamāno, hāpeti atthaṃ paṭibaddhacitto;

1735'在亲密关系中看到了这种恐惧之后，应当像犀牛角一样独自游走。'

Etaṃ bhayaṃ santhave pekkhamāno, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1736所谓“竹丛”，是指竹丛。如同在竹丛中，老竹子彼此纠缠、黏着、附着、耽著、障碍，同样地，“散扩者”就是所说的贪爱。凡是贪染、欲染、随顺、迎合、喜悦、染喜、心的欲染、欲求、迷醉、执取、贪婪、极贪、执著、泥沼、爱渴、幻术、能生、令生、缝纫、结网、流动、散扩、线、扩散、积聚、第二者、导向、有之路、林、丛林、亲昵、爱恋、期待、亲属、希望、希求、希求性、对色的希望、对声的希望、对香的希望、对味的希望、对触的希望、对利的希望、对财的希望、对子的希望、对命的希望、冀求、多冀求、遍冀求、冀求性、冀求的状态、贪求、贪求性、贪求的状态、求好心、愿善性、非法贪、不平等的贪、爱乐、喜爱、欲愿、羡慕、遍欲愿、欲贪、有贪、无有贪、色贪、无色贪、灭贪、色贪、声贪、香贪、味贪、触贪、法贪、瀑流、轭、结、取、障、盖、覆、缚、随眠、随烦恼、缠、蔓、悭、苦根、苦因、苦源、魔网、魔钩、魔境、魔住、魔缚、爱河、爱网、爱索、爱海、贪欲、贪、不善根。

ti vaṃso vuccati veḷugumbo. Yathā veḷugumbasmiṃ porāṇakā vaṃsā sattā visattā āsattā laggā laggitā palibuddhā, evameva visattikā vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo anunayo anurodho nandī nandirāgo cittassa sārāgo icchā mucchā ajjhosānaṃ gedho paligedho saṅgo paṅko ejā māyā janikā sañjananī sibbinī jālinī saritā visattikā suttaṃ visaṭā āyūhanī dutiyā paṇidhi bhavanetti vanaṃ vanatho santhavo sineho apekkhā paṭibandhu āsā āsīsanā āsīsitattaṃ rūpāsā saddāsā gandhāsā rasāsā phoṭṭhabbāsā lābhāsā dhanāsā puttāsā jīvitāsā jappā pajappā abhijappā jappanā jappitattaṃ loluppaṃ loluppāyanā loluppāyitattaṃ pucchañjikatā sādhukamyatā adhammarāgo visamalobho nikanti nikāmanā patthanā pihanā sampatthanā kāmataṇhā bhavataṇhā vibhavataṇhā rūpataṇhā arūpataṇhā nirodhataṇhā rūpataṇhā saddataṇhā gandhataṇhā rasataṇhā phoṭṭhabbataṇhā dhammataṇhā ogho yogo gantho upādānaṃ āvaraṇaṃ nīvaraṇaṃ chadanaṃ bandhanaṃ upakkileso anusayo pariyuṭṭhānaṃ latā vevicchaṃ dukkhamūlaṃ dukkhanidānaṃ dukkhappabhavo mārapāso mārabaḷisaṃ māravisayo māranivāso mārabandhanaṃ taṇhānadī taṇhājālaṃ taṇhāgaddulaṃ taṇhāsamuddo abhijjhā lobho akusalamūlaṃ.

1737“散扩者”是以什么意义而说的呢？“广”——所以是散扩者；“散布”——所以是散扩者；“扩散”——所以是散扩者；“不平”——所以是散扩者；“毒化”——所以是散扩者；“散坏”——所以是散扩者；“欺诳”——所以是散扩者；“毒根”——所以是散扩者；“毒果”——所以是散扩者；“毒受用”——所以是散扩者。再者，贪爱广泛存在于色、声、香、味、触，家族、群众、住处、利养、名誉、称赞、快乐，衣服、钵食、坐卧处、病缘医药资具，欲界、色界、无色界，欲有、色有、无色有，想有、无想有、非想非非想有，一蕴有、四蕴有、五蕴有，过去、未来、现在，见闻觉知的诸法中，它是广布的、扩展的——因此称为“散扩者”，就像广布的竹丛一样纠缠。

ti kenaṭṭhena visattikā? Visālāti visattikā visatāti visattikā, visaṭāti visattikā, visamāti visattikā, visakkatīti visattikā, visaṃharatīti visattikā, visaṃvādikāti visattikā, visamūlāti visattikā, visaphalāti visattikā, visaparibhogāti visattikā. Visālā vā pana taṇhā rūpe sadde gandhe rase phoṭṭhabbe kule gaṇe āvāse lābhe yase pasaṃsāya sukhe cīvare piṇḍapāte senāsane gilānapaccayabhesajjaparikkhāre kāmadhātuyā rūpadhātuyā arūpadhātuyā kāmabhave rūpabhave arūpabhave saññābhave asaññābhave nevasaññānāsaññābhave ekavokārabhave catuvokārabhave pañcavokārabhave atīte anāgate paccuppanne diṭṭhasutamutaviññātabbesu dhammesu visatā vitthatāti – visattikāti – vaṃso visālova yathā visatto.

1738所谓“儿子”有四种：亲生儿子、田生的儿子、给与的儿子、门徒弟子。所谓“妻子”指的是女人们。“期待”指的是贪爱。凡是贪染……贪欲、贪、不善根——这就是对于子女和妻子的期待。

ti. ti cattāro puttā – atrajo putto, khettajo putto, dinnako putto, antevāsiko putto. Dārā vuccanti bhariyāyo. Apekkhā vuccanti taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlanti – puttesu dāresu ca yā apekkhā.

1739所谓“竹丛”，是指竹丛。如同在竹丛中，嫩的小竹笋并不纠缠、不黏着、不附着、不耽著、无障碍，已出离、已脱离、已解脱，同样地，（辟支佛如此）——有两种执著：贪爱执著和邪见执著。……此辟支佛的贪爱执著已被断除，邪见执著已被舍离。由于贪爱执著的断除和邪见执著的舍离，那位辟支佛于色不执著、于声不执著、于香不执著、于味不执著、于触不执著，于家族……于群众……于住处……于利养……于名誉……于称赞……于快乐……于衣服……于钵食……于坐卧处……于病缘医药资具……于欲界……于色界……于无色界……于欲有、色有、无色有……于想有、无想有、非想非非想有……于一蕴有、四蕴有、五蕴有……于过去、未来、现在……于见闻觉知的诸法，不执著、不抓取、不系缚、不受障碍、不迷醉；已经出离、脱离、解脱、无系着，以无界限的心而住。因此，像嫩竹笋一样无所执著，应独自游方如犀牛角。所以那位辟支佛这样说：

ti vaṃso vuccati veḷugumbo. Yathā veḷugumbasmiṃ taruṇakā kaḷīrakā asattā alaggā agadhitā apalibuddhā nikkhantā nissaṭā vippamuttā evameva. ti dve sajjanā – taṇhāsajjanā ca diṭṭhisajjanā ca…pe… ayaṃ taṇhāsajjanā…pe… ayaṃ diṭṭhisajjanā. Tassa paccekasambuddhassa taṇhāsajjanā pahīnā, diṭṭhisajjanā paṭinissaṭṭhā. Taṇhāsajjanāya pahīnattā diṭṭhisajjanāya paṭinissaṭṭhattā so paccekasambuddho rūpe na sajjati sadde na sajjati gandhe na sajjati rase na sajjati phoṭṭhabbe na sajjati kule…pe… gaṇe… āvāse… lābhe… yase… pasaṃsāya… sukhe… cīvare… piṇḍapāte… senāsane… gilānapaccayabhesajjaparikkhāre… kāmadhātuyā… rūpadhātuyā… arūpadhātuyā… kāmabhave… rūpabhave… arūpabhave… saññābhave… asaññābhave… nevasaññānāsaññābhave… ekavokārabhave… catuvokārabhave… pañcavokārabhave… atīte… anāgate… paccuppanne… diṭṭhasutamutaviññātabbesu dhammesu na sajjati na gaṇhāti na bajjhati na palibajjhati na mucchati; nikkhanto nissaṭo vippamutto visaññutto vimariyādikatena cetasā viharatīti – vaṃsakkaḷīrova asajjamāno, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1740“宛如广布的竹丛一样纠缠，对于子女和妻子怀有期待；

‘‘Vaṃso visālova yathā visatto, puttesu dāresu ca yā apekkhā;

1741“像嫩竹笋一样无所执著，应独自游方如犀牛角。”

Vaṃsakkaḷīrova asajjamāno, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1742,

1743他们是两种鹿——羚羊和黑鹿。就像森林里的鹿，在旷野山林中活动时，放心地行走，放心地站立，放心地坐下，放心地躺卧。

ti. ti dve migā – eṇimigo ca pasadamigo ca. Yathā āraññiko migo araññe pavane caramāno vissattho gacchati vissattho tiṭṭhati vissattho nisīdati vissattho seyyaṃ kappeti.

1744这是世尊说过的：“比丘们，就像森林里的鹿，在旷野山林中活动时，放心地行走，放心地站立，放心地坐下，放心地躺卧。为什么呢？因为猎人碰不到它。比丘们，同样的道理，比丘远离感官欲乐、远离不善法，有寻有伺，由远离而生起喜乐，证得并安住于初禅。比丘们，这就叫做‘比丘让魔罗瞎了眼，断了魔罗的脚踪，让魔罗的眼睛看不见，脱离了邪恶者的

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘seyyathāpi, bhikkhave, āraññiko migo araññe pavane caramāno vissattho gacchati vissattho tiṭṭhati vissattho nisīdati vissattho seyyaṃ kappeti. Taṃ kissa hetu? Anāpāthagato, bhikkhave, luddassa. Evameva kho, bhikkhave, bhikkhu vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṃ savicāraṃ vivekajaṃ pītisukhaṃ paṭhamaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccati, bhikkhave, ‘bhikkhu andhamakāsi māraṃ, apadaṃ vadhitvā māracakkhuṃ adassanaṃ gato pāpimato’.

1745“再者，比丘们，比丘平息了寻和伺，内心净信，心趣向单一，无寻无伺，由定而生起喜乐，证得并安住于第二禅。比丘们，这就叫做‘比丘让魔罗瞎了眼，断了魔罗的脚踪，让魔罗的眼睛看不见，脱离了邪恶者的视线。’”

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu vitakkavicārānaṃ vūpasamā ajjhattaṃ sampasādanaṃ cetaso ekodibhāvaṃ avitakkaṃ avicāraṃ samādhijaṃ pītisukhaṃ dutiyaṃ jhānaṃ upasampajja viharati . Ayaṃ vuccati, bhikkhave, ‘bhikkhu andhamakāsi māraṃ, apadaṃ vadhitvā māracakkhuṃ adassanaṃ gato pāpimato’.

1746“再者，比丘们，比丘离于喜而住于舍，有念、有正知，以身感受乐——那种圣者们所称的‘舍、有念、住于乐’，证得并安住于第三禅。比丘们，这就叫做‘比丘让魔罗瞎了眼，断了魔罗的脚踪，让魔罗的眼睛看不见，脱离了邪恶者的视线。’”

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu pītiyā ca virāgā upekkhako ca viharati sato ca sampajāno sukhañca kāyena paṭisaṃvedeti, yaṃ taṃ ariyā ācikkhanti ‘upekkhako satimā sukhavihārī’ti tatiyaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccati, bhikkhave, ‘bhikkhu andhamakāsi māraṃ, apadaṃ vadhitvā māracakkhuṃ adassanaṃ gato pāpimato’.

1747「再者，诸比丘，比丘以乐的舍断与苦的舍断，先前喜忧的灭没，不苦不乐，舍念清净，证得第四禅那而住。诸比丘，这称为『比丘使魔罗盲目，消灭足迹，破坏魔眼，到达魔罗看不见之处』。

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu sukhassa ca pahānā dukkhassa ca pahānā pubbeva somanassadomanassānaṃ atthaṅgamā adukkhamasukhaṃ upekkhāsatipārisuddhiṃ catutthaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccati, bhikkhave, ‘bhikkhu andhamakāsi māraṃ, apadaṃ vadhitvā māracakkhuṃ adassanaṃ gato pāpimato’.

1748再者，比丘们，比丘完全超越一切色想，灭没有对想，不作意种种想，进入并安住于‘虚空无边’的空无边处。比丘们，这个比丘被称为‘弄瞎了魔罗，摧毁了魔罗的踪迹，让魔罗的眼睛看不见，走到了邪恶者无法看见的地方的人’。

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu sabbaso rūpasaññānaṃ samatikkamā paṭighasaññānaṃ atthaṅgamā nānattasaññānaṃ amanasikārā ‘ananto ākāso’ti ākāsānañcāyatanaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccati, bhikkhave, ‘bhikkhu andhamakāsi māraṃ, apadaṃ vadhitvā māracakkhuṃ adassanaṃ gato pāpimato’.

1749再者，比丘们，比丘完全超越空无边处，进入并安住于‘识无边’的识无边处……（中略）……

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave , bhikkhu sabbaso ākāsānañcāyatanaṃ samatikkamma ‘anantaṃ viññāṇa’nti viññāṇañcāyatanaṃ upasampajja viharati…pe….

1750再者，比丘们，比丘完全超越识无边处，进入并安住于‘什么都没有’的无所有处……（中略）……

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, sabbaso viññāṇañcāyatanaṃ samatikkamma ‘natthi kiñcī’ti ākiñcaññāyatanaṃ upasampajja viharati…pe….

1751再者，比丘们，比丘完全超越无所有处，进入并安住于非想非非想处……（中略）……

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, sabbaso ākiñcaññāyatanaṃ samatikkamma nevasaññānāsaññāyatanaṃ upasampajja viharati…pe….

1752再者，比丘们，比丘完全超越非想非非想处，进入并安住于想受灭尽定，并且他以慧见了之后，诸漏被彻底灭尽。比丘们，这个比丘被称为‘弄瞎了魔罗，摧毁了魔罗的踪迹，让魔罗的眼睛看不见，走到了邪恶者无法看见的地方的人’，他渡越了世间中的贪着。他自在地行走，自在地站立，自在地坐着，自在地躺卧。那是什么原因呢？比丘们，因为他已不在邪恶者的活动范围之内了。就像森林里的鹿，没有被捆绑，想去哪里吃草就去哪里。

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, sabbaso nevasaññānāsaññāyatanaṃ samatikkamma saññāvedayitanirodhaṃ upasampajja viharati, paññāya cassa disvā āsavā parikkhīṇā honti. Ayaṃ vuccati, bhikkhave, ‘bhikkhu andhamakāsi māraṃ, apadaṃ vadhitvā māracakkhuṃ adassanaṃ gato pāpimato’, tiṇṇo loke visattikaṃ. So vissattho gacchati vissattho tiṭṭhati vissattho nisīdati vissattho seyyaṃ kappeti. Taṃ kissa hetu? Anāpāthagato, bhikkhave, pāpimato’’ti – migo araññamhi yathā abaddho, yenicchakaṃ gacchati gocarāya.

1753‘有慧者’意思是：贤者、有慧者、有智者、智者、明辨者、聪慧者。‘有情’意思是：众生、年轻人、人、个体、命者、生者、人、因陀罗之子、人。‘无系’有两种——法无系与补特伽罗无系。什么是法无系？四念处、四正勤、四神足、五根、五力、七觉支、圣八支道——这是法无系。什么是补特伽罗无系？任何具足这种无系法的人，他就被称为补特伽罗无系。‘明智之人，看到无系之法’意思是：察见、审察、观察、审视、遍察——明智之人，看到这无系之法后，应当如犀牛角一样独自游走。因此，那位辟支佛说：

ti. ti paṇḍito paññavā buddhimā ñāṇī vibhāvī medhāvī. ti satto māṇavo poso puggalo jīvo jāgu jantu indagu manujo. ti dve serī – dhammopi serī puggalopi serī. Katamo dhammo serī? Cattāro satipaṭṭhānā cattāro sammappadhānā cattāro iddhipādā pañcindriyāni pañca balāni satta bojjhaṅgā ariyo aṭṭhaṅgiko maggo – ayaṃ dhammo serī. Katamo puggalo serī? Yo iminā serinā dhammena samannāgato, so vuccati puggalo serī. ti viññū naro seritaṃ dhammaṃ pekkhamāno, dakkhamāno olokayamāno nijjhāyamāno upaparikkhamānoti – viññū naro seritaṃ pekkhamāno, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1754如同鹿在山林中没有被束缚，想去哪里觅食就去哪里，有智慧的人看重独行，应如犀牛角般独自游方。

‘‘Migo araññamhi yathā abaddho, yenicchakaṃ gacchati gocarāya;

1755有智慧的人，见殊胜，应如犀牛角独自游行。」

Viññū naro seritaṃ pekkhamāno, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1756这里说的'伙伴'，是指那些和他在一起时，到来舒适、行走舒适、来去舒适、站立舒适、坐着舒适、躺卧舒适、交谈舒适、对话舒适、召唤舒适、攀谈舒适的人。或者说，在伙伴群中，无论是居住、站立、行走还是游方时，都会有为了自己的利益而交谈，为了别人的利益而交谈，为了双方的利益而交谈，为了今生可见的利益而交谈，为了来世的利益而交谈，为

ti sahāyā vuccanti yehi saha āgamanaṃ phāsu gamanaṃ phāsu gamanāgamanaṃ phāsu ṭhānaṃ phāsu nisajjanaṃ phāsu sayanaṃ phāsu ālapanaṃ phāsu sallapanaṃ phāsu ullapanaṃ phāsu samullapanaṃ phāsu. ti sahāyamajjhe vāsepi ṭhānepi gamanepi cārikāyapi attatthamantanā paratthamantanā ubhayatthamantanā diṭṭhadhammikatthamantanā samparāyikatthamantanā paramatthamantanā ti – āmantanā hoti sahāyamajjhe, vāse ṭhāne gamane cārikāya.

1757这种剃除须发、披着袈裟衣的生活方式，是愚人、不善之人、外道、外道弟子们所不贪求的。而这种剃除须发、披着袈裟衣的生活方式，是智者、善人、佛弟子、独觉佛们所贪求的。这里说的'独行'有两种：法独行和人物独行。什么是法独行？四念住……乃至……圣八支道——这是法独行。什么是人物独行？凡是具备这种独行法的人，他就被称为人物独行。'

ti anabhijjhitaṃ etaṃ vatthu bālānaṃ asappurisānaṃ titthiyānaṃ titthayasāvakānaṃ, yadidaṃ – bhaṇḍukāsāyavatthavasanatā. Abhijjhitaṃ etaṃ vatthu paṇḍitānaṃ sappurisānaṃ buddhasāvakānaṃ paccekabuddhānaṃ, yadidaṃ – bhaṇḍukāsāyavatthavasanatā. ti dve serī – dhammopi serī puggalopi serī. Katamo dhammo serī? Cattāro satipaṭṭhānā …pe… ariyo aṭṭhaṅgiko maggo – ayaṃ dhammo serī. Katamo puggalo serī? Yo iminā serinā dhammena samannāgato, so vuccati puggalo serī. ti seritaṃ dhammaṃ pekkhamāno dakkhamāno olokayamāno nijjhāyamāno upaparikkhamānoti – anabhijjhitaṃ seritaṃ pekkhamāno, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1758在伙伴群中就会有交往，无论是居住、站立、行走还是游方。

‘‘Āmantanā hoti sahāyamajjhe, vāse ṭhāne gamane cārikāya;

1759看重那不贪求的独行，应如犀牛角般独自游方。

Anabhijjhitaṃ seritaṃ pekkhamāno, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1760这两类嬉戏是：身体的嬉戏和语言的嬉戏。什么是身体的嬉戏？有的人玩大象，玩马，玩车，玩弓，玩刀，玩八格棋盘，玩十格棋盘，玩空中游戏，玩步道游戏，玩近身游戏，玩打谷场游戏，玩掷骰子游戏，玩叶笛游戏，玩拿签子游戏，玩骰子，玩穿树皮衣游戏，玩曲棍，玩翻绳游戏，玩陀螺，玩叶哨，玩小车子，玩小弓箭，玩猜字游戏，玩猜心游戏，玩各种模仿的游戏——这就是身体的嬉戏。

ti. ti dve khiḍḍā – kāyikā ca khiḍḍā vācasikā ca khiḍḍā. Katamā kāyikā khiḍḍā? Hatthīhipi kīḷanti, assehipi kīḷanti, rathehipi kīḷanti, dhanūhipi kīḷanti, tharūhipi kīḷanti, aṭṭhapadehipi kīḷanti, dasapadehipi kīḷanti, ākāsepi kīḷanti, parihārapathepi kīḷanti, santikāyapi kīḷanti, khalikāyapi kīḷanti, ghaṭikāyapi kīḷanti, salākahatthenapi kīḷanti, akkhenapi kīḷanti, paṅgacīrenapi kīḷanti, vaṅkakenapi kīḷanti, mokkhacikāyapi kīḷanti, ciṅgulakenapi kīḷanti, pattāḷhakenapi kīḷanti, rathakenapi kīḷanti, dhanukenapi kīḷanti, akkharikāyapi kīḷanti, manesikāyapi kīḷanti, yathāvajjenapi kīḷanti. Ayaṃ kāyikā khiḍḍā.

1761什么是语言的嬉戏？用嘴模仿鼓声、用嘴模仿铙钹声、用嘴模仿腰鼓声、用嘴模仿小鼓声、用嘴模仿号角声、用嘴模仿铜钹声，还有演戏、跳舞、唱歌、搞笑的把戏——这就是语言的嬉戏。

Katamā vācasikā khiḍḍā? Mukhabherikaṃ mukhālambaraṃ mukhaḍiṇḍimakaṃ mukhacalimakaṃ mukhakerakaṃ mukhadaddarikaṃ nāṭakaṃ lāsaṃ gītaṃ davakammaṃ. Ayaṃ vācasikā khiḍḍā.

1762“不厌倦”这个词的意思是乐子。“同伴”的意思是指，跟他在一起时，来去方便，往来方便，站着方便，坐着方便，躺着方便，打招呼方便，交谈方便，闲聊方便，闲聊更久也方便。“嬉戏和乐子在同伴当中才有”的意思是：嬉戏和乐子，在同伴当中才有。

ti anukkaṇṭhitādhivacanametaṃ ratīti. Sahāyā vuccanti yehi saha āgamanaṃ phāsu gamanaṃ phāsu gamanāgamanaṃ phāsu ṭhānaṃ phāsu nisajjanaṃ phāsu sayanaṃ phāsu ālapanaṃ phāsu sallapanaṃ phāsu ullapanaṃ phāsu samullapanaṃ phāsu. ti khiḍḍā ca rati ca sahāyamajjhe hotīti – khiḍḍā ratī hoti sahāyamajjhe.

1763“儿子”这个词，有四种儿子：亲生的儿子、田产上的儿子、过继的儿子、跟着学习的学生。“对儿子们，爱恋强烈”的意思是：对儿子们，爱恋广大。

nti. ti cattāro puttā – atrajo putto, khettajo putto , dinnako putto, antevāsiko putto. nti puttesu ca adhimattaṃ hoti pemanti – puttesu ca vipulaṃ hoti pemaṃ.

1764“所爱”有两种：有情的所爱和事物构成的所爱。哪些是有情的所爱？在这里，那些对你有利益愿、安乐愿、安稳愿、解脱安稳愿的人，比如母亲、父亲、兄弟、姐妹、儿子、女儿、朋友、同僚、亲戚或血亲——这些是有情的所爱。

ti dve piyā – sattā vā saṅkhārā vā. Katame sattā piyā? Idha yassa te honti atthakāmā hitakāmā phāsukāmā yogakkhemakāmā mātā vā pitā vā bhātā vā bhaginī vā putto vā dhītā vā mittā vā amaccā vā ñātī vā sālohitā vā, ime sattā piyā.

1765哪些是事物构成的所爱？可爱的色相、可爱的声音、可爱的气味、可爱的味道、可爱的触感——这些是事物构成的所爱。“厌恶、厌离、排斥与所爱的别离”的意思是：对与所爱的别离感到厌恶。独行，像犀牛角一样。所以那位辟支佛说：

Katame saṅkhārā piyā? Manāpikā rūpā manāpikā saddā manāpikā gandhā manāpikā rasā manāpikā phoṭṭhabbā, ime saṅkhārā piyā. ti piyānaṃ vippayogaṃ vijigucchamāno aṭṭiyamāno harāyamānoti – piyavippayogaṃ vijigucchamāno, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1766在朋友中间有嬉戏玩乐，对孩子们有广大的爱；厌离与所爱的离别，他应像犀牛角一样独自前行。

‘‘Khiḍḍā ratī hoti sahāyamajjhe, puttesu ca vipulaṃ hoti pemaṃ;

1767厌恶与所爱者别离，应如犀角独行。」

Piyavippayogaṃ vijigucchamāno, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1768那位辟支佛以慈俱之心遍满一方而住，如是第二方，如是第三方，如是第四方。如此，对上、下、横、一切处、一切方面、一切世间，以慈俱之心，广大、无量、无怨、无害遍满而住。以悲俱之心……以喜俱之心……以舍俱之心遍满一方而住，如是第二方，如是第三方……无害遍满而住。由于慈的修习，东方的有情对他无敌意，南方的有情对他无敌意，西方的有情对他无敌意，北方的有情对他无敌意，东南方的有情对他无敌意，西南方的有情对他无敌意，西北方的有情对他无敌意，东北方的有情对他无敌意，下方的有情对他无敌意，上方的有情对他无敌意，诸方与诸隅的有情对他无敌意；由于悲的修习、由于喜的修习、由于舍的修习，东方的有情对他无敌意……诸方与诸隅的有情对他无敌意——他对四方无敌。

ti. ti so paccekasambuddho mettāsahagatena cetasā ekaṃ disaṃ pharitvā viharati, tathā dutiyaṃ, tathā tatiyaṃ, tathā catutthaṃ. Iti uddhamadho tiriyaṃ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṃ lokaṃ mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena pharitvā viharati. Karuṇāsahagatena…pe… muditāsahagatena…pe… upekkhāsahagatena cetasā ekaṃ disaṃ pharitvā viharati, tathā dutiyaṃ, tathā tatiyaṃ…pe… abyāpajjena pharitvā viharati. ti mettāya bhāvitattā ye puratthimāya disāya sattā te appaṭikūlā honti, ye dakkhiṇāya disāya sattā te appaṭikūlā honti , ye pacchimāya disāya sattā te appaṭikūlā honti, ye uttarāya disāya sattā te appaṭikūlā honti, ye puratthimāya anudisāya sattā te appaṭikūlā honti, ye dakkhiṇāya anudisāya sattā te appaṭikūlā honti, ye pacchimāya anudisāya sattā te appaṭikūlā honti, ye uttarāya anudisāya sattā te appaṭikūlā honti, ye heṭṭhimāya disāya sattā te appaṭikūlā honti, ye uparimāya disāya sattā te appaṭikūlā honti, ye disāsu vidisāsu sattā te appaṭikūlā honti; karuṇāya bhāvitattā muditāya bhāvitattā upekkhāya bhāvitattā ye puratthimāya disāya sattā te appaṭikūlā honti…pe… ye disāsu vidisāsu sattā te appaṭikūlā hontīti – cātuddiso appaṭigho ca hoti.

1769那位辟支佛对于任何粗劣的衣服也知足，并赞叹对任何粗劣衣服的知足，不会为了衣服的缘故而去从事不正当、不合宜的营求。没有得到衣服，他不焦虑；得到了衣服，他不贪着、不迷恋、不沉醉，洞见过患而明了解脱，如此受用。而且，他既不因对任何粗劣衣服的知足而抬高自己，也不贬低他人。就此而言，那个在此处精勤、不懈怠、正知、具念的人，就被称

ti so paccekasambuddho santuṭṭho hoti itarītarena cīvarena, itarītaracīvarasantuṭṭhiyā ca vaṇṇavādī, na ca cīvarahetu anesanaṃ appatirūpaṃ āpajjati. Aladdhā ca cīvaraṃ na paritassati, laddhā ca cīvaraṃ agadhito amucchito anajjhāpasanno ādīnavadassāvī nissaraṇapañño paribhuñjati. Tāya ca pana itarītaracīvarasantuṭṭhiyā nevattānukkaṃseti na paraṃ vambheti. Yo hi tattha dakkho analaso sampajāno patissato, ayaṃ vuccati paccekasambuddho porāṇe aggaññe ariyavaṃse ṭhito. Santuṭṭho hoti itarītarena piṇḍapātena…pe…

1770他对任何粗劣的住所也知足……他对任何粗劣的医药资具也知足，赞叹对任何粗劣医药资具的知足，不会为了医药资具而去从事不正当、不合宜的营求。没有得到医药资具，他不焦虑；得到了医药资具，他不贪着、不迷恋、不沉醉，洞见过患而明了解脱，如此受用。而且，他既不因对任何粗劣医药资具的知足而抬高自己，也不贬低他人。就此而言，那个在此处精

Santuṭṭho hoti itarītarena senāsanena…pe… santuṭṭho hoti itarītarena gilānapaccayabhesajjaparikkhārena, itarītaragilānapaccayabhesajjaparikkhārasantuṭṭhiyā ca vaṇṇavādī, na ca gilānapaccayabhesajjaparikkhārahetu anesanaṃ appatirūpaṃ āpajjati. Aladdhā ca gilānapaccayabhesajjaparikkhārānaṃ na paritassati. Laddhā ca gilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ agadhito amucchito anajjhāpanno ādīnavadassāvī nissaraṇapañño paribhuñjati. Tāya ca itarītaragilānapaccayabhesajjaparikkhārasantuṭṭhiyā nevattānukkaṃseti na paraṃ vambheti. Yo hi tattha dakkho analaso sampajāno patissato, ayaṃ vuccati paccekasambuddho porāṇe aggaññe ariyavaṃse ṭhitoti – santussamāno itarītarena.

1771所谓危难有两种：公开的危难和隐藏的危难。……这些称为公开的危难。……这些称为隐藏的危难。……就这样，依着于此处，即是危难。所谓超越一切危难，就是超越、胜伏、镇伏、遍尽、摧破一切危难。

ti. ti dve parissayā – pākaṭaparissayā ca paṭicchannaparissayā ca…pe… ime vuccanti pākaṭaparissayā…pe… ime vuccanti paṭicchannaparissayā…pe… evampi, tatrāsayāti – parissayā. ti sabbe parissaye abhibhuyya abhibhavitvā ajjhottharitvā pariyādiyitvā madditvāti – abhibhuyya sabbāni parissayāni.

1772哪些是隐藏的危险？身体的恶行、言语的恶行、意念的恶行、感官欲贪的障碍、瞋恚的障碍、昏沉睡眠的障碍、掉举追悔的障碍、疑惑的障碍、贪、瞋、痴、愤怒、怨恨、轻蔑、傲慢、嫉妒、吝啬、虚伪、狡诈、顽固、好争、我慢、极慢、自满、放逸，所有烦恼、所有恶行、所有不安、所有炽热、所有灼烧、一切不善的造作。这些就叫做隐藏的危险。

Katame paṭicchannaparissayā? Kāyaduccaritaṃ vacīduccaritaṃ manoduccaritaṃ kāmacchandanīvaraṇaṃ byāpādanīvaraṇaṃ thinamiddhanīvaraṇaṃ uddhaccakukkuccanīvaraṇaṃ vicikicchānīvaraṇaṃ rāgo doso moho kodho upanāho makkho paḷāso issā macchariyaṃ māyā sāṭheyyaṃ thambho sārambho māno atimāno mado pamādo, sabbe kilesā sabbe duccaritā sabbe darathā sabbe pariḷāhā sabbe santāpā sabbākusalābhisaṅkhārā. Ime vuccanti paṭicchannaparissayā.

1773“危险”这个词，是根据什么意义来讲的？它们压迫人，所以叫“危险”；它们导致退失，所以叫“危险”；它们是那些恶法的依止处，所以叫“危险”。怎么说它们压迫人，所以叫“危险”呢？那些危险压迫、压制、征服、淹没、耗尽、粉碎那个人。这样，它们压迫人，所以叫“危险”。

ti kenaṭṭhena parissayā? Parisahantīti parissayā, parihānāya saṃvattantīti parissayā, tatrāsayāti parissayā. Kathaṃ parisahantīti parissayā? Te parissayā taṃ puggalaṃ sahanti parisahanti abhibhavanti ajjhottharanti pariyādiyanti maddanti. Evaṃ parisahantīti – parissayā.

1774怎么说它们导致退失，所以叫“危险”呢？那些危险，对于种种善法，是障碍、是导致退失的原因。对于哪些善法呢？对于正确的修行方式、随顺的修行方式、不违逆的修行方式、如义的修行方式、依法次第法的修行方式，对于持戒圆满、守护根门、饮食知量、精勤觉醒、具足正念正知，对于修习四念处、修习四正勤、修习四神足、修习五根、修习五力、修习七觉支、修习圣八正道——对于这些善法，它们是障碍、是导致退失的原因。这样，它们导致退失，所以叫“危险”。

Kathaṃ parihānāya saṃvattantīti parissayā? Te parissayā kusalānaṃ dhammānaṃ antarāyāya parihānāya saṃvattanti. Katamesaṃ kusalānaṃ dhammānaṃ? Sammāpaṭipadāya anulomapaṭipadāya apaccanīkapaṭipadāya anvatthapaṭipadāya dhammānudhammapaṭipadāya sīlesu paripūrakāritāya indriyesu guttadvāratāya bhojane mattaññutāya jāgariyānuyogassa satisampajaññassa catunnaṃ satipaṭṭhānānaṃ bhāvanānuyogassa, catunnaṃ sammappadhānānaṃ… catunnaṃ iddhipādānaṃ… pañcannaṃ indriyānaṃ… pañcannaṃ balānaṃ… sattannaṃ bojjhaṅgānaṃ… ariyassa aṭṭhaṅgikassa maggassa bhāvanānuyogassa – imesaṃ kusalānaṃ dhammānaṃ antarāyāya parihānāya saṃvattanti. Evaṃ parihānāya saṃvattantīti – parissayā.

1775怎么说它们是那些恶法的依止处，所以叫“危险”呢？就在那里，这些邪恶、不善的法，依止于个体存在而现起。就像在洞穴里，依穴而居的众生安住；在水里，依水而居的众生安住；在树林里，依林而居的众生安住；在树上，依树而居的众生安住。同样的，就在那里，这些邪恶、不善的法，依止于个体存在而现起。从这个角度来说，它们也是那些恶法的依止处，所以叫“危险”。

Kathaṃ tatrāsayāti parissayā? Tatthete pāpakā akusalā dhammā uppajjanti attabhāvasannissayā. Yathā bile bilāsayā pāṇā sayanti, dake dakāsayā pāṇā sayanti, vane vanāsayā pāṇā sayanti , rukkhe rukkhāsayā pāṇā sayanti; evameva tatthete pāpakā akusalā dhammā uppajjanti attabhāvasannissayāti. Evampi tatrāsayāti – parissayā.

1776这确实是世尊说过的：“比丘们，有同住弟子的比丘、有同住导师的比丘，会住于痛苦、不安稳。比丘们，什么情况下，比丘是有同住弟子的、有同住导师的，会住于痛苦、不安稳呢？比丘们，在此，比丘以眼见到色之后，那些邪恶、不善的法，那些带有忆念和思惟、会系缚人的法，就生起了。它们就住在他里面，那些邪恶、不善的法就盘踞其中。因此，他被称为‘有同住弟子的’。他被那些邪恶、不善的法以那种相伴的方式所伴随着。因此，他被称为‘有同住导师的’。

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘sāntevāsiko, bhikkhave, bhikkhu sācariyako dukkhaṃ na phāsu viharati. Kathañca, bhikkhave, bhikkhu sāntevāsiko sācariyako dukkhaṃ na phāsu viharati? Idha, bhikkhave, bhikkhu cakkhunā rūpaṃ disvā uppajjanti ye pāpakā akusalā dhammā, sarasaṅkappā saṃññojanīyā , tyassa anto vasanti anvāssavanti pāpakā akusalā dhammāti. Tasmā sāntevāsiko vuccati. Tena samudācarena samudācaranti naṃ pāpakā akusalā dhammāti. Tasmā sācariyakoti vuccati.

1777“再者，比丘们，比丘以耳听到声之后……以鼻闻到香之后……以舌尝到味之后……以身触到触之后……以意认识到法之后，那些邪恶、不善的法，那些带有忆念和思惟、会系缚人的法，就生起了。它们就住在他里面，那些邪恶、不善的法就盘踞其中。因此，他被称为‘有同住弟子的’。他被那些邪恶、不善的法以那种相伴的方式所伴随着。因此，他被称为‘有同住导师的’。比丘们，就是这样，比丘有同住弟子的、有同住导师的，会住于痛苦、不安稳。”从这个角度来说，它们也是那些恶法的依止处，所以叫“危险”。

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhuno sotena saddaṃ sutvā…pe… ghānena gandhaṃ ghāyitvā…pe… jivhāya rasaṃ sāyitvā…pe… kāyena phoṭṭhabbaṃ phusitvā…pe… manasā dhammaṃ viññāya uppajjanti ye pāpakā akusalā dhammā sarasaṅkappā saṃyojanīyā, tyassa anto vasanti anvāssavanti pāpakā akusalā dhammāti. Tasmā sāntevāsikoti vuccati. Tena samudācarena samudācaranti naṃ pāpakā akusalā dhammāti. Tasmā sācariyakoti vuccati. Evaṃ kho, bhikkhave, bhikkhu sāntevāsiko sācariyako dukkhaṃ na phāsu viharatī’’ti. Evampi, tatrāsayāti – parissayā.

1778这是世尊说过的："比丘们，有三种内在的污垢、内在的敌人、内在的对手、内在的杀手、内在的对抗者。哪三种呢？比丘们，贪欲是内在的污垢、内在的敌人、内在的对手、内在的杀手、内在的对抗者；比丘们，嗔怒是……（中略）……比丘们，愚痴是内在的污垢、内在的敌人、内在的对手、内在的杀手、内在的对抗者。比丘们，这就是三种内在的污垢、内在的敌人、内在的对手、内在的杀手、内在的对抗者。"

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘tayome, bhikkhave, antarāmalā antarāamittā antarāsapattā antarāvadhakā antarāpaccatthikā. Katame tayo ? Lobho, bhikkhave, antarāmalo antarāamitto antarāsapatto antarāvadhako antarāpaccatthiko, doso, bhikkhave…pe… moho, bhikkhave, antarāmalo antarāamitto antarāsapatto antarāvadhako antarāpaccatthiko. Ime kho, bhikkhave, tayo antarāmalā antarāamittā antarāsapattā antarāvadhakā antarāpaccatthikā’’ti.

1779贪欲制造无益，贪欲扰动心；

Anatthajanano lobho, lobho cittappakopano;

1780怖畏从内部生起，人们却不觉知这个。

Bhayamantarato jātaṃ, taṃ jano nāvabujjhati.

1781贪欲者不懂利益，贪欲者不见法；

Luddho atthaṃ na jānāti, luddho dhammaṃ na passati;

1782当贪欲压倒一个人时，那时便是浓密的黑暗。

Andhatamaṃ tadā hoti, yaṃ lobho sahate naraṃ.

1783嗔怒制造无益，嗔怒扰动心；

Anatthajanano doso, doso cittappakopano;

1784怖畏从内部生起，人们却不觉知这个。

Bhayamantarato jātaṃ, taṃ jano nāvabujjhati.

1785被嗔怒覆盖的人，不了知利益，看不见法；

Duṭṭho atthaṃ na jānāti, duṭṭho dhammaṃ na passati;

1786当嗔恚征服一个人的时候，他便处于浓密的黑暗之中。

Andhatamaṃ tadā hoti, yaṃ doso sahate naraṃ.

1787愚痴产生无义，愚痴使心混乱；

Anatthajanano moho, moho cittappakopano;

1788从内心生起的恐惧，人们大多不觉察。

Bhayamantarato jātaṃ, taṃ jano nāvabujjhati.

1789被愚痴蒙蔽的人，不了知利益，看不见法；

Mūḷho atthaṃ na jānāti, mūḷho dhammaṃ na passati;

1790每当一个人被愚痴所征服时，那时就是一片深沉的黑暗。

Andhatamaṃ tadā hoti, yaṃ moho sahate naranti.

1791就这样，这也是险难——意思是说，这些也是险难。

Evampi, tatrāsayāti – parissayā.

1792这是世尊说过的：“大王，有三种法，在人的内心中生起时，会带来损害、痛苦和不安乐。是哪三种呢？大王，贪这种法，在人的内心中生起时，会带来损害、痛苦和不安乐；大王，嗔这种法……（省略）；大王，痴这种法，在人的内心中生起时，会带来损害、痛苦和不安乐。大王，这就是在人的内心中生起时，会带来损害、痛苦和不安乐的三种法。”

Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘tayo kho, mahārāja, purisassa dhammā ajjhattaṃ uppajjamānā uppajjanti ahitāya dukkhāya aphāsuvihārāya . Katame tayo? Lobho kho, mahārāja, purisassa dhammo ajjhattaṃ uppajjamāno uppajjati ahitāya dukkhāya aphāsuvihārāya; doso kho, mahārāja…pe… moho kho, mahārāja, purisassa dhammo ajjhattaṃ uppajjamāno uppajjati ahitāya dukkhāya aphāsuvihārāya. Ime kho, mahārāja, tayo purisassa dhammā ajjhattaṃ uppajjamānā uppajjanti ahitāya dukkhāya aphāsuvihārāya.

1793“贪、嗔以及痴，对于心怀邪恶的人，

‘‘Lobho doso ca moho ca, purisaṃ pāpacetasaṃ;

1794这些从自身生起的东西会伤害他，就像果实毁坏树心一样。”

Hiṃsanti attasambhūtā, tacasāraṃva samphala’’nti .

1795就这样，这也是险难——意思是说，这些也是险难。

Evampi, tatrāsayāti – parissayā.

1796这是世尊所说：

Vuttañhetaṃ bhagavatā –

1797“贪与嗔依此而生，不喜与喜、毛竖由此起；

‘‘Rāgo ca doso ca itonidānā, aratī ratī lomahaṃso itojā;

1798由此生起种种心的思虑，如孩童抛扔木棍般。”

Ito samuṭṭhāya manovitakkā, kumārakā dhaṅkamivossajantī’’ti .

1799如此，在诸危险中栖居——称为诸危难。

Evampi, tatrāsayāti – parissayā.

1800诸危难：指认清了、征伏了、克服了、制胜了、超越了危难——即胜伏诸危难。那位辟支佛无惧、无畏、无怖、无逃遁，已断除畏惧与怖畏，已离毛竖，如此而住——即胜伏诸危难、无有畏惧、独行如犀牛角。因此那位辟支佛说：

ti parissaye sahitā ārādhitā ajjhottharitā pariyāditā paṭinissatāti – parissayānaṃ sahitā. ti so paccekasambuddho abhīrū acchambhī anutrāsī apalāyī pahīnabhayabheravo vigatalomahaṃso viharatīti – parissayānaṃ sahitā acchambhī, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1801“他心向四方，无有违碍，以现有之缘而知足乐住；

‘‘Cātuddiso appaṭigho ca hoti, santussamāno itarītarena;

1802能忍耐种种危难，毫无畏惧，应当像犀牛角一样独自前行。

Parissayānaṃ sahitā achambhī, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1803有些出家人，就算给他们依止师、诵经教导、答疑解惑、衣服、钵、铜盘、法具、滤水器、袋子、鞋子、腰带，他们也不听，不肯侧耳，不放在心上，不顺从，不照做，偏要对着干，把脸转开——确实，有些出家人就是难以教化。

ti pabbajitāpi idhekacce nissayepi diyyamāne uddesepi diyyamāne paripucchāyapi diyyamāne cīvarepi diyyamāne pattepi diyyamāne lohathālakepi diyyamāne dhammakaraṇepi diyyamāne parissāvanepi diyyamāne thavikepi diyyamāne upāhanepi diyyamāne kāyabandhanepi diyyamāne na suṇanti na sotaṃ odahanti na aññācittaṃ upaṭṭhapenti, anassavā avacanakarā paṭilomavuttino aññeneva mukhaṃ karontīti – dussaṅgahā pabbajitāpi eke.

1804有些在家人，就算给他们大象、车乘、田地、宅地、金子、银子、村庄、城镇、城市、国土、地方，他们也不听，不肯侧耳，不放在心上，不顺从，不照做，偏要对着干，把脸转开——在俗家住家的人中也有这样难以教化的人。

ti gahaṭṭhāpi idhekacce hatthimhipi diyyamāne…pe… rathepi khettepi vatthumhipi hiraññepi suvaṇṇepi diyyamāne gāmepi…pe… nigamepi nagarepi… raṭṭhepi… janapadepi diyyamāne na suṇanti na sotaṃ odahanti na aññācittaṃ upaṭṭhapenti, anassavā avacanakarā paṭilomavuttino aññeneva mukhaṃ karontīti – atho gahaṭṭhā gharamāvasantā.

1805除了自己，其他所有人在这意义上全都是别人的儿子。对别人的儿子，应该少管闲事，不插手，不贪恋——对别人的儿子不操闲心，应当像犀牛角一样独自前行。所以那位辟支佛说：

ti attānaṃ ṭhapetvā sabbe imasmiṃ atthe paraputtā. Tesu paraputtesu appossukko hutvā abyāvaṭo hutvā anapekkho hutvāti – appossukko paraputtesu hutvā, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1806“有些出家人难以教化，还有那些在俗家住家的人；

‘‘Dussaṅgahā pabbajitāpi eke, atho gahaṭṭhā gharamāvasantā;

1807对别人的儿子不操闲心，应当像犀牛角一样独自前行。”

Appossukko paraputtesu hutvā, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1808所谓在家人标志，是指头发、胡须、花环、香、涂香、装饰品、佩戴物、衣服、披肩、缠头布、擦身、按摩、沐浴、揉搓、镜子、眼膏、花鬘香涂、面霜、面油、手环、发髻饰、手杖、笛子、剑、伞、彩鞋、头冠、珠宝、拂尘、白衣、长穗等等。……‘取下在家人标志并安放、搁置、息止’——即取下了那些标志。

ti gihibyañjanāni vuccanti kesā ca massū ca mālā ca gandhañca vilepanañca ābharaṇañca pilandhanañca vatthañca pārupanañca veṭhanañca ucchādanaṃ parimaddanaṃ nhāpanaṃ sambāhanaṃ ādāsaṃ añjanaṃ mālāgandhavilepanaṃ mukhacuṇṇaṃ mukhalepanaṃ hatthabandhaṃ sikhābandhaṃ daṇḍaṃ nāḷikaṃ khaggaṃ chattaṃ citrupāhanaṃ uṇhīsaṃ maṇiṃ vāḷabījaniṃ odātāni vatthāni dīghadasāni iti vā. ti gihibyañjanāni oropayitvā samoropayitvā nikkhipitvā paṭipassambhayitvāti – oropayitvā gihibyañjanāni.

1809就像无忧树的叶子被斩断、切碎、掉落、散落一地；同样，那位辟支佛的在家人标志也被斩断、切碎、掉落了——如同叶子被完全切掉的无忧树。

ti yathā koviḷārassa pattāni chinnāni sañchinnāni patitāni paripatitāni, evameva tassa paccekasambuddhassa gihibyañjanāni chinnāni sañchinnāni patitānīti – sañchinnapatto yathā koviḷāro.

1810‘有精进，所以是英雄’；有能干，所以是英雄；有威力，所以是英雄；足够胜任，所以是英雄；勇敢，所以是英雄；刚毅、无畏、不惊、不恐、不退、已断除恐惧怖畏，所以是英雄；连汗毛竖立都消失了，所以是英雄。

ti. ti vīriyavāti vīro, pahūti vīro, visavīti vīro, alamattoti vīro, sūroti vīro, vikkanto abhīrū acchambhī anutrāsī apalāyī pahīnabhayabheravoti vīro, vigatalomahaṃsoti vīro.

1811他在这里远离一切恶行，这位有精进者超越了地狱之苦；

Virato idha sabbapākehi, nirayadukkhaṃ aticca vīriyavā so;

1812他是有精进、有精勤的人，因为如如不动，所以被称为‘坚定如者’。

So vīriyavā padhānavā, dhīro tādi pavuccate tathattā.

1813所谓在家人的束缚，是指儿女、妻子、男仆、女仆、山羊和绵羊、鸡和猪、象、牛、马和牝马，还有田地、宅地、银子、金子、村庄、城镇、王都、国土、区域、财库、仓库，以及任何令人染着的事物。

Gihibandhanāni vuccanti puttā ca bhariyā ca dāsā ca dāsī ca ajeḷakā ca kukkuṭasūkarā ca hatthigavāssavaḷavā ca khettañca vatthu ca hiraññañca suvaṇṇañca gāmanigamarājadhāniyo ca raṭṭhañca janapado ca koso ca koṭṭhāgārañca, yaṃ kiñci rajanīyavatthu.

1814那位辟支独觉、勇者，在断除、根除、舍弃、驱散、消灭、令归于无有在家者的种种束缚后——‘勇者斩断在家者的束缚后，应如犀牛角般独自游历。’因此，那位辟支独觉这样说：

ti so paccekasambuddho vīro gihibandhanāni chinditvā samucchinditvā jahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvāti – chetvāna vīro gihibandhanāni, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1815‘舍去在家的种种相状后，如同花叶落尽的大珊瑚树，

‘‘Oropayitvā gihibyañjanāni, sañchinnapatto yathā koviḷāro,

1816勇者斩断在家者的束缚后，

Chetvāna vīro gihibandhanāni;

1817应如犀牛角般独自游历。’

Eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1818第一品

Paṭhamo vaggo.

1819第二品

Dutiyavaggo

1820如果他能够遇到、获得、得到、寻得一位贤明、聪慧、具智慧、有理智、有知识、善辨别、具敏智的同伴——‘若能遇到贤明的伙伴，’

nti sace nipakaṃ paṇḍitaṃ paññavantaṃ buddhimantaṃ ñāṇiṃ vibhāviṃ medhāviṃ sahāyaṃ labheyya paṭilabheyya adhigaccheyya vindeyyāti – sace labhetha nipakaṃ saṃhāyaṃ.

1821。‘…独自而行。’‘…以初禅而善住者，以二禅而善住者……以三禅而善住者……以四禅而善住者，以慈心解脱而善住者，以悲心解脱……以喜心解脱……以舍心解脱而善住者，以空无边处定而善住者，以识无边处定……以无所有处定……以非想非非想处定而善住者，以灭尽定而善住者，以果定而善住者。’‘与坚定的贤明、聪慧、具智慧、有理智、有知识、善辨别、具敏智者——结伴而行，坚定者善住。’

nti. nti ekato caraṃ. nti paṭhamenapi jhānena sādhuvihāriṃ, dutiyenapi jhānena… tatiyenapi jhānena… catutthenapi jhānena sādhuvihāriṃ, mettāyapi cetovimuttiyā sādhuvihāriṃ, karuṇāyapi…pe… muditāyapi… upekkhāyapi cetovimuttiyā sādhuvihāriṃ, ākāsānañcāyatanasamāpattiyāpi sādhuvihāriṃ , viññāṇañca āyatanasamāpattiyāpi…pe… ākiñcaññāyatanasamāpattiyāpi…pe… nevasaññānāsaññāyatanasamāpattiyāpi sādhuvihāriṃ, nirodhasamāpattiyāpi sādhuvihāriṃ, phalasamāpattiyāpi sādhuvihāriṃ. nti dhīraṃ paṇḍitaṃ paññavantaṃ buddhimantaṃ ñāṇiṃ vibhāviṃ medhāvinti – saddhiṃ caraṃ sādhuvihāri dhīraṃ.

1822有两种危险——显露的危险和隐藏的危险……这些称为显露的危险……这些称为隐藏的危险……如此，在此之义——危险。征服一切危险、战胜、压倒、遍取、粉碎——征服一切危险。

1823那位辟支佛，与这样一位睿智、聪慧、具慧、有智、有洞察、明辨的同伴在一起，心满意足、愉悦、欢喜、欣喜、欣悦、随喜而行——这就是“与他一起充满喜悦”。那位辟支佛具念，成就了最高的念与睿智，即使是久远所做的、久远所说的也能记忆、随念——这就是“具念地、与他一起充满喜悦而行”。因此，那位辟支佛说道：

ti so paccekasambuddho tena nipakena paṇḍitena paññavantena buddhimantena ñāṇinā vibhāvinā medhāvinā sahāyena saddhiṃ attamano tuṭṭhamano haṭṭhamano pahaṭṭhamano udaggamano muditamano careyya vihareyya iriyeyya vatteyya pāleyya yapeyya yāpeyyāti – careyya tenattamano. ti so paccekasambuddho satimā hoti paramena satinepakkena samannāgato, cirakatampi cirabhāsitampi saritā anussaritāti – careyya tenattamano satīmā. Tenāha so paccekasambuddho –

1824“如果能找到一位睿智的同伴，同行而善安住的坚慧者，

‘‘Sace labhetha nipakaṃ sahāyaṃ, saddhiṃ caraṃ sādhuvihāri dhīraṃ;

1825超越了所有危难，就与他一起愉快、具念地而行。”

Abhibhuyya sabbāni parissayāni, careyya tenattamano satīmā’’ti.

1826如果不能获得这样一位睿智、聪慧、具慧、有智、有洞察、明辨的同伴，即不能得到、不能遇到、不能证得、不能发现——这就是说，如果找不到一位睿智的同伴。

nti no ce nipakaṃ paṇḍitaṃ paññavantaṃ buddhimantaṃ ñāṇiṃ vibhāviṃ medhāviṃ sahāyaṃ labheyya paṭilabheyya adhigaccheyya vindeyyāti – no ce labhetha nipakaṃ sahāyaṃ.

1827“同行”是指共同而行。“善安住者”是指以初禅而善安住者……乃至以灭尽定而善安住者，以果等至而善安住者。“坚慧者”就是智者、聪慧者、具慧者、有智者、有洞察者、明辨者——因此是“同行、善安住的坚慧者”。

nti. nti ekato caraṃ. nti paṭhamenapi jhānena sādhuvihāriṃ…pe… nirodhasamāpattiyāpi sādhuvihāriṃ, phalasamāpattiyāpi sādhuvihāriṃ. nti dhīraṃ paṇḍitaṃ paññavantaṃ buddhimantaṃ ñāṇiṃ vibhāviṃ medhāvinti – saddhiṃ caraṃ sādhuvihāri dhīraṃ.

1828就像一位国王——一位灌顶的刹帝利，已征服疆场、摧破敌人、达成目标，国库与仓廪无不充盈——舍弃了王国、国土、财宝、仓库以及无数金银与城池，剃除须发，披上袈裟，从家而出，走向无家，达到一无所有的境地，独自游行、安住、活动、维持、守护、度日、过活。同样地，辟支佛也断除一切家庭生活的障碍，断除了妻子儿女的障碍，断除了亲属的障碍，断除了朋友同僚的障碍，剃除须发，披上袈裟，从家而出，走向无家，达到一无所有，独自游行、安住、活动、维持、守护、度日、过活——正如国王舍去已征服的国土，应如犀牛角一般独行。因此，那位辟支佛说：——

ti rājā khattiyo muddhābhisitto vijitasaṅgāmo nihatapaccāmitto laddhādhippāyo paripuṇṇakosakoṭṭhāgāro raṭṭhañca janapadañca kosañca koṭṭhāgārañca pahūtahiraññasuvaṇṇaṃ nagarañca pariccajitvā kesamassuṃ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṃ pabbajitvā akiñcanabhāvaṃ upagantvā eko carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpeti. Evaṃ paccekasambuddhopi sabbaṃ gharāvāsapalibodhaṃ chinditvā puttadārapalibodhaṃ chinditvā ñātipalibodhaṃ chinditvā mittāmaccapalibodhaṃ chinditvā kesamassuṃ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṃ pabbajitvā akiñcanabhāvaṃ upagantvā eko carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpetīti – rājāva raṭṭhaṃ vijitaṃ pahāya, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1829如果找不到一位聪慧、能一同前行、善于共处又内心坚定的同伴，

‘‘No ce labhetha nipakaṃ sahāyaṃ, saddhiṃ caraṃ sādhuvihāri dhīraṃ;

1830如同国王舍去已征服的国土，应如犀牛角一般独行。

Rājāva raṭṭhaṃ vijitaṃ pahāya, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1831“Addhā”一词是指决定的言语、无疑的言语、无犹豫的言语、无二心的言语、无惑的言语、确切的言语、必定的言语、无过失的言语，也就是“肯定地”的意思。所谓“同伴成就”，是指这样的同伴：他具足无学的戒蕴，具足无学的定蕴，具足无学的慧蕴，具足无学的解脱蕴，具足无学的解脱智见蕴。“Addhā pasaṃsāma sahāyasampadaṃ”意思是：我们肯定地赞叹、称颂、赞扬、褒美这同伴成就。

nti. ti ekaṃsavacanaṃ nissaṃsayavacanaṃ nikkaṅkhavacanaṃ advejjhavacanaṃ adveḷhakavacanaṃ niyogavacanaṃ apaṇṇakavacanaṃ aviraddhavacanaṃ avatthāpanavacanametaṃ – addhāti. nti sahāyasampadā vuccati yo so sahāyo asekkhena sīlakkhandhena samannāgato hoti, asekkhena samādhikkhandhena… asekkhena paññākkhandhena … asekkhena vimuttikkhandhena… asekkhena vimuttiñāṇadassanakkhandhena samannāgato hoti. nti sahāyasampadaṃ pasaṃsāma thomema kittema vaṇṇemāti – addhā pasaṃsāma sahāyasampadaṃ.

1832“最好的同伴”是指在戒、定、慧、解脱、解脱智见上殊胜的同伴；“同等的同伴”是指在戒、定、慧、解脱、解脱智见上与自己相等的同伴。不论是殊胜的同伴还是同等的同伴，都应当亲近、交往、侍奉、请问、请教。所以说：应当亲近最好的同伴或同等的同伴。

ti seṭṭhā honti sahāyā sīlena samādhinā paññāya vimuttiyā vimuttiñāṇadassanena; samā sadisā honti sahāyā sīlena samādhinā paññāya vimuttiyā vimuttiñāṇadassanena. Seṭṭhā vā sahāyā sadisā vā sahāyā sevitabbā bhajitabbā payirupāsitabbā paripucchitabbā paripañhitabbāti – seṭṭhā samā sevitabbā sahāyā.

1833有一种人是从事有罪过活命的人，也有一种人是从事无罪恶活命的人。什么是从事有罪过活命的人呢？在此，有一种人用诡诈、饶舌、暗示、贬损、以利求利的方式，用布施木材、布施竹子、布施钵、布施花、布施果、布施洗浴、布施香粉、布施粘土、布施齿木、布施漱口水的方式，用逢迎谄媚、豆汤讨好、作仆役、当按摩师的方式，用地相术、畜生明、手相术、星相术、当信使、供差遣、为人跑腿、行医、做建筑活、交换饮食回礼的方式，以非法、不正当的手段获得、取得、得到、寻得、领受了利养之后，凭此维持生计。这个人就叫做从事有罪过活命的人。

ti atthi puggalo sāvajjabhojī atthi puggalo anavajjabhojīti. Katamo ca puggalo sāvajjabhojī? Idhekacco puggalo kuhanāya lapanāya nemittikatāya nippesikatāya lābhena lābhaṃ nijigīsanatāya dārudānena veḷudānena pattadānena pupphadānena phaladānena sinānadānena cuṇṇadānena mattikādānena dantakaṭṭhadānena mukhodakadānena cāṭukamyatāya muggasūpyatāya pāribhaṭyatāya pīṭhamaddikatāya vatthuvijjāya tiracchānavijjāya aṅgavijjāya nakkhattavijjāya dūtagamanena pahiṇagamanena jaṅghapesaniyena vejjakammena navakammena piṇḍapaṭipiṇḍakena dānānuppadānena , adhammena visamena laddhā labhitvā adhigantvā vinditvā paṭilabhitvā jīvikaṃ kappeti. Ayaṃ vuccati puggalo sāvajjabhojī.

1834什么是无过失受用者？就是有这样一个人，他不靠欺骗、不靠花言巧语、不靠暗示、不靠贬损他人、不靠以利求利；不靠送木柴、不靠送竹子、不靠送钵、不靠送花、不靠送果、不靠送沐浴、不靠送香粉、不靠送黏土、不靠送齿木、不靠送漱口水；不靠奉承讨好、不靠绿豆汤似的甜言蜜语、不靠拍马屁、不靠给人按摩腿脚；不靠看相、不靠畜生般低劣的伎俩、不靠占卜术、不靠星象术；不靠当信使跑腿、不靠被人差遣办事、不靠徒步奔波效劳；不靠行医、不靠盖房子、不靠施食求回报、不靠布施图更多报答——他只是依法、公平地得到了，得到了之后，获得之后，寻得之后，觅得之后，领取之后，以此维持生活。这样的人就叫作无过失受用者。

Katamo ca puggalo anavajjabhojī? Idhekacco puggalo na kuhanāya na lapanāya na nemittikatāya na nippesikatāya na lābhena lābhaṃ nijigīsanatāya na dārudānena na veḷudānena na pattadānena na pupphadānena na phaladānena na sinānadānena na cuṇṇadānena na mattikādānena na dantakaṭṭhadānena na mukhodakadānena na cāṭukamyatāya na muggasūpyatāya na pāribhaṭyatāya na pīṭhamaddikatāya na vatthuvijjāya na tiracchānavijjāya na aṅgavijjāya na nakkhattavijjāya na dūtagamanena na pahiṇagamanena na jaṅghapesaniyena na vejjakammena na navakammena na piṇḍapaṭipiṇḍakena na dānānuppadānena, dhammena samena laddhā labhitvā adhigantvā vinditvā paṭilabhitvā jīvikaṃ kappeti. Ayaṃ vuccati puggalo anavajjabhojī.

1835如果得不到这些无过失受用者，得不到、找不着、获不到、觅不着、领不到——得不到这样的无过失受用者，就应该像犀牛角一样独自而行。那位辟支佛因此这样说：

ti ete anavajjabhojī aladdhā alabhitvā anadhigantvā avinditvā appaṭilabhitvāti – ete aladdhā anavajjabhojī, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1836确实，我们赞叹有同伴的圆满，应当亲近那些与自己同等或更优秀的同伴；

‘‘Addhā pasaṃsāma sahāyasampadaṃ, seṭṭhā samā sevitabbā sahāyā;

1837如果得不到这样的无过失受用者，就应该像犀牛角一样独自而行。

Ete aladdhā anavajjabhojī, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1838就是看了之后，观察之后，掂量之后，审视之后，分明了知之后，使其清晰显现。就是对黄金的。就是清净的、皎洁的——看了之后，黄金的明亮光辉的。

ti disvā passitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā. ti jātarūpassa. ti parisuddhāni pariyodātānīti – disvā suvaṇṇassa pabhassarāni.

1839指的是金匠的儿子，也就是打造金子的人。就是被金匠的儿子做得非常精致、做得很好、经过很好加工的——被金匠的儿子做得非常精致。

ti kammāraputto vuccati suvaṇṇakāro. ti kammāraputtena suniṭṭhitāni sukatāni suparikammakatānīti – kammāraputtena suniṭṭhitāni.

1840"手"被称为臂。就像在一条手臂上有两只手镯互相碰击一样，正是因为这样，众生们由于渴爱的力量、由于邪见的力量，在地狱里互相碰击，在畜生界里互相碰击，在鬼界里互相碰击，在人界里互相碰击，在天界里互相碰击——从一个趣向另一个趣，从一种生向另一种生，从一种结生向另一种结生，从一种有向另一种有，在轮回中打转、流转。他们互相碰击着、冲撞着，就这样行走着、住着、活动着、延续着、维持着、存续着、度日着。这就是"两只手镯在手臂上互相碰击"的意思。所以，那位辟支佛才这样说——

nti bhujo vuccati hattho. Yathā ekasmiṃ hatthe dve nūpurāni ghaṭṭenti ; evameva sattā taṇhāvasena diṭṭhivasena niraye ghaṭṭenti, tiracchānayoniyaṃ ghaṭṭenti, pettivisaye ghaṭṭenti, manussaloke ghaṭṭenti, devaloke ghaṭṭenti, gatiyā gatiṃ upapattiyā upapattiṃ paṭisandhiyā paṭisandhiṃ bhavena bhavaṃ saṃsārena saṃsāraṃ vaṭṭena vaṭṭaṃ ghaṭṭenti saṅghaṭṭenti saṅghaṭṭentā caranti viharanti iriyanti vattenti pālenti yapenti yāpentīti – saṅghaṭṭayantāni duve bhujasmiṃ, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1841当看见了黄金那闪闪发光的东西，那是金匠的儿子精心打造的手镯；

‘‘Disvā suvaṇṇassa pabhassarāni, kammāraputtena suniṭṭhitāni;

1842"当两只手镯在手臂上互相碰击时，就应该像犀牛角一样独自游历。"

Saṅghaṭṭayantāni duve bhujasmiṃ, eko care khaggavisāṇakappo’’.

1843是指有了第二个伴，要么是渴爱作为第二个伴，要么是某个人作为第二个伴。什么是渴爱作为第二个伴？渴爱，是指对色的渴爱……乃至……对法的渴爱。谁的这种渴爱没有断除，他就被称为有渴爱为伴的人。

ti taṇhādutiyo vā hoti puggaladutiyo vā. Kathaṃ taṇhādutiyo hoti? Taṇhāti rūpataṇhā…pe… dhammataṇhā. Yassesā taṇhā appahīnā, so vuccati taṇhādutiyo.

1844以渴爱为伴侣的人，在长久的轮回中流转；

‘‘Taṇhādutiyo puriso, dīghamaddhāna saṃsaraṃ;

1845他就无法超越这样那样的形态变化，无法超越这个轮回。

Itthabhāvaññathābhāvaṃ, saṃsāraṃ nātivattatīti.

1846这样，渴爱就成了第二者。

Evaṃ taṇhādutiyo vā hoti.

1847人是怎么成为第二者的呢？这里，有人没有真正的目的，没有真正的理由，浮躁不安，内心不平静，就与一个人做伴成了第二者，与两个人在一起成了第三者，与三个人在一起成了第四者。在那样的场合，他说许多毫无意义的闲谈，也就是这些——国王的闲谈、盗贼的闲谈、大臣的闲谈、军队的闲谈、恐怖的闲谈、战争的闲谈、食物的闲谈、饮料的闲谈、衣服的闲谈、床具的闲谈、花鬘的闲谈、香料的闲谈、亲戚的闲谈、车辆的闲谈、村子的闲谈、集镇的闲谈、城镇的闲谈、国土的闲谈、女人的闲谈、勇士的闲谈、街巷的闲谈、井边的闲谈、祖先的闲谈、各种杂谈、世界起源的故事、海洋起源的故事、关于有与无的闲谈。这样，人就成了第二者——像这样，就成了'与第二者为伴、执著于我的'。

Kathaṃ puggaladutiyo hoti? Idhekacco na atthahetu na kāraṇahetu uddhato avūpasantacitto ekassa vā dutiyo hoti, dvinnaṃ vā tatiyo hoti, tiṇṇaṃ vā catuttho hoti. Tattha bahuṃ samphappalāpaṃ palapati; seyyathidaṃ – rājakathaṃ corakathaṃ mahāmattakathaṃ senākathaṃ bhayakathaṃ yuddhakathaṃ annakathaṃ pānakathaṃ vatthakathaṃ sayanakathaṃ mālākathaṃ gandhakathaṃ ñātikathaṃ yānakathaṃ gāmakathaṃ nigamakathaṃ nagarakathaṃ janapadakathaṃ itthikathaṃ sūrakathaṃ visikhākathaṃ kumbhaṭṭhānakathaṃ pubbapetakathaṃ nānattakathaṃ lokakkhāyikaṃ samuddakkhāyikaṃ itibhavābhavakathaṃ katheti. Evaṃ puggaladutiyo hotīti – evaṃ dutīyena sahā mamassa.

1848'言语的表达'指的是三十二种畜生般的闲谈，也就是这些——国王的闲谈……乃至……关于有与无的闲谈。'执取'有两种含义——渴爱的执取和邪见的执取……这就是渴爱的执取……这就是邪见的执取——这是言语的表达、执取。

ti vācābhilāpo vuccati bāttiṃsa tiracchānakathā, seyyathidaṃ – rājakathaṃ…pe… itibhavābhavakathaṃ. ti dve sajjanā – taṇhāsajjanā ca diṭṭhisajjanā ca…pe… ayaṃ taṇhāsajjanā…pe… ayaṃ diṭṭhisajjanāti – vācābhilāpo abhisajjanā vā.

1849'怖畏'指的是生的怖畏、老的怖畏、病的怖畏、死的怖畏、国王的怖畏、盗贼的怖畏、火的怖畏、水的怖畏、自我谴责的怖畏、他人谴责的怖畏、刑罚的怖畏、恶趣的怖畏、波浪的怖畏、鳄鱼的怖畏、漩涡的怖畏、鲨鱼的怖畏、生计的怖畏、恶名声的怖畏、在大众中羞怯的怖畏、癫狂的怖畏，那种令人害怕、战栗、汗毛竖立、心的惊惧与恐慌。'见到了这些怖畏'，意思是预见、看见、观察、审察、细察这些怖畏——预见未来这些怖畏，就'应当像独角犀牛一样独自游走'。因此，那位辟支佛说：

ti. nti jātibhayaṃ jarābhayaṃ byādhibhayaṃ maraṇabhayaṃ rājabhayaṃ corabhayaṃ aggibhayaṃ udakabhayaṃ attānuvādabhayaṃ parānuvādabhayaṃ daṇḍabhayaṃ duggatibhayaṃ ūmibhayaṃ kumbhilabhayaṃ āvaṭṭabhayaṃ susumārabhayaṃ ājīvakabhayaṃ asilokabhayaṃ parisasārajjabhayaṃ madanabhayaṃ bhayānakaṃ chambhitattaṃ lomahaṃso cetaso ubbego utrāso. ti etaṃ bhayaṃ āyatiṃ pekkhamāno dakkhamāno olokayamāno nijjhāyamāno upaparikkhamānoti – etaṃ bhayaṃ āyatiṃ pekkhamāno, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1850'这样，与第二者为伴，执著于我的，就是言语的表达，或是执取；'

‘‘Evaṃ dutīyena sahā mamassa, vācābhilāpo abhisajjanā vā;

1851'预见未来这些怖畏，应当像独角犀牛一样独自游走。'

Etaṃ bhayaṃ āyatiṃ pekkhamāno, eko care khaggavisāṇakappo’’.

1852总说有两种欲：事物欲和烦恼欲……（中略）……这些称为事物欲……这些称为烦恼欲。佛陀、世尊遍知了事物欲，断除了烦恼欲；因为遍知了事物欲，断除了烦恼欲。世尊不贪著欲，不欲求欲，不渴望欲，不钦羡欲，不执求欲。那些贪著欲、欲求欲、渴望欲、钦羡欲、执求欲的人，是贪欲者、深染贪者、深著想者。世尊不贪著欲，不欲求欲，不渴望欲，不钦羡欲，不执求欲。因此佛陀是无欲者、离欲者、舍弃欲者、唾弃欲者、解脱欲者、断除欲者、遣除欲者，离贪、除贪、舍贪、唾弃贪、解脱贪、断除贪、遣除贪，无饥渴、寂灭、清凉，感受安乐，以梵行已立之身而住。这就是‘离欲者’。

ti. ti uddānato dve kāmā – vatthukāmā ca kilesakāmā ca…pe… ime vuccanti vatthukāmā…pe… ime vuccanti kilesakāmā. Buddhassa bhagavato vatthukāmā pariññātā kilesakāmā pahīnā vatthukāmānaṃ pariññātattā kilesakāmānaṃ pahīnattā. Bhagavā na kāme kāmeti na kāme icchati na kāme pattheti na kāme piheti na kāme abhijappati. Ye kāme kāmenti kāme icchanti kāme patthenti kāme pihenti kāme abhijappanti te kāmakāmino rāgarāgino saññasaññino. Bhagavā na kāme kāmeti na kāme icchati na kāme pattheti na kāme piheti na kāme abhijappati. Tasmā buddho akāmo nikkāmo cattakāmo vantakāmo muttakāmo pahīnakāmo paṭinissaṭṭhakāmo vītarāgo vigatarāgo cattarāgo vantarāgo muttarāgo pahīnarāgo paṭinissaṭṭharāgo nicchāto nibbuto sītibhūto sukhappaṭisaṃvedī brahmabhūtena attanā viharatīti – nikkāmo.

1853依靠种种不同的色……种种不同的触感，欲使心迷醉、满足、喜悦——它以种种不同的形态使心迷醉。

nti nānāvaṇṇehi rūpehi…pe… nānāvaṇṇehi phoṭṭhabbehi cittaṃ mathenti tosenti pahāsentīti – virūparūpena mathenti cittaṃ.

1854世尊曾这样说：‘比丘们，什么是欲的过患呢？比丘们，在此，一个良家子弟靠某种技艺谋生，无论是靠印章、计算、算术、农耕、经商、牧牛、射术、为王效力，还是其他任何技艺，他顶着寒冷、顶着酷热，被蚊虫、风、烈日和爬行类生物所触恼，受饥渴折磨。比丘们，这就是欲的过患，是当下可见的苦蕴，以欲为因、以欲为源、以欲为根、纯粹以欲为原因。’

ti. Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘ko ca, bhikkhave, kāmānaṃ ādīnavo? Idha, bhikkhave, kulaputto yena sippaṭṭhānena jīvikaṃ kappeti, yadi muddāya yadi gaṇanāya yadi saṅkhānena yadi kasiyā yadi vaṇijjāya yadi gorakkhena yadi issatthena yadi rājaporisena yadi sippaññatarena, sītassa purakkhato uṇhassa purakkhato ḍaṃsamakasavātātapasarīsapasamphassehi samphassamāno khuppipāsāya mīyamāno; ayaṃ, bhikkhave, kāmānaṃ ādīnavo sandiṭṭhiko dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṃ kāmādhikaraṇaṃ kāmānameva hetu.

1855‘比丘们，如果这位良家子弟这样努力、精进、奋斗，而那些财富却没有获得，他就会忧愁、疲惫、悲叹、捶胸哭泣，陷入迷乱，心想：“我的努力真是白费了，我的奋斗真是没有成果啊。”比丘们，这也是欲的过患，是当下可见的苦蕴，以欲为因、以欲为源、以欲为根、纯粹以欲为原因。’

‘‘Tassa ce, bhikkhave, kulaputtassa evaṃ uṭṭhahato ghaṭato vāyamato te bhogā nābhinipphajjanti, so socati kilamati paridevati urattāḷiṃ kandati, sammohaṃ āpajjati – ‘moghaṃ vata me uṭṭhānaṃ, aphalo vata me vāyāmo’ti. Ayampi, bhikkhave, kāmānaṃ ādīnavo sandiṭṭhiko dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṃ kāmādhikaraṇaṃ kāmānameva hetu.

1856‘比丘们，如果这位良家子弟这样努力、精进、奋斗，那些财富获得了，他为了守护这些财富，又会经历痛苦和忧恼，心想：“怎样才能让我的财富不被国王夺取，不被盗贼偷走，不被火烧掉，不被水冲走，不被不喜欢的继承人拿走呢？”在他这样守护、保管的过程中，那些财富还是被国王夺去了，被盗贼偷走了，被火烧掉了，被水冲走了，或者被不喜欢的继承人拿走了。他就会忧愁……陷入迷乱，心想：“我过去拥有的，现在也没有了。”比丘们，这也是欲的过患，是当下可见的苦蕴，以欲为因、以欲为源、以欲为根、纯粹以欲为原因。’

‘‘Tassa ce, bhikkhave, kulaputtassa evaṃ uṭṭhahato ghaṭato vāyamato te bhogā abhinipphajjanti, so tesaṃ bhogānaṃ ārakkhādhikaraṇaṃ dukkhaṃ domanassaṃ paṭisaṃvedeti – ‘kinti me bhoge neva rājāno hareyyuṃ, na corā hareyyuṃ, na aggi ḍaheyya, na udakaṃ vaheyya, na appiyā dāyādā hareyyu’nti. Tassa evaṃ ārakkhato gopayato te bhoge rājāno vā haranti corā vā haranti aggi vā ḍahati udakaṃ vā vahati appiyā vā dāyādā haranti. So socati…pe… sammohaṃ āpajjati – ‘yampi me ahosi tampi no natthī’ti. Ayampi, bhikkhave, kāmānaṃ ādīnavo sandiṭṭhiko dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṃ kāmādhikaraṇaṃ kāmānameva hetu.

1857再者，比丘们，以欲乐为原因，以欲乐为根源，以欲乐为因缘，正是因为这欲乐，人们拿着盾牌和剑，背好弓箭袋，冲入两军对垒的战场，箭矢纷飞，矛枪乱刺，刀光剑影。在那里，他们被箭射中，被矛刺中，被刀砍掉头颅。他们在那里经历死亡，或是遭受濒死的痛苦。比丘们，这也是欲乐现见可见的过患，这个以欲乐为原因、以欲乐为根源、以欲乐为因缘、正是因这欲乐而起的苦聚。

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, kāmahetu kāmanidānaṃ kāmādhikaraṇaṃ kāmānameva hetu asicammaṃ gahetvā dhanukalāpaṃ sannayhitvā ubhatobyūḷhaṃ saṅgāmaṃ pakkhandanti, usūsupi khippamānesu sattīsupi khippamānāsu asīsupi vijjotalantesu. Te tattha usūhipi vijjhanti sattīhipi vijjhanti asināpi sīsaṃ chindanti. Te tattha maraṇampi nigacchanti maraṇamattampi dukkhaṃ. Ayampi, bhikkhave, kāmānaṃ ādīnavo sandiṭṭhiko dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṃ kāmādhikaraṇaṃ kāmānameva hetu.

1858再者，比丘们，以欲乐为原因，以欲乐为根源，以欲乐为因缘，正是因为这欲乐，人们拿着盾牌和剑，背好弓箭袋，冲上涂着湿泥的堡垒城墙，箭矢纷飞，矛枪乱刺，刀光剑影。在那里，他们被箭射中，被矛刺中，被人泼下灼热的牛粪，被大石头往下砸，被刀砍掉头颅。他们在那里经历死亡，或是遭受濒死的痛苦。比丘们，这也是欲乐现见可见的过患，这个以欲乐为原因、以欲乐为根源、以欲乐为因缘、正是因这欲乐而起的苦聚。

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, kāmahetu kāmanidānaṃ kāmādhikaraṇaṃ kāmānameva hetu asicammaṃ gahetvā dhanukalāpaṃ sannayhitvā addāvalepanā upakāriyo pakkhandanti, usūsupi khippamānesu sattīsupi khippamānāsu, asīsupi vijjotalantesu. Te tattha usūhipi vijjhanti sattīhipi vijjhanti chakaṇakāyapi osiñcanti abhivaggenapi omaddanti asināpi sīsaṃ chindanti. Te tattha maraṇampi nigacchanti maraṇamattampi dukkhaṃ. Ayampi, bhikkhave, kāmānaṃ ādīnavo sandiṭṭhiko dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṃ kāmādhikaraṇaṃ kāmānameva hetu.

1859再者，比丘们，以欲乐为原因，以欲乐为根源，以欲乐为因缘，正是因为这欲乐，人们破窗行窃，进行掠夺，闯入独户人家，拦路打劫，奸淫他人妻子。然后，国王抓住他们后，施以种种刑罚：用鞭子抽打，用藤条抽打，用半杖抽打，砍断他们的手……乃至用刀砍掉他们的头。他们在那里经历死亡，或是遭受濒死的痛苦。比丘们，这也是欲乐现见可见的过患，这个以欲乐为原因、以欲乐为根源、以欲乐为因缘、正是因这欲乐而起的苦聚。

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, kāmahetu kāmanidānaṃ kāmādhikaraṇaṃ kāmānameva hetu sandhimpi chindanti nillopampi haranti ekāgārikampi karonti paripanthepi tiṭṭhanti paradārampi gacchanti. Tamenaṃ rājāno gahetvā vividhā kammakāraṇā kārenti – kasāhipi tāḷenti, vettehipi tāḷenti, aḍḍhadaṇḍakehipi tāḷenti, hatthampi chindanti…pe… asināpi sīsaṃ chindanti. Te tattha maraṇampi nigacchanti maraṇamattampi dukkhaṃ. Ayampi, bhikkhave, kāmānaṃ ādīnavo sandiṭṭhiko dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṃ kāmādhikaraṇaṃ kāmānameva hetu.

1860再者，比丘们，以欲乐为原因，以欲乐为根源，以欲乐为因缘，正是因为这欲乐，人们以身行恶行，以语行恶行，以意行恶行。他们以身、语、意行恶行之后，在身体崩坏、死后，投生到失去依怙的恶道、苦处、堕处、地狱。比丘们，这也是欲乐来世可见的过患，这个以欲乐为原因、以欲乐为根源、以欲乐为因缘、正是因这欲乐而起的苦聚。

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, kāmahetu kāmanidānaṃ kāmādhikaraṇaṃ kāmānameva hetu kāyena duccaritaṃ caranti vācāya duccaritaṃ caranti manasā duccaritaṃ caranti. Te kāyena duccaritaṃ caritvā vācāya duccaritaṃ caritvā manasā duccaritaṃ caritvā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapajjanti. Ayampi, bhikkhave, kāmānaṃ ādīnavo samparāyiko dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṃ kāmādhikaraṇaṃ kāmānameva hetu’’.

1861‘再者，比丘们，以欲为因、以欲为源、以欲为根、纯粹以欲为原因，国王们与国王们争斗，刹帝利与刹帝利们争斗，婆罗门与婆罗门们争斗，在家之主们与在家之主们争斗，母亲与儿子争斗，儿子与母亲争斗，父亲与儿子争斗，儿子与父亲争斗，兄弟与姐妹争斗，姐妹与兄弟争斗，朋友与朋友争斗。他们陷入了口角、争吵、争议之后，就互相用手攻击、用土块攻击、用棍棒攻击、用刀剑攻击。他们在那里遭受死亡，或遭受近乎死亡的痛苦。比丘们，这也是欲的过患，是当下可见的苦蕴，以欲为因、以欲为源、以欲为根、纯粹以欲为原因。’

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, kāmahetu kāmanidānaṃ kāmādhikaraṇaṃ kāmānameva hetu rājānopi rājūhi vivadanti, khattiyāpi khattiyehi vivadanti, brāhmaṇāpi brāhmaṇehi vivadanti, gahapatīpi gahapatīhi vivadanti, mātāpi puttena vivadati, puttopi mātarā vivadati, pitāpi puttena vivadati, puttopi pitarā vivadati, bhātāpi bhaginiyā vivadati, bhaginīpi bhātarā vivadati, sahāyopi sahāyena vivadati. Te tattha kalahaviggahavivādāpannā aññamaññaṃ pāṇīhipi upakkamanti leḍḍūhipi upakkamanti daṇḍehipi upakkamanti satthehipi upakkamanti. Te tattha maraṇampi nigacchanti maraṇamattampi dukkhaṃ. Ayampi, bhikkhave, kāmānaṃ ādīnavo sandiṭṭhiko dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṃ kāmādhikaraṇaṃ kāmānameva hetu.

1862在感官欲乐中，如此观见、看见、衡量、审察、彻底看清、使之昭然若揭了过患之后——就是说，在感官欲乐中观见了过患之后，应该像犀牛角一样独自游走。所以那位独觉佛说道：

ti kāmaguṇesu ādīnavaṃ disvā passitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvāti – ādīnavaṃ kāmaguṇesu disvā, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1863“这些欲乐花样繁多，甜蜜而令人愉悦，却以种种不同的方式搅乱着心；

‘‘Kāmā hi citrā madhurā manoramā, virūparūpena mathenti cittaṃ;

1864看到欲乐带来的过患后，应当像犀牛角一样独自游走。'

Ādīnavaṃ kāmaguṇesu disvā, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1865这句话是世尊说的：'比丘们，所谓恐惧，这是欲乐的同义词。比丘们，所谓苦，这是欲乐的同义词。比丘们，所谓病，这是欲乐的同义词。比丘们，所谓疮，这是欲乐的同义词。比丘们，所谓箭，这是欲乐的同义词。比丘们，所谓结缚，这是欲乐的同义词。比丘们，所谓泥沼，这是欲乐的同义词。比丘们，所谓母胎，这是欲乐的同义词。比丘们，为什么说恐惧是欲乐的同义词呢？因为，比丘们，被欲贪所染着、被欲贪所系缚的人，既不能从今生的恐惧中解脱，也不能从来世的恐惧中解脱。因此，恐惧是欲乐的同义词。比丘们，为什么说苦……病……疮……箭……结缚……泥沼……母胎是欲乐的同义词呢？因为，比丘们，被欲贪所染着、被欲贪所系缚的人，既不能从今生的母胎中解脱，也不能从来世的母胎中解脱。因此，母胎是欲乐的同义词。'

nti vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘bhayanti, bhikkhave, kāmānametaṃ adhivacanaṃ. Dukkhanti, bhikkhave, kāmānametaṃ adhivacanaṃ. Rogoti, bhikkhave, kāmānametaṃ adhivacanaṃ. Gaṇḍoti, bhikkhave, kāmānametaṃ adhivacanaṃ. Sallanti, bhikkhave, kāmānametaṃ adhivacanaṃ. Saṅgoti, bhikkhave, kāmānametaṃ adhivacanaṃ. Paṅkoti, bhikkhave, kāmānametaṃ adhivacanaṃ. Gabbhoti, bhikkhave, kāmānametaṃ adhivacanaṃ. Kasmā ca, bhikkhave, bhayanti kāmānametaṃ adhivacanaṃ? Yasmā ca kāmarāgarattāyaṃ, bhikkhave, chandarāgavinibaddho diṭṭhadhammikāpi bhayā na parimuccati, samparāyikāpi bhayā na parimuccati, tasmā bhayanti kāmānametaṃ adhivacanaṃ. Kasmā ca, bhikkhave, dukkhanti…pe… rogoti… gaṇḍoti… sallanti… saṅgoti… paṅkoti… gabbhoti kāmānametaṃ adhivacanaṃ? Yasmā ca kāmarāgarattāyaṃ, bhikkhave, chandarāgavinibaddho diṭṭhadhammikāpi gabbhā na parimuccati, samparāyikāpi gabbhā na parimuccati, tasmā gabbhoti kāmānametaṃ adhivacana’’nti.

1866恐惧、苦与病，疮、箭以及结缚，

Bhayaṃ dukkhañca rogo ca, gaṇḍo sallañca saṅgo ca;

1867泥沼与母胎这两者，这些都称为欲乐；

Paṅko gabbho ca ubhayaṃ, ete kāmā pavuccanti;

1868凡夫沉溺其中，

Yattha satto puthujjano.

1869被愉悦之色所缚，便一次又一次地走向母胎。

Otiṇṇo sātarūpena, puna gabbhāya gacchati;

1870从那以后，比丘精勤努力，正知从未缺失。

Yato ca bhikkhu ātāpī, sampajaññaṃ na riccati .

1871像那样，他超越了这片泥泞的险道；

So imaṃ palipathaṃ duggaṃ, atikkamma tathāvidho;

1872他观见众生带着生与老，颤抖挣扎著。

Pajaṃ jātijarūpetaṃ, phandamānaṃ avekkhatīti.

1873这是灾难、疮疖、灾厄、疾病、利箭与恐惧。

Ītī ca gaṇḍo ca upaddavo ca, rogo ca sallañca bhayañca metaṃ.

1874在欲乐中见到这种恐惧，见了、观察了、衡量了、审察了、洞彻了、令其粉碎之后——在欲乐中见到这种恐惧，应当像犀牛角一样独自游走。因此那位辟支佛说：

ti etaṃ bhayaṃ kāmaguṇesu disvā passitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvāti – etaṃ bhayaṃ kāmaguṇesu disvā, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1875“这是灾难、疮疖、灾厄、疾病、利箭与恐惧；

‘‘Ītī ca gaṇḍo ca upaddavo ca, rogo ca sallañca bhayañca metaṃ;

1876看到了感官欲乐中的这种怖畏，应当如犀角般独自游行。

Etaṃ bhayaṃ kāmaguṇesu disvā, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1877‘冷’——由于两种原因而生起：或因体内界扰动而生冷，或因外界时节而生冷。‘热’——由于两种原因而生起：或因体内界扰动而生热，或因外界时节而生热。‘饥饿’称为饿。‘渴’称为对水的渴望——如是冷与热、饥饿与渴。

nti. nti dvīhi kāraṇehi sītaṃ hoti – abbhantaradhātuppakopavasena vā sītaṃ hoti bahiddhā utuvasena vā sītaṃ hoti. nti dvīhi kāraṇehi uṇhaṃ hoti – abbhantaradhātuppakopavasena vā uṇhaṃ hoti bahiddhā utuvasena vā uṇhaṃ hoti. Khudā vuccati chātako. Pipāsā vuccati udakapipāsāti – sītañca uṇhañca khudaṃ pipāsaṃ.

1878‘风’——东方风、西方风、北方风、南方风，有尘风、无尘风，冷风、热风，微风、强风，维兰巴风、羽翼风、金翅鸟风、棕榈叶风、扇风。‘热恼’指太阳的灼热。‘蝇’指黄蝇。‘爬虫’指蛇——如是风、热恼、蝇与爬虫。

ti. ti puratthimā vātā pacchimā vātā uttarā vātā dakkhiṇā vātā sarajā vātā arajā vātā sītā vātā uṇhā vātā parittā vātā adhimattā vātā verambhavātā pakkhavātā supaṇṇavātā tālapaṇṇavātā vidhūpanavātā. Ātapo vuccati sūriyasantāpo. Ḍaṃsā vuccanti piṅgalamakkhikā. Sarīsapā vuccanti ahīti – vātātape ḍaṃsasarīsape ca.

1879所谓‘战胜’——即克服、胜伏、制伏、摧伏——战胜所有这些之后，应当如犀角般独行。因此那位辟支佛说：

ti abhibhavitvā ajjhottharitvā pariyādiyitvā madditvāti – sabbānipetāni abhisambhavitvā, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1880冷与热，饥饿与渴，风与热恼，蝇与蛇，

‘‘Sītañca uṇhañca khudaṃ pipāsaṃ, vātātape ḍaṃsasarīsape ca;

1881战胜所有这些之后，应当像犀牛角那样独行。”

Sabbānipetāni abhisambhavitvā, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1882所谓“龙”是指象龙。辟支佛也是“龙”。为什么辟支佛是“龙”呢？因为他不作恶，所以是龙；因为他不去，所以是龙；因为他不来，所以是龙。辟支佛怎样以“不作恶”而为龙呢？“恶”指的是那些邪恶、不善的法，是有杂染的、导致再生的、伴有灾患的、带来苦报的、将来会引生老死的。

ti nāgo vuccati hatthināgo. Paccekasambuddhopi nāgo. Kiṃkāraṇā paccekasambuddho nāgo? Āguṃ na karotīti nāgo; na gacchatīti nāgo; na āgacchatīti nāgo. Kathaṃ so paccekasambuddho āguṃ na karotīti nāgo? Āgu vuccati pāpakā akusalā dhammā saṃkilesikā ponobhavikā sadarā dukkhavipākā āyatiṃ jātijarāmaraṇiyā.

1883他在世间不作任何恶，解开了一切结缚；

Āguṃ na karoti kiñci loke, sabbasaṃyoge visajja bandhanāni;

1884他在一切处不执著、已解脱，因此这样的人才被称为“龙”。

Sabbattha na sajjati vimutto, nāgo tādi pavuccate tathattā.

1885就这样，这位辟支佛因不作恶而是龙。

Evaṃ so paccekasambuddho āguṃ na karotīti nāgo.

1886辟支佛怎样以“不去”而为龙呢？这位辟支佛不走向贪欲的路，不走向瞋恚的路，不走向愚痴的路，不走向恐惧的路；不依贪欲的力量而去，不依瞋恚的力量而去，不依愚痴的力量而去，不依慢的力量而去，不依邪见的力量而去，不依掉举的力量而去，不依疑惑的力量而去，不依随眠的力量而去，不被种种戏论分别所驱动、带走、冲散、纠缠。就这样，这位辟支佛因不去而是龙。

Kathaṃ so paccekasambuddho na gacchatīti nāgo? So paccekasambuddho na chandāgatiṃ gacchati, na dosāgatiṃ gacchati, na mohāgatiṃ gacchati, na bhayāgatiṃ gacchati, na rāgavasena gacchati, na dosavasena gacchati, na mohavasena gacchati, na mānavasena gacchati, na diṭṭhivasena gacchati, na uddhaccavasena gacchati, na vicikicchāvasena gacchati, na anusayavasena gacchati, na vaggehi kappehi yāyati nīyati vuyhati saṃharīyati. Evaṃ so paccekasambuddho na gacchatīti nāgo.

1887辟支佛怎样以“不来”而为龙呢？由入流道所断除的烦恼，他不再去向、不再返回、不再重来；由一来道……由不来道……由阿拉汉道所断除的烦恼，他不再去向、不再返回、不再重来。就这样，这位辟支佛因不来而是龙。

Kathaṃ so paccekasambuddho na āgacchatīti nāgo? Sotāpattimaggena ye kilesā pahīnā te kilese na puneti na pacceti na paccāgacchati, sakadāgāmimaggena…pe… anāgāmimaggena…pe… arahattamaggena ye kilesā pahīnā te kilese na puneti na pacceti na paccāgacchati. Evaṃ so paccekasambuddho na āgacchatīti nāgo.

1888就像那头象王避开象群、绕开、远离之后，独自进入森林深处，行走、停留、活动、运转、守护、行进、往来；辟支佛也避开僧团、绕开、远离，独自居住在森林、林地、偏远寂静的处所，这些地方声音少、喧闹少，有无人之风吹拂，适合人隐密居住、适宜独自静修。他独自走、独自站、独自坐、独自躺卧、独自进入村落托钵、独自返回、独自在隐蔽处静坐、独自经行，独自行走、停留、活动、运转、守护、行进、往来——正如象王避开象群一样。

ti yathā so hatthināgo yūthāni vivajjetvā parivajjetvā abhinivajjetvā ekova araññavanamajjhogāhetvā carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpeti, paccekasambuddhopi gaṇaṃ vivajjetvā parivajjetvā abhivajjetvā eko araññavanapatthāni pantāni senāsanāni paṭisevati appasaddāni appanigghosāni vijanavātāni manussarāhasseyyakāni paṭisallānasāruppāni. So eko gacchati eko tiṭṭhati eko nisīdati eko seyyaṃ kappeti eko gāmaṃ piṇḍāya pavisati eko paṭikkamati eko raho nisīdati eko caṅkamaṃ adhiṭṭhāti eko carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpetīti – nāgova yūthāni vivajjayitvā.

1889就像那头象王有着隆起的肩峰，有七肘或八肘之高；辟支佛也有隆起的“肩峰”，即无学的戒蕴、无学的定蕴、无学的慧蕴、无学的解脱蕴、无学的解脱智见蕴。如同象王是莲花般的，辟支佛也以七觉支的花朵而为莲花般：念觉支之花、择法觉支之花、精进觉支之花、喜觉支之花、轻安觉支之花、定觉支之花、舍觉支之花。如同象王因其力量、体力、速度、勇猛而尊胜，辟支佛也因其戒、定、慧、解脱、解脱智见而尊胜——这就是：肩峰隆起，莲花般，且尊胜。

ti yathā so hatthināgo sañjātakkhandho sattaratano vā hoti aṭṭharatano vā, paccekasambuddhopi sañjātakkhandho asekkhena sīlakkhandhena asekkhena samādhikkhandhena asekkhena paññākkhandhena asekkhena vimuttikkhandhena asekkhena vimuttiñāṇadassanakkhandhena. Yathā so hatthināgo padumī, paccekasambuddhopi sattahi bojjhaṅgapupphehi padumī, satisambojjhaṅgapupphena dhammavicayasambojjhaṅgapupphena vīriyasambojjhaṅgapupphena pītisambojjhaṅgapupphena, pītisambojjhaṅgapupphena passaddhisambojjhaṅgapupphena samādhisambojjhaṅgapupphena upekkhāsambojjhaṅgapupphena. Yathā so hatthināgo uḷāro thāmena balena javena sūrena, paccekasambuddhopi uḷāro sīlena samādhinā paññāya vimuttiyā vimuttiñāṇadassanenāti – sañjātakhandho padumī uḷāro.

1890就像那头象王随其喜悦地住在森林中，辟支佛也随其喜悦地住在森林中。他以初禅随其喜悦地住在森林中，以第二禅……乃至……以第三禅……以第四禅随其喜悦地住在森林中；他也以慈心解脱随其喜悦地住在森林中，以悲心解脱……以喜心解脱……以舍心解脱随其喜悦地住在森林中；他也以空无边处定的成就随其喜悦地住在森林中，以识无边处定的成就……以无所有处定的成就……以非想非非想处定的成就……以灭尽定的成就……以果定的成就随其喜悦地住在森林中——这说的是：随其喜悦地住在森林中，独自游方，如同犀牛角。因此，那位辟支佛说：

ti yathā so hatthināgo yathābhirantaṃ araññe viharati, paccekasambuddhopi yathābhirantaṃ araññe viharati. Paṭhamenapi jhānena yathābhirantaṃ araññe viharati, dutiyenapi jhānena…pe… tatiyenapi jhānena… catutthenapi jhānena yathābhirantaṃ araññe viharati; mettāyapi cetovimuttiyā yathābhirantaṃ araññe viharati, karuṇāyapi cetovimuttiyā… muditāyapi cetovimuttiyā… upekkhāyapi cetovimuttiyā yathābhirantaṃ araññe viharati; ākāsānañcāyatanasamāpattiyāpi yathābhirantaṃ araññe viharati, viññāṇañcāyatanasamāpattiyāpi… ākiñcaññāyatanasamāpattiyāpi… nevasaññānāsaññāyatanasamāpattiyāpi… nirodhasamāpattiyāpi… phalasamāpattiyāpi yathābhirantaṃ araññe viharatīti – yathābhirantaṃ vihare araññe, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1891“如同象王避开象群，肩峰隆起，莲花般，且尊胜；

‘‘Nāgova yūthāni vivajjayitvā, sañjātakhandho padumī uḷāro;

1892随其喜悦地住在森林中，独自游方，如同犀牛角。”

Yathābhirantaṃ vihare araññe, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1893这确实是世尊所说的：“阿难陀啊，只要一个比丘乐于群聚、喜好群聚、沉迷于群聚之乐，乐于群体、喜好群体、在群体中欢喜雀跃，那他要想对于那出离之乐、独处之乐、寂静之乐、正觉之乐，能够随心所欲、毫无困难、毫不费力地获得——这是不可能的事。而那位独处、远离群体的比丘，阿难陀，对于他来说，这是可以期待的：对于那出离之乐、独处之乐、寂静之乐、正觉之乐，他能够随心所欲、毫无困难、毫不费力地获得——这是有可能的。阿难陀啊，只要一个比丘乐于群聚、喜好群聚、沉迷于群聚之乐，乐于群体、喜好群体、在群体中欢喜雀跃，那他要想证得并安住于暂时的、可爱的心解脱，或者非暂时的、不动摇的——这是不可能的事。而那位独处、远离群体的比丘，阿难陀，对于他来说，这是可以期待的：他将证得并安住于暂时的、可爱的心解脱，或者非暂时的、不动摇的——这是有可能的。”沉迷于群聚的人，不可能触及那暂时的心解脱。

nti vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘yāvatānanda , bhikkhu saṅgaṇikārāmo saṅgaṇikarato saṅgaṇikārāmataṃ anuyutto, gaṇārāmo gaṇarato gaṇasammudito (gaṇārāmataṃ anuyutto) , yaṃ taṃ nekkhammasukhaṃ pavivekasukhaṃ upasamasukhaṃ sambodhisukhaṃ, tassa sukhassa nikāmalābhī bhavissati akicchalābhī akasiralābhīti – netaṃ ṭhānaṃ vijjati. Yo ca kho so, ānanda, bhikkhu eko gaṇasmā vūpakaṭṭho viharati, tassetaṃ bhikkhuno pāṭikaṅkhaṃ. Yaṃ taṃ nekkhammasukhaṃ pavivekasukhaṃ upasamasukhaṃ sambodhisukhaṃ, tassa sukhassa nikāmalābhī bhavissati akicchalābhī akasiralābhīti – ṭhānametaṃ vijjati. Yāvatānanda, bhikkhu saṅgaṇikārāmo saṅgaṇikarato saṅgaṇikārāmataṃ anuyutto, gaṇārāmo gaṇarato gaṇasammudito (gaṇārāmataṃ anuyutto,) sāmāyikaṃ vā kantaṃ cetovimuttiṃ upasampajja viharissati, asāmāyikaṃ vā akuppanti – netaṃ ṭhānaṃ vijjati. Yo ca kho so, ānanda, bhikkhu eko gaṇasmā vūpakaṭṭho viharati, tassetaṃ bhikkhuno pāṭikaṅkhaṃ sāmāyikaṃ vā kantaṃ cetovimuttiṃ upasampajja viharissati, asāmāyikaṃ vā akuppanti, ṭhānametaṃ vijjatī’’ti – aṭṭhānataṃ saṅgaṇikāratassa, yaṃ phassaye sāmayikaṃ vimuttiṃ.

1894所谓'Ādicca'，指的是太阳，也就是日轮。而乔达摩（Gotama）是他的族姓。独觉佛也以乔达摩为族姓。那位独觉佛是日神的同族亲人、与日神同族系的人，因此，独觉佛就被称为'太阳神族亲'（Ādiccabandhu）。所谓'听着、听闻、学习、受持、观察了太阳神族亲的言语、说法、教导、教诫、训示之后'，就是这个意思。因此，那位独觉佛说：'听闻了太阳神族亲的教言后，应当如犀牛角般独自游行。'

ti ādicco vuccati sūriyo. So gotamo gottena. Paccekasambuddhopi gotamo gottena. So paccekasambuddho sūriyassa gottañātako gottabandhu, tasmā paccekasambuddho ādiccabandhu. ti ādiccabandhussa vacanaṃ byappathaṃ desanaṃ anusāsanaṃ anusiṭṭhaṃ sutvā suṇitvā uggahetvā upadhārayitvā upalakkhayitvāti – ādiccabandhussa vaco nisamma, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1895对于热衷于交际聚会的人来说，要触达那暂时的解脱，是不可能的事；

‘‘Aṭṭhānataṃ saṅgaṇikāratassa, yaṃ phassaye sāmayikaṃ vimuttiṃ;

1896听闻了太阳神族亲的教言后，应当如犀牛角般独自游行。

Ādiccabandhussa vaco nisamma, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1897第二品

Dutiyo vaggo.

1898第三品

Tatiyavaggo

1899所谓'见的扭曲'，指的是以二十种事相为基础的人我见。在此世间，未受过教导的凡夫，不见圣者，不熟知圣法，未受圣法调伏；不见善士，不熟知善士法，未受善士法调伏。他将色看作是我，或是我拥有色，或是我在色中，或是色在我中；对于感受……想……行……识，也将其看作是我，或是我拥有识，或是我在识中，或是识在我中。像这样的见解、陷入见的歧途、见的丛林、见的荒野、见的歪曲、见的挣扎、见的结缚、执取、固守、耽著、把捉、邪路、错误的道路、不正、外道安身处、颠倒的执取、错误的执取、迷乱的执取、邪执——于不真实中执为真实，乃至一切六十二种邪见——这些都叫作'见的扭曲'。所谓'超越了、越过了、彻底越过了、克服了见的扭曲'，就是这个意思。

ti diṭṭhivisūkāni vuccanti vīsativatthukā sakkāyadiṭṭhī. Idha assutavā puthujjano ariyānaṃ adassāvī ariyadhammassa akovido ariyadhamme avinīto sappurisānaṃ adassāvī sappurisadhammassa akovido sappurisadhamme avinīto rūpaṃ attato samanupassati rūpavantaṃ vā attānaṃ attani vā rūpaṃ rūpasmiṃ vā attānaṃ, vedanaṃ…pe… saññaṃ… saṅkhāre… viññāṇaṃ attato samanupassati viññāṇavantaṃ vā attānaṃ attani vā viññāṇaṃ viññāṇasmiṃ vā attānaṃ. Yā evarūpā diṭṭhi diṭṭhigataṃ diṭṭhigahanaṃ diṭṭhikantāro diṭṭhivisūkāyikaṃ diṭṭhivipphanditaṃ diṭṭhisaṃyojanaṃ gāho paṭiggāho abhiniveso parāmāso kummaggo micchāpatho micchattaṃ titthāyatanaṃ vipariyesaggāho viparītaggāho vipallāsaggāho micchāgāho, ayāthāvakasmiṃ yāthāvakanti gāho, yāvatā dvāsaṭṭhi diṭṭhigatāni – imāni diṭṭhivisūkāni. ti diṭṭhivisūkāni upātivatto atikkanto samatikkanto vītivattoti – diṭṭhīvisūkāni upātivatto.

1900所谓'决定'，指的是四条圣道，即圣八支道，也就是：正见、正思维、正语、正业、正命、正精进、正念、正定。已经具备这四条圣道，达到了、证得了、获得了、触证了、亲证了'决定'，就叫作：已得决定。所谓'已证得道、已获得道、已体得道、已触证道、已亲证道'，就叫作：已得决定、已证得道。

ti niyāmā vuccanti cattāro maggā; ariyo aṭṭhaṅgiko maggo, seyyathidaṃ – sammādiṭṭhi sammāsaṅkappo sammāvācā sammākammanto sammāājīvo sammāvāyāmo sammāsati sammāsamādhi. Catūhi ariyamaggehi samannāgato niyāmaṃ patto sampatto adhigato phassito sacchikatoti – patto niyāmaṃ. ti laddhamaggo paṭiladdhamaggo adhigatamaggo phassitamaggo sacchikatamaggoti – patto niyāmaṃ paṭiladdhamaggo.

1901对于那位独觉佛，'觉智已经生起、彻底生起、产生、彻底产生、显现了'，这就是说：'一切诸行都是无常的'这一觉智已经生起、彻底生起；'一切诸行都是苦的'……'一切法都是无我的'……'任何集合生起的事物，这一切都是息灭的法'这一觉智已经生起、彻底生起。这就是：我已生起觉智。那位独觉佛，并非是由他人引导才觉悟的。

ti tassa paccekasambuddhassa ñāṇaṃ uppannaṃ samuppannaṃ nibbattaṃ abhinibbattaṃ pātubhūtaṃ. ‘‘Sabbe saṅkhārā aniccā’’ti ñāṇaṃ uppannaṃ samuppannaṃ nibbattaṃ abhinibbattaṃ pātubhūtaṃ, ‘‘sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti…pe… ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti ñāṇaṃ uppannaṃ samuppannaṃ nibbattaṃ abhinibbattaṃ pātubhūtanti – uppannañāṇomhi. ti so paccekasambuddho na paraneyyo

1902他不依靠他人，不信任他人，不依附于他人的见解，而是如实了知，如实照见，不迷惑，具正知，正念现前。‘一切行都是无常的’——他不由他人引导，不依靠他人，不信任他人，不依附于他人的见解，而是如实了知，如实照见，不迷惑，具正知，正念现前。‘一切行都是苦的’……‘一切法都是无我的’……‘任何集起之法，都是灭尽之法’——他不由他人引导，不依靠他人，不信任他人，不依附于他人的见解，而是如实了知，如实照见，不迷惑，具正知，正念现前。我已有这种生起的智慧，无需他人教导，应当像犀牛角一样独自游历。因此，那位辟支佛这么说：

Na parappattiyo na parappaccayo na parapaṭibaddhagū, yathābhūtaṃ jānāti passati asammūḷho sampajāno paṭissato. ‘‘Sabbe saṅkhārā aniccā’’ti na paraneyyo na parappattiyo na parappaccayo na parapaṭibaddhagū, yathābhūtaṃ jānāti passati asammūḷho sampajāno paṭissato. ‘‘Sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti…pe… ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti na paraneyyo na parappattiyo na parappaccayo na parapaṭibaddhagū, yathābhūtaṃ jānāti passati asammūḷho sampajāno paṭissatoti – uppannañāṇomhi anaññaneyyo, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1903‘他已超越种种见的纠结，达到了定则，获得了道路；

‘‘Diṭṭhīvisūkāni upātivatto, patto niyāmaṃ paṭiladdhamaggo;

1904我已有这种生起的智慧，无需他人教导，应当像犀牛角一样独自游历。’

Uppannañāṇomhi anaññaneyyo, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1905这里说的‘贪求’，指的即是渴爱。那种染着、强烈的染着……乃至……贪念、贪爱、不善之根。那位辟支佛已经断除了这种‘贪求’的渴爱，从根拔起，就像截去顶部的棕榈树一样，让它不复存在，未来不再生起。因此，辟支佛是‘无贪求的’。

ti loluppaṃ vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. Sā loluppā taṇhā tassa paccekasambuddhassa pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā paccekasambuddho nillolupo.

1906这里说的欺诈的基础有三种：被称为受用资具类型的欺诈基础，被称为举止威仪类型的欺诈基础，以及被称为周边谈话类型的欺诈基础。

ti tīṇi kuhanavatthūni – paccayapaṭisevanasaṅkhātaṃ kuhanavatthu, iriyāpathasaṅkhātaṃ kuhanavatthu, sāmantajappanasaṅkhātaṃ kuhanavatthu.

1907什么是被称为受用资具类型的欺诈基础？在这里，有一些居士邀请比丘接受衣服、食物、住处、生病所需的医药资具。比丘心性低劣，被欲望所害，他为了得到更多的衣服、食物、住处、生病所需的医药资具，反而拒绝了衣服，拒绝了食物，拒绝了住处，拒绝了生病所需的医药资具。他这样说道：‘一个沙门要那么昂贵的衣服干什么？一个沙门应该去坟场、垃圾堆或者店铺边，捡一些碎布，拼接成一件袈裟来穿，这才相称。一个沙门要那么精美的食物干什么？他应该靠捡拾、乞讨来的饭团过活，这才相称。一个沙门要那么舒适的住处干什么？他应该住在树下、坟场中或露天里，这才相称。一个沙门要那么昂贵的医药资具干什么？他应该用腐尿或者一片诃子来作药，这才相称。’于是，他就因此穿粗劣的衣服，吃粗劣的食物，住粗劣的住处，用粗劣的生病医药资具。那些居士们就这样知道了他：‘这位沙门少欲、知足、远离、不混杂、精进、宣扬头陀行’。于是，他们更加殷勤地邀请他接受衣服、食物、住处、生病所需的医药资具。他却又这样说：‘有信仰的善男子，因为面对了三样东西，就能产生很多福报：因为面对了信仰，善男子产生很多福报；因为面对了可供施舍的物品，善男子产生很多福报；因为面对了值得接受供养的人，善男子产生很多福报。你们既有信仰，又有可供施舍的物品，而我就是接受者。如果我不接受，你们就会因而失去福报。这些东西对我其实没什么用，但我是出于对你们的悲悯才接受的。’于是，他就因此接受了很多的衣服，接受了很多的食物，接受了很多的住处，接受了很多的生病所需的医药资具。像这样的一种：假意皱眉、皱眉的样子、欺诈、欺骗的状态、已经欺骗的行为——这就叫做被称为受用资具类型的欺诈基础。

Katamaṃ paccayapaṭisevanasaṅkhātaṃ kuhanavatthu? Idha gahapatikā bhikkhuṃ nimantenti cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhārehi, so pāpiccho icchāpakato atthiko cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhārānaṃ bhiyyokamyataṃ upādāya cīvaraṃ paccakkhāti, piṇḍapātaṃ paccakkhāti, senāsanaṃ paccakkhāti, gilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ paccakkhāti. So evamāha – ‘‘kiṃ samaṇassa mahagghena cīvarena! Etaṃ sāruppaṃ yaṃ samaṇo susānā vā saṅkārakūṭā vā pāpaṇikā vā nantakāni uccinitvā saṅghāṭikaṃ karitvā dhāreyya. Kiṃ samaṇassa mahagghena piṇḍapātena! Etaṃ sāruppaṃ yaṃ samaṇo uñchācariyāya piṇḍiyālopena jīvikaṃ kappeyya. Kiṃ samaṇassa mahagghena senāsanena! Etaṃ sāruppaṃ yaṃ samaṇo rukkhamūliko vā assa sosāniko vā abbhokāsiko vā. Kiṃ samaṇassa mahagghena gilānapaccayabhesajjaparikkhārena! Etaṃ sāruppaṃ yaṃ samaṇo pūtimuttena vā haritakīkhaṇḍena vā osadhaṃ kareyyā’’ti. Tadupādāya lūkhaṃ cīvaraṃ dhāreti lūkhaṃ piṇḍapātaṃ paribhuñjati lūkhaṃ senāsanaṃ paṭisevati lūkhaṃ gilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ paṭisevati. Tamenaṃ gahapatikā evaṃ jānanti – ‘‘ayaṃ samaṇo appiccho santuṭṭho pavivitto asaṃsaṭṭho āraddhavīriyo dhutavādo’’ti. Bhiyyo bhiyyo nimantenti cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhārehi. So evamāha – ‘‘tiṇṇaṃ sammukhībhāvā saddho kulaputto bahuṃ puññaṃ pasavati, saddhāya sammukhībhāvā saddho kulaputto bahuṃ puññaṃ pasavati, deyyadhammassa sammukhībhāvā saddho kulaputto bahuṃ puññaṃ pasavati, dakkhiṇeyyānaṃ sammukhībhāvā saddho kulaputto bahuṃ puññaṃ pasavati. Tumhākañcevāyaṃ saddhā atthi, deyyadhammo ca saṃvijjati, ahañca paṭiggāhako. Sacehaṃ na paṭiggahessāmi, evaṃ tumhe puññena paribāhirā bhavissatha . Na mayhaṃ iminā attho. Api ca, tumhākaṃyeva anukampāya paṭiggaṇhāmī’’ti. Tadupādāya bahumpi cīvaraṃ paṭiggaṇhāti, bahumpi piṇḍapātaṃ paṭiggaṇhāti, bahumpi senāsanaṃ paṭiggaṇhāti, bahumpi gilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ paṭiggaṇhāti. Yā evarūpā bhākuṭikā bhākuṭiyaṃ kuhanā kuhāyanā kuhitattaṃ – idaṃ paccayapaṭisevanasaṅkhātaṃ kuhanavatthu.

1908什么是依威仪路所作的诈瞒事？这里，有比丘恶欲、被欲所败、以“让人这样尊敬我”为意图，他调整行走的方式，调整站立的方式，调整坐着的方式，调整躺卧的方式；他刻意地走，刻意地站，刻意地坐，刻意地安排躺卧；他好像入定一样地走，好像入定一样地站，好像入定一样地坐，好像入定一样地安排躺卧；他装模作样地修习禅那。凡是像这样调整威仪路、摆弄、装点，皱起眉头、这副愁苦相，是诈瞒、诈瞒状态、欺骗行为——这叫做依威仪路所作的诈瞒事。

Katamaṃ iriyāpathasaṅkhātaṃ kuhanavatthu? Idhekacco pāpiccho icchāpakato sambhāvanādhippāyo ‘‘evaṃ maṃ jano sambhāvessatī’’ti gamanaṃ saṇṭhapeti ṭhānaṃ saṇṭhapeti nisajjaṃ saṇṭhapeti sayanaṃ saṇṭhapeti, paṇidhāya gacchati paṇidhāya tiṭṭhati paṇidhāya nisīdati paṇidhāya seyyaṃ kappeti samāhito viya gacchati samāhito viya tiṭṭhati samāhito viya nisīdati samāhito viya seyyaṃ kappeti, āpāthakajjhāyīva hoti. Yā evarūpā iriyāpathassa āṭhapanā ṭhapanā saṇṭhapanā bhākuṭikā bhākuṭiyaṃ kuhanā kuhāyanā kuhitattaṃ – idaṃ iriyāpathasaṅkhātaṃ kuhanavatthu.

1909什么是依周边谈论所作的诈瞒事？这里，有比丘恶欲、被欲所败、以“让人这样尊敬我”为意图，说一些看似依止于圣法的话。他说：“穿这种袈裟的人，是很有威德的沙门”；他说：“拿这种钵的人……拿这种金属杯的人……拿这种滤水囊的人……拿这种腰带的人……拿这种鞋子的人……系这种腰绳的人……系这种小带的人，是很有威德的沙门”；他说：“有这样的戒师的人是很有威德的沙门”；他说：“有这样的老师的人是很有威德的沙门……有这样的同戒师的人是很有威德的沙门……有这样的同学的人是很有威德的沙门……有这样的朋友的人是很有威德的沙门……有这样的知己的人是很有威德的沙门……有这样的伙伴的人是很有威德的沙门……有这样的同伴的人是很有威德的沙门”；他说：“住在这种精舍的人……住在半圆顶屋的人……住在高楼里的人……住在宫殿的人……住在洞窟的人……住在岩屋的人……住在草庵的人……住在尖顶阁的人……住在露台的人……住在凉亭的人……住在圆顶棚屋的人……住在聚会堂的人……住在帐篷的人……住在树脚下的人，是很有威德的沙门”。

Katamaṃ sāmantajappanasaṅkhātaṃ kuhanavatthu? Idhekacco pāpiccho icchāpakato sambhāvanādhippāyo ‘‘evaṃ maṃ jano sambhāvessatī’’ti ariyadhamme sannissitavācaṃ bhāsati. ‘‘Yo evarūpaṃ cīvaraṃ dhāreti so samaṇo mahesakkho’’ti bhaṇati; yo evarūpaṃ pattaṃ dhāreti…pe… lohathālakaṃ dhāreti… dhammakaraṇaṃ dhāreti… parissāvanaṃ dhāreti… kuñcikaṃ dhāreti… upāhanaṃ dhāreti… kāyabandhanaṃ dhāreti… āyogaṃ dhāreti so samaṇo mahesakkho’’ti bhaṇati; ‘‘yassa evarūpā upajjhāyo so samaṇo mahesakkho’’ti bhaṇati; yassa evarūpo ācariyo …pe… evarūpā samānupajjhāyakā… samānācariyakā… mittā… sandiṭṭhā… sambhattā… sahāyā so samaṇo mahesakkhoti bhaṇati; yo evarūpe vihāre vasati… aḍḍhayoge vasati… pāsāde vasati… hammiye vasati… guhāyaṃ vasati… leṇe vasati… kuṭiyaṃ vasati… kūṭāgāre vasati… aṭṭe vasati… māḷe vasati… uddaṇḍe vasati… upaṭṭhānasālāyaṃ vasati… maṇḍape vasati… rukkhamūle vasati so samaṇo mahesakkho’’ti bhaṇati.

1910或者，他扭扭捏捏，愁眉苦脸，骗来骗去，说些废话，只靠一张嘴来博取好感，他讲述那种深奥、隐秘、微妙、隐蔽、出世间、与空相应的法，心里想着：“这位沙门是这些殊胜的住定、证定状态的获得者。”凡是像这样的皱起眉头、这副愁苦相，是诈瞒、诈瞒状态、欺骗行为——这叫做依周边谈论所作的诈瞒事。对于那位辟支佛来说，这三种诈瞒事已被断除、彻底根除、息灭、平息、不会再生起，被智火烧尽了。因此，那位辟支佛没有诈瞒。

Atha vā, korajikakorajiko bhākuṭikabhākuṭiko kuhakakuhako lapakalapako mukhasambhāviko ‘‘ayaṃ samaṇo imāsaṃ evarūpānaṃ santānaṃ vihārasamāpattīnaṃ lābhī’’ti tādisaṃ gambhīraṃ gūḷhaṃ nipuṇaṃ paṭicchannaṃ lokuttaraṃ suññatāpaṭisaññuttaṃ kathaṃ katheti. Yā evarūpā bhākuṭikā bhākuṭiyaṃ kuhanā kuhāyanā kuhitattaṃ, idaṃ sāmantajappanasaṅkhātaṃ kuhanavatthu. Tassa paccekasambuddhassa imāni tīṇi kuhanavatthūni pahīnāni samucchinnāni vūpasantāni paṭippassaddhāni abhabbuppattikāni ñāṇagginā daḍḍhāni. Tasmā so paccekasambuddho nikkuho.

1911“渴”是指渴爱。凡是贪欲、执着……（中略）……贪求、贪，是不善根。那位辟支佛的这种渴、渴爱，已被断除，根已斩断，像被砍掉了树冠的多罗树一样，归于无有，在未来不会再生起。因此，这位辟支佛是“没有渴”的——没有贪，没有诈瞒，没有渴。

ti pipāsā vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. Sā pipāsā taṇhā tassa paccekasambuddhassa pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā paccekasambuddho nippipāsoti – nillolupo nikkuho nippipāso.

1912“虚伪”是指那种虚伪、虚伪状态、假装的那种刻薄、刻薄的行为。“垢秽”是指贪的垢秽、瞋的垢秽、痴的垢秽、忿怒……（中略）……怨恨、虚伪、欺瞒……一切不善的造作都是垢秽。“痴”是指对苦的无知，对苦集的无知，对苦灭的无知，对导向苦灭的道路的无知，对前际的无知，对后际的无知，对前际后际的无知，对此缘性、缘起的诸法的无知。凡是像这样的无知、不见、不现观、不觉醒、不证知、不总括、不深入、不正审察、不现观、不亲自确认的愚钝、蠢笨、不正知、愚痴、糊涂、昏昧、无明、无明之流、无明之轭、无明随眠、无明缠缚、无明之闩、痴，是不善根。那位辟支佛的虚伪、垢秽和痴，已被吐弃、被丢弃、被消除、被断除、被彻底根除、被息灭、被平息、不会再生起，被智火烧尽了。因此，这位辟支佛是无虚伪的、涤除垢秽与痴的。

ti. ti yo makkho makkhāyanā makkhāyitattaṃ niṭṭhuriyaṃ niṭṭhuriyakammaṃ. ti rāgo kasāvo, doso kasāvo, moho kasāvo, kodho…pe… upanāho… makkho… paḷāso… sabbākusalābhisaṅkhārā kasāvā. ti dukkhe aññāṇaṃ, dukkhasamudaye aññāṇaṃ, dukkhanirodhe aññāṇaṃ, dukkhanirodhagāminiyā paṭipadāya aññāṇaṃ, pubbante aññāṇaṃ, aparante aññāṇaṃ, pubbantāparante aññāṇaṃ, idappaccayatāpaṭiccasamuppannesu dhammesu aññāṇaṃ. Yaṃ evarūpaṃ aññāṇaṃ adassanaṃ anabhisamayo ananubodho appaṭivedho asaṃgāhanā apariyogāhanā asamapekkhanā apaccavekkhaṇā apaccakkhakammaṃ dummejjhaṃ bālyaṃ asampajaññaṃ moho pamoho sammoho avijjā avijjogho avijjāyogo avijjānusayo avijjāpariyuṭṭhānaṃ avijjālaṅgī moho akusalamūlaṃ. Tassa paccekasambuddhassa makkho ca kasāvo ca moho ca vantā saṃvantā niddhantā pahīnā samucchinnā vūpasantā paṭippassaddhā abhabbuppattikā ñāṇagginā daḍḍhāti. So paccekasambuddho nimmakkho niddhantakasāvamoho.

1913“望”是指渴爱。凡是贪欲、执着……（中略）……贪求、贪，是不善根。“一切世”是指一切恶趣世间、一切人世间、一切天世间、一切蕴世间、一切界世间、一切处世间。对于一切世，成为无所期望、成为无渴爱、成为无渴望的状态——这就是，对于一切世成为无所期望之后，应该像犀牛角一样独自游行。因此，那位辟支佛这样说：

ti āsā vuccati taṇhā. Yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. ti sabbaapāyaloke sabbamanussaloke sabbadevaloke sabbakhandhaloke sabbadhātuloke sabbaāyatanaloke. ti sabbaloke nirāsaso bhavitvā nittaṇho bhavitvā nippipāso bhavitvāti – nirāsaso sabbaloke bhavitvā, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1914“没有贪求、没有欺瞒、没有渴爱，没有污垢，已清除烦恼和愚痴；

‘‘Nillolupo nikkuho nippipāso, nimmakkho niddhantakasāvamoho;

1915对世间一切没有期待之后，你应如犀牛角一般独自游历。”

Nirāsaso sabbaloke bhavitvā, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1916“恶友”，指的是具有这十种事为根据的邪见的同伴——认为“布施没有意义，供养没有意义，祭祀没有意义，善行恶行没有果报，此世不存在，他世不存在，母亲没有恩德，父亲没有恩德，没有化生有情，世间没有那些行正道、正确修习，并亲自以胜智证悟后宣说此世与他世的沙门和婆罗门”。这就是恶友。你应当完全避开恶友——要彻底避开恶友、远离恶友。

ti. Pāpasahāyo vuccati yo so sahāyo dasavatthukāya micchādiṭṭhiyā samannāgato – natthi dinnaṃ, natthi yiṭṭhaṃ, natthi hutaṃ, natthi sukatadukkaṭānaṃ kammānaṃ phalaṃ vipāko, natthi ayaṃ loko, natthi paro loko, natthi mātā, natthi pitā, natthi sattā opapātikā, natthi loke samaṇabrāhmaṇā sammaggatā sammāpaṭipannā ye imañca lokaṃ parañca lokaṃ sayaṃ abhiññā sacchikatvā pavedentīti. Ayaṃ pāpasahāyo. Pāpaṃ sahāyaṃ parivajjayethāti. Pāpaṃ sahāyaṃ vajjeyya parivajjeyyāti – pāpaṃ sahāyaṃ parivajjayetha.

1917“见无益者”，指的是具有这十种事为根据的邪见的同伴——认为“布施没有意义，供养没有意义”……乃至……“并亲自以胜智证悟后宣说此世与他世的沙门和婆罗门”。“在邪恶中安住”，是指陷在邪恶的身业中、陷在邪恶的语业中、陷在邪恶的意业中、陷在邪恶的杀生中、陷在邪恶的不与取中、陷在邪恶的欲邪行中、陷在邪恶的妄语中、陷在邪恶的离间语中、陷在邪恶的粗恶语中、陷在邪恶的杂秽语中、陷在邪恶的贪欲中、陷在邪恶的瞋恚中、陷在邪恶的邪见中、陷在邪恶的诸行中、陷在五种邪恶的欲功德中、陷在五种邪恶的盖障中——深陷、系着、粘着、趋近、执取、心向于此。这就是见无益者，在邪恶中安住。

nti anatthadassī vuccati yo so sahāyo dasavatthukāya micchādiṭṭhiyā samannāgato – natthi dinnaṃ, natthi yiṭṭhaṃ…pe… ye imañca lokaṃ parañca lokaṃ sayaṃ abhiññā sacchikatvā pavedentīti. nti visame kāyakamme niviṭṭhaṃ, visame vacīkamme niviṭṭhaṃ, visame manokamme niviṭṭhaṃ, visame pāṇātipāte niviṭṭhaṃ, visame adinnādāne niviṭṭhaṃ, visame kāmesumicchācāre niviṭṭhaṃ, visame musāvāde niviṭṭhaṃ, visamāya pisuṇāya vācāya niviṭṭhaṃ, visamāya pharusāya vācāya niviṭṭhaṃ, visame samphappalāpe niviṭṭhaṃ, visamāya abhijjhāya niviṭṭhaṃ, visame byāpāde niviṭṭhaṃ, visamāya micchādiṭṭhiyā niviṭṭhaṃ, visamesu saṅkhāresu niviṭṭhaṃ visamesu pañcasu kāmaguṇesu niviṭṭhaṃ, visamesu pañcasu nīvaraṇesu niviṭṭhaṃ viniviṭṭhaṃ sattaṃ allīnaṃ upagataṃ ajjhositaṃ adhimuttanti – anatthadassiṃ visame niviṭṭhaṃ.

1918“追逐欲乐者”，是指有人寻找、探寻、遍寻欲乐，以那为行处、以那为多所作、以那为重、倾斜向那、面朝那、趋势向那、心向于那、以那为首要，这也是追逐欲乐者。有人因渴爱而寻找色……声音……香……味……触，以那为行处、以那为多所作、以那为重、倾向那、面朝那、趋势向那、心向于那、以那为首要，这也是追逐欲乐者。有人因渴爱而获得色……声音……香……味……触，以那为行处……这也是追逐欲乐者。有人因渴爱而享受色……声音……香……味……触，以那为行处……这也是追逐欲乐者。如同争吵者是追逐争吵者，做工者是追逐工作者，在行境中走动的有情是追逐行境者，禅修者是追逐禅那者；同样地，凡寻找、探寻、遍寻欲乐，以那为行处、以那为多所作、以那为重、倾向那、面朝那、趋势向那、心向于那、以那为首要者，这也是追逐欲乐者。凡因渴爱而寻找色……因渴爱而获得色……因渴爱而享受色……乃至声音……香……味……触，以那为行处、以那为多所作、以那为重、倾向那、面朝那、趋势向那、心向于那、以那为首要者，这也是追逐欲乐者。“放逸”，应当被描述为：在身恶行、语恶行、意恶行中，或在五种欲功德中，心的放纵、放纵的随予；于善法修习上的不恭敬行、不持续行、不站稳行、退缩状态、舍弃欲求之状态、舍弃精勤之状态；不亲近、不修习、不多修习、不决意、不随行。凡是具有这种形式的放逸、放逸性、放逸状态——这就叫做放逸。

nti. nti yopi kāme esati gavesati pariyesati taccarito tabbahulo taggaruko tannino tappoṇo tappabbhāro tadadhimutto tadadhipateyyo, sopi kāmappasuto. Yopi taṇhāvasena rūpe pariyesati, sadde…pe… gandhe… rase… phoṭṭhabbe pariyesati taccarito tabbahulo taggaruko tanninno tappoṇo tappabbhāro tadadhimutto tadadhipateyyo, sopi kāmappasuto. Yopi taṇhāvasena rūpe paṭilabhati, sadde…pe… gandhe… rase… phoṭṭhabbe paṭilabhati taccarito tabbahulo taggaruko tanninno tappoṇo tappabbhāro tadadhimutto tadadhipateyyo, sopi kāmappasuto. Yopi taṇhāvasena rūpe paribhuñjati, sadde…pe… gandhe… rase… phoṭṭhabbe paribhuñjati taccarito tabbahulo taggaruko tanninno tappoṇo tappabbhāro tadadhimutto tadadhipateyyo, sopi kāmappasuto. Yathā kalahakārako kalahappasuto, kammakārako kammappasuto, gocare caranto gocarappasuto, jhāyī jhānappasuto; evameva yo kāme esati gavesati pariyesati taccarito tabbahulo taggaruko tanninno tappoṇo tappabbhāro tadadhimutto tadadhipateyyo, sopi kāmappasuto. Yopi taṇhāvasena rūpe pariyesati…pe… yopi taṇhāvasena rūpe paṭilabhati…pe… yopi taṇhāvasena rūpe paribhuñjati, sadde…pe… gandhe… rase… phoṭṭhabbe paribhuñjati taccarito tabbahulo taggaruko tanninno tappoṇo tappabbhāro tadadhimutto tadadhipateyyo, sopi kāmappasuto. nti. Pamādo vattabbo kāyaduccarite vā vacīduccarite vā manoduccarite vā pañcasu kāmaguṇesu vā cittassa vosaggo vosaggānuppadānaṃ kusalānaṃ dhammānaṃ bhāvanāya asakkaccakiriyatā asātaccakiriyatā anaṭṭhitakiriyatā olīnavuttitā nikkhittacchandatā nikkhittadhuratā anāsevanā abhāvanā abahulīkammaṃ anadhiṭṭhānaṃ ananuyogo, yo evarūpo pamādo pamajjanā pamajjitattaṃ – ayaṃ vuccati pamādo.

1919不应去亲近放逸者，自己也不应亲近，不亲自去亲近、不寄住、不共住、不周遍共住、不行近、不共同行近、不取用而行持——你自己不要去亲近放逸的、贪着的人，你应如犀牛角般独自游历。因此，那位辟支佛说：

nti pasutaṃ na seveyya pamattañca sayaṃ na seveyya sāmaṃ na seveyya na niseveyya na saṃseveyya na parisaṃseveyya na ācareyya na samācareyya na samādāya vatteyyāti – sayaṃ na seve pasutaṃ pamattaṃ, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1920“应当远离邪恶的朋友，那种不见利益、陷于不善的人。自身不要亲近热中欲乐、放逸的人，应该像犀牛角一样独自游走。”

‘‘Pāpaṃ sahāyaṃ parivajjayetha, anatthadassiṃ visame niviṭṭhaṃ;

1921“多闻的朋友”指的是：持法者、积集法者。那些法——初善、中善、后善，有义理、有言辞，宣说完全圆满、完全清净的梵行——这样的法，他多所闻知、忆持，以言语诵习，以心意审察，以正见善巧通达。他能持这些法，即：经、应颂、记说、偈颂、自说、如是语、本生、未曾有法、方广。应亲近、结交、依止、常近、常随、敬重这样的多闻持法者：亲近多闻持法的朋友。”

Sayaṃ na seve pasutaṃ pamattaṃ, eko care khaggavisāṇakappo.

1922「多闻」是指朋友是多闻者、持法者、积聚所闻者。那些法——初善、中善、后善，有义、有文，宣说完全圆满、清净的梵行，如此的诸法他多闻，受持，以语熟习，以意观察，以见善通达。「持法」是指持法者——持经、应颂、记说、偈颂、自说、如是语、本生、未曾有法、吠陀罗。「应亲近多闻、持法的朋友」，应亲近，应遍亲近，应亲近，应随亲近，应遍亲近，应遍事——「应亲近多闻、持法者」。

ti bahussuto hoti mitto sutadharo sutasannicayo. Ye te dhammā ādikalyāṇā majjhekalyāṇā pariyosānakalyāṇā sātthaṃ sabyañjanaṃ kevalaparipuṇṇaṃ parisuddhaṃ brahmacariyaṃ abhivadanti, tathārūpāssa dhammā bahussutā honti dhātā vacasā paricitā manasānupekkhitā diṭṭhiyā suppaṭividdhā. nti dhammaṃ dhārentaṃ – suttaṃ geyyaṃ veyyākaraṇaṃ gāthaṃ udānaṃ itivuttakaṃ jātakaṃ abbhutadhammaṃ vedallaṃ. ti bahussutañca dhammadharañca mittaṃ bhajeyya saṃbhajeyya seveyya niseveyya saṃseveyya paṭiseveyyāti – bahussutaṃ dhammadharaṃ bhajetha.

1923什么是教法辩才者？在此，有人通达了佛陀的教语：经、应颂、记说、偈颂、自说、如是语、本生、未曾有法、方广。他依靠这教法而能辩说——这即是教法辩才者。

nti uḷāro hoti mitto sīlena samādhinā paññāya vimuttiyā vimuttiñāṇadassena. nti tayo paṭibhānavanto – pariyattipaṭibhānavā, paripucchāpaṭibhānavā, adhigamapaṭibhānavā. Katamo pariyattipaṭibhānavā? Idhekaccassa buddhavacanaṃ pariyāputaṃ hoti suttaṃ geyyaṃ veyyākaraṇaṃ gāthā udānaṃ itivuttakaṃ jātakaṃ abbhutadhammaṃ vedallaṃ. Tassa pariyattiṃ nissāya paṭibhāti – ayaṃ pariyattipaṭibhānavā.

1924什么是问难辩才者？在此，有人对于义理、理则、相状、缘由、可能或不可能处，都能应对问难。他依靠问难而能辩说——这即是问难辩才者。

Katamo paripucchāpaṭibhānavā? Idhekacco paripucchitopi hoti atthe ca ñāye ca lakkhaṇe ca kāraṇe ca ṭhānāṭṭhāne ca. Tassa paripucchaṃ nissāya paṭibhāti – ayaṃ paripucchāpaṭibhānavā.

1925什么是证得辩才者？在此，有人证得了四念处、四正勤、四神足、五根、五力、七觉支、八圣道、四圣道、四沙门果、四无碍解、六神通。他了知义理，了知法义，了知语句。义理了知，义理便显现辩说；法义了知，法义便显现辩说；语句了知，语句便显现辩说。在此三者中的智，就是辩无碍解。这位辟支佛，以此辩无碍解而具足、圆满、到达、完全到达、拥有、完全拥有、悉皆具备。因此，辟支佛是有辩才者。如果一个人没有教法，没有问难，没有证得，那他又能辩说什么呢？——这样的朋友就是殊胜、有辩才的。”

Katamo adhigamapaṭibhānavā? Idhekaccassa adhigatā honti cattāro satipaṭṭhānā cattāro sammappadhānā cattāro iddhipādā pañcindriyāni pañca balāni satta bojjhaṅgā ariyo aṭṭhaṅgiko maggo cattāro ariyamaggā cattāri sāmaññaphalāni catasso paṭisambhidāyo cha abhiññāyo . Tassa attho ñāto dhammo ñāto nirutti ñātā. Atthe ñāte attho paṭibhāti, dhamme ñāte dhammo paṭibhāti, niruttiyā ñātāya nirutti paṭibhāti. Imesu tīsu ñāṇaṃ paṭibhānapaṭisambhidā. So paccekasambuddho imāya paṭibhānapaṭisambhidāya upeto samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgato. Tasmā paccekasambuddho paṭibhānavā . Yassa pariyatti natthi paripucchā natthi adhigamo natthi, kiṃ tassa paṭibhāyissatīti – mittaṃ uḷāraṃ paṭibhānavantaṃ.

1926他为了自己的利益而了知，为了他人的利益而了知，为了自他两者的利益而了知，为了此生的利益而了知，为了来世的利益而了知，为了究竟的利益而了知。通过胜知了知后，衡量后，判定后，阐明后，使之清晰后，去除疑惑、完全去除、彻底舍断、驱散、根除、消灭、归于无有——就是说，了知了这些利益，度除了疑惑，应如犀角一般独自游走。因此，那位辟支佛这样说：

nti attatthaṃ aññāya paratthaṃ aññāya ubhayatthaṃ aññāya diṭṭhadhammikatthaṃ aññāya samparāyikatthaṃ aññāya paramatthaṃ aññāya abhiññāya jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvā kaṅkhaṃ vineyya paṭivineyya pajaheyya vinodeyya byantīkareyya anabhāvaṃ gameyyāti – aññāya atthāni vineyya kaṅkhaṃ, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1927应亲近多闻、持法、慷慨、有辩才的圣友；

‘‘Bahussutaṃ dhammadharaṃ bhajetha, mittaṃ uḷāraṃ paṭibhānavantaṃ;

1928了知了这些利益，度除了疑惑，应如犀角一般独自游走。

Aññāya atthāni vineyya kaṅkhaṃ, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1929这里，“戏乐”有两种：身戏乐和语戏乐……这就是身戏乐……这就是语戏乐。“爱乐”这个词，是对不厌倦的另一种称呼。关于这点，世尊曾这样说：“比丘们，有这五种欲的功德。哪五种？眼所能认知的、可意、可爱、赏心、悦目、与欲相关、能引发贪染的色；耳所能认知的声……鼻所能认知的香……舌所能认知的味……身所能认知的、可意、可爱、赏心、悦目、与欲相关、能引发贪染的触。比丘们，这些就是五种欲的功德。比丘们，凡是依赖这五种欲的功德而生起的快乐与喜悦，这就叫做欲乐。”“世间”是指人间——即世间的戏乐、爱乐和欲乐。

ti. ti dve khiḍḍā – kāyikā khiḍḍā ca vācasikā khiḍḍā ca…pe… ayaṃ kāyikā khiḍḍā…pe… ayaṃ vācasikā khiḍḍā. ti anukkaṇṭhitādhivacanametaṃ – ratīti. nti vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘pañcime, bhikkhave, kāmaguṇā. Katame pañca? Cakkhuviññeyyā rūpā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṃhitā rajanīyā, sotaviññeyyā saddā…pe… ghānaviññeyyā gandhā… jivhāviññeyyā rasā… kāyaviññeyyā phoṭṭhabbā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṃhitā rajanīyā. Ime kho, bhikkhave, pañca kāmaguṇā. Yaṃ kho, bhikkhave, ime pañca kāmaguṇe paṭicca uppajjati sukhaṃ somanassaṃ, idaṃ vuccati kāmasukhaṃ’’. ti manussaloketi – khiḍḍaṃ ratiṃ kāmasukhañca loke.

1930对世间的戏乐、爱乐和欲乐不加以装饰，不存期待地，将它们彻底舍断、驱散、根除、消灭、归于无有——即不加以装饰，无所期待。

ti khiḍḍañca ratiñca kāmasukhañca loke analaṅkaritvā anapekkho hutvā pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvāti – analaṅkaritvā anapekkhamāno.

1931这里，“装饰”有两种：有在家人的装饰，也有出家人的装饰。什么是在家人的装饰？头发、胡须、花鬘、香料、涂油，各种首饰、佩戴物、衣服、披风、头巾、擦身粉、按摩、沐浴、拍打身体、镜子、眼膏、花鬘香料涂油、脸粉、面霜、手镯、发髻饰带、手杖、药管、刀剑、伞盖、彩绘鞋、头巾、宝石、拂尘、白衣、长衣摆等等——这些就是在家人的装饰。

ti. ti dve vibhūsā – atthi agārikavibhūsā atthi anāgārikavibhūsā. Katamā agārikavibhūsā? Kesā ca massū ca mālāgandhañca vilepanañca ābharaṇañca pilandhanañca vatthañca pārupanañca veṭhanañca ucchādanaṃ parimaddanaṃ nhāpanaṃ sambāhanaṃ ādāsaṃ añjanaṃ mālāgandhavilepanaṃ mukhacuṇṇaṃ mukhalepanaṃ hatthabandhaṃ sikhābandhaṃ daṇḍaṃ nāḷikaṃ khaggaṃ chattaṃ citrupāhanaṃ uṇhīsaṃ maṇiṃ vāḷabījaniṃ odātāni vatthāni dīghadasāni iti vā – ayaṃ agārikavibhūsā.

1932什么是非出家的装饰？装饰袈裟、装饰钵、装饰住处、对这个腐烂身体的打扮，或者对外部资具的装饰、美化、嬉戏、玩弄、贪著、执取、轻浮、散漫 —— 这就是非出家的装饰。

Katamā anāgārikavibhūsā? Cīvaramaṇḍanā pattamaṇḍanā senāsanamaṇḍanā imassa vā pūtikāyassa bāhirānaṃ vā parikkhārānaṃ maṇḍanā vibhūsanā keḷanā parikeḷanā gaddhikatā gaddhikattaṃ capalatā cāpalyaṃ – ayaṃ anāgārikavibhūsā.

1933那位辟支佛是这样 —— 他是真实语者、安住于真实、坚固、可信赖、不欺诳世间的人；他对于装饰处已远离、已避开、已彻底避开，已出离、已脱出、已彻底解脱、已脱离系缚，以没有界限的心而住。'远离装饰处，是真实语者，像犀牛角一样独自游行。' 因此，那位辟支佛这样说：

ti so paccekasambuddho saccavādī saccasandho theto paccayiko avisaṃvādako lokassa, vibhūsaṭṭhānā ārato virato paṭivirato nikkhanto nissaṭo vippamutto visaññutto, vimariyādikatena cetasā viharatīti – vibhūsaṭṭhānā virato saccavādī, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1934‘对于世间的玩耍、欲乐和感官快乐，不加以装饰，不怀期待；

‘‘Khiḍḍaṃ ratiṃ kāmasukhañca loke, analaṅkaritvā anapekkhamāno;

1935远离装饰处，是真实语者，像犀牛角一样独自游行。’

Vibhūsaṭṭhānā virato saccavādī, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1936这里，有四种儿子 —— 亲生儿子、田生儿子、给予的儿子、门徒儿子。妻子们被称为妻室。那位是父亲。那位是母亲。——儿子、妻子、父亲和母亲。

nti. ti cattāro puttā – atrajo putto, khettajo putto, dinnako putto, antevāsiko putto. Dārā vuccanti bhariyāyo. ti yo so janako. ti yā sā janikāti – puttañca dāraṃ pitarañca mātaraṃ.

1937这里，财物指的是：金币、黄金、珍珠、宝石、琉璃、贝壳、石头、珊瑚、白银、自然金、赤铜、猫眼石。谷物指的是：早熟的谷物和晚熟的谷物。早熟的谷物是指：稻米、稻谷、大麦、小麦、小米、稗子、草籽。晚熟的谷物是指：可以作羹的豆类。这里，有四种亲属 —— 有血缘关系的亲属也是亲属，有同族关系的亲属也是亲属，有朋友关系的亲属也是亲属，有技艺关系的亲属也是亲属。——财物、谷物和亲属们。

ti dhanāni vuccanti hiraññaṃ suvaṇṇaṃ muttā maṇi veḷuriyo saṅkho silā pavāḷaṃ rajataṃ jātarūpaṃ lohitaṅgo masāragallaṃ. Dhaññāni vuccanti pubbaṇṇaṃ aparaṇṇaṃ. Pubbaṇṇaṃ nāma sāli vīhi yavo godhumo kaṅgu varako kudrūsako . Aparaṇṇaṃ nāma sūpeyyaṃ. ti cattāro bandhavā – ñātibandhavāpi bandhu, gottabandhavāpi bandhu, mittabandhavāpi bandhu, sippabandhavāpi bandhūti – dhanāni dhaññāni ca bandhavāni.

1938从概括来说，有两种欲：事欲和烦恼欲……这些称为事欲……这些称为烦恼欲。在遍知事欲之后，要断除烦恼欲——舍断、驱除、消灭、令归于无有。以入流道所断除的那些烦恼，它们不会再返回、不会退转、不再回来；以一来道所断除的那些烦恼……以不还道所断除的那些烦恼……以阿拉汉道所断除的那些烦恼，它们不会再返回、不会退转、不再回来。因此说：'舍弃了诸欲后，如犀牛角般独自前行。'所以那位辟支佛这样说——

ti. ti uddānato dve kāmā – vatthukāmā ca kilesakāmā ca…pe… ime vuccanti vatthukāmā…pe… ime vuccanti kilesakāmā. ti vatthukāme parijānitvā, kilesakāme pahāya pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvā. ti sotāpattimaggena ye kilesā pahīnā, te kilese na puneti na pacceti na paccāgacchati; sakadāgāmimaggena ye kilesā pahīnā…pe… anāgāmimaggena ye kilesā pahīnā… arahattamaggena ye kilesā pahīnā, te kilese na puneti na pacceti na paccāgacchatīti – hitvāna kāmāni yathodhikāni, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1939'儿子和妻子，父亲和母亲，钱财、谷物以及亲属，

‘‘Puttañca dāraṃ pitarañca mātaraṃ, dhanāni dhaññāni ca bandhavāni;

1940舍弃了诸欲后，如犀牛角般独自前行。

Hitvāna kāmāni yathodhikāni, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1776

1942,

1943结缚，就是钩、就是饵、就是食、就是粘着、就是障碍，这是五欲功德的同义词。世尊曾这样说：'比丘们，有这五种欲功德。哪五种？眼所识知的色，可爱、可喜、可意，惹人喜爱的形色，与欲相关、令人染着……身所识知的触，可爱、可喜、可意，惹人喜爱的感触，与欲相关、令人染着。比丘们，这些就是五种欲功德。比丘们，凡是由缘于这五种欲功德而生起的快乐和喜悦，这就称为欲乐。这种快乐是微少的、寡少的、稀少的、低劣的、卑下的、属于寻常畜生的快乐。'那就是结缚，其中的快乐是微少的。

nti saṅgoti vā baḷisanti vā āmisanti vā laggananti vā palibodhoti vā, pañcannetaṃ kāmaguṇānaṃ adhivacanaṃ. nti vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘pañcime, bhikkhave, kāmaguṇā. Katame pañca? Cakkhuviññeyyā rūpā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṃhitā rajanīyā…pe… kāyaviññeyyā phoṭṭhabbā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṃhitā rajanīyā. Ime kho, bhikkhave, pañca kāmaguṇā. Yaṃ kho, bhikkhave, ime pañca kāmaguṇe paṭicca uppajjati sukhaṃ somanassaṃ, idaṃ vuccati kāmasukhaṃ. Appakaṃ etaṃ sukhaṃ , parittakaṃ etaṃ sukhaṃ, thokakaṃ etaṃ sukhaṃ, omakaṃ etaṃ sukhaṃ, lāmakaṃ etaṃ sukhaṃ, chatukkaṃ etaṃ sukha’’nti – saṅgo eso parittamettha sokhyaṃ.

1944世尊说：欲乐味道少，却带来很多苦、很多恼害，其中的过患更大。世尊说，欲乐如同骨链，世尊说，欲乐如同肉块，世尊说，欲乐如同草炬，世尊说，欲乐如同火坑，世尊说，欲乐如同梦境，世尊说，欲乐如同借来的物品，世尊说，欲乐如同树上的果实，世尊说，欲乐如同屠刀，世尊说，欲乐如同枪矛，世尊说，欲乐如同蛇头——带来很多苦、很多恼害，其中的过患更大。味道少，而那其中苦更多。

ti appassādā kāmā vuttā bhagavatā bahudukkhā bahupāyāsā ; ādīnavo ettha bhiyyo. Aṭṭhikaṅkalūpamā kāmā vuttā bhagavatā, maṃsapesūpamā kāmā vuttā bhagavatā, tiṇukkūpamā kāmā vuttā bhagavatā, aṅgārakāsūpamā kāmā vuttā bhagavatā , supinakūpamā kāmā vuttā bhagavatā, yācitakūpamā kāmā vuttā bhagavatā, rukkhaphalūpamā kāmā vuttā bhagavatā, asisūnūpamā kāmā vuttā bhagavatā, sattisūlūpamā kāmā vuttā bhagavatā, sappasirūpamā kāmā vuttā bhagavatā bahudukkhā bahupāyāsā, ādīnavo ettha bhiyyoti – appassādo dukkhamettha bhiyyo.

1945所谓“钩”、“饵”、“味”、“粘”、“缚”或“障”——这些都是五种欲的同义词。“iti”这个词在这里是指词句的连接、词句的相合、词句的完整、音节的组合、字词的流畅以及词句的顺序。所谓“有智的人”，是指贤明的、有慧的、觉悟的、有认知力的、有洞察力的、有智慧的。所谓“有慧的人”，是指知道了那是钩、知道了那是饵、知道了那是味、知道了那是粘、知道了那是缚、知道了那是障之后，彻底地了知、衡量、判断、洞察并清楚了知了它。这样，以慧了知“这是钩”的智者，应当如犀牛角般独自游历。对此，那位辟支佛这样说道：

ti gaḷoti vā baḷisanti vā āmisanti vā laggananti vā bandhananti vā palibodhoti vā, pañcannetaṃ kāmaguṇānaṃ adhivacanaṃ. ti padasandhi padasaṃsaggo padapāripūrī akkharasamavāyo byañjanasiliṭṭhatā padānupubbatāpetaṃ itīti. ti paṇḍito paññavā buddhimā ñāṇī vibhāvī medhāvī. ti matimā gaḷoti ñatvā baḷisanti ñatvā āmisaṃ ti ñatvā laggananti ñatvā bandhananti ñatvā palibodhoti ñatvā jānitvā tulayitvā tīrayitvā vibhāvayitvā vibhūtaṃ katvāti – gaḷo eso iti ñatvā matimā, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1946“这是一个陷阱，此中只有少许的安乐，这里滋味少而痛苦多；

‘‘Saṅgo eso parittamettha sokhyaṃ, appassādo dukkhamettha bhiyyo;

1947以慧了知‘这是钩’后，应当如犀牛角般独自游历。”

Gaḷo eso iti ñatvā matimā, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1948这里说的是十种结缚：欲贪结缚、嗔恚结缚、慢结缚、见结缚、疑结缚、戒禁取结缚、有贪结缚、嫉妒结缚、悭吝结缚、无明结缚。这十种结缚，应当被摧毁、被粉碎、被舍断、被驱除、被灭尽、令其不复存在——粉碎了种种结缚之后。

ti dasa saṃyojanāni – kāmarāgasaṃyojanaṃ, paṭighasaṃyojanaṃ, mānasaṃyojanaṃ, diṭṭhisaṃyojanaṃ, vicikicchāsaṃyojanaṃ, sīlabbataparāmāsasaṃyojanaṃ, bhavarāgasaṃyojanaṃ, issāsaṃyojanaṃ, macchariyasaṃyojanaṃ, avijjāsaṃyojanaṃ. ti dasa saṃyojanāni dālayitvā sandālayitvā pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvāti – sandālayitvāna saṃyojanāni.

1949这里说的“网”，是指丝线做的网。“水”，是指水域。“水中的行者也”，是指鱼。如同鱼儿撞破了网、撕开了网、摧毁了网、粉碎了网、完全弄破了网之后，行走、居住、行动、维持、保护、延续、生存；同样的道理，有两种网——渴爱之网和邪见之网……这是渴爱之网……这是邪见之网。对于那位辟支佛来说，渴爱之网已经被舍断，邪见之网已经被彻底放弃。因为渴爱之网已被舍断，邪见之网已被彻底放弃，所以那位辟支佛不黏着于色，不黏着于声，不黏着于香……对所有被见、闻、觉、知的法，都不黏着、不抓取、不被束缚、不被纠缠，已经出离、摆脱、彻底解脱、脱离联结，以无界限的心而住——就像鱼儿弄破了水中的网一样。

ti jālaṃ vuccati suttajālaṃ. Salilaṃ vuccati udakaṃ. Ambucārī vuccati maccho. Yathā maccho jālaṃ bhinditvā pabhinditvā dālayitvā padālayitvā sampadālayitvā carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpeti, evameva dve jālā – taṇhājālañca diṭṭhijālañca…pe… idaṃ taṇhājālaṃ…pe… idaṃ diṭṭhijālaṃ. Tassa paccekasambuddhassa taṇhājālaṃ pahīnaṃ, diṭṭhijālaṃ paṭinissaṭṭhaṃ. Taṇhājālassa pahīnattā diṭṭhijālassa paṭinissaṭṭhattā so paccekasambuddho rūpe na sajjati sadde na sajjati gandhe na sajjati…pe… diṭṭhasutamutaviññātabbesu dhammesu na sajjati na gaṇhāti na bajjhati na palibajjhati, nikkhanto nissaṭo vippamutto visaññutto vimariyādikatena cetasā viharatīti – jālaṃva bhetvā salilambucārī.

1950如同火焰燃烧着草和木柴作为燃料，一去不回头地前行；同样的道理，对于那位辟支佛来说，那些被入流道所断除的烦恼，他不会再回到那些烦恼中，不会再返回，不会再退转；被一来道所断除的烦恼……被不还道……被阿拉汉道所断除的烦恼，他不会再回到那些烦恼中，不会再返回，不会再退转——犹如燃尽之物，火焰不复回。应当如犀牛角般独自游历。对此，那位辟支佛这样说道：

ti yathā aggi tiṇakaṭṭhupādānaṃ dahanto gacchati anivattanto, evameva tassa paccekasambuddhassa sotāpattimaggena ye kilesā pahīnā te kilese na puneti na pacceti na paccāgacchati, sakadāgāmimaggena…pe… anāgāmimaggena… arahattamaggena ye kilesā pahīnā te kilese na puneti na pacceti na paccāgacchatīti – aggīva daḍḍhaṃ anivattamāno, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1951“粉碎了种种结缚，如同水中的游鱼冲破罗网；如同大火烧尽了不再折返，一个人应如犀牛角般独自游走。”

‘‘Sandālayitvāna saṃyojanāni, jālaṃva bhetvā salilambucārī;

1952如火烧已不再回转，应如犀牛角独自游行。」

Aggīva daḍḍhaṃ anivattamāno, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1705那么，什么叫做“散乱眼”？在此，有某位比丘贪著于眼、具有眼贪。未看到的想看，已看到的想超越。他为了观看色，从事于从一处园苑到另一处园苑、从一处园林到另一处园林、从一个村庄到另一个村庄、从一个集镇到另一个集镇、从一个城市到另一个城市、从一个国土到另一个国土、从一个邦域到另一个邦域的长途游历、不安住游历。这样就是散乱眼。

1954,

1955或者，比丘进入村庄，走上街道，不防护而行。他看着大象，看着马，看着车，看着步兵，看着男孩们，看着女孩们，看着女人，看着男人，看着市场，看着各家门口，向上看，向下看，向四方各处张望而行。这样也是散乱眼。

ti kathaṃ khittacakkhu hoti? Idhekacco bhikkhu cakkhulolo cakkhuloliyena samannāgato hoti. Adiṭṭhaṃ dakkhitabbaṃ diṭṭhaṃ samatikkamitabbanti – ārāmena ārāmaṃ uyyānena uyyānaṃ gāmena gāmaṃ nigamena nigamaṃ nagarena nagaraṃ raṭṭhena raṭṭhaṃ janapadena janapadaṃ dīghacārikaṃ anavaṭṭhitacārikaṃ anuyutto hoti rūpadassanāya. Evaṃ khittacakkhu hoti.

1956或者，比丘以眼看见色后，执取相好、执取微细特征。如果他不防护眼根而住，那么贪忧、恶不善法就会随之侵入。他既不为了防护那些法而修行，也不守护眼根，在眼根上不成就防护。这样也是散乱眼。

Atha vā, bhikkhu antaragharaṃ paviṭṭho vīthiṃ paṭipanno asaṃvuto gacchati. Hatthiṃ olokento assaṃ olokento rathaṃ olokento pattiṃ olokento kumārake olokento kumārikāyo olokento itthiyo olokento purise olokento antarāpaṇaṃ olokento gharamukhāni olokento uddhaṃ olokento adho olokento disāvidisaṃ vipekkhamāno gacchati. Evampi khittacakkhu hoti.

1957或者，比丘以眼见色后，成为取相者、取随相者。由于他住于不防护那眼根，贪忧、恶不善法会流入，他不实行其防护，不守护眼根，不在眼根上达到防护。这样也是不摄护眼者。或者，比丘以耳闻声后，成为取相者、取随相者。由于他住于不防护那耳根，贪忧、恶不善法会流入，他不实行其防护，不守护耳根，不在耳根上达到防护。这样也是不摄护眼者。或者，比丘以鼻嗅香后，成为取相者、取随相者。由于他住于不防护那鼻根，贪忧、恶不善法会流入，他不实行其防护，不守护鼻根，不在鼻根上达到防护。这样也是不摄护眼者。或者，比丘以舌尝味后，成为取相者、取随相者。由于他住于不防护那舌根，贪忧、恶不善法会流入，他不实行其防护，不守护舌根，不在舌根上达到防护。这样也是不摄护眼者。或者，比丘以身触所触后，成为取相者、取随相者。由于他住于不防护那身根，贪忧、恶不善法会流入，他不实行其防护，不守护身根，不在身根上达到防护。这样也是不摄护眼者。或者，比丘以意知法后，成为取相者、取随相者。由于他住于不防护那意根，贪忧、恶不善法会流入，他不实行其防护，不守护意根，不在意根上达到防护。这样也是不摄护眼者。

Atha vā, bhikkhu cakkhunā rūpaṃ disvā nimittaggāhī hoti anubyañjanaggāhī. Yatvādhikaraṇamenaṃ cakkhundriyaṃ asaṃvutaṃ viharantaṃ abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyuṃ, tassa saṃvarāya na paṭipajjati, na rakkhati cakkhundriyaṃ, cakkhundriye na saṃvaraṃ āpajjati. Evampi khittacakkhu hoti.

1958正如有些沙门、婆罗门享用了信施的食物后，沉迷于这类表演观看，即：舞蹈、歌唱、音乐、戏剧、评书、掌声、魔术、大鼓、妙声、钹、笛、洗浴、象斗、马斗、水牛斗、公牛斗、山羊斗、公羊斗、鸡斗、鹧鸪斗、棍斗、拳斗、角力、实战演练、军营布列、军阵配置、阅兵等。如此沉迷于观看这类表演，这便成为‘散乱眼’。

Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṃ visūkadassanaṃ anuyuttā viharanti, seyyathidaṃ – naccaṃ gītaṃ vāditaṃ pekkhaṃ akkhānaṃ pāṇissaraṃ vetāḷaṃ kumbhathūṇaṃ sobhanakaṃ caṇḍālaṃ vaṃsaṃ dhovanaṃ hatthiyuddhaṃ assayuddhaṃ mahiṃsayuddhaṃ usabhayuddhaṃ ajayuddhaṃ meṇḍayuddhaṃ kukkuṭayuddhaṃ vaṭṭakayuddhaṃ daṇḍayuddhaṃ muṭṭhiyuddhaṃ nibbuddhaṃ uyyodhikaṃ balaggaṃ senābyūhaṃ anīkadassanaṃ iti vā. Iti evarūpaṃ visūkadassanaṃ anuyutto hoti. Evampi khittacakkhu hoti.

1959怎样是‘收摄眼’呢？在此，有的比丘不贪看，不具贪看性。他不会为了看没见过的、或为了把看过的看个够——而从一座园到另一座园，从一片林园到另一片林园，从一个村落到另一个村落，从一个镇街到另一个镇街，从一个城市到另一个城市，从一个地方到另一个地方，从一个区域到另一个区域，作长游行、不安住的游行，目的只是观看色境。这样，就属于‘收摄眼’。

Kathaṃ okkhittacakkhu hoti? Idhekacco bhikkhu na cakkhulolo na cakkhuloliyena samannāgato hoti. Adiṭṭhaṃ dakkhitabbaṃ diṭṭhaṃ samatikkamitabbanti – na ārāmena ārāmaṃ na uyyānena uyyānaṃ na gāmena gāmaṃ na nigamena nigamaṃ na nagarena nagaraṃ na raṭṭhena raṭṭhaṃ na janapadena janapadaṃ dīghacārikaṃ anavaṭṭhitacārikaṃ anuyutto hoti rūpadassanāya. Evaṃ okkhittacakkhu hoti.

1960或者，比丘进入村落内部，走在街道上，收摄而行。他不看象，不看马，不看车，不看步兵，不看小男孩，不看小女孩，不看女人，不看男人，不看市场，不看房屋门口，不向上看，不向下看，不向四方、各处张望而行。这样，也属于‘收摄眼’。

Atha vā, bhikkhu antaragharaṃ paviṭṭho vīthiṃ paṭipanno saṃvuto gacchati. Na hatthiṃ olokento na assaṃ olokento na rathaṃ olokento na pattiṃ olokento na kumārake olokento na kumārikāyo olokento na itthiyo olokento na purise olokento na antarāpaṇaṃ olokento na gharamukhāni olokento na uddhaṃ olokento na adho olokento na disāvidisaṃ vipekkhamāno gacchati. Evampi okkhittacakkhu hoti.

1961又或者，比丘以眼见色之后，不抓取总相，不抓取细相。因为如果眼根不防护而住，贪、忧这类恶、不善法便会流入，为此，他修习防护，保护眼根，于眼根达到防护。这样，也属于‘收摄眼’。

Atha vā, bhikkhu cakkhunā rūpaṃ disvā na nimittaggāhī hoti nānubyañjanaggāhī. Yatvādhikaraṇamenaṃ cakkhundriyaṃ asaṃvutaṃ viharantaṃ abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyuṃ, tassa saṃvarāya paṭipajjati, rakkhati cakkhundriyaṃ, cakkhundriye saṃvaraṃ āpajjati. Evampi okkhittacakkhu hoti.

1962反之，正如有些沙门、婆罗门享用了信施的食物后，沉迷于这类表演观看，即：舞蹈、歌唱、音乐……乃至阅兵等。从这类表演观看中远离、禁止，这样，也属于‘收摄眼’。

Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṃ visūkadassanaṃ anuyuttā viharanti, seyyathidaṃ – naccaṃ gītaṃ vāditaṃ…pe… anīkadassanaṃ iti vā. Iti evarūpā visūkadassanā paṭivirato. Evampi okkhittacakkhu hoti.

1963那么，怎样是‘足放逸’呢？在此，有的比丘足放逸，具足放逸性——从一座园到另一座园，从一片林园到另一片林园，从一个村落到另一个村落，从一个镇街到另一个镇街，从一个城市到另一个城市，从一个地方到另一个地方，从一个区域到另一个区域，作长游行、不安住的游行。这样，就是‘足放逸’。

ti kathaṃ pādalolo hoti? Idhekacco bhikkhu pādalolo pādaloliyena samannāgato hoti – ārāmena ārāmaṃ uyyānena uyyānaṃ gāmena gāmaṃ nigamena nigamaṃ nagarena nagaraṃ raṭṭhena raṭṭhaṃ janapadena janapadaṃ dīghacārikaṃ anavaṭṭhitacārikaṃ anuyutto hoti. Evampi pādalolo hoti.

1761「这位辟支独觉，为了舍弃欲贪盖、舍弃它、驱除它、消灭它、使它不复存在；为了舍弃瞋恚盖……舍弃昏沉睡眠盖……舍弃掉举恶作盖……舍弃疑盖、舍弃它、驱除它、消灭它、使它不复存在；从而离欲、离不善法，有寻有伺，由离而生喜乐，进入初禅而住。」——这样，他舍弃了心的五种盖。

1965还有，比丘在寺院范围内，是个脚爱到处跑的人，具有脚爱到处跑的特质。他不是为了目的，也不是为了理由，心浮气躁、内心不平静地从一处僧坊走到另一处僧坊，从一间住所走到另一间住所，从一座半覆屋走到另一座半覆屋，从一座殿堂走到另一座殿堂，从一栋楼房走到另一栋楼房，从一个洞窟走到另一个洞窟，从一处岩洞走到另一处岩洞，从一间小屋走到另一间小屋，从一座尖顶阁楼走到另一座尖顶阁楼，从一处高台走到另一处高台，从一座圆亭走到另一座圆亭，从一处走廊走到另一处走廊，从一间集会堂走到另一间集会堂，从一个帐篷走到另一个帐篷，从一棵树下走到另一棵树下。或者，哪个地方有比丘们坐着或走动，他在那里，要么一个人时他当第二个，两个人时他当第三个，三个人时他当第四个。在那里，他说很多无益的闲谈，也就是：谈论国王、谈论盗贼……乃至谈论有与无有。这也是脚爱到处跑的样子。

Atha vā, bhikkhu antosaṅghārāme pādalolo pādaloliyena samannāgato hoti, na atthahetu na kāraṇahetu uddhato avūpasantacitto pariveṇato pariveṇaṃ gacchati, vihārato vihāraṃ gacchati, aḍḍhayogato aḍḍhayogaṃ gacchati, pāsādato pāsādaṃ gacchati, hammiyato hammiyaṃ gacchati, guhato guhaṃ gacchati, leṇato leṇaṃ gacchati, kuṭiyā kuṭiṃ gacchati, kūṭāgārato kūṭāgāraṃ gacchati, aṭṭato aṭṭaṃ gacchati, māḷato māḷaṃ gacchati, uddaṇḍato uddaṇḍaṃ gacchati , upaṭṭhānasālato upaṭṭhānasālaṃ gacchati, maṇḍapato maṇḍapaṃ gacchati, rukkhamūlato rukkhamūlaṃ gacchati, yattha vā pana bhikkhū nisīdanti vā gacchanti vā, tattha ekassa vā dutiyo hoti, dvinnaṃ vā tatiyo hoti, tiṇṇaṃ vā catuttho hoti. Tattha bahuṃ samphappalāpaṃ palapati, seyyathidaṃ – rājakathaṃ corakathaṃ…pe… iti bhavābhavakathaṃ katheti. Evampi pādalolo hoti.

1966这样，那位独觉佛，对脚爱到处跑的状态，已远离、已离脱、已回避、已脱出、已脱开、已彻底解脱、已松开束缚。他以无界限的心，乐于独处，爱好独处，致力于内心的心止，不放弃禅那，具备观智，增广空闲之处，是禅修者，乐于禅那，专心致志，以自身利益为重的——是目光低垂、不是脚爱到处跑的人。

ti so paccekasambuddho pādaloliyā ārato virato paṭivirato nikkhanto nissaṭo vippamutto visaññutto vimariyādikatena cetasā paṭisallānārāmo hoti paṭisallānarato ajjhattaṃ cetosamathamanuyutto anirākatajjhāno vipassanāya samannāgato brūhetā suññāgāraṃ jhāyī jhānarato ekattamanuyutto sadatthagarukoti – okkhittacakkhu na ca pādalolo.

1967这样，那位独觉佛，眼睛看见色之后，不取总相，不取细相。如果他没有防护眼根而住，贪忧、恶不善法就会流入，为了防护它，他走上防护之路，守护眼根，在眼根上达到防护。耳朵听到声之后……鼻子闻到香之后……舌头尝到味之后……身体触到触之后……心意认知到法之后，不取总相，不取细相。如果他没有防护意根而住，贪忧、恶不善法就会流入，为了防护它，他走上防护之路，守护意根，在意根上达到防护——这就是‘防护根门’。所以是‘内心被善加守护’——即防护根门，心意已被保护。

ti. ti so paccekasambuddho cakkhunā rūpaṃ disvā na nimittaggāhī hoti nānubyañjanaggāhī. Yatvādhikaraṇamenaṃ cakkhundriyaṃ asaṃvutaṃ viharantaṃ abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyuṃ, tassa saṃvarāya paṭipajjati, rakkhati cakkhundriyaṃ, cakkhundriye saṃvaraṃ āpajjati. Sotena saddaṃ sutvā…pe… ghānena gandhaṃ ghāyitvā… jivhāya rasaṃ sāyitvā… kāyena phoṭṭhabbaṃ phusitvā … manasā dhammaṃ viññāya na nimittaggāhī hoti nānubyañjanaggāhī . Yatvādhikaraṇamenaṃ manindriyaṃ asaṃvutaṃ viharantaṃ abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyuṃ, tassa saṃvarāya paṭipajjati, rakkhati manindriyaṃ, manindriye saṃvaraṃ āpajjatīti – guttindriyo. ti gopitamānasānoti – guttindriyo rakkhitamānasāno.

1968这确实是由尊者大目犍连所说的：“朋友们，我将为你们教导‘漏的解说’和‘不漏的解说’。你们仔细听，好好作意，我要说了。”“是的，朋友。”那些比丘回应尊者大目犍连。尊者大目犍连这样说：

ti vuttañhetaṃ āyasmatā mahāmoggallānena – ‘‘avassutapariyāyañca vo, āvuso, desessāmi anavassutapariyāyañca. Taṃ suṇātha, sādhukaṃ manasikarotha; bhāsissāmī’’ti. ‘‘Evamāvuso’’ti kho te bhikkhū āyasmato mahāmoggallānassa paccassosuṃ. Āyasmā mahāmoggallāno etadavoca –

1969“朋友们，怎么样算是‘漏’呢？朋友们，这里，比丘眼睛看见色之后，对可爱的色心生粘着，对不可爱的色心生嗔恼，并且以未建立起身念、小心量的状态而住。他对那心解脱、慧解脱不如实了知——在那里，那些已生起的恶不善法会无余灭尽。耳朵听到声之后……心意认知到法之后，对可爱的法心生粘着，对不可爱的法心生嗔恼，并且以未建立起身念、小心量的状态而住。他对那心解脱、慧解脱不如实了知——在那里，那些已生起的恶不善法会无余灭尽。朋友们，这位比丘被称为在眼所识知的色上‘漏’……在意识所知的法律上‘漏’。朋友们，对于这样安住的比丘，如果魔王从眼门靠近他，魔王就能找到入口，魔王就能找到所缘；如果从耳门靠近他……如果从意门靠近他，魔王就能找到入口，魔王就能找到所缘。

‘‘Kathaṃ cāvuso, avassuto hoti? Idhāvuso, bhikkhu cakkhunā rūpaṃ disvā piyarūpe rūpe adhimuccati, appiyarūpe rūpe byāpajjati, anupaṭṭhitakāyassati ca viharati parittacetaso. Tañca cetovimuttiṃ paññāvimuttiṃ yathābhūtaṃ nappajānāti, yatthassa te uppannā pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti. Sotena saddaṃ sutvā…pe… manasā dhammaṃ viññāya piyarūpe dhamme adhimuccati, appiyarūpe dhamme byāpajjati, anupaṭṭhitakāyassati ca viharati parittacetaso. Tañca cetovimuttiṃ paññāvimuttiṃ yathābhūtaṃ nappajānāti, yatthassa te uppannā pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti. Ayaṃ vuccatāvuso, bhikkhu avassuto cakkhuviññeyyesu rūpesu…pe… avassuto manoviññeyyesu dhammesu. Evaṃvihāriṃ cāvuso, bhikkhuṃ cakkhuto cepi naṃ māro upasaṅkamati, labhetheva māro otāraṃ labhetha māro ārammaṇaṃ, sotato cepi naṃ…pe… manato cepi naṃ māro upasaṅkamati, labhetheva māro otāraṃ labhetha māro ārammaṇaṃ.

1970“朋友们，就像一间芦苇屋或一间草屋，干燥、枯萎、隔年的。如果一个人拿着一支点燃的草火炬从东边靠近它，火就能找到入口，火就能找到所缘；如果从西边……从北边……从南边……从下方……从上方……如果一个人拿着一支点燃的草火炬从任何方向靠近它，火就能找到入口，火就能找到所缘。正是如此，朋友们，对于这样安住的比丘，如果魔王从眼门靠近他，魔王就能找到入口，魔王就能找到所缘；如果从耳门靠近他……如果从意门靠近他，魔王就能找到入口，魔王就能找到所缘。

‘‘Seyyathāpi, āvuso, naḷāgāraṃ vā tiṇāgāraṃ vā sukkhaṃ koḷāpaṃ terovassikaṃ. Puratthimāya cepi naṃ disāya puriso ādittāya tiṇukkāya upasaṅkameyya, labhetheva aggi otāraṃ labhetha aggi ārammaṇaṃ; pacchimāya cepi naṃ disāya…pe… uttarāya cepi naṃ disāya… dakkhiṇāya cepi naṃ disāya… heṭṭhimato cepi naṃ disāya… uparimato cepi naṃ disāya… yato kutoci cepi naṃ puriso ādittāya tiṇukkāya upasaṅkameyya, labhetheva aggi otāraṃ labhetha aggi ārammaṇaṃ. Evameva kho, āvuso, evaṃvihāriṃ bhikkhuṃ cakkhuto cepi naṃ māro upasaṅkamati, labhetheva māro otāraṃ labhetha māro ārammaṇaṃ, sotato cepi naṃ…pe… manato cepi naṃ māro upasaṅkamati, labhetheva māro otāraṃ labhetha māro ārammaṇaṃ.

1971“道友啊，以这种方式在住的比丘，色压倒了他——不是比丘压倒了色；声压倒了他——不是比丘压倒了声；香压倒了他——不是比丘压倒了香；味压倒了他——不是比丘压倒了味；触压倒了他——不是比丘压倒了触；法压倒了他——不是比丘压倒了法。道友啊，这样的比丘就叫作：被色压倒、被声压倒、被香压倒、被味压倒、被触压倒、被法压倒——他是被压倒者，不是压倒者。那些邪恶、不善、有杂染、带来后有、带来苦恼、导致苦报、将来引发生老死的法，压倒了他。道友啊，这样就是有漏。”

‘‘Evaṃvihāriṃ cāvuso, bhikkhuṃ rūpā adhibhaṃsu , na bhikkhu rūpe adhibhosi; saddā bhikkhuṃ adhibhaṃsu, na bhikkhu sadde adhibhosi; gandhā bhikkhuṃ adhibhaṃsu, na bhikkhu gandhe adhibhosi; rasā bhikkhuṃ adhibhaṃsu, na bhikkhu rase adhibhosi; phoṭṭhabbā bhikkhuṃ adhibhaṃsu, na bhikkhu phoṭṭhabbe adhibhosi; dhammā bhikkhuṃ adhibhaṃsu, na bhikkhu dhamme adhibhosi. Ayaṃ vuccatāvuso, bhikkhu rūpādhibhūto saddādhibhūto gandhādhibhūto rasādhibhūto phoṭṭhabbādhibhūto dhammādhibhūto adhibhū anadhibhūto adhibhaṃsu naṃ pāpakā akusalā dhammā saṃkilesikā ponobhavikā sadarā dukkhavipākā āyatiṃ jātijarāmaraṇiyā. Evaṃ kho, āvuso, avassuto hoti.

1972“那么，道友啊，怎样才是无漏呢？道友啊，这里，比丘以眼看到色之后，对可喜的色不粘着，对不可喜的色不反感，他安住于现前的身念，心中有无限量。而且，他如实了知心解脱与慧解脱，正是在那里，他已生起的那些邪恶、不善法无余灭去。以耳听到声之后……乃至……以意识认识到法之后，对可喜的法不粘着，对不可喜的法不反感，他安住于现前的身念，心中有无限量。而且，他如实了知心解脱与慧解脱，正是在那里，他已生起的那些邪恶、不善法无余灭去。道友啊，这样的比丘就叫作：在眼所认知的色上无漏……乃至……在意识所认知的法上无漏。道友啊，以这种方式在住的比丘，即使魔罗从眼门靠近他，魔罗也找不到缺口，找不到落脚处；即使魔罗从耳门靠近他……乃至……即使魔罗从意门靠近他，魔罗也找不到缺口，找不到落脚处。”

‘‘Kathaṃ cāvuso, anavassuto hoti? Idhāvuso, bhikkhu cakkhunā rūpaṃ disvā piyarūpe rūpe nādhimuccati, appiyarūpe rūpe na byāpajjati, upaṭṭhitakāyassati ca viharati appamāṇacetaso. Tañca cetovimuttiṃ paññāvimuttiṃ yathābhūtaṃ pajānāti, yatthassa te uppannā pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti; sotena saddaṃ sutvā…pe… manasā dhammaṃ viññāya piyarūpe dhamme nādhimuccati, appiyarūpe dhamme na byāpajjati, upaṭṭhitakāyassati ca viharati appamāṇacetaso. Tañca cetovimuttiṃ paññāvimuttiṃ yathābhūtaṃ pajānāti, yatthassa te uppannā pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti. Ayaṃ vuccatāvuso, bhikkhu anavassuto cakkhuviññeyyesu rūpesu…pe… anavassuto manoviññeyyesu dhammesu. Evaṃvihāriṃ cāvuso, bhikkhuṃ cakkhuto cepi naṃ māro upasaṅkamati, neva labhetha māro otāraṃ, na labhetha māro ārammaṇaṃ; sotato cepi naṃ…pe… manato cepi naṃ māro upasaṅkamati, neva labhetha māro otāraṃ, na labhetha māro ārammaṇaṃ.

1973“道友啊，就像一间尖顶屋或尖顶厅堂，涂抹了厚厚的黏土，密实不透水。如果有一个人从东方举着燃烧的草火炬靠近它，火既找不到缺口，也找不到落脚处；从西方……从北方……从南方……从下方……从上方……无论从哪个方向，有一个人举着燃烧的草火炬靠近它，火都找不到缺口，找不到落脚处。道友啊，正是如此，以这种方式在住的比丘，即使魔罗从眼门靠近他，魔罗也找不到缺口，找不到落脚处；即使魔罗从耳门靠近他……乃至……即使魔罗从意门靠近他，魔罗也找不到缺口，找不到落脚处。”

‘‘Seyyathāpi, āvuso, kūṭāgārā vā kūṭāgārasālā vā bahalamattikā addāvalepanā puratthimāya cepi naṃ disāya puriso ādittāya tiṇukkāya upasaṅkameyya, neva labhetha aggi otāraṃ, na labhetha aggi ārammaṇaṃ; pacchimāya cepi naṃ disāya… uttarāya cepi naṃ disāya… dakkhiṇāya cepi naṃ disāya… heṭṭhimato cepi naṃ disāya… uparimato cepi naṃ disāya… yato kutoci cepi naṃ puriso ādittāya tiṇukkāya upasaṅkameyya, neva labhetha aggi otāraṃ na labhetha aggi ārammaṇaṃ. Evameva kho, āvuso, evaṃvihāriṃ bhikkhuṃ cakkhuto cepi naṃ māro upasaṅkamati, neva labhetha māro otāraṃ na labhetha māro ārammaṇaṃ; sotato cepi naṃ…pe… manato cepi naṃ māro upasaṅkamati neva labhetha māro otāraṃ na labhetha māro ārammaṇaṃ.

1974“道友啊，以这种方式在住的比丘，比丘压倒了色——不是色压倒了比丘；比丘压倒了声——不是声压倒了比丘；比丘压倒了香——不是香压倒了比丘；比丘压倒了味——不是味压倒了比丘；比丘压倒了触——不是触压倒了比丘；比丘压倒了法——不是法压倒了比丘。道友啊，这样的比丘就叫作：压倒色、压倒声、压倒香、压倒味、压倒触、压倒法——他是压倒者，不是被压倒者。他压倒了那些邪恶、不善、有杂染、带来后有、带来苦恼、导致苦报、将来引发生老死的法。道友啊，这样就是无漏。”

‘‘Evaṃvihārī cāvuso, bhikkhu rūpe adhibhosi , na rūpā bhikkhuṃ adhibhaṃsu; sadde bhikkhu adhibhosi, na saddā bhikkhuṃ adhibhaṃsu; gandhe bhikkhu adhibhosi, na gandhā bhikkhuṃ adhibhaṃsu; rase bhikkhu adhibhosi, na rasā bhikkhuṃ adhibhaṃsu; phoṭṭhabbe bhikkhu adhibhosi, na phoṭṭhabbā bhikkhuṃ adhibhaṃsu; dhamme bhikkhu adhibhosi, na dhammā bhikkhuṃ adhibhaṃsu. Ayaṃ vuccatāvuso , bhikkhu rūpādhibhū saddādhibhū gandhādhibhū rasādhibhū phoṭṭhabbādhibhū dhammādhibhū adhibhū anadhibhūto . Adhibhosi te pāpake akusale dhamme saṃkilesike ponobhavike sadare dukkhavipāke āyatiṃ jātijarāmaraṇiye. Evaṃ kho, āvuso, anavassuto hotī’’ti – anavassuto.

1975“不被贪所生的灼热所灼烧，不被嗔所生的灼热所灼烧，不被痴所生的灼热所灼烧——如此，是无漏、不被灼烧者，应当像犀牛角一样独自游走。”那位辟支佛如此说道——

ti rāgajena pariḷāhena apariḍayhamāno, dosajena pariḷāhena apariḍayhamāno, mohajena pariḷāhena apariḍayhamānoti – anavassuto apariḍayhamāno, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1976“目光低垂，不拖泥带水，诸根防护，心意得到守护；

‘‘Okkhittacakkhu na ca pādalolo, guttindriyo rakkhitamānasāno;

1977不被染着，不被烧灼，应如犀角般独自游行。

Anavassuto apariḍayhamāno, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1978所谓“在家人的相貌”，是指头发、胡须……乃至长须等。舍弃了在家人的相貌，剃除了它，放下了它，安置了它，使之平息了——即去除了在家人的相貌。

ti gihibyañjanāni vuccanti kesā ca massū ca…pe… dīghadasāni iti vā. ti gihibyañjanāni oropayitvā samoropayitvā nikkhipitvā paṭippassambhitvāti – ohārayitvā gihibyañjanāni.

1979正如那珊瑚树（pārichattaka）枝叶茂密、树荫浓密，那位辟支佛也是如此，具足衣钵，衣着完备——正如珊瑚树有叶子覆盖一样。

ti yathā so pārichattako koviḷāro bahalapattapalāso sandacchāyo , evameva so paccekasambuddho paripuṇṇapattacīvaradharoti – sañchannapatto yathā pārichattako.

1980那位辟支佛断除了一切居家生活的障碍，断除了儿女妻子的障碍，断除了亲戚的障碍，断除了朋友与僚属的障碍，断除了储蓄财物的障碍，剃除了头发与胡须，披上了袈裟衣，从在家出走，进入无家的生活，达到了无任何所有物的状态，独自游行、居住、活动、进行、维持、表达、度过时间——披着袈裟衣出家之后，应如犀角般独自游行。因此那位辟支佛说：

ti so paccekasambuddho sabbaṃ gharāvāsapalibodhaṃ chinditvā puttadāraṃ palibodhaṃ chinditvā ñātipalibodhaṃ chinditvā mittāmaccapalibodhaṃ chinditvā sannidhipalibodhaṃ chinditvā kesamassuṃ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṃ pabbajitvā akiñcanabhāvaṃ upagantvā eko carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpetīti – kāsāyavattho abhinikkhamitvā, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1981“剃除了在家人的相貌，如同那枝叶茂密的珊瑚树；

‘‘Ohārayitvā gihibyañjanāni, sañchannapatto yathā pārichattako;

1982披着袈裟衣出家之后，应如犀角般独自游行。”

Kāsāyavattho abhinikkhamitvā, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1983第三品

Tatiyo vaggo.

1984第四品

Catutthavaggo

1985有根味、干味、皮味、叶味、花味、果味，有酸、甜、苦、辣、咸、碱、涩、淡，有可口与不可口，有凉与热。世间有一些沙门和婆罗门贪着味道。他们用舌尖到处游走寻找各种滋味。得到酸的，就去找不酸的；得到不酸的，又去找酸的。得到甜的，就去找不甜的；得到不甜的，又去找甜的。得到苦的，就去找不苦的；得到不苦的，又去找苦的。得到辣的，就去找不辣的；得到不辣的，又去找辣的。得到咸的，就去找不咸的；得到不咸的，又去找咸的。得到碱的，就去找不碱的；得到不碱的，又去找碱的。得到涩的，就去找不涩的；得到不涩的，又去找涩的。得到淡的，就去找不淡的；得到不淡的，又去找淡的。得到可口的，就去找不可口的；得到不可口的，又去找可口的。得到凉的，就去找热的；得到热的，又去找凉的。他们得到什么都不会满足，只是不停地一个接一个地寻找。他们对那些合意的味道染着、贪求、粘缚、沉迷、执取、附着、缠绑、系绊。而这位辟支佛已经断除了那种味渴爱，从根切断，就像砍了头的棕榈树，不会再生起，在未来不会再出现了。因此，这位辟支佛是如理思惟后受用食物的，他知道：‘这不为了玩乐，不为了沉醉，不为了打扮，不为了妆饰；仅仅是为了维持这个身体的存续和活命，为了止息饥饿之苦，为了资助梵行。这样，我能止息旧的感受，不让新的感受生起，从而获得身体的维持、无有过失以及安稳的安住。’

ti. ti mūlaraso khandharaso tacaraso pattaraso puppharaso phalaraso, ambilaṃ madhuraṃ tittakaṃ kaṭukaṃ loṇikaṃ khārikaṃ lambikaṃ kasāvo sādu asādu sītaṃ uṇhaṃ. Santeke samaṇabrāhmaṇā rasagiddhā. Te jivhaggena rasaggāni pariyesantā āhiṇḍanti. Te ambilaṃ labhitvā anambilaṃ pariyesanti, anambilaṃ labhitvā ambilaṃ pariyesanti; madhuraṃ labhitvā amadhuraṃ pariyesanti, amadhuraṃ labhitvā madhuraṃ pariyesanti; tittakaṃ labhitvā atittakaṃ pariyesanti, atittakaṃ labhitvā tittakaṃ pariyesanti; kaṭukaṃ labhitvā akuṭakaṃ pariyesanti, akuṭakaṃ labhitvā kaṭukaṃ pariyesanti; loṇikaṃ labhitvā aloṇikaṃ pariyesanti, aloṇikaṃ labhitvā loṇikaṃ pariyesanti; khārikaṃ labhitvā akhārikaṃ pariyesanti, akhārikaṃ labhitvā khārikaṃ pariyesanti; kasāvaṃ labhitvā akasāvaṃ pariyesanti, akasāvaṃ labhitvā kasāvaṃ pariyesanti; lambikaṃ labhitvā alambikaṃ pariyesanti, alambikaṃ labhitvā lambikaṃ pariyesanti; sāduṃ labhitvā asāduṃ pariyesanti, asāduṃ labhitvā sāduṃ pariyesanti; sītaṃ labhitvā uṇhaṃ pariyesanti, uṇhaṃ labhitvā sītaṃ pariyesanti . Te yaṃ yaṃ labhanti tena tena na tussanti, aparāparaṃ pariyesanti. Manāpikesu rasesu rattā giddhā gathitā mucchitā ajjhosannā laggā laggitā palibuddhā. Sā rasataṇhā tassa paccekasambuddhassa pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Tasmā so paccekasambuddho paṭisaṅkhā yoniso āhāraṃ āhāreti – ‘‘neva davāya na madāya na maṇḍanāya na vibhūsanāya; yāvadeva imassa kāyassa ṭhitiyā yāpanāya vihiṃsūparatiyā brahmacariyānuggahāya. Iti purāṇañca vedanaṃ paṭihaṅkhāmi, navañca vedanaṃ na uppādessāmi, yātrā ca me bhavissati anavajjatā ca phāsuvihāro cā’’ti.

1986就像给人给伤口涂药膏，仅仅是为了让伤口愈合；就像给车轴加油，仅仅是为了载重运货；就像在荒漠中拿自己孩子的肉当粮食，仅仅是为了越渡旷野；同样地，这位辟支佛也是如理思惟后受用食物的，他知道：‘这不为了玩乐，不为了沉醉，不为了打扮，不为了妆饰；仅仅是为了维持这个身体的存续和活命，为了止息饥饿之苦，为了资助梵行。这样，我能止息旧的感受，不让新的感受生起，从而获得身体的维持、无有过失以及安稳的安住。’他远离、出离、彻底出离、脱离、超出、完全解脱了味渴爱，不再受其捆绑，以无有界限的心而安住——这就是在味道上不造作贪着。

Yathā vaṇaṃ ālimpeyya yāvadeva āruhaṇatthāya , yathā vā akkhaṃ abbhañjeyya yāvadeva bhārassa nittharaṇatthāya, yathā puttamaṃsaṃ āhāraṃ āhareyya yāvadeva kantārassa nittharaṇatthāya; evameva so paccekasambuddho paṭisaṅkhā yoniso āhāraṃ āhāreti – ‘‘neva davāya na madāya na maṇḍanāya na vibhūsanāya; yāvadeva imassa kāyassa ṭhitiyā yāpanāya vihiṃsūparatiyā brahmacariyānuggahāya. Iti purāṇañca vedanaṃ paṭihaṅkhāmi, navañca vedanaṃ na uppādessāmi, yātrā ca me bhavissati anavajjatā ca phāsuvihāro cā’’ti. Rasataṇhāya ārato virato paṭivirato nikkhanto nissaṭo vippamutto visaññutto vimariyādikatena cetasā viharatīti – rasesu gedhaṃ akaraṃ.

1987所谓“贪求”，指的就是渴爱。即那种染着、执着……乃至……贪欲、贪求，是恶不善的根。这位辟支佛已经断除了那种“贪求”的渴爱，从根切断，就像砍了头的棕榈树，不会再生起，在未来不会再出现了。因此，辟支佛是“不贪求的”——在味道上不造作贪着，就是不贪求的。

1988这位辟支佛只滋养自己，不滋养他人。

ti ti so paccekasambuddho attānaññeva poseti, na paranti.

1989不养他人，众人不知，已得调御，坚住于核心，

Anaññaposimaññātaṃ , dantaṃ sāre patiṭṭhitaṃ ;

1990灭尽烦恼，弃除垢秽，这样的人，我称他为婆罗门。

Khīṇāsavaṃ vantadosaṃ, tamahaṃ brūmi brāhmaṇanti.

1991那位辟支佛，在上午时分，穿好下衣，拿着钵和袈裟，为了乞食进入村落或城镇。他以严密守护的身体、严密守护的语言、严密守护的心，带着现起的正念，约束着感官根门。他双眼垂视，行仪端正，不越过一家又一家地次第乞食——他不养育他人，只行次第乞食。

ti so paccekasambuddho pubbaṇhasamayaṃ nivāsetvā pattacīvaramādāya gāmaṃ vā nigamaṃ vā piṇḍāya pavisati rakkhiteneva kāyena rakkhitāya vācāya rakkhitena cittena upaṭṭhitāya satiyā saṃvutehi indriyehi. Okkhittacakkhu iriyāpathasampanno kulā kulaṃ anatikkamanto piṇḍāya caratīti – anaññaposī sapadānacārī.

1992他以两种方式导致心被绑住——或是看低自己而抬高别人，心被绑住；或是抬高自己而看低别人，心被绑住。怎样是看低自己、抬高别人而心被绑住呢？他会想：‘你们对我有大恩惠，我是依靠你们才得到袈裟、食物、坐卧处、生病所需的医药用具这些东西的。别人之所以想到要给我什么、为我做什么，也都是因为依靠你们、见到你们的面子。还有，我那世代从父母传承下来的名声与家族，也因为你们而隐没了，我现在是以“某人的护持者、某人的护持者”的身份被人知晓。’像这样，看低自己、抬高别人，他的心就被绑住了。

ti dvīhi kāraṇehi paṭibaddhacitto hoti – attānaṃ vā nīcaṃ ṭhapento paraṃ uccaṃ ṭhapento paṭibaddhacitto hoti, attānaṃ vā uccaṃ ṭhapento paraṃ nīcaṃ ṭhapento paṭibaddhacitto hoti. Kathaṃ attānaṃ nīcaṃ ṭhapento paraṃ uccaṃ ṭhapento paṭibaddhacitto hoti? ‘‘Tumhe me bahūpakārā, ahaṃ tumhe nissāya labhāmi cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhāraṃ. Yampi me aññe dātuṃ vā kātuṃ vā maññanti tumhe nissāya tumhe passantā. Yampi me porāṇaṃ mātāpettikaṃ nāmagottaṃ tampi me antarahitaṃ tumhehi ahaṃ ñāyāmi – ‘asukassa kulupako, asukāya kulupako’’’ti. Evaṃ attānaṃ nīcaṃ ṭhapento paraṃ uccaṃ ṭhapento paṭibaddhacitto hoti.

1993怎样是抬高自己、看低别人而心被绑住呢？他会想：‘我对你们有大恩惠，你们是依靠我才皈依了佛、皈依了法、皈依了僧，才远离了杀生、远离了偷盗、远离了邪淫、远离了妄语、远离了导致放逸的谷酒、花果酒等麻醉品。是我给你们教授，为你们解答疑问，为你们解说布萨日的规定，为你们安排新的事务。可是，你们却抛弃我，去恭敬、尊重、尊敬、供养其他人。’像这样，抬高自己、看低别人，他的心就被绑住了。

Kathaṃ attānaṃ uccaṃ ṭhapento paraṃ nīcaṃ ṭhapento paṭibaddhacitto hoti? ‘‘Ahaṃ tumhākaṃ bahūpakāro, tumhe maṃ āgamma buddhaṃ saraṇaṃ gatā dhammaṃ saraṇaṃ gatā saṅghaṃ saraṇaṃ gatā, pāṇātipātā paṭiviratā, adinnādānā paṭiviratā, kāmesumicchācārā paṭiviratā, musāvādā paṭiviratā, surāmerayamajjapamādaṭṭhānā paṭiviratā, tumhākaṃ ahaṃ uddesaṃ demi paripucchaṃ demi uposathaṃ ācikkhāmi navakammaṃ adhiṭṭhāmi; atha ca pana tumhe maṃ ujjhitvā aññe sakkarotha garuṃ karotha mānetha pūjethā’’ti. Evaṃ attānaṃ uccaṃ ṭhapento paraṃ nīcaṃ ṭhapento paṭibaddhacitto hoti.

1994那位辟支佛，他的心不受家族的牵绊，不受群体的牵绊，不受住处的牵绊，不受袈裟的牵绊，不受食物的牵绊，不受坐卧处的牵绊，不受生病所需的医药用具的牵绊——对于每家每户，他的心都不受牵绊，让他如犀牛角一般独自游历。因此，那位辟支佛说道：

ti so paccekasambuddho kulapalibodhena appaṭibaddhacitto hoti, gaṇapalibodhena appaṭibaddhacitto hoti, āvāsapalibodhena appaṭibaddhacitto hoti, cīvarapalibodhena appaṭibaddhacitto hoti, piṇḍapātapalibodhena appaṭibaddhacitto hoti, senāsanapalibodhena appaṭibaddhacitto hoti, gilānapaccayabhesajjaparikkhārapalibodhena appaṭibaddhacitto hotīti – kule kule appaṭibaddhacitto, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

1995‘在种种味道上不贪着，不依赖，不起渴求，不养育他人，只行次第乞食；

‘‘Rasesu gedhaṃ akaraṃ alolo, anaññaposī sapadānacārī;

1996对于每家每户，心都不受牵绊，让他如犀牛角一般独自游历。’

Kule kule appaṭibaddhacitto, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1997,

1998如此，彼辟支佛舍断欲欲盖，舍断、遣除、灭尽、令其不存在；舍断嗔恚盖……舍断昏沉睡眠盖……舍断掉举追悔盖……舍断疑盖，舍断、遣除、灭尽、令其不存在，离诸欲，离诸不善法，有寻、有伺，离生喜乐，成就初禅而住——舍断心的五盖。

ti so paccekasambuddho kāmacchandanīvaraṇaṃ pahāya pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvā, byāpādanīvaraṇaṃ… thinamiddhanīvaraṇaṃ… uddhaccakukkuccanīvaraṇaṃ… vicikicchānīvaraṇaṃ pahāya pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvā vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṃ savicāraṃ vivekajaṃ pītisukhaṃ paṭhamaṃ jhānaṃ upasampajja viharatīti – pahāya pañcāvaraṇāni cetaso.

1999「贪是心的垢秽，瞋是心的垢秽，痴是心的垢秽，忿是……恨是……乃至一切不善行都是心的垢秽。」——他驱除、移除、舍弃、消灭、使不复存在所有这些心的垢秽。——这样，他除去了全部的垢秽。

ti rāgo cittassa upakkileso, doso cittassa upakkileso, moho cittassa upakkileso, kodho… upanāho…pe… sabbākusalābhisaṅkhārā cittassa upakkilesā. ti sabbe cittassa upakkilese byapanujja panuditvā pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvāti – upakkilese byapanujja sabbe.

2000「依止有两种：渴爱依止和邪见依止……这是渴爱依止……这是邪见依止。」「爱著有两种：渴爱著和邪见著……这是渴爱著……这是邪见著。」「什么是瞋？对于心的攻击、打击、冲突、违害、恼怒、极怒、暴怒、瞋恚、变心、堕落、嗔恚、怒恼、已怒的状态、怨恨、恼害、已恼害的状态、灼热、粗暴、不喜悦的心——这就是瞋。」——这位辟支独觉，断除了

nti. ti dve nissayā – taṇhānissayo ca diṭṭhinissayo ca…pe… ayaṃ taṇhānissayo…pe… ayaṃ diṭṭhinissayo. ti dve snehā – taṇhāsneho ca diṭṭhisneho ca…pe… ayaṃ taṇhāsneho…pe… ayaṃ diṭṭhisneho. ti yo cittassa āghāto paṭighāto paṭighaṃ paṭivirodho kopo pakopo sampakopo doso padoso sampadoso cittassa byāpatti manopadoso kodho kujjhanā kujjhitattaṃ doso dussanā dussitattaṃ byāpatti byāpajjanā byāpajjitattaṃ caṇḍikkaṃ asuropo anattamanatā cittassa . nti so paccekasambuddho taṇhāsnehañca diṭṭhisnehañca dosañca chetvā ucchinditvā samucchinditvā pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvā cakkhuṃ anissito, sotaṃ anissito…pe… diṭṭhasutamutaviññātabbe dhamme anissito anallīno anupagato anajjhosito anadhimutto nikkhanto nissaṭo vippamutto visaññutto vimariyādikatena cetasā viharatīti – anissito chetva sinehadosaṃ, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

2001「舍弃心的五种盖，驱除所有的垢秽；

‘‘Pahāya pañcāvaraṇāni cetaso, upakkilese byapanujja sabbe;

2002不依止，断除了爱与瞋，像犀牛角一样独自游荡。」

Anissito chetva sinehadosaṃ, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

2003这位独觉佛，通过舍断乐、舍断苦，以及先前喜悦与忧的消失，进入并安住于不苦不乐、舍念清净的第四禅——也就是“摒弃了乐与苦，以及先前的喜与忧”。

nti so paccekasambuddho sukhassa ca pahānā dukkhassa ca pahānā pubbeva somanassadomanassānaṃ atthaṅgamā adukkhamasukhaṃ upekkhāsatipārisuddhiṃ catutthaṃ jhānaṃ upasampajja viharatīti – vipiṭṭhikatvāna sukhaṃ dukhañca, pubbeva ca somanassadomanassaṃ.

2004‘舍’是指在第四禅中的旁观、中立、心的平等、心的轻安、心的中舍。‘念’是指心的安住、稳固、不动摇、不散乱、不失念的寂止，是定根、定力、正定。在第四禅中，舍与念是清净的、明亮的、无瑕疵的、远离随烦恼的、柔软适业的、安住不动的。证得第四禅的舍与念，获得、得到、体验了它——就是‘获得了清净的舍与寂止，应如犀角独行。’因此，那位独觉佛说：

nti. ti yā catutthajjhāne upekkhā upekkhanā ajjhupekkhanā cittasamatā cittappassaddhatā majjhattatā cittassa. ti yā cittassa ṭhiti saṇṭhiti avaṭṭhiti avisāhāro avikkhepo avisāhaṭamānasatā samatho samādhindriyaṃ samādhibalaṃ sammāsamādhi; catutthajjhāne upekkhā ca samatho ca suddhā honti visuddhā pariyodātā anaṅgaṇā vigatūpakkilesā mudubhūtā kammaniyā ṭhitā āneñjappattā. nti catutthajjhānaṃ upekkhañca samathañca laddhā labhitvā vinditvā paṭilabhitvāti – laddhānupekkhaṃ samathaṃ visuddhaṃ, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

2005‘摒弃了乐与苦，以及先前的喜与忧；

‘‘Vipiṭṭhikatvāna sukhaṃ dukhañca, pubbeva ca somanassadomanassaṃ;

2006获得了清净的舍与寂止，应如犀角独行。’

Laddhānupekkhaṃ samathaṃ visuddhaṃ, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

2007‘胜义’是指不死之涅槃。涅槃就是一切行的止息、一切依著的彻底舍离、渴爱的灭尽、离欲、灭尽。为了证得、获得、达到、接触、作证胜义，他安住于精进——为断除恶不善法、圆满善法，他有力、坚定地奋力，不舍善法之轭。这就是‘为证胜义而精进’。

ti paramatthaṃ vuccati amataṃ nibbānaṃ. Yo so sabbasaṅkhārasamatho sabbūpadhipaṭinissaggo taṇhakkhayo virāgo nirodho nibbānaṃ. Paramatthassa pattiyā lābhāya paṭilābhāya adhigamāya phassanāya sacchikiriyāya āraddhavīriyo viharati akusalānaṃ dhammānaṃ pahānāya kusalānaṃ dhammānaṃ sampadāya thāmavā daḷhaparakkamo anikkhittadhuro kusalesu dhammesūti – āraddhavīriyo paramatthapattiyā.

2008这位独觉佛：为令未生起的恶不善法不生起，他生起意欲、努力、激发精进、策励心、勤奋；为断除已生起的恶不善法……为令未生起的善法生起……为令已生起的善法住立、不忘失、更增长、广大、修习、圆满，他生起意欲、努力、激发精进、策励心、勤奋。就这样，心不懈怠，不懒惰。”

ti so paccekasambuddho anuppannānaṃ pāpakānaṃ akusalānaṃ dhammānaṃ anuppādāya chandaṃ janeti vāyamati vīriyaṃ ārabhati cittaṃ paggaṇhāti padahati, uppannānaṃ pāpakānaṃ akusalānaṃ dhammānaṃ pahānāya…pe… anuppannānaṃ kusalānaṃ dhammānaṃ uppādāya…pe… uppannānaṃ kusalānaṃ dhammānaṃ ṭhitiyā asammosāya bhiyyobhāvāya vepullāya bhāvanāya pāripūriyā chandaṃ janeti vāyamati vīriyaṃ ārabhati cittaṃ paggaṇhāti padahatīti – evaṃ alīnacitto akusītavutti.

2009或者说，他这样激励心、策励心："就让皮、筋、骨都留下来吧，就让身体里的血肉都干枯吧，若不用大丈夫的体力、大丈夫的力量、大丈夫的精进、大丈夫的勇猛，达到那所应达到的，我的精进绝不停息。"这就是以不消沉的心、不懈怠的态度去修。

Atha vā, ‘‘kāmaṃ taco ca nhāru ca aṭṭhi ca avasissatu , sarīre upasussatu maṃsalohitaṃ, yaṃ taṃ purisathāmena purisabalena purisavīriyena purisaparakkamena pattabbaṃ na taṃ apāpuṇitvā vīriyassa saṇṭhānaṃ bhavissatī’’ti cittaṃ paggaṇhāti padahati. Evampi alīnacitto akusītavutti.

2010"我不吃，也不喝，不出寺院房门，连躺都不躺下，直到把渴爱的箭拔除。"

Nāsissaṃ na pivissāmi, vihārato na nikkhame;

2011"我不吃，也不喝，不出寺院房门，连躺都不躺下，直到把渴爱的箭拔除。"他这样激励心、策励心。这就是以不消沉的心、不懈怠的态度去修。

Napi passaṃ nipātessaṃ, taṇhāsalle anūhateti.

2012"只要我的心不经执取而不再从诸漏中解脱，我就不松开这个跏趺坐。"他这样激励心、策励心。这就是以不消沉的心、不懈怠的态度去修。

Cittaṃ paggaṇhāti padahati. Evampi alīnacitto akusītavutti.

2013"只要我的心不经执取而不再从诸漏中解脱，我就不从这座位上起身。"他这样激励心、策励心。这就是以不消沉的心、不懈怠的态度去修。

‘‘Na tāvāhaṃ imaṃ pallaṅkaṃ bhindissāmi yāva me na anupādāya āsavehi cittaṃ vimuccissatī’’ti cittaṃ paggaṇhāti padahati. Evampi alīnacitto akusītavutti.

2014「我将不从此座起立，直到我的心不执取而从诸漏解脱」，他策励心、精勤。如此也是不退缩心、不懈怠行。

‘‘Na tāvāhaṃ imamhā āsanā vuṭṭhahissāmi yāva me na anupādāya āsavehi cittaṃ vimuccissatī’’ti cittaṃ paggaṇhāti padahati. Evampi alīnacitto akusītavutti.

2015“只要我的心还未无执取地从诸漏中解脱，我就不从这个经行处下来……我从住所出来……从半檐屋出来……从楼阁出来……从殿堂出来……从洞窟出来……从石窟出来……从小屋出来……从尖顶屋出来……从平台出来……从圆亭出来……从门道出来……从集会堂出来……从帐篷出来……从树下出来”——他这样策励心、精勤努力。就这样，他的心不怯懦，不懒散。

‘‘Na tāvāhaṃ imamhā caṅkamā orohissāmi…pe… vihārā nikkhamissāmi… aḍḍhayogā nikkhamissāmi… pāsādā nikkhamissāmi… hammiyā nikkhamissāmi… guhāya nikkhamissāmi… leṇā nikkhamissāmi… kuṭiyā nikkhamissāmi… kūṭāgārā nikkhamissāmi… aṭṭā nikkhamissāmi… māḷā nikkhamissāmi… uddaṇḍā nikkhamissāmi … upaṭṭhānasālāya nikkhamissāmi… maṇḍapā nikkhamissāmi… rukkhamūlā nikkhamissāmi yāva me na anupādāya āsavehi cittaṃ vimuccissatī’’ti cittaṃ paggaṇhāti padahati. Evampi alīnacitto akusītavutti.

2016“就在这个上午，我要通达圣法、掌握圣法、证得圣法、触达圣法、作证圣法”——他这样策励心、精勤努力。就这样，他的心不怯懦，不懒散。就在这个中午……就在这个下午……在食前……在食后……在初夜……在中夜……在后夜……在黑夜……在白昼……在雨季……在冬季……在夏季……在青年期……在中年期……在老年期，我要通达圣法、掌握圣法、证得圣法、触达圣法、作证圣法——他这样策励心、精勤努力。就这样，他的心不怯懦，不懒散。

‘‘Imasmiṃyeva pubbaṇhasamaye ariyadhammaṃ āharissāmi samāharissāmi adhigacchissāmi phassayissāmi sacchikarissāmī’’ti cittaṃ paggaṇhāti padahati. Evampi alīnacitto akusītavutti. Imasmiṃyeva majjhanhikasamaye…pe… sāyanhasamaye …pe… purebhattaṃ… pacchābhattaṃ… purimayāmaṃ… majjhimayāmaṃ… pacchimayāmaṃ… kāḷe… juṇhe… vasse… hemante … gimhe… purime vayokhandhe… majjhime vayokhandhe… pacchime vayokhandhe ariyadhammaṃ āharissāmi samāharissāmi adhigacchissāmi phassayissāmi sacchikarissāmīti cittaṃ paggaṇhāti padahati. Evampi alīnacitto akusītavutti.

2017那位辟支佛在善法上坚定受持，稳固确立于身善行、语善行、意善行，于布施分享、持守戒律、行伍波萨他戒，孝养母亲、尊敬父亲，敬重沙门、敬重婆罗门，尊敬家族中的长者，以及其他种种殊胜的善法——这是“坚定努力”。那位辟支佛拥有力量、气力、精进、奋进和智慧，具备、完全具备、达到、完全达到、充满、完全充满、圆满——这是“坚定努力，具有力量和强力，应该像犀牛角一样独自游走”。因此，那位辟支佛说：

ti so paccekasambuddho daḷhasamādāno ahosi kusalesu dhammesu avaṭṭhitasamādāno kāyasucarite vacīsucarite manosucarite dānasaṃvibhāge sīlasamādāne uposathupavāse matteyyatāya petteyyatāya sāmaññatāya brahmaññatāya kulejeṭṭhāpacāyitāya aññataraññataresu adhikusalesu dhammesūti – daḷhanikkamo. ti so paccekasambuddho thāmena ca balena ca vīriyena ca parakkamena ca paññāya ca upeto hoti samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgatoti – daḷhanikkamo thāmabalūpapanno, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

2018“为达至义，精进勤励，心不怯懦，不懒散；

‘‘Āraddhavīriyo paramatthapattiyā, alīnacitto akusītavutti;

2019坚定努力，具有力量和强力，应该像犀牛角一样独自游走。”

Daḷhanikkamo thāmabalūpapanno, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

2020那位辟支佛喜好独处，乐于独处，内心致力于心的寂静，不废忘禅那，具备观智，增修空屋，喜好禅修，乐在禅那，致力于一境，尊重自利——这是“独处”。那位辟支佛以两种方式不舍禅那：为未生起的初禅之生起，他致力于、努力于、结合于、系念于、完全系念于；为未生起的二禅之生起……为未生起的三禅之生起……为未生起的四禅之生起，他致力于、努力于、结合于、系念于、完全系念于。像这样，他不舍禅那。

ti so paccekasambuddho paṭisallānārāmo hoti paṭisallānarato ajjhattaṃ cetosamathamanuyutto anirākatajjhāno vipassanāya samannāgato brūhetā suññāgāraṃ jhāyī jhānarato ekattamanuyutto sadatthagarukoti paṭisallānaṃ. ti so paccekasambuddho dvīhi kāraṇehi jhānaṃ na riñcati – anuppannassa vā paṭhamassa jhānassa uppādāya yutto payutto saṃyutto āyutto samāyutto, anuppannassa vā dutiyassa jhānassa…pe… anuppannassa vā tatiyassa jhānassa… anuppannassa vā catutthassa jhānassa uppādāya yutto payutto saṃyutto āyutto samāyuttoti – evampi jhānaṃ na riñcati.

2021或者，对于已生起的初禅，他修习、培育、反复练习；对于已生起的第二禅……对于已生起的第三禅……对于已生起的第四禅，他修习、培育、反复练习。能做到这样，就是不舍弃禅那——他在独处静修中，不忽视禅那。

Atha vā, uppannaṃ vā paṭhamaṃ jhānaṃ āsevati bhāveti bahulīkaroti, uppannaṃ vā dutiyaṃ jhānaṃ…pe… uppannaṃ vā tatiyaṃ jhānaṃ… uppannaṃ vā catutthaṃ jhānaṃ āsevati bhāveti bahulīkaroti. Evampi jhānaṃ na riñcatīti – paṭisallānaṃ jhānamariñcamāno.

2022这些被称为‘法’。即：四念住……乃至……圣八支道。哪些是‘随法’？正确的行道、不逆反的行道、契合义理的行道、法随法行、于戒上令其圆满、于根门上善加守护、于饮食上知量、精勤于警寤、正念正知——这些被称为‘随法’。这是在时间上恒常地、持续地、不断地、无间断地、一节连一节地、如水波相连生起般地，行持这些法。

ti dhammā vuccanti cattāro satipaṭṭhānā…pe… ariyo aṭṭhaṅgiko maggo. Katame anudhammā? Sammāpaṭipadā apaccanīkapaṭipadā anvatthapaṭipadā dhammānudhammapaṭipadā sīlesu paripūrakāritā indriyesu guttadvāratā bhojane mattaññutā jāgariyānuyogo satisampajaññaṃ – ime vuccanti anudhammā. ti dhammesu niccakālaṃ dhuvakālaṃ satataṃ samitaṃ avokiṇṇaṃ poṅkhānupoṅkhaṃ udakūmikajātaṃ

2023在无间地狱、相续苦受伴随的触感中，于食前、食后，于初夜、中夜、后夜，于黑月、白月，于雨季、冬季、热季，于生命的幼年阶段、中年阶段、老年阶段，他行走着、居住着、活动着、维持着、运作着、延续着——如此恒常地，成为法中随法行者。

Avīcisantatisahitaṃ phassitaṃ purebhattaṃ pacchābhattaṃ purimayāmaṃ majjhimayāmaṃ pacchimayāmaṃ kāḷe juṇhe vasse hemante gimhe purime vayokhandhe majjhime vayokhandhe pacchime vayokhandhe carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpetīti – dhammesu niccaṃ anudhammacārī.

2024他观察思惟诸生存界中的过患：‘一切诸行无常’……乃至……‘一切诸行是苦’……乃至……‘一切诸法无我’……乃至……‘凡是集起之法，皆是灭尽之法’。他这样观察思惟生存界中的过患。因此，那位辟支佛这样说：

ti ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’ti ādīnavaṃ sammasitā bhavesu, ‘‘sabbe saṅkhārā dukkhā’’ti…pe… ‘‘sabbe dhammā anattā’’ti…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ, sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti ādīnavaṃ sammasitā bhavesūti – ādīnavaṃ sammasitā bhavesu, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

2025“他在独处静修中，不忽视禅那，恒常地，成为法中随法行者；

‘‘Paṭisallānaṃ jhānamariñcamāno, dhammesu niccaṃ anudhammacārī;

2026观察思惟诸生存界中的过患后，应当像犀牛角一样独自游历。”

Ādīnavaṃ sammasitā bhavesu, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

2027渴求色的渴爱……乃至……渴求法的渴爱。就是说，他企盼、希望、乐意、向往、渴望贪的灭尽、瞋的灭尽、痴的灭尽、趣的灭尽、生的灭尽、结生的灭尽、有的灭尽、轮回的灭尽、流转的灭尽——他是在渴求渴爱的灭尽。那位辟支佛是恭敬而作、持续而作的……乃至……于诸善法不懈怠，所以说他是在渴求渴爱的灭尽，不放逸。

ti. ti rūpataṇhā…pe… dhammataṇhā. nti rāgakkhayaṃ dosakkhayaṃ mohakkhayaṃ gatikkhayaṃ upapattikkhayaṃ paṭisandhikkhayaṃ bhavakkhayaṃ saṃsārakkhayaṃ vaṭṭakkhayaṃ patthayanto icchanto sādiyanto pihayanto abhijappantoti – taṇhakkhayaṃ patthayaṃ. ti so paccekasambuddho sakkaccakārī sātaccakārī…pe… appamādo kusalesu dhammesūti – taṇhakkhayaṃ patthayamappamatto.

2028那位辟支佛是有智者、有慧者、有觉者、有智者、有了悟者、有明辨者。那位辟支佛是多闻者、持法者、积集所闻者。对于那些初善、中善、后善、有义、有文、完全圆满、纯粹的梵行，对这样的法，他多闻、记持、熟诵于心、以意审察、以见善通达。那位辟支佛是有念者，因具备最上的念与正知，他能忆持、记起久做之事、久说之语——所以他是无聋哑、多闻、有念者。

ti. ti so paccekasambuddho paṇḍito paññavā buddhimā ñāṇī vibhāvī medhāvī. ti so paccekasambuddho bahussuto hoti sutadharo sutasanniccayo. Ye te dhammā ādikalyāṇā majjhekalyāṇā pariyosānakalyāṇā sātthaṃ sabyañjanaṃ kevalaparipuṇṇaṃ parisuddhaṃ brahmacariyaṃ abhivadanti, tathārūpāssa dhammā bahussutā honti dhātā vacasā paricitā manasānupekkhitā diṭṭhiyā suppaṭividdhā. ti so paccekasambuddho satimā hoti paramena satinepakkena samannāgatattā cirakatampi cirabhāsitampi saritā anussaritāti – aneḷamūgo sutavā satīmā.

2029'已了知法'的意思是指智。那种慧、了知……乃至……无痴、择法、正见。那位辟支佛是已了知法者、已知法者、已衡量法者、已审定法者、已显了法者、已阐明法者——以'一切行无常'而了知法……乃至……以'凡是集起之法，皆是灭尽之法'而了知法、已知法、已衡量法、已审定法、已显了法、已阐明法。又或者，这位辟支佛已将诸蕴精简、诸界精简、诸处精简、诸趣精简、诸生精简、诸结生精简、诸有精简、诸轮回精简、诸流转精简。又或者，这位辟支佛安住在诸蕴的边际、诸界的边际、诸处的边际、诸趣的边际、诸生的边际、诸结生的边际、诸有的边际、诸轮回的边际、诸流转的边际、诸行的边际，安住于最后有、安住于最后身，是持最后身的辟支佛。

ti saṅkhātadhammo vuccati ñāṇaṃ. Yā paññā pajānanā…pe… amoho dhammavicayo sammādiṭṭhi. ti so paccekasambuddho saṅkhātadhammo ñātadhammo tulitadhammo tīritadhammo vibhūtadhammo vibhāvitadhammo ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’ti saṅkhātadhammo…pe… ‘‘yaṃ kiñci samudayadhammaṃ sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti saṅkhātadhammo ñātadhammo tulitadhammo tīritadhammo vibhūtadhammo vibhāvitadhammo. Atha vā, tassa paccekasambuddhassa ca khandhā saṃkhittā dhātuyo saṃkhittā āyatanāni saṃkhittāni gatiyo saṃkhittā upapattiyo saṃkhittā paṭisandhiyo saṃkhittā bhavā saṃkhittā saṃsārā saṃkhittā vaṭṭā saṃkhittā. Atha vā, so paccekasambuddho khandhapariyante ṭhito dhātupariyante ṭhito āyatanapariyante ṭhito gatipariyante ṭhito upapattipariyante ṭhito paṭisandhipariyante ṭhito bhavapariyante ṭhito saṃsārapariyante ṭhito vaṭṭapariyante ṭhito saṅkhārapariyante ṭhito antimabhave ṭhito antimasamussaye ṭhito antimadehadharo paccekasambuddho.

2030这是他最后的一生，这是最后的躯体；

Tassāyaṃ pacchimako bhavo, carimoyaṃ samussayo;

2031对于他，生死轮回不再有后有。

Jātimaraṇasaṃsāro , natthi tassa punabbhavoti.

2032因此之故，这位辟支佛是已了知法者。'决定'是指四种圣道。具足四种圣道者为决定。他已到达、已达、已证、已触、已现证决定。'精勤'是指精进。那种心的精进策励、奋发、力行、努力、奋斗、勇悍、坚毅、坚定、不懈怠之力行、不弃舍的志向、不弃舍的责任、承荷责任，这就是精进、精进根、精进力、正精进。这位辟支佛具此精勤、具备、具足、完备、成就、圆满成就、具足而行。所以他这位辟支佛是精勤者——是已了知法者、决定者、精勤者，应如犀牛角独行。因此那位辟支佛这么说——

Taṃkāraṇā paccekasambuddho saṅkhātadhammo. ti niyāmā vuccanti cattāro ariyamaggā. Catūhi ariyamaggehi samannāgatoti niyato. Niyāmaṃ patto sampatto adhigato phassito sacchikato patto niyāmaṃ. ti padhānaṃ vuccati vīriyaṃ. So cetaso vīriyārambho nikkamo parakkamo uyyāmo vāyāmo ussāho ussoḷhī thāmo dhiti asithilaparakkamo anikkhittacchandatā anikkhittadhuratā dhurasampaggāho vīriyaṃ vīriyindriyaṃ vīriyabalaṃ sammāvāyāmo. So paccekasambuddho iminā padhānena upeto samupeto upāgato samupāgato upapanno samupapanno samannāgato. Tasmā so paccekasambuddho padhānavāti – saṅkhātadhammo niyato padhānavā, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

2033“他渴求渴爱的灭尽，保持不放逸，不愚钝、不沉默，多闻而具足正念；”，“他通达诸法，已得决定，精勤努力——应当如犀牛角般独自游走。”

‘‘Taṇhakkhayaṃ patthayamappamatto, aneḷamūgo sutavā satīmā;

2034已了知法者、已入决定者、精勤者，应如犀牛角独自游行。」

Saṅkhātadhammo niyato padhānavā, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

1695正如风——无论是东风、西风、北风、南风，含尘的风、无尘的风、冷风、热风、微风、强风、高空风、翼风、金翅鸟风、棕榈叶风、扇风——不会粘著在网上、不会执取网、不被网缚住、不被网障碍；同样地，有两种网：渴爱之网与邪见之网……这是渴爱之网……这是邪见之网。那位辟支自觉者，已经断除了渴爱之网，舍离了邪见之网。由于渴爱之网已断，邪

2036,

2037正如莲花不沾染水、不被水污染、不被水附着，保持不染、不污、不著；同样地，有两种染污：渴爱之染与邪见之染……这是渴爱之染……这是邪见之染。那位辟支自觉者，已经断除了渴爱之染，舍离了邪见之染。由于渴爱之染已断，邪见之染已舍，那位辟支自觉者对于色不沾染，对于声不沾染……乃至对于所见、所闻、所觉、所识的诸法，不沾染、不被污染、不被附着，保持不染、不污、不著，已出离、已脱离、已解脱、已离系，以没有限碍的心而安住——就像莲花那样，不沾于水。如此，应当如犀牛角般独自游走。因此，那位辟支自觉者说了此偈：

ti yathā sīho migarājā saddesu asantāsī aparisantāsī anutrāsī anubbiggo anussaṅkī anutrāso abhīrū acchambhī anutrāsī apalāyī, paccekasambuddhopi saddesu asantāsī aparisantāsī anutrāsī anubbiggo anussaṅkī anutrāso abhīrū acchambhī anutrāsī apalāyī pahīnabhayabheravo vigatalomahaṃso viharatīti – sīhova saddesu asantasanto.

2038「风」者，东风、西风、北风、南风、有尘风、无尘风、冷风、热风、微风、强风、旋风、季节风、金翅鸟风、棕榈叶风、扫除风。「网」被称为线网。如风在网中不粘着、不执取、不系缚、不被缠缚，同样有二网——渴爱网与见网……(中略)……这是渴爱网……(中略)……这是见网。那位辟支佛的渴爱网已舍断、见网已断除，由于渴爱网已舍断、见网已断除，那位辟支佛对色不粘着、对声不粘着……(中略)……对所见、所闻、所觉、所识之法不粘着、不执取、不系缚、不被缠缚，已出离、已解脱、已离缚、已解缚，以离系缚之心而住——如风在网中不粘着。

ti. ti puratthimā vātā pacchimā vātā uttarā vātā dakkhiṇā vātā sarajā vātā arajā vātā sītā vātā uṇhā vātā parittā vātā adhimattā vātā verambhavātā pakkhavātā supaṇṇavātā tālapaṇṇavātā vidhūpanavātā. Jālaṃ vuccati suttajālaṃ. Yathā vāto jālamhi na sajjati na gaṇhāti na bajjhati na palibajjhati, evameva dve jālā – taṇhājālañca diṭṭhijālañca…pe… idaṃ taṇhājālaṃ…pe… idaṃ diṭṭhijālaṃ. Tassa paccekasambuddhassa taṇhājālaṃ pahīnaṃ diṭṭhijālaṃ paṭinissaṭṭhaṃ, taṇhājālassa pahīnattā diṭṭhijālassa paṭinissaṭṭhattā so paccekasambuddho rūpe na sajjati sadde na sajjati…pe… diṭṭhasutamutaviññātabbesu dhammesu na sajjati na gaṇhāti na bajjhati na palibajjhati nikkhanto nissaṭo vippamutto visaññutto vimariyādikatena cetasā viharatīti – vātova jālamhi asajjamāno.

2039「莲花」是指莲花。「水」是指水。如莲花不被水所染、不被污染、不被沾染，不染、不污、不沾。同样地，有两种染污——渴爱染污和见染污……此渴爱染污……此见染污。彼辟支佛已舍断渴爱染污，已断除见染污。因渴爱染污已舍断，因见染污已断除，彼辟支佛不被色所染，不被声所染……不被所见、所闻、所思、所识之法所染、不被污染、不被沾染，不染、不污、不沾，已出离、已解脱、已离缚、已离系缚，以离束缚之心而住——如莲花不被水所染，应如犀角独自游行。因此，彼辟支佛说——

ti padumaṃ vuccati padumapupphaṃ. Toyaṃ vuccati udakaṃ. Yathā padumapupphaṃ toyena na limpati na palimpati na upalimpati, alittaṃ apalittaṃ anupalittaṃ, evameva dve lepā – taṇhālepo ca diṭṭhilepo ca…pe… ayaṃ taṇhālepo…pe… ayaṃ diṭṭhilepo. Tassa paccekasambuddhassa taṇhālepo pahīno, diṭṭhilepo paṭinissaṭṭho. Taṇhālepassa pahīnattā diṭṭhilepassa paṭinisaṭṭhattā so paccekasambuddho rūpe na limpati sadde na limpati…pe… diṭṭhasutamutaviññātabbesu dhammesu na limpati na palimpati na upalimpati, alitto apalitto anupalitto nikkhanto nissaṭo vippamutto visaññutto vimariyādikatena cetasā viharatīti – padumaṃva toyena alimpamāno, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

2040就像狮子在声音中不慌张，就像风在网中不被粘着，就像莲花不被水沾染，一个人应该像犀牛角一样独自游方。

‘‘Sīhova saddesu asantasanto, vātova jālamhi asajjamāno;

2041「如莲花不被水所染，应如犀角独自游行。」

Padumaṃva toyena alimpamāno, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

2042这就是说：就像狮子——百兽之王，以牙为力、以牙为武器，超越、征服、笼罩、制伏、碾压一切畜生道的生命而行、住、游、转、护、活、度；辟支佛也以智慧为力、以智慧为武器，以智慧超越、征服、笼罩、制伏、碾压一切有情众生而行、住、游、转、护、活、度——正如：‘就像狮子凭牙力而慑服，百兽之王压制着诸兽而游行。’

ti yathā sīho migarājā dāṭhabalī dāṭhāvudho sabbe tiracchānagate pāṇe abhibhuyya abhibhavitvā ajjhottharitvā pariyādiyitvā madditvā carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpeti, paccekasambuddhopi paññābalī paññāvudho sabbapāṇabhūte puggale paññāya abhibhuyya abhibhavitvā ajjhottharitvā pariyādiyitvā madditvā carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpetīti – sīho yathā dāṭhabalī pasayha, rājā migānaṃ abhibhuyya cārī.

2043这就是说：就像狮子——百兽之王，潜入山林荒野而行、住、游、转、护、活、度；辟支佛也喜欢亲近山林、旷野、边远、安静、少声、少喧、离人、无人、适合独处的坐卧处。他独自去，独自站立，独自坐下，独自卧息，独自入村托钵，独自返回，独自静坐，独自经行，独自行、住、游、转、护、活、度——因此说：‘应亲近边远的坐卧处，一个人应像犀牛角

ti yathā sīho migarājā araññavanamajjhogāhetvā carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpeti, paccekasambuddhopi araññavanapatthāni pantāni senāsanāni paṭisevati appasaddāni appanigghosāni vijanavātāni manussarāhasseyyakāni paṭisallānasāruppāni. So eko gacchati eko tiṭṭhati eko nisīdati eko seyyaṃ kappeti eko gāmaṃ piṇḍāya pavisati eko paṭikkamati eko raho nisīdati eko caṅkamaṃ adhiṭṭhāti eko carati viharati iriyati vatteti pāleti yapeti yāpetīti – sevetha pantāni senāsanāni, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

2044‘就像狮子凭牙力而慑服，百兽之王压制着诸兽而游行；应亲近边远的坐卧处，一个人应像犀牛角一样独自游方。’

‘‘Sīho yathā dāṭhabalī pasayha, rājā migānaṃ abhibhuyya cārī;

2045「应亲近边鄙之住所，应如犀角独自游行。」

Sevetha pantāni senāsanāni, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

2046那位辟支佛以慈俱行之心遍满一个方向而住，同样地遍满第二、第三、第四方；如此，向上、向下、横向，遍一切处、对一切众生，他以慈俱行之心——广大、伟大、无量、无怨、无恼害——遍满而住。他以悲俱行之心……以喜俱行之心……以舍俱行之心——广大、伟大、无量、无怨、无恼害——遍满而住。这就是：慈、舍、悲的解脱，以及适时地修习喜。

ti so paccekasambuddho mettāsahagatena cetasā ekaṃ disaṃ pharitvā viharati tathā dutiyaṃ tathā tatiyaṃ tathā catutthaṃ, iti uddhamadho tiriyaṃ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṃ lokaṃ mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena pharitvā viharati; karuṇāsahagatena cetasā…pe… muditāsahagatena cetasā…pe… upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena pharitvā viharatīti – mettaṃ upekkhaṃ karuṇaṃ vimuttiṃ, āsevamāno muditañca kāle.

2047由于慈心的修习，东方那些众生对他是不排斥的，西方那些众生……北方那些众生……南方那些众生……东南方那些众生……西北方那些众生……东北方那些众生……西南方那些众生……下方那些众生……上方那些众生……十方所有的众生对他都不排斥。由于悲心的修习……由于喜心的修习……由于舍心的修习，东方那些众生……乃至……十方所有的众生对他都不排斥。因此，与一切世间不相冲突、不相抵触、不受伤害、不被障碍——与一切世间不相冲突，他应独行，如犀牛角。所以那位辟支佛这样说：

ti mettāya bhāvitattā ye puratthimāya disāya sattā te appaṭikūlā honti, ye pacchimāya disāya sattā…pe… ye uttarāya disāya sattā… ye dakkhiṇāya disāya sattā… ye puratthimāya anudisāya sattā… ye pacchimāya anudisāya sattā… ye uttarāya anudisāya sattā… ye dakkhiṇāya anudisāya sattā… ye heṭṭhimāya disāya sattā… ye uparimāya disāya sattā… ye dasasu disāsu sattā te appaṭikūlā honti. Karuṇāya bhāvitattā… muditāya bhāvitattā… upekkhāya bhāvitattā ye puratthimāya disāya sattā…pe… ye dasasu disāsu sattā te appaṭikūlā honti. ti sabbena lokena avirujjhamāno, appaṭivirujjhamāno anāghātiyamāno appaṭihaññamānoti – sabbena lokena avirujjhamāno, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

2048慈、舍、悲的解脱，以及适时地修习喜；

‘‘Mettaṃ upekkhaṃ karuṇaṃ vimuttiṃ, āsevamāno muditañca kāle;

2049与一切世间不相冲突，独行，如犀牛角。

Sabbena lokena avirujjhamāno, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

2050什么是贪？染着、执取……乃至……贪欲、贪求是不善根。什么是嗔？心的恼怒……乃至……粗暴、反抗、心的不悦。什么是痴？对苦的无知……乃至……无明丛、愚痴是不善根。那位辟支佛断除了贪、嗔、痴，舍弃、彻底舍弃、驱除、消灭、使其不复存在——断除了贪、嗔、痴。

nti. ti yo rāgo sārāgo…pe… abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. ti yo cittassa āghāto…pe… caṇḍikkaṃ asuropo anattamanatā cittassa. ti dukkhe aññāṇaṃ…pe… avijjālaṅgī moho akusalamūlaṃ. nti so paccekasambuddho rāgañca dosañca mohañca pahāya pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvāti – rāgañca dosañca pahāya mohaṃ.

2051十种结：欲贪结、嗔恚结……乃至……无明结。他粉碎了这十种结，打破、彻底打破、完全打破、舍弃、驱除、消灭、使其不复存在——粉碎了诸结。

ti. Dasa saṃyojanāni – kāmarāgasaṃyojanaṃ paṭighasaṃyojanaṃ…pe… avijjāsaṃyojanaṃ. ti dasa saṃyojanāni sandālayitvā padālayitvā sampadālayitvā pajahitvā vinodetvā byantīkaritvā anabhāvaṃ gametvāti – sandālayitvāna saṃyojanāni.

2052那个辟支佛在生命结束时,不害怕、不畏惧、不惊慌、不疑虑、不恐怖、不胆怯、不颤抖、不退缩、不逃跑,舍离了恐惧和怖畏,毫毛不竖,安然安住——这就叫:在生命灭尽之际他无有恐惧,当如犀牛角一般独自游走。因此,那位辟支佛这样说道:

ti so paccekasambuddho jīvitapariyosāne asantāsī anutrāsī anubbiggo anussaṅkī anutrāso abhīrū acchambhī anutrāsī apalāyī pahīnabhayabheravo vigatalomahaṃso viharatīti – asantasaṃ jīvitasaṅkhayamhi, eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

2053放下贪欲,放下嗔恚,放下愚痴,粉碎一切结缚;

‘‘Rāgañca dosañca pahāya mohaṃ, sandālayitvāna saṃyojanāni;

2054在生命灭尽之际他无有恐惧,当如犀牛角一般独自游走。

Asantasaṃ jīvitasaṅkhayamhi, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

2055为了自己的利益,为了他人的利益,为了双方的利益,为了现世的利益,为了来世的利益,为了最究竟的利益,他们亲近,他们依止,他们侍奉,他们常侍奉,他们共同侍奉,他们反复侍奉——这即是:他们为利益而亲近而侍奉。

ti attatthakāraṇā paratthakāraṇā ubhayatthakāraṇā diṭṭhadhammikatthakāraṇā samparāyikatthakāraṇā paramatthakāraṇā bhajanti sambhajanti sevanti nisevanti saṃsevanti paṭisevantīti – bhajanti sevanti ca kāraṇatthā.

2056有两种朋友:在家朋友和出家朋友……这就是在家朋友……这就是出家朋友。这两种朋友,无缘无故、没有理由、没有条件、没有因缘,极难得到(难得,极为难得)——这即是:如今,没有因缘的朋友是难得的。

ti dve mittā – agārikamitto ca anāgārikamitto ca…pe… ayaṃ agārikamitto…pe… ayaṃ anāgārikamitto. ti ime dve mittā akāraṇā nikkāraṇā ahetū appaccayā dullabhā (dulladdhā sudulladdhā) ti – nikkāraṇā dullabhā ajja mittā.

2057为了自己的义利、为了自己的原因、为了自己的缘、为了自己的目的,他们亲近,他们依止,他们侍奉,他们常侍奉,他们共同侍奉,他们反复侍奉,他们践行,他们一起践行,他们奉事,他们询问,他们细问——这即是:有自利智慧的人。那些具足不清净身业的人,叫做不净的人;那些具足不清净语业的人,叫做不净的人;那些具足不清净意业的人,叫做不净的人;那些具足不清净杀生……具足不清净不与取……具足不清净邪淫……具足不清净妄语……具足不清净离间语……具足不清净粗恶语……具足不清净绮语……具足不清净贪心……具足不清净嗔恚……具足不清净邪见的人,叫做不净的人;那些具足不清净思惟的人,叫做不净的人;那些具足不清净欲求的人,叫做不净的人;那些具足不清净志向的人,叫做不净的人——不净的人低劣、卑下、下贱、粗鄙、坏劣、微浅——这即是:有自利智慧的人是不净的人。

ti. ti attano atthāya attano hetu attano paccayā attano kāraṇā bhajanti sambhajanti sevanti nisevanti saṃsevanti paṭisevanti ācaranti samācaranti payirupāsanti paripucchanti paripañhantīti – attatthapaññā. ti asucinā kāyakammena samannāgatāti asucī manussā, asucinā vacīkammena samannāgatāti asucī manussā, asucinā manokammena samannāgatāti asucī manussā, asucinā pāṇātipātena…pe… asucinā adinnādānena… asucinā kāmesumicchācārena… asucinā musāvādena… asuciyā pisuṇāya vācāya samannāgatā… asuciyā pharusāya vācāya samannāgatā… asucinā samphappalāpena samannāgatā… asuciyā abhijjhāya samannāgatā… asucinā byāpādena samannāgatāti asucī manussā, asuciyā micchādiṭṭhiyā samannāgatāti asucī manussā, asuciyā cetanāya samannāgatāti asucī manussā, asuciyā patthanāya samannāgatāti asucī manussā, asucinā paṇidhinā samannāgatāti asucī manussā, asucī hīnā nihīnā omakā lāmakā chatukkā parittāti – attatthapaññā asucī manussā.

2058这结束的部分……那位辟支佛，以出离为意义的“独自一人……（省略）……八种行持……（省略）……”就像犀牛的角只有一只、没有第二只……（省略）……一个人应该像“犀牛角”那样独自游走。因此，那位辟支佛说了——

ti. ti so paccekasambuddho pabbajjāsaṅkhātena eko…pe… ti aṭṭha cariyāyo…pe… ti yathā khaggassa nāma visāṇaṃ ekaṃ hoti adutiyaṃ…pe… eko care khaggavisāṇakappo. Tenāha so paccekasambuddho –

2059“人们供养、服侍，都是因为有所求；如今，那些不求回报而交往的朋友实在稀有难遇。”

‘‘Bhajanti sevanti ca kāraṇatthā, nikkāraṇā dullabhā ajja mittā;

2060“人们只顾着自身的利益，心思不净。一个人应该像‘犀牛角’那样独自游走。”

Attatthapaññā asucī manussā, eko care khaggavisāṇakappo’’ti.

2061第四品

Catuttho vaggo.

2062犀角经分别结束

Khaggavisāṇasuttaniddeso niṭṭhito.

2063阿基答、提沙玛内拉勒、奔那咖、还有美答咕；

Ajito tissametteyyo, puṇṇako atha mettagū;

2064多德咖与伍巴西瓦，难陀，随后是赫玛咖。

Dhotako upasīvo ca, nando ca atha hemako.

2065都德亚-咖巴两人，以及智者迦都甘尼；

Todeyya-kappā dubhayo, jatukaṇṇī ca paṇḍito;

2066巴德拉乌达、乌达亚，还有婆罗门波萨罗；

Bhadrāvudho udayo ca, posālo cāpi brāhmaṇo;

2067智慧的莫嘎拉贾，以及有大神通的宾基亚。

Mogharājā ca medhāvī, piṅgiyo ca mahāisi.

2068这些，正是给那十六位婆罗门的教示；

Soḷasānaṃ panetesaṃ, brāhmaṇānaṃva sāsanaṃ;

2069就是《彼岸道品》的义释，也就正好是那些。

Pārāyanānaṃ niddesā, tattakā ca bhavanti hi .

2070《犀角经》的诸义释也是如此；

Khaggavisāṇasuttānaṃ, niddesāpi tatheva ca;

2071应知义释有两类，都是圆满、善为分别的。

Niddesā duvidhā ñeyyā, paripuṇṇā sulakkhitāti.

2072小义释部完

Cūḷaniddesapāḷi niṭṭhitā.